ПРЕВЕНЦИЈА ШУМСКИХ ПОЖАРА– ПРИРУЧНИК ЗА ЕДУКАЦИЈУ ТРЕНЕРА –

Милорад Веселиновић Сања Миленковић

Београд, 2007.

Институт за шумарство, Београд

ПРЕВЕНЦИЈА ШУМСКИХ ПОЖАРА – ПРИРУЧНИК ЗА ЕДУКАЦИЈУ ТРЕНЕРА –

Аутори Др Милорад Веселиновић

Др Сања Миленковић

Коаутори Др Љубинко Ракоњац, Др Биљана Путниковић,

Др Михаило Раткнић, Др Мара Табаковић-Тошић, Др Драгана Дражић, Др Снежана Рајковић,

Др Радован Невенић, Др Војислава Нешковић

Издавач ИНСТИТУТ ЗА ШУМАРСТВО, Београд

www.izas.org.yu www.inforserb.org

За издавача Др Љубинко Ракоњац, директор

Уредници Др Милорад Веселиновић

Др Сања Миленковић

Компјутерска обрада и штампа Штампарија Алта Нова, Земун

Приручник је резултат пројекта „Едукација и обука кадрова за пре зен товање информација о превенцији и заштити од шум ских пожара” који је финансирало Министарство за по-љо привреду, шумарство и во допривреду Републике Србије, Упра ва за шуме.

САДРЖАЈ

УВОД1. Комуникација и едукација одраслих . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12. Страх од јавног наступа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53. Пажња публике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64. Седам аспеката презентације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85. Ефектно презентовање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106. ПРИМЕР: Десетоминутна орална презентација . . . . . . . . . . . . . 217. Визуелни ефекти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228. Како направити добар постер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259. Коришћење табле или блокова за писање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

ПРЕВЕНЦИЈА ШУМСКИХ ПОЖАРА10. Шумски пожари . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3911. Потенцијални изазивачи пожара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3912. Како настаје шумски пожар (пожарни троугао) . . . . . . . . . . . . . 4513. Фактори који угрожавају шуму од пожара . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4714. Степен угрожености шума од пожара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5915. Опет пожарни троугао . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6116. Врсте шумских пожара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6317. Делови шумских пожара и њихово понашање . . . . . . . . . . . . . . . 6518. Понашање пожара у току 24-часовног циклуса горења . . . . . . . 6719. Динамика појаве пожара . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6920. План превентивних мера. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7021. Активности у току гашења шумског пожара . . . . . . . . . . . . . . . . 77

ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

■ 1 ■

УВОД

1. Комуникација и едукација одраслих

Комуникација је процес који омогућава размену информација из међу различитих организама коришћењем различитих метода. Ко-му никација се одвија на различитим нивоима, на различите начине, из међу различитих јединки, тако да се она може и дефинисати врло ра зличито. Стога, када се говори о комуникацији, важно је јасно од-ре дити који аспект комуникације се анализира.

Може се рећи да је комуникација било који акт којим једна особа даје или прима информације о њеним потребама, жељама, утисцима, знању или осећањима. Комуникација, према томе, може бити на мер на или ненамерна, може се одвијати путем конвенционалних и не кон вен-цио налних сигнала, може користити језичке и нејезичке форме, говор или друге начине преношења информација.

Најчешће се комуникација описује кроз неколико њених са став-них елемената:

1. садржај, или о оно о чему се информације размењују2. извор информација, одакле информације потичу3. форма кроз коју се информације дају4. медијум преко кога се дају информације5. прималац информација, или циљ где информације стижу6. разлог због кога се информације шире.

Комуникација подразумева постојање информација које садрже знање и/или искуство, захтеве и наредбе, савете и питања. Укратко, комуникација представља процес трансмисије информација. У нај јед-ноставнијем моделу, информација или садржај се шаљу у некој фор-ми, од извора информација до примаоца информација. Пример та к-вог једноставног модела је дијалог. У дијалогу две особе, говором ра-змењују информације између себе. Посебан аспект овог вида ко му-никације, као и других размена информација између људи јесте го-вор, који подразумева један од језика (форме) којим се информације мо гу размењивати. У размењивању информација веома је значајан и повратак информација (feed-back), који је присутан и у једноставном моделу дијалога.

Форме комуникације. Невербална комуникација је начин размене информација без коришћења речи (говорног језика) већ коришћењем поза, поступака, знакова, експресија лица и говора тела. Много информација које се односе на емоционалне и афективне садржаје и значења добијамо из поступака и понашања других људи, израза лица и јачине гласа. Језик представља организовани систем сигнала (гласова, интонација), поступака или писаних симбола којим се остварује комуникација. Говорни језик који се користи у комуникацији

■ 2 ■

међу људима може да се опише као систем симбола и правила којим се симболи користе. Језик се дакле користи у комуникацији између људи свих група и узраста.

Медијуми комуникације. У људској комуникацији користе се и вештачки медијуми којима се преносе информације. Током историје они су се мењали и развијали од пећинског сликарства, цртежа до писаних и штампаних текстова, коришћења електронских уређаја за емитовање информација, и на крају компјутерске комуникације. Електронски медији су, са развојем телекомуникација, омогућили преношење информација на велике даљине и до великог броја људи. Масмедији се користе као појам који потенцира могућност преношења информације до веома широке популације, као што су радио, телевизија и новине.

Комуникација и размена информација у модерном свету су од изузетног значаја. Вештина комуникације се данас препознаје и тражи у већини професија. Вештина комуникације се сматра једном од основних квалитета запослених особа и подразумева способност оралних презентација и писаног изражавања, рад у групама и тимовима, рад са особама различитог нивоа предзнања и порекла, као и способност решавања проблема и конфликата. Едукација која обухвата стицање вештине комуникације и преношења информација развија специфичне способности и вештине као што су критично мишљење, коришћење литературе, развијање лидерских способности и припадности групи. Едукација у комуникацији би требало да почне у детињству и да се настави током читавог живота, јер стицање и побољшавање вештине комуникације омогућава стицање личне снаге и самоуверености у друштвеном животу.

У исто време, едукација у вештини комуникације побољшава систем едукације уопште. Сама вештина комуникације је значајна за све особе које учествују у процесу наставе или школовања људи. Ве ћина данашњих занимања захтева од запослених људи развијање способности комуникације у сваком смислу, док успешност у ко му-никацији омогућава напредовање у хијерархији запослених. Са учењем вештина комуникације развија се способност изражавања и говора, што обезбеђује учествовање појединаца у јавном животу и доприноси разумевању различитих културних средина. Посебно се стиче и спо-собност активног учествовања у преношењу различитих знања и по-бољ шавању квалитета функционисања различитих група. Исто тако, орг а низована комуникација подразумева окупљање људи који заједно раде, због постизања индивидуалних или колективних циљева.

Едукација одраслих. Одрасле особе које учествују у различитим едукационим програмима већ поседују одређени ниво предзнања и искуства, познају различите вештине и, по правилу, имају већ учвршћене ставове из области у чијем даљем савладавању учествују. Све ово јако утиче на начин и брзину учења, јер одрасле особе користе

■ 3 ■

постојећа знања у савладавању нових. Такође, одрасли су независне јединке која саме одлучују о својим циљевима и о томе како ће их постићи.

У исто време, све поменуто чини да се одрасли у едукационим групама током учења нових знања и вештина између себе јако разликују према свом предзнању, средини из које долазе, мотивима, циљевима и аспирацијама. Инструктор или особа која руководи неким од едукационих програма треба да препозна специфичности сваког појединца и у раду са њим обезбеди достизање њихових циљева. У исто време, мора да савлада и препреке у раду са одраслима, као што су слаба мотивација, физички фактори и услови у којима се едукација спроводи, као и евентуалну лошу комуникацију са неким од полазника.

Мотивација код људи је одређена задовољавањем основних потреба. Оснобне потребе се могу поделити у две категорије:

1. примарне (глад, жеђ, потреба за сном и сигурност), и2. секундарне, које су одређене и научене претходним искуством

(могућност напредовања по савладавању неке материје).Да би едукација била успешна мотивација је неопходна. Уколико

полазник неког курса има позитивну мотивацију за савладавање неке области и усвајање одређених вештина, учење ће бити успешније и стечена знања ће трајати дуже. Околина која подржава појединца у стицању нових знања, која уважава и третира особу као независну и одраслу обично позитивно мотивише учесника. И обратно, уколико особе нису вредноване на прави начин, уколико се не уважавају њихови доприноси раду групе, где нема подршке и охрабрења, мотивација и успех обично изостају. Физиолошке потребе код особа које учествују у програмима едукације треба да буду задовољене: пристојан смештај, довољно хране, адекватне просторије у којима се едукација обавља, избегавање премарања и претераног оптерећења програмом. Осећање сигурности треба да се обезбеди свим учесницима. Ово је некада доста тешко, јер се различите особе могу осећати непријатно у непознатој средини, поготово када је исход едукације несигуран (постојање теста на крају или слично), при чему могу бити несигурне у ниво сопственог предзнања. Такве особе је потребно мотивисати стицањем поверења у особе које руководе програмом едукације и слободним изношењем сопствених сумњи и дилема током едукације. Осећање припадности групи је битно обезбедити свим учесницима у процесу едукације. Припадање мањим групама са ментором, где се развија осећање позитивног и корисног доприноса у заједничком раду, јесте један од начина превазилажења проблема несигурности и издвојености од групе. Самоувереност и самопоштовање су битни елементи позитивне мотивације за учествовање у групи током едукације. И једно и друго ће бити резултат осећања вредновања онога што су урадили током извршавања задатака и грађења тимског рада, са посебним нагласком

■ 4 ■

на чињеницу да постоји тим у коме је свака јединка битна и свако може бити користан. Самопотврђивање је коначни резултат и представља задовољавање једног од најзначајнијих елемената задовољавања основних људских потреба. Повезана је са даљим развијањем личности, сазнања и задовољства да је неки задатак извршен најбоље што се могло; не мора обавезно бити боље или подједнако добро као што су задатак извршили други чланови групе, али најбоље што је одредјена особа могла у том тренутку. Ово је постигнуто када особа може себи да каже: „добро сам ово урадио/ла”.

Физичко стање (глад, жеђ, умор, болест) полазника било ког вида едукације битно утиче на њихову способност да уче. Све ово може да повећа напетост и нервозу у међуљудским односима и онемогући постизање оптималних резултата. Организатори едукације би требало о овоме да размишљају и да одређеним поступцима (паузе, доступност хране и пића и слично) умање могућност настајања непријатног физичког осећања код својих полазника. Средина у којој се одржавају предавања је јако битна. Добра проветрена просторија, температуре од 18-20 °C се сматра оптималном за већину предавања или других начина преношења знања. Осветљење треба да обезбеди видљивост свих техничких помагала који се корите током предавања, као и добар визуелни контакт између полазника и предавача.

Начини олакшавања едукације одраслих. Одрасле осо-бе током процеса учења и подучавања желе да се њихов статус од-ра сле особе уважи и најбоље учешће остварују када се третирају са поштовањем. Ретко која одрасла особа ће толерисати оштри кри ти-цизам, понижавања или непримерена одобровољавања.

Постоје различити начини олакшавања процеса комуникације између предавача и одраслих особа:

1. Предавач се поставља као извор информација и као особа која помаже у савладавању проблема

2. Предавач се труди да објасни нејасне ствари3. Предавач демонстрира оно што жели да се уради током вежби

или учења вештина4. Предавач стимулише одрасле ученике да сами евалуирају оно

што су урадили5. Предавач учествује у евалуацији свега што је урађено, и6. Предавач стимулише постављање питања, дискутује и утиче на

критично сагледавање предзнања својих полазникаВеома важна је повратна комуникација између предавача и

одраслих ученика (feed-back), како о области која се савладава, тако и о начину презенације. Сопственим кориговањем према оценама слушалаца, предавач може да побољша и успостави бољи контакт са њима и повећа ефекат учења. Лични стил предавача, преданост и ентузијазам јако утичу на одрасле особе које уче и оне увек позитивно одговарају на предаваче који су заинтересовани за непредовање других.

■ 5 ■

2. Страх од јавног наступа

Никоме од нас није свеједно када треба да стане на бину пред велики број људи. Истраживања показују да је страх од јавног наступа један од највећих људских страхова, већи чак и од страха од падања са литице, змије, финансијског краха, па и од смрти. Нервоза и страх потичу од недостатка самопоуздања. Основна правила, а уједно и мали савети за борбу против сопствене несигурности и страха од јавног наступа су приказани на табели 1.

Табела 1. Чињенице о којима не треба мислити и начини како не мислити на њих

Чињенице о којима не треба да мислите

Начини како да не мислите о чиње ни ца­ма о којима не треба да мислите

Публика очекује да будете нервозни

Опростиће вам подрхтавање гласа као што ће вам опростити ненамерне грешке.

Нервоза је често невидљива Уколико вас публика не познаје промену у вашем гласу неће ни приметити и ве ћи на говорника које себе описују као нерво зне пред публиком изгледају мирно и само-уве рено.

Ваши пријатељи су само ваши пријатељи

Трему разбијте још пре званичне пре зен-та ције вежбајући пред пријатељима и тако се ослободите страха.

Најбитнија је ваша идеја Концентришите се на ваше идеје а не на то како звучите и изгледате.

Ви сте се припремили Вежбајте и бићете добро припремљени.Изаберите чињеницу која вас посебно интересује

Уколико сте стварно изабрали оно што је ваша страст, то ће бити ударни импулс да кренете. Истовремено ће та ваша жеља да публици пренесете сопствену страст бити фактор који ће уклонити вашу нервозу.

Изаберите чињеницу коју најбоље знате

Никада немојте спремати презентацију са материјалом са којим нисте фамилијарни. Добро познавање материје о којој говорите је ваш помагач у уклањању нервозе.

Користите говорницу Када је користите ви имате шта да радите и немате осећај непријатности зато што вас други гледају.

Прегледајте говор сваки пут пре почетка

Уверите се да ви и слушаоци заједно радите посао. Ако се деси да погрешите... То је добро. Исправљањем сопствене грешке слушаоци ће боље научити оно што сте рекли. Из грешке ће научити.

Запамтите... Једнини начин да стварно погрешите је да не покушате да презентујете…

■ 6 ■

Многи говорници укључујући и професионалце су нервозни на почетку презентација и користе неколико начина да уклоне ту нервозу. Бити нервозан је нормално али и добро. Певачи пред концерт, спортисти пред такмичење, студенти пред испит - сви осећају нервозу. То је вид нервне енергије и битно је само да је то енергија из које се може извући добит. Када смо нервозни наш организам реагује подејством хормона који се зове адреналин и који узрокује лупање срца, налет топлоте, знојење и „лептириће у стомаку”. Адреналин такође подиже енергију и стимулише нас да дамо што боље резултате. Многи то стање протумаче на погрешан начин тј. као неку врсту „неспретности и неспремности”. Реално је сасвим другачије. Ваше вам тело говори да сте спремни и да можете да почнете. Та нервоза ће постојати само првих неколико минута говора, а после тога она нестаје и јер је говорник максимално сконцентрисан на тему коју излаже.

3. Пажња публике

Пажња публике је неопходна док говорите. Сав ваш труд ће проћи потпуно незапажено уколико вас нико не слуша. Пажња пу-бли ке у многоме зависи управо од вас. Многи ће присуствовати вашој пре зентацији, а да уопште немају жељу да вас слушају. Неки су ту да сачекају следећег говорника, неки да би се видели са пословним парт не-ри ма, а неки ће седети из чисте досаде. Како придобити њихову пажњу? И како одржати пажњу оних који су дошли да вас чују?

Према неким истраживањима, највећа је пажња на почетку излагања и она убрзо опада на 10-20%, да би се опет вратила пред крај, када најавите закључке, јер публика жели да бар нешто запамти од вашег излагања. Како задржати пажњу на истом нивоу током целе презентације?

Паж

ња п

убли

ке

Време

Закљ

учак

■ 7 ■

Постоји више разлога због којих вашу презентацију неће пажљиво слушати. Неки разлози су делимично ван ваше контроле, као нпр.: лоше озвучење, бучна публика, лоша видљивост презентације. Оно што од вас зависи су грешке које су сврстане у две категорије: грешке говорника и пропусти у самој презентацији.

Многи људи живе у свом пословном свету и неке основне ин-фор мације из њихове области сматрају опште познатим. Међутим, пу блика воли да их чује! Ова чињеница вам може бити од користи када припремате вашу презентацију и одлучујете које садржаје да у њу уврстите. Наклоност публике ћете придобити уколико им на по четку дате до знања да ће она научити нешто из вашег излагања. Имај те у виду да ће већина слушалаца бити више заинтересована за ге не ралне аспекте вашег излагања него за детаље. Осим тога, што су они више заинтересовани да науче о основним стварима из увода, те информације ће им помоћи и да боље разумеју информације које пре носите.

Нејасна структура презентације може бити кобна грешка због које вас публика неће слушати. Уколико нисте јасно дефинисали проблем, циљеве и закључке слушаоцима ће бити тешко да вас прате.

Визуелни ефекти морају задовољити одређене норме да би били читљиви и лаки за схватање. Словне грешке, премала слова, превише речи на слајду, пренатрпани слајдови, кратко задржавање на једном слајду представљају најчешће грешке које одбијају публику.

Уколико користите предуге, компликоване реченице или ако непотребно употребљавате жаргон, то може смањити заинтересваност публике за ваше излагање. Такође, избегавајте пасивне реченице јер су оне теже за схватање од активних.

Немојте читати припремљен говор! Писани језик је доста сложенији и формалнији од говорног, па је стога мање близак публици која слуша. Исто тако, читање је доста брже од говора наученог текста. Самим тим ће публика бити претрпана информацијама и убрзо ће одустати од даљег слушања.

Монотоне реченице, које су изговорене сувише споро или сувише брзо, без наглашавања и неразговетно јако смањују интересовање публике. Једна од честих грешака је окретање леђа публици и гледање у пројекциони екран, са губљењем визелног контакта са публиком.

На почетку ће вас сви слушати. Зато у почетку будите убедљиви и сигурни. Да бисте одржали пажњу публике, било би добро да презентацију поделите на неколико делова, и сваки завршите неким међузакључком! Тако ћете оне којима је пажња накратко попустила вратити слушању, а да нису много пропустили. Осим тога, због оних који вас пажљиво слушају поновићете закључке више пута и омогућити да без много напора упамте суштину.

Универзални закон говорника каже: (1) Реците слушаоцима о чему желите да им говорите (2) Потом то слушаоцима испричајте (3) Реците слушаоцима о чему сте им причали. И док будете говорили

■ 8 ■

поновите више пута о чему говорите. Сигурно не желите да понављате исте ствари много пута. Али можете истаћи важне чињенице и користити неколико различитих начина да их кажете. Ако то урадите унапред, и саслушате сами себе видећете да то не звучи досадно.

Зашто је неопходно да се понављате? Одговор је једноставан. Уколико желите да пренесете слушаоцима важну поруку, да би је они упамтили морате је поновити 3-6 пута, на различите начине. Неке сту дије су показале да уколико важну поруку изнесете само једном то ком вашег излагања, запамтиће је само 10% слушалаца. Уколико је поновите 10 пута, запамтиће је 90% слушалаца. Уколико не будете по-нављали поруке, 40% ваших слушалаца ће заборавити све што сте ре-кли 20 минута након излагања.

Велики говорник Winston Churchill је рекао „Ми се нећемо никада покорити!” једанаест пута; „ Ми ћемо се борити....” седам пута током свог говора. Ове реченице су заједно представљале само један минут његовог излагања, али биле су оно што се упамтило.

Врло битна чињеница приликом излагања је поштовање предвиђеног времена. говор у границама предвишеног омогућава да оставите пристојан и добар утисак. Уколико не поштујете време ваше понашање је увредљиво за публику. Увек размислите како се ви осећате када него предуго говори и сигурно сте свесни чињенице да не пратите његово излагање ма колико био добар говорник.

4. Седам аспеката презентације

Постоји седам аспеката о којима се размишља током припреме и извођења презентације. Ефективан предавач мора да научи и да буде сродан са свих седам аспеката, јер неуважавање било кога од њих учиниће презентацију неефективном.

Седам аспеката добре презентације су:гОВОРНИК. Један од главних фактора у било ком говору или

презентацији је говорник (извор информација) сам по себи. Многи говорници забораве да су ОНИ презентатори и да НИСУ визуелни додатак. У данашње време велики број говорника користи бројне визуелне ефекте и при томе заборављају да су они само помоћно оруђе говорника.

Постоје три фактора која дефинишу сваког говорника:1. Његова/њена мотивација да одрже презентацију. Мо-

ти вацију говорника одређују следећи легитимни елементи: директна (новчана) или индиректна добит (добар осећај зато што се помогло другима, јавно приказивање и представљање), непосредна (новчана) или одложена добит (дипломирање, стицање академског нивоа после уложеног труда после неколико година) или професионална обавеза. У основи, без обзира

■ 9 ■

шта би мотивација (један или више фактора) могла бити, пре припреме предавања неопходно је да дефинишете шта је ВАША мотивација.

2. Његов / њен кредибилитет као говорника. Кредибилитет го ворника зависи од његове уверљивости, компетентности и добрих намера. Добро организован говорник се сматра ком пе-тент ним. Уколико је атрактиван и динамичан у свом излагању, ње гов кредибилитет се не доводи у питање. Основни фактор ко-ји пројектује једног говорника је његов сопствени став који је заузео према себи.

3. Његов / њен стил излагања. И најбоље написан текст, уколико се не излаже са стилом, не постиже жељени ефекат.

ПОРУКА. Порука означава СВЕ што је говорник дао или рекао, вербално или невербално. Вербалну компоненту чине три основна еле-мента: садржај, стил и структура. Садржај - је оно што кажете о ва шој изабраној теми. Укратко, садржај представља суштину вашег из ла га-ња. Неопходно је да претражите пажљиво сав материјал приликом ут врђивања теме излагања и изаберете циљне реченице које ћете ко-ри стити. Приликом тог избора неопходно је размишљати о томе шта слу шаоци желе да чују и за које време то треба да изложите. Стил је начин на који презентујете садржај вашег говора. Стил варира од веома формалног до неформалног у зависности од способности го-вор ника, слушалаца и повода којим се држи презентација. Структура - представља организацију ваше презентације. Сачињена је од увода (под разумева представљање говорника и теме, уз истицање статистике и циља предавања), главног дела (изношење главних чињеница и де-та ља уз наглашавање главне идеје) и закључка (сумирање главних чи-њеница, поздравна реченица и отварање дела у коме се постављају пи-та ња и дају одговори).

СлУШАОЦИ. Уколико желите да будете добар говорник морате анализирати ваше слушаоце. Приликом утврђивања профила слу ша-ла ца неопходно је да утврдите следеће карактеристике: старост, пол, ра су, карактеристике везане за географски локалитет, припадност одређеним групама, ниво образовања и број. Врло је практично ко ри-стити акроним енглеске речи „A-U-D-I-E-N-C-E” где свако слово пред-ставља карактеристику коју треба да анализирате:

A-udience (слушаоци) - Ко су слушаоци?U-understanding (разумевање) - Колико разумеју тему о којој

ћете говорити?D-emographics (демографске карактеристика) - Којих су

година, пола и интерсовања?E-nvironment (околина ) - Где ћете стати приликом говора и да

ли ће вас сви слушаоци видети?

■ 10 ■

N-eeds (захтеви ) - Шта слушаоци желе од вас, шта ви желите од њих и шта ваши претпостављени желе од вас?

C-ustomized (прилагођавање)- Да ли сам своју поруку добро уобличио за публику која ме слуша?

E-xpectations (очекивање) - Да ли ће слушаоци научити нешто од мене?

НАЧИНИ КОМУНИКАЦИЈЕ. Када комуницирате са публиком, можете користити више начина да то остварите. Основ ваше ко му ни-ка ције је вербални, али невербални начини, који ангажују чуло вида су такође веома важни. Веома је важно да користите више начина ко му-ни кације и на тај начин одржите пажњу публике. Неколико основних на чина комуникације су:

А. невербални (гестикулације, мимика, став, покрети тела)Б. визуелни (дијаграми, табеле, графикони, слике, објекти)Ц. слушни (тоналитет гласа, варијације у тону, остали звуци)

ПОВРАтНА ИНфОРМАЦИЈА. Повратна информација подразумева оцену начина на који је порука коју говорник преноси прихваћена код публике, као и оцену реакције публике на њу. Ова фаза није завршена све док говорник не одговори на питања која слушаоци постављају. Говорник мо же чак поставити питања слушаоцима о томе да ли су разумели о чему је говорио, мада то може процењивати и на основу невербалних реакција пу-блике. Јако је важно успоставити везу са публиком коришћењем елемената со цијалног хумора, или чак продуженом дискусијом после излагања.

НЕПРИЈАтНОСтИ. Постоје две врсте непријатности са којим се говорник сусреће:

а. Спољашње непријатности- говор људи, кашаљ, ша пу та ња, слаба акустика, шумови клима уређаја, лоша кли ма ти за ци ја (хладно или топло), лоше осветљење.

б. Унутрашње непријатности - конфузан и нејасан говорник, или лош контакт говорника и публике.Говорник и публика би требало да симултано комуницирају је-

дни са другима. На овај начин је могуће исправити лоше озвучење или неутралисати буку.

АМбИЈЕНт. Место на коме одржавате своју презентацију је јако важна компонента. Постоје практичне разлике у начину излагања у зависности од величине просторије и техничке опремљености, као и од броја слушалаца. Пре припреме презентације било би пожељно да се до детаља упознате са простором у коме ћете излагати и прилагодите изглед презентације условима.

5. Ефектно презентовање

Способост да се ефектно презентују информације, подједнако је важна као и способност да се изаберу праве информације. Разу-

■ 11 ■

ме вање контекста сопствене презентације, анализирање публике, де финисање циља и избор доброг наслова излагања су предуслови добре презентације. Комплетном утиску који ћете оставити доприносе, ништа мање, и начин говора, гестикулације и говор тела. Да бисте били убедљиви као говорник, неопходно је да разумете контекст сопствене презентације а да би у томе успели неопходно је да себи поставите следећа питања:

Које су примарне теме које треба да презентујете?•Колико је ваша презентација повезана са њима?•Како се ваша презентација уклапа у презентације осталих •излагача?Ко ће излагати пре и после вас?•Како ће ваша презентација утицати на остале излагаче?•Да бисте припремили презентацију која ће бити разумљива, увек

се запитајте коме се обраћате. То значи да треба да анализирате састав публике узимајући у обзир њихово претходно знање о материји коју излажете. У томе ће вам помоћи следећа питања:

Колико публика зна о теми коју излажем?•Колико познају мој целокупни рад?•Шта очекују од мене?•Колико се заинтересовани за оно што желим да кажем?•Какав општи став имају о теми коју излажем?•Познавање публике може бити кључна тачка у припреми вашег

излагања. Добром припремом, у складу са знањем и структуром слушалаца, већ на самом почетку освајате њихово поверење и наклоност.

Значај циља и наслова

Циљ оралне презентације може бити излагање проблема, не ког плана или једноставно преношење информација. На почетку пре зен та-ције то треба и да нагласите. Уколико јасно ставите до знања циљ и оно што намеравате да образлажете, публика ће се лакше фокусирати на причу и лакше ће повезати делове вашег излагања. Добар начин да при-до бијете пажњу публике на самом почетку је да наслов креирате тако да садржи суштину ваше презентације, али да притом буде атрактиван и занимљив. Наслов не одсликава само садржину презентације, већ от крива стил и начин на који ћете говорити. За сваку презентацију по стоји одређено интересовање и она представља занимљивост сама по себи, тако да је неопходно одржати пажњу публике тако да би и она запамтила вашу идеју и поруку. Међутим, прва ствар коју морате да проверите је да ли „имате” публику. Због тога је неопходно да се по трудите да направите привлачан наслов који ће привући људе да чују оно што ви желите да кажете, а да то не желе због вас него због

■ 12 ■

информације коју ће те им пренети. Приликом избора наслова не оп-хо дно је да се придржавате следећих критеријума:

Да ли желите да произведете добит, резултат или акцију?•Да ли наслов добро осликава тему о којој говорите?•Да ли желите да буде драматичан, мистериозан или контровер-•зан?Да ли позива на размишљање?•Да ли је двосмислен?•Да ли имитира неке друге наслове или фразе?•Да ли се лако памти и да ли је звучан?•Да ли значи оно што ви мислите да значи?•Пре него што почнете да пишете припрему за оралну презентацију,

прво би требало да истражите тему коју ћете излагати. Дефинишите које информације вас највише занимају. У складу са циљем који же-ли те да остварите овим предавањем, изаберите да ли ћете изностити ста вове експерата, туђа искуства, или ваше сопствена и да ли ћете то пред стављати сликама, графиконима или ћете се задржати на усменом обја шњавању. Када одлучите о чему ћете говорити, неопходно је да информације које поседујете организујете у једну целину. Да би вас публика боље схватила неопходно је да ваша презентација има од ре-ђе ну структуру.

Постоји значајна разлика између оралне презентације и писаног рада. Код оралне презентације слушалац мора би јако сконцентрисан да би пратио излагање, без могућности да затражи понављање не ра-зум љивог дела. Међутим, када читамо текст можемо да се враћамо на неразумљиве делове, да прелетимо погледом преко свих делова које текст саржи и да се задржимо на онима који нас интересују. Из тог ра злога, текст треба да има тачно дефинисану структуру која гласи: Увод, Главни део и Закључци. То значи да се од публике захтева да ство ри целу слику нудећи јој део по део. Стога је много практичније обје динити и груписати податке тако да они чине целину са посебним за кључком.

Презентацију припремите тако да прича буде кратка. Имајте у виду да причање траје дупло дуже од читања. У нормалном говору изговорамо 100-125 речи у минуту, пред публиком 80-100. Пре него што почнете креирање презентације треба да дате одговоре на следећа питања која би слушаоце могла да занимају.

Зашто би мене занимала баш та тема?•Како ћете ме убедити у ваше идеје?•Када сте ме убедили, какав то значај има?•Одговори на ова питања организујте тако да задовоље следећу

форму:1. УВОД - јасно дефинишите проблем и циљ2. ГЛАВНИ ДЕО – сажмите резултате3. ЗАКЉУЧАК – шта сте сазнали и шта даље

■ 13 ■

Форма може изгледати и овако:1. ПРОБЛЕМ – шта не знамо2. РЕШЕЊЕ – која су решења позната, а која могућа

Или:1. ЗАШТО – шта нам је био циљ и због чега; нешто ново или

неуобичајено2. КАКО – на који смо начин постигли циљ; која је то нова метода,

нови показазељи3. ДОКАЖИ – који је главни доказ; доказ који је другачији од

постојећихМеђутим, успешност вашег излагања не зависи од редоследа де-

ло ва, већ од реалне процене шта је важно, а шта не. У уводу реците о чему ћете причати. У главном тексту ћете им тему испричати, а у за кљу чку ћете им поновити оно о чему сте причали. Ова понављања можда изгледају сувишна, али ваша публика ће на тај начин лакше пратити и разумети кључне тачке вашег излагања. Да бисте дизајнирали пре зен тацију на овај начин морате јасно знати шта то ваша публика жели да зна. У уводу ћете јасно издвојити шта је тема ваше презентације и упознати публику са оним што следи. У главном тексту објасните сваку тачку коју сте навели у уводу. Пошто сте у уводу таксативно навели кључне циљеве теме вашег излагања у главном тексту их образлажете и поткрепљујете чињеницама. Овакав начин омогућава публици да прати ваше идеје, било да је ваш говор информативан, аналитички или уверљив. Врло је важно да нагласите сваку кључну тачку пре него што пређете на следећу. Закључак би требало да објасни смисао вашег излагања и објасни значај изнесених идеја. У закјучку идеје износите концизно, јер је то оно што публика не сме да заборави. Закључак не би требало да буде предугачак. Пожељно је да унапред будете припремљени на питања која вам могу слушаоци поставити. Уколико је просторија велика није лоше тражити да се понови постављено питање, јер на тај начин прецизно чујете питање, усмеравате своје мисли у том правцу и дајете прецизнији одговор. Ако вам питање није сасвим јасно, уз уважавање онога ко је поставио питање, захтевајте да га појасни. Истовремено добијате време да размислите и дате актуелан одговор. Уколико вам питање није јасно, можете га поновити лагано са уводном реченицом „Значи, ви сте питали...” Пажљиво сачекајте да слушалац постави питање и тек онда одговорите, никада не прекидајте постављање питања. Уколико вам неко постави питање док говорите, замолите га да запамти питање и постави га по завршеном излагању. Никада не прекидајте своје излагање да би одговорили на питање. Изузетак су веома кратка, врло конкретна и јасна питања која се више односе на саму презентацију него на тему о којој говорите (резолуција слике, шта стрелица показује, вредности на левој страни дијаграма итд.). Најважније је да уколико не знате одговор на питање то и кажете.

■ 14 ■

Никада не импровизујте, јер ће то публици бити очигледно. Да бисте учинили вашу презентацију динамичном и подстакли публику да вас пажљиво слуша, можете постављати питања и успоставити бољи контакт са слушаоцима. Међутим, држите се неких основних правила:

Постављајте „пријатељска” питања – немојте питати уколико ће •неко бити доведен у непријатну ситуацију.Избегавајте ризична питања – она где би се видело незнање •ваших колега.Када поставите питање, продужите са малим објашњењем, како •бисте публици дали времена да размисли и да бисте је охрабрили. Или, направите увод у питање са којим понављате оно што сте већ рекли и што ће директно довести до одговора.С друге стране, не дозволите ономе ко одговара да руководи •вашом презентацијом. На учтив начин се захвалите, обајсните да ћете то и објаснити у даљем излагању и наставите планираним током.Покушајте да спречите међусобни дијалог публике.•Циљ је да публику подстакнете да размишља и на најлакши

начин усвоји оно што ви презентујете, а не да проверите колико ко не зна. Међутим, пошто завршите излагање, морате бити спремни на дискусију и питања која ће публика постављати вама. Многи, чак и они добри говорници, са одличном и ефектном презентацијом имају страх од овог дела излагања. Како остати сигуран у себе до краја?

Када припремате презентацију, размишљајте о могућим •питањима која би публика могла да вам постави. Предухитрите их и то уврстите у презентацију.Читајте, истражујте, проширите вашу тему.•Постављено питање увек поновите, како бисте добили на времену •да размислите и знајте да се ту налази већ пола одговора.Не показујте слабост, останите самоуверени чак и када не знате •одговор. Поновите оно што сте ви истраживали и истакните поље вашег интересовања.Не заборавите да је у реду да не знате одговор.• Уколико питање превазилази оквире ваше теме, подсетите •публику чиме сте се ви бавили и да је то добра идеја за неко будуће истраживање.На увредљива и провокативна питања одговарајте учтиво, не •заузимајте одбрамбени став, не смете бити агресивни.Слушање предавања је много захтевније од читања, па је врло

важна садржина написаног текста, али и његова уочљивост. Док читате, оно што не разумете можете читати више пута све док себи не разјасните све нејасноће. Међутим, разумевање онога што се говори захтева већу концентрацију и пажњу, тако да ће једноставно написан текст који прати усмено излагање веома помоћи адуиторијуму да

■ 15 ■

дође до суштине вашег излагања. Када припремате презентацију, имајте на уму да публика не воли дугачке презентације. Слушање је захтеван процес, па имајте то на уму када бирате садржај онога што ћете приказати. Увек имајте на уму да оно што презентујете буде што концизније. Небитне чињенице ћете одредити у складу са претходним знањем слушалаца, па ћете тако основне информације о нечему нагласти публици која се недовољно разуме у тему, а изоставићете то и нагласити резултате вашег истраживања публици која се бави облашћу везаном за ваш рад.

Због тога поставите себи следећа питања:•Да ли је публика заинтересована за оно што ћете рећи?•На која питања они желе одговор?•Која су од тих питања важна а која мање важна?•Којим редоследом ћете изложити идеје а у складу са очекивањима •публике?

Избор одговарајућег стила говора и говор тела

Начин на који говорите може бити од пресудног значаја за успех ваше презентације. Можете имати добар садржај и добре идеје, које су поткрепљене прецизном статистиком, али ако је ваш стил говора неприкладан публици или намени онога што желите да постигнете, ваша презентација може бити потпуни промашај. Уопштено, треба да звучите самоуверено, одважно и искрено. Тон и степен формалности зависе од околности под којима излажете и вашег односа са публиком. То ћете проценити када себи поставите следећа питања:

Да ли вас чланови публике познају ?•Да ли сте по рангу изнад или испод њих?•Какав приступ и степен формалности ваши надређени очеку-•ју?Стил писања у основи одређује избор речи, дужину и струкуру

онога што ћете усмено презентовати. Међутим, орална презентација је заснована и на невербалним сигналима који могу да побољшају или умање њен успех. Најефективнији стил је најчешће свакодневни говор, који је уједно и најразумљивији. Ово је неколико препорука које ће презентацију учинити ефектнијом:

Избегавајте дуге, сложене реченице.•Избегавајте апстрактне речи.•Избегавајте жаргон, уколико нисте сигурни да би то било при-•клад но за публику.Користите кратке реченице у активном облику.•Нагласите сваку кључну тачку до које дођете.•Направите малу паузу после сваког сегмента излагања.•Причајте полако, изражајно и са ентузијазмом.•

■ 16 ■

На кључним местима употребите гестикулацију.•Нека вам лежеран покрет тела помогне у наглашавању битних •чињеница.Успоставите контакт очима са публиком. Тако ћете их приморати •да вас пажљивије слушају, а и деловаћете убедљивије. Такође, по моћи ће вам да имате увид у реакцију публике на оно што го-во рите.Немојте учити напамет вашу презентацију. Ваше усмено из ла га-•ње ће на тај начин звучати као да читате. Користите кратак под-сетник написан на једној страни у случају да заборавите оно што следи. Предугачак подсетник вас може збунити.Да не бисте прекорачили дозвољено време, вежбајте своју пре-•зен тацију и мерите време.Уколико сте у могућности, снимите свој говор и преслушавајте •са ми или са колегама. Објективно оцените структуру презен-та ције, стил, убедљивост. Обратите пажњу на тоналитет из ра-жавања. Процените да ли говорите јасно, довољно споро и из-ра жајно.Ако је могуће посетите просторију у којој ћете презентовати. •Проверите техничке услове и адаптирајте се на амбијент.Уколико планирате да поделите пропратни материјал то учините •тек након презентације јер листање материјала може ометати вашу презентацију.Када сте добро осмислили презентацију, написали текст и на пра-

ви ли слајдове, остаје вам још да осмислите начин како да привучете пу блику. Како ћете то учинити? Ево неких предлога:

Покажите умерени ентузујазам за тему којом се бавите.•Не бркајте ентузујазам са гласношћу.•Будите самоуверени.•Пазите на тон којим говорите да би били убедљиви.•Добри говорници, како мушкарци тако и жене, често говоре у •нижим регистрима њиховог гласа.То се може заборавити због треме, али избегавајте драматичне •варијације гласа.Причајте уједначено и смирено.•Став и поркрети тела су врло битни – никако се немојте кретати •по подијуму или лупкати ногама. То ремети пажњу публике. Обратите пажњу на одевање и накит који носите.

■ 17 ■

Како бити занимљив током презентовања?

Када год је могуће, убаците неку анегдоту, аналогију, шалу. •Наравно, будите умерени и ускладите то са структуром публике. Хумор је пожељан само ако је прилагођен ситуацији.Употребите гестикулацију само када желите нешто да нагласите. •То учините лежерно и са стилом. Никако немојте махати рукама, стављати руке у џепове, играти се са оловком, пребацивати равнотежу с једне ноге на другу.Када сте једном привукли пажњу, неопходно је задржати је.

Неким реченицама се може поново потенцирати значај неких делова предавања и поново привући пажња публике током презентације:

Навешћу вам три разлога због којих су промене неопходне...•Како смо установили кључне проблеме, потребно је да пронађемо •могућа решења...Закључимо: дискусија до сада нас је довела до кључне чињенице, •да треба...Уколико се укључите у овај програм, добробит би се огледала •у...Шта је све говор тела? Говор тела је термин који објашњава

коришћење покрета тела уместо или заједно са вербалним изражавањем. То се односи на све оно што није вербална комуникација. Невербална комуникација може бити спонтана, несвесна или намерна радња. Свесна невербална комуникација се односи на све оне покрете (намерно смејање, покрети рукама, имитације) које особа прави потпуно или делимично с намером, али је свесна њеног значаја. Несвесна вербална комуникација се највише огледа у изразима лица и открива осећања особе. Иако су најчешће људи несвесни свог говора тела, они шаљу и примају поруке невербалном комуникацијом практично све време комуникације, било да говоре или ћуте. Например, често виђамо људе који држе прекрштене руке преко груди. Тај поступак се може протумачити на различите начине: 1) потпуно несвесном баријером који особа ставља између себе и свог саговорника. 2) особа жели само да загреје руке. 3) особа само жели да се удуби у разговор у коме учествује. 4) у озбиљним расправама овај покрет би значио гест супротстављања. Много је тумачења за само један прост покрет рукама, али је чињеница да он има значење и да га не треба занемарити. То значи да тумачење говора тела може бити потпуно погрешно и да доведе до неспоразума, поготово ако му се придодаје већа важност него говорној комуникацији. За вашу оралну презентацију важни су покрети тела које можете да контролишете и њиме обезбедите веће поверње публике и њихову дуготрајну пажњу. Зашто је користан говор тела? Зато што је природан део комуникације, олакшава мишљење, отклања нервозу, наглашава оно што говоримо, одржава пажњу слушалаца. Он се односи на контакт очима, изразе лица, став тела, покрете и гестикулације. Ефектан говор

■ 18 ■

тела је неопходан сваки пут када станете пред публику. Златно правило је: „Будите природни и опуштени”. Сваки ваш покрет, ваше држање треба да буде одмерено и прецизно, али да притом изгледа природно и спонтано. Ваши покрети треба да нагласе оно што имате да кажете, тако да уколико нису у складу са њима, могу збунити слушаоца.

Колико ћете допустити свом телу да говори заједно са вама, зависи од величине аудиторијума. Када је публика многобројна и јако удаљена од вас, можете користити покрете рукама великих амплитуда, можете да се шетате, покрећете цело тело. Када вам је публика ближе, употребљавајте регуларне покрете руку и ногу, наглашене покрете усана и обрва, покрете главе у „да” и „не” положају. Мања публика (30-100 људи) допушта вам употребу експресивних покрета лица, покрете руку, заједничке покрете лице/шака као и мале покрете руке. Малобројна публика, или када вас снимају за телевизијски наступ, дозвољава вам употребу скоро свих ових покрета, укључујући и покрете пристима.

Контак очима је важно оруђе оралне комуникације. Гледањем у публику одајете пријатељски став према њој и делујете више природно и самоуверено. Сматра се да они људи који не гледају друге у очи или немају довољно самопоуздања или не цене довољно саговорника. Зато, док говорите, држите очи широм отворене. Код наглашавања нечег важног можете подигнути обрве на горе. Уз адекватну паузу у говору, деловаћете врло убедљиво.

Важни су покрети тела и став. Врло је битно да се исправите док стојите, али се трудите да не делујете круто и арогантно. Покушајте да делујете опуштено. Никако немојте држати руке у џеповима, јер тако делујете сувише неформално. Руке не треба да су прекрштене преко груди, али немојте ни превише махати њима. Идеално је да их лежерно држите на говорници или поред тела, уз повремени покрет којим нешто наглашавате. Употребом сопственог гласа знатно можете побољшати усмену презентацију. Увек станите право, мало раширите ноге, опустите стомак и дишите дубоко. Покушајте да опустите гласне жице и видећете да ће вам глас бити природнији. Једна од битних ствари које треба да знате је да када желите да нагласите нешто врло важно у говору, направите паузу у реченици. Пауза може да траје 2-3 секунде, важно је да се уклапи у говор и да звучи природно. Уколико користите микрофон, увек пробајте пре него што публика стигне. Честа грешка је да се говорници сувише приближавају микрофону. Микрофон је направљен да прикупља гласове из даљине, тако да непотребно приближавање може произвести микрофонију. У тим ситуацијама говор може бити сувише гласан, а сам положај тела који може бити искривљен квари општи утисак. Обратите пажњу на изговор. Пре него што изађете пред публику, будите сигурни да правилно изговарате речи, ако не за све, онда бар за оне кљичне и оне које понављате више пута. Обратите пажњу на то које су речи наглашене, а које ненаглашене.

■ 19 ■

Гестикулације су индивидуални израз сваке особе. Оно што је за неког у реду, за другу особу можда није. Постоји неколико препорука које ће вам омогућити да своју гестикулацију контролишете и учините је ефектном:

1. Реагујте природно на оно што мислите, осећате или видите. Уколико примените реакцију која је за вас неприродна, бићете напети.

2. Креирајте ситуацију за покрет, а не покретом ситуацију. Када говорите ви сте комплетно окупирани и не можете да мислите о покретима својих руку. Ваше гестикулације су производ и садржај ваше презентације.

3. Усклади свој покрет са речима и ситуацијом. Не претерујте са гестикулацијама јер ћете скренути пажњу на себе, а не на оно што причате.

4. Нека ваше гестикулације буду убедљиве. Нека покрети буду ненаглашени, у право време, природни и спонтани.Живимо у ери када комуникација осим вербалног подразумева

и визуелни утисак. Визуелни ефекти вашу презентацију чине убед љи-вијом, интересантнијом, професионалнијом, и привлаче пажњу пу бли-ке. Визуелни ефекти помажу публици да боље разуме ваше идеје. Њи-ма наглашавате кјлучне тачке и тиме обезбеђујете да се лакше упам-те. Они омогућавају публици да прати ваш ток мисл и чине ваше иде-је лакшим за памћење и повећавају шансу да их публика упамти. Ме-ђутим, наеадекватна употреба визуелних ефеката може привући па-жњу публике тако да вас она уопште не слуша. Да би били ефектни, ви зуелни ефекти морају бити једноставни и лаки за разумевање. Они подразумевају графике, слике, табеле, анимације, фотографије, ма пе. Некада је прикладније да једном сликом замените неколико ре че ница.

Како се креирају ефектни визуелни ефекти? Пошто се визуелни ефекти приказују док вас публика слуша, они треба да су што простији и они су детаљно обрађени у погалваљу о прављењу презентације:

И за крај...

Да би све припремили како треба, неопходно је да:Почнете са припремом на време.•Не заборавите да је важно да будете одморни пред наступ.•Вежбајте презентацију што више, све док је не испричате течно •и без грешке.Мислите о публици, шта они знају, шта не знају, шта ће их •занимати.Не заборавите који је ваш циљ, да ли да информишете или да •убедите публику.Кажите им о чему ћете им причати, испричајте им и поновите •оно што сте испричали.

■ 20 ■

Усмерите публику. Објасните зашто је њима важно да чују шта •ћете рећи.Успоставите однос са публиком.•Ставом, тоном којим говорите и одмереношћу стичете креди-•би литет.Избегавајте да се извињавате. Избегавајте реторичка питања.•Користите примере, мишљења експерата, анегдоте.•Користите једноставне реченице и просте шеме и графике.•Обраћајте се публици (ви) и употребљавајте личне облике глагола •(ми смо дошли до сазнања).Немојте се бојати тишине. Ако се блокирате боље је да ћутите него •да муцате, користите неартикулисане тонове и подштапалице.Подсетник нека садржи само фразе, а не целе реченице које вас •могу успорити и збунити. Не заклањајте екран на којем при-казујете слајдове.Дођите пре почетка предавања да бисте се адаптирали на про-•сто рију и да би проверили техничке услове.И на крају краја, ево још једног начина да проверите да ли сте

спремни за усмену презентацију. Енглеберг је још 1994. године дао једну шему, 7П (енгл.), седам приципа за јавни говор.

Purpose (циљ)- Зашто ћете држати презентацију? Шта хоћете да објасните публици, или у шта хоћете да је убедите?

People (људи) - Ко ће бити ваша публика? Какво је њихово предзнање о теми, какви су ставови слушалаца? Како ће реаговати на оно што им будете испричали?

Place (место)- У каквим условима ћете одржати презентацију? Да ли постоји могућност коришћења пројектора (или неког другог ви-зуелног помагала)?

Preparation (припрема)- Колико дуго и детаљно истраживати за-да ту тему? Где наћи литературу? На који материјал да се позовете?

Planning (планирање) - Који је то најефектнији начин да публика схва ти ваше идеје?

Personality (сопственост) - Какав став треба заузети пред пу бли-ком? Како да им се свидите и како да вам верују?

Performance (извођење) - Који начин изражавања је нај аде кват-ни ји за дату ситуацију? Који стил говора је најпримеренији публици и теми?

И на крају још само мало савета ...

1. Публика је ту да чује вашу поруку.2. Опустите се и пренесите ту поруку, немојте се концентрисати на

самог себе.

■ 21 ■

3. Побрините се да тема о којој причате одговарајућа за публику која ће вас слушати.

4. Сконцентришите се и причајте полако. Не читајте са слајдова или из подсетника.

5. Не стојте укрућено. Правите природне покрете, попијте воду, иступите пред говорницу. Немојте правити превише покрета, то одаје нервозу.

6. Немојте предуго причати. Имајте на уму да је концентрација слушалаца ограничена и да они треба да чују само оно што је ва жно, а не све оно што ви знате.

7. Гледајте у публику. Тако ће вас више слушати и боље разумети.8. Када желите нешто да нагласите, застаните и погледајте у

публику. Покажите им да их уважавате.9. Будите на располагању за питања публике на крају предавања.10. Уколико се са некима не слажете, не упадајте у расправе.11. Уживајте у вашој презентацији. Озбиљна тема не мора да буде и

досадна!

6. ПРИМЕР: Десетоминутна орална презентација

УВОД (1-2 слајда, до 2 минута)

Ко сте ви? Шта је ваша тема? Зашто је то важно? Како је орга ни зо вана ваша презентација?

Представите се, изнесите ваше квалификације и искуство и обра-зло жите зашто сте изабрали баш ту тему. Морате убедити публику да вас слуша. Поставите тему као проблем на који ћете ви пробати да да-те одговор. Убедите публику да је то баш за њих важно, како је тема од опште важности и за кога. Прикажите на једном слајду садржај пре давања.

ГЛАВНИ ТЕКСТ (7-8 минута)

Приликом излагања главног текста можете користити неколико начина:

Реторичан – питања и одговори ◆Логична прогресија – назначите делове А, Б, Ц ◆Временска серија – распоредите информације од почетка до краја ◆(на почетку, потом, на крају)Поређење и контрасти – користите исту структуру да упоредите ◆различите догађаје, појединце или ситуације.Проблем и решење – не износите проблем без идеје о решењу ◆

■ 22 ■

Од простог ка компликованом – користите шеме, дијаграме и ◆графике да упростите излагањеДедуктивно резоновање – крећите се од општих принципа или ◆резултата до специфичне примене или примераИндикативно резоновање - од специфичне примене, примера ка ◆генералним принципима или закључку

ЗАКЉУЧЦИ (1-2 минута)

Кратак преглед, подвуците, истакните•Повежите са уводом и захвалите се.•

Не заборавите:Гледајте у публику, не у екран լИзговарајте јасно и гласно լЗаузмите лежеран став, не будите укочени լБудите духовити լПокажите ентузијазам за вашу тему լПравите паузе између делова презентације լЈедан слај по минуту լЈасни и једноставни графици լСложенији графици захтевају два минута լПазите на време լВежбајте док не постигнете течно излагање լЗадовољите публику լДопустите ономе ко поставља питање да заврши լПреформулишите питање ако треба լДајте кратке одговоре լПризнајте ако не знате լЗахвалите се на питању или примедби լИ све то траје само 15 минута.

7. Визуелни ефекти

PowerPoint презентација (коришћење компјутерски при прем-ље не презентације) је данас уобичајено визуелно средство на већини предавања, састанака, и скупова било које врсте. Ово је врло је корисно, ефектно визуелно средство које обезбеђује да предавач изгледа про фе-сионално. Такође, омогућује да се презентација припреми унапред и испроба много пута пре наступа предавача, и омогућава репродукцију сли чних предавања неограничени број пута. Пружа се у исто време пу блици могућност и да прочита информације које јој се преносе и на ефи касан начин их упамти.

■ 23 ■

Постоје нека усвојена правила којих се треба придржавати уколико се користи PowerPoint презентација као визуелно средство током презентације или предавања.

1. Током припреме слајдова препоручује се коришћење такозваног ма стер слајда (модела) да би се обезбедио једноставан и уни фор-ман изглед слајдова. Препоручује се да се у слајдовима једне през-ентације мења садржај (листа са обележивачима или бројевима, комбинације текста и слике, текст у две колумне и слично), али потребно је задржати униформност осталих елемената који сачињавају слајд, као што су фонт, боје или позадина.

2. Потребно је ограничити број речи на слајду. Текст треба да садржи само кључне речи и основну информацију кад год је то могуће.

3. Најчешћа грешка је презентирање такозваних презаузетих слај-дова, односно слајдова са великом количином текста на њима. Текст на слајду не сме да изгледа као преписана страница књиге. По жељно је да текст буде организован у 6 редова по слајду (без наслова).

4. Пожељно је користити графику у изношењу информација. Боље је да слика сама по себи исприча цео текст.

5. Треба лимитирати тачке, зарезе и другу пунктуализацију.6. Треба избегавати писање само великим словима.7. Размаци између речи повећавају читљивост са слајда.8. Потребно је користити боју позадине и текста у контрасту.

Најбоља видљивост се постиже писањем тамних слова на светлој позадини, или светлих слова на тамној позадини.

9. Позадина која има графичке додатке смањује читљивост текста.

10. Позадина не сме да одвлачи пажњу публике.11. Боје изгледају светлије на великом платну. Јако светле боје ће

изгледати као бела боја.12. Величина слова утиче на читљивост. Фонт величине 44 је добар

за наслове, док је величина 28-32 довољна за поднаслове.13. За наслове је пожељно коритити san serif фонт.14. Треба избегавати превише анимација (улетање текста и других

ефеката). Они су импресивни у почетку, али често током времена ометају пажњу публике.

15. Превише анимација чини презентацију напорном и може угрозити кредибилитет предавача као озбиљне особе.

16. Уколико се користе обележивачи, потребно је да се на слајдовима по јав љују униформно и једноставно, најбоље увек са врха слајда и са леве стране.

17. Пожељно је лимитирати број слајдова. Пребрзо и претерано ска-кање са слајда на слајд ремете пажњу публике. Златно пра ви ло је припремити један слајд по једној минути предвиђеног пре-давања.

■ 24 ■

18. Треба се фокусирати. Неколико ефектних слајдова којима се презентира суштина поруке је циљ.

19. Слајдове који обрађују једну целину у оквиру предавања треба униформно представити и груписати. Различите целине могу бити представљене различитим дизајном слајдова.

20. Уколико се користе слике, оне треба да појачају поруку предавача. Потребно је проверити јасноћу слике и њену видљивост приликом пројекције на већем платну.

21. Треба добро познавати редослед појављивања слајдова и пожељно је увежбати лако кретање са једног слајда на други, у слободном маниру.

22. Пожељно је проверити видљивост и читљивост слајдова и са нај-веће удаљености у просторији у којој ће се одржати пре да ва ње.

23. Презентацију је потребно добро увежбати унапред. Пожељно је пробати пред особом која није претходно видела презентацију, да би се уочиле слабости и лоше исказане поруке.

24. Увежбавањем се обезбеђује да се предавач придржава времена које је предвиђено за трајање презентације. Приликом пробе пожељно је да презентација траје краће од предвиђеног времена за предавање (за око 20%).

25. Не треба читати са слајда. Садржај слајдова је намењен публици да би појачао ефекат предавања, а не предавачу.

26. Не треба се обраћати слајдовима, него публици.27. Не треба се извињавати ни због чега што се појави на слајду

током презентације. Уколико је нешто неразумљиво или нејасно не треба га ни приказати

28. Боље је планирати да се презентација приказује са хард диска него са преносних медија (CD, USB и сл). Приказивање слајдова са преносних медија може да значајно успори презентацију.

29. Увек је потребно имати план Б уколико дође до техничких проблема. Пожељно је имати одштампане и подељене слајдове из презентације публици (handouts), при чему не треба заборавити да се специјални ефекти и анимације неће видети на њима.

30. Уколико је потребно, може се повремено, да би се придобила пажња публике, искористити B или W дирка на тастатури, да би се добило празно поље током презентације. Притиском на Enter дирку поново почиње слајд-шоу презентација на месту где је била прекинута.

Не треба никада заборавити да је PowerPoint презента ци-ја визуелно помагало, а не суштина предавања. Значај пре да вача се неће изгубити применом технологије. Ниједан PowerPoint специјални ефекат неће од лошег направити добро и ефектно пре дава ње. Предавач је тај који би требало да има контролу над предавањем и публиком, никако изглед презентације саме по себи.

■ 25 ■

8. Како направити добар постер

Презентовање информација и резултата представља важан део комуникације у пословном свету. Постер презентација представља вид комуникације са публиком и најчешће је интерактивна и одвија се у релаксиранијој атмосфери у односу на оралну презентацију.

Постер не треба схватити као прилику да се повечају странице писаног текста јер тада губи своју првобитну намену и поприма улогу тапета. Прављење постера треба сматрати завршном фазом преношења информација које је започело оригиналном идејом и ди-зајнирањем. Текст који следи садржи ос-новне препоруке (јер правила не постоје) за прављење ефектних постер презентација. Препоруке обједињују искуство великог бро ја аутора и резултате студија из обла-сти психологије и физиологије које су про-учавале процесе опажања и обраде ви-зуелних стимулуса.

Нацрт постера. Приликом сваке фазе у прављењу постера треба направити нови нацрт и показати га коауторима/колегама.

Прављење нацрта (штеди време и средства) Прављење ефект-ног постера захтева време и планирање. Увек треба имати на уму да је циљ постер презентације саопштавање јасно дефинисане поруке. Текст и визуелни ефекти на постеру треба да указују на закључак-поруку. Пре упуштања у детаље, прављењем скице на посебном папиру (обично не већем од формата А4) треба грубо распоредити делове (елементе) постера (слика нацрт постера). Текстуални део постера не би требало да прелази 30% укупне површине постера. Наслов и имена аутора. Централни део на врху постера је резервисан за наслов испод кога долазе имена аутора и институција из којих долазе. Заштитни знак

■ 26 ■

(лого) институције је факултативан. Наслов постера (рада) једини допушта умерено експериментисање са фонтом. Остатак текста треба писати једноставним фонтом.

Постер треба да садржи најбитније из вашег увода, главног текста и закључка.

Димензије и оријентација постера. Поштовати правила значи да постер неће бити већи од задатих димензија (уколико су задате), али сами можете да одлучите о величини постера (најмање вероватна опција) онда треба одабрати стандардне димензије - 84 cm × 119 cm (А0 формат). У том случају, поред димензија постера, треба одлучити и о оријентацији постера (вертикална или хоризонтална, у односу на већу димензије постера).У оба случаја треба одлучити да ли направити постер из једног дела или из више делова који се касније састављају (обе могућности имају предности и мане о којима ће бити више речи касније).

Расположива новчана средства. Количина средстава које имате на располагању за прављење постера може утицати на квалитет папира који ћете користити, на квалитет штампе (у професионалној штампарији или на обичном штампачу) или евентуално на одлуку да прављење постера поверите професионалном дизајнеру. Чак иако решите да некоме платите да направи постер уместо вас, бирање текста и графикона који ће бити на постеру, као и њихов распоред остаје на вама.

Планирање времена за израду постера. Иако је немогуће тачно предвидети колико ће времена бити утрошено на различите фазе у изради постера, потребно је направити оквирни план кога се треба придржавати. Припреме за израду постера треба започети одмах по добијању информације о термину презентације како би се избегао рад под притиском.

Правила на која треба увек мислити. Публика не долази на постер презентације са намером да чита, већ да посматра. Имајте у виду да се једноставније поруке лакше разумеју и памте. Реченице у тексту морају бити јасне; дуже реченице треба скратити или поделити у две. Треба изоставити све детаље који скрећу пажњу са главне теме. Детаљи се могу саопштити усмено.

Поднаслови. Добри поднаслови доприносе бољој оријентацији посматрача и у најкраћем препричавају део текста на који се односе. Редом прочитани поднаслови треба да створе исправну слику о садржају рада. Значај поднаслова одредити величином фонта-што је поднаслов важнији треба користити већи фонт за његово исписивање.

Распоред елемената на постеру. Елементи постера (текст, слика, табела, графикон) морају бити распоређени тако да посматрач лако идентификује најважније делове постера. То се може постићи распоређивањем текста у више колона или коришћењем бројева, ознака и симбола који ће скретати пажњу у жељеном правцу. Треба имати у виду да већина људи чита садржај постера попут новина или књиге

■ 27 ■

- слева на десно и одозго наниже, на шта треба мислити приликом организовања текста. Другачије организовање текста збуњује и замара посматраче. Празан простор између текста и слика на постеру доприноси осећају равнотеже који се најбоље постиже симетријом у односу на хоризонталну, вертикалну или дијагоналну осу. Упадљиво одсуство симетрије оптерећује постер или га чини непрегледним, као што је приказано на слици - одсуство симетрије.

Текстуални део постера. Коришћење превише текста је једна од најчешћих грешака при прављењу постера. Увек треба држати на уму да је постер визуелни медијум и да обим текста треба свести на неопходни мининум уступајући место илустрацијама. Текст треба поделити на више делова који неће садржати више од 50 речи. Често је корисно уместо целих реченица користити добро написане тезе.

Иако текст на постеру даје лажан утисак сигурности ономе ко га презентује, веома лош утисак оставља постер оптерећен текстом који аутор чита за време презентације не упуштајући се у разговор са посматрачима. Ако је за читање текста са постера потребно више од 10 минута, потребна су даља скраћења. С друге стране, текст за који сте се определили да буде на постеру, мора бити јасан и читљив посматрачима са предвидјене дистанце. Ово се постиже коришћењем једноставног фонта (Times или Arial) величине од 18 и више (најбоље преко 20) за основни текст, односно 36 или више за поднаслове. Текст писан фонтом величине 14 или мањим треба сматрати практично

■ 28 ■

невидљивим. Ако приликом коришћења фонта одговарајуће величине део текста не може да стане на постер, решење треба наћи у скраћивању текста, а не смањивању фонта. Наслов постера треба са буде написан словима чија је висина најмање 5 cm (величина фонта преко 85) али не треба користити сва велика слова јер чине текст тешко читљивим. Текст треба поравњати са левом ивицом маргине, док центрирање или равњање са десном ивицом треба избегавати. Треба оставити маргине од најмање 2 cm између ивица постера и околног садржаја. Пре штампања постера или материјала за постер обавезно очистити текст од словних и правописних грешака. У супротном можете насмејати публику или оставити утисак да нисте уложили довољно труда при прављењу постера.

Употреба боја. Добар одабир боја може учинити постер атрактивним и боље читљивим, али их треба користити опрезно. Сигурно нећете погрешити уколико одаберете светлу позадину и тамнију боју за текст јер тиме постижете контраст и олакшавате читање. Супротна комбинација - тамна позадина и светла слова - чине читање текста врло заморним. Комбинација беле или јако светле сиве позадине и црних/тамно плавих слова може бити добар пример. Две до три боје су довољне за постизање свих ефеката. Уколико се ипак одлучите за више боја на постеру, потрудите се да се њихов распоред правилно понавља. У супротном, имаћете публику која неће обраћати много пажње на садржај постера већ ће покушати да се забави и одгонетне шта се крије иза мозаика. Употреба превише светлих, јарких боја привлачи пажњу али даје ефекат сличан директном гледању у извор светлости- заслепљује посматрача и чини да скрене поглед.

Графикони, илиустрације, фотографије. Како се постер прави са намером да учини лакшим праћење садржаја које презентује аутор, употреба графикона и слика заузима централно место у планирању изгледа постера. Овај сегмент постера треба да осликава резултате и закључке рада без читања текста. Несврсисходно је представљати

■ 29 ■

сликом садржај који је већ објашњен у тексту. Додатна објашњења увек треба сачувати за презентацију. Такође, објашњења и ознаке треба уписивати поред графикона или илустрације избегавајући фусноте или упућивање на текст. Када год је могуће, величину фотографија и илустрација треба усклађивати са ниховим значајем. Резолуција фотографија је један од ограничавајућих фактора приликом одређивања величине фотографија, јер се оне са мањом резолуцијом не могу значајно увећавати. Фотографије величине 10×5 cm генерално се сматрају стандардним. Сам графикон треба приказати што једноставније, најбоље у дводимензионалној техници. Тродимензионалну технику треба избегавати због тешкоћа у интерпретацији, осим ако је заиста неопходно. Постоји неколико врста графикона (линијски, стубичасти или пропорционални дијаграм) којима се могу приказати резултати (слика - графикони).

Некада је нај бо ље исте резултате пред ставити помоћу раз ли читих графикона па по том одабрати онај који нај прегледније приказује ре-зултате. Коришћење компјутерског програма за прављење графикона (Microsoft Excel, нпр.) учинило је овај део пра вљења постера вр ло једноставним. Упо треба различитих бо ја приликом израде гра фи-кона је пожељна јер по маже боље разликовање више варијабли. При том не заборавити да боје служе бољем разумевању, а не декорацији постера. Фотографије које доприносе бољем разумевању проблема увек треба ставити на постер. Лепе фотографије високе резолуције које илуструју предмет истраживања прекидају монотонију, скрећу пажњу на постер и доприносе естетитици. Ово се сигурно не односи на фотографије лошег квалитета са много детаља. Шаљиве или уметничке илустрације/фотографије нису забрањене, али их треба користити са

Графикони. Неколико различитих начина приказивања истих података помоћу програма MS Excel. Разумевање односа између две серије података је најтеже и најспорије из табеле, а најбрже из најједноставнијих (2-димензионалних) графикона.

■ 30 ■

мером и у складу са добрим укусом. Привлачење пажње по сваку цену скреће са основне поруке.

Кориговање нацрта пре штампања/израде постера. Будите немилосрдни у овој фази израде постера, посебно када је у питању уклањање непотребног текста. Увек се запитајте да ли је сваки део текста који сте предвидели заиста неопходан. Обавезно одштампајте мању верзију постера (А4 формат је довољан) и замолите коауторе/колеге да саопште своје коментаре.

Компјутерски програми (софтвер) за прављење постера. Познавање рада на рачунару је неопходно приликом самосталне израде постера. Програми потребни за израду постера део су стандарног Microsoft Office (MS Office) пакета који је у широкој употреби (легално коришћење захтева куповину оригиналног софтвера и регистрацију). Бесплатна алтернатива за уношење и обраду текста представља Open Office пакет. За обраду фотографија се може користити више програма, попут Adobe Photoshop-а и Corel Photopaint-а, чије познавање и ку по-вина се подразумева.

Техничка израда постера. Уколико сте постер направили у елек-тронској верзији на рачунару (коришћењем MS PowerPoint-а или другог програма) можете је однети на штампање у неку од професионалних штампарија чиме се прављање постера завршава. Уколико делове постера правите на рачунару (обрада текста и фотографија, прављење графикона) следећи корак представља штампање. Најбољи избор представља штампање на ласерском штампачу са пуним тонером јер тако добијате јасне и постојане копије. Штампање на штампачу са мастилом (ink-jet) штеди новац и даје пристојне копије, али и при најмањем квашењу папира долази до разливања боје (чак и ако сте копије направили недељама унапред). Спајање делова у целину може бити врло једноставно уколико сте пре тога направили скицу постера и побринули се око детаља. Постоји могућност да сваки део постера одштампате на посебном папиру одговарајућег квалитета, боје и формата (А4, нпр.) и да потом папире спајате (лепите) на подлогу (пано) који ћете окачити на место предвиђено за ваш постер. Очигледна предност оваквог поступања је лакши и безбеднији транспорт постера. Подразумева се да је у том случају потребно да одвојите више времена за постављање постера од учесника који су донели „постере из једног дела”. Уколико сте се одлучили за постер из једног дела, набавите картонску или пластичну кутију (цев) у којој ће постер безбедно стићи до места одржавања скупа. Пластифицирање постера (које углавном не предстваља велики издатак) доприноси бољем изгледу постера и у исто време га штити од лоших временских утицаја и додиривања радозналих посетилаца. Уколико планирате да исти постер прикажете на више скупова или да га касније трајно окачите у холу/канцеларији, пластифицирање представља добру и исплативу идеју. Без обзира да ли одлучите са делове постера спајате у целину на месту одржавања

■ 31 ■

конференције или код куће, корисно је да обичном графитном оловком тачно обележите места на којима ћете залепити одређене делове на основу претходно направљене скице.

Пример доброг постера вертикалне оријентацијеПриближно дијагонална симетрија постера, постигнута пре-•глед ност садржајаМетоде и резултати представљени ефектним илустрацијама•Адекватан избор фонта и величине слова за наслов, поднаслове •и текст

Примери постера

■ 32 ■

Пример постера чији нацрт захтева кориговање пре финалне израдеЛош распоред (иначе ефектних) фотографија отежава сна ла-•же њеУвод, методе и резултати су физички одвојени од закључка•Тешко је одредити припадност илустрација у средини (методе, •резултати или закључак)Потенцијално решење – раздвојити слике у средини постера, •предвидети више мањих одељака, смањити слику у горњем десном углу

■ 33 ■

Пример ефектног постера хоризонталне оријентацијеПриближно хоризонтална симетрија постера, постигнута •прегледност садржајаМетоде и резултати представљени ефектним илустрацијама•Адекватан избор фонта И величине слова за наслов, поднаслове •и текст

Пример лошег нацрта постера хоризонталне оријентацијеАсиметрија оптерећује десну страну постера груписаним •фотографијама/илустрацијамаСувише мало места за резултате и закључак рада•Превелик простор остављен наслову и именима аутора•Однос текста и фотографија неповољан (уколико остане као на •нацрту)Превише места за увод•Најбоље решење – направити нови нацрт•

■ 34 ■

Презентовање постера. Само презентовање рада после добро обављеног посла окоправљења постера не представља нарочит проблем. Постер презентације се најчешће одржавају у великим дворанама или холовима у атмосфери која се разликује од оне приликом усмених презентација. Не дозволите да вас деконцентрише велики број људи у пролазу, као ни гласови који се чују са свих страна. У зависности од плана организатора, презентовање постера може бити у оквиру једне сесије или бити распоређено у неколико дана. Уколико унапред не располажете том информацијом, одмах по регистрацији погледајте термине у којима сте у обавези да будете испред свог постера. Такође, препроручљиво је да што пре одете до места предвиђеног за ваш постер јер вас понекад могу сачекати непријатна изненађења. Тиме добијате више времена да самостално или уз помоћ организатора уочене проблеме решите. Некада димензије које сте добили за постер не одговарају простору предвиђеном за ваш постер; некада су димензије тачне али је проблем у оријентацији постера (постер је вертикалан, а предвиђен простор хоризонталан). Уколико нисте сигурни да ће организатор обезбедити материјал за постављање постера, понесите одговарајући прибор са собом. Такође, може се десити да увидите да материјал који сте понели за постављање постера не одговара подлози.

И пошто сте претходно окачили постер, потрудите се да стигнете мало раније пре предвиђеног термина за презентацију. Унапред конципирајте орални део презентације-читање са постера је недопустиво и руши кредибилитет аутора. Постер користите као подршку приликом објашњавања графикона и илустрација и у дискусији са заинтересованим посматрачима. Спремите се да много пута одговорите на иста питања. Такође, спремите излагање од неколико реченица које укратко препричавају рад. Приметићете да нико од посматрача не чита текст постера, већ анализира графиконе и илустрације тако да ће се већина питања односити на овај сегмент постера. Будите љубазни све време и према свима.

■ 35 ■

Уколико желите да присутни у публици дефинитивно запамте вашу презентацију, можете направити копије постера умањених димензија или посебну верзију која ће садржати више детаља него постер. Примерке таквих брошура можете поделити током презентације или оставити поред постера заједно са својим визит-картама у случају да неко пожели да вас контактира.

9. Коришћење табле или блокова за писање

Табле и велики блокови за писање су дуго времена били основна визуелна помагала које су предавачи користили. И данас у одређеним околностима могу бити основна средства, јер су углавном лако доступни и јефтини. Приликом њихове употребе треба се придржавати неких основних правила. Припрема обично подразумева да предавач раније, пре предавања, на табли или хартији блока за писање напише и припреми дијаграме, компликованије слике или информације које жели да презентира.

Писање у хоризонталним, правилним редовима захтева вежбање. Треба користити и мала и велика слова, довољне величине да би и слушалац у најдаљем, последњем реду могао да прочита текст. Идеална позиција за писање је у висини очију. Да би се читко и јасно писало, потребно је користити покрет читаве руке а не покрет из ручног зглоба.

Јасноћа поруке је најважнија. Поруке треба да буду написане једноставно, прецизно и јасно. Велика слова треба користити према уобичајеним правилима или за наглашавање, док би мала слова требало да буду основна величина слова којим се пише.

Уколико постоје дијаграми или графикони, требало би избегавати дописивање разних слова као додатних објашњења по њима.

Требало би избегавати коришћење различитих или недовољно видљивих боја, или оних које недовољно одударају од подлоге (видљивост на црној табли или белом папиру).

Потребно је избегавати превише симбола, слова, посебних име-новања делова слика или додавања поднаслова на маргинама. Идеја је да се пренос информација поједностави а не додатно искомпли кује.

Уколико је потребно уцртавати неке облике или форме, добро је припремити их унапред као моделе од хартије или другог материјала, што ће помоћи предавачу да их брзо нацрта на табли (круг, коцка и сл.).

Уколико су кључне информације из предавања написане на табли или блоку пре доласка публике, добро је покрити их (сакрити) на неки начин (покривање хартијом, затворен блок, где ће се странице касније откривати листањем и сл.). Погрешно је разоткрити кључне поруке предавање пре него што је оно и почело.

■ 36 ■

Практични савети:Уколико се користи табла, некада је потребно уклонити написане

поруке током предавања. Табла се брише сувим сунђером. Никада не квасите таблу.

Пазите где стојите. Најбоља позиција је са једне стране табле или блока, са коришћењем показивача по потреби. Никада не заклањајте таблу.

Све што сте већ написали на табли или блоку, проверите из по следњег реда просторије у којој предајете, пре него што публика сти гне.

ПРЕВЕНЦИЈА ШУМСКИХ ПОЖАРА

■ 39 ■

10. Шумски пожари

Имајући у виду штету која је сваке године евидентна превенција шумских пожара је један од приоритета државе у области шумарства. Пожари настају већином случајно, из нехата, а проузроковачи су најчешће припадници локалног становништва. Свакако да пожар могу да изазову и посетиоци или пролазници кроз шумски комплекс који је увек атрактиван простор рекреативне и друге активности. У највећем броју случајева због специфичности терена шумски пожар захвата велике просторе. Док се изврши гашење већ насталог пожара, штета је огромна, а последице су дугогодишњи рад на санирању пожаришта. Утицај пожара је погубан не само за место које је захваћено пожаром, већ и околни простор који по површини најчешће више пута превазилази опожарену површину. Последице пожара се манифестују дуги низ година након пожара, а некад могу да буду заувек непоправљиве. Материјална штета која се евидентира након пожара на самом опожареном простору и последицама пожара захваћеној околини је такође огроман и најчешће процена не обухватају ништа више од трошкова за санацију пожаришта.

Систем за гашење (професионалци, специјализоване органи за-ци је....) реагују према плану и програму заштите од пожара. Систем по кушава да време реаговања смањи на најмању могућу меру. Док се систем покрене најчешће пожар се већ развио. Превентива као и у многим другим случајевима је кључни моменат који у многоме опре-дe љује да ли ће се нешто десити и у коликој мери.

Едукација циљних група, корисника шумског простора, по­тен ци јалних изазивача пожара је један од начина смањења ризика од из бијања шумских пожара. Наредне странице дају основне податке зна чајне за препознавања ризика који доводе до избијања шумских по жа ра. Неки од података су део атмосфере која погодуује избијању по жа ра па су као такви врло битни да се нагласе како би се указало на по већану опасност и сугерисало на додатни опрез код потенцијалног иза зи вача пожара. такође у наредном страницама су дате информације о понашању самог пожара и начини његовог гашења. На основу свих ових информација треба планирати садржаје који ће се презентовати појединим циљним групама у зависности од узраста, образовања и интереса које оне као такве групе или други кориници остварују у близини или у самој шуми.

11. Потенцијални изазивачи пожара

Анализа стања потенцијалних изазивача пожара је неопходна ра ди одређивања степена опасности од избијања пожара. Ова анализа

■ 41 ■

такође омо гу ћа ва правилну процену циљних група које трба едуковати у смислу спре чавања изазивања пожара.

Анализа стања потенцијалних изазивача пожара треба да садржи:

1. Активности људи2. Природне непогоде

Активности људи

ПољопривреднициПриватна пољопривредна земљишта се граниче са шумом у

скоро свим газдинским јединицама на подручју Србије. Приликом до ласка на њиву, као и у току рада (крчење, скидање траве, испаша и др.) околно пољопривредно становништво представља сталну и велику опасност због могућности да изазову пожар ложењем отворене ватре, бацањем неугашених цигарета и шибица. Нарочито опасан период је паљење органске материје која заостаје на њивама после завршене же-тве и сакупљања летине.

Сакупљачи шумских плодоваУ пожарној сезони велики број људи и деце залази у шуму ради

сакупљања различитих шумских плодова (гљиве, јагоде, купине, шипурак, лековито биље). Приликом боравка непажњом и нехатом ова лица могу изазвати пожар неугашеном цигаретом или опушком, или ложењем отворене ватре.

Стационарни туризамПотенцијална опасност се процењује кроз:Смештајне капацитете ըВреме коришћења смештајних капацитета ըГости из хотела се практично целог дана налазе ван соба, у шуми,

где у шетњи и сунчању проводе читав дан. Тада постоје услови да не- у шетњи и сунчању проводе читав дан. Тада постоје услови да не-у шетњи и сунчању проводе читав дан. Тада постоје услови да не- шетњи и сунчању проводе читав дан. Тада постоје услови да не-етњи и сунчању проводе читав дан. Тада постоје услови да не- и сунчању проводе читав дан. Тада постоје услови да не-и сунчању проводе читав дан. Тада постоје услови да не- сунчању проводе читав дан. Тада постоје услови да не-сунчању проводе читав дан. Тада постоје услови да не-чању проводе читав дан. Тада постоје услови да не-ању проводе читав дан. Тада постоје услови да не- проводе читав дан. Тада постоје услови да не-проводе читав дан. Тада постоје услови да не- читав дан. Тада постоје услови да не-итав дан. Тада постоје услови да не- дан. Тада постоје услови да не-дан. Тада постоје услови да не-. Тада постоје услови да не-Тада постоје услови да не- постоје услови да не-постоје услови да не- услови да не-услови да не- да не-да не- не-не-пажњом и нехатом, нарочито неугашеном цигаретом и шибицом, иза-жњом и нехатом, нарочито неугашеном цигаретом и шибицом, иза-њом и нехатом, нарочито неугашеном цигаретом и шибицом, иза- и нехатом, нарочито неугашеном цигаретом и шибицом, иза-и нехатом, нарочито неугашеном цигаретом и шибицом, иза- нехатом, нарочито неугашеном цигаретом и шибицом, иза-нехатом, нарочито неугашеном цигаретом и шибицом, иза-, нарочито неугашеном цигаретом и шибицом, иза-нарочито неугашеном цигаретом и шибицом, иза-чито неугашеном цигаретом и шибицом, иза-ито неугашеном цигаретом и шибицом, иза- неугашеном цигаретом и шибицом, иза-неугашеном цигаретом и шибицом, иза-шеном цигаретом и шибицом, иза-еном цигаретом и шибицом, иза- цигаретом и шибицом, иза-цигаретом и шибицом, иза- и шибицом, иза-и шибицом, иза- шибицом, иза-ибицом, иза-, иза-иза-зову пожар.

Излетнички туризамКритичан период су дани викенда и у време државних празника

када велики број моторизованих излетника долазе на једно- или двод- велики број моторизованих излетника долазе на једно- или двод-невни излет. Ова врста потенцијалних изазивача пожара нарочито је опасна јер залази у дубље делове шуме. Тамо ложе отворену ватру за спре мање хране, и употребљавају шибице и цигарете.

■ 43 ■

Транзитни туризамДуж магистралних путева који повезују насеља су критична

места за могућност избијања пожара. У току пожарне (туристичке) се-току пожарне (туристичке) се- пожарне (туристичке) се-пожарне (туристичке) се-жарне (туристичке) се-арне (туристичке) се- (туристичке) се-туристичке) се-чке) се-ке) се-) се-се-зоне путевима у току дана а и ноћу пролази велики број моторизованих туриста аутобусима и аутомобилима. Пушачи често уместо пепељара неугашене опушке бацају кроз прозоре својих возила. Ови туристи - путници, скоро по правилу се заустављају на разним местима и у шу-ми остају краће или дуже време. Тада постоји велика опасност да пу-шачи баце неугашену шибицу или цигарету и изазову пожар.

Ловци и риболовциЛовци и риболовци из околине који улазе и крећу се по шуми

мо гу такође бити изазивачи шумског пожара. Најчешће се то дешава ло же њем отворене ватре ради спремања хране, бацањем неугашених ци гарета или шибице.

Према постојећој евиденцији, од свих шумских пожара који се у току године јаве у нашој земљи, у највећем броју случајева изази-вач је био човек, било да то чини из незнања или нехата, а некад и намерно.

Ако се највећи део популације може сврстати у неку од ових група, као и чињеница да сваки човек током живота има контакт са шумом и подручјем које се граничи са шумом, потребно је да едукација најшире популације омогући бар најосновнија знања сваком појединцу везано за ризике који доводе до изазивање шумских пожара и штете које настају као последица. Они на разне начине долазе у контакт са шумом и тада могу изазвати пожар. На погодан начин код свих грађа-на треба континуирано развијати сазнање и свест о шуми, њеном при-вредном и другом значају за све људе и цео крај. Континуиран и орга- Континуиран и орга-Континуиран и орга-низован рад на васпитању и образовању становништва треба да бу-де део система образовања да би се опасност од појаве пожара у шу-ми свела на најмању могућу меру.

У циљу заштите од пожара потребно је стално вршити едукацију ста но вни штва о следећим темама:

како настаје шумски пожар,•када настаје и до када траје пожарна сезона,•како да се понашају а да не изазову пожар,•како да открију пожар у шуми,•кога, како и где да обавесте о откривању пожара,•како се гаси пожар у шуми.•

■ 45 ■

Природне непогоде

Муња и громЕлектрична пражњења у атмосфери посебно су опасна. Опасност

од избијања је посебно изражена на подручјима са појединачним стаблима која се истичу порастом и бујношћу, тако да доминирају подрчјем и висином се истичу у односу на околни предео.

12. Како настаје шумски пожар (пожарни троугао)

Услов за избијање пожара је да се обезбеде три неоходна елемента – гориви материјал, топлотни извор и ваздух - пожарни троугао (Слика 1). Када се нађу у неопходној комбинацији да обезбеде горење долази до физичко хемијског процеса сагоревања горивог материјала. Докле год су одговарајући услови темепературе ваздуха, влаге ваздуха и горивог материјала у заједничком споју постојаће и услови за појаву пожара у шуми. Елиминацијом било ког елемента нестаје једна од страница троугла, па нестаје и пожарни трогао, односно нестају услови за појаву пожара у шуми.

Биљни покривач у шуми представља гориви материјал. Раз но-врсност горивог материјала (живи материјал, суви материјал, др ве-на сти, травнати) одликује се и посебним специфичностима у погледу по нашања према паљењу и горењу.

Да би се пожар у шуми развио потребно је да постоји топлота ко ја омогућава да отпочне иницијално горење, али затим и топлота која ће горење да одржи и прошири.

Слика 1. Пожарни троугао чије странице представљају неопходане услове за избијање пожара

Топлотни извор , обично донет са стране (цигара, шибица, вар ни-ца...) у почетној фази загрева гориви материјал од 100-200 °C. Ова тем-пература иницира испаравање воде и појаве запаљивих гасова. При-суство кисеоника (ваздух) омогућава наставак процеса загревања и на температури 200-300 °C долази до запаљења поменутих гасова, по-јаве пламена и подизања температуре на 300-400 °C где долази до пла-

■ 47 ■

меног горења. Температуре се подиже и при температури 400-600 °C омогућују бурно горење дрвета, које се у процесу горења разлаже, поугљени и као угаљ настави да гори и развија температуру и до 1.000 °C. Крајњи резултат овог процеса је пепео.

Ово је фаза када опстанак пламена зависи од тога да ли у не по-средној близин има горивог материјала. Ако нема ситног горивог ма-теријала пламен се сам од себе гаси, али ако је гориви материјал хо-моген пламен наставља са горењем и развија се у шумски пожар. То је почетна фаза развоја шумског пожара. Материјал који гори обе збе-ђу је топлоту која је потребна да се загрева и исушује околни гориви материјал и повећава температуру околног материјала до тачке паљења на три начина:

преносом топлоте кроз молекуле ваздуха који се не крећу (ра-•ди јацијом-зрачењем)топлота пролази кроз молекуле чврстог горива материјала који •се не померају (кондукција)топлота се пење и загрева горње, хладније слојеве (конвекција)•У контакту са са суседним исушеним горивим материјалом пла-

мен који се шири га пали, он брзо плане и пожар се шири даље.

13. Фактори који угрожавају шуму од пожара

Анализа фактора који утичу на степен угрожености шуме од избијања пожара су од највећег значаја за процену угрожености и прогнозу могућности избијања пожара. Од њих зависи када и колико траје сезона могућих пожара. Фактори који угрожавају шуму од пожара се могу поделити у три основне групе су:

1. Карактеристике горивог материјала2. Климатски услови3. Услови терена

Карактеристике горивог материјала у шуми

Састојци запаљивог-горивог материјала у шуми су органског и неорганског порекла (шема 1).

■ 49 ■

Шема 1. Састојци од којих се састоји гориви материјал

Од типа и стања горивог материјала зависиће и понашање шум-ских пожара у њима.

Типови горивог материјала

Ситни, лако запаљиви материјалТу спада гориви материјал који обични лежи на земљи (стеља,

четине, лишће, шишарке, отпаци коре, ситне гранчице, гране), затим сува трава и суво жбуње, изданци и избојци. Основна карактерис- трава и суво жбуње, изданци и избојци. Основна карактерис-трава и суво жбуње, изданци и избојци. Основна карактерис- и суво жбуње, изданци и избојци. Основна карактерис-и суво жбуње, изданци и избојци. Основна карактерис- суво жбуње, изданци и избојци. Основна карактерис-суво жбуње, изданци и избојци. Основна карактерис- жбуње, изданци и избојци. Основна карактерис-буње, изданци и избојци. Основна карактерис-, изданци и избојци. Основна карактерис-изданци и избојци. Основна карактерис- и избојци. Основна карактерис-и избојци. Основна карактерис- избојци. Основна карактерис-избојци. Основна карактерис-. Основна карактерис-Основна карактерис-тика овог материјала је да се брзо суши и као такав веома брзо и ла-ко се пали. У овом материјалу по правилу настају иницијални пожа-ри, одакле се веома брзо шире по површини у облику приземног по-жара. Ако је такав пожар настао у састојини или старијој култури че-тинара са високим стаблима и ако дува јак ветар, ватра се веома бр-зо преноси у крошње.

Крупни материјалКрупни гориви материјал се састоји од лежевина, стабала

дебелих грана, пањева и жила. Овакав материјал се доста тешко пали без присуства ситног материјала који га претходно осуши. За разлику од лако горивог материјала, крупни материјал када се запали теже га је угасити. Овај материјал има тенденцију да гори дуже време, па се горење може продужити на више дана. Ако се после угашеног пожара

■ 51 ■

пожариште не контролише, из овог материјала може настати нови пожар.

Зелена масаЗелену масу сачињава вегетација која расте, лишће, четине и

гране на шумском дрвећу, затим жбуње, изданци, избојци, зелена трава и младе биљке. Овај материјал није лако запаљив, изузев када под утицајем ситног и крупног горивог материјала угине и осуши се. Долазећа ватра обично га брзо суши, и тада у контакту са пламеном се лако пали. Неке врсте зелене масе, као нпр. четине бора и смрче садрже лако запаљива уља због чега се лакше пале и приликом горења развијају високу температуру.

Стање горивог материјала

Од одлучујућег значаја је садржај влаге у горивом материјалу. Од стања влаге у горивом материјалу зависиће брзина паљења и горење материјала. Док сув материјал гори бурно, влажан ће горети споро. Такође је од значаја и величина горивог материјала. Ситнији гориви материјала је много осетљивији на промену влажности од крупног материјала.

Садржај влаге у горивом материјалу је узрочно повезан са сезонским циклусом раста. Зелени гориви материјал садржи високу природну влагу у току раста док престанком физиолошке активности почиње да се суши (опада садржај влаге у њему).

Са становишта степена угрожености од пожара све врсте четинарског дрвећа, припадају групи јако осетљивог горивог мате-етинарског дрвећа, припадају групи јако осетљивог горивог мате- дрвећа, припадају групи јако осетљивог горивог мате-дрвећа, припадају групи јако осетљивог горивог мате-ћа, припадају групи јако осетљивог горивог мате-а, припадају групи јако осетљивог горивог мате-, припадају групи јако осетљивог горивог мате-припадају групи јако осетљивог горивог мате- групи јако осетљивог горивог мате-групи јако осетљивог горивог мате- јако осетљивог горивог мате-јако осетљивог горивог мате- осетљивог горивог мате-осетљивог горивог мате- горивог мате-горивог мате- мате-мате-ријала, при чему су бели и црни бор изузетно осетљиви, јер садрже знатне количине лако запаљиве смоле у дрвету и лако запаљиво уље у четинама.

На свим стаништима где нема шуме или је ова ретка, за време топлих дана долази до брзог исушивања горивог материјала, нарочи- дана долази до брзог исушивања горивог материјала, нарочи-дана долази до брзог исушивања горивог материјала, нарочи- долази до брзог исушивања горивог материјала, нарочи-долази до брзог исушивања горивог материјала, нарочи- до брзог исушивања горивог материјала, нарочи-до брзог исушивања горивог материјала, нарочи- брзог исушивања горивог материјала, нарочи-брзог исушивања горивог материјала, нарочи- исушивања горивог материјала, нарочи-исушивања горивог материјала, нарочи-шивања горивог материјала, нарочи-ивања горивог материјала, нарочи- горивог материјала, нарочи-горивог материјала, нарочи- материјала, нарочи-материјала, нарочи-, нарочи-нарочи-чи-и-то травних врста, што може послужити као изузетно погодан мате- травних врста, што може послужити као изузетно погодан мате-травних врста, што може послужити као изузетно погодан мате- врста, што може послужити као изузетно погодан мате-врста, што може послужити као изузетно погодан мате-, што може послужити као изузетно погодан мате-то може послужити као изузетно погодан мате- може послужити као изузетно погодан мате-може послужити као изузетно погодан мате-же послужити као изузетно погодан мате-е послужити као изузетно погодан мате- послужити као изузетно погодан мате-послужити као изузетно погодан мате-жити као изузетно погодан мате-ити као изузетно погодан мате- као изузетно погодан мате-као изузетно погодан мате- изузетно погодан мате-изузетно погодан мате- погодан мате-погодан мате- мате-мате-ријал за настајање и развој пожара.

На површинама шуме, нарочито на стрмим нагибима који се спуштају према речним токовима, са доста проређеним шумским пок-штају према речним токовима, са доста проређеним шумским пок-тају према речним токовима, са доста проређеним шумским пок- према речним токовима, са доста проређеним шумским пок-према речним токовима, са доста проређеним шумским пок- речним токовима, са доста проређеним шумским пок-речним токовима, са доста проређеним шумским пок-чним токовима, са доста проређеним шумским пок-ним токовима, са доста проређеним шумским пок- токовима, са доста проређеним шумским пок-токовима, са доста проређеним шумским пок-, са доста проређеним шумским пок-са доста проређеним шумским пок- доста проређеним шумским пок-доста проређеним шумским пок- проређеним шумским пок-проређеним шумским пок-ђеним шумским пок-еним шумским пок- шумским пок-умским пок- пок-пок-ривачем, на каменитој, плиткој и сувој подлози, земљиште се у току топлих и сушних дана брзо загрева, исушује гориви материјал који постаје веома осетљив на појаву пожара. На овим теренима, нарочи- веома осетљив на појаву пожара. На овим теренима, нарочи-веома осетљив на појаву пожара. На овим теренима, нарочи- осетљив на појаву пожара. На овим теренима, нарочи-осетљив на појаву пожара. На овим теренима, нарочи- на појаву пожара. На овим теренима, нарочи-на појаву пожара. На овим теренима, нарочи- појаву пожара. На овим теренима, нарочи-појаву пожара. На овим теренима, нарочи- пожара. На овим теренима, нарочи-пожара. На овим теренима, нарочи-жара. На овим теренима, нарочи-ара. На овим теренима, нарочи-. На овим теренима, нарочи-На овим теренима, нарочи- овим теренима, нарочи-овим теренима, нарочи- теренима, нарочи-теренима, нарочи-, нарочи-нарочи-чи-и-то на јужним и југозападним падинама где је разређен склоп у време топлих дана слој топлог ваздуха непосредно изнад површине земље може достићи температуру и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори-же достићи температуру и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори-е достићи температуру и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори- достићи температуру и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори-достићи температуру и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори-ћи температуру и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори-и температуру и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори- температуру и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори-температуру и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори- и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори-и до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори- до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори-до 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори- 50 °C. Тада се земљиште и ситни гори-Тада се земљиште и ситни гори- се земљиште и ситни гори-се земљиште и ситни гори- земљиште и ситни гори-земљиште и ситни гори-ште и ситни гори-те и ситни гори- и ситни гори-и ситни гори- ситни гори-ситни гори- гори-гори-ви материјал, нарочито травна вегетација, веома брзо и јако исушују.

■ 53 ■

У присуству ватре гориви материјал се брзо пали, а потом великом бр- присуству ватре гориви материјал се брзо пали, а потом великом бр-присуству ватре гориви материјал се брзо пали, а потом великом бр- ватре гориви материјал се брзо пали, а потом великом бр-ватре гориви материјал се брзо пали, а потом великом бр- гориви материјал се брзо пали, а потом великом бр-гориви материјал се брзо пали, а потом великом бр- пали, а потом великом бр-пали, а потом великом бр-, а потом великом бр-а потом великом бр- потом великом бр-потом великом бр- великом бр-великом бр- бр-бр-зином по површини шири.

Клима

Најзначајнији климатски фактори који утичу на степен угроже-чајнији климатски фактори који утичу на степен угроже-ајнији климатски фактори који утичу на степен угроже- климатски фактори који утичу на степен угроже-климатски фактори који утичу на степен угроже- фактори који утичу на степен угроже-фактори који утичу на степен угроже- који утичу на степен угроже-који утичу на степен угроже- утичу на степен угроже-утичу на степен угроже-чу на степен угроже-у на степен угроже- на степен угроже-на степен угроже- степен угроже-степен угроже- угроже-угроже-же-е-ности шума од пожара као и његово гашење су температура ваздуха, падавине, релативна влажност ваздуха, облачност и ветар. Ови пода-, релативна влажност ваздуха, облачност и ветар. Ови пода-релативна влажност ваздуха, облачност и ветар. Ови пода- влажност ваздуха, облачност и ветар. Ови пода-влажност ваздуха, облачност и ветар. Ови пода-жност ваздуха, облачност и ветар. Ови пода-ност ваздуха, облачност и ветар. Ови пода- ваздуха, облачност и ветар. Ови пода-ваздуха, облачност и ветар. Ови пода-, облачност и ветар. Ови пода-облачност и ветар. Ови пода-чност и ветар. Ови пода-ност и ветар. Ови пода- и ветар. Ови пода-и ветар. Ови пода- ветар. Ови пода-ветар. Ови пода-ци се обрађују на основу података метеоролошких станица и односе се на читав шумски комплекс на простору који станица покрива.

Температура ваздухаВисока температура ваздуха потпомаже бржем исушивању вла- температура ваздуха потпомаже бржем исушивању вла-температура ваздуха потпомаже бржем исушивању вла- ваздуха потпомаже бржем исушивању вла-ваздуха потпомаже бржем исушивању вла- потпомаже бржем исушивању вла-потпомаже бржем исушивању вла-же бржем исушивању вла-е бржем исушивању вла- бржем исушивању вла-бржем исушивању вла-жем исушивању вла-ем исушивању вла- исушивању вла-исушивању вла-шивању вла-ивању вла- вла-вла-

ге из горивог материјала и повећање сопствене температуре близу тачке паљења.

Температура ваздуха је у тесној вези са релативном влагом ваз- ваздуха је у тесној вези са релативном влагом ваз-ваздуха је у тесној вези са релативном влагом ваз- је у тесној вези са релативном влагом ваз-је у тесној вези са релативном влагом ваз- у тесној вези са релативном влагом ваз-у тесној вези са релативном влагом ваз- тесној вези са релативном влагом ваз-тесној вези са релативном влагом ваз- вези са релативном влагом ваз-вези са релативном влагом ваз- са релативном влагом ваз-са релативном влагом ваз- релативном влагом ваз-релативном влагом ваз- влагом ваз-влагом ваз- ваз-ваз-духа. Са становишта услова за гашење пожара значајно је формирање и појава измаглице и росе у вечерњим часовима, до које долази када се ваздух који је у току читавог дугог дана загреван од сунца изненада охлади повећавајући релативну влагу до близу тачке засићења.

Ово вечерње влажење утиче на успоравање интензитета днев- вечерње влажење утиче на успоравање интензитета днев-вечерње влажење утиче на успоравање интензитета днев-черње влажење утиче на успоравање интензитета днев-ерње влажење утиче на успоравање интензитета днев- влажење утиче на успоравање интензитета днев-влажење утиче на успоравање интензитета днев-жење утиче на успоравање интензитета днев-ење утиче на успоравање интензитета днев- утиче на успоравање интензитета днев-утиче на успоравање интензитета днев-че на успоравање интензитета днев-е на успоравање интензитета днев- на успоравање интензитета днев-на успоравање интензитета днев- успоравање интензитета днев-успоравање интензитета днев- интензитета днев-интензитета днев- днев-днев-ног горења, па овај моменат треба узети у обзир код планирања га- горења, па овај моменат треба узети у обзир код планирања га-горења, па овај моменат треба узети у обзир код планирања га-, па овај моменат треба узети у обзир код планирања га-па овај моменат треба узети у обзир код планирања га- овај моменат треба узети у обзир код планирања га-овај моменат треба узети у обзир код планирања га- моменат треба узети у обзир код планирања га-моменат треба узети у обзир код планирања га- треба узети у обзир код планирања га-треба узети у обзир код планирања га- узети у обзир код планирања га-узети у обзир код планирања га- у обзир код планирања га-у обзир код планирања га- обзир код планирања га-обзир код планирања га- код планирања га-код планирања га- планирања га-планирања га- га-га-шења пожара.

Временски период у току године када је могућност појаве и развоја шумског пожара највећа и означава се као „пожарни период”. У то време у шумској управи треба да се организују и предузимају мере заштите од пожара: осматрање, јављање, узбуњивање, мобилизација и организација за брзу интервенцију гашења насталог пожара.

Топлота земљиштаНа местима где је склоп редак или разбијен, нагиб и експозиција

омогућавају већи утицај директне инсолације, па се директно загревање геолошке подлоге брзо преноси на земљиште.

ПадавинеПадавине својим вишком или недостатком директно утичу на

стање горивог материјала у шуми.Продужени сушни период знатно ће исушити већину врста

различитог горивог материјала и тада он постаје осетљив на горење. Зато у време суша опасност од пожара знатно се увећава.

С друге стране, дужи кишни периоди ће јако натопити гориви материјал, што ће отежати или успорити горење. Док се лако запаљиви материјал може исушити брзо, дотле крупнији материјал остаје „мокар” дужи временски период, када се тешко пали и споро гори.

■ 55 ■

Са становишта угрожености шума од пожара треба имати у ви-ду количину падавина у читавом пожарном периоду , што указује у каквом је стању гориви материјал (мокар, сув, лако запаљив...)

Појава кише у време гашења пожара је велика помоћ онима који гасе пожар.

Релативна влагаРелативна влага варира са температуром ваздуха. У датој

запремини топлог ваздуха биће више влаге него у истом том простору ако је ваздух хладан.

Сув ваздух са ниском релативном влагом брже упија влагу из горивог материјала. Истовремено, влажан ваздух и висока релативна влага не апсорбују влагу из горивог материјала, а могу утицати на повећање влаге самог материјала, те овај постаје теже запаљив. Продужени период високе или ниске влаге делује готово на сав гориви материјал.

ОблачностОблачност је такође значајан климатски елемент који повећава

или смањује степен угрожености шума од пожара. Утиче на трајање сунчевог сјаја, тј. интензитета зрачења, односно количину примљене топлоте, колебање температуре ваздуха у току дана и године и количину падавина и на тај начин у непосредној је вези са процесом исушивања горивог материјала.

Представу о облачности и њеном годишњем току знатно упот-пуњују подаци о броју ведрих дана, што у појединим месецима та-, што у појединим месецима та- што у појединим месецима та-кође може имати и знатан утицај на повећање степена угрожености шума од пожара.

ВетарУлога ветра у развоју и понашању пожара у шуми је више стру ка:утиче на испаравање влаге и убрзава процес исушивања горивог ըматеријала,подстиче пожар у интнзивније горење, ըутиче на брже ширење пожара по површини, ըповећава прилив кисеоника и убрзава процес горења, ըподиже у ваздух и износи варнице, искре и запаљиве бакље које ըкада оду преко пожарне линије изазивају нове пожаре,изненада мења правац чела пожара када може угрозити и ը бе з бедност људства ангажованог на гашењу,може изазвати и сопствени „пожарни” ветар у случају када се ըпрегрејани ваздух изнад ватре нагло подиже у висину и на ње-го во место се убацује хладан ваздух.

■ 57 ■

Приликом планирања гашења насталог пожара треба строго имати у виду карактер кретања ваздушних маса како би се на објек- карактер кретања ваздушних маса како би се на објек- како би се на објек-ту где се организује сузбијање пожара правилно оценио правац ши-ц ши- ши-рења чела пожара и организовала ефикасна акција њиховог заокру-жења и гашења.

Код предвиђања (израде модела) могуће појаве пожара климатски услови, а нарочито ваздушна струјања су од пресудног значаја за анализу простирења пожара и планирање гашења.

Услови терена

Услове терена можемо анализирати на основу следећих компонената:

рељеф•експозиција•надморска висина•

РељефРељеф има велики утицај на понашање пожара због следећих

појава:ветар гори мого интензивније и брже уз падине него низ стрмину ըУслед вертикалног струјања, под утицајем ваздушне струје, об-разује се дугачки пламени језик који захвата знатну површну и загрејаним вазфухом много брже исушује и пали гориви ма-те ријал.када пожар стигне на врх падине, ови исти фактори делују су- ըпротно, успоравајући кретање пожара с друге стране падине. За-то противпожарне препреке треба формирати близу врха одмах са супротне стране.на стрмим теренима запаљени обли материјал (трупци, обловина) ըко ји леже на земљи могу се отиснути низ падину и изазвати нове по жаре,клисуре и долине могу изазвати нарочите локалне ветрове кој ըће усмерити правац пожара.Лице које руководи гашењем пожара, ради успешног сузбијања,

треба да на сваком конкретном објекту има у виду ове појаве.

ЕкспозицијаНа јужним и југозападним експозицијама владају посебни

еколошки услови који утичу на развој термофилних биљака које су лако запаљиве. Услед дуже инсолације и веће температуре ваздуха гориви материјал се брже исушује јер је изложен директном осунчавању дужи период времена. Отуда су пожари на јужним и југозападним експозицијама знатно чешћи и опаснији.

■ 59 ■

Надморска висинаМале надморске висине у брдским пределима немају значајнијег

утицаја на промену еколошких услова. Како се надморска висина повећава она постаје одлучујући чинилац за промену еколошких фактора. Она утиче на промену макро и микро климе, својства земљишта и састав вегетације. На већим висинама притисак ваздуха је мањи, радијација се интензивира, већа је количина падавина, јачи су ветрови и испаравање.

Поред ових појава и доступност таквим теренима је мања, проблем дотура воде и долазак механизације је изражен. Све ово треба имати у виду при планирању противпожарне заштите конкретног подручја.

14. Степен угрожености шума од пожара

Како би се проценио гориви потенцијал конкретног шумског подручја потрбно је извршити попис врста према категоријама:

1. Биљни покривачВисоко дрвеће•Жбуње•Травна вегетација•

2. Остали материјал у шумиШумска простирка•Запаљиви отпад•

Према врсти и саставу шумске вегетације, односно горивог мате- врсти и саставу шумске вегетације, односно горивог мате-врсти и саставу шумске вегетације, односно горивог мате- и саставу шумске вегетације, односно горивог мате-и саставу шумске вегетације, односно горивог мате- саставу шумске вегетације, односно горивог мате-саставу шумске вегетације, односно горивог мате- шумске вегетације, односно горивог мате-умске вегетације, односно горивог мате- вегетације, односно горивог мате-вегетације, односно горивог мате-, односно горивог мате-односно горивог мате- горивог мате-горивог мате- мате-мате-ријала, шуме се према степену угрожености могу категоризовати у 5 ос-, шуме се према степену угрожености могу категоризовати у 5 ос-уме се према степену угрожености могу категоризовати у 5 ос- се према степену угрожености могу категоризовати у 5 ос-према степену угрожености могу категоризовати у 5 ос- степену угрожености могу категоризовати у 5 ос-степену угрожености могу категоризовати у 5 ос- угрожености могу категоризовати у 5 ос-угрожености могу категоризовати у 5 ос-жености могу категоризовати у 5 ос-ености могу категоризовати у 5 ос- могу категоризовати у 5 ос-у 5 ос- 5 ос-ос-новних група које се на картама представљају одговарајућим бојама:

I категорија – црвеноII категорија – жутоIII категорија – смеђеIV категорија – зелено иV категорија – плавоПодела је извршена на основу степена изражености ка рак те-

ристика састојина и станишта релевантних за појављивање пожарта: за паљивост дрвета врста – едификатора у сваком типу реалне веге-та ције, степен термофилности односно фригорифилности и степен мезофилности; ксерофилности станишних услова, чији је показатељ нарочито комбинација надморске висине, експозиције и нагиба, а затим тип земљишта и геолошке подлоге. Поменути фактори средине битно утичу на средње и максималне: годишње, периодичне и дневне температуре ваздуха, релативну влажност ваздуха и степен влажности земљишта, који су уз запаљивост материјала, пресудни за избијање, развој и ширење шумског пожара.

■ 61 ■

У I категорију угрожености од пожара сврстане су шуме и шумске културе ксеротермних и мезотермних четинара са већим садржајем смоле у дрвету (нпр. црни и бели бор).

У II категорију спадају шуме ксеротермних лишћара (нпр. медунац, црни јасен, грабић, цер); шуме мезотермних лишћара (нпр. цр ни граб, китњак и далешампијев храст) на топлијим експозицијама и голети на топлим експозицијама густо обрасле приземном вегетацијом.

У III категорију спадају шуме и културе мезофилних и фригорифилних четинара са мањим садржајем смоле (нпр. јела, смрча, оморика, молика, ариш, дуглазија, боровац, Abies grandis); шуме мезотермних лишћара на хладнијим експозицијама; голети на осојним странама густо обрасле приземном вегетацијом и присојне голети слабије обрасле приземном вегетацијом.

У IV категорију спадају мешовите шуме мезофилних и фригори-филних четинара и лишћара (јела, смрча, буква); голети на хладнијим експозицијама ретко обрасле приземном вегетацијом; мешовите шу-ме мезофилних и мезотермних лишћара (обични граб и китњак); го-лети густо обрасле приземном вегетацијом у којој доминирају - нпр. Vaccinium murtillis, V. vitis-ideus, V. uliginosum, Arctostaphullos uva-ursi и сличне вишегодишње врсте.

У V категорију падају шуме у којима доминирају мезофилне вр-сте листопадног дрвећа (буква, обични граб, бреза, јасика); голети, мање више без приземне вегетације; голети на којима у приземној ве-гетацији доминирају маховине (нарочито Sphagnum sp. и Hulocomium sp.) или папрати Equisetup sp.; забарене површине, без обзира на сте-пен покровности и састав вегетације.

15. Опет пожарни троугао

Основа свих принципа на којима се заснива тактика и стратегија читавог система спречавања појаве и гашења шумских пожара је елиминисање једног или свих основних елемената за избијање пожара (гориви материјал, топлотни извор и ваздух).

Пожар се може угасити:хлађењем горива (поливање водом горивог материјала)•Уклањањем горива (формирање противпожарних пруга испред •ватре)укалањање ваздуха-кисеоника (гушењем пламена, земљом, •водом или ударањем по ватри)Највећи ефекти гашења се постижу применом сва три начина.

За то при планирању гашења треба изабрати тактику којом ће се са расположивим људством и средствима која су на располагању елиминисати једна или што је најбоље све три стране пожарног троугла.

■ 63 ■

16. Врсте шумских пожара

Најчешће се појављују три основне врсте пожара:подземни•приземни или површински и•високи или пожар крошњи•

Подземни пожарПодземни или тињајући пожар се тешко открива. Обично се пали

и гори тресет и хумус у дубљим слојевима органске простирке као и делови лишћа, пањева и жила... Ако се јави у удаљеним деловима шуме може бити откривен и након месец дана од настанка. Напредује врло споро, али може нанети изузетну штету ако пожар захвати и уништи корење стабала.

Приземни или површински пожарКод нас у лишћарским шумама ово је најчешћи пожар. Обично

гори доњи спрат (избојци и жбуње) и сува трава, стеља и отпаци дрвета. Заклоњена од ветра ватра се брзо шири кроз наслаге горивог материјала. Нарочито је опасан у младим културама и састојинама у доба младика и летвењака. Младе културе четинара ова врста пожара може врло брзо да потпуно уништи. Оштећења у врату корена могу, где се већ на 54 °C убијају ћелије кабијума, да доведу до накнадног сушења стабала када је пожар већ давно угашен.

Код старијих култура, нарочито четинарских у оквиру којих није вр шено чишћење и санитарна сеча, па има заосталих сувих стабала и приземних грана, пожар може прећи у крошње, односно у високи по-жар који се брзо шири и најтеже гаси.

Високи или пожар у крошњиНајчешће настаје од приземног и то у четинарским састојинама.

Зелене четине су врло осетњиве на тепературе преко 50 °C па се ватра брзо шири. Температура од 62 °C је довољно висока да крошње борова које су захваћене пламеном буду потпуно уништене.

Пожар ове врсте обично је праћен јаким ветром и брзо се шири прескачући са једне на другу крошњу. Овакав пожар је најчешће катастриофалан за свако стабло које је њиме захваћено.

17. Делови шумског пожара и њихово понашање

Сваки пожар у шуми састоји се од више делова који се у току го- пожар у шуми састоји се од више делова који се у току го-пожар у шуми састоји се од више делова који се у току го-жар у шуми састоји се од више делова који се у току го-ар у шуми састоји се од више делова који се у току го- у шуми састоји се од више делова који се у току го-у шуми састоји се од више делова који се у току го- шуми састоји се од више делова који се у току го-уми састоји се од више делова који се у току го- састоји се од више делова који се у току го-састоји се од више делова који се у току го- се од више делова који се у току го-се од више делова који се у току го- од више делова који се у току го-од више делова који се у току го- више делова који се у току го-више делова који се у току го-ше делова који се у току го-е делова који се у току го- делова који се у току го-делова који се у току го- који се у току го-који се у току го- се у току го-се у току го- у току го-у току го- току го-току го- го-го-рења различито понашају, те имају неједнаку тежину код сузбијања.

■ 65 ■

Чело пожараЧело је део пожара који се гоњен ветром или ваздушним струја-ело је део пожара који се гоњен ветром или ваздушним струја- је део пожара који се гоњен ветром или ваздушним струја-је део пожара који се гоњен ветром или ваздушним струја- део пожара који се гоњен ветром или ваздушним струја-део пожара који се гоњен ветром или ваздушним струја- пожара који се гоњен ветром или ваздушним струја-пожара који се гоњен ветром или ваздушним струја-жара који се гоњен ветром или ваздушним струја-ара који се гоњен ветром или ваздушним струја- који се гоњен ветром или ваздушним струја-који се гоњен ветром или ваздушним струја- се гоњен ветром или ваздушним струја-се гоњен ветром или ваздушним струја- гоњен ветром или ваздушним струја-гоњен ветром или ваздушним струја- ветром или ваздушним струја-ветром или ваздушним струја- или ваздушним струја-или ваздушним струја- ваздушним струја-ваздушним струја-шним струја-ним струја- струја-струја-

ма уз стрме падине најбрже шири, ватра гори интензивно, развија нај- уз стрме падине најбрже шири, ватра гори интензивно, развија нај-уз стрме падине најбрже шири, ватра гори интензивно, развија нај- стрме падине најбрже шири, ватра гори интензивно, развија нај-стрме падине најбрже шири, ватра гори интензивно, развија нај- падине најбрже шири, ватра гори интензивно, развија нај-падине најбрже шири, ватра гори интензивно, развија нај- најбрже шири, ватра гори интензивно, развија нај-најбрже шири, ватра гори интензивно, развија нај-же шири, ватра гори интензивно, развија нај-е шири, ватра гори интензивно, развија нај- шири, ватра гори интензивно, развија нај-ири, ватра гори интензивно, развија нај-, ватра гори интензивно, развија нај-ватра гори интензивно, развија нај- гори интензивно, развија нај-гори интензивно, развија нај- интензивно, развија нај-интензивно, развија нај-, развија нај-развија нај- нај-нај-већу температуру и причињава највеће штете.

Зато је гашење ватре на челу пожара кључ од кога зависи успех читаве акције сузбијања пожара и према томе најважнији и уједно најтежи део за сузбијање. (прва фаза гашења)

Прсти пожараЧесто се пожар развија тако да образује више делова „прстију”

од којих сваки има сопствено чело пожара. Сваки такав део варира у величини или интензитету горења. У зависности од локалних услова, и његово чело има веома деструктивну снагу и зато, заједно са челом пожара, мора имати првенство у сузбијању. (врхови прстију-чела се гасе у првој фази, а а у другој фази се гасе бочне стране).

Зачеље пожараЗачеље се налази на супротној страни чела пожара. Ватра на

зачељу гори обично споро и мирно па је овај део најлакши за сузбијање од свих осталих делова пожара. Често ће се ватра на зачељу кретати низ падину или против ветра. Ту је горење најслабије и ширење најспорије. Овај део пожара се најлакше гаси па у случају да нема довољно људства за гашење треба га оставити и гасити тек када су сви остали делови пожара угашени.

Бочне стране пожараЛева и десна страна пожара раздвајају чело од зачеља пожара.

Овде ватра не гори тако интензивно и не шири се тако брзо као на челу пожара, нити тако споро као на зачељу. Зато се по тежини сузбијања бочне стране налазе између чела и зачеља.

Површина пожара

Површина пожара је ограничена линијом горења. Када ватра гори, линија односно површина се шири, а када се пожар угаси, површина остаје ограничена величином изгореле шуме.

Облик површине на којој се пожар шири након стабилизације иницијалног пожара зависиће од следећих фактора:

Конфигурације терена (стрм, раван, изломљен...)•стање горивог материјала (хомоген или хетероген, мртви ма-•теријал на земљи) и тип (четинари, лишћари, травна ве ге та-ција)ваздушна струјања (време без ветра, ветар променљивог правца •или ветар са доминирајућим правцем)

■ 67 ■

Степеном удела појединог од наведених фактора пожари попримају различите облике, али су следећи најкарактеристичнији:

Пожар кружног облика (нема ветра, терен јераван, а гориви •материјал хомоген.Пожар елиптичног облика (ветар слаб, терен стрм, а материјал •хомоген.Пожар неправилног облика ( ветар је јачег интензитета, терен •изломљен, а материјал такође хомоген.Познавање наведених термина је од изузетног значаја нарочито

код извоћења акције гашења шумског пожара. Облик пожара је од значаја за израду плана гашења (избвор тактике и технике). Брза комуникација и јасноћа наредби је од пресудног значаја за правовремено и тачно предузимање акција на свим нивоима организације противпожарне службе.

18. Понашање пожара у току 24-часовног циклуса горења

Циклус од 24 часа у току пожара се назива „пожарни дан”. У току „пожарног дана” мења се интензитет горења и развоја пожара. Тада наступају различити услови за гашење, почев од немогућих и опасних, па до оних када је сузбијање најлакше обавити.

У овом циклусу интензивни пожарни дан почиње око 10 часова и траје целог дана и ноћи све до 10 часова следећег дана.

У току циклуса многи фактори који утичу на горење изложени су одређеним променама због чега интензитет горења трпи велике промене, а пролази кроз следеће фазе:

Фаза А − време: 10-18 часоваОво је најтоплији део дана. Сви фактори значајни за развој

пожара су у највећем интензитету:сув ваздух ըсув гориви материјал ըвисока температура ваздуха ըјак ветар ըнајјаче сунчево загревање ըжестока ватра брзо суши и распаљује околни гориви материјал ըварнице и искре формирају се лако и лете около ըпожар је најотпорнији за сузбијање у свим његовим главним ըтачкама.

Фаза Б − време: 18-4 часаДоласком вечери:ветар се стишава ը

■ 69 ■

ваздух се хлади ըрелативна влага се повећава ըгориви материјал влажи (апсорбовањем влаге из ваздуха) ըОве промене напредују преко ноћи све до 4 часа изјутра, када

настају најповољнији услови за гашење пожара.

Фаза Ц − време: 4-6 часоваПосле постепеног опадања интензитета горења од 18-4 часа

интензитет горења достиже најнижу тачку у периоду од 4-6 часова. Након тога пожар почиње поново да јача.

Зато се највећи ефекат сузбијања пожара у шуми може постићи интервенцијом у времену од 18-6 часова.

Фаза Д − време: 6-10 часоваПосле периода смиривања, пожар поново јеча. Мали џепови

почињу да се диме, тињајућа ватра прелази у пламен и напредује. По је-ди начни, издвојени делови пожара се спајају и формирају јединствену ва трену линију.

ветар се повећава ըвлага се смањује ըтемпература ваздуха расте. ըУслови за гашење постају отежанији. Од 8-10 часова пожар по-

но во улази у своју најопаснију фазу.

19. Динамика појаве шумског пожара

Фактори од којих зависи појава пожара (временске прилике и стање влажности горивог материјал) су променљиви током године па се учесталост и број пожара мења током године.

Нема месаца у години у коме није могућа појава шумског пожара, али су три периода најкритичнија за појаву пожара. То су пожари који се јављају:

током пролећа (март и прва половина априла),•током летњег периода (друга половина јула до краја августа) и •трећикрај лета и почетак јесени (друга половина септембра и половина •октобра).Разлози за појаву пролећних пожара су:на површини се налази од предходне године опали материјал •који је сув. Такође има доста отпада и сувих грана које су током зиме депоновани на земљи. Овај материјал је лакозапаљив и врло осетљив на горење

■ 71 ■

обично мање падавина у периоду јануар-фебруар, појаве јаких •ветрова и отопљавања времена, гориви материјал је дефицитаран са влагом па је његово паљење олакшаноотпочиње сезона пољопривредних радова. Парцеле које су у самој •шуми или у њеној непосредној околини се чисте од заосталог корова и других отпадака. Навика пољопривредника је да се он скупљен на гомилу пали, али због појаве ваздушних струјања најчешће се великом брзином преноси на шуму где долази до појаве пожара.У наредном периоду у шуми настају мање повољни услови за

на стајање пожара. Бујањем и развојем материјала који је отпоран на паљење и горење (зелена трава, ново лишће приземног дрвећа и жбу-ња) и сада су чешће пролећне кише па је и гориви материјал добро обе збеђен-засићен влагом.

Након тога долази период (јул, август) са високим температурама ваздуха и земље. Овај сушни период се одликује ниском релативном влагом ваздуха па самим тим и горивог материјала, сазревањем и сушењем травне вегетације, али се одликује и наглом појавом већег броја људи (изазвача пожара) који посећују шуме (пољопривредници паљењем заостале биомасе на њивама након завршене жетве, са ку-пљачи шумских плодова, туристи, излетници....). Слични услови трају све до половине октобра па су и услови за појаву пожара током целог периода слични.

До краја године услови за појаву пожара се смањују па је и број појава шумских пожара далеко мањи.

Практичан значај познавања годишње динамике појаве по жа ра се огледа у могућности да се на нивоу шумских газдинстава и упра ва спроведу правовремено одговарајуће мере приправности и ор га ни за-ције противпожарне заштите.

20. План превентивних мера Формирање противпожарних препрекаУ организацији противпожарне заштите највећи значај се

придаје таквој организацији службе и њеној опремљености техничким средствима да буде оспособљена да се настали пожар на време открије и брзом интервенцијом још у иницијалној фази сузбије.

Међутим, уколико и поред тога на неком месту дође до развоја пожара у крошњама на већој површини па га је тешко сузбити, треба максимално користити постојеће вештачке (путеви) и природне пре-пре ке и на њима организовати расположиво људство и средства за спре чавање ширења пожара.

У најугроженијим зонама потребно је формирати противпожар- најугроженијим зонама потребно је формирати противпожар-им зонама потребно је формирати противпожар- зонама потребно је формирати противпожар-ама потребно је формирати противпожар- потребно је формирати противпожар-потребно је формирати противпожар-формирати противпожар-ти противпожар- противпожар-не препреке ширине 30 и више метара.

■ 73 ■

Међутим, у случају потребе заустављања напредовања пожара у одељењима где нема погодних наведених противпожарних препрека, лице које руководи гашењем може наредити хитну изградњу вештачке препреке сечом стабала, коју у том случају треба повезати са најближим постојећим вештачким и природним баријерама.

Код одабирања правца пружања вештачке препреке треба водити рачуна да се пружају правцем управно на правац најјачег ветра и да буду широке најмање колико су висока стабла која се уклањају.

Према саставу шумске вегетације и горивог материјала може се одредити место појаве пожара и како ће се пожар развијати (призем-пожара и како ће се пожар развијати (призем-а и како ће се пожар развијати (призем-призем-ни или пожар у крошњама….).

Приземни пожар најчешће се јавља на површинама са младим културама четинара и у шикарама.

Пожар у крошњама треба очекивати да се јави на свим површинама где је шума склопљена или су стабла висока.

Противпожарне препреке могу да одиграју пресудну улогу код сузбијања:

приземног пожара да спречи његово ширење по површини, пре ըнего што стигне људство и отпочне са гашењем;пожара у крошњама, нарочито кад је удружен са јаким ветром ըи тада је препрека најбоље средство за гашење. Снабдевање водом за гашење пожараНајефикасније сузбијање пожара у шуми, нарочито приземног,

простиже се квашењем горивог материјала испред линије пожара као и директним квашењем матеијала који гори. Због тога је веома значајно да се благовремено обаве припреме и обезбеде приступачна места за снабдевање водом и то у довољним количинама.

На водотоцима треба одабрати места која су најприступачнија за прилаз моторних возила са цистернама и уредити бране за мале акумулације воде. На њима треба уредити места за постављање моторних пумпи са цевима и корпама за убацивање воде у цистерне.

Уређене мале акумулације и прилазе треба стално одржавати како би се у случају хитне потребе могли користити.

Путна мрежаЗа брзу интервенцију и гашење пожара у шуми, у његовој ини-

ци јалној фази, од одлучујућег значаја је могућност брзог допремања људства на место пожара.

Отуда проходност терена којим ће се транспортовати људство представља један од одлучујућих услова за успешну борбу са по жа ри ма.

Потребно је стално и редовно одржавати све, а нарочито меке путеве и коловозе, како би у свако доба, у време противпожарне сезоне, били употребљиви.

■ 75 ■

Систем веза и комуникацијаЗа ефикасно извршавање задатака везаних за правовремено

откривање, јављање, узбуњивање, мобилизацију и гашење пожара у шуми могу се користити следеће везе и комуникације:

осматрачи у шуми ըпротивградна заштита ը

Осматрачи у шумиУ пожарној сезони потребно је организовати дежурство са осмат-

рачима који ће осматрати шуму (у покрету са земље и са стационарних осматрачница).

Осматрачи на свим осматрачким местима треба да су снабдевени радио станицама „токи-воки” како би сва обавештења слали путем радио-везе оперативним центрима на терену, а по потреби и другим установама (војној установи, ватрогасном друству, општинском центру за обавештавање и узбуњивање….)

Противградна заштитаУ систему веза и јављања по потреби могу се користити и стрелци

противградне заштите са радиостаницама „токи-воки” у појединим насељима.

Осматрање, јављање, узбуњивање, мобилизација, интервенција

Осматрање шумеЕсенцијално питање успешне борбе са пожарима у шуми је

њихово откривање и сузбијање у иницијалној фази развоја. Тада се акција изводи најлакше, најбрже и уз најниже трошкове и губитке.

Зато се правовременом откривању пожара у шуми у овом плану придаје највећи значај.

Осматрање шуме ради правовременог откривања пожара се орга-се орга-орга-низује у току пожарног периода. Организовање може бити на следећи начин:

Осматрањем са осматрачница је могуће са висине од 20 и више метара у зависности од вегетације и конфигурације простора. Граде се од дрвета и постављају се на највишој коти тако да доминирају највећим делом површине шуме у газдинској јединици или шире.

На осматрачницама ће утоку пожарне сезоне дежурати лица која ће помоћу дурбина осматрати шуме у свим правцима, а помоћу „токи-воки” радио станице стално бити у вези са стабилним радио станицама у оперативним центрима на терену и у шумској управи и обавештавати о уоченим појавама.

■ 77 ■

За осматрача је веома важно да добро познаје терене које осматра, како би у случају да уочи пожар одмах могао да прецизно одреди његову локацију (одељење, назив места...).

Осматрањем са земље у покрету са доминантних кота одакле је осигуран видик већих пространстава шуме У току пожарне сезоне на овим пунктовима треба да дежурају осматрачи који су добри по зна-ваоци терена који осматрају, опремљени дурбинима и „токи-воки” ста-ницама, и у сталној су радио вези са оперативним центрима на терену и са шумском управом.

Осматраче који се задужени да у току дана осматрају шуму кре-та њем на дужим релацијама или пак да осматрају са више суседних пункт ова, потребно је снабдети моторним возилом (мопедом...).

Када открије пожар осматрач предузима једну од следећих радњи:

Ако је пожар у зачетку а није много удаљем, хитно се упућује на ըместо пожара да га сам или уз помоћ најближих лица која се на-ђу при руци угаси.Ако оцени да је пожар захватио површину и да се брзо шири те ըне ма услова да га сам угаси, хитно обавештава оперативни цен-тар и шумску управу са следећим подацима:локација (одсек, одељење, познати оријенти, мзв. и др.),•величина захваћене површине,•врста шуме која гори,•брзина ширења (са или без ветра),•правац ширења пожара,•најкраћи пут до места пожара од оперативног штаба − дру ге •податке од значаја за сузбијање пожара (којом врстом во зи ла...)

21. Активности у току гашења шумског пожара

Основне активности у току пожара су интервенција и сузбијање пожара.

ИНТЕРВЕНЦИЈА

У зависности да ли се гаси пожар у иницијалној фази или ка а се проширио, затим од врсте шуме, типа пожара (приземни и у крошњама) и расположивог људства и средстава, примењује се један од следећих степена интервенције.

■ 79 ■

Интервенција ПРВОГ степенаПредставља најједноставнију и најрационалнију фазу интер вен-

ције. Пожар се гаси одмах по откривању када се налази у иницијалној фази.

У гашењу учествује лице које га је открило уз евентуалну помоћ других лица која се налазе у близини.

Интервенција ДРУГОГ степенаПожар гаси људство које се затекло у близини уз ангажовање лу-

гара и противпожарне јединице која се налази на подручју исте или су-седне газдинске јединице. По потреби могу се мобилисати и припад-ници јединице цивилне заштите из најближег села, као и људство из нај ближе војне установе.

Интервенција ТРЕЋЕГ степенаСпроводи се када постојеће људство није у могућности да угаси

пожар.У акцији гашења укључује се Оперативни штаб из шумске управе

и Општински штаб цивилне заштите. Оперативни штаб шумске управе спроводи узбуњивање и мовилизацију противпожарне јединице у шумској секцији и радника са најближих радилишта, а Општински штаб цивилне заштите ватрогасну јединицу и јединице цивилне заштите из околних села.

Интервенција ЧЕТВРТОГ степенаУ гашењу шумског пожара укључује се и Општински штаб уз бу-

њи вањем и мобилизацијом:а) свог расположивог људства радне организације и суседних или

свих шумских управа и Општински штаб цивилне заштите;б) свог расположивог људства јединица цивилне заштите на

подручју Општине иц) Војска Србије.

Интервенција ПЕТОГ степенаУ узбуњивање и мобилизацију се укључује Регионални штаб

цивилне заштите, који у гашењу пожара ангажује:а) ватрогасне јединице из других општина,б) јединице цивилне заштите из својих општина и региона иц) Војска Србије.

Осим људства које гаси пожар са земље, код IV и V степена ин-тервенције у гашењу шумског пожара, уколико технички услови до-зво љавају, за гашење се могу ангажовати хеликоптери и авиони.

■ 81 ■

Сузбијање пожара у шуми

Према саставу шумске вегетације и горивом материјалу, може се очекивати да се пожар, када настане развије у приземни или као пожар у крошњама.

За сузбијање пожара треба користити један од следећа два мето- сузбијање пожара треба користити један од следећа два мето-сузбијање пожара треба користити један од следећа два мето- пожара треба користити један од следећа два мето-пожара треба користити један од следећа два мето-жара треба користити један од следећа два мето-ара треба користити један од следећа два мето- треба користити један од следећа два мето-треба користити један од следећа два мето- користити један од следећа два мето-користити један од следећа два мето- један од следећа два мето-један од следећа два мето- од следећа два мето-од следећа два мето- следећа два мето-следећа два мето-ћа два мето-а два мето- два мето-два мето- мето-мето-да: директно и индиректно сузбијање. Који ће се од ова два метода при-: директно и индиректно сузбијање. Који ће се од ова два метода при-директно и индиректно сузбијање. Који ће се од ова два метода при- и индиректно сузбијање. Који ће се од ова два метода при-и индиректно сузбијање. Који ће се од ова два метода при- индиректно сузбијање. Који ће се од ова два метода при-индиректно сузбијање. Који ће се од ова два метода при- сузбијање. Који ће се од ова два метода при-сузбијање. Који ће се од ова два метода при-. Који ће се од ова два метода при-Који ће се од ова два метода при- ће се од ова два метода при-е се од ова два метода при- се од ова два метода при-се од ова два метода при- од ова два метода при-од ова два метода при- ова два метода при-ова два метода при- два метода при-два метода при- метода при-метода при- при-при-менити зависиће од врсте пожара и конкретних услова на терену.

Када је у питању ефикасно сузбијање пожара, треба имати у ви- је у питању ефикасно сузбијање пожара, треба имати у ви-је у питању ефикасно сузбијање пожара, треба имати у ви- у питању ефикасно сузбијање пожара, треба имати у ви-у питању ефикасно сузбијање пожара, треба имати у ви- питању ефикасно сузбијање пожара, треба имати у ви-питању ефикасно сузбијање пожара, треба имати у ви- ефикасно сузбијање пожара, треба имати у ви-ефикасно сузбијање пожара, треба имати у ви- сузбијање пожара, треба имати у ви-сузбијање пожара, треба имати у ви- пожара, треба имати у ви-пожара, треба имати у ви-жара, треба имати у ви-ара, треба имати у ви-, треба имати у ви-треба имати у ви- имати у ви-имати у ви- у ви-у ви- ви-ви-ду да су се многи пожари развили у велике пожаре, било због закас- да су се многи пожари развили у велике пожаре, било због закас-да су се многи пожари развили у велике пожаре, било због закас- су се многи пожари развили у велике пожаре, било због закас-су се многи пожари развили у велике пожаре, било због закас- се многи пожари развили у велике пожаре, било због закас-се многи пожари развили у велике пожаре, било због закас- многи пожари развили у велике пожаре, било због закас-многи пожари развили у велике пожаре, било због закас- пожари развили у велике пожаре, било због закас-пожари развили у велике пожаре, било због закас-жари развили у велике пожаре, било због закас-ари развили у велике пожаре, било због закас- развили у велике пожаре, било због закас-развили у велике пожаре, било због закас- у велике пожаре, било због закас-у велике пожаре, било због закас- велике пожаре, било због закас-велике пожаре, било због закас- пожаре, било због закас-пожаре, било због закас-жаре, било због закас-аре, било због закас-, било због закас-било због закас- због закас-због закас- закас-закас-неле интервенције и лоше организације, или због недовољног позна- интервенције и лоше организације, или због недовољног позна-интервенције и лоше организације, или због недовољног позна- и лоше организације, или због недовољног позна-и лоше организације, или због недовољног позна- лоше организације, или због недовољног позна-лоше организације, или због недовољног позна-ше организације, или због недовољног позна-е организације, или због недовољног позна- организације, или због недовољног позна-организације, или због недовољног позна-, или због недовољног позна-или због недовољног позна- због недовољног позна-због недовољног позна- недовољног позна-недовољног позна- позна-позна-вање природе и понашања пожара.

Зато рукуководиоци противпожарне заштите у шумској управи, чланови оперативног штаба, командири противпожарних јединица и лугарско особље, треба да буду упознати са најважнијим карактерис- особље, треба да буду упознати са најважнијим карактерис-особље, треба да буду упознати са најважнијим карактерис-, треба да буду упознати са најважнијим карактерис-треба да буду упознати са најважнијим карактерис- да буду упознати са најважнијим карактерис-да буду упознати са најважнијим карактерис- буду упознати са најважнијим карактерис-буду упознати са најважнијим карактерис- упознати са најважнијим карактерис-упознати са најважнијим карактерис- са најважнијим карактерис-са најважнијим карактерис- најважнијим карактерис-најважнијим карактерис-жнијим карактерис-нијим карактерис- карактерис-карактерис-тикама шумског пожара, нарочито у погледу његовог понашања, као и услова гашења у току дана, како би могли умешно да се супротста- услова гашења у току дана, како би могли умешно да се супротста-услова гашења у току дана, како би могли умешно да се супротста- гашења у току дана, како би могли умешно да се супротста-гашења у току дана, како би могли умешно да се супротста-шења у току дана, како би могли умешно да се супротста-ења у току дана, како би могли умешно да се супротста- у току дана, како би могли умешно да се супротста-у току дана, како би могли умешно да се супротста- току дана, како би могли умешно да се супротста-току дана, како би могли умешно да се супротста- дана, како би могли умешно да се супротста-дана, како би могли умешно да се супротста-, како би могли умешно да се супротста-како би могли умешно да се супротста- би могли умешно да се супротста-би могли умешно да се супротста- могли умешно да се супротста-могли умешно да се супротста- умешно да се супротста-умешно да се супротста-шно да се супротста-но да се супротста- да се супротста-да се супротста- се супротста-се супротста- супротста-супротста-ве са људством којим командују.

Методе сузбијања

У зависности од типа шуме које гори, врсте пожара и рас по ло-жи вог људства, примениће се било директна или индиректна метода суз бијања.

Директно сузбијањеДиректно сузбијање треба применити код гашења свих при-

земних, а у неким случајевима и пожара у крошњама, као на пример:код малих пожара који се споро развијају у трави, лишћу и жбу- ըњу;код свих малих и средњих пожара у почетној фази када је по вр- ըшина за сузбијање мала, ватра још мала а дим и топлота не пред-стављају озбиљнију препреку људству;код великих пожара нападом на бочне стране и зачеље пожара. ը

Техника сузбијањаКод гашења пожара људство се организује тако да буде ра спо ре-

ђе но дуж ватрене линије како би се координираним акцијама пожар што пре сузбио. Треба водити рачуна о:

Главну акцију гашења организовати тако да се најпре су зби је ва- ըтра на челу пожара. Зато на том месту тре ба концентрисати нај-више људства и средстава.

Када је ватра угашена на челу пожара, људство распоредити на бочне стране тако да се креће и напредује према зачељу по жара.

■ 83 ■

Када се не располаже са довољно људства, редослед акције опет ըмо ра бити такав да се сво људство распореди на чело пожара, а потом да се дели у две групе које напредују преко бочних страна и спајају се на зачељу пожара, с тим да се води рачуна да се, у за-ви сности од ситуације, више људства концентрише на страну где се пожар интензивније шири.У случају да је ситуација таква да није могуће организовати да ըсе прво сузбије ватра на челу пожара (јак ветар, густ дим, ле те-ћи пламенови, висока температура), онда се ватра сузбија на бочним странама, при чему људство треба да са обе стране стал-но сужава простор горења до потпуног гашења ватре.

По жар који се неправилно развија и шири у неколико праваца сузбија се у фазама, с тим да се најпре сузбије чело пожара, а за-тим бочне стране и на крају зачеље пожара. За сузбијање пожара директним гашењем ватре, треба употребити

следећа средства и поступке:вода ըгашење ватре ударањем по пламену ըгушење ватре земљом ըчишћење (уклањање) горивог материјала ըконтрола пожаришта ը

ВодаГашење пожара водом је најефикаснији начин директног

сузбијања пожара.За снабдевање водом користе се постојећи изворе: реке, потоке,

језера, хидранте и чесме на водоводној мрежи насеља у близини. Са поменутих изворишта вода се допрема на место пожара помоћу аутоцистерни, цистерни на тракторима и у пластичним бурадима.

а) Ако се гаси пожар на удаљености од 200 метара од пута организује се гашење млазом из црева коришћењем воде директно из цистерни комбиновано са упртњачама, које се пуне из пластичних буради. Буради се пуне водом помоћу црева.

б) Уколико је пожар удаљен па се не може употребити црево, у том случају користе се упртњаче које се такође пуне из пластичних буради од 200 литара на самом пожаришту.

Млазом воде кваси се гориви материјал непосредно испред ли-није горења. Треба имати у виду да и најмања ко личи на во-де на не та на овај начин доводи до влажења и хлађе ња г o ри-вог ма те ријала, чиме се знатно смањује интензитет горења, што је од великог значаја за коначно гашење пожара. Прскање увек треба комбиновати тако да раднике са упртњачама прате радници са другим оруђима (млатилице, грабуље, лопате, ашови) који довршавају гашење.

■ 85 ■

Гашење ватре ударањем по пламенуПомоћу различитих средстава (млатилице, лопате, виле, грабуље,

гране са зеленим лишћем) људство распоређено по ватреној линији тре ба хитро и сложно да ударе по ватри. Овај метод је нарочито ефи-ка сан за сузбијање пожара у трави, лишћу, приземном жбуњу, младој кул тури четинара и сл.

Приликом рада, веома је важно да се замахује са стране косо пре-ма ветру тако да се искре, које се приликом ударања масовно јављају ус меравају и падају на страну пожара и тако спречавају њихово пре-ба цивање на брањену страну где могу изазвати нови пожар. Исто тако, ударањем на овај начин неупаљени гориви материјал се одваја од ватре и на тај начин пре кида горење.

Гушење ватре земљомСлично води, када се минерално земљиште баца на ватру, хлади

гориви материјал и елиминише кисеоник што доводи до прекида горења.

За разлику од воде коју није увек могуће обезбедити на месту по жара у довољним количинама, минерално земљиште увек стоји на ра сполагању људству које гаси пожар.

Гушење треба организовати тако да се земља у танком слоју баца на пламен дуж ватрене линије.

Најбољи резултати се постижу када се ово чини истовремено, брзо и координирано уз учешће веће групе радника распоређених дуж ватрене линије на растојању од по неколико метара.

Да се набацивањем земље на ватру не би прекидало треба из дво-јити групу радника која ће распоређена на више места дуж ватрене ли-није обезбеђивати (копати) земљу и дотурати онима који гасе ватру.

Коришћење земље нарочито је ефикасно за гашење ватре у пањевима, стаблима, жбуновима и сл.

Чишћење (уклањање) горивог материјала

Ситни гориви материјал Људство треба распоредити дуж пожарне линије да помоћу алата (моторна тестера, секира, мачета, грабуље, ашови, косир, мотике, лопате) уклањају сав гориви материјал и тако испред ватре формирају површину чисту од горивог материјала (противпожарну препреку).

Приликом рада сав гориви материјал треба гурати и бацати на супротну страну пожара. Пруга треба да је широка 0,5−4 метра, у за-висности од врсте горивог материјала, интензитета горења и брзине ширења пожара.

Ову линију треба најпре изградити на челу пожара, затим га окружити преко бочних страна и ићи према зачељу.

■ 87 ■

Крупни гориви материјал Приликом чишћења линије треба уклонити сав крупни материјал (лежевине, кладе, поломљена стабла, јаче гране, овршке, корење које вири из земље) и сместити на страни супротној од долазећег пожара на довољном растојању. Ако је терен стрм, обли материјал треба осигурати да се не отисне ако се запали низ стрмину и тако запаљен пренесе ватру у долину.

Контрола пожариштаКада је ватра угашена не значи да је прошла опасност од

пожара.Због тога приликом повлачења људства руководилац треба да одреди

једну групу која ће остати да следећих 24 часа контролише пожариште. У том периоду треба проверавати сва места где се дими или се смуња да постоји притајена ватра и исту ако се открије треба одмах угасити.

Тек када се провери и утврди да је на свим сумњивим местима ватра потпуно угашена, људство може напустити пожариште.

Индиректно сузбијање

Код пожара у крошњама, који може настати у састојинама и кул турама четинара, због брзог ширења, присуства дугачких ва тре-них пламенова, велике топлоте, дима и ватре, пожар неће бити мо гу-ће сузбијати директним гашењем већ се мора применити метод ин-ди ректног сузбијања.

Када се нађе у ситуацији да мора организовати сузбијање пожара индиректним гашењем, а на погодном растојању или месту где се налази нема раније изграђена противпожарна препрека и природна баријера, руководилац мора донети хитну одлуку о озградњи противпожарне препреке на којој ће се организовати одбрана.

Процена услова за изградњу противпожарне препрекеПре доношења одлуке о месту и правцу где ће се изградити

противпожарне препреке, треба узети у обзир следећа два важна фактора:

а) место мора бити довољно удаљено од долазећег пожара како би људство имало времена да ову изгради, и

б) место не би требало да је сувише удаљено од ватрене линије како би што мања површина шуме била препуштена пожару.Главни елементи за ову процену су следећи:

Гориви материјалАко се на површини испред пожара налази доста ситног горивог

матеијала (стеља, лишће, четине, шишарке, топаци од коре, ситне гране и гранчице, сува трава, суво жбуње) горење ватре и ширење пожара биће интензивно и брзо.

■ 89 ■

ВетарВетар је одлучујући фактор за брзину ширења пожара. Код

процене треба узети у обзир време:без ветра,•ветар средње јачине,•јак ветар.•

Нагиб теренаНа нагибу од 40° брзина ширења пожара биће два пута већа него

на нагибу од 28°, а на нагибу од 35° четири пута већа него на 10°.Исто тако, брзина ширења пожара на падини је 16 пута спорија

него на нагибу од 40°.

Доба данаУ различито доба дана у току 24 часа брзина ширења пожара

биће различита. Тако од 10 часова до заласка сунца ширење пожара је најбрже, док ће се после тог времена па до 4 ујутру часа постепено смењивати.

Од 4−6 часова ширење пожара биће мало или никакво, да би се од 6−10 часова поново повећало.

ЉудствоНа процену капацитета расположивог људства за изградњу

противпожарне препреке треба имати у виду да у просечно тешким условима терена један радник може за 1 час да изгради пругу широку 6 и дугачку 10 до 20 метара.

Природне баријереКод одређивања локације противпожарне препреке треба ко-

ри стити све постојеће природне баријере у близини као што су ре -ке, путеви, стазе, чистине, гребени и лишћарска, слабо горећа ве ге-та ција.

Трасирање противпожарне препреке

На основу извршене процене наведених елемената одређује се:

Локација противпожарне препрекеУдаљеност противпожарне препреке од чела пожара за средње

тешке услове треба да буде оријентационо:2−30 метара ако је пожар обичан, средње јачине, средњег ветра ըи нагиба;100 метара и више ако је пожар велики, ветар јак и нагиб стрм. ը

■ 91 ■

Код пожара који се приближава врху гребена противпожарне препреке се лоцирају на самом врху, са супротне стране гребена, како би се искористило вертикално струјање ваздуха на другој страни гребена.

Такође, ако се пожар јавио у подручју једног слива, треба га противпожарном препреком ограничити у тој зони.

Правац противпожарне препрекеПриликом трасирања правца п.п. препреке треба настојати да

ова иде тереном који се може најлакше и најбрже савладати, нпр.:терен што више отворен; ըтерен са што мање одраслих стабала и густог растиња како би ըсе избегла сеча шуме и губило време;терен без или са што мање стеље, пањева, сувих стабала, палог ըдрвећа и осталог, што бу дуже задржавало људство у чишћењу;терен што удаљенији од лако горивог материјала; ըтерен на коме ће се избећи нагло ломљење п.п. препреке; ըтереном којим ће се најкраћим правцем ослонити на постојеће ըприродне баријере (реке, потоке, путеве, стазе, гребене и сл.);тереном који ће, по правилу, бити управан на правац главног ըветра.

Изградња противпожарне препрекеЗа изградњу противпожарне препреке треба користити нај спо-

соб није, најздравије, најискусније и најдисциплинованије људство. У зависности од расположивог људства, дужине препреке и расположивог времена, противпожарна јединица одређена за ово се распоређују тако да сваки од њих добије конкретан задатак кога треба у најкраћем року извршити.

Органзација људства

Трасер противпожарне препреке (један човек, обично лице које руководи акцијом гашења пожара)Одређује правац п.п. препреке и одговоран је за целу екипу.

Стално оцењује стање, нарочито у вези са брзином ширења пожара и могућности угрожавања људства, како би са што више спретности одређивао правац линије.

СекачиПомоћу моторних тестера, секира, косира и других оруђа секу и

уклањају на траси жбуње, младаре, грмље, стабла, шикарасто дрвеће.Трасер линије води рачуна да обилази густо дрвеће и жбуње и

иде правцем где се сеча своди на најмању могућу меру.

■ 93 ■

ЧистачиПомоћу грабуља, вила, ашова, крампова, лопата, мотика, уклањају

сав материјал са земље и чисте све до минералног слоја земљишта.Распоређени су на растојању од 2−10 метара.Сав материјал се склања на страну супротну од долазећег пожара,

док се посечена велика стабла обарају и гурају на страну према пожару. Ако се има времена, са оборених стабала окресати гране и набацити их такође на страну супротну пожару.

У зависности од хитности ситуације, противпожарна препрека треба да је шира на стрмини, него на равном земљишту, шира код ја-чег ветра него по мирном времену и креће се од 1−6 метара код при-земног пожара, а до висине стабла код високог пожара.

Код чишћења противпожарне препреке треба бити сигуран да је гориви материјал очишћен до минералног слоја и да није остао хумус, преко кога се пожар може пренети на другу страну.

Контролори противпожарне препрекеГрабуљама, вилама и млатилицама прате чистача и контролишу

да на брањену страну не прелете запаљене искре и брзо интервенишу како би их угасили пре него што изазову пожар.

Организација одбране на противпожарној препрециКако је п.п. препрека која се гради одређена као место главне од-

бране од пожара, где пре свега треба зауставити даље ширење пожара, сво остало људство које није ангажовано на изградњи п.п. препрека тре ба распоредити дуж линије са задатком да онемогуће долазећу ватру да пређе на другу страну п.п. препреке.

Главни задатак људства ангажованог на п.п. препреци је:a) да гаси ватру које се приближава линији одбране иб) да прати појаву, лет и место на штићеној страни где падају за па-

љи ве искре и делови гранчица, шишарки и што је могуће брже их угасе, пре него што се распламсају у ватру и изазову пожар.Поред опреме за гашење којом људство располаже, на п.п.

препреци потребно је обезбедити и воду која ће се употребити у првом реду за гашење прелетелих запаљивих искри на штићеној страни.

Гашење пожара хеликоптерима и авионима

Када је донета одлука о употреби хеликоптера и авиона одређују се нај од го вор нија лица за следеће задатке:

лице који ће одговарати за употребу летелица и бити стална •веза из међу аеродрома - пилота и лица које руководи гашењем пожара на терену;лице које ће бити задужено да обезбеди и припреми све си гур-•но сне мере на акумулацији, како би лет, односно спуштање и

■ 95 ■

захватање воде било потпуно сигурно и за летелицу и за објекте и људе на том месту;лице које ће одржавати сталну везу са лицима из претходне две •тачке и пилотом и координирати лет у току гашења по жара.Захтев за добијање и употребу летелица подлоси се Републичком

центру за обавештавање и узбуњивање.

■ 96 ■

ИЗАЗИВАЧИ ПОЖАРА

Паљење њива након жетве

Туристи у шуми

Шибица Пушачи Логорске ватре-прославе у шуми

Природне непогоде-електрична пражњења

■ 97 ■

ШУМСКИ ПОЖАР I

Приземни - површински пожар

Пожар који је избио близу пута, вероватни узрок пролазници

Пожар се пење и захвата крошње - високи пожар

Људи који се затекну у шуми су у великој опасности ако не

познају терен

Пожар који се у потпуности развио

■ 98 ■

ШУМСКИ ПОЖАР II

Приземна флора као гориви материјал иницира шумски

пожар и подржава пламен док се пожар не развије

Приземни пожар

Пожар у крошњи (високи) Пожар који прелази из приземног у високи

Високи пожар Жртве шумског пожара су поред дрвећа и животиње које живе у

шуми

■ 99 ■

ГАШЕЊЕ ПОЖАРА I ПРОТИВПОЖАРНЕ ПРУГЕ

Противпожарне пуге које већ постоје

Ручно формирање противпожарних пруга у

току самог пожара

Машинско формирање противпожарних пруга у

току самог пожара

Машинско формирање противпожарних пруга у току самог пожара

■ 100 ■

ГАШЕЊЕ ПОЖАРА II

Гашење пожара ручним средствима

Гашење подземног пожара Гашење високог пожара

Гашење приземног пожара Гашење је врло опасно

■ 101 ■

ОПРЕМА ЗА ГАШЕЊЕ

Ручни алат

Добро опремљен ватрогасац Приручна опрема

Ручни алат Леђна прскалица Заштитне рукавице

■ 102 ■

ШТЕТЕ КОЈЕ СУ ПОСЛЕДИЦЕ ШУМСКИХ ПОЖАРА - ПОЖАРИШТА

После пожара у младим културама

Могло је бити и горе

Штета у четинарским шумама

Утицај рељефа на површину захваћену пожаром

■ 103 ■

ЛИТЕРАТУРА

1. Rebecca Stott, Cordelia Bryan, Tory Young (Ed.). Speaking Your Mind: Oral Presentation and Seminar Skills. Longman, 2001 England

2. Comfort, Jeremy and Derek Utley. (York Associates) Effective Presentations. Oxford: OUP: 1996.

3. Ellis M.O’ Driscoll N.. Giving Presentations. Harlow: Longman, 1992.

4. Howe B. Visitron, the Language of Presentations. Harlow: Longman, 1985.

5. Lynch T. Study Listening. London: CUP, 1986.6. Powell M. Presenting in English. Hove: LTP, 1996.7. Sweeney S. English for Business Communication. Cambridge: CUP,

1997.8. Glickstein L. Be Heard Now! New York: Broadway Books, 1998.9. Hendricks W. al. Secrets of Power Presentations. Franklin Lakes,

N.J.: Career Press, 1996.10. Slutsky J, Aun M.The Toastmasters International Guide to Successful

Speaking.Chicago: Dearborn Financial Publishing, 1997.11. Wilder C, Rotondo J. Point, Click & Wow! A Quick Guide to Brilliant

Laptop Presentations. 2nd Edition. Hoboken, N.J.: Jossey-Bass, 2002.12. Gilbert JB. Clear Speech. 2nd Edition Cambridge: CUP, 1993.13. Graham C. Small Talk Jazz Chants. Oxford: OUP, 1986.14. Powell M. Presenting in English. Hove: LTP, 1996. See “Using Your

Voice” (Section 3).15. Milenković S, Berisavac M, Putniković B, Berisavac I, Jovanović M.

Naučni članci i članci bliski naučnim. Vojnosanitetski pregled 2007; (in press).

16. Milenković S. Zašto publikovati. Materia Medica 2007;23(1) –1. 17. Milenković S. Materia Medica u SCIndeks beta. Materia Medica

2006;22(4) –1. 18. Rodenburg, Patsy. The Right to Speak: working with the voice.

London: Methuen, 1992.19. Storz C. English Pronunciation Notebook for Telecommunications

Students. Evry: INT, 1993.20. http://ec.hku.hk/epc/presentation/21. http://writing.colostate.edu/collections/collection.

cfm?collectioncategory_active=5222. http://business.englishclub.com/presentations.htm23. http://writing.colostate.edu/guides/speaking/poster/24. http://www.gmu.edu/departments/writingcenter/ppt/index.htm25. Bouvet, Danielle. La dimension corporelle de la parole. Paris:

Peeters, 2001.

■ 104 ■

26. Bull, Peter. “What does gesture and to the spoken word? In Barlow, H. et al. Images andUnderstanding. Cambridge: CUP, 1990. (INT 9.54)

27. Миломир Васић. Шумски пожари. Приручник за шумарске инжењере и техничаре. Београд, (1992): пп 1-105.

28. Павел Панов. Упутство за гашење и превенцију шумских пожара. Софија; (2007): пп 1-207. (на Бугарском језику)

29. R.W.Greene. Confronting Catastrophe. Esri press, California;(2002): pp 1-142.

30. Gary Amdahl . Disaster Response. Esri Press, California; (2001): pp 1-110.

31. Fire Smart: Protection your Community for Wildfire. Partners in protection. Edmonton, Alberta; (2003).

32. The Fire in Florida`s Ecosystems - Educator Training Program: Final Report. Pandion Systems, Inc.; (2002).

33. Report of the Committee on Fire Prevention Education. The President`s Conference on Fire Prevention. Washington, D.C.; (1947).

34. М. Раткнић, Љ. Ракоњац, М. Матовић, С. Билибајкић, С. Брауновић. Развој експертног система за заштиту шума од пожара у Националном парку Тара (2006). Међународна научна конференција „Газдовање шумским екосистемима националних паркова и других заштићених подручја. Зборник радова. Јахорина 05-08.07.2006. пп 381-388.