ЕРНЛ БРЕДФОРА <^w

Цариград 1204.

Е рн л Б р е д ф о рд

ВЕЛИКОИЗДАЈСТВО

Ц ариград 1204.

Превела с етлескоГ Татјана Бижић

алгоритам

'Београд, 2011

САДРЖАЈ

П редговор............................................................................................. 91. поглавље Крсташи надоглед г р а д а .......................................... 192. поглавље Ц ариград...................................................................... 333. поглавље Први о к р ш а ј............................................................... 414. поглавље Сплеткарење y М лецима..........................................495. поглавље Бродови улазе y Златни р о г ....................................716. поглавље Први напад...................................................................807. поглавље Варјашка страж а......................................................... 978. поглавље Цар je крунисан ........................................................1029. поглавље Велики пожар..............................................................114

10. поглавље Мурзуфл ce домогао м о ћ и .....................................123П.поглавље Градупролеће................................................................13112. поглавље Припреме за н а п а д ................................................. 14113. поглавље Кроз п р о д о р ..............................................................14814. поглавље Освајање и пљачка ................................................. 15615. поглавље Смрт г р а д а .................................................................16816. поглавље Млетачка победа....................................................... 17417. поглавље Комадање царства.................................................... 18418. поглавље Предео с рушевинама..............................................192Додатак................................................................................................... 203Белешке................................................................................................... 207Библиографија.......................................................................................215И н д ек с ................................................................................................... 217

7

ИЛУСТРАЦИЈЕ

Mana Цариграда 1204. годин е..............................................................18Дужд Енрико Дандоло2 3..........................................................................55Детаљ Тинторетовог Освајања Задра3................................................. 56Страница из Освајања Царшрада Жофроа де Вилардуена4 . . . 57 Витез и витешки коњ из доба Четвртог крсташког похода . . . 66Млетачка гали ја...................................................................................... 67Реконструкција Теодосијевих зидина,

које су опасивале Цариград..............................................................82Јакопо Палма Млађи, Освајање Царшрада5........................................83Тинторето, Венеција, краљица Јадрана,

овенчава лава светоГ М арка ........................................................... 152Ежен Делакроа, Улазак крсташа y Царшрад5.................................. 153Два од четири бронзана коња опљачкана из Цариграда6. . . . 154Цариградске зидине.............................................................................. 177Цариград пошто су га освојили Турци............................................ 178Део мору окренутих цариградских зидина

y данашње в р е м е .............................................................................. 193Једини остатак Златних в р а т а ..................................................... . 194Mana источног Средоземља 1204. г о д и н е ............................ 230-231

2 Манселова колекција3 Андерсон: Манселова колекција4 Бодлијева библиотека, Оксфорд5 Алинари: Манселова колекција6 Репродукција уз одобрење Националних музеја Француске

8

ПРЕДГОВОР

Мало je y историји било дела која толико завређују презир као пљачка и разарање Куле стражаре Запада које су починили Млеча- ни и крсташи. Подела и раздвајање источне и западне Европе поти- чу управо од овога што су они урадили. Последице пада Цариграда 1204. године пред освајачком војском Четвртог крсташког похода осећају ce до данашњег дана. Раскомадавши Источно римско цар- ство Венецијанци и крсташи су не само отворили Турцима пут y Европу него и посејали семе доцнијег „балканског питања" и, ко- начно, створили повољну климу за данашњу поделу између источ- не и западне Европе. Све je то изникло из овог трагичног догађаја - скретања Четвртог крсташког похода ка Цариграду.

Девет стотина година овај велики хришћански град, који je вла- дао трговачким путевима између Азије, Русије и Европе, био je кула стражара западног света и чувар цивилизације. Иза штита Ви- зантијског царства европске државице стекле су могућност да ce извуку из пометње и расула који су остали после распада Западног римског царства.

Kao што je писао Џорџ Орвел y једном другом контексту: „...љу- ди могу бити високо цивилизовани једино док их други људи, не- избежно мање цивилизовани, хране и чувају им стражу.“ Висока цивилизованост Цариграда била je могућа једино захваљујући ње- говим војницима, који су „бдели на бедемима" и чували границе царства од вечних упада непријатеља са Истока и варвара са Се- вера. Исто тако je и напредак западне Европе био могућ једино за- хваљујући чињеници да je између ње и хорди што су надирале из Азије и Русије била подигнута снажна рука византијског Цариграда, Ерада под Божјим окриљем, који ју je штитио својом војском, ком- пликованим системом уговора и споразума и изванредном применом префињених дипломатских изврдавања.

9

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Два питања захтевају да буду постављена: зашто je Запад напао Цариград; и зашто су потом западни историчари настојали да ума- ње значај тог догађаја? Ha прво питање постоје три одговора. Крс- таши су гајили давнашњу омразу према Византијском царству зато што je било склоно да на Левант гледа као на своју изгубљену про- винцију (што je заиста и био), те je стога покушавало да искористи крсташе као плаћенике y постизању сопствених интереса. Други одговор, још важнији, јесте трговачка завист Венеције, која je на Истоку уживала велике повластице y трговини, али je због тога са- мо желела још веће. Трећи je да су Нормани били y завади с Цари- градом све откако су y 11. веку освојили делове јужне Италије и Сицилију, који су раније припадали Византији. Трговачка завист Млечана, подстицана и потпомогнута макијавелијевским одликама дужда Енрика Дандола, била je међутим оно што je на крају донело пропаст граду и читавом царству. Четврти крсташки поход био je првенствено француски подухват, али га je млетачко лукавство скренуло тако да најбоље послужи млетачким интересима.

Разлог што западни историчари углавном пренебрегавају овај катастрофални след догађаја, или ce њиме баве само површно, ле- жи y томе што га ce стиде - нарочито ако су католичког опреде- љења. Прича о „христовим војницима" који су пошли да ослобађају Свету земљу na уместо тога разорили једну велику хришћанску ци- вилизацију (и царство које je толико дуго обуздавало и пагане и му- слимане) уопште није узвишена. Мада папу Иноћентија III можемо ослободити кривице за суделовање y завери кованој ради освајања Цариграда, ипак je добро познато да je он желео да успостави уни- ју православне цркве с римокатоличком, што je завереницима ули- ло довољно смелости да насрну на Византију.

Такође, неки историчари су ce просто повели за Едвардом Еи- боном, чија je одбојност према Византији и њеној цивилизацији оп- штепозната. Па ипак je чак и Еибон био приморан да изрази жаљење због исхода Четвртог крсташког похода, сабравши да je плен однет после пљачке града вредео колико „седмоструки годишњи приход Енглеске“. Што ce тиче уништавања уметничких и књижевних де- ла, Гибон запажа да ce „ходочасници нимало нису потрудили да

10

П редговор

спасу или некуда пренесу дела на једном њима непознатом језику... Грчка књижевност била je готово сва концентрисана y престоници; и не набрајајући до којих размера досеже наш губитак, можемо да пустимо сузу за библиотекама које су нестале y троструком по- жару y Цариграду."

Можемо збиља да пустимо и више него једну сузу над губит- ком кипова од бронзе и мермера, великих скулпторских група, непро- цењиво вредних мозаика, слика, икона и драгим камењем украшених реликвијара који су пострадали због крсташког варварства. Многи су историчари јадиковали над Александријском библиотеком коју су 640. године спалили Арапи - шта би тек требало да осећамо због цариградских блага уништених 1204?

Грчки историчар Никита Хонијат, који je био савременик тих догађаја, записао je о крсташима: „Ни живе ни мртве нису поште- дели. Бога су вређали, његове слуге срамотили, починили су сваки грех који je икад постојао." У поређењу с понашањем хришћанских освајача 1204. године милостивије су ce понели и Турци када су за- узели град 1453. Рекло би ce да су ти хришћани испољили више мржње према својој хришћанској сабраћи него што ће je двестоти- нак година касније показати муслимански освајачи према својим непријатељима no вери. Тужна je чињеница да су муслимани и ина- че били толерантнији од хришћана y поступању према освојеним градовима и покореним земљама. У повести религија хришћани су свеукупно приказали више нетрпељивости него иједна друга вера.

A ko ce папа Иноћентије III може разрешити сваког удела y кр- сташким злочинима против Цариграда и православне цркве, он ће свеједно ускоро показати да за то није заслужна никаква урођена доброта ни трпељивост његове нарави. Свега четири године кас- није, y марту 1208, Иноћентије III подићи ће крсташки поход про- тив француских катара, чији ће исход бити покољ над десетинама хиљада људи и деце. Упамћено je да je његов легат Арнолд, опат Ситоа, наложио: „Побијте их све! Бог ће препознати своје.“

Постоји опширна литература која ce бави падом Цариграда под Турке 1453. године, али то није случај и са крсташким освајањем града 1204. Од енглеских историчара само je cep Едвин Пирс 1886.

11

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

дао потпуну анализу узрока и последица Четвртог крсташког по- хода. Од тада су на светлост дана изашли и нови материјали, a стално кретање светске историје показало je још јасније колико je катастрофалан био исход овог светог подухвата. Историчари 19. века сматрали су да je његова најгора последица била то што je от- ворио Турцима пут y Европу, међутим сада, пошто je протекло много година од пада Османског царства, видљиво je да корени доцније „балканизације" источне Европе нису били толико y турском ко- лико y латинском освајању, без кога ни турско не би било могуће.

Није тешко увидети због чега турски историчари стављају то- лики нагласак на освајање Цариграда 1453. Природно je да су са- временици султана Мехмеда II имали жељу да га величају, a то величање не престаје ни до данас. Остаје ипак чињеница да je град већ био мртав када су га Турци освојили. Од великог Византијског царства практично ништа није било остало. Турци су већ били на обалама Дунава и пад Цариграда годинама je већ био неизбежан. Чак je и победоносни султан запазио његов напуштени изглед. Јут- ра и јутра његове огромне површине лежала су y рушевинама и пре него што je турска војска покуљала кроз пробијене зидине. Ha месту већ заборављених двораца и господских кућа расло je дрве- ће и гајено поврће или усеви, широке улице срозале су ce y праш- њаве путељке, цркве су остале незакровљене и опустеле.

Кад je Мехмед II 1453. освојио Цариград, била je то још само пука форма. Истина je да je град постао прикладна престоница „ев- ропске Турске" и да je његов пад био важан y смислу моралне поу- ке (јер Турци су на тај свети хришћански град дуго гледали као на коначну награду правовернима), али смртни ударац Цариграду и Византијском царству задао je два и no века раније Четврти крсташ- ки поход.

Неоспорно je да je y време када je Четврти крсташки поход пре- усмерен ка Цариграду Византијско царство већ било изнутра на- чето владавином низа безначајних царева и ослабљено надирањем Турака Селцука y Малој Азији, међутим Царство je и раније про- лазило кроз раздобља слабљења, na их je надживљавало и настав- љало да носи своје велико наслеђе. Оно што je Византија била

12

П редговор

постигла може ce разумети само ако ce y потпуности појми и цена no коју je то достигнуће било купљено. Kao што je Норман Хеп- берн Бејнс написао y уводу своје књиге Византија: „Нећемо много претерати ако кажемо да je западноевропска цивилизација узгред- ни производ воље Византијског царства да опстане.“

Историчари 19. века сматрали су да je година пада Цариграда под Турке одговарајући датум закључења средњег века. Указивано je на то да je после 1453. прилив византијске учености, занатског и уметничког умећа y западну Европу створио плодно тле за наста- нак ренесансе. О коренима ренесансе сада ce зна знатно више и сасвим je очигледно да je споро, постојано досељавање даровитих са Истока на Запад почело који век пре овог датума - тачније, го- тово непосредно пошто су Латини освојили град 1204. Kao што je запазио сер Стивен Рансиман y Паду Царшрада 1453: „Не постоји одређена временска тачка за коју можемо рећи: средњовековни свет ce тада преобразио y модерни. Много пре 1453, y Италији и меди- теранском свету шири ce покрет назван ренесанса...“7

Учени и способни људи почели су да напуштају град који je пропадао одмах наредних столећа после латинског освајања, и упу- ћивали ce ка звездама y узлазу - трговачким средиштима Венецији, Ђенови, Пизи и Амалфију. После турског освајања никаква велика блага прикупљана за време вековима дугог постојања Византије нису доспела до Европе. Она што су уопште тамо преостала - a так- вих je ионако било врло мало - турски освајачи задржали су y граду да y њима налазе надахнуће. Утицаји величанствених грађе- вина као што je Света Софија прожимаће блискоисточну архитек- туру вековима потом.

Сва велика цариградска уметничка блага (изузев оног огромног броја уништених или претопљених y новац) доспела су y Европу непосредно no повратку Млечана и крсташа. Чувени коњи светог Марка опљачкани су из Цариграда. Читава ризница цркве светог Марка споменик je млетачком пљачкаштву - и Златна пала, y којој

7 Стивен Рансиман, Пад Царшрада 1453, стр. 7, Алгоритам, Београд 2009, превео Алекса Ч. Илић. (Прим. прев.)

13

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

почивају свечеве мошти, плод je крсташке похаре Цариграда. Го- тово да и нема значајније катедрале y западној Европи која ce не дичи неким реликвијаром или емајлираним трофејем који су из свог пљачкашког подухвата донели учесници Четвртог крсташког похода.

Историјска иронија исхода Четвртог крсташког похода лежи y чињеници да су крсташи који су ce запутили да освоје Египат, и y даљем свом напредовању ослободе Свету земљу, заправо олакшали исламу освајање источне Европе и постигли да раскол између пра- вославне и католичке цркве остане трајан вековима. Заведени мле- тачким сплеткама, предвођени људима који су и њих саме издали, робови сопствених страсти, крсташи су уништили ненадокнадиву баштину: јединствену цивилизацију коју je Византијско царство из- градило од разних pača, многих земаља и бројних расутих острва. Врхунска иронија je пак y томе што су управо „Христови војници" постигли да раскол православне и католичке цркве остане непре- мостив вековима. Технички, доцније je успостављено „помирење“, али припадници источних цркава већином су на Рим наставили да гледају као на великог отпадника и вечног непријатеља.

Ha скретање Четвртог крсташког похода с првобитно зацрта- ног пута утицали су политички, људски и верски мотиви. Kao што je написао Џорџ Мередит:

Никакав зликовац неопходан није! Сплетку кују страсти:Оно ш то je погрешно изнутра издаје нас u упропасти.

Заиста je било и „зликоваца" умешаних y ову трагичну епизоду људске историје, a опет, они су били ситни y односу на оно што су постигли. Хришћани из Француске, Белгије, Немачке и Италије, које „оно што je погрешно изнутра издаде и упропасти" разорили су за много будућих векова сваку могућност уједињења и хришћан- ства и Европе.

Прича јесте злосрећна, али садржи поуку примењиву и на H a­

rne време: вероватније je да ће ce западна култура и цивилизација распасти због унутрашњих размирица него због спољњих прити-

14

П редговор

сака. Непријатељ je y нама. Ta хидра има много глава, али су три преовлађујуће: Глупост, Завист и Грамзивост. Разарање Цариграда и царства чија je престоница био застрашујући je пример онога што може проистећи из политичког опортунизма и ускогрудог па- триотизма. He морамо да тражимо надалеко no западном свету y овом тренутку na да уочимо сличне опасности како ничу из слич- них политичких застрањења.

Намерно сам ову књигу завршио падом града, позабавивши ce само врло кратко Латинским царством основаним потом. Темама поновног устоличења византијских царева y престоници и њеног другог пада, овог пута под Турке Османлије, бавили су ce многи на- учници. Мене je дубоко задужио сер Едвин Пирс својим делом Пад Цартрада 1204 (Прича о Четвртом крсташком походу), објавље- ним 1886. године - јединим потпуним радом на ову тему објавље- ним на енглеском језику. С већином његових закључака ce слажем, мада je он можда претерано склон да папу Иноћентија III сматра лишеним сваке кривице. He сме ce заборавити да je папина прва реакција када je чуо да je град освојен било једно одушевљено писмо цару Балдуину, y коме хвали и њега и крсташе за оно што су урадили. Тек када je чуо појединости о томе како je град освојен и како ce поступало с његовим житељима, његовим свештеницима и његовим црквама, тек тада je написао чувену осуду крсташа и Млечана. У кратком додатку упућујем на изворе кориштене за ову књигу, уз моју личну процену њихове поузданости. Звездице y тек- сту упућују на Белешке.

У краткој библиографији назначене су још неке књиге и извори који би ce могли показати као корисни y студијама. Kao и увек, ду- боко сам захвалан Лондонској библиотеци, која ми je дозволила да изворе проучавам y властитом дому и омогућила ми истраживање мада немам на располагању фондове универзитетске библиотеке. Захвалан сам госпођици Џослин Портер, која ми je помогла око слика и илустрација, и, као и увек, мојој жени - на њеном раду на картама и шемама и њеној истрајности приликом ишчитаваша рукописа и коректорских примерака књиге. Коначно, волео бих да

15

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

захвалим господину С. Н. Јамуту на његовој доброти и гостоприм- ству које ми je пружио приликом боравка y Истанбулу и Бурси, и на дугим сатима вожње кроз азијски и европски део Турске, кроз Бугарску и Југославију.

Е. Б.Годсхил, 1966.

16

И сви кормилари лађа, и сви који некуда плове, и лађари, и они који раде на мору, стадоше издалека,

И викаху гледајући дим од пожара њезина гово- рећи: Који град би као овај велики град?

И посуше прахом главе своје, и повикаше плачу- ћи и ридајући, говорећи: Авај, авај граде велики, y коме ce обогатише богатством његовим сви који има- ју лађе на мору, јер y једном часу опустје!

Ошкривење Јованово XVIII, 17-19

I

КРСТАШИ НАДОГЛЕД ГРАДА

Било je јутро 22. јуна 1203. године. Mope je било мирно, дувао je југо, азијска обала треперила je под јунским сунцем. Мало je шта на свету тако узбудљиво видети као велику флоту док плови, a бро- довље које je y том тренутку пловило гоњено и једрима и веслима ка северу кроз Дарданеле, морски теснац широк на најужем месту једва мало више од километар, чинило je флоту већу од иједне што je икад дотад упловила y те ратовима вечно узбуркаване воде. Бро- јала je више од четиристо педесет ратних, трговачких и теретних бродова, и небројено мноштво малих бродића који су их пратили. „На источној страни мореуз je од живо украшених трговачких и бојних лађа и галија изгледао као да je процветао. Такву красоту човек упамти за цео живот...“ Тако je писао гроф Де Вилардуен кад je, као већ стар човек, бележио сећања на највеличанственије ис- куство из своје младости - допловљавање бродовља које je носило учеснике Четвртог крсташког похода под Цариград, престоницу Византијског царства.

Пиштаљке босуна који су на палубама галија издавали наређе- ња веслачима урезивале су свој звук y мирни ваздух оштро као резаљке траг y племенито сребро. С времена на време тупи јек гон- га показивао je да нека од галија убрзава или успорава ритам вес- лања да би одржала поредак с осталима. Једра као „бели цветови ветром надимани на мору“ застрла су плаву површину Мраморног мора, ширећи ce и скупљајући према томе како je налагала брзина кретања главнине флоте.

Педесет галија образовало je окосницу ове армаде. Кабине по- морских официра на крми биле су украшене китњастим позлаћеним

19

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

резбаријама, док су ce на прамцима дично уздизали обојени дрве- ни кипови, али сама витка корита нису ce много променила још од времена класичне Грчке. Изнад тамне линије отвора за весла, над којима су веслачи диринчили проливајући смрдљив зној, обод бродске оплате био je пресвучен позлатом. Метар висока палубна ограда од простог дрвета на горњим палубама оштро je одударала од тако раскошно украшених бродова, али су на њој, y неправил- ним размацима, висили штитови племића који су галијом путова- ли, с грбовима племићких породица из северне Европе.

Иза галија витких као хртови - најбољих ратних бродова који су постојали y то време - једра стотина трговачких и теретних ла- ђа надимала су ce и опуштала како су ce ови трапави једрењаци затупастих крма ваљали кроз таласе које je подигао југо. Најтрапа- вије од свих биле су паландре тупог прамца и заобљене крме, као што су и иначе прављени јадрански бродови. Ови бродови прено- сили су људе и коње, a били су нарочито направљени да послуже и као мостови за искрцавање. Иако су приликом пловидбе били, наравно, затворени и затиснути кучином и катраном, на њиховим коритима могли су ce разабрати велики четвртасти мостови који ће бити спуштени да би преко њих на нападнуту обалу били изве- дени витешки коњи.

Веће од паландри, и једва нешто мање трапаве, биле су трговач- ке лађе широког корита, које су чиниле главнину флоте. Натоварене залихама намирница и тешким наоружањем - опсадним справама, мангонелима, балистама и катапултима који избацују копља - оне су пловиле за лакшим лађама гоњене искључиво једрима. Даље иза њих, докле год поглед сеже, поскакивала су и беласала ce троуг- ласта једра бродића чији су власници били самостални пустолови, италијански и јеврејски трговци и гусари с егејских острва. Сви су они пратили Четврти крсташки поход као галебови рибарске бро- диће чекајући да ce домогну изнутрица и отпадака.

За њима je остајао траг страха - прегажено острво Андрос, оп- љачкана обала на улазу y Дарданеле, древни град Абидос остављен да гладује пошто му je крсташка војска однела из околине сву ле- тину. Славан no љубави Хере и Леандра, Абидос ce крсташима пре-

20

К рсташи надоглед града

дао свега неколико сати пошто ce њихова претходница искрцала на обалу - „људи који немају срчаности да ce бране“, примећује грубо гроф Де Вилардуен.

Могли бисмо ce с правом запитати каквих су уопште изгледа имали становници те мале луке да ce бране од толиких бродова и тако силне војске. Чуди такође што je ико и очекивао од њих да бране свој град од војске која je „ставила на себе крст“ да би води- ла рат против непријатеља хришћанске вере. Житељи Абидоса ни- су били ни Турци ни муслимани, него Грци православне хришћан- ске вере. Њихов град био je један од браника Византијског царства, они су припадали народу који ce борио против Турака и свих вар- варских најезди на источну Европу још од времена када je цар Кон- стантин основао своју престоницу на Босфору пре готово девет столећа.

Вилардуен напомиње како су крсташи платили све што су узели из околине Дарданела и из Абидоса, и то тако „да свет y том граду не буде на губитку ни за кршену пару“. Није, међутим, при- том ни издалека доследан, јер je већ раније наговестио како je одувек знао да онај циљ за који je добијен благослов од папе није прави циљ њиховог похода. Описујући бродовље пошто je испло- вило с Крфа према Егејском мору он записује: „Дивнији призор никад није виђен. Докле год око сеже, море покриваху једра галија и других лађа. Срца су нам била испуњена радошћу u осећали смо ga смо наоружани за подвт освајања света.“ Ове речи тешко да су могле потећи од човека кога би бринуло да ли je житељима једног лучког градића надокнађено све што им je узето.

Повест Четвртог крсташког похода описана je као прича о „пре- вази коју су однели световни подстицаји, о покушају папства да избегне ту превагу и врати поход на првобитно замишљени правац и о потпуном неуспеху тог покушаја“ * Намера папе Иноћентија III, који je подржавао поход, свакако je била да он буде предузет против Египта, тадашњег средишта мухамеданске моћи, a такође и (што никако није могло бити незанимљиво једном Италијану из племићке породице Трасимондо) земљи изузетно важној за итали- јанску трговачку заједницу због географске близине с Црвеним

21

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

морем и трговином преко Индијског океана. Ако je папа дао по- ходу свој благослов, то je било y убеђењу да ће ce његови учесници упутити ка Египту. У том тренутку, док ce огромна флота полако кретала кроз Мраморно море ка Босфору, гласници су y Рим но- сили вест да су крсташи испловили с Крфа y несумњивој намери да одатле продуже ка Цариграду. Витезови и племићи и ратне лађе скренули су с пута y свети рат против неверника. Дотад je већ требало да су одавно пристали и да ce y врелом песку или влажној околини делте Нила боре с непријатељима вере.

Kao и славни Први крсташки поход из 1907. године, и Четврти je био првенствено француски подухват. За његовог вођу био je изабран Теобалд, гроф Шампање, али пошто je он умро y марту 1201, за његовог наследника изабран je маркиз Бонифације Монфе- ратски. Међу осталим челницима истицали су ce Хуго гроф Сен Пола, Балдуин гроф Фландрије и Жофроа де Вилардуен, маршал Шампање. Док су главнину нижег племства и обичних војника y саставу похода такође чинили Французи или француски вазали, бро- дови који су их превозили и пратили били су млетачки. Бонифа- ције je могао бити званично на челу похода, али je практично њиме управљао изузетно интелигентни и способни човек чије су галије предводиле флоту - млетачки дужд Енрико Дандоло.

Изабран за дужда 1193, Дандоло je y време поласка похода био већ прекорачио осамдесету годину старости, a осим тога je био и готово потпуно слеп, међутим дотад ce доказао као један од нај- способнијих и најенергичнијих владара које je Венеција икада има- ла. Један од његових највећих успеха било je поновно успостављање млетачке власти над Далмацијом (која ce под окриљем угарског краља Емерика била побунила против Млечана). Том приликом му није успело да освоји важан лучки град Задар - али je тај про- пуст поправио y новембру 1202, када je Задар пао пред удруженим снагама Млечана и крсташа, после чега je сравњен са земљом, ње- гове зидине, куле и палате потпуно порушене. Пошто je то пости- гао, немилосрдни дужд ce окренуо изгледима на један поход који ће, буде ли успешан, његовом граду прибавити наслеђе читавог једног царства, a његовом имену бесмртност y млетачким летописима.

22

К рсташи надоглед града

Дандолов циљ био je ни више ни мање него да на древни пре- сто Византијског царства попне претендента који ће потом остати y вечном дугу према својим заштитницима, или (чему ce дужд мож- да y потаји надао) да ce, ако би ce ово прво показало као немогуће, освоји сам Цариград и за Млетачку републику присвоји „четврти- на и половина [од четвртине, тј. четвртина и no] Римског царства", како ce Дандоло узвишено изразио. Јунак једне земље готово не- избежно увек буде злотвор друге. Ако Енрико Дандоло и јесте до- брим задужио Венецију, цела повест Четвртог крсташког похода могла би нас навести на помисао да Европу и свет није задужио толиким добром.

Изговор за скретање похода с пута ка оправданом одредишту налазио ce на дуждевој галији. Док су млетачки бродови упловља- вали y Мраморно море, Алексије, претендент на византијски пре- сто, ближио ce свом циљу - проглашењу за цара y Цариграду као својој престоници, уз подршку истих оних крсташких мачева који су дужду предали Задар. Безначајно људско биће, овај младић je ме- ђутим гајио властољубље које ће довести до неизмерне трагедије.

Право на престо Алексије je полагао на основу тога што je ње- гов отац Исак II Анђео царевао десет година пре него што га je 1195. збацио његов брат. Исак, описан као „један од најслабијих и најпокваренијих владара који су икада седели на византијском пре- столу“, ослепљен je и бачен y тамницу. У том свету, вађење очију било je једна од казни за неуспех, ипак милосрднија од бацања на муке до смрти, коби која би често задесила свргнуте цареве. Могло би ce сматрати да je цар Алексије III неспремношћу да убије брата пружио дужду и свом синовцу изговор за предузети поход. Исак II, отац Алексија који ce управо y дуждевој пратњи примицао Ца- риграду, лежао je већ осам година y цариградским царским тамни- цама. Повратак његовог наследниак на престо био je циљ који je дужд прокламовао.

Природно je да син жели да ce освети човеку који му je ослепио оца и преотео престо. Млади Алексије међутим није имао никакве ваљане основе да полаже права на пурпурни царски плашт и обу- ћу. Иако су y познијим вековима Царства, a нарочито y раздобљу

23

после владавине моћне македонске династије, деца владара смат- рана мање-више законитим наследницима престола, истинска ви- зантијска традиција наслеђена je из старог Рима. Цар je био наследник римских цезара и, као такав, y суштини ништа друго него princeps, први међу грађанима.

Истина je да није било уставног начина да ce цар збаци ако ce већ попео на престо, али ce зато увек прибегавало староримским оружаним превратима, предвођеним личношћу која je народу би- ла највише no вољи. „Ако би преврат омануо, покретача je чекала срамна смрт намењена узрупаторима; ако би успео, победа je била знак да je Бог ускратио своју милост збаченом цару. Немало je ца- рева било принуђено да ce одрекне престола или je уморено суро- вом смрћу после побуна на војном походу или y дворцу. Успехом je преврат бивао озакоњен. Момзенов опис принципата - ’царска са- модржачка моћ ублажена законитим правом на преврат’ - приме- њив je, y понешто прилагођеном смислу, и на Византијско царство."*

Дужд Дандоло свакако je био свестан да млади Алексије не по- лаже никаква законита права на византијски престо. За Византију и њену престоницу дужд ce занимао на реалистичним основама. Зашто би млетачком дужду било стало до легитимности византиј- ског цара? Млетачка звезда успињала ce већ неколико векова, док je византијска већ била на заласку. Прагматични Млечанин био je, барем теоретски, поданик католичке цркве, док je град који je ос- новао Константин Велики био престоница православне вере. Из- међу те две гране хришћанске религије (у то време још довољно снажне да буде трпељива према завади, подели и трвењима међу својим верницима) одавно je постојао дубоки раскол. Ако би дужд пожелео да умири савест због тога што je замислио напад на исто- чно хришћанство, довољно je било да ce подсети како су y папи- ним очима Византинци јеретици. Увек je задовољство кад човек може да споји нужна зла која прате вођење послова с Божјим бла- гословом.

Дужд, Венеција и крсташи већ су навукли на себе папин гнев насртајем на хришћански Задар. Кршењем крсташких заклетви под- вргли су себе стварној и застрашујућој казни екскомуникације. Мо-

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

24

К рсташи надоглед града

гуће je да су стога и дужд и Бонифације Монфератски помишљали отприлике: боље онда висити због коња него због оглава.

Енрико Дандоло, племић с моралом трговца који ce тек проби- ја, био je на државничком пољу један од најспособнијих људи свог времена и врло добро je разумео папину личност и нарав. Иноћен- тије III био je један од највећих папа y историји папства, али пре као врстан владар вичан световним пословима него no својој ду- ховности. За разлику од Дандола, међутим, Иноћентије није био циничан. Био je уверен да no Божјој вољи папе имају премоћ над владарима, чија je власт пролазна, мада њега лично то приморава да ce све више бави овосветским пословима. Због тога je искрено жалио: „Немам нимало доколице да медитирам о ономе што je уз- вишеније од овоземаљског, једва стижем и да предахнем. Из нужде да толико живим за друге постао сам готово туђ сам себи.“ Исто- времено je тврдио (не увиђајући y коликом je то нескладу с Христо- вим „царство моје није од овога света") да je „Господ Петру оставио владавину не само над црквом него и над целим светом".

Ту тврдњу о крајњем папском праву на власт на земљи изгово- рио je пред посланицима француског краља Филипа Августа, за- хтевајући да краљ отера своју жену Агнесу и прими назад претходну, Ингеборг од Данске, коју je y папиним очима неправедно одбацио. Како ce то догодило 1200. године, врло je могуће да je Дандоло знао за ту папину тврдњу, међутим и ако није, свакако je добро разумео Иноћентијево схватање папског положаја. „Владарима je власт дата на земљи, али je свештеницима приписана на небу; првима само над телима, другима и над душама. Kao што je душа толико узвишена над телом, и свештенство je премоћно над краљевањем... Поједи- начни управници управљају појединачним провинцијама, поједи- начни краљеви краљевинама, али Петар, јер je распростирање његове власти преузвишено над свима осталима будући да je он намесник Онога чији je сав свет и све на њему, влада васцелим светом и свима што y њему живе.“

Дандоло je вероватно прорачунао да би предаја Цариграда пред крсташким оружјем била оправдана y папиним очима ако би за собом повукла и потчињење јеретичке православне цркве столици

25

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

светог Петра. Ако би Дандоло успео да врати Византијско царство правој вери, то што je притом то царство и освојио постало би оправдано. Ако би успео да на престо уздигне цара који би своје устоличење дуговао сили крсташког оружја, тај би цар био вољан Да ce постара да његов народ и његова црква прихвате духовну над- лежност Рима. A ако би то истовремено и ојачало млетачке пози- ције y трговини, na чак ако би притом y руке Млечана и њихових савезника допале све оне богате византијске територије на истоку Европе, папа би свакако био спреман да им прогледа кроз прсте што су водили рат против сабраће хришћана пошто су тиме поново привели те хришћане римској цркви. Млади Алексије већ je рекао Дандолу и вођама крсташа: „Ако буде Божја воља да ме вратите на престо, цело ће моје царство бити послушно Риму.“

И други су чиниоци без сумње допринели пристанку крсташа на скретање ка Цариграду уместо ка Египту. Најважнија од свега ипак je била проста неопходност да ce учесници похода домогну довољно новца да би платили млетачкој флоти која их je превози- ла. Вође похода y које je дужд имао поверења (колико га je он уоп- ште имао и y једног човека) могле су и бити свесне да постављање Алексија на престо неће бити могуће и да ће можда морати да ос- воје Цариград не би ли прибавили потребни новац. Обични вој- ници, међутим, a и већина витезова и племства, знали су једино да им je Алексије обећао 200.000 сребрних лира као награду за то што ће га довести на престо, и да ће их поврх тога опскрбити намирни- цама. „Устреба ли, сам ћу поћи с вама y земљу вавилонску [Египат]“, изјавио je, „или ако вам je драже, послаћу о свом трошку десет хи- љада људи и издржавати их тамо годину дана.“

Његово обећање да ће православну цркву потчинити римској можда je било значајно свештенству, али војнике je мамило само његово обећање да ће им пружити новчану и војну помоћ. Цари- град je њима био само једно име и ништа више. О разгранавању трговине на истоку због кога je Венеција на свог давнашњег супар- ника гледала као на смртног непријатеља они су знали мало или нимало. За Цариград су били чули, као уосталом и готово сви гра- ђани западне Европе y тим столећима, али тај велики и моћни хриш-

26

К рсташи надоглед града

ћански град негде тамо на крају света био je за њих више легенда- ран колико и рајски врт него што je припадао стварности. О по- даницима Источног римског царства ништа нису знали, нити о томе колики je значај то царство имало y свету вековима пре него што су ce престонице њихових сопствених земаља, на пример Па- риз или Брисел, уопште издигле изнад безначајних градића.

Био je 23. јун кад ce бродовље коначно усидрило недалеко од манастира светог Стефана, десетак километара југоисточно од Ца- риграда уз Мраморно море. To je било најприродније место за окуп- љање пре него што флота зађе y босфорски теснац којим теку брзе струје. С те удаљености од Константинове престонице готово да ce није видело ништа сем треперења зидова над којима су ce уз- дизале куле, али je и то било довољно да међу софистицираним Млечанима изазове мрмор дивљења и зависти. Коначно je и најту- поглавији крсташ појмио огромност подухвата на који ce отиснуо. Како je записао Вилардуен: „Ко год дотад није видео Цариград за- гледао ce с дивљењем, не могавши никад пре ни да замисли да y свету може да постоји такав град. Сви су запазили како су високи зидови и застрашујуће куле које га опасују. Гледали су y чуду рас- кошне дворце и силне цркве, јер тешко je било поверовати да их толико има. И док су погледом обухватали град који ce простирао надугачко и нашироко, не би ту ниједног човека, колико год он одважан и смео могао бити, који није осетио где му језа мили низ кичму. Нико их због тога не може кривити, јер никад откако je све- та и века нису људи полазили y такав један дивовски подухват...“

Није међутим тачно да су крсташи били први који су ce дрзну- ли да пођу на фамозне цариградске утврђене бедеме. Многе војске су већ долазиле до Града под окриљем Божјим y намери да га ос- воје. Ниједна није успела. Град су опседали Авари, Сарацени и Бу- гари. Сарацени су га y 7. веку нападали неколико пута, али су ce сваки пут испод његових зидина повлачили поражени и y крви. Бугари су га опседали двапут и нису одустали од својих тежњи све док цар Василије II Бугароубица није учинио крај бугарској прет- њи ослепивши 15.000 поражених бугарских војника пре него што ће их отпремити назад кући. Руси под кнезом Игором допловили

27

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

су с мноштвом бродова y Црно море 1043. године, али нису били много мудри када су напали зидине окренуте мору. „Течни огањ пролио ce no нашим бродовима из дугих цеви постављених на круништима , записао je руски летописац, a престрављени напада- чи касније су описивали како „Грци имају огањ некакав, као муњу небеску. Ha нас га бацаху и сажегоше нас, и не могосмо их осво- јити...“

Што ce тиче убеђења његових житеља, Цариград није био бра- њен само техничким достигнућима и војном силом. Није он без разлога називан Градом под Божјим окриљем - међу његовим зи- динама почивао je Часни крст, капљице Његове крви проливене y Гетсиманском врту и безбројне друге моћне реликвије, y распону од камена на који je, уместо јастука, Јаков положио главу, преко Мојсијеве палице и главе светог Јована Крститеља, na до моштију безмало свих апостола и свих светаца од постанка цркве.

Чим су ce бродови прикупили и усидрили испод Светог Стефа- на, дужд и крсташке вође изашли су на обалу да одрже већање. Од свих њих дужд je најбоље познавао Цариград, будући да je пре ви- ше од тридесет година предводио изасланство које су Млеци упу- тили да измоли повољније услове за склапање мира после пропасти коју je Венеција претрпела y рату против Византијског царства. Дан- доло je имао много разлога да Цариград добро упамти, јер je уп- раво међу његовим зидинама остао без вида. Да ли je разлог била повреда нанесена no глави као што тврди Вилардуен, нека болест, или je - као што ce касније сматрало - будући дужд намерно ослеп- љен тако што му je светлост лупом усмерена y очи, то не знамо, остаје једино чињеница да je Дандоло све од тада према Византин- цима гајио непомирљиву мржњу. Његово посланство ce показало као неуспешно, али мржња према Цариграду била je дубља него што ce може објаснити огорчењем због државничког неуспеха. Под каквим год околностима да je дужд изгубио вид, рекло би ce да нема много сумње да je за то кривио град y ком ce то десило. Док су великаши око њега могли да расправљају о лепоти градских ку- ла и застрашујућој величанствености зидина, Енрико Дандоло je могао само да ce сећа боја Свете Софије, зеленила дрвећа y цар-

28

ским вртовима, бродова y Златном рогу, свих безбројних појавних видова царског града.

Окупљенима je дао језгровит савет - град не би требало да ос- вајају с копна, јер ће ce војска расути y потрази за храном (које им je већ понестајало). Казао им je да решење лежи петнаестак кило- метара ка истоку преко Мраморног мора, где су обриси Принчев- ских острва треперили на сунцу. „Тамо! Ha оним острвима људи обрађују земљу, од њих можемо да узмемо кукуруз и месо. Ако отпловимо до тамо и прикупимо хране колико нам треба, можемо после тога да наставимо и заузмемо положаје испод града. Човек који y борбу полази пуног стомака боље ce држи од оног који je гладан.“

Наредног јутра, међутим, ветар je прешао ка југу и дувао je уз Мраморно море, што je значило да нема ни говора да би ce могло прећи до ocTpBâ. Зато су бродови ухватили ветар да их понесе уз мореуз ка граду. Крсташи су тек сад могли стварно да виде и про- цене огромност и величанственост мору окренутих зидина. Мада једноструке и знатно једноставније од сложеног система јарака, дво- струких зидина и утврђења с копнене стране, уздизале су ce из воде сасвим окомито. Ту градску одбрану с мора обновио je и оја- чао цар Теодосије y 5. веку,8 и мада су наредних векова често слаби или незаинтересовани цареви улудо траћили византијске државне приходе и нису одржавали зидине y најбољем стању, оне су ипак изгледале несавладиве. Поврх свега, штитиле су их и две важне при- родне одбране: као прво, брза босфорска струја због које je било готово немогуће пристати лађама за искрцавање и задржати их y потребном положају док војска не изађе на обалу, a као друго, сте- ње и спрудови уз обалу, који су озбиљно угрожавали сваког море- пловца без доброг познавања тих вода.

Дан на који су Млечани и крсташи проједрили поред цари- градских зидина посвећен je y црквеном календару светом Јовану

8 Без обзира на то што су и зидине према мору обновљене и учвршћене (највероватније) под Теодосијевом управом, његово име носе једино копнене зидине, док ce цела мору окренута секција назива само мор- ским зидинама. (Прим. прев.)

К рсташи надоглед града

29

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Крститељу (чија je глава y златном ћивоту украшеном емајлом и опточеном драгим камењем била један од извора божанске зашти- те Цариграда). Светитељу y част бродови су искићени заставицама и стеговима, a свако ко je имао права на грб окачио je свој штит на палубну ограду. Гроф Вилардуен сасвим извесно није гајио никак- ве илузије да ће Византинци прихватити успињање младог Алек- сија на престо, пошто je забележио да je „сваки човек марљиво гла- чао и припремао оружје и оклоп, јер ни y кога не беше ни најмање сумње да ће ускоро имати потребе за њима“.

Да би проценила каква je и колико снажна одбрана града, фло- та je прошла близу зидина колико год je то безбедност пловидбе дозвољавала. Ако je крсташе занимало да процене противника, ни Цариграђани нису били ништа мање заинтересовани за њихово бродовље. Крсташке војске и раније су пролазиле преко њихове земље и, што ce њих тиче, никад нису донеле ништа сем невоља. Увек je било неопходно да ce уложи огромна дипломатска вештина и да ce исплата y готовом новцу na да их ce реше без улажења y отворени сукоб. Цариграђани нису имали разлога да посумњају да су крсташи намерили ишта друго сем да попуне залихе намирница и Других потрепштина, мада ce можда покојем паметнијем житељу града учинило чудно што су зашли толико далеко на север ако су ce већ запутили да нападну муслиманске земље на Леванту и Еги- пат. Мору окренути цариградски зидови пружали су ce од Акро- пољског рта (данашњи Сарајски рт) до Студитског манастира близу Porta Aurea, Златних врата. Људи на лађама нису могли да не запазе ова јужна, трострука мермерна врата, непуних пола километра дуб- ље y копно од малих врата на месту где су копнени зидови долазили до мора. Саграђена су била као имитација староримског славолука, само што je над њима стајао крст, као што и доликује Новом Риму, где ce старо Царство удружило са хришћанством.

Без обзира на крст, врата су красили рељефи с мотивима из кла- сичне митологије. Кроз та врата су византијски цареви пролазили y повратку с бојног поља на коме су однели победу. Чак и при то- ме су успевали да споје успомене на класични Рим са својом хриш- ћанском државом. Одевени као цезари (мада раскошније него што

30

К рсташи надоглед града

je икад иједан римски цезар био), носили су римско царско жезло, a ипак их je народ поздрављао химнама y славу Бога Оца Победо- носца.

Док je бродовље промицало уз мореуз, Цариграђани су ce на- ређали на круништима бедема да их посматрају. „Толико je људи било на зидинама", записује Вилардуен, „да ce чинило како je сав преостатак света остао безљудан.“ И племићи и прости војници, и Млечани и Французи, сви су задивљени гледали y величанствени град наспрам кога су и највећи градови њихових земаља деловали као овећа села. Како су полако пролазили ка северу, мимоишли су два мала утврђена пристаништа којима су ce служили рибарски бродићи и трговачке лађе плитког газа којима je због северних ветрова било тешко да обиђу y Златни рог. Ka мору ce између Сту- дитског манастира и Акропољског рта излазило на једанаестора врата, a отприлике на средини тог потеза налазила су ce пристани- шта Елефтерион и Контоскалион. Иако није било објаве рата, иако ни цару ни народу није послата никаква порука о намерама да ce млади Алексије уздигне на престо, иако ничим претходно нису наз- начили да нису дошли с пријатељским намерама као сабраћа хриш- ћани, крсташи су засули усидрене рибарске бродиће и трговачке бродове стрелама из лукова и самострела.

Кад су ce поравнали с улазом y Златни рог, млетачки бродови окренули су ce мало према истоку да би задржали ветар y једрима, што je значило да су ce усмерили ка азијској обали, од те тачке уда- љеној једва око километар и no. Иза огромног ланца који je пречио улазак y Златни рог, најбољу природну луку на целом Средоземљу, видели су низ усидрених лађа и беле зидове који су чували град са северне стране. Северно од Pora, уз стрме падине Галате пеле су ce куће које су припадале насеобини једне вишенационалне трговачке заједнице, мада су њену главнину чинили Млечани и Ђеновљани. У тој четврти освајачи су имали много пријатеља - трговаца и влас- ника бродова, чија je оданост свакако пре припадала Италији него Византији.

Величина града и огромност његових зидина и утврђења, све- тлуцање раскошних двораца и величанствене куполе Свете Софије

31

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

што je лебдела над морском измаглицом, пружали су заиста незабо- раван призор. Роберт де Клари, француски војник који je учество- вао y походу, касније ce присећао како су ce „Цариграђани испели no зидовима и крововима својих кућа да гледају y дивоту наших бродова, док су пак људи на бродовљу посматрали величанстве- ност града, тако великог и тако дугачког, скамењени од живог чуда“.

32

II

ЦАРИГРАД

„О граде, граде, царице свих градова“, јадиковао je грчки исто- ричар Дука, „о граде, срце света на све четири стране! О рају заса- ђен на западу!" У његовој жалопојци за Цариградом који je заувек нестао изражено je понешто од истинског поштовања свих циви- лизованих људи према овом огромном достигнућу сазданом од циг- ле и мермера, камена и духа. Можда je ту величину тешко појмити онима који живе y веку када je свет пун великих градова, али ће она бити лако објашњена ако схватимо да je y средњем веку Цари- град био једина Европљанима позната престоница која je својом славом и сјајем могла да ce мери с легендарним Римом. Наликовао je на нешто заостало из раздобља кад су земљом ходили џинови. Међу његовим зидинама живела je не само успомена на славну про- шлост Царства него и једна богата култура, која je слој no слој на- растала све од давних дана Периклове Атине.

За већину северњака Цариград je био само град из снова слич- них онима о Ултима Тули, Златним острвима артуријанске земље Лајонес. Тако су слабе биле све везе, тако тешки морски путеви, a европска цивилизација je толико опала од пада Западног римског царства да ce постојање једног града на крајњем истоку Европе који je прихватио врхунце једне већ готово заборављене цивилизације и повезао их с хришћанском традицијом чинило безмало као чудо.

A ko бисмо то поредили са стањем y 20. веку, било je то као кад би ce читава Африка вратила дивљаштву и сви њени градови, пу- теви и комуникације потпуно нестали, a само на северу, на обала- ма Средоземља, остала да цвате једна жива цивилизација y чијем би срцу био блистави Алжир са универзитетима и уметничким

33

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

занатима, и префињеним, отменим начином живота. С каквим би чуђењем слушали житељи пропалог месташцета Јоханесбурга или заосталог рибарског села Дурбана9 о граду као из легенди што ce причају ноћу око ватре, a говоре о дивовима који су некада живе- ли y гигантским рушевинама поред којих су подигнуте њихове стра- ћаре. Слушали би о здањима каква нису y стању ни да замисле, о питкој води која дотиче y сваку кућу из неисцрпних цистерни, о огромним бродовима и златним дворцима, о људима одевеним y свилу и окићенима драгим камењем. Циници би ce ругали, благо- верни град поредили с рајем из своје вере, већина би просто слуша- ла ништа не схватајући. Повремено би ce понеки трговац вратио пошто je препутовао хиљаде километара излоканих путева и до- нео разне предмете и одећу, резбарије y слоновачи и мермеру, го- тово магичне материјале као што je стакло. Онда би ce причинило да je сан ипак стварност и подругљивци би утихнули.

Град чије су ce куће и тржнице, дворци, цркве и светиње узди- зали спрат над спратом на обали Босфора збиља јесте био прежи- вео после проласка једног другог света. Речи Волтера Патера које ce односе на Мона Лизу сасвим би могле да ce примене и на Цари- град: „То присуство које тако чудно израста крај вода изражава оно за чим су људи на разне начине чезнули хиљадама година... Ту су ce урезале и обликовале све светске мисли и искуство, y тој мо- ћи коју имају да пречисте спољашњи облик и дају му изражајност, ту су и грчки анимализам, и римска пожуда, и средњовековни мис- тицизам с духовним тежњама и измаштаним љубавима, и повратак паганског света...“ Цариград je био заиста јединствена комбинација y читавој светској историји. Девет векова je чувао живу грекоро- манску културну традицију, a истовремено и хришћанску етику и хуманизам, од безбројних варварских најезди.

Утицај града распростирао ce без ограничења на све оне који су га видели, или макар и само чули за њега. Већ и no самим својим умет- ничким достигнућима, као што je писао Шарл Дил, био je то заиста

9 Нама мање познат, град Дурбан y Јужноафричкој Републици најпро- метнија je лука y Африци, a према попису из 2007. године бројао je око три и no милиона становника. (Прим. прев.)

34

Ц ариград

царски град: „У хладним маглама Скандинавије, поред ледених рус- ких река, y хришћанској Француској и Италији као и на муслиман- ском истоку, људи су вековима сањали о несравњивом Цариграду, граду што блиста златним сјајем. Већ од 6. века распон његовог утицаја био je запањујући, a његова уметност снажно je деловала y северној Африци, Италији, na чак и y Шпанији. Од 10. до 12. столе- ћа тај утицај ce још повећавао; византијска уметност y то доба je постављала мерила Европи. За свако дело које je захтевало тешку или изузетно квалитетну израду за помоћ ce обраћало Цариграду. Кнежеви Кијевске Русије, млетачки дуждеви, опати Монте Касина, трговци из Амалфија, нормански краљеви Сицилије - сви су ce они обраћали великом граду на Босфору ако би им затребало да ce са- гради црква, да ce украси мозаицима или скупим радовима y сре- бру и злату. Русија, Венеција, јужна Италија, Сицилија, све су то y то време била буквално само провинцијска средишта хришћанске уметности."*

Град међутим није поштован само због тога што je чувао тра- диције античких уметничких заната. Међу зидовима његових би- блиотека, манастирских и световних, налазило ce готово свеукупно књижевно богатство сачувано из античког света. Рукописи за нас заувек изгубљених комада великих грчких драматичара, можда чак и Сапфина поезија, неизмерна блага из пера грчких и римских пи- саца чија ни имена никада нећемо сазнати, све je то брижљиво па- жено, готово с истим пијететом каб и реликвије светаца. И једно и друго je сматрано светињама. Из рукописа je проговарала реч бо- гова, a Реч Божја je била очита y чудотворним светачким моштима опточеним златом и емајлом.

Па ипак тај град није био никакво савршенство, како су га до- живљавали неки који су му ce дивили y познијим вековима. Био je он људско дело, и стајао je на стецишту Истока и Запада, где су ce мешале не само врлине него и пороци обају тих светова. Визант из маште Вилијема Батлера Јејтса вероватно je заиста постојао:

...онај ш то ïa Грчки ковинариТвореу емајлу, лију y позлати,

35

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Да им не заспи сањиви цар;Са златне ћу ïpane тад а запевати За византску ïocüogy u Госпође О ономе ш то би, бива, ил ћеg a дође.*10

Постојао je, међутим, и друти Визант, сачуван y записима путника и изасланика који су тих векова долазили y њега, a такође и византијских историчара. „Евнуси који су чували шуме и rope ради царских одлазака y лов брижно као древни пагани свете гаје- ве (или с верношћу арханђела на рајским дверима) беху спремни да убију свакога ко би само покушао да посече дрво ради грађе за бродовље."* Већ ово само no себи помаже да ce објасни зашто сто- тине лађа византијске флоте нису биле спремне да ce супротставе освајачима који су доједрили 1204.

О слепом Исаку, чији ce син припремао с крсташима за опсаду Цариграда, грчки историчар из тог времена Никита Хонијат запи- сује: „На његову су трпезу свакодневно изношене читаве шуме дивљачи, мора рибе, реке вина и брда хлеба.“ Ако je веровати овом историчару (дубоко побожном и конзервативном, заљубљеном y минуло златно доба), Исак никад није носио исте хаљине више He­ro један дан и проводио je силно време y парним купатилима (да- нас то наслеђе старог Рима називамо турским купатилом). „Ишао je гиздав као паун“, пише сер Едвард Пирс, чије ce строго виктори- јанско осећање морала подудара с моралном строгошћу његовог византијског претходника. „Волео je музику и врата његовог двора увек су била отворена глумцима, жонглерима и комедијантима."

Истина je да су познији цареви расипали своје баснословно на- слеђе, али ако je y Византији и било декаденције, онда je то било више због векова непрекидних ратних крвопролића него због рас- пусних претеривања њених слабих владара. Град који je неозлеђен претрајао стотинама година на обали Босфора није случајно сте- као свој надмоћни положај.

io Последња строфа „Једрења y Визант", наведена као и сви остали Јејт- сови стихови y књизи према препеву Милована Данојлића. (Прим. прев.)

36

Ц ариград

Кудикамо старији него што то вера проповеда, Визант je осно- ван 657. године п.н.е., када су грчки колонисти мудро проценили да ће на том изванредном положају град с лакоћом имати превласт над трговином житом преко Еуксинског (Црног) мора. Мада je ус- ки пролаз кроз Дарданеле ка југу наизглед можда нудио подједнако добро место за оснивање града који би надзирао непроцењиво зна- чајне трговачке путеве између Русије, Црног мора и цивилизација y Средоземљу, босфорски мореуз имао je ту посебну предност да ce ту налазило главно раскршће копнених караванских путева из- међу Европе и Азије. Визант je стајао не само на вратима Црног мо- ра и значајне трговине житом из Русије, већ je такође био и сте- циште главних трговачких путева између азијског и европског континента, што значи да je господарио над ова два најзначајнија извора богатства y античком свету.

У историји класичног периода Визант није играо значајну уло- гу, углавном зато што je био тако далеко на северу. Географски ce налазио ван главних токова и културе и сукоба. Како су ce међу- тим начини саобраћања побољшавали, a oca римског света ce све више померала ка истоку, постало je неизбежно да град који je не- када био значајно средиште само што ce трговине тиче, сада пре- узме истакнутију улогу.

Поврх привлачног и лако одбрањивог положаја на седам брежу- љака, град je био благословен и нечим сасвим изузетним на Средо- земљу - дубоким заливом који залази десетак километара y копно. Управо je та географска околност више него ишта друго и довела до развоја истински великог града. Ta јединствена природна лука постала je позната, no свом облику, богатству којим je даривала град саздан крај ње и густини бродова који су ce ту окупљали, као Златни рог.

A ko je постојало ишта неповољно што ce могло приписати Ви- занту, онда je то била његова клима. Један наш савременик* ис- правно je приликом свог путовања запазио да су главна струјања ваздуха „влажна, с три мора; y летње вечери, кад je због врућине неподношљиво остати y кући, због влаге je неподношљиво бити ван куће, свеједно да ли ће вас притом мучити влажна испарења

37

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

која ce дижу са Златног pora док гледате месец како расте од Тепе- башија или влажна испарења с Босфора док гледате месец како копни над Азијом негде иза Таксима и ресторана с баштама ниже испод њега. Само ce на острвима може одахнути, a она су далеко. Мучење je и ветар који дува од Црног мора и, заокрећући око улич- них углова, засипа вам лице балегом претвореном y ситан прах...“

Од летаргичне летње влаге још су гори северни ветрови који y зиму и пролеће дувају с Црног мора доносећи студен из Русије, за- сипајући град снегом и претварајући његове мермерне стубове y споменике очајању. Клима je дакле вероватно била један од разлога што су и Грци и Римљани прилично занемаривали могућности Ko­je je пружао Визант. Kao место становања спремно су га препуш- тали жилавом соју трговаца и заповедника трговачких лађа.

Тако je Визант y античком свету играо додуше значајну улогу као трговачко средиште, али никакву већу политичку ни културну важност није стекао све до 4. века наше ере. Док ce Константин Велики борио око Римског царства са својим зетом, Визант je био Лицинију главно упориште, будући да je Лициније уочио да ce це- ло Источно царство окреће око овог града. Ни Константину то није промакло. Пошто je поразио Лицинија и постао цар и источне и западне половине Царства, закључио je да му je потребна нова пре- стоница. Није то био закључак заснован на грандоманији нити на верским предрасудама против паганског Рима (Константин није био Ехнатон) - нужда за новим средиштем Римског царства одавно ce већ осећала.

С практичне тачке гледишта, Рим je био исувише удаљен од граница које су сада стекле првенствен значај, и од дунавске, и од границе y Азији, која ce пружала од Јерменије до Сирије. Ta два по- граничја, на северу и на истоку, највише су угрожавала стабилност средоземног света. Готово тачно на средини између та два извора опасности, Визант je имао идеалан положај да ce y њему смести војна посада, поморско и управно средиште. Осим тога, Рим je y очима познијих царева носио на себи мртав терет стерих веза са републиком, a y сваком je случају био непогодан владарима чији су интереси све више лежали на Истоку. Сам Константин био je

38

Ц ариград

рођен y Наисусу (Нишу), и y једном je тренутку чак помишљао да нову престоницу успостави y свом родном месту.

За царев разлог да утемељи престоницу која ће бити слободна од многих асоцијација повезаних са старим Римом можда je по- стојао још један разлог - Константин je y хришћанство прешао после чувеног чуда када му ce на небу усред бела дана указао свет- лосни крст са речима „Овим побеђуј“. Зато je Константин желео да оснује хришћански град, a догодило ce да Визант испуњава све ње- гове захтеве. Налазио ce на готово неосвојивом положају, надгле- дао je најважније трговачке путеве и одговарао je царевој личној жељи за престоницом на истоку. Све то као да ce удружило да би указало како je сам Бог одабрао Визант за престоницу хришћан- ског Римског царства.

Мада je ново име које je победоносни цар дао граду било Нови Рим, он je увек био знан y његову славу као Constantinopolis - Кон- стантинов град. Старо име Визант није, међутим, одбачено, него je опстало обухвативши читаво царство, његову културу и начин жи- вота y њему, и тако ce појам византијски до дана данашњег може односити на начин градње неке цркве y Русији или Сирији, на стил y сликарству, или на истанчану верску или државничку аргумен- тацију. Извесном броју енглеских аутора, међу којима je најистак- нутији велики историчар Едвард Гибон, успело je да придеву византијски дају пејоративан смисао, што ce углавном мора при- писати англосаксонској неспособности поимања финих естетич- ких и политичких нијанси, a финесе религијских тумачења и да не помињемо. He би требало дирати y сени Византа, чије je хиљадуго- дишње царство оставило на свету још ни изблиза избрисан печат.

Град чији je оснивач био Константин довршен je за непуних шест година и цар je свечано прогласио нову престоницу y мају 330. године после Христа. Наредних векова она je постала не само истинска престоница Римског царства него и једини истински ци- вилизован град y читавој Европи. Кад je Рим пао пред освајачима са севера, кад ce цело Западно царство постепено расточило y ма- су сићушних заосталих државица, Нови Рим блистао je на крајњој тачки Средоземља. Поред свих царских прерогатива који су некада

39

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

припадали Риму, он je обухватао и богатства читаве прошлости класичног раздобља, наслеђе старе Атине и целе грчке културе, патину хеленистичке цивилизације која je красила космополитску Александрију све док je нису угасили арабљански освајачи.

Цар Алексије III, који je посматрао крсташко бродовље како плови поред улаза y Златни рог и скреће на исток ка азијској оба- ли, био je један од презира најдостојнијих y повести свог великог града и царства. Мада je био мање опак него неки његови претход- ници, патио je од најгоре мане за оне који наслеђем стекну велико богатство и моћ - „сматрао je да je било какав рад неспојив с цар- ским достојанством".* Шта год ce могло рећи против дужда Дан- дола, он je бар увек био свестан да ce с мало напора не могу пости- ћи велики резултати. Дужд je добро знао да моћ и слава припадају онима који располажу способношћу да владају светом уместо да пусте свет да влада њима.

40

III

ПРВИ ОКРШАЈ

Крсташима je најпрече било да ce војска нахрани и да ce бро- довље опскрби намирницама и водом. Било je доба жетве, a плодна земља на азијској обали наспрам града била je очигледно најбоље место да ce то обави. Био je ту и лучки градић Халкидон, насупрот самом Цариграду, где je флота могла безбедно да пристане.

Ноћ 24. јуна воде уз источну обалу Босфора дочекале су на- чичкане лађама и једрима. Сјај бродских фењера видео ce и преко мореуза, исто као и пламен крсташких ватри наспрам тамне масе азијског копна. Град на супротној обали блистао je, међутим, јаче од ичега што су крсташи икада видели - светлошћу бакљи про- ношених иза круништа на зидинама, осветљених прозора великих кућа, дијамантског искрења Влахернског царског дворца, челом ок- ренутог Златном рогу. Света Софија лебдела je као мехурић свет- лости над Акропољским ртом. Вековима су кандила под њеном бајколиком куполом сјајила кроз носеће лукове и претварала црк- ву y светионик за бродове што ce враћају кући.

Дужд и вође похода сместили су ce y летњем дворцу византиј- ских царева y Халкидону. Остали су изнели с бродова шаторе и сместили ce y градићу или no његовим ободима. Како нам Вилар- дуен казује: „Коњи су изведени с лађа, сви витезови и старешине искрцали су ce под пуним оклопима, и на бродовљу су остали са- мо морнари. Земља je око нас била плодна и прекрасна. Побрани кукуруз остављен je наслаган y пољима и свако коме je била нужда могао je да узме колико му воља...“

Два дана касније, пошто су опљачкали Халкидон, крсташи су ce померили око километар и no ка северу. Заобишавши Леандрову

41

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

кулу, флота ce усидрила y добро заштићеној хрисопољској луци. Крсташи и Млечани утаборили су ce око Хрисопоља (данашњи Уш- кудар), док су вође и овде заузеле царски летњи дворац. Војска je поново харала обалом.

Какви год да су извештаји до тог трена стигли цару о крсташ- ким циљевима и намерама од његових ухода или од добронамер- ника с Крфа, цар више није могао бити y сумњи да ће његов град и земља морати скупо да плате пре него што тој војсци виде леђа. Могуће je ипак да je веровао како ће ce као и претходне крсташке војске и ова повући ако joj ce уручи довољно велико мито y новцу. Крсташи никад нису имали новца - то je збиља за многе од њих и био прави разлог што су оставили своје куће. „Узети учешћа y кр- сташком походу доносило je извесне ситне привремене користи", написао je с иронијом један коментатор; „папа Иноћентије саоп- штава да су добра крсташа под заштитом светог Петра, те отуда ослобођена пореза и дажбина; такође да ако би крсташ коме шта дуговао, повереници хришћани повиновали би ce духовном суду, a Јевреји световној власти, и одрекли би ce камата на позајмицу. Кад би само и y наше доба био проглашен неки крсташки поход под таквим условима!"*

Они који су „ставили крст на себе“ нису увек били племенити грађани које je небески дух свете дужности повео y борбу против непријатеља цркве Христове. Чешће су то били пропали племићи с недовољно земље да обезбеде себи живот на одговарајућем ни- воу; преступници којима je исповедник наложио да пођу на пут да би окајали грехе; дужници који су једва дочекали прилику да умакну незавидној судбини (на пример робијању на галијама) ка- ква je чекала дужнике y то време; незапослени војници свагда спремни да ce уз освештани циљ домогну и које непоштено стече- не nape.

Све je то цар знао, јер слаб какав je био, и премда je криминал- но запостављао своје владарске дужности, он je ипак био рођени Византинац. Знао je врло добро, као и сви његови поданици, да крсташи нису никакви свеци под оружјем. У складу с тим Алексије III заповедио je да војска измаршира из града и заузме положаје

42

П рви окршај

наспрам крсташког логора код Хрисопоља. Намера му je била да ce супротстави сваком покушају искрцавања северно од Златног pora, y близини предграђа Галата. Ha азијску обалу, да мотри на освајаче, отпослао je свог најзначајнијег војног заповедника, Михаи- ла Стрифну, ожењеног сестром царице Еуфросине, који je носио необично сковану византијску титулу мегас дукс - од грчког péyaç, велики, и латинског dux, вођа, војвода. Такође je био и стратег, од- носно врховни заповедник, ратне морнарице, или модернијим јези- ком речено - адмирал флоте.

Ha несрећу, под катастрофалном владавином Алексија III та ти- тула je готово сасвим изгубила смисао. Због тога je Стрифна, уме- сто да сасече млетачку флоту усидрену код Ушкудра, дошао тамо као заповедник грчке коњице, с петсто људи. Никита Хонијат бе- лежи за Стрифну да je „распродао сидра и једра и све остало што je припадало византијској морнарици a могло ce овако или онако претворити y новац“. To ce чини и више него вероватно, јер само je сазнање о слабости цариградске флоте могло навести дужда Дандола да поверује како je y стању да искрца војску на те обале. Морнарица која je вековима владала Средоземљем и отерала од Цариграда безбројне освајаче није више постојала. Бродови од ко- јих су Млечани научили вештину борбе галијама трунули су беспо- моћни иза ланца који je пречио улазак y Златни рог, a њен стратег je повео одред коњаника y безуспешну извидницу на боковима крс- ташке војске.

Ни као коњички заповедник Михаило Стрифна ce није нарочи- то исказао. Кад их je напало осамдесетак витезова на коњима, предвођених једним француским племићем, и Стрифна и његови људи окренули су ce и побегли. Био je то први сусрет крсташа с византијском војском и почетак отворених сукоба.

Шта год ко могао осећати према Грцима који су ce понели како су ce понели, једно ce мора имати на уму - никакве објаве рата још није било. Што ce Михаила Стрифне и његовог одреда тиче, њима није дат никакав разлог присуства крсташке војске и њених мле- тачких савезника y Мраморном мору, a још мање некакво објаш- њење због чега они угрожавају земље своје сабраће хришћана.

43

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

У 20. веку рат почиње кад год ce агресору укаже погодна при- лика, али ми говоримо о такозваном добу витештва, не о добу ци- низма. Ни лични сукоби нису отпочињани без званичне размене упозорења, a ратови између два народа обично су били предмет компликованих формалности и објаве ратне намере довољно јасне да искључи сваки изненадни напад (чак и y 16. веку, када je шпан- ска Армада наишла y Ламаншу на енглеску морнарицу, адмирал Хауард „објавио je рат“ пославши код шпанског адмирала свој ад- миралски чамац, на шта je шпански адмирал одговорио подижући на јарбол ратни стег y знак да прихвата објаву). Понашање учесни- ка Четвртог крсташког похода, дакле, који су насрнули на једну хришћанску територију без икакве објаве својих намера, без икак- вог повода и разлога, мора ce сматрати једним од презрења највред- нијих дела y читавој историји „хришћанских“ нација. Тим чином означен je слом теорије, колико год она варљива била, да су народи који исповедају хришћанство уједињени пред непријатељима из спо- љашњег света. Било je то два и no столећа пре него што ће Николо Макијавели утемељити политику као модерну науку „приписујући све ствари или природним узроцима или срећи“, али су свеједно Макијавелијеве замисли биле врло сличне замислима дужда Енри- ка Дандола (често je људима од пера потребно много времена да би формулисали закључке које су већ вековима y пракси примењи- вали они којима je владавина над светом посао).

Taj незнатни испад пре више од седамсто година - напад крс- таша на византијску коњицу - предсказао je збивања y нашем соп- ственом тужном столећу. Закратко je y светској историји било прокламовано (na чак ако ce и није збиља веровало y то) да y сили није право, али од тога часа надаље, образац државништва ce мења:

Ал онда cee ce, cee промени,Ужасна ce лепота роди.*

A ko су хришћани могли да нападну своју сабраћу хришћане без икаквог извињења или оправдања, само зато што су бацили око на главну награду и материјалну корист, онда je Рим очигледно

44

прихватио неку другачију веру од оне коју je проповедао њен ос- нивач.

Док су бурни векови пролазили, православна црква на истоку без престанка ce борила или против пагана или против самопро- глашених непријатеља вере Христове. Морала je често с њима и да ce погађа, да прибегава лукавству или да склапа споразуме ради сопственог голог опстанка. Ипак, Византинци су ce све време др- жали циља да потчине хришћанској цркви и традицијама Римског царства и варваре и оне за које су веровали да су заблудели след- беници једне зле вере. Чак ни претходни сукоби с Норманима, Млечанима или крсташким војскама нису били диктирани жељом Византинаца да ce од тих западњака преотму земље, него једино да ce одбране своје и заштите своје сфере утицаја. Остало je на западној Европи, посебно на Млечанима и Французима, да докажу Византији да су браћа хришћани њени истински непријатељи.

После првог огледавања оружја, крсташи су стекли поверење y своју премоћ. „С помоћу Божјом, окршај je био кратак и успешан, јер Грци су утекли, a ми смо их гонили читав један час. Ту смо задо- били поприличан број коња, јахаћих и за борбу, затим мула, шато- ра и другог плена...“ * Наредног дана y Хрисопољ je дошао изасланик из Цариграда. Био je то Никола Ру, Ломбарђанин изабран зато што je говорио језик освајача. Послали су га, као што je он одмах објас- нио, да установи зашто су крсташи заузели и пљачкају византијску територију.

„Хришћани сте, исто као што je и цар. Он je упознат с тим да сте ви на путу ка Светој земљи да бисте избавили света места од неверника, те ce стога пита зашто сте дошли y његову земљу. Ако сте потребити и мањка вам намирница, радо ће вам дати хране и новца - али под условом да одете из његових земаља. Цар нимало није рад да вам учини ишта нажао, мада je за то савршено спосо- бан, као што ви то морате добро знати, одбијете ли да продужите својим путем.“

Да му одговори одабран je Конон де Бетин, један од култур- нијих међу витезовима - писао je помало поезију и бавио ce говор- ништвом. Бетин je тврдио да крсташи нису преступили на земљу

П рви окршај

45

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Алексија III, јер та земља није његова него припада, казао je, „ње- говом синовцу, који je овде међу нама. Ако je твој господар вољан да ce преда на милост свом синовцу и врати му његову круну и престо, ми ћемо ce заложити код младог принца да опрости стри- цу и додели му довољно новца да живи y раскоши.“ Закључио je речима да гласоноша може да ce врати с вешћу да су ови услови прихваћени или да ce не враћа уопште.

Тад су први пут намере крсташа брутално обелодањене и цару и његовом народу. Није било нарочито вероватно да ће Алексије III одговорити на такву поруку, с притворним објашњењем за при- суство крсташа y његовој земљи и сумњивим јемством да ће он би- ти безбедан. Нису му биле остављене друге могућности сем да ce или одрекне престола или да положи веру y војску и народ да му пруже подршку против освајача.

Нема сумње да je млади Алексије успео да убеди крсташке чел- нике како верује да ће Цариграђани подршку пружити њему. Kao и многи други претенденти y изгнанству, и он je вероватно гајио илузију да ће само његово име изазвати тренутну реакцију народа. Сасвим je могуће и да je заиста био убеђен како ће ce народ одаз- вати његовом позиву да збаци његовог стрица и отвори градске ка- пије ослободиоцима.

Веће које су чинили дужд и крсташко племство свакако je по- ступало као да je међу њима владало мишљење да ће поглед на младог Алексија изазвати општенародну побуну y његову корист. Вероватно je да су племићи збиља и веровали y то, док je тешко поверовати да je дужд, који je имао изванредно развијену мрежу ухода y Цариграду, могао бити тако заведен. Цариграђани можда и јесу презирали свог лењог и мекушног цара, али им ce свакако не би нимало допало да им туђа војска наметне некаквог њима потпуно непознатог владара. Њихова реакција била je савршено разумљива - ако Алексије III треба да буде свргнут, онда je њихово право да кажу ко ће га наследити.

Наредног дана пошто je цару послата порука, десет галија от- путило ce носећи дужда, претендента Алексија и угледније витезо- ве ка Акропољском рту. Према сведочењу Роберта де Кларија, дужд

46

П рви окршај

je предложио да покажу Алексија Цариграђанима, y нади да ће их то подстаћи да искажу колико им je омиљен и да ће сами обавити оно што су крсташи били наумили. Галије су пришле близу зидина- ма колико год су ce усуђивале, док je Алексије „показиван“ народу, при чему je хералд објављивао да je пред њима њихов пуноправни владар и да je њихова дужност да устану и сврстају ce уз њега. „Ако ли га међутим не признате", окончавао je хералд, „нећемо од града ни камен на камену оставити!“

Свагда жељан да крсташким поступцима да доличнији изглед и да их оправда y очима потомства, Вилардуен тврди како ce Ви- зантинци нису усудили да покажу да су на страни младог Алексија зато што су ce страховито плашили цара. Знатно je ипак убедљиви- је y том погледу сведочење Роберта де Кларија, према коме je ре- акција била управо онаква каква ce и може очекивати од једног поносног народа суоченог са захтевима некаквих дрских туђинаца.

„Није он наш цар!“, викали су Цариграђани са зидова града. „Никад нисмо ни чули за њега!“

Алексијева права поново су изнесена народу, али одговор je остао исти: „Никад нисмо чули за њега!“

Каква год да je осећања тај одговор пробудио код дужда, нема сумње да су витезови напокон схватили да je пред њима опсада, и то опсада највећег града y Европи, који ниједан непријатељ никада није освојио и чија je одбрана одувек сматрана непробојном. To што су тај изазов изгледа прихватили без имало колебања ипак говори нешто о њиховој храбрости и одлучности. Ако je међу њи- ма и био остао неко коме ce није допадала помисао на ратовање против браће хришћана, куцнуо je био час да ce о томе изјасни. По свему судећи, међутим, није било никаквих неслагања y погледу предлога да ce нападне Град под Божјим окриљем.

„Наредног јутра после мисе племићи су ce на коњима окупили на већање на отвореном пољу...“ После подужег договарања, утвр- ђено je ко ће заповедати којом јединицом. Балдуин Фландријски водиће претходницу, углавном зато што je међу његовим следбени- цима било много обучених војевању, луконоша и стрелаца из са- мострела. Други одред водиће његов брат, трећи Хуго гроф Сен

47

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Пола, четврти гроф Луј де Блоа, пети (у коме ce нашао и Вилар- дуен) Матје де Монморанси, шести ће чинити витезови и војници из Бургундије, док ће заштитница бити под заповедништвом мар- киза Бонифација Монфератског.

Осим те заштитнице, коју су чиниле мешовите снаге из Италије и Немачке, састав готово читаве освајачке војске формирају Фран- цузи и француски Нормани. За догађаје који ће уследити Францу- зи су одговорнији од свих осталих. Мада су их готово сасвим извесно y томе наводили Млечани, они су обезбедили људство и оружје без којих би напад на Цариград био неизводљив.

48

IV

СПЛЕТКАРЕЊЕ У МЛЕЦИМА

Крсташима који су ce припремали да опседну Цариград треба- ло je збиља много времена да доспеју y тај крај света знатно удаљен од њиховог првобитно наумљеног одредишта. Ако je папа Иноћен- тије био покретачки дух Четвртог крсташког похода, његова покре- тачка снага били су Французи, a њихови мотиви били су световни још од самог почетка, неколико година раније. Године 1199. неко- лико француских витезова расправљало je y замку Теобалда грофа Шампање о могућности новог крсташког похода. Путујући пропо- ведник Фулко из Нејиа надахнуо их je на одлуку да ставе крст на себе и сместа пошаљу папи поруку y којој му јављају о својим на- мерама.

Иноћентије III обзнанио je своју жељу да ce пође y нови поход ради ослобађања Свете земље одмах пошто je ceo на свету столи- цу, те je ове вести из Шампање примио са задовољством. Иако je за све време свог дугог и успешног папства улагао све могуће на- поре да оживи стари крсташки дух (био je то заправо поставио себи као свој највиши задатак), y тој je тежњи потпуно омашио. Упркос његовој великој жељи да обнови папску власт над крсташ- твом, од самог зачетка Четвртог похода било je сасвим очигледно да су Французи узели ствари y своје руке. Изабравши вођу између себе, одредили су потом циљ и правац пута a да папу ништа нису питали.*

Преговори и припреме потрајали су читаве 1200. године, a 1201. je вођа кога су били изабрали, Теобалд Шампањски, изненадно ум- ро. To je узроковало даље одлагање, прекраћено тек када je маркиз Бонифације Монфератски изабран уместо Теобалда. Te вести нису

49

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

никако могле обрадовати папу, будући да je ломбардијска монфе- ратска кућа била y блиском савезништву с Хоенштауфенима, непри- јатељима папске моћи и, ето случаја, и Византије. Како год било, папа није могао да не предвиди тај избор, пошто je монфератска кућа имала значајних веза и с крсташким походима и са Истоком.

У лето 1201. Бонифације je из својих земаља на северу Италије пошао y Француску да провећа с француским вођама похода и при- ми од њих званично наименовање. Свестан да je y очима Француза прихватљив као првак међу њима једино захваљујући својим ве- зама с Хоенштауфенима, без одлагања ce латио да докаже како су те везе и даље моћне. Из Француске je продужио даље на север, да би y Немачкој провео неколико месеци с Филипом Швапским, ко- ји je предвиђао да ће сам ускоро постати цар на Западу.

Није била никаква тајна да Филип Швапски гаји одбојност пре- ма Византији, и нарочито према њеном владару y том тренутку. To осећање наследио je од својих предака, a нарочито од свог брата Хенрика IV, који je управо спремао поход ради напада на Цариград кад je 1197. умро y Месини. Филип je поврх тога имао и личних раз- лога за жељу да Алексије III буде уклоњен с престола. Ожењен Ири- ном, кћерком свргнутог и ослепљеног цара Исака II Анђела, Филип je - што je било сасвим изузетно за владарске бракове y то време, за своју жену био везан истинском љубављу, те му je стога и до тасто- ве судбине било лично стало. Управо je за време зимских месеци које je Бонифације Монфератски провео y поверљивим саветовањи- ма с Филипом Швапским и зачето нешто налик на заверу против Византијског царства. Од тог тренутка могуће je пратити злона- мерно и сврсисходно преусмеравање Четвртог крсташког похода.

Свеједно, чак и ако су ce Бонифације и Филип сагласили да уз- гредни циљ крсташког похода буде свргавање Алексија III и вра- ћање династије Исака Анђела на византијски престо, то je и даље било крајње тешко постићи - заправо готово немогуће - без не- каквог изузетно снажног оправдања. Тачно y том часу y руке им je пало врло згодно оруђе за извршење њиховог наума. Млади Алек- сије, син Исака Анђела, побегао je из Цариграда на Сицилију, да би отуда пристигао на швапски двор, што je било сасвим природно

50

СПЛЕТКАРЕЊЕ У МЛЕЦИМА

будући да му je сестра била вољена супруга швапског владара. Алексије je заправо из Цариграда побегао још y лето и сасвим je могуће да je Филип y часу кад je позвао Бонифација y госте знао да му свакако предстоји и шураков долазак.

Ako je Филипу био потребан уверљив изговор да предложи скре- тање Четвртог крсташког похода с првобитно задатог правца, и ако je Бонифације био подједнако спреман да ce послужи својим поло- жајем вође похода да би га скренуо, сад су обојица добила одгова- рајуће средство да испуне своје жеље. Ипак ce и даље може сумњати y то да ли je тог тренутка напад на Цариград био ишта више сем пожељна замисао. И Бонифације и Филип су знали да већина ви- тезова и војника који ће ce отиснути y поход не би ни помислила да скрене с пута и насрне на једну хришћанску земљу. Алексије je био само оруђе, ништа више, и био им je потребан и ваљан разлог да ce њиме послуже.

У фебруару 1201. године, пре него што ће Теобалд Шампањски умрети a Бонифације бити наименован као његов наследник, y Ве- нецију су из Француске стигла шесторица изасланика опуномоће- них да преговарају с дуждем о лађама за превоз крсташа. Венеција није била прва лука y коју су дошли. Претходно су већ били y Ђе- нови и Пизи, где им je речено да Т)еновљани нису вољни, a Пиза није y стању да им пружи лађе за пловидбу до Свете земље. Из тог су разлога, како нам саопштава Роберт де Клари, напослетку стиг- ли и y Венецију (вероватно су ce претходно надали да ће y Ђенови или Пизи добити повољније услове). Изасланици су изложили свој предлог дужду и његовом већу, који су ce тек после пуних недељу дана саветовања сложили да превезу крсташе, no цени од пет ма- рака no коњу и две марке no човеку. Према подацима које даје Ви- лардуен, који je као један од крсташких вођа био y положају да зна тачне бројке, y походу je учествовало 4.000 витезова, од чега сваки с коњем, затим 9.000 штитоноша и 20.000 војника пешака.* Млеча- ни су пристали да за своту од 86.000 марака пребаце људе и коње „да би поново освојили Јерусалим“ и да их годину дана снабдевају храном. Поред тога ће још, како су рекли,„ради љубави Господње", обезбедити и педесет наоружаних галија као пратњу, под условом

51

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

да Венецији припадне половина од свега што буде освојено. Ако ce хтело да поход уопште крене, изасланици нису могли ништа друго сем да услове прихвате. Није било наде да би игде другде y Европи могли пронаћи поморску силу кадру да им обезбеди потребно бро- довље.

О условима споразума обавештен je и папа Иноћентије, који га je нерадо прихватио. Папа није имао много разлога да верује Мле- чанима, за које je знао да ће превозити свакога ко им плати, na би- ли то хришћани или муслимани. Свестан прикривених могућности садржаних y уговору, додао му je клаузулу која условљава да нијед- на хришћанска земља не сме ни под којим разлозима бити нападну- та и да с флотом мора испловити и папски легат који ће ce старати да ова ставка уговора буде поштована. Вероватно je да je папа сум- њао како дужд Дандоло гаји извесне намере против Задра, али ни- је вероватно да je макар и издалека претпоставио могући напад на Цариград. Папа и крсташи подразумевали су да ће под овако утвр- ђеним условима млетачка флота пребацити крсташку војску y Еги- пат, до Александрије.

За напад на Египат постојали су добри разлози. Пошто буде за- узета александријска лука, биће релативно лако добављати снабде- вање и појачања морским путем из Европе. Стари крсташки пут кроз Дарданеле, na кроз Малу Азију до Сирије постајао je све опаснији како je јачала моћ Турака, који су управо били на путу да прогутају читаву Анадолију. За време Трећег крсташког похода величанстве- на немачка војска под Фридрихом I, царем Светог римског царства, лила je крв из битке y битку трпећи поразе од Турака. Кад су ce на- покон пробили до Акре, једва да je било преостало хиљаду људи.

Египат je, међутим, y том тренутку био слаб после недавно окон- чаног грађанског рата. Нил није плавио земљу пуних пет година и као последица тога Египћани су били гладни и деморалисани. И поред тога, Египат je био окосница арапског богатства и ако би ce он могао освојити, западне муслиманске земље на северу Африке биле би отцепљене од муслиманског света на истоку. Тако су ce крсташи из више добрих разлога могли определити за Египат као циљ свог похода. Пошто би тамо успоставили упоришта, могли би

52

СПЛЕТКАРЕЊЕ У МЛЕЦИМА

да одржавају стални прилив људства и потрепштина из својих ма- тичних земаља, a истовремено да живе од саме египатске земље, јер Нил неће заувек ускраћивати своје воде, a чак и ако Египћани гладују, жита и осталих намирница било би сасвим довољно за ре- лативно малу крсташку војску.

При свему томе крсташи нису знали да су за време њихових пре- говора с Млечанима око лађа, сами Млечани били y Каиру, где су вероватно с Египћанима закључивали споразум о ненападању.*

У пролеће 1202, нешто мало више од годину дана пре него што ће крсташи доспети y византијске земље и почети да ce припремају за напад на Цариград, Млечани су с египатским султаном Ел Ади- лом преговарали о склапању трговачког споразума који ће Вене- цији донети огромне предности и на коме ће великим делом бити засновано доцније богатство града. Заузврат за јемство Млечана да ће спречити сваку намеру крсташке војске да нападне Египат, султан им je зајемчио знатне трговачке уступке y Александрији.

С приступом Црвеном мору и трговачким путевима ка Индији и Истоку, Египат je био y положају да надзире проток не само лук- сузне оријенталне робе ка Европи него и зачина од којих je зависила конзервација хране за време зимских месеци. Ако су већ закључи- ли тако важан уговор с египатским султаном, мало je вероватно да би Млечани својевољно потпомогли напад на султанов доминион. Летописац Ернул, или Арнолд од Ибелина, који не би имао никак- вог разлога да измисли такву причу, сасвим одређено тврди да je „султан отпослао изасланике да кажу Млечанима како ће их бога- то наградити буду ли успели да спрече хришћане да нападну њего- ву земљу“. Даље Ернул наставља: „Уз жеље за дуждево добро здравље и своје пријатељство с Венецијом, султан je послао мноштво раз- новрсних дарова и још je зајемчио да ће им, буду ли успели да спрече Франке [то јест крсташе] да нападну Египат, исплатити знат- ну своту и обезбедити им врло повољне трговачке уступке y алек- сандријској луци.“*

Пошто ce дакле сагледа колика je била добит Венеције y случају да спречи крсташе да доспеју до свог првобитног циља, не преос- таје више много тајне око скретања Четвртог крсташког похода ка

53

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

новом одредишту. Ако ce томе дода још и чињеннца да je крсташки вођа Бонифације Монфератски, y дослуху с Филипом Швапским, желео да скрене крсташе ка Цариграду ако би то икако било мо- гуће, онда цела слика сместа постаје јасна.

Нису сви крсташи били вољни да чекају док ce не закључе пре- говори с Млечанима. Фламански одред под Жаном из Несла допло- вио je y Акру y зиму 1202, док je једна друга група такође испло- вила независно из Марсеја. Неки су и појединачно уредили себи путовање, не чекајући да ce главнина окупи за поход. Све су то међутим били само делићи врло велике војске која ce окупљала из целе Европе, a за превозна средства до Блиског истока биће y пот- пуности зависна искључиво од Венеције. Већина крсташа није чак ни знала да су вође одлучиле да Египат буде главна тачка њиховог напада. Многи су веровали да ће циљ бити Сирија, a неки су ce чак жестоко противили Египту као одредишту и покушавали да сами стигну до Сирије. Њих je Вилардуен оштро изгрдио као расколнике y походу. Просиријска странка je извесно изазвала многе расправе и размимоилажења кад ce војска коначно окупила y Венецији.

Већина крсташа постепено ce 1202. и 1203. године пребацила преко Европе, углавном прелазећи Алпе преко Мон Сенија и настав- љајући даље преко Ломбардије ка Млецима. Вође похода озбиљно je, међутим, бринуло што многи витезови нису успели на време да стигну до Венеције или да сами уговоре испловљавање из неке дру- ге луке - почели су да увиђају како неће бити y стању да испуне обећање дато Венецијанцима y погледу броја људи и коња које ће бити потребно превести преко мора, што je значило и да неће би- ти y стању да плате уговорену своту. Будући да су већ при првом доласку y Венецију били од градских зајмодаваца узајмили 5.000 сребрних марака како би бродоградитељи могли да започну свој посао, сад су били отприлике y положају бродске компаније која би почела да гради линијски брод носивости 40.000 тона и онда одједном схватила да ће joj сасвим довољан бити брод од 10.000 тона.

Није никакво чудо што je људе попут Вилардуена обузело огор- чење против витезова који су отпловили из Фландрије или који су

54

СПЛЕТКАРЕЊЕ У МЛЕЦИМА

Дужд Енрико Дандоло, „господар четвртине и половине читавог Римског царства“, како нам саопштава натпис

(У Дуждевој палати y Венецији)

55

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Детаљ Тинторетовог Освајања Задра (У Дуждевој палати y Венецији)

56

СпЛЕТКАРЕЊЕ У МлЕЦИМА

«m iTOun m u BBrtpemgrttetmtm fhfatatx-'Svcu fi onmnauf c dm «urroS aitnpdwupic c rS Cucpifr Gt «Wî, œ G«i*«ne&çôStR&0tcS<6Sr ttm «c«ftt»ftttitcSe<w an.O r .fsrfnn cjueafqucne 'CfitEuuart j ioru» Foin. сгпл u <игјм* -»ms's- : svrç. «n? .U* Jujuene wafàmmtr

! tecjptr neami [ëUoySfràrKt.ç [h втЛпдспшап crnroou lêttw аЉшљдагл̂ НЗштгввге'. 'WÊrvtc crô-tî. arnae Ji-mnftrtnr ggrjj .mult K £ Котго&рбж.

B im e& m w fîtfçiïenaur» rmmnCmu&^ignffltw^ nom « iw Ce ttntp «jœmraÇ^ ^ f^ F o tn t frn c m ffb x n t- 1

ШКп G ttm Cw düKnit^r« ^ faxtmpnf frm nft dtBrntnrtTi 'ail^ucefc-m ’ ito.-ü qticno ! rn a& S fcenf .|efm â|K iW M

Ш1 ntprncflfin«* S G «nt-Tlo

gnou;, <3*wftcro ïS *n<Mn&fî»rf$ CntfirtuwS ofottftàW .Ém*^,

Ш ,". fee fW». &тпеШ \ O jpcroS flan cfiawsvî

(Gme S n«S*|ofR oi® V iC ÎSjr

» Itm an ffl^ u jV iw n q »ffteffcfr

jj nœiu« 04Лвеп0 am cp^O np$Sm w tm i,ifm-w

(Etatfrc irco

UfrnqautvOVr

Страница оригиналног рукописа Освајања Царшрада Жофроа де Вилардуена

(Бодлијева библиотека, Оксфорд)

57

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

сами за себе уговарали путовање из других европских лука. Самог Вилардуена одаслали су y друштву још неколико истакнутијих ви- тезова да наговори неке неодлучне или сувише независне крсташе да дођу y Венецију. Њему je успело да на пример грофа Луја од Блоа наговори да не отпутује независно од осталих него да ce придружи главнини војске.

Док су Вилардуен и остали чланови најужег већа витезова би- ли све забринутији због ситуације y којој су ce затекли, обични крсташи као што je био Роберт де Клари напросто су ce дивили флоти која ce припремала: „Када су ce крсташи сви окупили y Венецији и сагледали бродовље које je саграђено, добре бојне и трговачке лађе, и теретне које ће носити коње, и галије, нађоше ce запањени готово подједнако као и великим богатством овог града. Видевши да нема довољно места за њих y Венецији, одлучише да пређу на острво Свети Никола и тамо ce утаборе, што je на око сат пловидбе од Венеције и море je свуда около...“

Од тог тренутка почињу њихове невоље. Дужд je морао бити сасвим задовољан што je главнина војске сва на једном месту и од- сечена од његовог града. Ништа већа није могла бити ни код њега жеља да му толика војска станује y граду него код многих других владара који ће наредних столећа гледати како им ce „ослободи- лачка“ војска сјатила y престоницу. Сада су, међутим, како бележи Вилардуен, „Млечани испунивши свој део погодбе, уистину сагра- дивши и више лађа него што je било потребно, били спремни да исплове и затражили су од грофова и осталих великаша да исплате новац који су били дужни“.

Многи крсташи су дотад већ били остали без средстава и гле- дали су y истакнутије витезове очекујући од њих помоћ. „Стога су племићи од свакога узели колико je могао да плати, али чак и тако, пошто je свако понечим допринео, свеукупно ce од војске није прикупило ни пола, a камоли цела свота која беше уговорена.“

Дужд Дандоло био je један од најпрепреденијих људи свог до- ба. Тешко je поверовати да он није све време предвиђао да би ce управо нешто слично могло догодити. Венецији су крсташи и њи- хови новчани проблеми били добро познати већ два столећа. He

58

СПЛЕТКАРЕЊЕ У МЛЕЦИМА

само да je међу њима увек било оних који би изневерили или y по- следњи час решавали да сами себи уговоре пут, него je no правилу просечан крсташ, нарочито обичан војник пешадинац, без разлике вечно био без новца. Из тог су ce разлога они махом и придружи- вали походу, као што je дужд одлично знао. Извесно je да су ce сви крсташи надали да ће на походу своје трошкове надокнадити, и стећи понешто и поврх тога. Зар je онда могла бити случајност што су Млечани, изгледа, саградили више бродова него што je било ве- роватно да ће устребати? „Толико je силно ту мноштво било рат- них лађа и галија и лађа за превоз робе и људи да су мирне душе могле примити трипут више него што je бројала цела војска.“

У расправи која je уследила међу челницима похода, многи су заступали став да треба сасвим напустити замисао о обједињеном походу, него да уместо тога треба свако за себе да ce запути y Еги- пат или Сирију. Вође су наравно биле против тога, јер распустити војску да иде како ко хоће значило je поништити могућност за било какав већи напад на Египат. Позајмивши колико je ко могао, наговорили су и своје следбенике да поступе исто тако. Чак су и своје тањире послали дужду уместо новца. „Диван су заиста при- зор пружали златни и сребрни сервиси за јело док су преношени y дуждеву палату да би ce исплатио дуг.“ Ни од тога није било вајде, јер мада су и великаши и ниже племство скрпили колико год су могли, и даље je недостајало 34.000 марака да ce употпуни прво- битно обећана свота.*

Сад je дужд Дандоло могао себи приуштити и да ce осмехне. Главнина крсташке војске била je безбедно смештена на Светом Ни- коли, куда су намирнице могле да им ce отпремају чамцима - кад je то дужду било згодно. Велики проценат новца који му je управо исплаћен био je заправо уз високе каматне стопе позајмљен y Ве- нецији, те су млетачки зајмодавци стекли поприличну власт над позајмљивачима. Према умеренијим проценама, дужд je y државну благајну сместио око 50.000 марака - тачну своту тешко je израчу- нати, с обзиром на то да je део био исплаћен y златном и сребрном посуђу. Упосливши сва домаћа бродоградилишта на испуњењу крс- ташке наруџбине, Дандоло je такође значајно увећао поморску моћ

59

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Републике мерену y галијама и бродовима за превоз робе и људи. Сви ти бродови вратиће ce no завршетку похода Републици. Поврх свега, дужд je сада био y положају, као што je и објаснио млетачком већу, да задржи и новац и лађе ако крсташи не би успели да испу- не свој део погодбе.

„Ови људи нису y стању да нам плате ништа више“, казао je дужд већу. „Не могу да нам плате према договору који су склопили с нама. Зато смо ми с наше стране y потпуности власни да задр- жимо новац који су нам већ исплатили. Ниједна цивилизована др- жава на свету не би нам одрекла право да тако поступимо. Ни нас ни Венецију нико неће кривити ако то урадимо.“ Morao je, међу- тим, да приушти себи да буде великодушан. „Кажем, ипак, да би требало да им понудимо извесне услове...“

О овом дуждевом говору Млечанима извештава нас гроф Вилар- дуен. Роберт де Клари je пак забележио дуждеве речи пред већем крсташа: „Господо, ви сте изневерили наше поверење. Од тренутка кад су ваши изасланици изнели предлог о флоти ja сам био уве- раван да ће y сваком погледу ваш посао на мојој територији бити искључиво усмерен на то да ce ваш поход снабде. Томе има година и no, и више. Сад je мој народ на великом губитку, и зато смо и они и ja чврсто решени да наплатимо оно што нам дугујете. У су- протном, дозволите ми да вам кажем да ce с острва нећете маћи ни за стопу док нам не буде плаћено. Да и не помињемо да нећете наћи никога ко би вам донео да једете или пијете.“

Нимало не изненађује што су ce и вође a и други који су чули ове речи повукли испред дужда „забринути и веома посрамљени".

Пред својим већем дужд je сад јасно изнео своје намере. Нема сумње да je било и оних који су говорили да je дужд напртио Ре- публици једно зло бреме дуга и довукао joj на праг огромну војску чије je расположење лако могло постати непријатељско, међутим они који су сумњали y Дандолову способност да изнађе најбоље мо- гуће решење - то јест, најбоље за његов град-републику - ућуткани су пре него што су успели и да зуцну о својим замеркама.

„Угарски краљ одузео нам je град Задар“, започео je дужд Дан- доло. „То je, као што сви знамо, један од најјачих градова који по-

60

СПЛЕТКАРЕЊЕ У МЛЕЦИМА

стоје. Нема никакве наде да бисмо ми само својим снагама могли повратити Задар, али шта ако би нам Французи послужили y то- ме? Предлажем да затражимо од њих да нам помогну што ce тиче Задра. Ako to ураде, пристаћемо да одложимо исплату њиховог дуга од 34.000 марака док не буду заједно с нама стекли y освајањи- ма ту своту.“

Није преостајало ништа сем да ce пристане на тако изванредан предлог. Млечани ће једним ударцем уклонити претњу коју je За- дар представљао њиховом саобраћању no Јадрану и решити ce крсташа, a и даље су преостајали добри изгледи да ће добити пуну исплату за своје бродовље ако би крсташи постигли некакав успех против муслимана.

Дужд свакако није био много изненађен када je његов говор наишао на изузетно топао пријем. Знајући y каквом су положају крсташи вероватно није био ништа више изненађен ни када je уже веће витезова такође прихватило замисао с готово подједнаким полетом. Дужд им je указао на то да je безмало већ зима, a то није доба када би требало помишљати на дугачку пловидбу преко Сре- доземља, али ако буду пошли с њим и његовим Венецијанцима и заузели Задар, имаће могућност да презиме y удобности. Ha проле- ће ће ce флота поново окупити и освежени крсташи моћи ће да наставе свој пут, богатији за свој удео од плена освојеног y Задру.

Било je, наравно, неслагања, и оних који су приговарали како нису напустили своја имања да би ратовали против једног хриш- ћанског града, na макар то био и град с којим су Млечани y дав- нашњој завади. Пошли су да ce боре против неверника и избаве Свету земљу да би ходочасници могли да одлазе y Јерусалим, на шта имају пуно право, и поклоне ce светим местима где je Христ живео док je био на сопственом ходочашћу no овоме свету. „Није цела војска била срећна због одлуке да ce нападне Задар“, записује Роберт де Клари,„него само они најважнији међу крсташима.“ Од- луке међутим доносе „они најважнији", a господа племићи добро су разумели да немају избора сем да прихвате дуждев предлог.

Свестан да je припросте и неодлучне најбоље убедити личним гестом, Дандоло je тад казао да je вољан, ако су крсташи спремни

61

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

да му помогну, да им ce и сам придружи и стави на себе крст. При- зор тог старца, чије су „слепе очи свеједно биле јасне и светле" како y сузама клечи пред олтаром док му пришивају крст на дуждевску капу дирнуо je до суза чак и Млечане, који су y хиљадама похитали да ce и сами придруже крсташима. Француски витезови били су просто понесени, a чак и најокорелијег војника дирнуло je несе- бично одрицање старог човека - који ce ипак постарао да y случају његовог одласка на крсташки поход његов син заузме улогу намес- ника на дуждевској столици.*

Остаје чињеница да je напад на Задар, колико год да je нудио решење за њихове муке, ипак ужасавао огроман број крсташа. По- неки, који су смогли зеленашку бродарину, укрцали су ce на млета- чке чамце који ће их одвести са Светог Николе и напустили поход. Један историчар из тог доба описује расположење које je владало y практично заточеној војсци: „Предлог да ce нападне Задар изгле- дао je свиреп и неправедан према нашим вођама, не само зато што je то био хришћански град, него и зато што je припадао краљу Угарске, који je и сам ставио на себе крст и no обичају ставио себе и своју имовину под заштиту папе. Много je времена изгубљено док су нас Млечани непрестано наговарали да прихватимо њихов пред- лог, који смо ми, забринути, одбијали... Наши људи су сматрали супротним моралним законима и презрења достојним чином да војници који носе Христов крст опљачкају и покољу браћу хриш- ћане - што ce неизбежно догађа кад ce нападне један град. Стога су одбијали да прихвате млетачки предлог.“ Ha дуже стазе гледано, тај тврдоглави отпор ништа није променио. Несташица воде и хра- не, удружена с болештином која je избила међу војском стешњеном на острвцету, на крају je приморала крсташе да пристану на дуж- Деву идеју.

Присетимо ли ce да je папа Иноћентије одувек гајио сумње пре- ма млетачком уплитању y крсташки поход и да je захтевао да ње- гов легат пође са крсташима, можемо ce сада запитати шта je тих месеци радио тај папски изасланик. Кардинал Петар из Капуе сти- гао je y Венецију тек последње недеље јула, и чим je чуо за предлог који je дужд изнео вођама похода, сместа je уложио свој званични

62

СПЛЕТКАРЕЊЕ У МлЕЦИМА

протест. Крсташима je предочио да би требало сместа да ce укр- цају - no његовом мишљењу, то што Млечанима није исплаћен цео уговорени износ надокнађено je тиме што ce y односу на тада пред- виђени број путника на крају појавила само трећина њих. Многи угледнији крсташи који су путовали на југ из Немачке и Францус- ке заправо су ce окренули и вратили кући када су дочули за ново- сти из Венеције.

Папин легат или не, кардинал y очима Млечана није имао бог- зна какав значај. Примили су га прилично нељубазно и рекли му да крсташе може да прати ако му je воља - али само као духовни пастир, a не и као папин изасланик. Напослетку je и кардинал био принуђен да схвати како су Млечани, или боље речено дужд, успе- шно ухватили крсташе између тигања и ватре. Ако су хтели да на- ставе ка Египту или Сирији, морали су да плате пуну цену, a то je значило и да пре свега нападну Задар. Могуће je да je и кардинал подлегао оној старој лажној мудрости која тврди да циљ оправдава средствао. Боље je да ce поход ипак отисне против неверника, мо- жда je мислио, na макар и no цену пропасти једног хришћанског града. Једина алтернатива била je да ce војска распусти - a тиме и да ce одустане од папиног сна о крсташком походу. Кардинал je протестовао, a потом ce приволео.

Прве недеље октобра 1202. године из Венеције je испловило че- тиристо осамдесет лађа које су носиле војску Четвртог крсташког похода y напад на Задар. Бродовље je заиста пружало чудесан при- зор док je пролазило кроз лагуне Венеције ка отвореном мору. Ро- берт де Клари описује величанствене галије, a међу њима нарочито дуждеву, „гримизом обојену, с балдахином од гримизне свиле ра- запетим изнад дужда, a с крме су звониле чинеле и оглашавала ce четворица свирача y фанфаре...“ Пошто je накратко застала y Трсту и y Пули, флота je 11. новембра стигла до Задра.

Било je сасвим јасно да су Задрани очекивали напад Млечана, мада тешко да су могли замислити да ће Дандоло успети да y ту свр- ху скрене крсташку војску. Стога су унапред прибавили од папе писмо о екскомуникацији свакога онога ко би их напао. Ha дужда то није имало ништа веће дејство неголи присуство кардинала Петра.

63

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Упркос протестима цистерцитског опата из Boa (очигледно јединог присутног свештеног лица које није било y стању да прогута своја хришћанска начела), Задар je нападнут и после петодневних борби освојен 24. новембра.

Освајање Задра било je предигра за оно што ће тек уследити и свега зла које ће остати као траг за Четвртим крсташким походом. Град je похаран и опљачкан, житељи избегли y брда. Хришћанска војска није поштедела старе задарске цркве. Напослетку су ce, док je трајало распојасано пљачкање, Венецијанци и крсташи потукли око плена.

Читава та прича била je и горка и презира вредна, опречна сва- ком начелу које je столећима везало наводно хришћанску Европу, na макар и танким нитима. Чувши вести о томе папа Иноћентије био je ужаснут и бесан. Сместа je изрекао казну екскомуникације свима који су y томе учествовали - Млечанима и крсташима под- једнако.

Дејство тог папиног поступка на обичног крсташа лако ce мо- же замислити. Ти људи су оставили дом и породицу да би узели удела y „посвећеном“ рату против неверника, a уместо тога су не- како ухваћени y клопку и наведени да помогну Млечанима y њи- ховом личном рату против града који je припадао краљу Угарске. Сада су установили да су екскомуницирани и даљи него икад од циља због кога су пошли. Није ни чудо што су ce односи између обичних војника и Млечана толико погоршали да су довели до от- вореног сукоба, који није био само око плена. Крсташи су ce сти- дели свога дела и њихове вође морале су да дају све од себе не би ли покрпили мир са онима чији су савезници постали под морање.

He чуди што je те зиме, коју je војска провела улогорена y Зад- ру и око њега, било много дезертерстава. Неки су отишли копном на север својим кућама, неки који су могли да плате испловили су на трговачким бродовима који су навраћали y млетачку луку. „Та- ко су наше снаге копнеле из дана y дан“, написао je Вилардуен.

Од самог почетка своје приповести о Четвртом крсташком по- ходу Вилардуен кривицу за положај y коме ce војска затекла y Ве- нецији преваљује на плећа оних крсташа који су сами отишли ка

64

СПЛЕТКАРЕЊЕ У МЛЕЦИМА

Светој земљи или Сирији. Истина je, заиста, да због недоласка то- ликог броја витезова и војника y Венецију крсташи нису могли да плате путовање, али истовремено, није баш много вероватно да je Вилардуен био толико простодушан као што ce претвара; он je морао бити свестан да није било могуће ни са каквом извесношћу израчунати колико ће људи на крају доћи y Венецију. Kao једном од крсташких вођа, њему je напросто био потребан сваки могући изговор за оно што ce на крају догодило. He изненађује стога што ћемо чак наћи и да жигоше као издајнике људе који су напустили војску после тог страшног кршења крсташких заклетви које je пред- стављао напад на Задар.

Преко зиме je послата једна делегација да преклиње папу не би ли опозвао екскомуникацију војске и поново примио крсташе y крило цркве. Од тих посланика папа je чуо целу и истиниту причу о ономе што ce догодило; они су му објаснили како крсташи нису били y могућности да плате Млечанима за бродове и како им je дужд предложио напад на Задар као решење њихових тегоба. Тврд- ња да су они сматрали како je боље да задрже војску на окупу и на крају испуне свој крајњи циљ уместо да допусте да ce распу још пре него што су и пошли са Светог Николе несумњиво je била ис- тинита. Иноћентије III разумео je врло добро шта ce догодило - све време ce и бојао, познајући Млечане, да ће управо то задесити простодушне крсташе. Што je учињено, међутим, није ce могло рашчинити, a папа није видео зашто y пролеће 1203. војска не би продужила ка Египту. Зато je пристао да опозове изопштење крс- таша из цркве, али што ce тиче дужда и Млечана, они ће остати екскомуницирани - мада ce није чинило да то посебно забрињава Енрика Дандола.

Плен из опљачканог Задра разделили су међу собом Млечани и вође крсташке војске. Ситније витештво и обичне војнике мало je шта од тога запало, али свеједно укупан плен изгледа није био богзна колики. Свакако je био недовољан да ce Млечанима исплате оне 34.000 марака које су још недостајале. Људи су y међувремену морали да преживе зиму на Јадрану и да купују себи намирнице. Кад je грануло пролеће, установили су да „не могу да оду ни y

65

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Витез који кпечи и витешки коњ, из доба Четвртог крсташког похода(Британски музеј)

66

■ ...

...

СпЛЕТКАРЕЊЕ У МЛЕЦИМА

Александрију, ни y Вавилон, ни y Сирију, јер већ су потрошили сав новац да би себе издржавали и да би најмили бродовље..." Положај je заиста био очајнији него икада. Куцнуо je час који су завереници ишчекивали.

Млетачка галија, гравира Џона Пајна (Национални поморски музеј, Гринич)

Дужд Дандоло, казује нам сведочење,„видећи да су ce узмучили око своје невоље", сазвао je састанак и обратио ce скупу речима: „Moja господо, има y Грчкој једна земља богата, добро снабдевена свиме за чим je вама нужда. Ако бисмо нашли неки разуман изго- вор да отпловимо тамо и узмемо оно што нам je потребно за пут, мени ce чини да би то било идеално решење. Ha тај начин бисмо лако постигли да ce домогнемо земаља Јерусалимског краљевства.“ У том тренутку устао je маркиз Бонифације Монфератски и казао: „Moja господо, боравио сам за Божић y Немачкој, на двору царе- вом [Филипа Швапског]. Задесило ce да сам тамо упознао једног младог човека, брата цареве жене. Taj младић je син цара Исака из Цариграда, кога je с престола издајом уклонио један од његове браће.

67

Ako бисмо повели тог младића са собом, могли бисмо с пуним оп- равдањем да зађемо y цариградске земље и прибавимо себи на- мирнице и друге залихе, јер он заиста јесте законити цар.“

Сви су ce сад делићи сложили на своја места. Kao y једној ог- ромној, компликованој слагалици, амбиције, замисли и сплетке ви- ше појединаца уклопиле су ce тако да je напокон била откривена цела слика - скретање Четвртог крсташког похода ка Цариграду. Првобитно ce дужд углавном надао само разарању Задра и после тога можда распуштању крсташке војске преко зиме, али његови послови с египатским султаном Ел Адилом свакако су имали пр- венство y његовој глави и он нипошто није имао намеру да дозволи крсташима да испуне оно што су y почетку замислили и нападну Египат. Нема много сумње ни y то да je био упућен y заверу коју су сковали Филип Швапски и Бонифације.

Тиме што су упали y дуждеву клопку, крсташи су довели себе y потпуно зависан положај према Млечанима и морали су да при- хвате све млетачке услове да би их њихова флота превезла. Сам дужд мора да je већ знао да je млади Алексије био на немачком дво- ру од лета 1202. Нема сумње да je говор који je одржао крсташима о грчком богатству и залихама које тамо могу набавити, на који je гроф Монфератски понудио тако срећно пронађен кључ проблема y лику младог Алексија, био врло пажљиво увежбан. Сад je преос- тало још само да Алексије предложи решење за недаће крсташа. Ako би га уздигли на престо Византијског царства, изјавио je царе- вић y том погледу, он би им платио 200.000 марака, што би им омогућило да отплате дуг Венецији и обезбедило им и више него довољна средства да наставе поход. Истовремено им je јемчио и своју војску од 10.000 људи, што би им издашно надокнадило по- мањкање људства услед тога што им ce многи од почетка нису при- дружили, док су други y међувремену дезертирали.

С обзиром на очајнички положај y коме су ce крсташи налази- ли, јасно je било какав ће бити одговор већине. Ипак je било и не- ких који ce нису слагали, али они су надгласани. Поход je поново скренут. Четвртог маја млетачко бродовље које je испловило с крс- ташком војском из Задра пристало je y крфску луку. Неколико

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

68

СПЛЕТКАРЕЊЕ У МЛЕЦИМА

дана потом придружиле су им ce две галије које су донеле главне учеснике y драми: млетачког дужда Енрика Дандола, маркиза Бо- нифација Монфератског и Алексија, претендента на византијски престо. Упркос чињеници да je знатан број угледнијих племића и витезова, међу њима и Симон де Монфор, већ био напустио војску одбијајући даље кршење крсташких заклетви (гроф Вилардуен на- зива их издајницима), ипак je на Крфу пристала и даље огромна флота.

Био je то последњи тренутак да ce уложи било какав делотво- ран протест против скретања похода. He изненађује што je било племића и витезова који су ce тек y то зло доба досетили y какву су клопку увучени. „Незадовољници“, како каже Вилардуен, издво- јили су ce од војске водећи за собом знатан број војника који та- кође нису имали жеље да пођу на Цариград, и поставили засебан логор, са својом засебном скупштином. Увидевши да их je премало за напад на Египат, решили су да ce запуте y Сирију, пошто су зна- ли да су они који су раније напустили поход већ стигли тамо.

Ово ново дељење војске изазвало je велику бригу међу вођама, које су већале како би најбоље убедили издвојене да je скретање за Цариград једино решење свих њихових тешкоћа. Кад све остало омане, често ce исплати прибећи најпростијем и најемотивнијем трику да би ce остварио циљ - тако je говорило искуство дужда Дандола.

С Бонифацијем и другим крсташким вођама он je пешке оти- шао до логора одметнутих и бацио им ce пред ноге, преклињући их y сузама да не растурају тако силну и племениту војску. „Не на- пуштајте нас!“, лили су горке сузе он и његови пратиоци. „Нећемо устати одавде док нам не будете рекли да нас нећете оставити!"

Слика Енрика Дандола, маркиза Монфератског и царевића Алек- сија који клече на некој зеленој пољани на Крфу лијући грозне сузе низ образе није сасвим лишена хумора. Чак и после седам векова чини нам ce да можемо видети те крокодилске сузе и згранутост K o ­

ja ce панично шири преко једноставних ликова њихових сведока.Kao ни многи други којима снага лежи y оружју, крсташи нису

били нарочито обдарени y умном смислу. Неподношљиво им je било

69

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

да виде такве узвишене и племените људе где клече y трави крај њи- хових ногу. Пристали су дакле да не растурају војску, да наставе куда их вође поведу и да од Византинаца прибаве храну и друге по- трепштине. Поставили су само један услов: да им ce после католи- чког празника Светих арханђела (29. септембра) морају обезбедити лађе и намирнице да би могли наставити пут ка Сирији. Taj услов je спремно прихваћен. Дандоло и Бонифације били су убеђени да ће до септембра већ остварити свој циљ, a чак и ако то не буде по- стигнуто, y сваком случају ће тада бити под Цариградом и опозици- ја ће - ако уопште икаква буде преостала - моћи само млетачким лађама да ce врати на југ. Није било никаквих изгледа да део војске одатле пробије себи пут до Сирије преко непријатељских малоазиј- ских земаља којима владају Турци.

To je горка и злосрећна прича која лежи иза скретања Четвртог крсташког похода ка Цариграду. Мало je приповести y историји које јасније откривају цинизам виших наредбодаваца и глупост Ma­ca. Како je почела, ова прича ће ce тако и наставити. Они који буду увидели да су били обманути и преварени, ускоро ће пронаћи не- ко оправдање за своје поступке. Они који су их обманули већ су смишљали објашњења која ће коначно бити приморани да дају.

70

V

БРОДОВИ УЛАЗЕ У ЗЛАТНИ РОГ

Ујутро 5. јула 1203. године млетачке галије прешле су, предво- дећи главнину бродовља, преко уског морског рукавца од Хрисопо- ља на азијској страни до обале изнад предграђа Галате на северном рубу Златног pora. Taj део обале нити je био заштићен зидом нити уопште брањен, a Галата, где су живели Јевреји и разни измешани народи, није била ненаклоњена сили коју су чинили Французи, Мле- чани и други католици. Једина стварна одбрамбена тачка града се- верно од Pora била je кула Галате.

Неометана при преласку Босфора, флота ce безбедно усидрила свега коју стотину метара од копна, док су бродови за искрцавање пристали уз саму обалу, y близини данашњег предграђа Топхане. Јеврејска четврт града налазила ce нешто јужније низ обалу Злат- ног pora. Колико год невероватно било што je освајачко бродовље без икаквог отпора прешло Босфор, ипак ce није могло очекивати, чак ни y тим данима цара Алексија III, да ће војсци бити допуш- тено да ce искрца без бар неког покушаја одбране.

Крсташи су ce збиља припремали да наиђу на жесток отпор и укрцали су ce наоружани и спремни. Кациге су им биле причврш- ћене, коњи оседлани и покривени абајлијама. У то доба су ce абај- лије за дестријере, витешке коње, правиле од великих комада тафта с израђеним витезовим грбом, тако да су падале коњу готово до копита. Витезови су носили верижне оклопе, развијене управо за време крсташких похода на основу оклопа које су крсташи затек- ли y употреби код својих противника муслимана. Колена су покри- вале узглобљене металне плоче, док je остатак ногу био заштићен верижњачом која ce везивала позади. Преко трупа и руку облачила

71

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

ce верижна кошуља, која ce такође везивала позади, a падала je до половине бутина. Кошуља je имала и верижну капуљачу, која ce ве- зивала или на затиљку или с леве стране главе. Одозго je витез об- лачио жипон - комотан комад одеће без рукава, обично од белог платна да би одбијало сунчеву топлоту. Ha жипону je био витезов грб, односно код крсташа најчешће само извезен крст. Сврха овог комада одеће преко оклопа заправо je било међусобно разликова- ње појединаца y бици.

Мач y корицама носио ce окачен на балдрик - каиш који je ишао укосо од једног рамена до супротног кука. Мачеви су били европ- ског типа, правог сечива (за разлику од закривљених источњачких сабљи), чије су обе ивице биле оштре, мада ce y употреби још мог- ло наћи и нешто мачева са оштрицом само с једне стране. Било je то y основи оружје за сечење, иако ce врхом могло и убадати, само што je огромна већина мачева из тог времена била претешка за то. Неки од њих, дворучни, захтевали су знатну физичку снагу већ и да би били подигнути, a остављали су мачоношу потпуно без одбра- не, не рачунајући оклоп, кад подигне своје оружје y ваздух. Кориш- тени с коња, међутим, такви тешки мачеви доносили су одређену предност, и против других витезова на коњу и против пешака.

Испод верижњаче крсташи су носили постављену одећу, да би сачували кожу од додира с оклопом (који би под сунцем на Истоку свакако био врео), a такође и да ce ублажи силина примљених про- тивничких удараца. „Питање како су крсташи могли да ce боре под врелим блискоисточним сунцем y дебелој постављеној одећи, по- кривеној изузетно тешким верижним оклопом, једна je од мисте- рија y историји оклопа“, писао je Чарлс Џон Фулкс. „Та опрема je била тако незграпна за навлачење и скидање да je морала често бити ношена no цео дан и ноћ, a сама природа материјала морала je онемогућавати руци мачоноши покрете веће од ширих засека.“*

Вруће je заиста било, и постоји неколико извештаја о људима који су падали мртви од срчаног или топлотног удара. Такође, не- достатак верижног оклопа био je и y томе што ce аутоматски наби- рао око лакта чим ce рука подигне да би ce засекло no непријатељу. Истовремено je за то био потребан повелики напор, јер je рука мо-

72

Бродови улазе у Златни рог

рала да повуче тежину целе верижне кошуље, која ce задизала од струка навише. Ипак je искуство из неколико векова показивало да човек y оклопу има знатну предност над оним без оклопа. Једно je сасвим извесно - оклопљена војска имала je изразиту предност што ce тиче борбеног морала: психолошки ефекат који je на неок- лопљеног непријатеља остављао поглед на људе одевене y блистави метал и коње под дугим раскошним покровцима умео je да буде застрашујући. Независно од свега осталог, оклопљеном витезу би- ла je заштићена глава, и то не само капуљачом верижне кошуље He­ro обично и кацигом од пуног челика.

Од 11. века Нормани су почели да користе врло делотворну ка- цигу купастог облика, са штитником за нос који je заклањао лице од удараца мачем, док би због облика кациге готово сваки ударац само склизнуо низ њену површину, ма из ког угла да je био задат. У време Четвртог крсташког похода међутим био je y моди тако- звани кабласти шлем. Осим што га je било лако направити, не из- гледа да je имао неке друге особине које би га препоручивале. Потпуно je затварао главу и имао je равно теме, што je најгора мо- гућа површина за примање удараца. Испод њега je на главу као под- лога навлачена постављена капа, због чега ce од вештог ударца са стране лако могао заокренути, a ако би ce то десило, онај ко га je носио није више могао да гледа кроз прорезе за очи и остајао je потпуно беспомоћан. Ипак je и кабласта кацига била боља него никаква. Крсташи нису нужно морали бити бољи војници од Ви- зантинаца с којима ће ce ускоро сукобити - заправо, на свом вр- хунцу византијска војска била je најбоља на свету - али су били на вишем нивоу борбеног духа, и имали су најбоље и најмодерније европске оклопе. Њихови противници били су лако оклопљени. Покретљивост je одувек била тајна успеха византијске пешадије, док je тежину њиховом нападу давала оклопљена коњица.

Ујутро 5. јула, док су ce крсташи приближавали обали код Га- лате, „сунце je изашло и било je ведро време, и цар Алексије по- стројио je своју војску y великој сили да их дочека на обали. Трубе су ce огласиле. Да би ce брже стигло до обале, сваки брод за превоз људства вукла je no једна галија, али нико није питао ко треба

73

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

први да иде, јер сви су грабили ка обали што су брже могли. Вите- зови су под пуним оклопом искакали с лађа, с натакнутим каци- гама и спремним копљима. Како би која лађа дотакла обалу, добро увежбани стрелци с луковима и самострелима полазили су за ви- тезовима..."

Цео Цариград je гледао. „Кад су људи из града видели то силно бродовље и војску, и чули страхотну музику бубњева и трубљи, сви су ce без изузетка наоружали и испели на кровове својих кућа. Свакако им ce чинило да ce тресу и небо и земља и да je све море покривено лађама. У међувремену je цар сишао с оружаном силом до обале да je брани...“

A ko су Византинци мислили да спрече крсташе да заузму север- ну обалу Златног pora, сад je збиља био час да их одбаце назад y море, али их je силина крсташког искрцавања згрозила. Брзина с којом су ce људи и коњи стуштили на обалу, поглед на стотине ла- ђа које с дисциплинованом тачношћу допремају војску, све je то било превише за византијски посустали бојни дух. Већ при првом судару копаља Византинци су ce сломили и разбежали. Поље je пре- пуштено крсташима, који су после тога могли натенане да искрцају главнину војске. У том позном византијском раздобљу међу Визан- тинцима je завладао такав кукавичлук и расуло да они практично нису ни пружили отпор непријатељској војсци кад им je дошла под градске капије. Два века раније, њихови преци под великим царем Василијем Бугароубицом били су потпуно другачијег кова. Тада су држали читаву Малу Азију, на исток све до Тигра, јужну Италију, највећи део Сицилије, северну Африку западно до Трипо- лија, Египат и цео Левант. У претходних стотину година, међутим, један низ слабих царева, искварено државно чиновништво, и веч- но проливање крви y одбрани од турске навале, уз опадање море- пловства и трговине, исцрпли су и византијску снагу и борбени дух. Што ce цара Алексија III тиче, y њега je његов народ имао под- једнако мало вере као и y његовог ослепљеног претходника. Нема сумње да су многи међу Цариграђанима осећали да би боље било да ce не сукобљавају с тако великом и добро припремљеном вој- ском, него да ce уместо тога повуку међу своје непробојне зидине.

74

Бродови улазе у Златни рог

Толико су пута варвари са свих страна света насртали на те зидове и толико су пута морали да ce повуку поражени и обесхрабрени. Свакако ће то десити и са овим припростим Францима, млетачким гусарима и норманским разбојницима.

„Морнари су сад почели да спуштају мостове преко којих ће ce искрцати коњи. Витезови су хитро појахали и сви одреди су поче- ли да ce сврставају према унапред одређеном распореду..." Упркос свим несугласицама y Венецији и тешкој зими y Задру, упркос не- давним размимоилажењима на Крфу, крсташка војска и даље je би- ла дисциплинована и ефикасна. To што je мешовита оружана сила из неколико земаља, предвођена витезовима и великашима из Фран- цуске, Белгије, Италије и Немачке, била y стању да чак и пошто je препловила море наступи као једна организована целина сместа спремна за битку занимљив je доказ професионалности војника из тог времена. „Гроф Балдуин Фландријски, који je заповедао прет- ходницом, појахао je напред, a за њим све остале јединице y бор- беном поретку, све док нису стигли до места где je цар Алексије био утаборен." Грци су ce тако безглаво разбежали да нису застали чак ни да посклањају царев шатор и шаторе његових виших стареши- на. Ионако раздрагани због успешног искрцавања, крсташи су ce сад домогли лаког плена - a све то за једва један сат откако су за- почели напад.

Спорији бродови дотад су сустигли прве ударне снаге. Ha сре- дини Босфора најпре их je повукла струја која тече од Црног мора ка Мраморном. Онда су, како су ce ближили обали, наишли на бла- жу струју, усмерену ка северу. Велики теретни бродови бацили су сидра окренути крмом ка југу и морнари су почели да пребацују на обалу опсадне справе, катапулте и залихе намирница. Војска je y међувремену копала шанчеве да ce обезбеди од могућег изненадног напада византијске коњице.

Вође су одлучиле да ce улогоре на доњем врху северне стране копна, који je преко Златног pora гледао право на град. Taj положај je био близу куле Галате, те снажне одбрамбене тачке од које je за- висила безбедност унутрашње луке y Рогу. Дужд, Балдуин Фландриј- ски и остали великаши били су свесни да успех целог подухвата

75

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

зависи од тога хоће ли успети да освоје ту кулу. Ако y томе успеју, читава северна обала, окренута Цариграду, биће y њиховим рука- ма. Што je још важније, кад кула буде била њихова, Млечани ће моћи да уплове y Рог, заробе трговачке бродове усидрене y њему и обезбеде војсци приступ самим бедемима.

Кула Галате била je замишљена не само као утврда која са се- вера чува улаз y Рог него и као крајња тачка великог ланца који je бранио улаз y луку, затегнутог између куле и градских зидина, на висини од метар или нешто више y средишњем делу. Ланцем ce управљало помоћу чекрка. Када je требало да неки брод уплови y луку, ланац je олабављиван тако да ce спусти и омогући неометан пролаз. Огромне гвоздене беочуге, сваки дужине људске подлак- тице, направили су вешти цариградски ливци гвожђа. Техничко умеће збиља je било потребно да ce направи ланац са довољном затезном чврстоћом да издржи разапињање на растојању од пет- сто метара, колико износи ширина луке на том месту, и уз то на- поне сталног подизања и спуштања.

Сама кула била je, према Кларијевом сведочењу, „снажна, лако брањива и снабдевена јаком војном посадом“. Намерена да буде једна од упоришних тачака одбране града, кула je заиста и морала да буде довољно снажна да издржи - мада док je прављена нико није ни помишљао да ће морати да одолева дуготрајној опсади не- пријатеља чије ће бродовље владати Босфором. Кула Галате била je замишљена као тачка с које ће одбрана надзирати док византијска флота буде потапала бродове нападача. У време владавине Алек- сија III, међутим, византијска флота заправо није ни постојала. Кула je стајала сама. Није било бродова који би ce супротставили искр- цавању крсташа, те je кула морала да истрпи пуну силину напада с копна велике војске која je располагала опсадним направама и катапултима.*

Чак и y том тренутку националног опадања, када Византинци нису гајили нимало поштовања према свом цару, и кад су прола- зили кроз једну од оних фаза људског постојања кад ce чини да није вредно борити ce за голи опстанак, ипак још нису били толико изгубили смисао за оно што вреди сачувати да потпуно запусте

76

Бродови улазе у Златни рог

кулу Галате. Знали су као и Млечани да од ње зависи безбедност луке, na утолико, вероватно, и самог града. Према грчком истори- чару Никити Хонијату, за одлучан напад против освајача који су упали y старо царство залагао ce царев зет Теодор Ласкарис.*

Прве ноћи пошто су ce крсташи утаборили наспрам града, y близини куле Галате, Грци су ce припремили за очајнички покушај да je спасу од освајања. Попунили су људством приличан број ма- њих бродића и послали глас посади y кули да ће заједно напасти крсташе рано следећег јутра. Била je то, нажалост, она тужна стара прича о премало и прекасно. Чим je непријатељу допуштено да ус- постави себи безбедно полазиште на обали, готово да више и није било изгледа да ce он одатле истера без свеопштег напада на ње- гове положаје. Један малодушан и половичан покушај био je уна- пред осуђен на пропаст.

Рано изјутра 6. јула грчке снаге које су прешле из града при- дружиле су ce посади куле и напале крсташку војску. Био je то школски пример тактичке грешке најгоре врсте. Елемент изнена- ђења готово je потпуно изостао јер су крсташи, сасвим природно, „будно држали стражу целе ноћи“. Да би било икаквих изгледа на успех тај напад je морао бити изведен с великим снагама и крај- њом жестином. Овако je само један релативно мали одред грчке војске, коме су помагали браниоци куле, покушао да потуче будну крсташку војску од 20.000 људи.

Исход je био унапред извеетан. Крсташи су појурили y одбрану и за свега неколико минута нападачи су бежали избављајући живу главу. „Узбуна ce пронела кроз цео логор и људи су похитали са свих страна. Пошли су y тако силовит јуриш на Грке да су не само многе побили него су још многе друге прегазили и заробили..." Управо y таквим приликама витезови на коњима доказивали су колико вреде, подједнако као и y формалним јуришима коњице. На- оружан човек на коњу y потери за пешаком y бекству има сваку мо- гућу предност - брзину, безбедност и, изнад свега, самопоуздање. Оклопљен човек на коњу осећа ce двоструко сигуран - y предно- сти je због оклопа, a коњ му даје брзину и покретљивост каквој пе- шак може парирати једино no брдовитом терену.

77

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Византијска коњица некада je владала бојним пољима источне Европе и Мале Азије, али сад je византијска пешадија бежала слу- шајући бојне покличе јахача и топот витешких коња, који „у сусрет јуре наоружаном човеку, изругујући ce страху, неустрашиви, и не окрећу леђа мачу. Тоболац им звекеће о боку, и штит и сјајно коп- ље. Земљу под собом гутају са жестином и јаросно, a сред звука труба стоје раздрагани, миришући битку издалека, и слушајући грм- љавину четовођа и повике.“

Грци су тешко потценили противника, a потом су y безглавом бегу направили најгору од свих грешака. Или ce нису досетили или нису успели да затворе за собом капију куле. Док су они који су били пребачени од Цариграда јурили да ce домогну превоза назад, „при чему су ce многи подавили", крсташи су савладали посаду куле. O ko улаза ce водила жестока битка, али било je прекасно да ce одбије навала крсташа. Сви Византинци који су бранили кулу побијени су или заробљени, a кула освојена. Млечанима вичним мору, којима су бродови служили као упоришта и веза, није тре- бало ни неколико минута да раставе чекрк и откаче велики ланац. Са чегртавим уздахом попут ропца самртника ланац je склизнуо y море и потонуо на дно Златног pora, који je сад остао отворен пред млетачким бродовима.

Малобројни бродови византијске морнарице усидрени y луци нису пружили никакав отпор. Морнарица која je некада крстарила Средоземним морем од Гибралтарског мореуза до Кипра и левант- ских обала била je сад сведена на неколико старих и пропалих га- лија, већ избачених из употребе. Још док je плима битке навирала ка кули Галате, млетачке галије биле су ce поставиле уз сам улаз y Рог, с челичним кљуновима наднесеним изнад ланца који им je спречавао улазак. Чим им je клицање с обале објавило исход бит- ке, очекивали су да им та препрека нестане испред очију, a истог часа кад су уланчани беочузи пљуснули y воду, капетани галија из- дали су наређења. Робови су ce погнули над веслима и челне лађе млетачке флоте хитро су, уз меко уздисање таласа што су им за- пљускивали крму, упловиле y плаве воде Златног pora, чија je де- лимична заслуга било богатство Цариграда, највеће y читавом

78

Бродови улазе у Златни рог

хришћанском свету. „Тамо заробише грчке галије и друге бродове које затекоше y луци.“ Већ наредног јутра читава млетачка флота - теретни бродови за превоз људи и залиха и ратне галије, сви су били безбедно усидрени y Златном рогу.

С дугачких северних зидина - најслабије деонице бедема који су опасивали Цариград - баштиници Византијског царства гледа- ли су како je освојена кула Галате и како je потонуо велики ланац. Никад пре непријатељи Цариграда нису успели да продру y Златни рог. Није било замишљено да ће град морати да ce опире нападу неке поморске силе која би могла овладати тим водама. Одувек ce подразумевало да ће византијска морнарица спречити свако искр- цавање око Галате, a поготово пробој кроз ланац. Због тога су зи- дови окренути Рогу били релативно слаби. За разлику од силних, троструких копнених зидина окренутих западу, подизаних да из- држе нападе Бугара, Турака, Руса и балканских Словена, за разлику од морских бедема чија je намена била да надвладају искрцавање с мора, северни зидови били су више помоћна одбрана.

Ушанчени иза вековне силе и дипломатског умећа, Царигра- ђани су заборавили да зуб времена све начиње и да ce све на свету мења. Били су Грци, мада су као наследници Римског царства себе називали Ромејима, али као да нису знали за речи грчког филозофа који je живео много векова пре него што ће Христова вера доћи из Палестине: „Све тече.“ Било je то филозофско начело Херакли- та, прозваног Мрачни због усамљеничког живота, дубокоумне фи- лозофије и презира према човечанству. „Промена je y природи једина садашњост." Ту горку истину Грци хришћанске вере убрзо ће бити приморани да науче.

79

VI

ПРВИ НАПАД

Пошто je кула освојена и њихово бродовље заузело луку, при- родно би било да су господа крсташи послали цару изасланство с питањем да ли je спреман на преговоре. Последње речи размењене су између дужда и крсташких великаша с једне и цара Алексија с друге стране када je Конон де Бетин одржао Ломбарђанину Нико- ли Руу говор чија je суштина била y томе да су крсташи намерили на престо да попну младог Алексија, али ће ce постарати да ce тре- нутном цару, ако ce сам одрекне престола, ништа не деси и да на- стави да живи y богатству. Алексије III ce о ту поруку, наравно, потпуно оглушио. Да су крсташи, међутим, имали икакве жеље да избегну опсаду, управо извојевана победа пружала je сад могућ- ност да ce види јесу ли њихови услови постали прихватљиви. Ни- шта y том смислу није урађено. Ниједан историчар не помиње никакве даље покушаје преговора.

Млетачки војници и морнари, млађи витезови и крсташи без сумње су били тако понесени успешним искрцавањем и првим сукобом с непријатељем да нису ни застали да ce упитају шта je заправо њихов циљ. Обузети радошћу боја и сазнањем да су над- моћни, нису имали никаквог разлога да траже да ce сад стане нити да разматрају како то уопште да су им Византинци постали непри- јатељи. Мамили су их изгледи на лак плен. Дужд Дандоло, Бонифа- ције Монфератски и остали саучесници y завери нису имали више никаквог разлога за бојазан да ће им војска дезертирати или их изневерити.

Да je млади Алексије био ишта сем оруђе, сад би свакако био тренутак да захтева да ce његовом стрицу пошаље изасланство с условима предаје. Цар je дотад већ видео колико je крсташка вој-

80

П рви напад

ска надмоћна no борбеном духу, као што je морао и увидети да на своје снаге слабо може да рачуна. Сасвим je могуће да би пристао да одступи с престола. Онда би његов синовац могао тријумфално да уђе y Цариград, уз подршку крсташке војске, избави оца из цар- ске тамнице и смести ce на престо. Алексије није могао желети да граду буде нанесена штета приликом опсаде, a камоли да буде по- харан и опљачкан. Очигледно je y његовом интересу било да на- следи нетакнуту имовину. Ако ништа није урадио, онда je то било зато што ништа није ни могао да уради. Против мудрости искус- них и свету вичних саветника као што je био дужд Дандоло чиме je могла да иступи његова неискусна младост? Грк и православац, зависио je од католика са Запада ако je хтео да ce домогне пурпур- ног царског огртача и обуће, златне круне и најстаријег престола y Европи. Једино je уз помоћ њихових мачева, срчаности и лукавства он могао имати икаквих изгледа да ce назове наследником васце- лог Римског царства и намесником Божјим.

У глави крсташких вођа није могло бити никакве сумње о њи- ховом наредном потезу. Ниједан војник не би пропустио да увиди како ce после тако брзог и наглог успеха морају сместа искористи- ти све предности које ситуација пружа. Док су цар Алексије, његов двор, заповедници, војска и народ још затечени и згранути овим првим обртима, крсташи ће без оклевања напасти. Одлагање би било кобно, док je брзо задат нови ударац био очигледан кључ по- беде. Једино je можда питање било како je најбоље да ce то пости- гне. Млечани су, што je и природно за једну поморску силу, први увидели значај чињенице да су овладали Златним рогом и залагали су ce да ce одмах с мора нападну северни зидови града. Французи и остали крсташи бунили су ce пак да они нису морепловци и да ће њихова вештина бити протраћена ако буду укрцани на галије да служе као поморски пешадинци. Очигледно je најбоље решење било да „Французи град опседну с копна док га Млечани буду на- падали с мора“. Дужд Дандоло прихватио je мудрост овог плана и наложио Млечанима да почну припрему опсадних справа.

Наредна четири дана прошла су y припремама војске и морна- рице за напад на град. Морнари су шили шаторе од кожа којима

81

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

МРАМОРНО.МОРЕ

ИСНОЉЊА^Ј Ј ! Ч 1 0 Т 1 1 0 Р Н А Ж Л К О С И Н А Ш ■ (ЕСКАРП А) "V

|b PA HAJJ КУЛА , ВИСОКА' I 20 М ’

IA P A K « [ДУБОК 7М|

[Тз М Ш Н А Д ЕСИЛАН АДЕ;

— ГУзид ЈМНк

С Н О Љ Њ А Ш ЕСНЛЛНЛДЛЧ 13 М 111ИРОК A* .СНОЉЊ Л

IeCKAPH A’

Д излигнутазШЗЕМЉА h / t EPAC/V IA P A K f l l

BEPOBATHOJ СУВ i

Реконструкција Теодосијевих зидина око Цариграда

82

П рви напад

Јакопо Палма Млађи, Освајање Царшрада (Дуждева палата, Венеција)

83

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

ће покрити прамце лађа, тако да грчка ватра изливена са зидина падне на добро наквашене коже уместо на суве дрвене палубе. Дужд je истовремено наложио да ce саграде неке „сасвим нарочите, ге- нијалне направе..."

Били су то дугачки мостићи направљени од катарки с галија, дугих и no шездесет метара. По две су служиле као основа за мос- тић, док су између њих закуцаване или привезиване даске преко којих ће ce прелазити. Изнад овако направљених мостова за искр- цавање подизано je на моткама дебело једрено платно да би одозго штитило војску приликом преласка. Постављени на велике терет- не бродове, привезивани су ужадима да могу да ce спуштају и ди- жу као покретни бродски мостићи за искрцавање и укрцавање, само што су били намештени да ce истуре и no четрдесет метара с крме, и то под углом, тако да им крај допре до врха бедема. Градња ових мостова за толико кратко време била je заиста пажње досто- јан подвиг ратне технике, али Млечанима није било први пут да нападају с мора неки зидинама утврђени град, a брзина и лакоћа с којима су обавили посао указује на то да je план био припремљен још давно пре него што je бродовље допловило под Цариград. Пре- ма Де Кларијевом сведочењу: „Били су тако добро саграђени и за- штићени да стреле и друго што je могло бити бачено одозго није задавало муке војницима док су прелазили... a беху тако широки да су no тројица витезова y оклопу могли напоредо да иду преко њих.“

Дотле су на крми других теретних лађа састављени мангонели (катапулти с контратеговима, за избацивање камења), док су ката- пулти и дрвене куле за напад на зидове одвучени око луке да би могла да их користи војска на копну. Млечани ће напасти зидине окренуте Златном рогу, док ће крсташи усредсредити свој налет на Влахернски дворац. Огромни комплекс здања назван царски Влахернски дворац уздизао ce y северозападном углу града, где ce градски зидови срећу с најдаљим крајем луке y Златном рогу.

Влахерна je првобитно била цариградско предграђе, које није било обухваћено градским зидинама, али од 12. века цареви су ра- дије боравили ту него y Светом (или Великом) дворцу y близини Свете Софије. До Влахерне није допирала бука ни загађење, a ца-

84

П рви напад

реви су с пратњом из ње лако могли да изјашу y лов y околину. Дво- рац ce терасасто уздизао на једном брежуљку и чинио je мали град за себе - слично као Кремљ московских царева, који и сам има ви- зантијске корене - будући истовремено дворац, утврђење, занатско седиште и средиште вере. Кроз његова je врата притицала стална поворка златара и ткача свиле, дуборезаца који су обрађивали др- во и слоновачу, илуминатора рукописа и мајстора мозаичара. Мада je Свети дворац био главно средиште њихових делатности, нарас- тање Влахерне померило je тежиште ка овом крајичку Цариграда, где ce речица Вармиса уливала y Златни рог. С врха Влахернског брежуљка пружао ce диван поглед на град и луку. Крсташ Одон де Деј бележи да су становници Влахерне „имали троструко задовољ- ство од погледа на море, зелене пољане и град“.

У 7. веку зид je саграђен и око Влахерне, a педесет година пре доласка крсташке освајачке војске цар Манојло I додатно je ојачао читаву ту четврт. Ha самом челу Pora, где ce Вармиса улива y њега, каменим мостом прелазило ce с његове северне обале до Влахерне. Ha ту тачку je требало да ce обруши главна силина напада, и Мле- чана који ће надирати с мора на зидине, и војске која ће нападати Влахерну с копна. У складу с тим, и бродови и војска померени су ка том крају Pora да би напали координирано. Чим су увидели шта су освајачи намислили, Византинци су порушили мост преко Вар- мисе, затворили врата дворца и попунили зидине посадом. Једа- наестог јула, пет дана пошто су освојили кулу Галате, крсташи су, постројени, домарширали до Влахерне и почели да ce припремају за опсаду.

Најпрече je било да ce поправи мост, да би витезови на коњима могли лако да прелазе и да ce опсадне справе доведу под зидине. За то je био довољан двадесетчетворочасовни рад. Рано изјутра два- наестог јула војска je прешла реку и пришла граду на домет опсадних справа. Византинци им нису ометали прелазак. Koïa Soloeu хоће ga казне, најпре му одузму разум.11 Невероватно je да je пропуштена

li Еурипидов стих из Медеје прерастао je y класичну пословицу на ла- тинском језику (Quem deus vult perdere, dementatprias). (Прим. прев.)

85

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

таква прилика, y таквом тренутку, да ce непријатељ нападне. Можда су Грци имали толико поуздања y зидине свог града да су сматра- ли како je непотребно излагати ce додатном напору. Можда су ce ослањали на заштиту божанских сила. У цркви светог Петра и Мар- ка y Влахерни чували су ce непропадљиви, миомирисни Богороди- чин огртач пренесен y 5. веку из Капернаума y Палестини, и њена чудотворна икона. Сваког петка, описује учена принцеза Ана Ком- нина y својим сећањима на дворски живот, вео пред том иконом чудесно ce раздвајао и откривао Богомајку окупљеним верницима.

Војска je поставила шаторе на домет катапулта испод влахерн- ских бедема, одабравши као седиште утврђени манастир на једној падини, прозван Боемундов замак no једном крсташу који je рани- је прошао туда. С тог положаја, где су обављане припреме за опса- ду и за одбијање евентуалног напада бранилаца, војсци ce пружао величанствен поглед на застрашујуће градске зидине које су ce про- тезале одатле јужно и нестајале y прегибима земљишта неколико километара даље. „Од тог погледа срце ce испуњавало и заносом и стрепњом. Тако су величанствене биле те копнене зидине да сва наша војска једва да je достајала да опседне једна од многих град- ских врата...“

Млечани и крсташи добро су одабрали кад су решили да напад- ну управо овај ћошак града - Влахерна je без икакве сумње била слаба тачка y одбрани. Никада није утврђена до тих размера као само језгро Цариграда, пошто ce није очекивало да ће непријатељ икада бити y стању да завлада водама Златног pora. Главне копнене зидине, међутим, y које су крсташи гледали y чистом чуду, биле су замишљене да одбију војске и многоструко бројније него што je њи- хова. Теодосијеве зидине, како су назване, пружале су ce од Влахер- не y огромном, непрекинутом потезу јужно све до Мраморног мора. Њихова градња била je прави тријумф Антемија, намесника и пре- фекта за време владавине Теодосија II y 5. веку.

Главна одбрана града, зидине вековима нису мењане y односу на прву замисао према којој су изведене, мада су наравно поправ- љане, и побољшаване y неким ситнијим појединостима. Главни, унутрашњи бедем био je дебео пет метара и петнаестак метара ви-

86

П рви напад

сок, a из њега ce уздизало ни мање ни више него деведесет пет кула с круништима, које су биле упоришне тачке и свака je могла стрелама или избаченим каменицама покривати оне до себе. Деб- љина главног зида била je и више него довољна да он издржи на- паде опсадних справа из 13. века, али град ce није ослањао само на то. Цариградска одбрана била je трострука. Са спољње стране унут- рашњег зида пружала ce тераса,peribolos, широка око тринаест ме- тара, a после ње други зид, једва нешто мало мање застрашујући, висине осам метара. Њега су такође штитиле куле, на правилним размацима од стотинак метара. После њега je опет био један појас равног тла, звани паратихион, na спољњи грудобран, погодан да штити стрелце с луковима и самострелима. Следио je огроман ја- рак, широк око седамнаест метара, који je обично био сув, али ce no потреби могао напунити водом помоћу сложеног система уста- ва и брана. Дубоко испод јарка и троструких зидина пролазиле су цеви пречника двадесетак центиметара, које су снабдевале град во- дом, одводећи je до великих цистерни, али и до приватних и јавних зграда. Огромне подземне цистерне y граду биле су део безбедно- сти Цариграда пред опсадама.

Заштићени својим ненадмашним зидинама Цариграђани су осам векова чували свој град и његову цивилизацију. Грађене од блокова кречњака, с местимичним слојевима цигле, оне су збиља могле да ce сврстају међу најчудеснија византијска достигнућа. Чак ни зи- дине на Родосу и Малти, које су вековима касније подигли вите- зови реда светог Јована, готово не могу да ce пореде с њима ни no снази ни no сложености. Па ипак, могуће je да су управо због осећа- ња сигурности које су им уливали ти бедеми Цариграђани поста- ли тако самозадовољни - развили Мажиноов менталитет.12 Зидове

12 Мисли ce на вишеструки појас утврђених одбрамбених положаја који je Француска између Првог и Другог светског рата поставила на грани- ци према Немачкој, назвавши га no министру одбране Андреу Мажи- ноу. Немци су, међутим, ову „непробојну" одбрану, y коју су ce Французи потпуно поуздали, y мају 1940. муњевитом брзином делимично зао- бишли, a делимично пробили и за месец дана прегазили читаву Фран- цуску. (Прим. прев.)

87

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

подижу људи, и y крајњем свођењу рачуна истинска сигурност по- чива једино y снази и несаломивом духу људи који их бране. За одбрану цариградских зидина неопходна je била велика и врло дис- циплинована војска, a граду je то недостајало већ годинама.

Пошто je постало јасно да су крсташи озбиљно намерили да опседну град, Византинци су почели понешто да предузимају. Де- лимично ce тај нападачки дух који je почео да ce испољава може приписати опет оном истом Теодору Ласкарису који ce залагао и за први напад на крсташе. „Није било ниједног часа, ноћу ни дању, a да наши одреди нису морали да чувају стражу да би сачували оп- садне справе и одбијали испаде бранилаца из Влахерне. Напослет- ку je војска позивана на одбрану и no шест-седам пута на дан. Није ce могло поћи y потрагу за храном ни на четири-пет лукомета од нашег логора. Од намирница нам ништа није остало сем брашна и нешто мало усољеног меса - a свежег нимало сем ако би био уби- јен неки коњ.“

Крсташима je хране недостајало још откако су испловили с Крфа; ради намирница су најпре (макар технички гледано) и зашли на ви- зантијску територију. Суочени са злослутним погледом на копнене зидине, мора бити да су многи од њих осећали како су загризли ви- ше него што ће бити y стању да прогутају. Није било никаквог зна- ка да су Византинци вољни да преговарају нити да би волели да им млади Алексије постане цар. Дужд Дандоло био je y потпуности свестан да je једино решење за њихове муке успешан напад с мора. Године и искуство y ратовању нису му остављале никакву заблуду да би крсташи могли на јуриш освојити Теодосијеве зидине.

Седамнаестог јула дужд je био спреман. Његови бродови опрем- љени су опсадним справама и новоизграђеним мостовима. Знајући да успех целог похода зависи од тога хоће ли његови Млечани ус- пети или оманути, дужд није био вољан да беспотребно пожурује напад и чекао je док га заповедници његових галија нису чврсто уверили да су сасвим спремни. Крсташи су, y међувремену, утвр- дили свој логор кољем и палисадом, тако да je био заштићен од напада византијске коњице. Кад војсци замањка хране, крајњи ро- кови ce поставе сами од себе. Византинци су нападали све огор-

88

ченије пошто су схватили да ће њихова одбрана тек бити истински угрожена.

Вилардуен нам саопштава да „ни дан није могао да прође без неког окршаја - нисам успео све ни да их попамтим...“ Десет дана je војска трпела те нападе, оскудевајући y храни све више и све за- бринутија због свог положаја. To што крсташи нису пали y очајање пред наизглед непробојним бедемима доказ je тврдокорне одлуч- ности тих људи. Није њих фанатична вера нагнала да ce улогоре под Влахерном. Никакав верски подстицај није им улио спремност да ce боре и изгину y духу Христовом против неверника. Танане догматске финесе због којих су њихови свештеници можда смат- рали грчке хришћане јеретицима биле су ван домашаја схватања тих простих војника. Ту војску на окупу није држало ништа друго сем изгледа на пљачку - и чињенице да није било повратка из овог забаченог кутка Европе. Млетачки дужд и остали завереници ис- пољили су збиља лукав увид y војничку нарав.

У четвртак ујутро 17. јула 1203. године отпочео je велики напад. „Млечани су већ запловили преко Златног pora, с лествицама спрем- ним за напад на зидове, a војска ce сва припремила за битку. Од се- дам одреда три су остављена да чувају логор, док су четири пошла y напад на град.“ Најпре je нападнута спољња утврђена стражара уз море - вероватно једна од кула које су чувале Влахернска врата ка мору. Био je то тактички добар потез, пошто су млетачке галије могле да пруже подршку нападом на зидине y продужетку. Ка- тапулти су избацивали свој товар и са лађа и са копна, засипајући угрожене византијске положаје. У међувремену су Французи подиг- ли уз кулу стражару двоје лестве и припремили ce да ce попну.

Кулу су међутим браниле, како нам казује Никита Хонијат, ца- реве елитне јединице,„Пизани и Варјази". Вилардуен помиње само ове друге, називајући их„Енглезима и Данцима", и одаје им велико признање на витешкој одбрани. Мада су два витеза и двојица нижих старешина с петнаест војника успели да ce попну на кулу, брзо су одбачени „у борби прса y прса, мачевима против бојних секира“. Ово нам je додатна потврда да je заиста варјашка стража држала овај угрожени крајичак града - једино су Варјази y византијској

П рви напад

89

војсци, коју су чинили припадници разних народа, носили бојне секире.

Варјашки противнапад надвладао je Французе и они су одбаче- ни с куле, a двојица су заробљени. „...Одведени су пред цара Алекси- ја, који je био одушевљен тим доказом вештине својих људи. Такав je био исход напада с копна и господа су била врло обесхрабрена, јер су многи Французи допали рана или су им поломљене руке или ноге.“ A ko je војска оманула, међутим, млетачке лађе под дуждевим вођством постигле су завидан успех. Растегнуте y дугачком порет- ку оне су полако допловиле уз замахе великих весала, a мангонели с њихових предњих палуба засипали су зидине непрекидном ту- чом камења. Дотле су стрелци с луковима и самострелима стајали спремни и, чим су зашли унутар стреломета, засули су браниоце челичном кишом стрела. Како су ce бродови с наткривеним мосто- вима за напад на зидине примицали, људство с мостова могло je да гађа право y своје противнике. Неки су ce чак толико примакли да су заподенули и борбу мачевима. „Бука je била тако силна да ce чинило као да ce тресу и море и земља...“

Занимљиво je да ce грчка ватра, тај ненадмашни лек који je че- сто избавио град од злог усуда, притом уопште не помиње. Могуће je да je то зато што на зидинама окренутим Златном рогу није би- ло много олука за њено изливање, за разлику од бедема окренутих Мраморном мору. Можда je то што je дужд мудро прекрио и мос- тове за напад и прамце бродова наквашеним кожама спречило оз- биљнија оштећења од грчке ватре. He може ce ипак сумњати да су, чак и ако на том делу зида није било великих пламенобацача, бра- ниоци носили шупље цеви, од метала или дрвета, кроз које ce руч- ним меховима избацивала запаљива смеша смоле и сумпора. Међу осталим састојцима те ватрене течности налазило ce и ланено уље. Кад би ce уз уста цеви принео пламен, она je „задуго бљувала жес- току, јарку ватру која je суктала и до удаљености од неколико ме- тара“. Руска флота, када je својевремено напала зидине окренуте ка Мраморном мору, поражена je управо пламенобацачима. Једном претходном приликом кад су крсташи на путу ка Светој земљи пљачкали византијска острва, византијски поморски заповедник

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

90

П рви напад

растерао je пизанске бродове који су превозили крсташе тако што je наложио својим лађама да ce опреме пламенобацачима. „На пра- мац сваког брода поставио je лављу главу, или главу неке друге звери, од бронзе или гвожђа, разјапљених чељусти, позлаћену, тако да je и сам поглед на њу застрашивао. A ватра која ће бити изба- чена на непријатеља пролазила je кроз цеви постављене y уста зве- ри, те je изгледало као да ти лавови и друге чудовишне животиње бљују пламен.“ Кад су Нормани 1107. опседали Драч, Византинци су ископали противлагум, пресрели норманске лагумџије испод гра- да и савладали их пламенобацачима.

Али све je то била прошлост. Византинци сад више нису имали морнарицу која би ce супротставила Млечанима y Златном рогу, a то што нема помена о грчкој ватри приликом овог напада говори нам да она или уопште није употребљена или њоме ништа није постигнуто. Млечани, међутим, иако су пришли својим бродовљем све до под зидине, нису били вољни да пристају на уски појас оба- ле под бедемима. Управо y том часу дужд je доказао да и даље по- седује исти онај дух захваљујући коме и јесте постао велики вођа. „Стар и слеп, стајао je на прамцу своје галије, под узвијореном за- ставом светог Марка, вичући на своје људе да притерају прамац на обалу ако неће да навуку на себе његово крајње незадовољство. Онда je, како je корито застругало no сувом, искочио с њима на обалу и поболи су заставу. Остали Млечани, како су видели да je дуждева галија пристала, одмах су и сами притерали своје...“

Taj Дандолов поступак донео je преокрет. Ужаснути браниоци Цариграда својим су очима гледали нешто за шта су веровали да никада не може да ce догоди - непријатељско бродовље пристало на обали под самим њиховим зидинама, и војску како ce из њега неометано искрцава. (Да су зидине заиста брањене пламенобацачи- ма, незамисливо je да они не би били употребљени y том тренут- ку.) Млечани су јурнули на обалу, a уз опсадне лестве подигнуте над њиховом главом војска je истрчавала на зидине и ускакала на грудобране.

Општи напад усредсређен je на један кратак одељак зида. Људи искрцани на обалу подигли су уза зид опсадне лестве, док су други

91

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

почели да га начињу овновима за пробијање. Обесхрабрени брани- оци, одбачени с грудобрана, окренули су ce и побегли y град. У року од једног сата двадесет пет кула које су чувале морске зидине пале су Млечанима y руке. Дужд je сместа послао поруку крсташким вођама да je продро y град, заузео куле и да ништа више не може да истера одатле његове људе. Био je то за Дандола тренутак врхун- ског тријумфа, час да побере плодове дуготрајног ковања планова и окуси освету над Цариградом. Мада клонула због сопствених под- бачаја, господа су ce врло обрадовала вестима о млетачкој победи. Показало ce ипак да су ce обрадовали прерано.

Иако су ce браниоци зидова разбежали пред силином млета- чког напада, ускоро су почела да притичу појачања. „Видећи да je непријатељ y граду, цар Алексије почео je на њега да шаље све бројнију војску. Млечани нису могли да ce опру силини тог напа- да него беху принуђени да ce повуку, али су успут зажегли зграде између себе и Грка...“ Унутар влахернских зидина, где су под њи- ма биле заклоњене дрвене куће занатлија и радника, ватра je по- чињала да пуцкета и пламти како су Млечани бацали упаљене бакље. Ветар je долазио преко Pora, од североистока, тако да je но- сио дим и пламен од нападача на зидинама ка Влахерни и даље ка срцу града.

И даље ce чинило сасвим вероватно да ће Млечани успети да задрже освојени део зида, кад je дужду стигла порука да je цар Алексије извео војску кроз копнена врата и спрема ce за напад на крсташе. Роберт де Клари описује како су „жене војника и дворске госпе изашле на грудобране да гледају царску војску док заузима положаје..." Суочен с таквом претњом no крсташки логор и no соп- ствене, релативно малобројне снаге, дужд није могао да уради ни- шта сем да повуче своје људе. Био je то за њега горак тренутак, пошто су његови Млечани већ били освојили важан одсечак мор- ских бедема и заузели упориште y Цариграду, али судбина похода почивала je на узајамном поверењу између млетачке морнарице и крсташке војске. Дужд je добро знао да сам са својим људима, без подршке крсташа, никада не би успео ни да освоји, a камоли да за- држи Цариград. Његова галија прва ce повукла испод влахернских

92

П рви напад

зидина и поново je дужд први пристао при врху Златног pora и по- вео своје људе упомоћ крсташима.

Чарке између крсташа и снага цара Алексија показују сасвим јасно да цар није имао намеру да поведе велику битку. Њему je би- ло довољно да натера Млечане на повлачење. Бројчано надмоћна византијска војска била je y добром положају да просто сатре крс- таше једним одлучним бојем, али ce то није десило или због по- мањкања борбеног духа, или пак због недостатка воље код цара и његових војсковођа.

Никада, додуше, и није било y складу с византијском полити- ком да ce жртвује војска ако je успешан исход могао да ce постигне другачијим средствима. Византинци су тиме често навлачили на себе презир коментатора са Запада, који су, подизани према рат- ничким традицијама северне Европе, y срцу увек више поштовали Спартанце него Атињане, a оштрог ратника више него култивиса- ног управитеља.

„Византинци никада нису били ратнички народ“, пише профе- сор Дејвид Талбот Рајс.* „Свети Василије je прогласио да војник који некога убије мора три године да окајава тај грех, и мада je та заповед убрзо одбачена, војничка професија никад није била оми- љена нити je смрт y боју икада сматрана славном. Чак и борба против неверника избегавана je ако je то било могуће, a идеја о крсташком рату била je туђа византијским схватањима. Бескона- чне сплетке и смицалице византијске дипломатије, над којима су ce западњаци толико згражали, често су произилазиле из најискре- није жеље да ce избегне крвопролиће...“

Какву je корист y византијским очима доносио покољ једне вој- ске ако je за собом повлачио и десетковање њихове властите? Ве- ковима су Византици одржавали власт над источном Европом и великим деловима Азије и северне Африке дипломатијом подједна- ко колико и подвизима y бици. Дочекивали су и испраћали многе варварске народе и, с баштињеном сложеном државничком мудрош- ћу, успевали да опстану. Једино простоумни верују да je мач једини владар над светом. С времена на време, уз најмању могућу примену оружја, a највећу могућу памети и државничког умећа, Византија

93

би ce постарала да ce варварске најезде расплину y међусобном гложењу насртљивих племена.

Византијско je царство било од овога света, првенствено тр- говачко, али y корену свеколике византијске мисли увек je била Христова заповед: „Царство моје није од овога свијета." Прете- рано би било веровати да су корумпирани византијски цареви какав je био Алексије III били свесни оваквих идеја, али су њихо- ву суштину удисали из самог свог окружења. Царски град под Божјим окриљем, Нови Рим иза својих зидина, трајаће докле год таква буде Божја воља - тако ce одувек веровало. Византинци су одрастали с умором од света y својим жилама. Корени њиховог града изницали су из леша древног Рима, a на свакој узвисици своје земље, од Пелопонеза до Сицилије, од северне Африке до Ле- ванта, видели су избељене кости храмова, утврда и палата, цивили- зација мртвих вековима пре него што je њихова уопште и рођена. Византинцима су ти неотесани крсташи, који су већ дуже од сто- тину година притицали са запада не би ли откинули себм на исто- ку некаква малена краљевства, били подједнако злоћудни и опасни као и Бугари или Турци. Ако ce овом приликом и нису дали пот- купити, могли би ce бар припитомити ударајући узалуд y неосво- јиве градске зидине.

Неспремност византијске војске да ce упусти y већу битку с крсташима не може ce приписати искључиво губитку борбеног ду- ха. Византинцима je циљ био да одвуку нападаче од дела града где су остварили неочекивани успех и одмаме их под најјаче, копнене зидине. Вилардуен запажа: „Цар Алексије извео je војску кроз град- ска врата удаљена готово пет километара. Толико je војске извира- ло из града да би човек могао поверовати како je тамо окупљена читава људска раса.“ Цар je с главнином војске вероватно изашао на Златна врата, око пет километара од Влахерне, јер je на том рас- тојању имао и простора и времена да постави своје снаге како je њему згодно. Потом су ce Византинци покренули северно ка крс- ташком логору, при чему су додатне снаге притицале кроз Друга, Трећа и Четврта војна врата, од којих су ова последња само нешто мало јужније y односу на цивилна Врата светог Романа.

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

94

П рви напад

„Кад су Млечани притекли да помогну крсташима, рекоше им: ’Чули смо да сте заподенули битку против свих Грка колико их има! Забринули смо ce како ће ce то окончати, na смо похитали да вам помогнемо!’ Ha то им Французи одговорише: Тосподу хвала, снашли смо ce добро, јер заиста јесте цар изашао на нас, али ce није одважио да ce ухвати с нама y коштац’ Онда они запиташе Мле- чане како су они прошли, a упитани им одговорише: ’Изведосмо успешан напад, na смо чак и y сам град ушли успевши ce на зиди- не, и подметнули смо пожар y граду, чији сад велики део сигурно

i хсгори!A ko су ce дужд и крсташки великаши и осећали као да тог дана

на крају крајева ништа није постигнуто, извесно je да je постигну- то разарање једног важног дела Цариграда. Североисточни ветар разнео je пожар кроз Влахерну и нанео више штете него иједан по- кушај освајања y дотадашњој дугој историји града. Иако су дворци и велике куће, акведукти, цркве и државна здања били од камена и мермера, домови обичних Цариграђана били су од дрвета. Исуше- но под врелим јулским сунцем, оно je плануло као шума захваћена летњим пожаром.

Кад су ce крсташи, крајње исцрпљени, повукли међу своје шато- ре, где их није чекало богзна шта за јело и пиће, поуздање y пово- љан исход похода свакако им je било спласнуло. Иако византијска војска очигледно није била вољна да ce бори, Французи су видели колико je она велика. Млечани додуше јесу успели да привремено заузму морске бедеме, али су потом приморани да ce повуку, a ио- нако вероватно не би били y стању да задрже освојени положај све и да их крсташи нису позвали y помоћ.

Што ce крсташа тиче, њих je дочекало непријатно изненађење кад су и сами напали кулу стражару испред Влахерне - они су ту наишли на силовит отпор светлокосих, бркатих ратника који су руковали бојним секирама и који су их потиснули наневши им зна- чајне губитке. To су били браниоци који ни најмање нису оклевали да ce ухвате y жестоку борбу прса y прса. Могуће je да су неки од крсташа и раније били чули за Варјаге - можда je међу норманј|“* ^ \ ским витезовима било неких који су схватили да су ти страхочити •

95

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

противници потомци Англосаксонаца које je Виљем Освајач поко- рио век и no раније y бици код Хејстингса. Варјази - царска варјашка стража - били су најоданије и најжилавије јединице y свеколикој вишејезичној византијској војсци. Шта год да су други осећали пре- ма Французима и Норманима, Варјази су их мрзели.

96

VII

ВАРЈАШКА СТРАЖА

Варјашка стража, која ce једина показала верна старим рим- ским врлинама за време свих догађаја које je y Цариграду донео Четврти крсташки поход, била je и иначе јединствена no много че- му. И друге цивилизације упошљавале су већ y прошлости елитне војничке јединице из страних земаља да би браниле њихове вла- даре, a сретаће ce такви случајеви и y будућности, међутим телесну стражу византијских царева издвајала je чињеница да су њени при- падници сачували језик, веру и обичаје. Варјашка стража сама je би- рала своје старешине и владала ce no својим сопственим законима. Њен заповедник називан je поглаварем страже секироносаца или аколитом (ctKÔÀouGoç) - пратиоцем. Ta титула изведена je одатле што je он увек ишао непосредно иза цара и стајао иза његове столице за време гозби, односно иза престола y званичним пригодама.

Касније ће Турци створити сличне застрашујуће ратничке че- те назване јаничарима. Хришћани no рођењу, они су били преве- дени y ислам и подложни муслиманским законима. За разлику од јаничара, који ће једног дана, пошто Цариград буде постао тур- ски, заузимати y њему сличан положај, Варјази су били слободни људи, који су ce повиновали само властитим законима и никада ce нису окретали против својих владара. Чак и под слабим и ис- квареним царевима какав je био Алексије III, царска стража ос- тајала je верна и, ако je то било потребно, борила ce до смрти, што je свакако сасвим изузетно y историји плаћеничких војски, илити „Легија странаца".

Ти људи дошли су са супротног краја Европе спремни да ce боре прогив свакога ко би угрозио освештану царску личност (без

97

обзира на личне особине дотичне личности). О њима ce заиста може рећи:

Мало ми знамо u не маримо виилеЗа велеГрад т а ј ige ce цркве сјајем свећа облише,Где мужелоштво сенатора y одорама белим влада,Где навијач странке на Хиподрому Грла прекланоï страда И евнуси почивају y одајама свиленоï склада.Mu смо, a не овај Град, срце Царства:Труло je стабло, алијош му y сржи живот ш трца.*

Први пут ce варјашка стража y Цариграду помиње 1034. годи- не. Потом ју je средином 11. века реорганизовао цар Роман IV, и све од тада она je била једна жива нит y повести града. Ha име Вар- јази први пут наилазимо код римског историчара Тацита из 1. века н.е., када говори о германским народима. Чини ce да je овај појам кориштен прилично неодређено, да би означио Русе, Швеђане, Дан- це и Енглезе, иако су Византинци под њим подразумевали обично ова два последња народа.

Нема сумње да je после 1066. године, када су Нормани осво- јили Енглеску, међу пораженима било веома много оних који су радије напустили своју земљу него да ce потчине норманској вла- давини. „Када су изгубили слободу, Енглези су били жељни да на- ђу неки начин како би збацили јарам. Неки су стога прешли Свену, данском краљу, наговарајући га да поврати краљевство свог деде Канутеа. Многи други су изабрали изгнанство y далеке крајеве, неки само да би умакли норманској владавини, a други y нади да би могли стећи новац и вратити ce једног дана y отаџбину. Неки су y својим лутањима доспели чак до 1Дариграда и тамо ce пону- дили y службу цару... Ти Енглези y изгнанству примљени су врло добро и служили су y боју против Нормана, против којих je грч- ка војска била одвећ слаба.“* Ha југу Италије и на Сицилији, на Јадранској обали и y Малој Азији, Варјази су дуже од једног сто- лећа војевали за Византинце одбијајући постојано надирање Нор- мана и Турака.

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

98

Варјашка стража

Изгледа сасвим извесно да су после пада Енглеске под норман- ску власт велики део царске страже чинили управо Енглези. Забо- равља ce, можда, y којој мери су стари Енглези били огорчени на освајаче свог острвског краљевства. Тлачитељска норманска влада- вина несумњиво je нагнала многе од најистакнутијих Англосаксо- наца да ce одселе. Варјашка црква y Цариграду била je посвећена светом Николи и Августину Кантерберијском. Један византијски иторичар из тог времена тврди да ју je основао Енглез који je сти- гао y Цариград после битке код Хејстингса. Неки Варјази прешли су y православље, али чини ce да су већином и даље признавали духовну јурисдикцију Рима. Због тога међутим ипак нису гајили ништа срдачнија осећања према Италијанима, Французима и Нор- манима. Занимљиво je да су још y 11. веку неки Енглези постали привржени грчкој националној ствари. Ту љубавну везу обновиће y 19. веку лорд Бајрон, и после њега безбројни енглески филхелени.

Царске Варјаге често су називали и варварском стражом или секироносцима, пошто je данска рата секира била препознатљиво варјашко оружје. Наликовала je онима које je носила војска краља Харолда кад ce код Хејстингса борила против Нормана. Никита Хонијат описује те секире као једносекле, за разлику од познатијих двосеклих. Уместо другог сечива налазила ce нека врста бајонета, тако да je таквом секиром могло не само да ce сече, него и да ce убада. Будући да су њима руковали тако страховити ратници, ма- хом виши и снажнији од просечног човека, јуриш варјашке страже свакако je сејао ужас чак и међу прекаљеним Норманима. Визан- тијски историчар Лав Тјакон описује варјашке ратнике: „Беху пла- вооки, косе боје лана или рићкасте. Нису дозвољавали да их y боју заробе, пре би сами узели себи живот.“ Косу су носили дугу, a та- кође и браду и дугачке бркове.

Ha страну њихов изглед, Варјази су морали необично штрчати на византијском двору, где je владала левантинска љубав према пре- фињености и источњачка љубав према луксузу. У том исквареном граду, међу племићима одевеним y свилу и окићеним драгим ка- мењем, они су чували не само своју северњачку жилавост него и оне врлине на које ће ce једног дана ослањати пуританска револуција.

99

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Један извештај из тог доба осветљава нам варјашко поштовање пре- ма женама. Неки припадник страже покушао je да силује младу се- љанку, која га je y самоодбрани убила ножем. Кад су варјашке старешине испитале шта ce десило, не само што су девојку разре- шиле сваке кривице, него су joj ce и извинили y име свог убијеног друга, предали joj сву његову имовину и, да би показали колико осу- ђују његов поступак, одбили да га сахране, оставивши леш непоко- пан, као што су радили и ако би неки од њих починио самоубиство.

Чудна je игра судбине да су приликом Четвртог крсташког по- хода најжешћи отпор Норманима пружили управо Варјази - ти Дан- ци и Енглези имали су више заједничког с Норманима са севера, односно имали су с њима y основи исте корене, него с византиј- ским Грцима, или Пизанима и Анадолцима y царској војсци. У сва- ком случају, заслужили су признање које им одаје много познији историчар: „Никада ce ни y једној земљи ниједној телесној стражи није веровало тако потпуно као Варјазима, и никада ниједна није потпуније заслужила то поверење. Чак и на корумпираном двору они су сачували своју жилаву северњачку независност... Са задо- вољством можемо установити да грчки аутори често истичу како су цареви највећу безбедност налазили y беспрекорној оданости наших сродника који су их чували, a од којих су многи отишли из Енглеске радије него да прихвате туђинску владавину.“*

Изузетно je необично да je управо те ноћи пошто му je његова телесна стража доказала оданост и поразила Нормане, и пошто су ce освајачи повукли испод зидина, цар Алексије одлучио да побег- не из Цариграда. За француске хроничаре ових догађаја царево бекство остаје мистерија, али за Никиту Хонијата, који je као ви- зантијски племић y самом граду био y бољем положају да дозна истину, то бекство je просто y складу с целом царевом личношћу: „Био je човек без поноса и без способности самосавладавања. Ни- какве му слабости нису биле стране, био je мекушан и млаког ду- ха. После злочина који je починио над братом, живео je y сталном страху од часа одмазде, силно мучен тескобом и кајањем.“

Алексије заправо није имао ништа од челичних особина неоп- ходних тиранину. Пошто ce престола домогао завером против ро-

100

Варјашка стража

ђеног брата, узмакао je пред логичним следећим кораком и није убио ни свргнутог брата нити његовог сина. Тиме што je Исака само ос- лепио и заточио y Влахерни оставио je опасно језгро око кога je могао да ce гради отпор. Најгора му je грешка била то што je до- пустио синовцу да побегне y Италију. Oderint dum metuant - Нека мрзе, докле год ce боје! Колико год цинична била ова мудрост до- бро знана старим Римљанима, Алексије ју je, као узурпатор прес- тола Новог Рима, морао себи добро утувити y главу.

Од часа када су Млечани и крсташи стигли под Цариград Алек- сије III размишљао je о бекству. Задржавали су га једино напори његових сродника и племића који су му и помогли да ce докопа престола, и после тога ce окористили његовом лошом владавином. У међувремену.јачала je струја која je увек подржавала ослепљеног Исака. Њима ce случај чинио као прост и јасан - Цариград и цар- ство угрожени су само због узурпатора престола. Довољно ће бити да ce њега отарасе, врате на престо Исака и све ће бити бајно.

Услови које су понудили дужд и крсташке вође били су опште- познати. A ko Алексије III буде збачен, a Исаков син устоличен за цара, неће бити даље зле крви између крсташке војске и Византи- наца. Само, зашто би било нужно уздизати на престо младог Алек- сија кад je његов отац још жив? Ако je реч о томе да ce престо врати легитимном цару, онда je боље извести слепог Исака из вла- хернске тамнице и повратити му његово право. Његов син може да буде сувладар ако je баш неопходно, и да ce обучава да наследи оца кад за то куцне час. Свакако су овакви аргументи све снажније заступани y извесним круговима y Светом дворцу и Влахерни.

Ноћу између 17. и 18. јула 1203. цар Алексије III надмудрио je своје присталице и умакао. Слаб и нечастан при том чину као и целог свог живота, жену и децу je оставио. Повео je само кћи љу- бимицу, принцезу Ирину, и још неколико жена и пратилаца, али није заборавио да понесе и 10.000 златника и непроцењиво вредно драго камење када ce укрцао на брод и испловио јужно, ка Мра- морном мору.

101

ЦАР JE КРУНИСАН

„Сутрадан y зору наши су почели да ce оружају и облаче ок- лопе“, пише Вилардуен. „Спремали су ce за битку кад из града по- чеше да пристижу вести... “ Крсташи, који су ce синоћ повукли исцрпљени и малаксали духом, сад су на своје чудо дознали да je цар Алексије побегао.

Није тешко замислити колико су ce обрадовали тим вестима. За њих je то значило крај свих мука. Сад je само преостајало, тако су то замишљали простодушни крсташи, да ce млади Алексије no­rme на престо као Алексије IV и да ce заузврат добију обећани но- вац и залихе. Чак и они који су ce на Крфу били одметнули морали су ce осећати као да су сад све невоље окончане.

Дужд и вође свакако су учествовали y општем одушевљењу. Рас- полагали су будућим цариградским царем и били су сасвим срећни да га попну на престо, под условом да обећања која им je дао буду поштована. Већ су унапред уживали због папиног задовољства до- стигнућима њиховог похода. Нови цар je имао намеру да залечи стари раскол између Византије и Рима, одрекне ce православне је- реси и приведе цело источно хришћанство под папино окриље.

„Па ипак нико међу њима није полагао много вере y Грке...“ Чи- ни ce да ce већ и међу Нормане и Французе, несвикнуте на влажну византијску климу, увукао извесни елемент неповерења. Сумње им нису биле развејане - само што ce стишало клицање због вести да je Алексије III одступио с престола, a већ су дознали да су их Ви- зантинци заобишли.

Рано изјутра, чим je потврђено да je цар Алексије побегао, при- сталице бившег цара отишле су y влахернску тамницу и пронашле слепог, занемоћалог Исака. Журно су га извели на дање светло,

VIII

102

Ц ар je крунисан

оденули y царску одежду и устоличили као цара. Тада су послали глас дужду и крсташима да je истински цар враћен на престо.

Није тешко замислити какав je немоћни бес обузео дужда и остале заверенике. Били су на самој ивици успеха - a онда су до- знали да су их опаки Византинци надмудрили, и то на неочекиван начин. За све време док су y Венецији, Задру и на Крфу вођене рас- праве о циљевима похода, свргнути цар никада није ни поменут. Могуће je да су дужд и његови истомишљеници претпостављали да je Исак већ мртав, или да ће га ce брзо решити чим тежње њего- вог сина буду објављене.

Рачунали су на то да ће попети младог Алексија на престо и убе- дили су просте крсташке војнике да ће помажући y томе истовре- мено помоћи да ce исправи једна велика неправда. Какав међутим аргумент да пруже против повратка на престо оног човека који га je и био лишен, кога je узурпатор ослепио и који je претходних осам година живота провео y тамници? Оправдање за долазак њихових бродова и војске тако далеко на север и за њихов останак на ви- зантијској територији ослањало ce искључиво на обећање да ће им бити плаћено за њихове услуге. Од тога je све зависило. Ако би Исак био спреман да потврди јемства која je његов син дао, онда крсташи, no свој прилици, не би могли да ураде ништа сем да узму свој новац и оду.

У складу с тим, припремљено je једно посланство које ће поћи y град да извиди околности Исаковог повратка на царско достојан- ство и захтевати испуњење обећања која je његов син дао. Пошто то буде обављено, крсташки великаши били су спремни да допусте Алексију да уђе y град и сусретне ce с оцем. Извесно je да нипошто нису били спремни да дозволе да им једини јемац њиховог спора- зума с Византијом умакне y том преломном тренутку y град и ве- роватно повуче сва дата обећања чим за собом затвори капије.

Kao изасланици изабрани су Жофроа де Вилардуен, Матје де Монморанси и два Млечанина која je одабрао дужд. Четворица љу- ди спроведена су до влахернских зидина и моћна капија je отво- рена. „Чим je отворена, они сјахаше. Видели су тада да су Грци целим путем до Влахернског дворца поставили Данце и Енглезе с

103

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

бојним секирама. Кад су стигли y дворац, затекоше цара Исака y тако велелепној одори да ју je готово немогуће било описати. Уз ité­ra сеђаше царица, врло лепа жена, кћерка угарског краља, a око њих je било окупљено толико племића и госпа да није било места ни да ce прође. Сви дојучерашњи непријатељи цара Исака сад су најед- ном постали његови најудворнији пријатељи."

Величанствена церемонијалност цариградског двора засењива- ла je све што ce могло видети y Европи. Раскош и сложеност двор- ских ритуала били су део царске традиције. Било je то једно од средстава којима je вековима уливано страхопоштовање изаслани- цима, племићима и краљевима одакле год да су долазили - из Ев- ропе, Русије, Мале Азије и даље са истока. Византинци су били изу- зетно добро свесни колико je први утисак важан. Такође су били свесни да гости из туђине, свеједно из које државе долазили, ни- када нису видели ништа слично цариградској архитектури нити пом- пи и церемонији које су окруживале Божјег намесника на земљи.

Ha Арслана II, султана Турака Селџука који je y град долазио педесетак година пре догађаја којима ce бавимо, сјај византијског двора оставио je такав утисак да ce није одважио да прихвати по- зив и седне до цара. Храну и освежења слали су му y његове одаје y златном и сребрном посуђу, које му je потом остављано. У Све- том дворцу још више него y Влахернском све je било осмишљено тако да наведе посетиоца да осети сопствену безначајност. Одевен y златоткану, драгим камењем украшену одежду, цар га je примао поседнут на златном престолу, a око цара су ce кретали његови главни саветници и дворски званичници, налик цветовима од емајла y некаквој свештеној поворци. У близини престола стајало je оно чувено златно дрво на коме су механичке птице лепршале крилима и певале, a с обе стране престола златни лавови и гри- фони отварали су чељусти и рикали. У одређеном тренутку, када би гост пао ничице да ода цару поштовање, no њему би ce просули звуци оргуља, a престо би ce завртео, подигао, и нестао иза застора што су падали са свода, да би ce неколико минута потом вратио доносећи цара y сасвим другачијој, мада подједнако величанстве- ној одећи.

104

Ц ар je крунисан

Иако овом приликом француски и млетачки изасланици нису били почашћени никаквом пиротехничком представом, тон Вилар- дуеновог извештаја не оставља никакве сумње да je утисак био изу- зетно снажан. Зидови Влахернског дворца од вишебојног мермера нису можда могли да ce пореде са Светим дворцем, али су и даље били бескрајно величанственији од ичега знаног y то време y за- падној Европи. Вода je шикљала из бронзаних водоскока, сводови су светлуцали од златних коцкица, посвуда су били мозаици неве- роватне лепоте. Једна византијска песма из 11. века описује без- бројне класичне теме којима су ce служили творци мозаика: Ахил и Агамемнон; Одисеј побеђује Киклопе; подвизи Александра, пр- вога који je успоставио грчко царство на Истоку.*

Нешто што je свакако морало задивити крсташе, без обзира на њихов чин и положај, била je византијска култура и образовање. Чак и тако значајни племићи као што je био Вилардуен једва да су били писмени, будући да су умеће читања и писања препуштали свештеницима,* док су пак Византинци сличног достојанства би- ли присно упознати с грчкоримском културом на којој je њихова цивилизација била заснована. Међу најобразованијим Цариграђа- нима било je и жена. Једна позната прича из 11. века расветљава нам софистицираност византијског света. Цар Константин IX по- шао je на Хиподром са својом љубавницом, Кавкаскињом Склири- ном. Неки дворанин из царске свите тад je запазио: 6и vépecnc; - није срамно. Дворанин je наводио место из Илијаде где старци гледају Јелену како ходи зидинама тројанским и закључују: Није срамно ратовати због овакве жене! Te две речи из Хомера сместа су препознате и остали дворани су их похвалили као прикладне. Било je то, напоменимо, y средњем веку, када je Европа махом била неписмена и некултурна.

Наредних месеци одиграће ce бројни сусрети између крсташ- ких вођа и Византинаца и сваки пут ће бити уочљиво да су ce ови први, мада су презирали Цариграђане, осећали нелагодно y њихо- вом присуству. Toj чињеници ce управо и може делимично припи- сати трагедија која ће задесити град. Нико не воли да спозна како je no култури и образовању инфериоран y односу на оне које

105

сматра слабијима од себе. Крсташи су били свесни да су јачи, na чак можда и да представљају једно животне снаге пуније друштво, али je прости војник „ослободилачке војске“ пуштен y замак пун бесцених блага осећао колико je ту непристао - и тај ће феномен бити добро познат и y другим временима.

Цар Исак, мада слеп и остарео, као да ce потпуно преобразио. Изасланици су открили да ни изблиза немају посла с ослобођени- ком пресрећним што ce избавио тамнице и жељним да топло до- чека своје избавиоце, већ да су ce уместо тога нашли лицем y лице са живим заступником свеколике царске цариградске прошлости. Био je то владар који обједињује цезара и папу y једној личности - аутократор.

У име изасланства цару ce обратио Вилардуен. „Господару", ре- као je он,„ти си без сумње свестан да смо ми служили твом сину и са своје стране испунили услове договора с њим. He можемо му, међутим, најпоштеније речено, допустити да ce врати y град док не добијемо неко јемство што ce његовог дела погодбе тиче. Твој син те стога заклиње да потврдиш уговор међу нама под потпуно истим условима под којима га je он склопио.“

Исак je затражио да му ce изложе ти услови. Речено му je да je Алексије пре свега пристао да читаво царство приведе послушно- сти врховном духовном надлештву Рима. Kao друго, да војсци обез- беди 200.000 сребрних марака и животне потрепштине за годину дана. Kao треће, да пошаље 10.000 војника на сопственим лађама као испомоћ крсташима y Египту, a као четврто да их о сопственом трошку тамо издржава годину дана. И напослетку, да доживотно издржава пет стотина витезова y крсташким земљама на Леванту и y Палестини.

Ослобођен свега који сат пре тога из тамнице y Влахерни и не- надано поново обувен y царске сандале и огрнут царским плаш- том, Исак je тада показао да није с видом лишен и памети. „Много тражите од нас, и ja не верујем да можемо толико испунити“, казао je он.„Схватам, међутим, колико вам дугујемо мој син и ja - збиља, кад бих вам дао цело царство, то једва да би било довољно.“ Очи- гледно je да y његовим речима има извесне ироније, али исто je

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

106

Ц ар je крунисан

тако очигледно и да он y том тренутку није могао ништа сем да потврди уговор који je склопио његов син. Вилардуен, Монморанси и двојица Млечана вратили су ce y крсташки логор, где су радосно показали повељу потврђену златним царским печатом.

Деветнаестог јула отац и син су ce поново састали. Градска вра- та раскриљена су y миру, и можда ce могло и учинити да ће још једном y дугој повести царства све проћи добро. Влахернски дво- рац сијао je окупан светлошћу, и било je гозбе и славља и на двору и међу шаторима крсташа.

Под том површинском радошћу лежао je океан очајања. Готово ништа од онога што je Алексије тако лакомислено обећао није ce могло испунити. Његов стриц Алексије III исцрпао je ризницу не само пре него што ће побећи, него и y претходним годинама своје лоше владавине. Новчано je било исцрпено заправо читаво царство, за време једног низа равнодушних владара, међу којима ослепље- ни Исак уопште није био најбољи; византијско богатство опадало je све од битке код Манцикерта 1071. године, када су Турци почели да успостављају своју превласт y Малој Азији. Једно од незгоднмјих Алексијевих обећања, која je потом потврдио његов отац, било je да ће грчка црква прихватити да потпадне под надлежност Рима.

Читава суштина Византијског царства и Града под Божјим ок- риљем била je управо y духовности. У Цариграду je Константин Велики успоставио Нови Рим када je стари Рим престао да буде срце Царства. У очима Цариграђана њихов град je био истински дом хришћанске вере - и збиља, њихове територије y Малој Азији, које су им сад већ великим делом били одузели Турци Селџуци, биле су прве христијанизоване земље на свету. Цар Јустинијан од- редио je y својим Законима положај државе и цркве овако: „Два je своја дара Bor поклонио људима: свештенство и царско достојан- ство. Прво ce бави божанским питањима, друго људским. Обоје имају исто исходиште и обоје красе људски живот. Ништа цару не може бити значајније него да подржава свештенство, тако да би све- штеници заузврат могли да моле Господа да буде цару на помоћи.“

У византијском друштву црква и држава биле су преплетене. Било je то теократско друштво, y коме je владар такође био и

107

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

свештеник. Варварске најезде које су изоловале Рим y 7. веку наше ере препустиле су Источном царству да y својим рукама држи глав- не токове хришћанске теологије. Рим ce од тада развијао потпуно засебно, и развио je између осталог и појам папске владавине. Грчка црква одувек je била склонија мистицизму него римска. Хришћан- сто je првобитно било источњачка религија, те отуд и не изненађу- је што су Византинци сматрали да су y бољем складу с учењима првих црквених отаца него што je то случај са западним Европља- нима. Вековима су они бранили хришћанску веру од свих паган- ских најезди, чак и када je сам Рим био пао пред њима. Рећи им да сада морају да ce потчине господарству Рима и прихвате различите тачке учења с којима ce тако дуго нису слагали значило je захте- вати немогуће.

Није дакле никакво чудо што су Исак и његов син Алексије, суочени с испуњењем обећања датих крсташима и Млечанима, те- жили што je могуће дужем одлагању. Неопходно им je било време за размишљање како да најбоље одговоре својим обавезама - или да их избегну. Један од њихових првих захтева крсташкој господи било je да ce војска повуче од самог града и врати на северну стра- ну Златног pora. Исак je врло пажљиво објаснио како ce прибојава да би могло бити невоља између његових грађана и војника. Крс- таши и Млечани су то прихватили, na су „поставили своје шаторе на даљој страни луке, где су живели y миру и обиљу...“

Ужи крсташки круг мучило je то што су ce тако ненадано су- очили с приказом слепог цара. Мада je Исак прихватио њихове за- хтеве, они ce нису осећали сигурно сем ако би њихово оруђе било званично крунисано за цара. После десет дана непрекидних пре- пирки и надвлачења коначно су постигли с Византинцима један крајње необичан споразум - Алексије и његов отац биће заједно крунисани. Цариградски дворани и племство заправо и нису има- ли готово ништа више права да захтевају да Исак буде цар него крс- таши да y томе подржавају његовог сина. Ако je идеја династичког наслеђивања била туђа цариградским начелима, такође je била оп- штеприхваћена чињеница да слеп или на неки други начин онеспо- собљен човек не може да буде цар.

108

Цар je крунисан

Првог августа 1203. Алексије и његов отац Исак заједно су кру- нисани y Светој Софији. „Недуго потом“, саопштава нам Вилар- дуен,„нови цар почео je да отплаћује дуг војсци...“ Запажамо да Вилардуен говори само о Алексију, који je сада постао Алексије IV, док његовог оца и савладара уопште не помиње. Да би међутим отплатио толики дуг, који je увелико надилазио сва расположива средства y царској ризници, Алексије je био приморан да прибегне ономе чему су прибегавали сиромашни владари y раним раздоб- љима привреде - да претопи све предмете од драгоцених метала до којих je могао да дође. „Цркве су оскрнављене", казује нам Ни- кита Хонијат, „украси су поскидани са светих икона. Свети сасуди однесени су да ce удовољи грамзивости Латина."

Тако je почела отимачина и разграбљивање уметничких блага Цариграда. Претапане су емајлиране иконе, драгуљи су вађени из оптока, вековима стари украси од сребра и злата одношени су крс- ташким и млетачким ризничарима.

Свих тих недеља Цариграђани су ћутали. Одступање Алексија III с престола, Исаков повратак на савладарски положај уз сина - њима све то као да није много значило. Племство и свештенство можда ce и бринуло због збивања на двору, припадници овог пр- вог због претње свом новцу и положајима, a овог другог због прет- ње својој вери, али обичним грађанима ништа од тога није много значило све док ce живот настављао својим уобичајеним tokom. Трговина са спољњим светом поново je започела, претња туђинске војске њиховом граду била je отклоњена. Узнемиравало их je једи- но изненада наметнуто убирање пореза. To што су их приморава- ли да дају велике своте новца не би ли ce решили освајачке војске, која им je на престо поставила цара ништа бољег од онога који je побегао, ипак нису били спремни мирно да истрпе.

Испади који су избијали између Цариграђана и крсташа мно- жили су ce свакодневно. Ha хиљаде крсташа прелазило je од Галате да једе, пије, купује и забезекнуто буљи y величанствене грађевине, вреву на улицама, дивовске акведукте, високе зидине. Цариграђа- нима ce није допадало ни њихово понашање нити само њихово присуство.

109

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Алексије IV морао je врло брзо постати свестан да су према њему непријатељски настројени не само многи Цариграђани него и многи његови дворани. Отац му je после година утамничења био слабог здравља и није био y стању да делотворније учествује y вла- давини, али Алексије свеједно није могао да ce осећа као властити господар све док му je Исак био партнер, na макар и само техни- чки. Млечани и крсташи држали су наравно огромну хипотеку на целокупну његову баштину, међутим он je ипак био свестан да једино међу њима има бар некакву истинску подршку. Није стога никакво чудо што je често одлазио да пронађе међу крсташима друштво, na чак, како je веровао, и пријатеље. Византинци су ње- говим понашањем били згађени: „Срамотио je царски пурпур. Че- сто je одлазио варварима под шаторе и проводио тамо no читав дан y коцкању и разврату. Једном приликом су му другови y том про- воду чак стргли круну с главе и ставили му уместо ње вунену ка- пу...“ Никита Хонијат, историчар и заљубљеник y древни сјај и врлине свог града, морао je да јадикује због стања y које je он за- пао. Зар je тај пијани момак који допушта припростим Францима да ce ругају светој круни наследник Константина, Јустинијана, Ва- силија Бугароубице, и свих векова царске моћи?

Алексије je поверио крсташким великашима да постоји y Ца- риграду једна значајна струја која не гледа с одобравањем на ње- гово ступање на престо. „Многи ми показују љубазно лице, али ме не воле“, казао je дужду и његовом блиском кругу. „Грци не забо- рављају да сам уз вашу помоћ стекао своје наследство. Знам да ће ваш савез потрајати само до Светих арханђела и да ћете после To­ra отићи. Тако кратко време не допушта ми да испуним обавезе према вама, a Грци ме због вас толико мрзе да ћу ако ви одете изгубити и царство и живот...“ Потом je изнео један предлог.

„Останите овде до марта, преклињем вас. Спреман сам да пла- ћам ваше бродовље још годину дана од Светих арханђела и да снаб- дем вашу војску свиме што joj je потребно до Ускрса. Дотад ћу учврстити своју власт довољно да ми не прети више опасност да изгубим царство. Стићи ће ми годишњи данак и бићу y стању да вам отплатим дуг, a опремићу и своје бродовље na ћу моћи или да

110

Ц ар je крунисан

идем с вама или да га отпошљем уз вас као што смо пре уговори- ли. Што ce вас тиче, имаћете читаво наредно лето за поход против Сарацена.“

Алексије je био y оном ни најмање новом положају злосрећног коцкара који нема средстава да исплати дугове. Био je убеђен да ће временом моћи не само да задовољи потраживања својих зајмода- ваца него да и себе новчано обезбеди. Очигледно je да je био слабо упућен y оскудно стање цариградске државне ризнице. Да ли je мо- гуће да je заиста веровао како ће његов народ не само поднети већ наметнути порески терет него прихватити и још већи (будући да су његова нова обећања сасвим извесно подразумевала управо то)?

Човек који je морао бити задовољан овим што je Алексије из- рекао, који му je то можда чак и сам натукнуо као могуће решење његових недаћа, сасвим извесно био je дужд Енрико Дандоло. Има- јући на уму односе између Венеције и Египта, дужд није могао има- ти никаквих намера да дозволи походу да ce настави y том смеру. Успешно га je, уосталом, задржао y Венецији, потом скренуо ка Зад- ру, сачувао јединство крсташке војске генијалном емотивном уце- ном на Крфу и коначно постигао највећи успех скренувши je ка Цариграду. Kao што je дужд добро знао, само освајање Задра и отклањање те претње млетачким трговачким путевима преко Ја- дранског мора вредело je више него што су му крсташи свеукупно дуговали, али будући да из Задра није могло да ce напљачка довољ- но уносног плена, њихов дуг je и даље сматран неотплаћеним.

He може ce израчунати колико су Млечани и сам дужд већ стек- ли, што y новцу што y драгоценостима, али њихове књиге несум- њиво су показивале да су крсташи још y дубоком дугу. Млетачка флота пробила je славну одбрану Златног pora и сад je била безбед- но усидрена y његовим скровитим водама. Стизала je јесен. За коју недељу умерене летње ветрове смениће непредвидљиве зимске бу- ре. To неће бити повољно време за пловидбу кроз варљиве егејске воде до египатске обале. Дужд je можда отпочетка и предвиђао да ће, пошто скрене крсташе стотинама километара на север од њи- ховог циља, лако моћи сам да им одређује услове повратка. Према првобитној завери коју су сковали дужд, Бонифације Монфератски

111

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

и Филип Швапски, суштина и јесте била y томе да ce млади Алекси- је попне на престо и да ce скрши моћ Византијског царства. Папу Иноћентија умириће тиме што ће му добацити окрајке - подвргава- ње те јеретичке пастве власти Свете столице. Дандола je, међутим, занимала трговина y Источном царству. Венеција je већ годинама била присутна y левантским морима и често je доспевала y сукоб трговачких интереса с давно успостављеном византијском силом. Kao практичног човека дужда су ce дакле тицали егејска острва, Крит, копнени трговачки путеви који су водили кроз Цариград и свеукупно богатство које je могло да ce преусмери тако да притиче његовом граду уместо y Цариград.

He бринући много да би Алексије могао бити ишта више од лутке на концу, дужд je био савршено задовољан изгледима да за- држи преко зиме крсташку војску и своје лађе y Цариграду. Главни проблем био je да ce Алексијев предлог представи крсташима тако да буду вољни да прекрше своје заклетве и остану утаборени y хриш- ћанским земљама уместо да продуже y рат против неверника.

Кад су цареви предлози изложени војсци, изазвали су очекивана „велика трвења, као и y претходним приликама“. Она струја којој je на Крфу обећано да ће, ако остане с осталима до Светих архан- ђела, добити потом лађе за пловидбу до Сирије, била je с правом разгневљена. Вилардуен, увек жељан да кривицу припише било где осим тамо где заиста лежи, замера тим саборцима да су „хтели да растуре војску", док je чињеница да су они заправо само хтели да продуже за оним задатком због кога су и приступили крсташи- ма. „Дајте нам лађе да нас превезу до Сирије!“, викали су. „Пустите нас да идемо као што сте обећали!“

Околности су међутим, као што су завереници били већ унап- ред претпоставили, сад увелико радиле против просиријске струје. Неки од њених поборника већ су ce помирили са зимом y Цари- граду, неке je крсташки занос потпуно прошао, a сви су, и овако и онако, y потпуности зависили од млетачких бродова. Овог пута mi­je било нарочито тешко измирити их с новим одлагањем. Указано им je да „ако сад испловимо, y Сирију ћемо стићи почетком зиме, кад неће бити могуће извести поход. Кудикамо je боље сачекати

112

март, када ће ce цар учврстити на престолу, и поћи с много новца и залиха".

Коцка je бачена. Дужд и ужи круг крсташких вођа радо су из- вестили Алексија да су прихватили његов предлог. Остаће y граду до пролећа, али заузврат очекују од њега да испуни свој део по- годбе. „Уз помоћ Бога Свемогућег питање je тако повољно решено. Млечани су под заклетвом потврдили да ће нам њихово бродовље остати на располагању још годину дана од Светих арханђела, a пла- ћаће им цар, као што je обећао."

Ц ар je крунисан

113

IX

ВЕЛИКИ ПОЖАР

Јесен и зима 1203. били су за Цариграђане и сурови и горки. Ни- је то било први пут y њиховој повести да им je туђинска војска била улогорена под зидинама, али je било први пут да су освајачи охрабривани и да уђу међу зидине. Шепурећи ce no улицама y сво- јим верижним оклопима витезови и војници су ce дивили - и ис- казивали презир. Сами нису знали грчки, али су сматрали да би Грци требало да знају француски или италијански. Нису били y стању да разумеју једну далеко старију и префињенију културу, али су били убеђени да су сви ти намирисани грађани y дугим одорама феминизирани. Презир према цивилима део je војничке нарави - a према цивилима y туђој земљи утолико више.

Преко зиме je део крсташа пратио цара Алексија y обиласку об- лижње области Тракије. „Алексије je сам казао крсташкој господи да не поседује ништа изузев Цариграда и да ће му новца увелико узмањкати ако би му то био цео посед. Свим осталим градовима и утврдама, који би no праву требало да су његови, и даље влада ње- гов стриц. Стога je затражио да му помогну да успостави своју власт над околном земљом, говорећи да ће им уступити део при- хода од ње...“

Идеја да изведу младог цара из града била je довољно привла- чна дужду и Бонифацију Монфератском. Сасвим je разумно било постарати ce да трачки градови и војне посаде признају свог новог цара, будући да ће од њих бити прикупљан велики део новца за отплату његових дугова. Постојали су такође изгледи да ће притом ухватити бившег цара Алексија III, који ће, све док буде на слобо- ди, представљати извесну претњу од противудара из унутршњо- сти. Према гласинама које су ce проносиле, Алексије III боравио je

114

В ел и к и п о ж а р

y утврђеном Адријанопољу, на северу Тракије*. Додатни разлог да ce млади Алексије изведе из Цариграда, и заправо најважнији од свих, била je вероватноћа да ће га родољубиви елементи на њего- вом двору одмамити од оданости Млечанима и крсташима.

Два човека, међутим, не посустају y пружању отпора освајачи- ма: Теодор Ласкарис и Алексије Дука. Обојица су били зетови Алек- сија III, те отуд нису имали никаквог разлога да воле ни Исака нити његовог сина, нововаспостављеног цара Алексија IV. Теодор Ласкарис већ je показао каквог je кова приликом оних првих чарки испред града и покушао je, макар и неуспешно, да улије свом тасту мало борбеног духа. После његовог бега, међутим, Ласкарис као да je на неко време био обесхрабрен и повукао ce из јавних послова. Његово ће време тек доћи.

Алексије Дука, прозван Мурзуфл због накострешених обрва спо- јених на челу, имао je највише утицаја међу родољубима и национа- листима. Мурзуфлов патриотизам био je прагматичан, он je желео да отпреми туђине с византијске земље, али je увиђао да ће ce то најбоље постићи привидно пријатељским држањем према њима. У том циљу ce и трудио око Алексија IV и чак je успео да ce до те ме- ре умили новом цару да буде постављен за његовог протовести- јара, што ће рећи надзорника царске гардеробе и цареве приватне ризнице. To je не само био значајан државни положај, него je и до- водио свог носиоца y свакодневни близак контакт с царем.

Извесно je да су и дужд и Бонифације препознали непријатеља својих циљева y мргодном зету бившег цара. Што пре успеју да уклоне младог Алексија ван његовог утицаја и утицаја других који су гајили слична убеђења као Мурзуфл, утолико боље no Млечане и крсташе. У складу с тим, један број челних великаша међу крста- шима, између осталих и сам маркиз Монфератски, запутио ce с младим царем као пратња, водећи са собом и готово половину крс- ташке војске. Циљ им je био да натерају на покорност градове који би евентуално одбили да признају новог владара и да приме залоге оданости од осталих поданика.

Алексије je с војском одсуствовао из Цариграда готово три ме- сеца и за то време, према Де Кларију, „освојио двадесет градова и

115

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

четрдесет тврђава“. Вилардуен, међутим, износи да су сви Грци, с обе стране Босфора, својевољно прихватили младог Алексија као свог новог господара. Једини изузетак био je краљ Влашке и Бугар- ске, који je y међувремену успоставио готово потпуно независну државу.

Док су Алексије и маркиз Монфератски били одсутни, y граду су избиле невоље. Није било ни дана a да на улицама нису заподе- ване тучњаве, размењиване увреде између Грка и Латина, или пи- јани војници правили испаде какви ce увек и праве кад војска дуже борави y туђој земљи. Мржњу Византинаца према француским за- војевачима потискивао je само страх од њихове војне силе и снаге млетачке флоте.

Најгору увреду Византинцима ипак су, према њиховом личном осећању, наносили Млечани и, сходно томе, и сви Италијани. У Ца- риграду, na заправо и y читавом царству, одавно су већ биле успо- стављене италијанске колоније. Византинци no природи нису били ксенофобан народ - y суштини су и сами били један амалгам раз- них народа, помало сличан данашњим Сједињеним Државама. Увек су y својим градовима и y својој земљи радо прихватали трговце и занатлије с других страна света, a као исход тога настала je y са- мом Цариграду велика колонија Пизана, док су ce многи Тјеновља- ни и Млечани настанили y Галати, предграђу на супротној страни Златног pora. Педесетак година пре Четвртог крсташког похода ове колоније постојано су постајале све моћније и утицајније, али док je y прошлости царство било довољно богато да прихвата стране трговце a да то не наноси никакав губитак ни њему ни његовим грађанима, пред крај 12. века стање ce знатно изменило. Византин- ци су допуштали странцима да ce настане y колонијама на визан- тијском тлу и притом их нису асимиловали, што je за последицу имало то да су колонисти остали одани својој родној земљи. Отуда je неизбежно морала да изникне све јача мржња домаћих занатлија и трговаца, чије je благостање опадало. Године 1203. довољна je би- ла и најмања варница да разбукти ову мржњу - a присуство осваја- чке војске коју су сачињавали припадници исте вере као и странци настањени y колонијама било je и превише.

116

В е л и к и п о ж а р

Испад приликом ког je изазван катастрофални пожар - куди- камо страховитији од онога који су подметнули Млечани прили- ком напада на влахернске зидине - био je потпуно типичан за узаврело стање y граду. „Једна дружина пијаних Франака", извеш- тава нас Никита Хонијат, „подухватила ce при пићу да поруши Сараценску џамију. У тучњави која je уследила, јер су Грци помага- ли Сараценима да бране своју светињу од Латина, изазван je по- жар који je захватио град.“

Чињеница да y једном хришћанском граду може да постоји џами- ја y коју редовно на молитву долазе Сарацени разбеснела je крсташе, који нису били y стању да схвате како Византинци потпуно рав- ноправно толеришу на свом тлу колоније италијанских трговаца и трговину са „неверницима" са Истока. Цариград не би ни опстао то- лико векова да je био град који гаји нетрпељивости било које врсте.

Византинци ce јесу већ годинама борили против Турака, али са- мо зато што су Турци насртали на њихово царство. Крсташка за- мисао о мисији против свих неверника била je туђа византијском поимању. Векови њихове повести научили су Византинце да ce пре- обраћање y другу веру никада не постиже само оружаном силом. Дуго искуство на Истоку поучило их je да су Мухамедови следбе- ници no много чему толерантнији од хришћана. Убеђени y свету истину хришћанске вере, били су ипак свесни да морају да живе и опстају y несавршеном свету.

Због таквог свог става Византинци нити су били наклоњени крс- ташкој војсци нити су y њу имали поверења. Задојени милитант- ним схватањем хришћанства, крсташи су на Византинце гледали као на отпаднике од цркве, чија je вера слаба и који ce кукавички односе према непријатељу. Ни њихова памет, ни државништво њи- хових владара нису досезали до разумевања чињенице да je Визан- тијско царство за Европу не само најјачи него и једини штит против најезди са истока. Подјарени проповедима својих свештеника и папским амбицијама нису могли да увиде да једино уз извесну ме- ру трпељивости, и налажењем начина за суживот са онима који ис- поведају ислам, хришћанство може да сачува своје везе са истоком и да уопште на истоку опстане.

117

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Џамија коју je оскрнавила и опљачкала група Фламанаца, Пи- зана и Млечана налазила ce y самом граду, између цркве свете Ири- не и Златног pora, тачније, нешто мало на север од Свете Ирине (која ce налазила северно од Свете Софије). Сараценска четврт би- ла je уз сам Златни рог, и уз пизанску колонију, на коју ce наставља- ла с њене западне стране. Нема сумње да су Пизани већ поодавно били незадовољни близином сараценских трговаца и да су под заш- титом крсташких мачева нашли изванредну прилику да дају одуш- ка својој ненаклоности.

Пизани су, поврх тога, имали и скорашњу зађевицу са самим Цариграђанима - недуго no доласку крсташа светина je била на- пала и опљачкала пизанску четврт. Прост свет je, што ce може и разумети, повезао латинске освајаче с италијанским трговцима y својој сопственој средини, који су прихватали црквену доктрину Рима и говорили истим језиком као и део нападачке војске. Пошто су претрпели насиље од грчке руке, Пизани су уграбили добру при- лику да надокнаде оно што им je опљачкано имовином сарацен- ских трговаца, с којима су ионако имали сукобљене интересе.

Затекавши Сарацене при молитви y џамији, „похарали су je и однели многа бесцена блага“. У том тренутку Грци Цариграђани умешали су ce y кавгу, више да би напали омрзнуте Латине него да би заштитили Сарацене. Усред гужве избио je пожар таквих раз- мера какав, како нам саопштава Никита Хонијат, никад пре није за- десио град.

Потпириван оштрим северцем, пожар ce брзо ширио ка јуту. Ис- кре и запаљени делови дрвених кућа прелетали су улице. Ватра je прешла улицу Мезе (Средњу) и захватила једну од најбогатијих град- ских четврти. Мезе je била најзначајнија градска саобраћајница, a пролазила je кроз само срце града, од Харисијевих врата y западном бедему, na до Теодосијевог форума, Хиподрома и коначно до Свете Софије. Ари и ари дрвених кућа потпуно су прогутани, a врелина je била толика да нису успевали да je издрже ни камен и мермер.

Крсташи на супротној страни Pora „беху обузети јадом док су гледали како ce дивне цркве и дворци претварају y пепео и згари- шта. Огањ je гутао широке улице где су живели имућни трговци и

118

В е л и к и п о ж а р

власници радњи. Пожар je прохујао од луке преко најнасељенијег дела града, да би на његовој супротној страни стигао све до Мрамор- ног мора и готово захватио и саму саборну цркву Свете Софије...“ Ватра je беснела осам дана, извештава нас Вилардуен, остављајући за собом близу пет километара широк откос кроз срце Цариграда. Стотине људи и деце нашле су смрт y ватреној стихији, a хиљаде су остале без крова над главом и свега што су имали. Гори ударац никад није погодио Цариград.*

Велики пожар окончао je сваку могућност разумних односа из- међу крсташа и Цариграђана, који су постали толико узбуњени и подјарени да нико од Латина више није био безбедан унутар град- ских зидина. Шта год да je првобитно узроковало пожар, y глави Византинаца није било нимало сумње да их тај страховити ударац никада не би задесио да ти освајачи нису дошли. Франци, Ђенов- љани, Пизани, Млечани, сви су били подједнако окривљени и „ни- један од Латина што су пре тога ту живели није ce усудио да оста- не y граду“ него су умакли са женама и децом преко Златног pora да потраже прибежиште или код крсташа или y колонијама y Га- лати. Ha супротну страну луке доспело je више од 15.000 избегли- ца. Линија поделе сад je јасно зацртана: на једној страни крсташи, Млечани и сви житељи страних колонија, на другој Грци.

Такво je било стање кад ce 11. новембра 1203. Алексије IV y друштву маркиза Монфератског и половине крсташке војске вра- тио y град. Велики његов део затекао je претворен y згариште, a између грађана и свих странаца отворено je избило неспутано не- пријатељство. Алексије je, и поред свега тога, свеједно морао да нађе средства да исплати свој дуг.

Повукао ce y дворац y Влахерни, где су ускоро почели да ce осе- ћају они утицаји на које je дужд сумњао. Мурзуфл и његове при- сталице осећали су да je расположење Цариграђана на њиховој страни. Плима отпора je нарастала. Нови захтеви за новцем м по- већање пореских дажбина неизбежно ће потпалити побуну.

Мада je слепи Исак теоретски и даље био Алексијев савладар, чини ce да ни двор ни крсташи на њега нису обраћали нарочиту пажњу. Потпавши под сујеверје, које je и иначе увелико владало y

119

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Цариграду, Исак je све више проводио време с монасима, свеште- ницима и астролозима. Алексије ce, са своје стране, с похода из- гледа вратио зачудо несвестан y каквом ce положају истински налази и пун неоправданог самопоуздања. Пажња коју су му указивали маркиз Монфератски и остали великаши, докази добијени на пу- товању да су поданици већином спремни да га прихвате као цара и чињеница да je заиста засео на престо подстакли су код њега слепило према стварности. To што je и даље био цар могао je да захвали једино трпељивости крсташа и, на крају крајева, свог соп- ственог народа. Ови први ће га, међутим, трпети само док буде отплаћивао дугове, док je y очима других, мада то није y потпуно- сти схватао, био узрочник свега зла што ce на њих обрушило.

Све ce наравно окретало око новца, и то још откако су крсташи заведени да склопе уговор с Млечанима. Алексије je још y Задру обећао да ће платити крсташима 200.000 марака ако га попну на престо. Изгледа да им je непосредно после крунисања исплатио око четвртину тог износа, али je то исцрпло средства којима je његова ризница располагала. Од тог тренутка je плаћао помало кад год би му приходи пристигли или кад би претопио црквене сасуде и ук- расе. Додатни дуг натоварио je себи на плећа када je убедио војску и бродовље да презиме y Цариграду.

Дужд je сасвим извесно предвидео да ће редовне исплате дуга увелико превазићи Алексијеве моћи. Њему je то било no вољи, бу- дући да није намеравао да дозволи војци да пође даље све док ње- гови циљеви не буду остварени. Ни њега, ни Филипа Швапског, нити Бонифација Монфератског ни најмање није занимао крсташки по- ход сам no себи. Дужд je желео да сруши Византијско царство на добит Венеције, док je Бонифације највероватније замишљао себе као новог цара y Цариграду. Филипа Швапског, који je остао y да- лекој Немачкој, првенствено je занимало да ce папи помрсе рачуни, те да ce учврсти његов сопствени царски положај на Западу. По- што су његов таст Исак и шурак Алексије враћени на престо, ње- гови интереси y Цариграду вероватно су били задовољени.

Једини je дужд тачно знао шта je његова жеља, и једино je он могао да свали Алексија y пропаст. Роберт де Клари преноси једну

120

В ел и к и п о ж а р

причу, y коју ce сумња због тога што je мало вероватно да je сам Де Клари могао присуствовати разговору о коме je реч. Прича je међутим занимљива јер нам показује општу природу прича што су кружиле no крсташкој војсци и расветљава осећање које je међу крсташима владало према односима између дужда и Алексија. По- што су исплате почеле да пресахњују, и пошто су Алексију више пута подношене представке да би убрзао отплаћивање дуга колико год je могуће, уговорен je један његов састанак с дуждем. Дандоло je галијом прешао Рог, a пратиле су га још три, док му je Алексије дојахао из Влахерне y сусрет. Према Де Кларију, Дандоло му je без околишања рекао: „На шта ти мислиш, Алексије? He заборави да смо те ми издигли с твог сажаљења достојног положаја и круни- сали те за цара. Зашто не испуњаваш своја обећања и не плаћаш што си нам дужан?“ Ha то му je Алексије одговорио: „Немам наме- ру да урадим ништа више него што већ јесам!“ „Зар немаш?“, брец- нуо ce дужд. „Блесане млади, извукли смо те из гована, али ћемо те убрзо y њих вратити! Имај само ово на уму - урадићу све што могу да те потпуно упропастим!"

Дуга зима пристигла je ипак пре него што су догађаји доспели y такву слепу улицу. Зиме су y Цариграду хладне, и војска није би- ла баш y најсрећнијем положају на северној страни Златног pora, одсечена од могућности да набавља намирнице y граду. Није ника- кво чудо што су војници y групама почели да харају no околини, пљачкајући летњиковце византијских племића и цркве. Све од ве- ликог пожара Цариграђани су били y ратном стању према осваја- чима. Откако ce вратио из обиласка Тракије, Алексије je одлагао исплату дугова, приклањајући ce патриотској струји на двору и Мурзуфлу, који су га саветовали да нема више никаква посла с Мле- цима и крсташима. „Довољно им je већ плаћеноГ, била je стална песма која je одзвањала Алексију y ушима.

Слаб и неодлучан, попет на престо уплитањем стране силе, са- да још и свестан да га његов народ мрзи, Алексије je само могао да ce нада да ће га зидине града избавити као и толике многе пре ité­ra. Његов отац, болестан и потонуо y сујеверје, ништа више није ни чуо сем гласова из прошлости. Слаб на астрологе као и многи

121

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

други Византинци, заповедио je да ce с Хиподрома превуче y Све- ти дворац кип калидонског вепра. Ta звер из класичне митологије, која je према предању некада харала Етолијом, представљала je на- силништво и варварство. Астролози су сматрали да ће кип који je приказује помоћи да ce надвладају насилни и варварски крсташи. Алексије Дука, звани Мурзуфл, чекао je свој час. Мада je и сам ве- ровао y насиље, према његовом уверењу насиље je требало приме- нити паметно и вешто.

122

X

МУРЗУФЛ CE ДОМОГАО МОЋИ

Крајем године 1203. дужд и крсташки великаши одлучили су да упуте Алексију последњу званичну молбу. Његове исплате пос- тајале су све мање и нередовније, док на крају нису y потпуности пресахле. И за војску и за млетачку флоту пресудно je било да зна- ју на чему су и намерава ли цар да испуни своје обавезе. Како je зима одмицала, крсташи су били y све горем положају.

У изасланство су изабрани тројица крсташа и тројица Млечана - бројчана равноправност поштована je као и претходни пут. Конон де Бетин поново je одабран да говори y име изасланства. He изненађује нас што су крсташи и овог пута одредили Жофроа де Вилардуена као једног од тројице својих представника, будући да je он изгледа готово увек биран да заступа интересе ужег круга крс- ташких вођа. За онога ко прочита његову историју Четвртог крс- ташког похода не преостаје много сумње да je Вилардуен, баш као и толики многи људи од оружја свих протеклих векова, био наи- ван колико и храбар. Његово отворено представљање чињеница (онаквих какве су биле представљене њему) могло je да наведе про- тивнике да ce поколебају око својих аргумената. Његова искреност врло корисно je прикривала дволичност других.

Изасланике су y Влахерни примили Исак и Алексије. Конон де Бетин изговорио je оно што je био припремио. Подсетио je Алек- сија и његовог оца да су обојица прихватили да отплаћују дугове, a да то потом нису испунили.

„Ако бисте само испунили обећано, све би било како треба, али морам вам рећи да будете ли обећање погазили, крсташи ни под каквим околностима неће више хтети да имају ништа с вама.

123

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Наложили су ми да вам пренесем како они никада не би без упо- зорења заподенули непријатељство. Подло поступање није обичај y њиховим земљама...“ Под овим je Де Бетин подразумевао напро- сто да војска неће започети рат без претходног отвореног чина агресије, који ће сместа бити препознат као изазов на битку. За- нимљиво je да су приликом овог позног састанка крсташи били спремни да поштују такозване законе витештва, које су сасвим очигледно били одбацили откако су испловили с Крфа.

Ha двору на коме ce толико векова сматрало да je протокол крај- ње важан таква изјава једног изасланства примљена je с пренера- женошћу. Грци су били не само изненађени него и згађени таквим сировим и наметљивим непоштовањем лепог понашања. Ти Фран- ци су отворено претили цару пред свим његовим дворанима. „Ни- кад ce нико пре тога није усудио да изрекне такав изазов цару усред његовог рођеног дворца y Цариграду! Алексије и сви племи- ћи из његове свите показали су незадовољство озбиљношћу лица...“

Прости западњаци нису схватали да ce на Леванту покушај да ce одговорност избегне или joj ce доскочи неком лукавом варком ни y ком случају не третира на такав неувијен начин. У Цариграду ce гајило источњачко поимање „образа“. „Човек зна да су његови непријатељи наумили да га обману и да ће дати све од себе да из- бегну све могуће оптужбе на свој рачун, али ce то никада не гово- ри отворено“ - такво je било византијско резоновање. Крсташко и млетачко изасланство починило je преступ против етикеције как- ви ће вековима потом обележавати односе Запада са Истоком. Ta отворено нанета увреда дочекана je глатким речима и прикриве- ном мржњом с друге стране.

После тог последњег званичног сусрета y зиму 1203. није више било никакве потребе да ce утврђују међусобни односи двеју стра- на. Византинци су, од највиших дворана до најпростијих слугу, увидели да имају посла с неумољивим светом. Крсташи су схвати- ли да од њих не могу очекивати никакву даљу сарадњу. Вилардуен напомиње како су „Грци no природи варалице“, али као да га изне- нађује што ce према њему и осталим крсташима нису односили с поверењем.

124

М у рзу фл c e до м о га о м о ћ и

Пошто су тако саопштили своју уцену, шесторица изасланика попели су ce y седло и жустро одјахали из Влахерне. Лакнуло им je кад су умакли ван претећих зидина и честитали су сами себи на из- бављењу. Пропустили су, међутим, да помену чињеницу да им Грци никада, да су били макар и упола такви неверни обмањивачи као што ce тврдило, не би дозволили да ce врате својим шаторима. Вар- јашка стража сасекла би их врло радо, a ни народ који ce искупио на улицама читавим њиховим путем назад до зидина није био ни- шта мање способан да ce постара да из Влахерне не изађу живи. Па ипак, „Грци варалице“ су их пустили да оду. Пошто су Византинци очигледно већ били и спремни и вољни да истрпе опсаду, не може ce рећи да су из страха тако часно поступили с неуљудним посланством.

„Сад je започео отворени рат и обе стране трудиле су ce из све снаге да науде противнику и на копну и на мору.“ Тих месеци, док ce војска мрзнула и мучила y свом логору, где je „мерица вина кош- тала четрнаест суа, кокош двадесет суа, a једно jaje два денарија", дуждев утицај достигао je врхунац. Мада стар колико je био, Енри- ко Дандоло успео je да наметне своју вољу и флоти и војсци сачи- њеној од разних народа, међу којима су владали сучељени интереси.

Бонифације Монфератски, мада je технички био вођа крсташа, као да je преживљавао свој залазак. Шта год томе био узрок - мож- да je то била чињеница да je изгубио утицај на младог Алексија - он више никада није заузео важно место на овом походу. Сада je дужд, који je тридесет година пре тога y Цариграду остао без вида, усмерио све своје тежње, и можда своју жељу за осветом, на то да град буде неизоставно освојен. „Све време су нас Млечани одржа- вали на нашем правцу и усмеравали наше циљеве. Било je то де- лимично захваљујући њиховој решености да им новац који им je дугован буде исплаћен, али y извесној мери и због њихове тежње да ce домогну превласти на мору...“*

У ноћи првог јануара 1204. године Византинци су предузели пр- ви велики покушај да потуку крсташку војску, односно да униште бродовље од ког je зависила њена безбедност. Причекавши неко- лико дана да дуне повољан југо, напали су млетачке галије запаље- ним бродовима. Овај смели покушај прилично ce вероватно може

125

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

приписати Мурзуфлу. Извесно je да ни Исак ни Алексије нису има- ли ни борбености a ни неопходне жеље да предузму нешто да би потукли своје пријатеље Млечане.

Седамнаест великих бродова y потаји je напуњено сувим др- ветом и пиљевином, смолом и другим запаљивим материјалом. Потом су им подигли једра и отправили их преко Златног pora ка галијама и теретним лађама усидреним на северној страни. Kao и увек y ноћним поморским сукобима који ce ослањају на запаљене бродове, све je зависило од будности и способности нападнутих. За разлику од Шпанаца када их пет и no векова касније Дрејк буде на сличан начин напао y Калеу, Млечани нису оскудевали y живом духу и борбености. Кад су ce успламтели бродови обрушили ка њиховим галијама они ce нису успаничили, „иако je пламен буктао толико високо да je изгледало као да гори читаво море“. Млечани су ce сјурили на обалу и чамцима на весла прешли на галије, где су једни моткама отискивали запаљена корита од својих лађа, док су други остали на чамцима одакле су набацивали гвоздене куке на палубне ограде жртвованих византијских пловила. Потом су их одвукли из Златног pora, y брзе струје y мореузу. Један no један, за- паљене бродове захватила je струја која тече ка југу и пронела их поред цариградских зидина ка Мраморном мору.

Византинци су ce y међувремену били поставили на зидине ок- ренуте Рогу, a други су ce отиснули y мањим бродићима да спрече Млечане y спасилачкој акцији. „Хиљаде Грка сишле су до мора, стварајући такву грају да ce тресла и сама земља. Гађали су наше људе који су ce борили против запаљених бродова те су многи од њих допали рана.“ Позвани на оружје крсташи су покуљали y до- лину испред влахернских зидина, напола очекујући да je цела грч- ка војска пошла на њих.

Био je то заиста добар тренутак за усредсређен напад: визан- тијска војска требало je да пође y јуриш на крсташки логор док су Млечани заузети око галија. Византинци су ову прилику пропус- тили. Можда су исувише рачунали на успех препада ватром, про- цењујући да неће ни бити потребе за отвореном битком против крсташа ако млетачко бродовље буде уништено. Нема никакве сум-

126

М у рзу ф л c e д о м о га о м о ћ и

ње да су спас освајачима донеле способност и вештина млетачких посада. „Изјављујем, ja, Жофроа де Вилардуен, којих бејах сведок ових збивања, да y целој историји није било помораца који су ce понели витешкије неголи Млечани те ноћи... Јер да нам je бродов- ље ту страдало, не би нам било узмака ни копном ни морем, и то би нам била пропаст.“

За овим заслуженим признањем следи једна толико простодуш- на опаска да ce човек мора запитати како ју je без стида могао на- писати чак и један војник припросте памети: „Ето тако нам je цар Алексије узвратио за све услуге које смо му учинили.“

Неуспехом који je претрпео покушај са запаљеним бродовима (страдао je само један пизански товарни брод) обележен je почетак Алексијевог краја.

„То детенце“, како га je звао Мурзуфл, Алексије je све време пре- зиран као крсташка играчка. Да je напад на млетачку флоту успео и крсташи били приморани да ce предају, његова судбина би тако- ђе, без икакве сумње, била запечаћена. Да су Млечани и крсташи поражени, он би свеједно био збачен. Неуспех ноћног препада по- служио je само да y Византинцима учврсти решеност да ce разра- чунају с тим кобајаги царем. Сада ce на ону струју која je желела одлучнију борбу и захтевала да ce прекине с улагивањем неприја- тељу гледало као на истинске заступнике воље народа, међу којим je нарастао поклич: „Доле с Алексијем и његовим оцем! Доле са свим Анђелима! Никад ништа нису урадили сем што су навукли

сспропаст на град.Двадесет петог јануара дворски достојанственици, племство и

свештенство дошли су до једнодушног закључка да су смутња и анархија досегли врхунац и да ce нешто мора предузети да ce по- ново успостави ред. Узде моћи ионако никад нису биле y Алексије- вим рукама, a сад су ce неизоставно морале предати некоме ко ће бити прави цар. Мора ce пронаћи човек способан за чврсту вла- давину. „Силно мноштво окупило ce y Светој Софији, цео сенат, сви црквени великодостојници, али пошто су сви они гласали, опет ce није могло закључити ко би требало да буде постављен за нара ,̂„.. ако би Алексије био свргнут“, приповеда нам Никита Хонијат.

127

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Гложење међу различитим струјама потрајало je три дана. Ис- тицана су имена многих припадника племства, али je свако од њих одбачено из ових или оних разлога. Мурзуфл, изгледа, није преду- зео никакав покушај да ce наметне. Он ce припремао да сам преузме моћ y своје руке. Напослетку, трећег дана, постигнут je компромис. За цара je изабран млади племић Никола Канобус, углавном про- тив његове сопствене воље. Опскурна личност која ce тек накратко појављује на историјској позорници, овај младић мудро je посту- пио кад je покушао да одбије сумњиву част која му je указана. Цар je y том тренутку y Цариграду могао од своје воље бити само смео, частољубив и одлучан човек.

Алексије je био сасвим добро упознат са састанцима који су ce свакодневно одржавали y Светој Софији, na je покушао да ce по- стара за своју безбедност тако што je послао Бонифацију Монфе- ратском поруку y којој га преклиње да му притекне y помоћ и по- шаље му војску која ће му сачувати престо. Био je то тренутак на који je Мурзуфл чекао. Док су двор и званичници y Светој Софији приводили крају избор Николе Канобуса, a Алексије y страху чекао хоће ли му крсташи донети избављење, Мурзуфл je задао ударац.

Знајући да ће од свих војних јединица y Цариграду једино Варјази одано до смрти бранити цара, решио je да пре свега повуче цареву телесну стражу с њихових положаја. Kao протовестијар он je имао приступ y цареве личне одаје, a стража je свакако претпо- стављала да му je, као Алексијевом поверљивом човеку, царево добро на срцу. Служећи ce тим чињеницама, Мурзуфл je саопштио Варјазима да je светина пошла на дворац да свргне и убије цара, те да je њихова дужност да стану испред дворца и спрече цароубице да уђу. Варјази су га послушали истог трена. Мурзуфл je отишао и испричао исту причу и цару, додајући да je он дошао да му помог- не y бекству.

Алексије je y страху заборавио да су Варјази једини на чију ce оданост y потпуности сме ослонити. Умотавши ce y огртач да га не- ко не препозна, искрао ce са својим „спаситељем" из дворца. Мур- зуфл га je одвео до уреченог места где су чекали други завереници. Тамо je Алексије, штићеник Филипа Швапског и византијски цар,

128

М у рзу фл c e д о м о га о м о ђ и

бачен на земљу и са њега су стргнуте све ознаке царског достојан- ства. Од самог почетка он je био пион y овој игри и сад je куцнуо час да буде уклоњен с табле и y ланцима бачен y тамницу. Мурзуфл je обуо скерлетне царске сандале, извезене и бисерима украшене, и његове присталице поздравиле су га као новог цара. Такав нагли и драматични државни преврат затекао je остатак племства и црк- вених поглавара - који су још увек бирали Канобуса - y потпуном чуду. Ионако нерадог да прими достојанство које никада није тра- жио, Канобуса су ce сместа одрекли и он нестаје испод светала по- зорнице под која je силом довучен да би ce, свакако с олакшањем, повукао натраг y свој приватни живот.

Мурзуфл ce престола домогао лукавством и уз force majeure,13 али кад je већ власт била y његовим рукама народ га je, y складу с необичном природом византијског државотворног права, прихва- тио као свог пуноправног владара. Иако je све док влада цар био уздигнут изнад свих људских закона, истог часа кад би царско до- стојанство прешло другоме „поданичка оданост сместа je прено- шена на њега. У византијском свету парола Le roi est mort, vive le roi14 доживљавала je своју потпуну истинитост, чак и ако je онај ко je претходно седео на престолу збачен с њега на најпрљавији мо- гући начин рукама свога наследника.“*

Моћ припада ономе ко je држи. Мурзуфл je крунисан y Светој Софији уз сав званични византијски церемонијал. Патријарх га je миропомазао, народ му je клицао као цару, „владару y Христу“ и намеснику Божјем на земљи.

У међувремену je стари цар Исак преминуо. Према Вилардуену, испустио je душу од „болести и јада који су га савладали кад je чуо да му je син утамничен“. Де Клари каже да je био задављен. Никита Хонијат, који je као византијски дворанин био y бољем положају да сазна стварне чињенице, слаже ce с Вилардуеном y тврдњи да су узрок смрти биле старост и ојађеност. Да je имао икаквог разлога

13 Франц.: силом, no праву јачега. (Прим. прев.)14 Франц.: Краљ je мртав, живео краљ - усклик којим je народу саопшта-

вано да je претходни владар мртав и да на престо ступа његов на- следник. (Прим. прев.)

129

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

да оптужи Мурзуфла Хонијат би то свакако урадио, јер му je под његовом влашћу одузето звање великог логотета - главног од цар- ских саветника, задуженог посебно за спољне послове и питања финансија - које je под Алексијем носио.

Мурзуфл je био решен да никог из претходног режима не оста- ви на позицији моћи. Око једног вида његовог државног преврата слажу ce сви историчари - a то je судбина злосрећног младог Алек- сија. „...Осмог дана шестог месеца своје владавине Алексије je за- дављен no Мурзуфловом наређењу."15 Нови цар није имао намеру да понови грешку свог претходника и остави y царским тамница- ма жив извор могућих побуна. Дужд и крсташи више нису имали могућност да тврде како им je циљ да врате законитог владара на цариградски престо. Све што ће од тог тренутка предузети мораће да предузму отворено - и за сопствени рачун.

15 Тачније, Алексије je владао од 1. августа 1203. до ноћи између 27. и 28. јануара 1204. године, a задављен je y тамници 8. фебруара 1204. (Прим. прев)

130

XI

ГРАД У ПРОЛЕЋЕ

Вести да je Мурзуфл приграбио моћ и да je њихов штићеник Алексије бачен y тамницу изазвала je згражање међу Млечанима и крсташима. Пошто je Алексије уклоњен с престола, угашени су и сви изгледи да његов дуг буде исплаћен. Ha то нико други y Цари- граду није био обавезан. Чак ни Вилардуен није y стању да убеди себе како je он био цар кога je народ изабрао, a не пука лутка y рукама Бонифацијевим и дуждевим. Протеклих месеци заверени- ци су имали бар изговор за упад на византијску територију. Пошто су на престо вратили легитимног цара, што су тврдили да им je циљ, имали су добар разлог да остану под Цариградом чекајући да Алексије отплати свој дуг. Сада међутим, пошто je он свргнут и бачен y тамницу (потом ће дознати и за његову смрт), било je са- свим очигледно да je накнада њихових губитака могућа једино ако освоје град.

Енрико Дандоло никад y животу није био убога душа без славе и озлоглашености, како би то рекао Данте, каква није мила ни Бо- гу ни својим непријатељима. Бесмртни Фирентинац њему би сва- како одао признање - дужд je био човек предузимљив, славољубив, спреман пре да погине y бици него да ce лагано гаси проживљава- јући мирну старост без сјаја. Дандоло je крсташе држао y шаци, a сада je већ знао оно што ће они недуго потом дознати - да нема другог решења за њихове проблеме сем да освоје Цариград и сами изаберу цара.

У међувремену je Мурзуфл показао да je смелост и енергичност које су га довеле на престо ставио y службу свог града.* Груб и те- жак човек, никада није био омиљен, na ипак je y тим мрачним

131

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

данима успео да освоји поштовање Цариграђана, готово и против њихове воље. Да ce престола домогао пре него што je на њега пос- тављен Алексије и враћен Исак, сасвим je могуће да би крсташи и Млечани омашили y својим намерама. Овако je стигао прекасно да спречи коначну катастрофу, na ипак je, чак и y том часу повести града и Царства, испољио нешто од оног духа којим су Византинци толико векова обуздавали варваре.

„Крсташки великаши казали су да неће одустати од опсаде док ce не буду осветили и no други пут освојили град, да би y пот- пуности наплатили оно што им je Алексије остао дужан. Кад je Мурзуфл чуо шта су наумили, заповедио je да ce људство постави на куле и зидине и да ce оне додатно ојачају...“ Никоме од Цари- грађана он није допуштао да избегава своје дужности, расписао je нови порез који ће ce наплаћивати од богатих, само за разлику од Алексија, не да би плаћао непријатељу него да би га потукао, и приморао je све да даноноћно раде на ојачавању утврђења. Најпре ce побринуо за слабу тачку одбране, морске бедеме окренуте ка Златном рогу, које су Млечани успели да освоје. Радници су noć­na™ да повисе грудобране да млетачке опсадне лестве не би ви- ше могле да досегну врх зидина. Ha кулама je надоградио no два или три дрвена спрата да би стрелци имали предност y висини y случају било каквог покушаја Млечана да с галија подигну лестве уз зидине.

Први пут откако су y јуну претходне године Цариграђани са својих бедема видели крсташку флоту како ce примиче, y граду ce свуда осећала хитња и сврховитост. Мурзуфл je био човек од дела. Себе није штедео, no читав ce дан могао наћи сад на челу коњице која je no околини пресретала крсташе y походима на храну и ог- рев, a сад међу радницима на бедемима. Својим држањем и борбе- ношћу придобио je поштовање народа, који je први пут после много година осећао да га води једна снажна личност. Док га je обичан народ следио, међутим, племство му je било изразито ненаклоње- но, за шта нам je Никита Хонијат тапичан пример. Племићима ce није допадао терет пореских обавеза које им je Мурзуфл наметауо. Поставши мекушни под владавином искварених и порочних царе-

132

ГРАД У ПРОЛЕЋЕ

ва, жестоко су ce противили укидању својих повластица и непре- кидном подсећању да ce и они морају повиновати опсадним усло- вима живота.

Мурзуфл ce заиста прихватио готово неостваривог задатка. Риз- ница je била испражњена; један велики и значајан део града прет- ворен je y згариште; готово и последњи преостаци цариградске морнарице изгубљени су приликом оног злосрећног покушаја са запаљеним бродовима. Поврх свега тога, војска je била дезоргани- зована и већ одавно слабо плаћана. Није никакво чудо што Мур- зуфл није имао времена да угађа повлаштеном племству, нити што je оно заузврат омрзло и сам поглед на њега. Његов став према племићима јесте био тирански, али такође, под датим околностима, и реалистичан. „Бојали су ce његовог гласа више него саме смрти“, саопштава нам Никита Хонијат.

Струја која je била за мир no сваку цену - све док je могуће да ce сачува њихова властита удобност - желела je да за цара буде по- стављен Бонифације Монфератски. Свеједно да ли су били мало- душни слабићи или пак реалисти, тек ови припадници богатих и трговачких класа одавно су већ дигли руке од било какве наде да je могуће поразити освајаче и само су желели да ce y град врате нор- мални услови. Сматрали су да ће ce то најбоље постићи ако ce на престо попне човек који je био заштитник младог Алексија, истак- нути крсташки вођа.

Ta странка ce уротила да омета Мурзуфла на све могуће начи- не, припремајући тренутак када ће га збацити и предати престо Бонифацију. Ako му богаташи, међутим, нису били присталице, Мур- зуфл je придобио варјашку стражу. Мада су испрва били гневни када су открили како их je обмануо да би ce дочепао Алексија, Вар- јази су сад стекли y њега пуно поверење, поштујући пре свега то што je био човек од дела, a потом и због тога што су сазнали да ce y тренутку када je Мурзуфл извео свој ударац Алексије управо при- премао да позове Нормане да га штите. Један значајан извор тако- ђе изричито тврди да je напад запаљеним бродовима пропао због тога што je цар Алексије потајно упозорио непријатеља.* Када су чули за то издајство, Варјази су радо подржали Мурзуфла, цара

133

решеног да уради све што je y његовој моћи да Нормани и Франци не продру y град.

Почетком пролећа те године, док су ce ветрови стишавали a сне- гови повлачили ка северу преко Црног мора, кроз град je простру- јао разбуђени живот. С егејских острва, из приобалних села Тракије и из Мореје крадом су почели да допловљавају мали бродићи. Про- леће спорије стиже y Цариград него на Пелопонез, y копнену Грчку и на њена острва. Иако je мало било трговаца који би ce отиснули грчким морима пре него што дуну продоми - гласници северног ветра који дува кад дође лето - ипак би ce увек понеки одважио да стави на коцку свој брод и заплови уз обалу не би ли међу пр- вима доспео до Цариграда. Ускоро потом пристизаће с Црног мо- ра трговци из Хераклеје, Амастрије, Синопе и Трапезунта. Копнени путеви са севера поново ће постати проходни за оне из Месември- је и Варне, из Влашке иза Дунава и из Русије. Опет ће почети да пристиже ћилибар с далеког Балтика, крзна и коже од влашких и печенешких ловаца, a азијским путевима зачини, мириси, слоно- вача и сирова свила из Индије и Кине. Упркос Турцима Селџуцима који су пресецали путеве ка Персији и Сирији, још су с Леванта y древну престоницу стизали драго камење, памук и шећер.

Цариград није био само потрошач, него je и извозио много про- изведене робе - обрађену свилу, резбарену слоновачу, емајлирани накит, грнчарију, металне предмете свих врста. Важан увозно-из- возни центар чак и y том раздобљу свог постојања, Цариград je био непроцењиво важна спона, трговачка и културна, између Ев- ропе и Азије. Турски и други муслимански трговци често су ту на- враћали (као што сведочи Сараценска џамија, која je узроковала оне нереде чија je последица био катастрофални пожар). Један крсташ- ки хроничар иде чак дотле да каже: „Правично би било сравнити са земљом тај град укаљан џамијама, које je цар издајнички допус- тио да ce подигну само да би ојачао своју трговину с Турцима.“

Чак и y пролеће 1204. Цариград je био најкосмополитскији град y тадашњем свету. Шпански Јеврејин Бењамин из Туделе, који je ту боравио четрдесет и једну годину пре доласка учесника Четвр- тог крсташког похода, запазио je да трговци „долазе са свих страна

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

134

ГРАД У ПРОЛЕЋЕ

света, из Египта и Вавилона, Месопотамије и Палестине, Угарске, Шпаније и Русије“. Упркос страховитим губицима које му je нанео пожар, и упркос чињеници да су га опселе крсташка војска и фло- та, Цариград je још увек био неупоредив no свом сјају - Нови Рим који ce дичио узвишеним црквама и красотом уметничких дела избављених из пропасти античког света. Један изасланик из Кијева записао je једном приликом: „Бог ту обитава међу људима. Ta ce лепота не може заборавити.“

Главна градска артерија био je Тријумфални пут, који je на југу почињао од Златних врата, кроз чији су ce импозантни лук цареви враћали после ратних похода. Ta велика саобраћајница пружала ce готово паралелно са зидинама и пресецала Аркадијев и Форум бика, испод кога je протицао Ликос, да би ce y пристаништу Елефтерион улио y море. Само мало северније од те тачке с њом ce спајала улица Мезе, да би после те раскрснице Тријумфални пут савио ка истоку, преко огромног Теодосијевог форума, потом преко Константиновог, и напокон ce завршавао пред Хиподромом. Можда никада y читавој светској историји није постојао град тако украшен киповима, споме- ницима и обелисцима; кипови су потицали из старог Рима, класичне Грчке, из Египта и са Истока, док су споменици подигнути победни- цима y славу покривали хиљадугодишњи историјски распон.

Ha царском Хиподрому, на који je могло да ce смести 60.000 гледалаца, сунце je клизило преко низова мермерних седишта. Че- тиристо педесет метара дугачак и сто двадесет широк, Хиподром je међу остала своја блага убрајао и чувени Змијски стуб. Био je то најстарији и најчудеснији од свих безбројних цариградских споме- ника. Потицао je из времена персијске најезде на Грчку, и на њего- вом врху стајао je златни троножац који су Грци понели као плен с разбојишта пошто су код Платеје потукли Персијанце. Посвећен Аполону, вековима je стајао y светилишту y Делфима, све док га Константин није пренео да краси његов царски град. Ha Хиподро- му су такође стајала четири величанствена бронзана коња, која ce сада налазе y Светом Марку y Венецији. Њих je y 5. веку с Хиоса пренео цар Теодосије. Недалеко од њих уздизао ce огромни пор- фирни стуб, којим je Константин обележио оснивање града. У

135

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

његовој основи наводно ce налазио свети Паладион који je после па- да Троје Енеја однео y Рим, a Константин га преместио y своју но- ву престоницу да симболично прикаже како дух Рима сада живи на Босфору. Један египатски обелиск, подсетник да су царству нека- да припадали и цео Египат, Блиски исток и обале северне Африке, украшен je призорима царских игара око своје мермерне основе.

Свуда je y Цариграду светлуцао мермер или ce пресијавала брон- за. Кроз огромни Валенсов акведукт вода je из околине дотицала y градске цистерне, купатила и водоскоке. Саграђен y 4. веку, акве- дукт je y 8. подвргнут опсежној рестаурацији и дорадама. „Радници су доведени с разних страна“, саопштава нам о томе један лето- писац, „хиљаду њих из Азије и с Понта, две стотине вапненара и пет стотина мајстора за прављење опеке из Грчке, и још хил>аду надничара из Тракије.

Светлости града пресијавале су ce и светлуцале на резервоа- рима великим као језера.* Скретањем потока и река, и прављењем отворених и подземних резервоара, Цариград je постигао да њего- во снабдевање водом буде боље него што ће Европа успети да до- стигне све до Индустријске револуције. Никада дотад, изузев мож- да y античком Риму, нису житељи једне престонице уживали y толиком обиљу воде, нити y тако ефикасном канализационом си- стему - што je такође тековина тек модерног доба. За крсташе, чи- је je искуство с градовима било сведено на прљавштину скучених европсих градића, неретко посађених на остатке великих римских утврђења, Цариград je био истинско откровење.

Иза Хиподрома, разуђени Свети царски дворац, с бројним зда- њима, двориштима, галеријама и терасастим вртовима, спуштао ce све до Мраморног мора. Ту ce зид извијао од лепе мале цркве светог Сергија и Ваха да би обухватио читав Акропољ. Ha најис- точнијој тачки Акропољског, односно данас Сарајског рта, Врата свете Варваре излазила су на море. Недалеко одатле, на бедему из- међу два бастиона, један запис пркосио je и људској и сили природе:

Посвећујући ти, о Христе, непробојни бедем,Теофил побожни цар u владар

136

ГРАД У ПРОЛЕЋЕ

Подиже овај зид на новом темељу.О, царе над царевима, чувај ïa под својим окриљем,Нека би go краја света u века био неуздрманИ неразорив...*

Чак и тог мучног пролећа, кад je непријатељска војска била ута- борена под зидинама, док je непријатељско бродовље било заузело цео Златни рог, живот je ипак струјао улицама и занатске рукотворине и даље су произвођене. Звук чекића одзвањао je y четврти где ce об- рађивао метал, кожари су, без имало осетљивости према чулима пролазника, изливали бурад течности гадног мириса y уличне слив- нике. Све je ту било y крајностима, златна средина није постојала, јер иако je Нови Рим био грчки град, то ни изблиза није био Пери- клов свет. Сиромаштво и богатство налазили су ce y оштрој опречно- сти. Огромна вила с мермерним стубовима и раскошним мозаицима изненада je изницала из шћућурених дрвених страћара, мермерни водоскок светлуцао je насред прашњавог трга где ce no коњској ба- лези, смраду осмуђене коњске длаке и звоњави чекића no наков- њима могло закључити да y околини послују мајстори поткивачи. У четврти драгуљара и мајстора за емајлирање било je, међутим, тихо, изузев тихог куцкања као од патуљачких чекића и зујања сврдала.

У сиромашнијим деловима града много шта je могло подсетити крсташе на њихова места, само што je y Цариграду све било то- лико огромних размера да ни најциничнији путник није могао да потисне уздах дивљења. Бењамин из Туделе, који je иначе имао бројне замерке да упути Цариграду, ипак je приметио: „Утврде су пуне свиле, пурпура и злата. Ha читавом свету не може ce наћи ништа равно овдашњим великим продавницама и овдашњем бо- гатству. Грци су богати, имају много злата и драгог камења, и иду одевени y златоткану свилу, и јашу на коњима, и сви изгледају као кнежеви. Заиста je ова земља богата свим материјалима за тканине и хлебом, месом и вином. Нема цариградског богатства нигде ви- ше на читавом свету.“*

Kao и y већини земаља y топлим поднебљима, куће богатих и средње класе биле су окренуте ка улицама и плочницима слепим

137

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

зидом, док je сав њихов живот био окренут ка унутра, где су ce y средишту налазила дворишта с водоскоцима и језерцима са риби- цама, с мермером поплочаним стазама надсењеним вењацима лозе и украшеним киповима. Ту и тамо je са спрата ка улици био исту- рен еркер, na би пролазник могао да види силуете госпи које rope везу и ћеретају, или им просто улица служи уместо позоришта. У марту je још било довољно хладно да мора да ce ложи, na су улице мирисале на дим, a на мангалама су улични продавци пекли пи- лиће на ражњу и својеврсне претече данашњих кобасица - црева напуњена ситно сецканим месом. Улични продавци такође су с ко- лица продавали кавијар, увозне урме, шећер, цимет и ђумбир. Унутар градских зидина налазили су ce воћњаци и повртњаци, a рибарски бродићи су упркос опсади ипловљавали из пристаништа окренутих Мраморном мору - Букелеона и Јулијановог пристани- шта, Контоскалиона и Елефтериона. Хладне воде Босфора обило- вале су разноврсном рибом. Месо je било мање-више луксуз, али су хлеб, поврће, маслине и маслиново уље обезбеђивали једно- ставну и здраву исхрану.

Упркос свему што ce збивало претходних девет месеци, улице су још пружале крајње живахан и живописан призор. Разнолика одећа разних класа - радници y сандалама и кратким туникама, богати y дугим туникама живих боја и чизмама од меке коже, жене y хаљинама до чланака и са свиленим покривалима за главу - била je и код жена и код мушкараца допуњена накитом, за шта су крс- таши сматрали да je женскаста навика. Дебеле златне и сребрне наруквице и гривне светлуцале су мушкарцима око зглобова и мишица, док су жене носиле китњасте огрлице од филигрански обрађеног злата и сребра с уметнутим драгим камењем и разно- бојним емајлом. Префињени дугачки привесци на наушницама поигравали су им y ходу.

Традиција величанственог драгуљарства класичне Грчке и Рима сачувана je y Цариграду и преплетена с компликованим облицима и живом палетом са Истока. Званичне дворске ношње приказивале су китњасте врхунце удруженог умећа кројача свиле и дворских драгуљара. Рукавице и свилена обућа прошивани су бисерима, док

138

ГРАД У ПРОЛЕЋЕ

су далматике - дугачки одевни предмети широких рукава, који су ce носили преко свилених туника - украшаване везом. Преко њих je долазио везени и драгуљима прошивени палијум, који je позади падао низ леђа, na ce савијао и пребацивао преко леве руке. Није чудо што су витезови y грубим и практичним верижњачама пома- ло осећали презир према тако кићено одевеним људима, макар и помешан с извесним нелагодним дивљењем.

Мада je град већ био помало пропао y односу на дане свог нај- већег сјаја, мада су га y протеклом столећу изнурили порочни вла- дари и губитак територија, ипак je и y тим позним својим данима поседовао величанственост на заласку. Лични пример који je пру- жао Мурзуфл улио je Цариграђанима обновљени дух. Чак и ако je све то било одоцнело и недовољно, ипак су ce успомене на минули понос вратиле Византинцима. Још им ce чинило могуће да ће их зидине које су одувек биле под Божјом заштитом и овог пута спа- сти. Невероватно им je изгледало да им свете реликвије - делићи Часног крста, мошти мученика и светаца - неће притећи и сачува- ти их као толико пута y прошлости.

С пролећем ce увек враћа и нада. Појање свештеника ускоро ће објавити да je Христ васкрснуо и на Ускрс лета Господњег 1204. спасао свој град од непријатеља. Зар није сам Христ одредио колики ће простор обухватити градске зидине? Када je цар Кон- стантин с копљем y руци исцртавао међе своје нове престонице, један га je дворанин упитао колико je још далеко намерио да иде, на шта му je цар одвратио: „Докле год не застане Онај што преда мном ходи.“

Христ je одредио какав ће облик град узети и Христ га je из- бављао за безмало пуних девет векова који су доносили сталне претње, навале и опсаде. Није ce могло поверовати да ће овог пута Царски град бити оборен на колена. Песимиста je додуше увек би- ло. „У влажном, меланхоличном босфорском поднебљу урођена грчка ведрина била je помућена. Чак и y славним данима царства шапутало ce да они неће трајати вечно. Било je уосталом добро по- знато да je на камењу y граду и y књигама мудраца из прошлости именик царева био исписан, и да ce он ближио крају.“*

139

Истинита je цариградска изрека: „Цариград има двојако време: оно које доносе ветрови са севера и оно које доносе ветрови с ју- га.“ Ни једни ни други нису међутим разгаљујући и подстицајни, јер северац je такође влажан, a југо je као и свуда на Средоземљу - човек ce од њега разлењи. Придев византијски y свом пејоратив- ном смислу, као нешто дволично и тешко ухватљиво, сасвим из- весно ce може применити на цариградску климу. Она не познаје ни јарку врелину лета y Атини нити њену оштру, али крепећу зиму.

Мурзуфл je настојао да ce избори са тромошћу која je Царигра- ђанима била y крви, a коју je декаденција y протеклом столећу са- мо нагласила. Ако му je и успело да за собом поведе велики део радног становништва и варјашку стражу, ипак није био y стању да запали родољубиву искру y срцу племства нити својих дворана. Евнуси. који су имали знатан утицај y питањима новца и државне ризнице, и другим значајним државним службама, настављали су својим немужевним правцем, заинтересовани једино за сопствену удобност и ни за шта друго.

Истинито je речено да: „Природа збиља не може да ослободи човека дужности да буде паметан и храбар, али je стварајући чуде- сну конфигурацију копна и мора око Цариграда дала све од себе да омогући људској вештини и смелости да ту успостави чврсто колико и прелепо седиште једног великог царства.“* Марта 1204. године крсташи и Млечани и даље су били суочени с најнепробој- нијим зидинама на свету, ухваћени између тигања и ватре. Ако би претрпели пораз и не би успели да освоје град, из тог негостољуби- вог северног ћошка Тракије могли би да ce повуку једино морским путем, али им то не би било могуће јер не би имали чиме да плате млетачкој флоти, свом једином средству узмака. Византинци су се- би могли да допусте психолошки луксуз одмарања на ловорикама из прошлости, али крсташе je гонила гола животна нужда. Све што je Мурзуфл постигао својим примером и напорима које je улагао међу својим народом није ce могло ни принети челичној приволи којом je Дандоло притискао крсташе.

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

140

XII

ПРИПРЕМЕ ЗА НАПАД

Вести које су y то време стигле крсташима из Свете земље и Сирије морале су одвратити и оне малобројне што су још остајали понесени својим првобитним послањем. Тамо су њихови садруго- ви који су ce отпутили независно од остатка војске претрпели све саме катастрофе. Знатан део оних што су отпловили из Марсеја y Сирији покосила je зараза. Остале су Турци или побили или одве- ли y ропство.

Првобитни циљ похода сад ce чинио врло далек и све мање по- жељан. Крсташки рат који je требало да ce поведе y Египту и после освајања Александрије пресече муслимански свет напола већ je не- повратно пропао. Цариград je крсташима био пред очима и мамио их свакодневно, a бројни сукоби око зидина и y околини града већ су им показали да су y несумњивој војној премоћи над Византин- цима.

Од тренутка кад je потврђено да je Алексије мртав, утицај Бо- нифација Монфератског почео je да опада. Алексије je био његов штићеник и после његове смрти читава сплетка коју су смислили Бонифације и Филип Швапски изгубила je смисао. Свака помисао о уједињењу источног и западног царства тиме je окончана. Бони- фацију je сад остало још само да ce нада да ће војска освојити Ца- риград и прогласити њега за цара. У граду je било неких који би га радо дочекали, a бити први латински цар Византијског царства из- весно није била тако рђава ствар. Притом би добио и могућност да ce y папиним очима опере од греха ако би управо он био тај који je залечио раскол међу црквама и ујединио хришћански свет. Што ce дужда Дандола тицало, међутим, Бонифације му готово уопште

141

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

више није био користан. Ha површини je још одржавао пријатељ- ски став према њему јер му je била неопходна подршка крсташа, али о томе ко ће бити цар када Цариград буде освојен он je имао ДРуге идеје.

Почетком марта крсташки великаши окупили су ce на већање. Скуп je био буран, вође нису биле јединствене ни изблиза, али до- сад je већ свима било јасно да немају никаквог избора сем да ce приклоне ономе што су смислили Млечани. Вести са истока осује- тиле су просиријску струју, a чак и они којима je идеја о насртају на још један хришћански град била најмрскија били су приморани да увиде како немају другог излаза. Јарам који je Дандоло намакао крсташима већ месецима раније није ce више могао збацити. To сад није могао превиђати ни најпростодушнији међу крсташима. Већина војске одавно je била изгубила свако занимање за стварни циљ свог путовања и желела je само какву-такву накнаду за дуге месеце неизвесног чекања и живота на преполовљеним следовањи- ма y логору далеко y туђини. Златни Цариград пружао им je из- гледе на плен какав je увелико превазилазио оно што су могли очекивати y Египту или Сирији. Коначно су ce све струје и звани- чно сложиле да ће започети опсаду.

Такође je утаначено да ће, буде ли град освојен, „сав плен бити донесен на једно место и ту праведно раздељен међу војском“. О питању како восјци наметнути довољну дисциплину да би то било постигнуто није ce расправљало. Веће Млечана и крсташких вођа одлучило je, осим тога, да ће о избору новог цара решавати дванаес- торица представника: шесторица млетачких и шесторица крсташ- ких. Из тога je даље проистицало да ће буде ли за цара изабран крсташ, за патријарха бити постављен Млечанин, и обрнуто.

„Договорено je да онај ко буде постао нови цар добије четвр- тину свега блага освојеног y Цариграду и царске дворце Букелеон и Влахерну. Преостале три четвртине плена биће раздељене на равне части међу Млечанима и крсташима.“ Такође je постигнут договор, саопштава нам Де Клари, „да ниједна жена не сме бити злостав- љана, да ce ниједном свештеном лицу не сме наудити, да цркве и манастири не смеју бити оштећени и да ће свако ко буде скривио

142

П р и п р е м е з а н а п а д

ишта од овога бити кажњен смрћу. Ha то су ce заклели над светим реликвијама.“ Пошто су ce тако на свеопште задовољство догово- рили о подели опљачканог плена и судбини царског града, бродов- ље и војска почели су да ce припремају за напад.

Док су војници припремали мангонеле, катапулте и остале оп- садне справе, a Млечани доводили своју флоту y бојну готовост, вође су ce састале да припреме план за напад. Будући да крсташка војска није била довољно бројна да потуче Византинце y једној от- вореној непосредној бици, усвојен je млетачки план великог напада с мора на зидине окренуте Златном рогу. Дужд je то предлагао још претходне године, али су крсташке вође предлог тада одбациле сматрајући да њихови људи имају искуства само на копну те ће њи- хова способност бити протраћена y покушају да ce боре с бродова, као поморски пешадинци. У међувремену je успех Млечана y напа- ду на морске бедеме показао да je, y најмању руку, град са те стране рањив, док je то што су ce крсташи тако лоше представили y су- срету с Варјазима приликом напада с копна на влахернске зидине послужило да их убеди како ће ипак најбоље бити ако удруже сна- ге с флотом. Спремно прихватање млетачког плана указује на чиње- ницу да je дужд Дандоло сад нескривено био мозак читавог похода.

У петак ујутро 9. априла 1204. отпочео je велики напад. Млета- чке галије постављене су на северној страни Златног pora, y приправ- ности да повуку преко залива паландре на којима ће ce налазити витезови под оклопима, обична војска и витешки коњи. Опсадни мостови, који су ce већ показали као веома корисни, привезани су уз јарболе, људство je постављено уз катапулте који ће с крме бро- дова за искрцавање избацивати каменице и копља. Линија напада протезала ce близу два и no километра, од Влахерне na малчице до иза Петриона. Мурзуфл, који je претходних дана пратио припреме за напад, поставио je свој штаб на брежуљку иза Петриона, одакле му ce пружао непосредан поглед на читав угрожени простор. Дужд je одабрао да нападне на истом оном потезу где су Млечани прет- ходног лета већ постигли успех. Иако je Мурзуфл ту ојачао зидине и бастионе, нападачи су били убеђени да ће и овога пута успети да ос- воје себи упориште на грудобранима. Бродовље je без много тешкоћа

143

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

пристало уз муљевиту обалу y подножју зидина и крсташи су по- чели журно да искрцавају опсадне справе. Под заштитом корњача (кола заштићених кожама) обучене лагумџије притрчале су до зи- дова да би почеле да их поткопавају. Изнесени су овнови за про- бијање, бојни покличи проламали су ce кроз ваздух, војници су устрчавали уз опсадне мостове да би ce ухватили y коштац с бра- ниоцима бедема. Пошто су притерали бродове уз обалу, Млечани су их усидрили тако да буду као бодежи окренути ка браниоцима Цариграда. Нешто мало даље, тежи теретни бродови служили су као пловеће платформе за катапулте чији су хици без престанка пљуш- тали no зидинама.

Много шта ce, међутим, променило од претходног млетачког на- пада. Мурзуфл je паметно поступио када je подигао висину зидина и надоградио над круништима дрвене куле. Ускоро су катапулти Византинаца пронашли мете међу бродовима усидреним испод зи- дина, али пре свега су страдале опсадне справе извучене на обалу, пошто су огромне каменице падале мрвећи и њих и људе који су их опслуживали. Лагумџије нису могле да остану под својом крх- ком заштитом y подножју бедема, na су морали да ce повуку. Како су катапулти подешени, под њихов удар доспеле су подједнако и галије и лађе за превоз и искрцавање људства.

„Ускоро су опсадне справе остајале смрскане no обали и нико ce није усуђивао да ce око њих бави. Са своје стране, ни Млечани нису могли да приђу бедемима нити кулама јер су сад били много виши. Ниједан део наших снага није постизао никакав успех, те смо видећи да je напад пропао били приморани да ce повучемо.“ У три no подне Мурзуфл и његови најближи сарадници видели су да je први насртај окончан. Људи су трчали низ обалу ка лађама, галије су дизале сидра, читава линија освајачких пловила повлачила ce на- зад преко Pora. Само je неколико тежих теретних лађа с мангоне- лима и катапултима још остало уз обалу. Грци су заклицали и клицање ce пронело читавом дужином круништа окренутих Злат- ном рогу док су браниоци гледали мрског непријатеља како узмиче. Још једном y својој дугој повести те зидине под Божјом одбраном спасле су житеље града.

144

П р и п р е м е за н а п а д

Te ноћи су ce напете и смркнуте вође крсташке војске састале да размотре свој положај. Претрпљени су озбиљни губици, док међу Византинцима страдалих овог пута готово да није ни било. Чеони напад на зидине с лакоћом je одбачен, те су сад многи тра- жили од заповедника да преиспитају план, с речима: „Зидине су сад овде превише снажне, боље да померимо лађе ка улазу y Рог. Јасно je да je одбрана тамо мање несавладива јер Грци нису имали времена за поправке и тамо.“

Истина je да Мурзуфл и његови заповедници нису посветили много пажње бедемима y близини Акропољског рта, али имали су и разлога да ce због њих много не забрињавају. Захваљујући свом добром познавању мора Млечани су одмах истакли због чега би напад на самом улазу y Рог био унапред осуђен на пропаст. „Струје су ту тако брзе“, казали су, „да би било готово немогуће поставити наше бродове уз обалу. Струја би их захватила те их не би било могуће усидрити. Док okom трепнеш отргли би ce и били однесени, милом или силом, низ Босфор.“

Искусни поморци, имали су убедљиве аргументе. Ломбарђани, Французи и Белгијанци могли су бити добри витезови на коњима, али о мору ништа нису знали, те су прихватили оно што су им рек- ли припадници водеће поморске силе y Европи. Вилардуен ипак напомиње и то да je „било неких који би ce силно обрадовали да их je струја збиља однела низ теснац, свеједно куда - само што да- ље од те земље“.

Напослетку je одлучено да наредна два дана, субота и недеља, буду посвећена поправци бродова, опреме за искрцавање и опсад- них справа, и да ce y понедељак поново нападне на истом месту. Примећено je за време напада да су опсадни мостови с бродова претрпели неуспех јер je на кулама било довољно људи да одбију крсташе и Млечане који су устрчавали уз мостове. Зато je одлу- чено да ce no два брода привежу један уз други да би са њих могао да нападне двоструко већи број опсађивача. Док су ce војници та два дана одмарали, морнари су радили, повезујући галије y парове и старајући ce да мостови буду добро постављени да би војници могли да покуљају преко оба истовремено.

145

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Свештеници су дотле запазили да je војсци потребно подићи борбени дух, na су објавили како процењују да je ова борба часна. „Цариграђани су најобичнији јеретици, јер не прихватају владави- ну Рима. Из тог разлога, војницима je дужност да ce боре. To нипо- што није грех, него напротив, побожно дело.“ Вилардуен бележи како су свештеници казали: „Ова битка je праведна и законита. A ko y правоверном духу покорите ову земљу и приведете je по- слушности пред Римом, папа ће свакако разрешити од греха све вас који будете погинули...“

Сазнање да ће ако падну y бици не само бити помиловани и екскомуникација која je бачена на њих после Задра опозвана, него ће и безгрешни отићи y рај, свакако je имало дејства на борбеност крсташа. У то време, када су људи веровали да ће умру ли нераз- решени од греха бити осуђени на пакао, обећање рајског насеља на ономе свету давало им je готово помамну жељу за бојем. Да им напомену да рај ипак не може да ce досегне без извесног самопо- жртвовања, свештеници су наложили „да ce из логора протерају посрнуле жене, те су их тако све ставили y један бродић и отпре- мили“ - мада можемо претпоставити да их нису послали баш на- рочито далеко.

Док су крсташи присуствовали миси и примали разрешење од греха, Византинци су ce припремали да дочекају наредни напад, с много више самопоуздања него и y једном тренутку откако су про- шлог лета уљези стигли на њихове обале. Сад су видели страшне млетачке бродове како ce повлаче оштећени и тела многих крста- ша где леже неблагословљена и непокопана y муљу под њиховим кулама и грудобранима. Цариградски свештеници призивали су y помоћ свеце и блажене, a многи су Цариграђани пошли y неку од бројних цркава y свом граду да потраже утеху од чудотворних икона или светих моштију похрањених y драгуљима опточеним ћивоти- ма. Право на сујеверје није било искључива повластица ни једне ни друге стране. Обе су с пуним поуздањем веровале y правичност свог циља и y Bora чијом ће вољом њихово оружје постати победоносно.

У зору 12. априла владала je бонаца, без имало ветра. И мор- нари и војници тихо су заузели своја места на галијама и лађама

146

П р и п р е м е за н а п а д

за пребацивање и искрцавање. Под влажним ваздухом што ce ди- зао с мирног мора византијске страже ишле су тамо-амо no зиди- нама окренутим ка освајачима. Северно од Галате сакупљали су ce и надолазили облаци. Цару Мурзуфлу y његов штаб недалеко од манастира Христа Пантепопта (Свевидећег) y Петриону гласници су донели вест да су на непријатељској страни почеле очекиване припреме. Светиљке су затрепериле y скерлетном царском шатору и цар je ускоро био разбуђен и спреман. Војници су заузели поло- жаје на круништима и бастионима окренутим ка Рогу. Бојне трубе су ce огласиле, њихов звонки зов измешао ce с јутарњим појем пет- лова. Ноћна измаглица почела je да ce подиже с града, откривајући цистерне и акведукте, воћњаке и повртњаке, уснула богаташка дво- ришта. Из малих пристаништа под зидинама окренутим ка азиј- ској страни рибарски бродићи отискивали су ce y Мраморно море.

Кроз Златна врата на јужној страни пристизала су запрежна кола из околине, рибарска једра и мање трговачке лађице беласали су ce на пучини Мраморног мора надајући ce да ће јутро ипак до- нети ветра. Сунце je излазило над Азијом, обасјавајући дугачке мор- ске бедеме. Град je чекао напет, пропет на оштрици између ноћи и дана. Огласили су ce гонгови ноћне страже и надзорничке пиштаљ- ке. Mope уз супротну обалу Златног pora ускомешало ce од живо- сти, лађе су ce отиснуле y велики напад.

147

XIII

КРОЗ ПРОДОР

Византинци су самоуверено чекали освајачке лађе. Како су ce примицале, они су их постојано засипали хицима из катапулта, кли- чући кад год би каменица пала на палубу или поломила весла не- кој галији. Освајачи, међутим, нису имали куда назад.

„Владала je толика хука и граја“, записао je Вилардуен, „као да ce земља распада." Грчка ватра бљувала je с грудобрана, просипа- јући ce и шиштећи no људима доле на обали. Крсташи су y похо- дима на истоку и сами научили да ce служе запаљивим тварима, na су узвраћали равном мером, изливајући течну ватру с опсадних мостова високо rope на лађама. „Ватра није хтела да ce ухвати за дрвене куле“, примећује Де Клари, „јер су биле потпуно обмотане кожама.“ С друге стране, ни византијски катапулти нису овог пута могли да нанесу много штете млетачким лађама које су пристале испод кула, јер су Млечани изнад палуба и веслачких клупа напра- вили кровове од јаких дасака, покривене дебелим слојем шибља и пузавица да ублаже поготке каменица.

Мурзуфл je с узвишења посматрао битку. Црквена звона огла- шавала су Цариграђанима да je град нападнут, одзвањала je јека труба, гласници су хитали цару и опет журно одлазмли од њега. Пратећи кретања битке, Мурзуфл je заповедао да ce појачања по- шаљу на угрожена места или да ce људи повуку с делова зида где очигледно није предстојао напад. Чинило ce да ће ce поновити до- гађаји од претходног дана. Византинци су наносили више жртава међу посадама лађа и нападачима искрцаним на обалу него што су ови успевали да их нанесу њима. Онда су облаци који су ce већ двадесет четири сата надносили над Црним морем послали свог

148

Кроз продор

гласника - ветар. „И no вољи Божјој“, побожно записује Вилардуен, „дунуо je Бореј и снажно притерао наше лађе уз обалу...“

He само што их je притерао снажније него што би веслачи ус- пели уз све напоре, него je и онемогућио повлачење. Освајачима није преостао никакав избор: били су сад тако неопозиво упућени само y једном правцу баш као да су спалили своје лађе за собом. Таласи који су надирали за њима уз обалу нагонећи крме њихових бродова све дубље y византијско тле терали су као ударци мача вој- нике и лагумџије ка намргођеним зидинама.

Kao што то често бива y том делу света, северац je јачао како ce сунце успињало ка зениту. Кратки али високи таласи надолазили су преко отвореног мора, широког нешто мање од километар на том месту, потискујући бродове преко муља и шљунка на обали.

Ходочасник и Рај, две од галија упарених да би послужиле као опсадна платформа, уздизали су ce све док ce њихови опсадни мо- стови нису изравнали с једном кулом. Један Млечанин успео je да продре на њен горњи ниво, али су га сместа сасекли Варјази који су чували највише тачке. Управо y том тренутку нагли налет ветра натерао je галије сасвим на кулу, тако да су Млечани могли да за- каче куке за њу и чврсто привежу брод. Француски витез Андре Дирбоа смело je следио пример Млечанина кога су Варјази сасекли и ускочио je на кулу. За неколико тренутака за њим су поскакали и други, неки са опсадних мостова, док су неки препузали преко крме на ниже нивое куле. Роберт де Клари y овом случају одаје ве- лико признање оклопу: „Енглези и Данци насрнули су на њега [ми- сли на Дирбоаа] и сасекли би га да није био y оклопу...“

Пошто су два брода чврсто закачена уз кулу кукама и приве- зана ужадима, кула je почела да ce тресе под њиховим ударцима будући да их je море стално издизало и потискивало на њу. Осећа- јући како ослонац под њима подрхтава, a притом их je храброст већ ионако напуштала пред незадрживим јуришем непријатеља, браниоци су почели да ce спуштају ниво no ниво, ка чврстим зи- динама испод себе. И док je та кула постепено освајана, северац je нагнао још један пар спојених бродова уз суседну кулу, где ce све исто поновило.

149

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Окуражени успехом на обе ове куле, војници су ce на обали ис- под њих окомили пијуцима и овновима на једна од градских врата. Де Клари издваја да помене свог брата, Алиома де Кларија, који je припадао свештенству, али je изгледа био ратоборне ћуди пошто ce већ и претходне године био истакао приликом напада на кулу Галате. Упркос товарима запаљене смоле коју су браниоци с грудо- брана изливали на Алиома и његове саборце док су настојали да оборе капију, они су ипак успели да расцепе дебело дрво које им ce опирало.

Алиом и његов брат историчар међу првима су јурнули кроз про- бијена врата y Цариград. Ускоро им ce придружило још шездесетак војника и известан број витезова под оклопима. ,Дим су ce нашли унутра, паника je ухватила и Грке на зидинима изнад и друге y том делу града, те ce нису усудили да им пруже отпор него су почели да беже, a како су бежали тако им ce y бегу придруживало све ви- ше њих. Цар Мурзуфл, тај издајник, који ce затекао y близини - за- право на добачај каменом - наредио je да сва звона и све трубе огласе узбуну."

Сви учесници y некој бици склони су да мисле како je управо јединица којој су они припадали успела да направи продор и отво- ри пут осталим саборцима. Да ли су то збиља била два Кларија или не, није ни важно; остаје чињеница да су готово истовремено када су освојене две куле пробијена једна од малих градских врата ко- јима ce излазило на море и да су кроз њих освајачи успели да уђу y Цариград. Француски витез Пјер де Браше, видећи да они који су уз њега ушли y град оклевају, подстакао их je завикавши: „Сад je час победе, господо! Ускоро ћемо бити победници данашње битке! Погледајте, ено цара где долази ка нама. Нека нико сад не мисли на бекство, ово je час кад ce морамо понети као мушкарци!“

Мурзуфл међутим није повео своје Варјаге y бој, него je само позвао појачања y део града где су освајачи успели да освоје упо- риште. Била je то грешка. Пре него што je појачање стигло, оно M a ­

no освајача што ce већ нашло иза зидова успело je да отвори још једна врата, и то не мала покрајња него довољно велика да кроз њих ујашу витезови на коњима. Како ce за то дознало, лађе за пренос

150

Кроз продор

људства дигле су сидра и преместиле ce близу тог места. Убрзо су војници изводили коње на обалу - витезови су појахали и коњица je јурнула y град.

Један одлучан напад Мурзуфлових снага могао je y том тренут- ку још донети преокрет. Ha њиховој страни била je предност узди- гнутијег тла, a имали су и неколико сати да припреме план за случај да непријатељ успе да продре y град на ма ком месту. Нажалост, царска коњица није била истог кова као плаћеничка варјашка стра- жа. Под заповедништвом племства, које je великим делом било непријатељски настројено према Мурзуфлу, коњица je подлегла па- ници као махом и сва домаћа византијска војска. Слабије оклоп- љена од витезова са Запада, није била спремна да пружи свом цару подршку нити да насрне на освајаче који су продирали y град. Угле- давши Французе и Нормане како ce изливају с бродова на обалу и ујахују кроз отворену капију, византијска коњица просто je изгу- била живце и разбежала ce.*

Мурзуфл, који je дао све од себе не би ли улио смелости својој војсци, нашао ce сад напуштен пред непријатељем. Како су витезови појахали узбрдо ка њему, он ce повукао кроз улице, праћен својом пешадијом и верном варјашком стражом, да би на супротној страни града стигао до старог царског дворца Букелеона, чији ce комплекс спуштао ка Мраморном мору. У том лавиринту одаја за царска при- мања, дворских капела, станова за раднике и занатлије, игралишта и вртова још je можда било могуће пружити некакав отпор.

Византијска војска на зидинама окренутим ка Златном рогу с ужасом je гледала како испод њих крсташи куљају y град. Напад с галија удвостручен je чим су Млечани схватили да су крсташи на- правили пробој кроз зидине и да више неће бити потиснути. Ухва- ћени између непријатеља који je нападао с мора и непријатеља који им je доспео иза леђа, браниоци су почели да напуштају положаје на бедемима и да ce повлаче y град. Крсташки јуриш на напуштени петрионски брежуљак прегазио je царев штаб. Војници и витезови y налету су опљачкали брокатне царске шаторе.

Одатле им ce пружао поглед на град јужно и наниже од њих, који je лежао спокојан под поподневним сунцем. Из димњака ce

151

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Тинторето, Венеција, крањица Јадрана, овенчава лава свешоГ Марка (Народна ïanepuja Ирске)

152

Кроз продор

Крсшаши улазе y Царшрад, дело Ежена Делакроа (Музеј Лувр)

153

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Два од четири бронзана коња опљачкана из Цариграда (Црква светоГ Марка, Венеција)

извијао дим, водени резервоари и воћњаци одавали су само мир, и ништа још није показивало да су ce први пут y дугој повести града освајачи домогли чврстих упоришта иза његових посвећених зидина.

„Скоро пет километара je дуг и исто толико широк град унутар зидина", записао je Роберт де Клари,„а те су зидине заиста толиког обима да ce човек међу њима лако може изгубити... посаветовано je свима да остану где јесу и да не наваљују дубље y унутрашњост града јер увек je било могућности да људи буду побијени камењем баченим с кровова, a y многим тесним уличицама свако би ce нашао без узмака, препуштен на милост и немилост Цариграђанима."

Одлучено je да ce за тај час заузме област око Петриона и да ce крсташки штаб постави на истом брежуљку на коме je стајао и Мур- зуфлов. Део града и зидине иза њега већ je чврсто држала њихова

154

Кроз продор

војска, тако да није постојала опасност од напада с леђа. Под тим околностима било je сасвим разумно да ce отпочине преко ноћи, док ce нове снаге, оружје и опрема буду искрцавали с теретних ла- ђа. Тако су ce крсташи сместили, припремајући ce за битку наред- ног јутра.

У међувремену je освојени део града стављен под мач и огањ. Чак и Вилардуен признаје да je „побијено толико Грка да им ce ни броја не зна. Посечени су и они, и њихови коњи и муле, a имовина им je узета. Стотине Цариграђана бежале су ка Влахернским вра- тима, али наши људи су ce већ били уморили од борбе и покоља јер било je прошло шест увече, те су ce тако окупили на једном вели- ком градском тргу и увидевши да ће им требати читав месец да освоје сав град решише да ту отпочину преко ноћи...“

Док ce Бонифације Монфератски улогорио јужно од Петриона, најближе осталим, неосвојеним деловима Цариграда, гроф Балдуин Фландријски заузео je царске шаторе које Мурзуфл само што je био напустио. Дужд Дандоло остао je на обали,уз победоносне мле- тачке галије - јер није било никакве сумње да je ово био млетачки тријумф. Витезови и крсташи јесу, додуше, пробили градска врата и потукли царске снаге, али без Млечана не би, пре свега, ни дос- пели дотле. Управо je млетачки успех на двема кулама омогућио да ce стекне полазна тачка на обали, a млетачкој домишљатости требало je такође захвалити и за опсадне мостове, без којих ни ку- ле ни зидине никада не би били освојени.

Победници су предахнули, али ce нису надали да je победом тог дана освајање довршено - пре су мислили да je тек започето. Ог- ромни град који ce простирао пред њима као да je био замишљен да мора да ce осваја уличицу no уличицу, трг no трг; прекаљени ратници сматрали су да Цариград нипошто још није савладан. Кад ce следећег јутра пробуде, увидеће да су ce заправо већ дочепали невероватног трофеја.

155

XIV

ОСВАЈАЊЕ И ПЉАЧКА

Изневериле су их зидине под Божјом заштитом. Света Богоро- дица Влахернска са својим покровом, делићи Часног крста, глава светог Јована Крститеља, мошти хиљаду и једног апостола, свеца и мученика нису их сачувале. После девет стотина година постојања непријатељ je продро y Константинов град и освојио га.

Није никакво чудо што y Византинцима, којима je и дотад мањ- кало борбености, уопште више није било преостало духа који би их надахнуо на отпор. Обичан народ, који je накратко био нашао спасиоца y Мурзуфлу, сад ce осећао изневерен и од његове стране, док je племство које je ковало сплетке против њега једва дочекало прилику за склапање повољних погодби с освајачима. Племићима je било свеједно ко влада градом све док њихова права и повлас- тице остају ненарушени. Можда би чак боље било имати за цара човека као што je Бонифације, који би могао да позове крсташке мачеве y заштиту Царства?

Све од 1096. године, када je Годфри Бујонски довео под Цари- град учеснике Првог крсташког похода на њиховом путу ка Азији, жестока чврстоћа западњака запањивала je и узнемиравала Визан- тинце. Покушали су да усмере крсташе зарад сопствених циљева и употребе жилаве западноевропске војнике да би обновили и по- вратили царство које je на истоку пропадало, али су y тој тежњи осујећени и ускоро су открили да их Млечани и Нормани потко- павају y Италији, на Сицилији и на Јадрану. Сад су им ти Латини нанели и последњу срамоту и понижење освојивши Цариград. Ипак, мислили су неки од њих, ако би им један Латин постао цар, можда би западњаци својим рукама обновили древно Царство. Уме-

156

ОСВАЈАЊ Е И ПЉАЧКА

сто да траће снагу y Светој земљи, Сирији и Египту, боље да je ти војници из Италије, Немачке и Француске уложе против Турака y Малој Азији.

Једно je сасвим извесно - Мурзуфл je изгубио подршку простог народа, a међу племством je није ни имао. Већ рано те вечери по- што ce повукао y Букелеонски дворац, био je приморан да закључи да je сва даља борба узалудна. Истина, још je имао одану варјашку стражу, увек спремну да ce бори до смрти, али y поређењу с крс- ташима њих je била тек шачица. Византијске снаге, клонуле духом, биле су поврх тога под старешинством људи који Мурзуфлу нису били ни најмање одани. Kao убица цара Алексија, крсташког шти- ћеника, добро je знао каква га судбина очекује ако падне крста- шима y руке. Није му преостајало ништа сем да умакне док још има икаквих изгледа. Te мрачне ноћи, док je мноштво народа бе- жало кроз отворена Златна врата, и Мурзуфл je пошао из дворца. Умешао ce међу трговце и остале богате Цариграђане који су на претовареним колима бежали из града осуђеног на пропаст. За вре- ме своје кратке владавине Мурзуфл je покушао немогуће: да улије срчаности y један занемоћали народ и поправи зло које су нанели декадентни и цинични владари tokom готово целог једног столећа. Није успео, али било je племенитости y његовом неуспеху. Мур- зуфл je можда био последњи цар старог Византијског царства до- стојан да понесе то име.

У том последњем тренутку Теодор Ласкарис, који je једини од осталих племића још показао да je способан за племенита дела, упу- тио je народу последњи позив на отпор, али му није требало много времена да увиди колико je то узалудно. Град je већ био изгубљен - не толико због продора кроз зидине колико због дефетистичког држања Цариграђана. Стога je Ласкарис пошао за Мурзуфловим примером и такође побегао из града, само што je одабрао себи дру- гачији пут. Уместо да пође ка југу, y Тракију, он ce запутио бродом преко Босфора, na онда копном ка Никеји. Најважнији византијски град на северу Мале Азије, на обали Асканијског језера (данашњи Изник), Никеја ће убрзо потом бити изабрана за седиште грчких византијских царева.

157

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

„Те ноћи“, пише Вилардуен, извесне непознате индивидуе, y стра- ху да би Грци могли да нападну, подметнуле су пожар између себе и непријатеља...“ Био je то трећи цариградски пожар који су осва- јачи скривили. Уметничка и књижевна дела која су пострадала y тим узастопним пожарима била би већ довољна да жигошу Четвр- ти крсташки поход вечним знамењем срама. Опомињући ce с ту- гом колико je већ тога уништено још пре саме пљачке и похаре града, Вилардуен бележи: „Више je кућа изгорело y та три пожара него што их има y три највећа француска града заједно." Па ипак, чак и после тог бесмисленог уништавања Цариград je још засењи- вао освајаче својом величином и сјајем. Чак и пошто су јутра и јутра његове површине спаљена y пепео, још je он био величан- ственији и племенитији од ичега што je ико од њих видео дотад.

„Тако je прошла ноћ и свануо наредни дан...“ У уторак 13. ап- рила 1204. удружене снаге крсташа и Млечана под вођством мар- киза Бонифација Монфератског и млетачког дужда Енрика Дан- дола запоселе су највећи хришћански град на свету. Византијске снаге, под млитавим старешинством, званично су положиле оруж- је. Варјази, који више нису знали постоји ли још уопште цар коме дугују оданост и ако постоји ко je он, такође су ce коначно предали Латинима.

Маркиз Монфератски одјахао je право y Букелеонски дворац, за који je знао да je срце Цариграда и седиште истинске моћи. Ни- ко му није пружио отпор док je, праћен витезовима y оклопу, про- јахивао обалом. У двору je затекао све госпе, међу њима Агнесу, сестру француског краља, и Маргарету, сестру угарског краља. То- лико љупке племенитости морало je оставити дубок утисак на при- просте крсташке великаше, али je још дубљи утисак ипак, према Вилардуеновим речима, оставила „количина блага y том дворцу, драгоцености које ce ни пребројати нису могле. Немам речи ко- јима бих могао макар и покушати да их опишем!"

У међувремену je Хенрику Фландријском, брату грофа Балдуи- на Фландријског, и званично предат Влахернски дворац. Речи из- дају Вилардуена и пред покушајем да поброји блага y овом другом царском дворцу. Међутим, поглед обичног крсташа на оно што je

158

ОСВАЈАЊ Е И ПЉАЧКА

уследило после предаје града није могао бити тако полетан. Роберт де Клари бележи: „Сви богати и важни људи тад су ce састали и одлучили ко ће узети себи које важно место y граду. Te су договоре направили не обзнањујући ни нижим витезовима шта им je на уму, a камоли обичним сиротим војницима пешадинцима. Од тог су часа почели да крше војничку веру и заборављају старе другове. Латили су ce да ce дочепају свих богатих дворова и кућа и уселили су ce y њих пре него што су сиромашнији витезови и прости вој- ници уопште и схватили шта то они раде, али кад су коначно ви- дели шта ce догађа, почели су да ce брину свако за себе и сваки je гледао да ce домогне оног што му падне под руку...“ Тако je почела пљачка Цариграда и разграбљивање блага најбогатијег града y Ев- ропи. Био je то почетак једне срамне епизоде и тај je дан требало црним словом уписати y црквене календаре западног света. Било je то такође једно од највећих издајстава y људској историји - из- даја крсташких и витешких заклетви, издаја хришћанске вере и издаја Византинаца који су положили оружје и предали свој град.

Знајући сад поуздано да je град y рукама освајача, отерани италијански колонисти који су ce преселили y Галату после другог, Великог пожара, покуљали су назад преко залива. Задојени мрж- њом према Византинцима који су их отерали из њихових кућа и радњи, a поуздајући ce y заштиту својих земљака и истоверника, ти Пизани и Тјеновљани сад су ce светили до миле воље. Монах Гунтер нам саопштава да су они први дигли оружје на Грке и по- били готово две хиљаде људи светећи ce, no сопственом осећају, граду који je дозволио муслиманским трговцима да им буду рива- ли и уопште им нанео многе кривде y трговачком послу.

Упркос Де Кларијевој тврдњи да су вође похода унапред разде- лиле најбоље куће и плен, цео град je без икакве одбране лежао пред војском која je похитала да то искористи. Према Вилардуеновим речима: „Војници су ce размилели кроз град и почели да га пљач- кају. Узели су више него што ико може да израчуна. Односили су злато и сребро, драго камење и посуђе од племенитих метала, сви- лу и сатен, огртаче од крзна - куне, хермелина и самуровине - за- право, сва богатства света. Ja, Жофроа де Вилардуен, дајем своју

159

часну реч да никад ниједна војска y повести света није стекла то- лико плена...“

Док je литија православних свештеника пролазила на званично поклоњење освајачима, Цариграђани су клечали на улицама кроз које су пројахивали крсташки витезови. Правећи укрштеним ка- жипрстима симбол своје вере покушавали су да подсете западњаке да су хришћани као и они. Многи су још веровали - посебно они богати и моћни - да ће успон Бонифација Монфератског донети спас и њима и њиховом граду. Ти људи који су ce све време супротстав- љали Мурзуфлу (a међу њих ce мора убројати и историчар Никита Хонијат) никад нису видели помаму западњачке војске кад ce рас- пусти y граду освојеном после опсаде и још су наивно веровали да ce не догађа ништа rope него што je замена једног владара другим. Гледали су они већ цареве како долазе и одлазе, и сад су живели y илузији да ће просто прихватити цара Латина - и то je све. У свега неколико ужасних сати то ће простодушно веровање бити развејано.

Ендру Роберт Берн описује како су много векова пре ових догађаја Персијанци ушли y Европу: „Похлепа обично није важно саставно обележје личности једног освајача. Славни освајачи посе- дују још пре врхунца своје каријере, или пак располажу њима, сред- ства која могу да обезбеде раскош преко свих гаргантуанских моћи конзумације. Штавише, човек заиста способан за велика дела, све- једно ако су то и велика злодела, често je y личном животу спар- тански скроман. Грамзивост међутим може да буде врло важан мотив за просечног и чулног сиромаха који je просто ускочио y кола и постао део освајачке војске. Због тога теза о значају економ- ских, материјалних мотива, није y супротности с тврдњом да су идеалмзам и лична скромност обележја великог вође...“*

Опсаду и заузимање Цариграда 1204. није водио никакав вели- ки освајач. Млетачки дужд Енрико Дандоло заиста je био мозак иза свега, али он je само искористио сучељене амбиције извесног броја људи да би послужиле његовим сопственим и интересима ње- гове Републике, али правог ауторитета који би својим утицајем вла- дао над целом овом освајачком војском заправо није било. Млечани су и даље били под казном екскомуникације коју je изрекао папа

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

160

ОСВАЈАЊ Е И ПЉАЧКА

Иноћетије, a већина крсташа одавно je ракрстила са својим крс- ташким заклетвама. Распуштена y граду, цела ова војска претво- рила ce y најобичнију руљу распаљену грамзивошћу и похотом.

Кад су y 9. веку Руси били напали Цариград, патријарх Фотије гледао je на ту претњу граду као на Божју казну за сагрешења ње- гових жтеља: „Уживали смо, a други су због нас допадали јада. У својој слави обешчашћивали смо друге. Цвали смо y снази, али смо копнели y глупост и охолост... Из тих су разлога сад no нашој зем- љи гласи о рату и пропасти.“ Руси су међутим поражени и отерани. Тек три века касније сведочанства су испуњена, na и оне злослутне речи из Откривења Јовановог.

„И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њи- хове товаре више нико не купује; Товаре злата и сребра и драгога камена и бисера и платна и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета и свакојаког посуђа од слонове кости и свакоја- ких судова од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера, И цимета и балсама и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и би- јела брашна и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тијела и душа људских. И воће које жели душа твоја удаљи ce од тебе, и све масно и сјајно отиде од тебе, и никад га више нећеш наћи. Трговци ових ствари, који ce обогатише од ње, стаће издалека због страха мучења њезина плачући и јаучући,

И говорећи: Jao, jao, граде велики, обучени y свилу и порфиру и скерлет и накићени златом и драгим камењем и бисером, јер y једном часу пропаде толико богатство! И сви заповједници од ла- ђа, и сви који некуда плове, и лађари, и они који раде на мору, ста- доше издалека, И викаху гледајући дим од пожара њезина, говорећи: Који град би као овај велики град?“16

Седамнаест пута за девет протеклих столећа непријатељи су на- падали Цариград и Цариград je седамнаест пута опстао, издижући своје горде, неосвојене зидине изнад дима и праха од битке, изнад тутњаве опсадних справа и бешњења проливане грчке ватре. A

16 Ошкривење ceemoïa Јована Бошслова, глава 18, стихови 11-18. (Прим. прев.)

161

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

сада je срамно пао, под једним незнатним нападом који није ни окрњио величанствене Теодосијеве зидине и моћне грудобране мр- годне изнад Мраморног мора.

„Сад пошто je град био наш, наши су ce људи уселили где год им je било воља, јер no граду je било безброј лепих кућа. Сви смо захваљивали Богу на победи и били смо радосни, јер чак и они ме- ђу нама који беху сиромашни сад су живели y удобности и богат- ству...“ Тако вели Вилардуен, само што та „удобност и богатство“ нису дошли сами од себе, без свирепости и страхота. Неоспорну истину о похари Цариграда дају Никита Хонијат и Гунтер, a потвр- ђује je чувено писмо y коме ће Иноћетије III касније осудити ос- вајање и пљачку града.

Никита Хонијат, који ce можда надао да ће крсташи донети ре- шење невоља што су мучиле његову земљу, и који сасвим извесно није имао нимало љубави ни за Мурзуфла ни за претходну двоји- цу царева, о крсташким злочинима каже: „Ставили су на себе крст и заклели ce на њему и на Светом јеванђељу да ће кроз хришћанске земље проћи не проливајући крви и не окрећући ни десно ни лево. Нама су рекли да су ce на оружје подигли против Сарацена и да ће само сараценском крвљу оружје оквасити. Обећали су да ће ce докле год носе крст држати часно, као што и доликује Христовим војницима. Али уместо да бране Његов гроб, починили су насиља над онима који y Њега верују. Злоставили су хришћане rope него што Арабљани злостављају Латине, јер Арабљани барем поштују жене.“ .

Чак и y једном веку отупелом на зверства, немогуће je причу о похари Цариграда не пропратити уздахом очајања над људском глупошћу и нехуманошћу. „Ништа им није било свето“, јауче Ни- кита Хонијат, „ни цркве, ни иконе Христове и његових светаца! Поступали су као душмани Крста! Чинили су зверства и над муш-

• i «карцима и часним женама, девицама и младим девоЈчицама!Манастири су похарани и опљачкани, калуђерице силоване, хор-

де пијаних, грабљивих војника насрнуле су чак и y Свету Софију, најплеменитију од свих великих хришћанских светмња. Ha коњима су ујахивали y узвишено светилиште Божанске мудрости и тргали

162

ОСВАЈАЊ Е И ПЉАЧКА

одежде са свештеника y олтару. He задовољивши ce ни тиме што су оскврнули то светилиште, чије je величанствено окружење и уз- вишени мозаици с Христом Пантократором и Богородицом треба- ло да им ублаже срца, изломили су y њему олтаре да би ce домогли мермера, сребра и злата. Читаво благо које су чинили скупоцени свети сасуди сакупљани y Светој Софији девет столећа разграбили су војници који о њима ништа нису разумели сем да ce могу пре- топити и претворити y новац. Рамови и оптоци ломљени су са непроцењиво вредних икона да би ce злато претопило, a драго ка- мење продало. Умеће драгуљара и мајстора емајлирања, доведено y Византији до врхунца савршенства, није неуким војницима значи- ло баш ништа. Емајлирани сасуди, ћивоти, окови богослужбених књига, путири и дискоси - плитице којима ce они покривају, све je то пљачкано само ради племенитих метала од којих je било на- чињено.

Усред тог дивљег грабежа једино су Млечани сачували нешто смисла за вредности: они су y организованим групама ловили no црквама и приватним кућама предмете које би могли однети да красе њихов град подигнут на каналима. Готово две трећине кале- жа y данашњој ризници цркве светог Марка опљачкане су из Цари- града. Величанствени емајлирани реликвијар са делићем Часног крста, којим ce Свети Марко нарочито дичи, такође je плен из ове похаре.

Пошто су опљачкали и окаљали Свету Софију, крсташи су свој презир према православном хришћанству исказали тако што су y патријаршку столицу посадили проститутку. „Онда су, да боље покажу презир, играли и певали развратне песме, хулећи на име Божје...“

Готово пуних шест векова, све до 1793. када je y Француској све- тина похарала сопствене цркве, y Европи није виђено ништа сли- чно обешчашћивању Свете Софије и других цариградских цркава: „Већина тих индивидуа још je била пијана, a понапијала ce из са- мих путира и јела скушу с плитица за богослужење! Магарце су огрнули свештеничким ризама и зауздали епитрахиљима; истом су руком држали купу којом су наздрављали и свету хостију. Пред

163

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

крчмама су пружали причесне путире и крчмари су морали no трипут да их напуне из кондира. Протеривали су муле претоварене крстовима, полијелејима, кадионицама, шкропионицама, тамјаном - призивајући слику Кибелиних свештеника, којима су кошаре за самаре, пуне алатки њиховог култа, служиле истовремено као скла- диште, храм и сакристија. Тако опремљени кретали су ce ови рат- ни профитери... y огромној двострукој поворци, одевени као за маскенбал y свештене одежде, гурајући на ручним колицима брда напљачканих посуда за хостију и другог златног и сребрног посу- ђа, дарохранилница, свећњака и полијелеја.“*

Никада y прошлости није напљачкано толико плена колико je сада допало y руке крсташима. Роберт де Клари y чуду описује град- ске куће, капеле и дворце: „У Букелеонском дворцу, где ce уселио маркиз Монфератски, има пет стотина соба, из које ce све из једне y другу улази, a све су украшене златним мозаицима. У дворцу има најмање тридесет капела, што великих што малих. Најизванреднија je од њих Света капела, y којој су сребрне чак и шарке на вратима, ексери, и друго што je иначе од гвожђа. Стубови су сви до једног од јасписа, порфире или драгог камења! Капела je поплочана бе- лим мермером, тако углачаним и сјајним да би човек помислио да je кристал. He умем ни да испричам колико je прекрасно читаво то велелепно здање! Нашли смо y њему многе раскошне реликвије, између осталог два комада Часног крста, дебела као људска нога и no метар дуга, онда гвоздену главу копља којим je Наш Господ про- боден, na ексере којима су му биле прикуцане руке и ноге, бочицу с Његовом крвљу и тунику коју je носио...“

Све те реликвије и још на стотине таквих убрзо ће ce наћи раз- несене широм Европе; y Француској и Италији готово да више није ни било значајније цркве или капеле коју није красио неки ца- риградски чудесни или чудотворни предмет, комад кости или одеће. Било je то доба вере, које ће наредни векови можда поистоветити с добом сујеверја, али како год било, за средњовековне хришћане опипљиви докази о постојању светих и блажених, великомученика и Свете породице, били су стубови саме вере. Како су векови про- тицали Цариград je постајао репозиторијум реликвија прикупље-

164

О сВА ЈА Њ Е И ПЉАЧКА

них сa читавог Блиског истока, којих ce приливало све више док су муслимани постојано освајали раније хришћанске земље. Прво на шта су помишљали свештеници који су бежали из већих и ма- њих места непосредно пре него што ће она пасти y муслиманске руке било je избављење доказа њихове вере. Од пада Александрије под арапску власт y 7. веку, na за све време постепеног губљења хришћанских простора на истоку, прилив реликвија y Цариград je нарастао, све док ce није претворио y праву бујицу - посебно по- сле 11. века, када су Турци освојили Малу Азију и многа средишта ранохришћанске вере.

Иако су три осмине цариградских реликвија званично додеље- не католичком свештенству, нису само свештеници трагали за њи- ма no похараним црквама и манастирима. И витезови и обични војници били су подједнако сујеверни и нема никакве сумње да су многи од њих били уверени како ће им ако буду поседовали неку свету реликвију бити опроштено све што су згрешили при осваја- њу града. Човек који би ce y свој завичај и парохију вратио с цева- ницом неког свеца, или неком стварно важном реликвијом као што je светачка глава, свакако не би морао више да страхује од yacacâ екскомуникације и био би чак с почастима поново примљен y кри- ло своје цркве. Један од таквих био je витез Далмације де Серги, коме je пошло за руком да украде главу светог Климента из цркве свете Теодосије и да je потом поклони монасима y Клинију. Са своје стране, бискуп Соасона успео je да y своје седиште однесе десетак реликвија, међу њима руку светог Јована Крститеља, главу светог Стефана и прст који je неверни Тома гурнуо y рану нашег Господа. Kao и дела старих мајстора, тако су ce некако и реликвије сумњиво умножиле. Расправе о аутентичности појединих реликвија потек- лих из пљачке Цариграда вођене су вековима потом - посебно по- што би ce установило да однекуд постоји више глава светог Јована Крститеља.

Мада су Француска, Немачка и Италија успеле да ce домогну ви- ше реликвија од свих осталих земаља, плен из Цариграда успео je да нађе пута чак и до далеке Енглеске. У то доба, када су ходочашћа до разних светилишта играла важну улогу y верском животу, оно

165

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

које би поседовало такве свете предмете стицало je нарочит поло- жај. Тако je Бромхолм y Норфоку доживео напредак захваљујући ходочашћима предузиманим ради поклоњења „Светом крсту бром- холмском“ - комаду Часног крста од кога je издељан крст, a украо га je 1204. неки незнани војник, вероватно Енглез, од грофа Балдуи- на Фландријског.

Највећу корист од реликвија опљачканих из Цариграда имала je Венеција. Мада je y очима средњовековних хришћана света релик- вија унутар свог реликвијара или оптока давала вредност целом предмету, реликвијари су најчешће били чудесна уметничка дела. Пренос толиких многих прекрасних предмета од драгуља и емајла y Венецију подстакао je y њој развој уметности златарства и емај- лирања, јер су ce млетачки мајстори упињали да досегну византиј- ске. И y стотинама других европских градова занатлије и уметници исто су тако добили подстицај да покушају да ce надмећу с цари- градскима.

Иако су историчари y 19. веку, na чак и после тога, тврдили да je прилив цариградских уметника и уметничких дела који ће y Ев- ропи посејати клице ренесансе уследио пошто су y 15. веку Турци освојили Цариград, ова упрошћена претпоставка мора ce одбаци- ти. Почетак великог расејања византијских уметничких дела и ви- зантијских занатлија и уметника пада y 1204, када су град освојили Латини. Тек су од Византинаца многи европски драгуљари и злата- ри, моделари и резбари, мајстори за емајлирање и за оптакање драгог камења научили шта ce све може створити од племенитих метала, слоноваче, драгог камења и емајла.

Једно изузетно уметничко дело, поклопац реликвијара за делић Часног крста, који ce сада налази y Лимбургу на Лану y Немачкој, доспео je y женски самостан y Штубену убрзо после похаре Цари- града. Ово ремек-дело од злата украшеног емајлом и уметнутим бисерима и нефасетираним драгим камењем утицало je, као и мно- га друга потекла отуда, на поколења мајстора пружајући им идеал коме ће тежити. Kao што je професор Талбот Рајс запазио: „Имити- рање византијских уметничких дела y заиста широким размерама почело je заправо као последица њиховог огромног прилива 1204,

166

ОСВАЈАЊ Е И ПЉАЧКА

када су донесена као плен из Четвртог крсташког похода. Управо тада je и Венеција постала активна као средиште обраде метала, ра- да y емајлу, na чак и обрађивања камена, y суштински византиј- ском стилу, до те мере да je понекад тешко разликовати млетачке копије од византијских оригинала...“*

Необична je чињеница која ce уочава после пљачке хиљада ца- риградских реликвија та да су им крсташи указивали знатно више обожавања него православни грчки хришћани. Скептични дух био je и остао део грчке нарави и мада су многи верници гледали y ове предмете с истинском задивљеном побожношћу, већина Византи- наца није патила од подједнаке лаковерности као и западни Ев- ропљани из тог доба. С инстинктивним грчким поштовањем према визуелно лепом, они су иконе y рамовима опточеним драгим каме- њем, црквени намештај, емајлом украшене корице за богослужбене књиге и саме реликвијаре посматрали с подједнаком смерношћу пред њиховом лепотом као и пред предметима које су садржали.

Сујеверни став према реликвијама ослепљивао je међутим крста- ше за естетску вредност онога y чему су чуване, док je величанстве- на раскош предмета и украса за свакодневну употребу y Цариграду дражила њихову похлепу. Роберт де Клари успева да пронађе само један придев за блага Букелеонског дворца: „Човек je ту могао да пронађе огромно богатство, јер ту су ce налазиле богате круне бив- ших царева, богати златни накит, и богата одећа од златом везене свиле, и богате царске одежде и богати драгуљи. Заиста je ту било толико много богатих ствари да ce није могло ни пребројати то силно благо y злату и сребру које ce налазило ту y дворцу и на мно- гим другим местима no граду."

167

XV

CMPT ГРАДА

„Међу свим другим чудесима y граду најчудеснија су била два стуба. Оба су била дебела колико би човек могао оберучке да обу- хвати, a висока око стотину метара. Ha врху су им били кућерци y којима су некад обитавали свети столпници, a y унутрашњости су биле степенице да човек може да ce попне до врха стуба. Споља су пророчки записи и слике приказивали све догађаје и освајања која су икад задесила Цариград и која ће га икада задесити. Нико није могао да их разуме док ce то нешто не деси, a после би људи гле- дали y пророчанске слике и записе и одједном би им ce указало и разумели би. Чак и ово што су сада Французи освојили град било je приказано и описано на тим стубовима, све до лађа из којих je град нападнут, само што Грци нису то могли раније да разумеју, али сад кад би дошли и погледали стубове налазили су слова на лађа- ма, и ту je писало да ће са запада доћи једна pača која носи дугу ко- су и гвоздене мачеве, и да ће ти људи освојити Цариград!“

Извештаји Роберта де Кларија о Цариграду y тим последњим данима испуњени су једноставном задивљеношћу y каквој би ce на- шао некакав свевременски туриста, док су Вилардуенови, с друге стране, и поред дивљења понеким призорима, више заокупљени политиком. Под старост je, очигледно, Вилардуен зажалио што су крсташке вође потпуно изгубиле власт над војском. Управо он нам саопштава да je три пуна дана Цариград био препуштен пљачки и покољима. Тек трећег дана католички бискупи који су прешли сав тај пут са крсташима одважили су ce да објаве како ће бити екско- мунициран свако ко буде пљачкао цркве и манастире или ставио руку на свештеника, монаха или монахињу православне цркве.

168

С М Р Т ГРАДА

Иако je немогуће проценити без колико je јединствених дела хришћанске уметности свет остао, било да су претопљена, раско- мадана да би ce повадило драго камење или изгорела y безумним пожарима од којих je град пострадао, данашње историчаре и љу- битеље уметности ипак највише ужасава губитак великих дела па- ганског света која су била сачувана до тог часа. Истина je да je y Цариграду још од 326. био прихваћен узвишени Никејски симбол вере: „Верујем y Једнога Бога Оца Сведржитеља, творца неба и зем- ље и свега видљивог и невидљивог. И y једнога Господа, Исуса Хри- ста, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова. Светлост од светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, нествореног, једносуштног Оцу, кроз Kora je све постало...“, али исти тај народ који га je прихватио радо je толерисао међу својим зидинама, na чак и волео, многе доказе о античком свету који je постојао пре него што je распети Спаситељ умро на крсту y исто- чним провинцијама Римског царства. Kao год што je обиловао хриш- ћанским реликвијама, тако je исто овај град био и последња ризница класичне уметности на свету. Мермерна и бронзана дела величан- ствене грчке и римске кипарске уметности овде су била део свако- дневног живота - усвојена као позадинска кулиса великог града.

Једно од тих ремек-дела био je огромни Хераклов кип од брон- зе, рад славног Лизипа, који je y доба Александра Македонског ста- јао на челу вајарске школе Арга и Сикиона. Лизип je радио само y бронзи, a пошто je постао Александров дворски вајар, израдио je многе његове портретне кипове. Херакле, донесен y Цариград из Тарента y Италији, сматран je једним од најлепших бронзаних ки- пова који су преживели пропаст античког света. Лмзип je први модификовао стари начин замишљања Херакла као најобичнијег надменог „снагатора“ и приказао га као човека уморног од големих задатака којих ce латио, али и испуњеног презиром према њиховој безвредној суштини. Горостасни кип y Цариграду приказивао je хероја како седи, с лављом кожом пребаченом преко рамена, главе положене на длан леве руке лактом ослоњене на савијено лево ко- лено, испружене десне ноге и руке. Ta фигура je узвишена колико и изнурена - могла ce разумети и као симбол самог града и његове

169

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

вечне борбе да очисти Аугијеве штале овог света. Необразовану и распуштену руљу која je дивљала кроз град уметност, међутим, није занимала, али joj ce привлачном учинила бронза, која ce могла претопити y новац. Тако je Лизипов Херакле одвучен, изломљен и убачен y котлове за претапање.

Слична судбина задесила je и Белерофонта на Пегазу, једне ру- ке подигнуте y широком замаху ка небу, као да заповеда сунцу. „Кип je био толики“, саопштава нам Де Клари, „да je између коњских са~ пи и главе било савијено десет чапљиних гнезда и птице су дола- зиле сваке године да y њима положе јаја...“ Ни лепота ни величина нису спасле бронзаног Белерофонта, нити колосални лик Хере са Самоса који ce тако дуго уздизао на Константиновом форуму. Пре- ма предању, управо су на Самосу градитељи и вајари Ројк и Теодор изумели вештину ливења бронзе, a овај Херин кип био je врхунац њиховог умећа који je красио Херајон на Самосу, чији je оснивач био тиранин Поликрат y 6. веку п.н.е. „Кравоока, белорука“ краљица античких небеса часком je отопљена да би je потом претворили y бронзани новац и полуге.

Једно од цариградских чуда којима су ce дивила поколења пут- ника који су из разних разлога боравили y граду био je и Анемоду- лион, Слушкиња ветрова. Био je то високи обелиск на који je била постављена бронзана фигура жене, савршено уравнотежена на куг- ли која je могла да ce окреће, тако да je жена показивала правац вет- рова. Ha странама обелиска били су y барељефу приказани призори сеоског живота и светковина и поворки посвећених годишњим добима.

Kao мрави кад навале на лешину, тако су војници поврвели уз обелиск с конопцима и витлима, пијуцима и ћускијама и ускоро ништа није остало сем камени стуб уперен као прст ка небу. Ветар je сад дувао преко његовог врха, где ce толико векова Она која je служила ветровима окретала да назначи долазак зимског северца или јесењег широка с Мраморног мора.

Споменици старог Рима за које би будућа поколења дала не- бројене новце само да могу да их виде и да им ce диве оборени су и одвучени на ручним колицима до незајажљивих топионичких

170

С М РТ ГРАДА

пећи. Одвучена je бронзана вучица која доји Ромула и Рема, један од најсветијих римских споменика. Одвучени су Парис који пружа јабуку Афродити, и чувена скулпторска група коју je цар Август дао да ce излије y славу његове победе над Антонијем и Клеопатром код Акција.

Вандале ништа није могло да одврати. Нису они уништавали идоле и ликове античког света ни из каквог верског фанатизма, већ су и своју веру једнако скрнавили, и бронзани кип Богородичин, који je тако дуго био жижна тачка на Форуму бика, такође je раз- бијен и претопљен. Ни за њега нису имали ништа више пошто- вања него за огромне бронзане споменике подигнуте победницима трка на Хиподрому, које су одвукли с његове источне стране.

Пожар je y међувремену и даље харао кроз богату четврт града између Златног pora и Улице Мезе. Никада ce неће знати каква су све блага пропала y овом и претходна два пожара - који све руко- писи из класичног света, који споменици византијске уметности, иконе, илуминирани преписи јеванђеља и других религиозних де- ла. У врелом хуку ватрене стихије мермер je пуцао и распадао ce, осликани зидови одлазили су y дим и ништа. Мозаички сводови су ce распадали како ce битумен који je повезивао мозаике топио и делићи мермера, стакла и емајла испадали и расипали ce. Златне тесере са зидова и сводова просипале су ce no тлу док су двоструки слојеви стакла који су штитили златне листиће прскали од врући- не. Емајл je текао попут суза с лица Богородице и светаца.

A кроз рушевине и згаришта града јурцали су похлепом и раз- вратом опседнути крсташи. Овде су једни односили бронзану гру- пу која би ce могла сврстати међу најзанимљивије на свету јер je била дело филозофа Аполонија из Тијане, a приказивала je победу сила добра над злом, y лику орла који убија змију. У Цариград je доспела из Ефеса, где ce Аполоније, мистичар који je измирио ду- ховна веровања Истока с Питагориним учењима, упокојио y својој стотој години. Рођен пре Христа, Аполоније je Спаситеља наджи- вео за готово четврт века, одаване су му божанске почасти и мно- ги пагани су га поздрављали као већег мудраца и пророка него што je био његов хебрејски претходник.

171

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

У другом опет делу града срушен je и однесен кип Јелене Тро- јанске, настао y најславнијем раздобљу грчке уметности. „Лепша од предвечерја, одевена y лепоту хиљаду звезда“, јадикује Никита Хонијат за њом. „Зашто нису могле Јеленине беле руке и њена ди- вота омекшати срца тих варвара. Дотад je освајала сваког ко би je погледао. Одевена je била y хаљину која joj je једва прикривала те- ло, увећавајући њену лепоту. Чело joj je било високо, косу као да je носио невидљиви поветарац. Обрве je извила, усне као да тек што нису проговориле. Нема y мене таквог дара да je опишем онима који je сад више никад неће видети. Сва je била хармонија, љупкост и отменост, и очаравала je свако око које ју je икада видело."

A ko већ узвишеност великих уметничких дела није могла таћи срца освајача, слабо ce може веровати y ма какве изгледе да ce пре- ма живим телима презрених Византинаца поступа с имало добро- те или самилости. Покољ и силовања владали су на све стране. „Са свих страна допирали су само плач, јауци, лелек и вриска. Овде би ce неко посвађао и побио око плена, тамо су одводили ухапшене, a посвуда су међу силованим женама и рањеним људима лежала мртва тела...“

Прича о томе како je сам Никита Хонијат умакао из града мора бити да представља оно што ce догађало и многим другима. Ње- гова велика кућа изгорела je до темеља y другом, Великом пожару. Никита je не само припадао византијском племству, него je носио звање великог логотета, те му можемо сасвим веровати кад уздише над безбројним изгубљеним уметничким делима и другим благом из његове личне збирке. После пада града Никиту и његове најбли- же сакрио je један млетачки трговац са својом породицом y малој кући недалеко од Свете Софије. Разлог за ту доброту било je то што je Никита на потпуно исти начин помогао Млечанину y тре- нутку кад су Цариграђани злостављали и протеривали Латине из града. И неки Никитини пријатељи били су ce сакрили с њим, али напослетку њихов добротвор није више могао да скрива своје ува- жене госте и није ce имало куда сем да сви они некако покушају да побегну. Никита описује како су ce његове кћери и остале младе жене обукле y дроњке и замазале лице да не би привукле пожуду

172

С М РТ ГРАДА

војника. При свему томе, на путу из града једну од њих, кћерку јед- ног магистрата, шчепао je неки војник. Девојчин отац, стар и зане- моћао, није могао ништа да учини и спасли су je само историчареви напори. Никита je преклињао војнике подсећајући их на заклетву да ће поштовати жене y освојеном граду и на крају их je својом ре- читошћу навео да старом магистрату врате кћерку, при чему су чак и запретили оном крсташу који ју je отео да ће га обесити.

Одлазећи из Цариграда Никита и његови пријатељи гледали су свуда око себе призоре несузбијаног разврата и суровости, a срца су им била препуњена јадом већ и због пожара који je гутао град. Пу- тујући на југ ка Селимврији, на северу Тракије, y реци избеглица пред собом видели су и самог патријарха цариградског. „Kao истински следбеник Исуса Христа, он није имао ни новца ни обуће, него je јахао на једном магарцу само покривен једним огртачем. Тужна раз- лика између њега и апостола y старини била je та што он није по- бедоносно улазио y Нови Јерусалим него га je остављао за собом.“

Кад су ce последњи пут окренули да погледају копну окренуте зидине града и Златна врата, кровови цркава и кућа иза бедема видели су ce кроз дим од пожара. Да ли ce ико од тих племића и црквених великодостојника избеглих из града присећао речи које je седам столећа пре тога царица Теодора изрекла Јустинијану када je после чувене побуне Ника размишљао о бекству? „Држим да je сада више него икад бег неупутан чак и ако би ти донео безбедност“, казала му je. „Рођен y светлост, човек неизбежно мора да ce сусрет- не и са смрћу. Да један цар постане избеглица, то није нешто што ce може трпети... Владарско достојанство леп je мртвачки покров."

За многе од тих избеглица то ће бити последњи поглед на „Ви- зантију обасјану златним сјајем". Остатак свог живота са сузама ће ce сећати града над градовима. Цариград који су оплакивали већ je био мртав. Престао je да постоји, баш као и Византијско цар- ство, тог судбоносног јутра, y понедељак 12. априла 1204, када су Млечани и крсташи успели да ce пробију кроз морске бедеме окренуте Златном рогу. Још два и no века он ће лежати урамљен својим плавим водама, пука љуштура опустошена и обешчашћена, чекајући да буде докрајчен.

173

XVI

МЛЕТАЧКА ПОБЕДА

После три дана крсташке вође су изгледа наједном схватиле да уништавају сопствено власништво. Ред je морао да ce успоста- ви да би ce спровело званично прикупљање и расподела плена. Млечанима ce морало платити, кобни дуг који je крсташима три године висио над главом морао ce раздужити. Од тог тренутка заведена je дисциплина и, како нам саопштава Вилардуен, „гроф Сен Пола обесио je једног свог витеза, са штитом окаченим око врата, зато што je сакрио благо које je требало да ce преда y зајед- ничка средства...“

Три цркве су одређене као збирна места за прикупљање плена. Освајачи ce, чини ce, ни најмање нису стидели што су претворили цркве y депое напљачканог блага, великим делом потеклог из пља- чке других цркава. Њима очигледно није било ни на крај памети да вређају свог Бога rope од мењача које je Исус истерао из храма y Јеруслаиму. Исусове речи које наводи свети Матеј y свом јеван- ђељу заиста би ce могле јединствено применити на крсташе: „И рече им: Написано je: Дом мој дом молитве нека ce зове; a ви на- чинисте од њега пећину разбојничку.“17

Плен донесен y цркве није подједнако раздељен међу крсташи- ма и Млечанима као што je било договорено пре напада на град јер je од крсташког дела 50.000 сребрних марака одмах дато Млечани- ма на име онога што им ce дуговало, na je тек онда 100.000 марака раздељено војсци. „Старешина коњичке десетине", излаже Вилар- дуен, „примио je двапут колико старешина пешадијске, a витез два-

17 Јеванђеље по Машеју, глава 21, стих 13. (Прим. прев.)

174

МлЕТАЧКА ПОБЕДА

пут колико коњички старешина. Нико, na ма ко био, није примио ви- ше сем ако je постојао неки посебан споразум - или ако je украо.“

Taj појам „посебног споразума“ могао je, наравно, да покрива мноштво грехова, док су, као што смо већ видели, појединци већ накрали огромне количине блага. Ипак, и поред свега тога, укупна вредност плена изнела je 400.000 марака и 10.000 коња. Једна про- цена вредности цариградског богатства y новцу и имовини направ- љена почетком 19. века износи цифру од 24.000.000 фунти.* Крајем 19. века сер Едвин Пирс примећује да „укупна свота раздељена ме- ђу крсташима и Млечанима показује да цариградско богатство није било прецењено. По 80.000 фунти дато je крсташима и Млечанима, уз оних 100.000 фунти колико им je дуговано. Te своте прикупљене су y готовом новцу y граду чије je становништво било непријатељ- ски расположено, a имало je могућности да y цистернама и буна- рима сакрије - као што ce на Истоку традиционално радило - своје злато, сребро и драго камење; и y граду, притом, чија je половина недавно страдала y три узастопна велика пожара.“ * Процењива- но y вредностима данашње валуте, no свему судећи не мање од 6.000.000 фунти званично je раздељено, y новцу, између крсташа и Млечана, али овим нису обухваћене свакако огромне и потпуно непознате количине покраденог новца и других вредности.

Систематско пљачкање цариградских реликвија трајаће још го- динама после самог освајања, тако да y читавој западној Европи није било значајније цркве, манастира или катедрале y којима ce није налазио неки емајлом и драгим камењем опточен реликвијар потекао из похаре града. Читава Венеција je један споменик Четвр- том крсташком походу. Богатство овог града утемељено je на „че- твртини и половини Римског царства“, како je то сам дужд Дандоло формулисао, стеченима на том походу. Ризница Светог Марка са- држи најврснију збирку византијске занатске уметности y свету, која je готово цела донесена с пленом из априла 1204. Славна Злат- на пала, или Златни олтар, y коме почивају мошти светог Марка - један од највеличанственијих примера златарске и драгуљарске уметности који уопште постоје на свету - највећим je својим де- лом византијски рад с почетка 12. века. Бројна дела византијске

175

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

уметности емајла, однесена из Цариграда 1204, уметнута су y ол- тар када je дорађиван и прошириван 1209. године. Најлепши на све- ту византијски ковчежић од слоноваче, ковчежић Вероли, назван тако зато што je припадао ризници катедрале y Веролију y близини Рима, такође je можда y Италију стигао после пљачке Цариграда.*

Дела византијске уметности расејана свуда no Европи створила су одскочиште за почетак ренесансе. Иако су обрађивачи метала, мозаичари, ткачи и други мајстори из Цариграда одавно радили no Италији, њихов и дом њихових гилди увек je био њихов грчки град на Босфору - све док га Латини нису освојили. После пада гра- да многи су из њега отишли да ce никада не врате. Постепено шире- ње византијске учености, уметности и занатског умећа настављаће ce наредна два и no века, све док Турци не освоје Цариград и ставе тачку на постојање једне непоновљиве хришћанске цивилизације.

Сада пошто je плен подељен и све стране финансијски задо- вољене, преостао je хитан и важан проблем избора новог цара и поделе трајнијег плена - земаља које су припадале Византији. По- стојала су три очигледна кандидата за цара: маркиз Бонифације Монфератски, гроф Балдуин Фландријски и, неизбежно, Енрико Дандоло, мада овај последњи није имао жеље да узме на себе цар- ске одговорности. Већ je био млетачки дужд, a осим тога je са- свим јасно видео какво ће запетљано политичко стање допасти y руке првом не-Грку и неправославцу који ће царевати y Цари- граду. Дандоло je, поврх свега, имао више од осамдесет година. Истакао ce управљајући марионетама које су водиле Четврти крс- ташки поход, и није имао никакву намеру да живот заврши као туђа лутка на концу. Ha страну чак и његове године, Дандоло je имао основа да подозрева да не би добио нарочиту подршку - сад пошто je град био њихов, крсташи су могли да дозволе одбојно- сти коју су осећали према Млечанима да исплива на површину. С друге стране, Млечанима ce нимало не би допало да један грађа- нин Венеције влада Цариградом и можда заснује династију на Ис- току. Венеција je била република, Млечани су моћ дуждева обуздали још почетком 11. века, и гајили су урођену нетрпељивост према мо- нархистичкој помпи.

176

МЛЕТАЧКА ПОБЕДА

Цариградске зидине (Цртеж Вилијема Хенрија Бартлета y

Леиотама Босфора Џулије Пардо, 1840.)

177

Цариград после турског освајања (Из НирнбершкоГ летописа Хартмана Шледела, 1493.)

Kao мудар човек, Дандоло није ни истакао себе као кандидата. Знао je да ће много већом моћи располагати ако остане иза позор- нице, a његови интереси сада су ce подударали с интересима осво- јеног града. Венецију je Цариград занимао због трговине, a да би ce та трговина обезбедила, Млечани су били заинтересовани и за одређене утврде и острва y Јонском и Егејском мору и на Леванту.

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

178

МЛЕТАЧКА ПОБЕДА

Егејска острва су некада била степеници преко којих ce и из Европе и из Азије стизало y Атину, односно потом y Византијско царство, и она су Венецију занимала пре свега осталог. Ту су ce налазиле лу- ке, a и поморци, који су могли да унапреде млетачку трговину. Ko технички поседује осиромашену Грчку и азијска пространства из- ложена турској претњи - то није било много значајно.

To дакле значи да су за најстарији престо y Европи преостајала два главна кандидата - Бонифације Монфератски и Балдуин Флан- дријски. Нико други међу крсташима није им био ни близу ни no

179

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

чину ни no општем угледу. Читава војска позвана je на већање и на том првом састанку то je и био главни извор размимоилажења- да ли изабрати Бонифација или Балдуина.

Свесни да избор једног од њих може изазвати оног другог да повуче све своје људе, na можда чак и распирити међусобни рат, дужд, водећи Венецијанци и веће крсташких великаша дошли су до закључка да je ономе ко буде изгубио неопходно доделити неку вредну „утешну награду".

„Који год од њих да буде изабран“, казали су, „нека учини све што му je y моћи да и онај други буде задовољан. Добар начин да нови цар стекне оданост онога ко остае неизабран било би, на при- мер, да му додели све земље које леже преко мореуза y Малој Азији, и уз то Грчко острво [Крит]“. Оба такмаца за царско звање приста- ла су на овакву поделу царства и договорено je да крсташи и Мле- чани изаберу no шесторицу који ће бирати цара. Ta дванаесторица изборника састаће ce y догледном року y мају и одлучити ко ће би- ти цар на цариградском престолу.

Наредних недеља лобирање ce пело ка грозничавом врхунцу сплеткарења и контрасплеткарења. Било je још и оних који су желели да виде дужда као цара, али он je недвосмислено изложио своје ставове о томе. He може ce међутим сумњати да je он и y навођењу тока предстојећег избора опет био водећи дух и мозак. Ha први поглед могло je изгледати да ће дужд тежину свог ауто- ритета заложити y Бонифацијеву корист. Бонифације je био Ита- лијан, званично именован за главног вођу Четвртог крсташког похода, м човек који je систематски ковао сплетке с Дандолом да би скренули поход ка Цариграду. Њихов заједнички циљ сада je остварен, заједнички су досегли његово победоносно испуњење- пљачку најбогатијег града y Европи и комадање Византијског царства.

Бонифација су препоручивала и друга својства: био je признат као храбар и способан војник, имао je и појаву и ауторитет при- кладан за свој положај (надимак му je био Див), и Цариграђани су били спремни да га поздраве као свог новог владара. Да би учвр- стио права на престо Бонифације je, штавише, запросио Маргарету,

180

МлЕТАЧКА ПОБЕДА

удовицу цара Исака и сестру угарског краља. Свадба je уговорена за прву недељу маја, непосредно пре избора.

Балдуин Фландријски, с друге стране, имао je мање тога што би га истакло. Истина, био je рођак француског краља и потомак Карла Великог, што je наравно привлачило француске крсташе, али није имао ни снагу ни жестину no којима ce одликовао Бонифа- ције. Био je, међутим, срдачан човек, омиљен међу војницима. По- што je поход већ скренут, он je свим срцем пристао уз дужда и Бонифација, али остаје чињеница да првобитно није био упућен y заверу, због чега je управо y папиним очима и могао бити прихват- љивији као први латински цар y Цариграду.

A ko je дакле дужд својим ауторитетом подржао Балдуина a не Бонифација, то je могло бити само зато што je Бонифација видео као сувише моћног и частољубивог цара. Пошто je већ затро визан- тијску претњу својој Републици, дужд свакако није желео да види обнову старог царства y делотворнијем облику него што je прет- ходно било. Осим тога, Венецији не би одговарао снажан савез између једне италијанске силе и Цариграда, то јест да y Цариграду имају цара чији ce домашај протеже све до Монфератског марки- зата одмах северно од Венеције. Гроф Балдуин био je нешто сасвим друго. Његове земље биле су далеко y Фландрији и чињеница да би њему подложне територије биле на тако великом растојању јемчила je да ce никакве удружене силе неће сучелити с млетачким интересима. Поврх свега тога, то што je Балдуин био лежеран и тр- пељив човек значило je да ће ce његово частољубље дати утажити, док Бонифација можда не би било тако лако задовољити.

„Напослетку je свануо и дан коначног већања и сви су ce оку- пили. Дванаесторица изборника, шесторица Латина и шесторица Млечана, заклела су ce на Светим јеванђељима да ће y свом задатку бити савесни и правични, и да ће изабрати човека који ће најбоље испуњавати своју дужност према Царству и држави...“ Договорено je да ce избор одржи 9. маја y Богородичиној цркви y склопу Буке- леонског дворца.

Дан je дакле свануо, изборници су ce окупили, и несугласице су избиле готово истог часа. Далеко од тога да je то била само

181

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

једноставна препирка око тога ко je вреднији или невреднији, Бо- нифације или Балдуин. Ha разматрање су, напротив, изнесена и друга имена. Двојица латинских изборника, бискупи Соасона и Троаа, гласали су за Дандола, мада нема назнака да je уз његово име икада истакнута кандидатура. Бискупи су без сумње сматрали да je једино дужд, будући да ce већ показао као неоспорни вођа и организатор похода, кадар да преузме y своје руке освојени град и територије царства. Други су предлагали Филипа Швапског, чије име никад пре тога није ни поменуто y том контексту. Филипови поборници истицали су како je право да ce, пошто ће он вероватно постати цар y западном свету, политички преполовљено хришћан- ство коначно уједини под једним поглаварем - баш као што ће на духовном пољу папа постати једини главар читаве хришћанске црк- ве. Остали су изгледа потпуно равномерно били подељени између Бонифација и Балдуина.

Могућност одлуке запречена je таквом пат-позицијом да je из- гледало како ce мора прибећи неком ауторитету споља који би по- могао изборницима да дођу до решења. Како су Бонифације и Балдуин y овом случају били заинтересоване стране, неизбежно je било да ce изборници окрену дужду. Обзнанивши сместа да нема никакве жеље да сам преузме царску част, и ућуткавши тиме дво- јицу бискупа који су га предлагали, Дандоло je поборнике Филипа Швапског напросто игнорисао. Идеја да би Филип могао постати цар и на Истоку и на Западу мора бити да je згрозила дужда. Ни- шта није могло бити мање no вољи Венецији него да један немачки цар консолидује огромно царство све од Рајне до Босфора. Постоје само два могућа кандидата, истакао je дужд, a потом je свој утицај чврсто заложио иза Балдуина.*

„У међувремену су господа и витезови чекали изван цркве, y ог- ромном дворцу...“ Да избор није био намештен него да ce о њему водила истинска расправа просуђује ce no чињеници да су дванаес- торица изборника y цркви провела сате и отуда изашла тек нешто пред поноћ. Бискуп Соасона, који je одабран да y њихово име објави одлуку, повео их je да стану испред дужда и осталих великодостој- ника, који су седели y једној од огромних пријемних одаја Букелеона.

182

МЛЕТАЧКА ПОБЕДА

„Господари моји, милошћу Божјом сложили смо ce кога да иза- беремо за цара“, казао je бискуп. „Сви сте ви пристали да ce нашој одлуци повинујете, и ако би ce ико усудио да je оспори, да пружите подршку човеку кога смо ми изабрали. Именујемо га сада, y поноћ, y час рођења нашег Господа, и проглашавамо за цариградског цара Балдуина, грофа Фландрије и Еноа.“

Био je то још један победоносан тренутак за Дандола и Венеци- ју. Њен највећи ривал, Цариград, био je похаран и многа његова највећа блага биће пренета да красе Републику. У њему je изабран цар који вероватно неће ничим угрожавати њене амбиције на Егеј- ским острвима и Леванту. Крсташи су успешно и једном засвагда одвраћени од било каквог подухвата против Египта, a последично томе - Млечани су испунили своје обавезе према египатском сул- тану и сад су могли очекивати добити од трговачких повластица које им je обећао y Александрији.

Сад je још само преостало да ce раскомада и издели Источно царство, при чему ће Венеција себи узети сва острва и луке који ће joj обезбедити витално важан пут ка Азији и Далеком истоку. Што ce крсташа тиче, било je и више него вероватно да нико од њих не- ће бити y стању успешно да влада територијама које их западну, a још мање да њима владају y међусобној слози и сагласности. „За- вади na владај" - политичко начело које je y својој дугој традицији примењивао стари Рим сада ће применити Венеција на његовим наследницима, Константиновом граду и царству чија je он престо- ница био.

183

XVII

КОМАДАЊЕ ЦАРСТВА

Шеснаестог маја 1204, седам дана пошто су изборници обзна- нили своју одлуку, гроф Балдуин крунисан je y Светој Софији за цара. По старинском обичају подигнут je високо на штиту и спро- веден y свечаној поворци до цркве где ће бити обављено једно збркано крунисање no измешаном православном и латинском об- реду. Будући да je грчки патријарх напустио град, a нико још није наименован на његово место, изабран je папски легат да уместо њега обави обред. Кардинал Петар из Капуе, који je очигледно био неми посматрач онога што крсташи раде све од Задра, колико год да га je то испуњавало непријатношћу и тескобом, сад je можда сматрао да ће крунисањем латинског цара y Цариграду оправдати своје присуство уз крсташку војску - тиме ће, макар, успоставити папску власт и над царем, и над цариградском саборном црквом, и над целим источним хришћанством.

Што ce самог папе Иноћентија тиче, кад су му коначно стигле вести о томе како je Цариград освојен, то га je и разгневило и огор- чило. Збило ce управо све оно што je подозревао и чега ce при- бојавао откако je поход допао y руке Венецијанцима. Његов сан о великом крсташком рату против неверника распршио ce као дим на византијском ветру. Папа je добро схватао да сада више ништа неће поново саставити крсташку војску y јединствену целину нити ће иш- та спречити крсташке великаше да откину себи no комад од оста- така Византијског царства. Чак ни чињеница да je напослетку, како je изгледало, раскол између источне и западне цркве залечен није могла да му примири гнев и очајање. У једном од бројних својих писама Балдуину y освојени Цариград папа га горко прекорева:

184

КОМАДАЊЕ ЦАРСТВА

„Узели сте на себе свету дужност да избавите Свету земљу од неверника. Забрањено вам je, под претњом екскомуникације, да нападнете иједну хришћанску земљу осим ако би вам забранила пролаз или одбила помоћ (a чак ни тада нисте смели да поступите противно жељама мог легата). Ha грчку земљу нисте имали никаква права нити потраживања. Били сте под најсвечанијим заклетвама нашем Господу, a ипак сте их потпуно пренебрегли. Нисте исукали мач на невернике него на хришћане. Нисте освојили Јерусалим него Константинопољ. Нисте мислили на блага небеска него на земаљска. A изнад свега овога - ништа вам није било свето, ни го- дине ни пол. Пред очима читавог света препустили сте ce разврату, насилном обљубљивању и проституткама. Чинили сте насиље не само над удатим женама и удовицама, него и над девицама и они- ма које су живот посветиле Христу. Пљачкали сте не само царско благо и грађане и богате и сиромахе, него сте оскрнавили и саме Божје светиње. Проваљивали сте y његове свете цркве, крали све- тиње са олтара - чак и сама распела - отели безбројне слике и мо- шти светих. Није никакво чудо што грчка црква, чак и поражена као што јесте, отказује послушност апостолској столици. Није ни- какво чудо што y свим Латинима види само издајство и дела ђа- воља, и на све њих гледа као на своје проклетство.“

Неколико месеци пошто je град освојен, Иноћентије ће од ка- толичких свештеника који су били са освајачком војском дознати да je православно свештенство одлучно окренуло леђа свакој мо- гућности поновног уједињења двеју цркава. Православци никада заправо нису ни били спремни на то, али их je насиље спроведено над Цариградом учврстило y мржњи према Риму.

Оно што су крсташи и Млечани сасвим извесно постигли ос- вајањем града било je утврђивање расцепа између две главне гране хришћанства y свим вековима који ће уследити. Поцепали су хриш- ћанство коначније него што би могли да су били пагани, a мржња коју ће православна црква од тада осећати према Риму донеће rep­ice плодове 1453. У истом тренутку када су ce Турци, муслимани, спремали да освоје град, Лука Нотарас, један од послењих великих државника које ће Цариград уопште дати, још je био y стању да ce

185

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

изјасни: „Боље и султанов турбан него кардиналов шешир.“ Толи- ку je мржњу грчким православним хришћанима улио Четврти крс- ташки поход, и такву je слику о католичанству оставио међу њима, да су и после два и no века они били спремнији да пристану на му- хамеданство него на унију с римском црквом.

Што ce Млечана тиче, према њима je папа био безгранично огор- чен. Истицао je да су управо они смишљено одвратили крсташку војску од рата који je требало да води против Сарацена. „Нисте ce обазирали на мог легата, с презиром сте примили то што сам вас екс- комуницирао. Прекршили сте хришћанске заклетве које сте дали, оскрнавили цркве и њихова блага... Кажите ми, ако сте y стању, како мислите икад да ce искупите - ви који сте одвратили с пута хриш- ћанску војску намерену да пође y Свету земљу? С тако великом и силном војском могао ce освојити не само Јерусалим него чак и део Вавилона. Доказ je управо то што je свака војска кадра да тако лако освоји Грчку и Цариград могла једнако да преотме Александрију и Свету земљу од неверника.“ Његове речи наишле су на глуве уши. Рим je био далеко, a ни Дандоло ни његови суграђани Млечани ни- су y папи гледали ништа више него још једног земног владара.*

Свог легата кардинала Петра из Капуе папа je подједнако изгр- дио због његовог удела y читавом походу. Иноћентије je чак изја- вио како je убеђен да je кардинал од самог почетка био упућен y заверу. У ово ce ипак не може поверовати, a дужд, Бонифације и остале вође заиста су ce толико мало уопште бавиле папским ле- гатом откако ce прикључио походу да je збиља незамисливо да je и он био један од завереника. Кардиналов најгори грех y папиним очима било je, међутим, то што je разрешио крсташе завета да ће стићи y Свету земљу и чак опозвао екскомуникацију изречену Мле- чанима, вероватно сматрајући да ће папа бити задовољан потчи- њавањем православне цркве Риму довољно да опрости начин на који je то постигнуто.

Папу je међутим управо тај начин толико и разгневио. Кад je тек добио вести од Балдуина да je источна црква прихватила унију и да je давнашњи раскол сад залечен, он je заиста писмом изразио похвалу и одушевљење, али ce ужаснуо кад je сазнао стварне поје-

186

КОМАДАЊЕ ЦАРСТВА

диности о освајању Цариграда и пљачки која je уследила. Ино- ћентије III био je сувише достојанствено људско биће да би пове- ровао како „циљ оправдава средство“. Остаје мпак чињеница да je био немоћан да учини ишта друго сем да изрази своје жестоко не- одобравање свега што je урађено још откако je млетачко бродовље испловило из Венеције. Његова немоћ јасно ce огледа y томе што су Млечани именовали свог суграђанина Тому Морозинија за првог латинског патријарха y Цариграду не потрудивши ce ни да упитају папу за мишљење, већ га само известивши кад je Морозинијево постављење било fait accompli18.

У међувремену су пажњу победника заокупљали комадање и расподела Византијског царства. Млечани су узели три осмине Ца- риграда, што je био део њихове цене - при чему су ce постарали да њихов део обухвати Свету Софију и богати део града око ње. Дандолу je уз његову звучну титулу „дужда Далмације и Хрватске и господара четвртине и половине Римског царства“ придодато византијско звање деспота и он je носио царске сандале као да je царев сувладар. Такође ce врло брзо побринуо да Венецији буду до- дељени они делови Царства који ће joj бити најкориснији - јонска (западна) обала Грчке с Јонским острвима, луке на северној страни Мраморног мора, Пелопонез, или луке на пелопонеској обали које би Венецији биле пожељне, острва Андрос, Еубеја и Наксос, Гали- пољ и, y унутрашњости, велики трговачки град Адријанопољ.

Наспрам овако опипљиво практичне имовине, баштина коју je стекао цар Балдуин обећавала je знатно мање. Истина, цела Тра- кија припала je њему, али je њен велики део требало или освојити или приказивањем силе приволети да га призна за цара. Опасност no његово гоподарство над Тракијом била je и чињеница да су ce y њој још налазила двојица бивших царева, Мурзуфл и Алексије III, који je засевши својевремено на престо и пружио крсташкој вој- сци изговор да нападне Цариград. Обојица њих су имала приста- лице и није било вероватно да ће ce предати без борбе, знајући каква их судбина неизбежно чека. Осим Тракије, цар Балдуин добио

18 Свршен чин. (Прим. прев.)

187

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

je да влада малоазијским провинцијама Битинијом и Мизијом, и извесним бројем Источноегејских острва, међу њима Лезбосом, Хиосом, Самосом и Косом, такође сасвим надомак Мале Азије, што je с обзиром на турску превласт тамо значило да ће му представ- љати више терет него истински посед.

Што ce Бонифација тиче, његове територије требало je да обух- вате централне и источне делове копнене Грчке (углавном потпуно неисплативе), Крит и „римске земље y Малој Азији“. Како je готово цела Мала Азија, као што je већ речено, с изузетком неколико визан- тијских енклава попут Никеје и Трапезунта, била y рукама Турака, то je био безвредан дар. Бонифације није располагао толиком војском да би могао макар и да сања о походу великих размера на Турке.

Пошто je указао почаст Балдуину као свом господару, Бонифа- ције je без одлагања почео да агитује за бољи комад територија који би му припао, истичући како би, с обзиром на то да je ожењен сестром угарског краља, прикладно било да влада солунском об- лашћу, која je y суседству са земљама његовог шурака. Заузврат je био спреман да уступи своја права на, донекле проблематичне, те- риторије y Малој Азији.

Балдуин никако није желео овако опасног супарника одмах ју- жно уз своје копнене територије, те ce жестоко противио измени договора. Бонифације га je међутим просто заобишао и обезбедио себи подршку Млечана, што je приморало Балдуина да попусти и Бонифације je постао владар области око важног трговачког и за- натског центра, Солуна. Вреди овде напоменути да je Бонифације Млечанима и дужду y замену за њихову подршку продао Крит, што je за њих била веома корисна добит и они ће je y наредним векови- ма одлично искористити.

Тако je довршено упропаштавање једне величанствене творе- вине која je, макар и с променљивом срећом, опстајала све од вре- мена Константинове владавине. Копнени део Грчке и њена егејска острва, области y источној Европи, остаци Царства y Малој Азији - изгубили су централну власт и, издељени y мала феудална краљев- ства, били су осуђени на пад y анархију која неће бити превазиђена све док их Османско царство не ухвати својом челичном песницом.

188

КОМАДАЊЕ ЦАРСТВА

Латинско римско царство, како су га назвали, било je од самог почетка осуђено на неуспех. Његова структура била je неодржива, обогаљивала raje зависност од Венеције, непоседовање морнарице, незавидан новчани положај. Поврх свих тих тешкоћа, јаз између Балдуина и Бонифација ускоро ce потпуно отворено испољио. Док ce Балдуин припремао да поведе војску y Тракију да би утврдио власт над својим земљама и дошао главе Мурзуфлу и Алексију III, Бонифације je одбио да га прати изјавивши да ће поћи y Солун да би учврстио сопствену власт y својој области. Дандоло je остао y Цариграду, практично као његов владар.

He успевши да добије Бонифацијеву помоћ, Балдуин je сам по- шао на Солун, на шта je његов супарник одговорио покретом на север, где je опсео Адријанопољ, део млетачког плена од освојеног Царства. Пуштени без надзора и ограничења y простране и непо- знате области на истоку Европе, новопроглашени цар и његов нај- значајнији вазал понашали су ce сасвим онако надмено и неуко као и феудални господари no Европи. Рат je био једино о чему су они нешто знали - и то рат наситно. Појмови далекосежног државниш- тва или похода осмишљених да ce освоје и задрже крупне терито- рије превазилазили су њихово примитивно војно образовање. Па ипак, то су били људи које je запало да наследе Византијско цар- ство - царство које je столећима опстајало захваљујући држав- ничком умећу, препредености и разумевању староримских начела управљања.

Месеци после освајања града сасвим су могли бити надахнуће за ове Јејтсове стихове:

Кружећ u кружећ y cee ширем луку Соко не чује више соколара;Ствари ce размичу; средиште попушта;Пуко безвлашће проваљује y свет,Куља крвомутна плима, u свуда Придављује ce обред невиности;Најбољи немају уверења, док ce Hajïopu надимају од опаке жестине.*

189

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Спор између Бонифација и цара Балдуина напокон je разрешио Дандоло. У том периоду он je имао толику моћ и утицај да му из- гледа није било тешко да обојицу ових охолих људи доведе за свој преговарачки сто и наведе да прихвате његову одлуку. Чињеница je да су, упркос свему, узде y Цариграду и даље држали Млечани. Они су били господари и цара и целе војске напросто због тога што су једино они имали бродовље, без кога je опстанак y граду био немогућ. Једино су Млечани разумели сложене околности y Источном царству, на Егејском мору и Леванту. Белгијанци, Фран- цузи, Италијани са севера земље и Немци, који су чинили главнину крсташког племства, били су пука деца y млетачким рукама. Ви- лардуен (који je често узимао учешћа y пословима y том раздобљу) открива нам сасвим јасно да je, иако je Балдуин технички био цар, Бонифације моћнија и импресивнија личност. Такође открива, ма- да му то није била намера, и да je стварна моћ ипак лежала y Дан- доловим рукама.

Могло je изгледати да су с превазилажењем прве борбе за моћ између Балдуина и Бонифација (уз дефинитивни пристанак да Бо- нифације влада солунском облашћу) разрешени и проблеми преуре- ђења Царства, али то je било далеко од истине, чак и ако je једини од грчких царева који je испољио дух и жестину ускоро допао Ла- тинима y шаке.

Мурзуфла, кога су његове присталице издале и напустиле, опа- ко je обмануо и заробио Алексије III, једна од, рекло би ce, пре- зрења најдостојнијих личности y историји. Алексије je Мурзуфла намамио да му дође на договор, напоменувши како би њих двојица бивших царева требало да уједине своја средства и интересе. Чим je стигао, Мурзуфл je, према Вилардуеновим речима, „бачен на зем- љу и ослепљен". (Чак ни y тим позним фазама Алексије као да није имао довољно храбрости да директно убије своје непријатеље.)

Балдуинова војска, која je наступала кроз северну Тракију y на- мери да учврсти права новог цара y овој области и њеним градо- вима, y ланцима je одвела Мурзуфла y Цариград. Kao убица младог Алексија, штићеника вођа Четвртог крсташког похода, Мурзуфл ce није могао надати никаквој милости. Церемонијално je изведен на

190

КОМАДАЊЕ ЦАРСТВА

Форум бика, пред Цариграђане и војнике Чатвртог крсташког по- хода. „Одведен je на врх највише куле y средишту форума“, припо- веда Никита Хонијат, „и бачен одозго на земљу.“ Таква je била смрт последњег грчког цара пре него што су Латини освојили Цариград.

Судбина његовог душманина, бившег цара Алексија III, пока- зала ce боља од заслужене. Немогуће je имати икаквог саосећања према овом развратнику слабе воље који je свео град на рушевине не испољивши никад ни најмање храбрости зарад његове одбране. Алексије je неко кратко време провео као заробљеник Бонифација Монфератског, a потом побегао из Тракије y Малу Азију, где je ус- коро почео да сплеткари против свог зета Теодора Ласкариса да би ce домогао Никејског царства. Пошто je ухваћен, своје дане je окон- чао y неком манастиру y Никеји - судбина свакако блажа од оне коју je он припремио и свом претходнику и свом наследнику на цариградском престолу.

Док ce 1204. ближила крају, окончавао ce један од највећих пре- врата y повести Европе, горак, злокобан и неупоредив. Читаво прастаро Источно царство раскидано je и остављено да лежи y развалинама. Преко његовог леша врвела су као црви ситна про- винцијска господарства и кнежевине проистекле из заосталих др- жава западне Европе.

Девет векова су Цариград и Византијско царство премошћива- ли мора која деле Европу и Азију, истрпевши ударе многих ратобор- них народа и култура. Сада je, као Колос са Родоса, овај дивовски споменик грчком генију изломљен y парчиће. Забележено je да je славни Колос, пошто je порушен y земљотресу,19 „продат некаквом трговцу који га je однео на девет стотина камила".* Исто ce сада де- шавало једном много већем колосу, читавом Византијском царству. Остаци његових дивовских удова ни до данас нису прикупљени, a камоли поново уливени y неки достојан нови калуп.

19 Ова формулација заправо није сасвим прецизна, пошто je Колос ле- жао тамо где je пао дуже од осамсто година - од земљотреса који га je срушио 226. г. п.н.е., na до 654. н.е. када су Родос освојили Арапи и палог Колоса продали поменутом трговцу. (Прим. прев.)

191

XVIII

ПРЕДЕО С РУШЕВИНАМА

Освајање Цариграда није донело много среће протагонистима ове велике драме. У року од три године после његовог пада и цар Балдуин, и дужд Дандоло, и маркиз Бонифације Монфератски би- ли су мртви. Балдуин није поживео ни годину дана пошто ce успео на цариградски престо. У пролеће 1205, пошто су безмало сви трач- ки Грци дигли буну против њега, Балдуин je повео војску да по- куша да потчини своје поданике. Вилардуен нам саопштава како су „Грци, увек преварљиви no природи, гајили издајништво y ср- цу“, a не пита ce притом зашто би ce од Грка уопште очекивало да ce својевољно потчине владавини латинских крсташа.

„Видећи да су Французи разасути свуд no земљи и заокупљени сопственим пословима, Грци су помислили да их могу надвладати спретношћу и двоструким играма. Послали су, дакле, потајно глас- ника краљу Калојану y Бугарску, који je био њихов давнашњи не- пријатељ и званично још увек y рату с њима, обећавајући му да ће га уздићи за цара ако им притекне y помоћ...“

Један од разлога за ово „неприродно савезништво Грка и Буга- ра“* било je то што je латински патријарх Тома Морозини полагао права и на јурисдикцију над бугарском православном црквом, која je, исто као и руска, била директан изданак византијске цркве и непоколебљиво je одбијала претензије папства. Тако су ce Грци и Бугари први пут нашли удружени против заједничког спољашњег непријатеља, не само својих земаља него и својих цркава. У бици код Адријанопоља 15. априла 1205. удружене грчке n бугарске сна- ге потукле су Балдуинову војску готово до последњег човека, a њега заробиле. Балдуин je одведен y бугарску престоницу Трново, где je

192

П редео с рушевинама

Део мору окренутих цариградских зидина y данашње време (Кортолдов институт за уметност)

193

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Једини остатак Златних врата (Кортопдов институт за уметност)

194

П редео с рушевинама

затворен y кулу и касније погубљен. Према једном извештају из тог времена, најпре су му одсечене руке и ноге, a онда je бачен y једну долину где je умро тек после три дана. Таква je била смрт Балдуина грофа Фландрије и Еноа, првог цара Латинског царства. Ha цар- ском престолу наследио га je брат Хенрик, способан и енергичан човек који je давао све од себе не би ли некако управљао својим безнадежним наследством.

Свега који месец потом, y јуну 1205, дужд Дандоло спокојно je умро y Букелеонском дворцу. Човек који je више него ико други од- говоран за скретање Четвртог крсташког похода ка Цариграду, који je насамарио, a потом усмеравао и према својим замислима водио челнике крсташке војске ради остварења млетачких циљева, није жи- вео довољно дуго да види распад Латинског царства. Можда je он и предвиђао да ће ce то догодити, али je свакако с правом био убеђен да ће оно што je постигао за Венецију увелико надтрајати његово време. Рођен око 1120, овај старац који je био превалио осамдесету могао je са задовољством да ce осврне на свој дуги живот посвећен интересима Републике. Само од своје седамдесете године постигао je више него што већина људи постигне за цео животни век. Када je 1. јануара 1193. он изабран за дужда, далматинска обала била je из- губљена за Венецију и налазила ce под протекторатом угарског кра- ља. Дандоло je с блиставим успехом повратио млетачку превласт над Далмацијом, поразивши на том походу пизанску флоту. Једино није био y стању да потчини стару луку Задар - али je то и више него на- докнадио када je y новембру 1202. скренуо ка Задру крсташку вој- ску. Од тог тренутка његов успон међу крсташима био je довршен и он je потом могао да освајањем Цариграда испуни своју животну амбицију. Било да je то само легенда или да пак има истине y при- чи да je Дандола гонила жеља за личном осветом јер je био намер- но ослепљен приликом свог посланства y Цариграду, свеједно остаје чињеница да je y сваком случају и више него осветио пораз који je Венеција раније претрпела од Византије. Успео je да уништи њеног највећег супарника y трговини са Истоком и да свом граду успос- тави безбедну путању преко већине значајних острва, лука и трго- вачких постаја на путу ка Азији и Леванту.

195

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Kao Венецијанац, Дандоло je могао да умре срећан, с пуном свеш- ћу да je y огромној мери и увећао и ојачао млетачку силу и благо- стање. Потоњи млетачки летописи сасвим заслужено га величају као једног од највећих дуждева, јединственог no мери y којој je учврс- тио и унапредио богатство свог града. С гледишта историчара који ce бави доцнијом историјом Европе, Дандолово успешно скретање Четвртог крсташког похода мора бити сматрано једном од најве- ћих катастрофа које су икада задесиле европски континент. „Цари- град je вековима био најснажнији одбрамбени грудобран против Азије. Западу je било y великом интересу да га одржава и снажи, a западњаци су уместо тога дословно пустмли Азију да поврви y Ев- ропу.“* Човек најодговорнији за ту катастрофу сахрањен je no латин- ском обреду y оскрнављеној саборној цркви Божанске премудрости. To што ће Света Софија једног дана бити претворена y џамију y подједнакој je мери дело Енрика Дандола колико и султана Мехме- да II, коначног освајача Цариграда.

Трећи протагониста y повести Четвртог крсташког похода, мар- киз Бонифације Монфератски имао je неко кратко време више ус- пеха него злосрећни цар Балдуин. Осим што je учврстио своју вла- давину y области Солуна, успео je да потчини и један велики део унутрашњости и постави своје вазале за владаре независних др- жавица. Бургунђанска породица Ла Рош постављена je за војводе Атине и Тебе, док je y Мореји синовац историчара Вилардуена ус- поставио Ахејску кнежевину. Сам Бонифације остао je поданик цара Хенрика, мада поданик сумњиве верности док није успео да запечати савезништво тако што je y пролеће 1206. удао за њега сво- ју кћерку Агнесу.*

У међувремену je бугарски цар Калојан настављао да пустоши простране области на северу Тракије, те су ce „цар Хенрик и мар- киз Монфератски сложили да ce састану на завршетку лета, месеца октобра 1207. године, и заједно зарате на њега. Растали су ce као до- бри пријатељи и y добром расположењу, и маркиз ce запутио назад y Мосинопољ, a цар y Цариград..." Неколико дана потом Бонифа- ција су ухватили Бугари y једном кланцу недалеко од Мосинопоља и смртно га ранили. „Оно мало људи што ce нашло уз њега поби-

196

П редео с рушевинама

јено je до последњега, a маркизу су Бугари одсекли главу и послали je Калојану...“

Бонифацијевом смрћу Вилардуен окончава своју повест Четвр- тог крсташког похода, додајући: „Авај, каква je то страшна невоља била за цара Хенрика и све y царству, na били они Млечани или Французи, да тако трагично изгубе таквог великог човека. Био je један од најбољих и најплеменитијих великаша, и један од најхраб- ријих људи на читавом свету!“

Његовом смрћу само je потврђено да Латинско царство никад није ни имало нарочитих изгледа да ухвати корена на рушевинама Византије. Многи други учесници похода већ су били или изгину- ли y биткама или помрли од зараза. Упркос чињеници да je цар Хенрик био знатно способнији од свог брата - заправо једини спо- собан латински цар y краткој историји те апсурдне феудалне им- провизације - није заиста било никаквих изгледа да ce такав један неприродан калем прими на цивилизацији до те мере туђој за фе- удалну Европу.

Иако je цар Хенрик успео да сачува Латинско царство десет го- дина примењујући толеранцију према православној цркви иначе нетипичну за латински свет, и својом енергичном делотворношћу какве код његовог брата уопште није било, истински није постојала никаква могућност да ce оно одржи. Мудри Млечани узели су као свој део само она места за која су знали да ће моћи успешно да их искористе и својом поморском силом сачувају. Остатак ткива древ- ног царства, које су међусобно завађени властелинчићи и витезови разрезали на бедна лена, брзо ce распао.

Грци су, одбивши да прихвате и веру и владавину освајача, y међувремену успоставили три своје засебне државе, од којих су све три полагале права на византијско наслеђе. У Епиру, области која ce протезала од Наупакта (данас познатијег као Лепант) y Па- траском заливу до Драча на албанској обали, незаконити изданак византијске царске династије Анђела20 успоставио je деспотовину;

20 Реч je о Михаилу I Лнђелу, тачније Михаилу Комнину Дуки, ванбра- чном полубрпту цирема Исака II и Алексија III. (Прим. прев.)

197

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

под њу ће коначно потпасти и Солунско краљевство које je од Ви- зантијског царства себи био откинуо Бонифације Монфератски. Ha далеким обалама Црног мора потомци претходне царске династије Комнина створили су једну изванредну малу државу, Трапезунтско царство. И поред неколико опсада, и поред непријатељства ђенов- ских трговаца жељних да успоставе свој трговачки монопол на Цр- ном мору, и поред тога што je готово цела Мала Азија била под Турцима, царство Комнина опстало je до 1461. Осам година после пада Цариграда под турску власт, исти победоносни султан Мех- мед II Освајач покорио je и Трапезунт.

Трећа грчка државица која je настала после латинског освајања била je истовремено и она која ће повратити Цариград. Било je то Никејско царство, које су успоставили Теодор Ласкарис и његова породица. Ту je изабран и нови грчки патријарх и ту je установ- љено ново седиште грчке православне цркве. У року од две године пошто су освојили Цариград крсташи су сасвим радо склопили мир са Ласкарисом и оставили га да влада преостатком древних грчких територија y Малој Азији. Под његовим наследником, по- мена достојним Јованом Ватацом, Грци су од Турака преотели го- тово целу западну Малу Азију.

У међувремену су ce no читавој разореној Грчкој, no њеним бр- дима и ртовима, и y најудаљенијим деловима Мореје, множила та нарочита мала краљевства и ситне феудалне државице који су ис- плутали после бродолома прастарог царства. Рушевине тих зам- кова још ce могу видети како ce уздижу изнад мирних залива и увалица или надвијају над неким „романтичним" кланцем који про- лази кроз оштроугле сребрне литице. Витешки турнири и ритуали дворске љубави продрли су на грчко тле - али су на том другачи- јем земљишту, y тој потпуно другачијој клими, ти егзотични кале- мови убрзо увенули. Сенешали, мајордоми, констабли - те западњачке титуле чудно су одјекивале y византијском ваздуху неко кратко време, и онда нестале.

У годинама непосредно no освајању многи витезови су пожу- рили да приграбе државицу или феудално лено y Грчкој или y ис- точној Европи. Неки којима су неверници отели имовину y Сирији

198

П редео с рушевинама

допловили су y Цариград и Грчку да поново стекну богатство. Дру- ги, који су раније размишљали о крсташком ратовању y Светој зем- љи, оканули су ce тих мисли и потражили себи поседе и иметак на истоку Европе. Слом Царства био je за врло кратко време потпун, и није никакво чудо што ни глава и преостатак трупа - Цариград и Тракија - нису били довољно добро координирани да би одолели макар првом озбиљнијем нападу.

Године 1261, свега педесет седам година пошто су га освојили Латини, Цариград je пао пред снагама Михаила Палеолога, владара Никејског царства. Балдуин II, последњи латински цар, побегао je, a са њим и латински патријарх и млетачки досељеници. У Цари- град ce вратила грчка династија и православна црква, чији je па- тријарх поново успоставио своје седиште y Светој Софији. У том часу ce чинило да би слава и сјај прошлости још могли да ce врате. „Никејско изгнанство грчке династије и цркве пружили су никеј- ској држави духовно прочишћење и национално обележје које Ца- риград више није поседовао... Један нови дух рођен je тамо и томе ће духу обновљено Византијско царство дуговати свој двовековни живот, који није био све време скроман и угрожен.“*

Па ипак остаје чињеница да je обновљена византијска држава, мада ће потрајати све до средине 15. века, била тек пука сопствена травестија. Крсташи и Млечани обавили су свој посао. Чак и пош- то су протерани из града, под њиховом je влашћу остао највећи део Грчке, a готово сва важна егејска острва разделили су Тјеновљани и Млечани између себе. Што ce кратковеког Латинског царства ти- че, њему je најбољи епитаф написао Фердинанд Грегоровијус: „Тво- ревина витезова из западне Европе који су ce били запутили y крсташки рат, себичне млетачке трговачке политике и хијерархиј- ских идеја папства, срушило ce пошто je постојало једва бедних педесет седам година, не остављајући за собом никавог другог тра- га сем расула и безвлашћа. Ta изопачена феудална држава латин- ских витезова припада међу нејбезвредније феномене y историји."

И град и остаци царства од тада су преживљавали историју спорог пропадања. Иако ce y 14. веку y њему одиграла једна вели- ка обнова уметности, Цариграду je судбина била запечаћена. Taj

199

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

некада милионски град постао je врло ретко насељен, велики ње- гови делови претворени су y повртњаке, њиве и воћњаке. Читаве његове четврти сравњене су са земљом, дивни Букелеонски дворац лежао je y рушевинама - углавном зато што му je последњи латин- ски цар поскидао олово с крова не би ли некако отплатио своје ду- гове. Више од половине цркава било je напуштено или порушено.

У 14. веку арапски географ Абулфеда прибележио je да y граду има „засејаних поља, и много порушених кућа“. Велики путник Гонзалес де Клавихо, који je y Цариграду боравио почетком 15. ве- ка, педесетак година пре него што ће га освојити Турци, записао je да je већину великих двораца, богаташких кућа, цркава и манасти- ра затекао y развалинама, додајући: „А ипак je очигледно да некада давно, када je био y свом нетакнутом стању, Цариград беше један од најплеменитијих градова на свету.“ Два века пошто су град ос- војили Латини, Клавихо једва да je могао и y машти да замисли бајколику престоницу пред којом je Млечанима и крсташима за- стајао дах.

Средином 14. века од сјаја древног града није било много пре- остало. Један страни гост на крунисању цара Јована VI Кантакузи- на и његове жене Ирине приметио je да чак ни драгуљи y царским крунама нису били прави. Лажни бисери и стаклена паста замени- ли су све оне безбројне бисере, дијаманте, смарагде и рубине из прошлости. Уместо сребрног посуђа из старине сада су служили калај и грнчарија, a на свадбеној гозби цар je jeo из бронзаног уме- сто из златног тањира као што je било некада. Па ипак je y тим последњим византијским царевима било достојанства, као што ка- зују стихови великог грчког песника из Александрије Константина Кавафија:

НичеГH uckoï нити неприкладноГ У мојим очима нема y тим комадићима ОбојеноГ стакла. Мени ce напротив чине Kao тужни протест против зле среће Ш тоје неправедно пала на т е крунисане Главе*

200

П редео с рушевинама

Колико год неправедна била та зла срећа последњих царева и њихових поданика, град више ништа није могло да спасе. Бугари, предвођени читавим низом способних владара, постали су једна застрашујућа сила на Балканском полуострву, a успон српског цар- ства средином 14. века запретио je и самом Цариграду. У западној Европи и даље je живело непријатељство према старом царству и идеја о обнови Латинског царства никада није y потпуности на- пуштена.

Највећа опасност ипак je потицала од Турака, који су под својим великим вођом Османом поново завладали готово целом Малом Азијом, пошто су 1326. освојили велики град Брусу, a 1329. Никеју. Оснивач османске династије и царства, Осман je безбројна расута турска племена слио y јединствену силу, која ће продрети врло дубоко y хришћански свет.

„Алах Свемогући има једну војску коју je назвао Турци“, казује једна арапска изрека. „Кад год ce наљути на неки народ, он на њега пусти ту своју војску." Најкрупнија последица пада Цариграда под крсташе 1204. било je то што je тиме постало сасвим извесно да ће Турци пре или касније прегазити источну Европу. После слома и распарчавања Византијског царства ништа им више није стајало на путу. To ce збиља и десило, још пре краја 14. столећа. Турска војска поврвела je преко Европе; Срби и Бугари су скршени, Алба- нија прегажена, Адријанопољ претворен y турску престоницу и пре- именован y Једрене. Средином 15. века под Турке су пали Атинско војводство и Морејска кнежевина. Ништа више није остало, само још Цариград.

Истинито je речено да je „Цариград творио царство, повремено изнова стварао царство, a било je и времена кад je сам био цело царство". Напослетку ипак, пред огромном војском и освајачким ге- нијем Мехмеда II, граду je куцнуо последњи час. Двадесет деветог маја 1453. град je пао други пут y својој повести; његов последњи цар, Константин XI Драгаш Палеолог,21 јуначки je погинуо y првим

21 Константин XI био je син Манојла Палеолога и српске племкиње Јеле- не Драгаш, кћерке обласног господара Константина Дејановића Дра- гаша, који je заједно с Марком Краљевићем погинуо као турски вазал

201

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

редовима одбране на пробијеним зидинама преко којих су нагр- нули турски војници. И овај други пут Цариград je пуна три дана био препуштен огњу и мачу. Упркос томе међутим што je, неиз- бежно, и овог пута било и насиља и пљачке, муслимански освајачи ипак су ce показали y блажем светлу него хришћани који су при- падали војсци Четвртог крсташког похода.

После дванаест стотина година запањујуће историје и изван- редних културних достигнућа Византијско царство угашено je ко- начно и неповратно. Надгробно слово изрекао му je сам султан пројахавши кроз двапут опустошени град и застајући замишљен над рушевинама древног царског дворца. Меланхолични призор гигантских изломљених стубова и пропалих здања y граду који je освојио подсетили су га на стихове које je персијски песник Сади написао о варљивој људској срећи:

Паук сад тк а засторе y Дворцу царском,Сова cag ошашава ноћне сате y Кулама Афрасијаба.

y Бици на Ровинама 1395. године. У читавој светској историји мало je владара за које ce везује тако трагична судбина и тако храбра смрт као што je случај с последњим византијским царем. (Прим. прев.)

202

ДОДАТАК

Главни извори за сваку историју Четвртог крсташког похода мо- рају неизоставно бити записи тројице сведока самих догађаја: гро- фа Де Вилардуена, Роберта де Кларија и византијског племића Ни- ките Хонијата. Постоји још известан број помоћних извора, међу њима Historia Cosmopolitana монаха Гунтера, затим писма папе Ино- ћентија III, историја Георгија Акрополита и Ернулово дело, један од старих француских наставака повести Јерусалимског краљев- ства Виљема (Гијома) из Тира.

Старији историчари узимали су као најпоузданије Вилардуе- ново дело {La Conquête de Constantinople, yp. Фарал, 2 тома, Париз 1938-9), што ce можда може приписати чињеници да нам Вилар- дуен даје најпотпунији приказ Четвртог крсташког похода, чији je и сам био један од протагониста. Чуди, међутим, да je чак и 1963. преводилац Маргарет Шо y едицији Пингвинови класици могла да напише да Вилардуен „...даје y целини врло искрен и поштен приказ подухвата који je почео тако добро, a завршио ce тако ка- тастрофално“.

Вилардуен je заправо врло пристрасан извештач. Због учешћа y нападу на Задар навукао je на себе, као и остали учесници y по- ходу, папино неодобравање - и екскомуникацију. Касније ће, за вре- ме преговора с Византинцима, бити један од главних посредника којима су ce служили дужд Енрико Дандоло и маркиз Бонифације Монфератски.

He може ce порећи да ce Вилардуенова повест лако чита и да ce издваја међу историјским делима из свога доба. Вилардуен уме да посматра и као војник и као државник, и његова сведочења о већа- њима великих заиста носе печат искрености, али je, истовреме- но, читалац чес го приморан да обазриво прима његове речи, не

203

толико стога што он пише с намером да обмане читаоца колико стога што je честит војник који настоји да оно што му други кажу узме као да ce подразумева само no себи. Сасвим je видљиво да су ce y неким преговорима y којима je учествовао људи знатно безоб- зирнији од грофа Вилардуена послужили њиме као оруђем. Када би га дужд или Бонифације упослили као свог изасланика, Вилар- дуен као да je y потпуности прихватао приказ ситуације који су му давали његови претпостављени. Његова одбојност према „варали- цама“ Грцима неизбежно призива помисао на истакнуте војнике из каснијих векова који су били принуђени да ce баве пораженим противником и никако нису успевали да схвате да ће ce освојени послужити сваким могућим средством да преживе и, ако je могуће, да поново устану.

И поред своје пристрасности Вилардуенов приказ опсаде Ца- риграда и догађаја који су водили до ње непроцењив je што ce ти- че војних питања и вођења похода, док ce y питањима политике, или било чега што има везе са стварним разлозима за скретање похода, мора прихватати с резервом.

Вилардуен, наравно, није знао за млетачки споразум с египат- ским султаном, због чега je неизоставно био слеп за стварне циље- ве дужда Дандола. Можемо такође бити готово подједнако сигурни да он ништа није знао ни о завери Филипа Швапског и Бонифација Монфератског, скованој знатно пре него што je сам Вилардуен уопште стигао y Венецију. Неоспорно вредан, његов извештај ce увек мора третирати с двема важним оградама: свешћу да аутор није знао за замисли дужда Дандола и осталих учесника y завери; и свешћу да je, пошто je приликом напада на Задар прекршио сво- је крсташке заклетве, желео да оправда и себе и остале крсташе где год му je било могуће.

Други француски приказ, дело Роберта де Кларија (La Conquête de Constantinople, Лоер, Париз, 1924) потпуно ce разликује од Ви- лардуеновог утолико што га je писао прост војник, који није имао шта да крије. Према њему треба имати резерве y много погледа, јер о многим стварима о којима извештава Де Клари није могао ни- шта нарочито знати, нити je присуствовао многим расправама и

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

204

ДОДАТАК

разговорима које бележи. Његова прича je заправо права војничка мешавина говоркања y логору, непроверених гласина и измишљо- тина, али тамо где Клари описује оно чега je био очевидац, догађаје y којима je учествовао, први утисак који je на њега оставио Цари- град - тада нам пружа живописан и фасцинантан извор података.

Слично томе, његов извештај о томе како су ce осећали обични војници приликом састанака y Венецији, Задру, на Крфу и y Цари- граду поуздани су и поштени. Његов опис реаговања војске док je корак no корак вођена y напад звучи no свему аутентично. Де Кла- ри нр зна шта ce збивало на већањима великих, али може да нам покаже како je војска одговарала на заповести и упутства која je добијала од старешина. У том погледу, дакле, Кларијева историја представља противтежу Вилардуеновој. Док нам Вилардуен пружа званичну причу о целом овом катастрофалном подухвату, Де Кла- ри нам представља војнички поглед на догађаје.

Од грчких извора, највећи ауторитет што ce тиче историје ла- тинског освајања јесте Никита Хонијат. Гибон y фусноти бележи о њему: „Никита je био из Хоне y Фригији (древне Колосе светог Пав- ла); уздигао ce до почасти сенатора, управитеља теме, и великог логотета; био je сведок пада царства, потом ce повукао y Никеју и срочио једну исцрпну историју од смрти Алексија Комнина до Хен- рикове владавине." Овоме би ce могло додати и да je Никита био се- кретар цара Исака Анђела, кога je пратио на походу против Влаха и Бугара 1187. Када су ослепљени Исак и његов син Алексије вра- ћени на престо, Никита je постао велики логотет, да би га с тог по- ложаја отпустио Мурзуфл.

Никита je припадник конзервативне старе школе, патриота и дубоко побожан човек. Његово дело je, y извесном смислу, јаук бо- ла и стида - бола због пропасти града и царства, стида због понаша- ња последњих царева и њихових дворана. Сер Едвин Пирс описује Никиту Хонијата као „прожетог религиозним духом - побожног y том смислу да je веровао како Bor влада светом и кажњава његов народ за моралне преступе“.

Мада je припадао Исаковом двору и био један од његових са- ветника, Никита нема ништа нарочито лепо да каже ни о њему ни

205

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

о његовом сину. Кад међутим дође до Мурзуфла, мора ce посум- њати да je ту имао разлога за личну ненаклоност. У том последњем византијском цару он не налази никаквих квалитета који би га ис- купили, иако je Мурзуфл једини y том периоду испољио нешто од древног „ромејског духа.

Никитин приказ догађаја који су водили освајању, и самог ос- вајања, непроцењиво нам je вредан. Te записе нам je оставио човек који ce налазио y самом срцу збивања на грчкој страни. Мада ce мора имати y виду његов конзервативни и религиозни отклон, ње- гов приказ je сасвим поштен. Колико год да je Никита мрзео Ла- тине који су освојили и опљачкали његов град, ипак ce веома потрудио да укаже како су сами Византинци својом исквареношћу довели до сопственог пада. Историчар, љубитељ уметности и ари- стократа, Никита није успео да пронађе довољно страшне речи ко- јима би описао Латине и њихово понашање. Управо од њега дознајемо и појединости о неким уметничким делима која су страдала за вре- ме похаре града.

Према Гибону „много хваљени укус Никите Хонијата био je таш- тина и пренемагање". Остаће вечна загонетка како je Гибон, без обзира на своју злогласну ненаклоњеност готово свему што има везе с Византијом, могао ово да напише чак и пошто je прочитао Никитин опис кипа Јелене Тројанске. Постоји, наравно, један стал- но присутни тугаљиви призвук y читавој историји Никите Хони- јата, чему ce можда може делимично приписати то што Гибон није волео овог грчког аутора. У светлости чињенице, међутим, да je ла- тинским освајањем Никита изгубио не само свој град него и свој дом и цео свој начин живота, немогуће je не осетити извесно сао- сећање са старим историчарем. Упркос својим недостацима, њего- во дело нам je подарило најјаснију слику Цариграда и Царства y последњим данима пре њиховог пада.

206

БЕЛЕШКЕ

Прво потавље

Страна 21 Сер Ернест Баркер, „Крсташки походи“, Енциклопедија британика, 14. издање. Језгровит и изванредан сажетак Четвр- тог крсташког похода.

Страна 24 Вилхелм Енслин, Цар u царска владавина: Византија, 1949, уредили Норман Хепберн Бејнс и Хенри Сент Лоренс Бо- форт Мос. Много материјала на коме je заснован мој опис Ца- риграда дугујем њиховом „Уводу y цивилизацију Источног римског царства".

ДруГо помавље

Страна 35 „Византијска уметност“ y Византија, 1949. Шарл Дил даје сажетак византијске културе и уметничких достигнућа и изванредно их расветљава.

Страна 36 Стихови из „Једрења y Визант" Вилијема Батлера Јејтса наведени су према Сабраним песмама (Collected Poems), 1965, уз одобрење господина М. Б. Јејтса и Макмилана.

Страна 36 Никита Хонијат, Историја.Страна 37 Роберт Лидел, Византија u Истанбул, 1956.Страна 40 Сер Едвин Пирс, Пад Цартрада, 1886.

Треће потавље

Страна 42 Томас Смит, Увод y Летопис Жофроа де Вилардуена, 1829.

207

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Страна 44 Навод из песме „Ускрс 1916.“ Вилијема Батлера Јејтса према Макмилановом издању Сабраних песама, 1965.

Страна 45 Вилардуен.

Чешвршо иотавље

Страна 49 За пуну процену свих рачвања иза Четвртог крсташког похода, његовог припремања и циљева, погледајте Стивен Ран- симан, Историја крсташких похода, 3. том, стр. 107 и даље. Та- кође Едвин Пирс, Пад Цартрада, стр. 227. и даље.

Страна 51 Роберт де Клари наводи да су крсташи бројали „4.000 витезова и 100.000 пешака“, док je бројност наведена код Ни- ките Хонијата,, 1.000 витезова и 30.000 крсташа". У овом случају треба сматрати да су Вилардуенове бројке најпоузданије.

Страна 53 Видети Пирс, стр. ix и даље, и Рансиман, стр. 113. Од ори- гиналних извора који указују на то да je између Млечана и Егип- ћана дефинитивно био склопљен споразум најзанимљивији je - иако недовршен - Ернулов летопис (бројне верзије од 12. века надаље). Хопф y Geschicte Griechenlands недвосмислено тврди да je такав споразум постојао, мада не наводи никакве изворе. Hi­storici Constantinopolitana цистерцитског монаха Гунтера указује на тајни договор између Каира и Венеције. Гунтер je живео y то време, умро je 1210. Важно je имати на уму да о овом спора- зуму не постоје докази, иако постоје о ономе из 1208. године.

Страна 53 Погледати рукописе које наводи Жан Александар Бишон y Le livre de la conqueste de la princée de la Morée, Париз, 1845.

Илустрација на страни 56 Освајање Задра. Ha Тинторетовој слици из 16. века приказани су топови и војници наоружани аркебуза- ма - ни једно ни друго није наравно било познато 1202. године.

Страна 59 Према Де Кларију, 36.000 марака.Страна 62 Само no себи, признање да je Дандоло приморао Репуб-

лику на ово сасвим je јединствено. Иначе уопште није долазила y обзир ни помисао да би звање дужда могло бити наследно.

208

Белешке

Пешо потавље

Страна 72 За многе податке о оружју и оклопу из овог доба ду- жан сам Чарлсу Фулксу (Charles John Ffoulkes, The Armourer and his Craft, London, 1912), a исто тако и делу Гаја Френсиса Лејкин- га Сведочанства о европским оклопима u оружју (Guy Francis Laking, A Record of European Armour and Arms, London, 1920).

Страна 76 Кад je 1453. султан Мехмед II на челу турске силе ко- начно освојио град, кула и њена одбрана биле су толико јаке да ce он није одважио да je нападне него je уместо тога превукао бродове копном од Топханеа и поново их поринуо код данаш- ње Касим-пашине четврти. Мехмедова поморска моћ међутим није била ни приближна млетачкој, a y време кад je он напао Ца- риград предграђе Галата било je претворено y засебан бедеми- ма ограђен град.

Страна 77 Никита Хонијат je увек негативно настројен према Ком- нинима, али што ce тиче његове процене учесника y овој драми не постоји никакав разлог да не верујемо да je подједнако тач- на као и код француских аутора као што су Клари или Вилар- дуен, који y сваком случају никако није могао знати шта ce збива y главама Грка.

Шесило потавње

Страна 93 Дејвид Талбот Рајс, Византинци, Лондон, 1962.

Седмо потавље

Страна 98 Цитат из „Кирасира са границе11 Роберта Грејвса, Col­lected Poems, 1965, Cassell and Co. Ltd., наведен уз одобрење аген- ције International Authors.

Страна 98 Ордерик Виталис. Овај извештај поткрепљен je и код других повесничара града, на пример код Ане Комнине, Кедре- на и Готселина.

209

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Сшрана 100 Пирс, Пад Цартрада, 1886.

Осмо иотавље

Страна 105 Једна песма из једанаестог века која слави Дтениса Акритаса, ур. Џон Маврогордато, Оксфорд, 1956.

Страна 105 По стилу Вилардуенових мемоара чини ce очигледно да их он није сам писао, него диктирао. He постоје рукописни докази из којих би ce дало недвосмислено закључити да je Ви- лардуен умео да пише.

Девешо пошавље

Страна 115 Алексије III заправо je доспео до Мосинопоља, који je идентификован као једно сеоце нешто западније од Адријанопоља.

Страна 119 Никита Хонијат, који о Алексију IV никад нема да саопшти ништа часно, сматра да je пожар избио пре него што je он отишао из Цариграда с крсташима. Како га Хонијат опи- сује, Алексије ce ватром наслађивао као Нерон. Вилардуен, ме- ђутим, који je био y бољем положају да буде упућен y царево кретање, и није гајио према њему личну ненаклоност, држи да ce то десило кад je он већ био y Тракији, a његово гледиште по- тврђују и друти ауторитети.

Десешо потавље

Страна 125 Гунтер, Historia Constantinopolitana, X. Страна 129 Дејвид Талбот Рајс, Византинци, 1962.

Једанаесшо потавље

Страна 131 Алексије Дука, звани Мурзуфл, крунисан je као Алек- сије V, али ja настављам да га називам Мурзуфл да бих избегао

210

Белешке

збрку између њега, већ покојног Алексија IV и Алексија III, ко- ји je као бивши цар побегао y Мосинопољ y Тракији.

Страна 133 HoeiopogcKU летопис. Ни Никита Хонијат, ни Вилар- дуен, ни Де Клари не дају никакве назнаке да je Алексије издао Византинце. Ипак, имајући y виду његов положај y том тренут- ку и његову потпуну зависност од Млечана и крсташа, делује сасвим могуће да их je упозорио на предстојећи напад.

Страна 136 Ha основу резервоара који су сачувани и места где су стајале старе цистерне израчунато je да су њихови капацитети морали бити око милион кубних метара.

Страна 137 Овај натпис наводи Роберт Лидел y свом делу Визан- ти ја u Истанбул из 1956.

Страна 137 Бењамин из Туделе, Путопис, y преводу М. Н. Адлера, 1907.

Страна 139 Из Рансимана, Пад Царшрада 1453,1965.Страна 140 Наведено из Александра ван Милингена, Царшрад (Con­

stantinople), 1929.

Дванаесшо u шринаесшо поглавље

Садржај ових поглавља изведен je из комбинованих извеш- таја Вилардуена и Де Кларија, при чему сам y првог имао више поверења што ce тиче политике и стратегије, a y другог што ce тиче сведочења о самим догађајима.

Страна 151 Дезертерство Мурзуфлове коњице пред слабијим не- пријатељем не указује само на потпуни слом борбеног духа - могуће je такође да je постојала смишљена завера да ce цар на- пусти првом приликом.

Чешрнаесшо иотавље

Страна 160 Ендру Роберт Берн, Персија u Грци, одбрана западноГ света 546-478. п.н.е. (Andrew Robert Burn, Persia and the Greeks, The Defence of the West 546-478 B.C.), 1962.

211

ВЕЛИКО ИЗДАЈСТВО

Страна 164 Овај навод из Француске револуције Томаса Карлајла (Thomas Carlyle, The French Revolution) пружа занимљиву пара- лелу с оновременим сведочењем Никите Хонијата.

Страна 167 Дејвид Талбот Рајс, Уметност византијске ере, 1963.

Петнаесшо потавље

Никита Хонијат нам je најпоузданији извор што ce тиче опи- са појединачних уметничких дела која су страдала. Вилардуен и Де Клари, мада пуни чуда пред цариградским богатством, y потпуности пропуштају да помену уништавање уметничких блага.

Шеснаесшо потавље

Страна 175 Жан Шарл Леонар де Сисмонди, Историја пада Рим- ског царства (Jean Charles Léonard de Sismondi, Histoire de la chute de l’empire Romain), 1835.

Страна 175 Пирс, Пад Царшрада, 1886.Страна 176 Данас y Викторијином и Албертовом музеју y Лондо-

ну. Погледајте Ковчежић Вероли Џона Беквита (John Beckwith, Veroli Casket), 1962.

Страна 182 Извештај о овим догађајима преузет je из Римске хро- нике y хроникама које je сакупио Бишон (Collection de Chroni­ques, 1875). Она ce не може сматрати y потпуноти поузданом, али no свему судећи прилично тачно одражава барем дух који je владао док je биран цар. Ни Вилардуен ни Де Клари нису би- ли y позицији која би им омогућила да знају шта ce дешавало. Вилардуен изричито тврди да док je бирање трајало никоме ни- је био дозвољен приступ y цркву. To ce чини сасвим вероватно, али будући да je дужд y то време становао y Букелеонском двор- цу, могуће je да je, утврдивши пре уласка одбора за бирање y цркву да су мишљења подељена, унапред заложио тежину свог

212

Белешке

ауторитета уз Балдуина. Једно je сасвим јасно, ниједан извештај не пружа повода за сумњу да je дужд био уз Балдуина и je уп- раво дуждев утицај и обезбедио Балдуину избор, иако су јачи разлози били на Бонифацијевој страни.

Седамнаесшо иотавље

Страна 186 VIII и IX писмо папе Иноћентија, Жак Пол Миње (Jac­ques Paul Migne), Patrologiae Cursus Completus, Series Latina, Vols. CCIV-CCV

Страна 189 Цитат из „Другог доласка“ В. Б. Јејтса преузет из Са- браних песама, 1965, уз одобрење господина М. Б. Јејтса и Мак- милана.

Страна 191 Барон де Балабр, Витешки Родос (Rhodes of the Knights), 1909.

Осамнаесшо поглавље

Страна 192 Рансиман, Историја крсташких похода, III том, 1954.Страна 196 Пирс, Пад Царшрада, 1886, „Увод“.Страна 196 Кћерка коју му, наравно, није родила његова жена ца-

рица удова Маргарета, него из претходног брака.Страна 199 Шарл Дил y Византија: Уводу цивилизацију И сточног

римскоГ царства, 1948.Страна 200 Цитат узет, уз одобрење, из „Обојеног стакла“ Кон-

стантина Кавафија y преводу Џона Маврогордата (Poems of С. Р. Cavafy, Hogarth Press Ltd., 1951).