ОСНОВИ ОРГАНСКЕ ХЕМИЈЕ

Предавања

УВОДНО ПРЕДАВАЊЕ

Др Весна Антић, ванредни професор

Др Малиша Антић, ванредни професор

Радна

недеља

Датум Предавање

I - Увод, структура органских

молекула

II - Алкани

III - Алкени

IV - Алкини и диени

V - Ароматични

угљоводоници

VI - Тест 1

VII - Халогеналкани,

Стереоизомерија

VIII - Алкохоли и феноли

IX - Алдехиди и кетони

X - Тест 2

XI - Карбоксилне киселине

XII - Угљени хидрати

XIII - Аминокиселине, пептиди,

протеини

XIV - Нуклеинске киселине

XV - Тест 3

Активност Број поена

Тест 1 10

Тест 2 10

Тест 3 10

Колоквијум 10 - 20

Испит 50

Укупно 100

БОДОВАЊЕ

F = 2,67

ОЦЕЊИВАЊЕ

• Прелазна оцена на тесту и колоквијуму је

ако се освоји најмање 50 % поена: тест 5

поена, колоквијум 10 поена.

Сви тестови и колоквијум су обавезни !

Број поена Оцена

51 – 60 6

61 – 70 7

71 – 80 8

81 – 90 9

91 - 100 10

RASPORED ISPITA IZ OSNOVA ORGANSKE HEMIJE

(Školska 2011/2012)

Junski rok

19. 06. 2012.

03. 07. 2012.

Julski rok

10. 07. 2012.

Septembarski rok

18. 09. 2012

.

Oktobarski rok

25. 09. 2012.

02. 10. 2012.

ISPIT POČINJE U 1100 h

TESTOVI SE RADE U TERMINU OD 1000 h do 1500 h

(Trajanje testa 45 minuta)

TEST I

24. 03. 2012.

TEST II

28. 04. 2012.

TEST III

02. 06. 2012.

ОСНОВИ ОРГАНСКЕ

ХЕМИЈЕ Предавачи:

др Весна Антић, ванредни професор и

др Малиша Антић, ванредни професор

Асистенти:

мр Небојша Бањац, мр Александар Костић,

Ана Тасић и Небојша Пантелић

Технички сарадник: Бојана Миловановић

Недељни фонд часова:

предавања – 3 часа,

вежбе – 2 часа.

Literatura:

1. K. Peter C. Vollhardt, Neil E. Schore Organska hemija

2. R.T. Morrison, R.N. Boyd "Organska kemija“

3. M.V. Piletić, B.Lj. Milić Organska hemija I i II-deo , Tehnološki fakultet,

Novi Sad, 1986.

4. M. Rajković, V. Antić i M. Antić “Zbirka pitanja i zadataka iz opšte i neorganske

hemije i organske hemije“, 2011.

5. http://www.shd.org.yu (sajt Srpskog hemijskog društva, besplatno dostupni

mnogi časopisi i časopisi SHD-a

6. http://www.ochem4free.com

7. Predavanja dr Vesna Antić, vanredni profesor i dr Mališa Antić, vanredni

profesor.

ORGANSKA HEMIJA -

HEMIJA UGLJENIKA I NJEGOVIH JEDINJENJA

• Do 1828 godine sva hemijska jedinjenja bila su bila podeljena u dve

grupe:

• Neorganska, dobijena iz minerala i

• Organska, dobijena iz biljnog i životinjskog materijala, t.j. iz

materijala koji je proizvod živih organizama.

• Važila je, takozvana, vitalistička teorija (vis vitalis) po kojoj je za

nastajanje organskih jedinjenja neophodna ″živa sila″ (Vital Force).

• Friedrich Wöhler (Fridrih Veler) je 1828 sintetisao u laboratoriji prvo

organsko jedinjenje iz neorganskog, ureu iz amonijum-cijanata.

NH4CNO H2NCONH2

1857 Kekulé dokazao da je ugljenik četvorovalentan

1858

1865

Kekulé i Couper, dokazali sposobnost ugljenikovih

atoma da se meĎusobno povezuju i grade ciklične

strukture

1874Van’t Hoff i Le Bel objasnili trodimenzionalni

tetraedarski model vezivanja ugljenikovih atoma

Kraj XIX i početak XX veka obeležila su mogobrojna otkrića

što je dovelo do naglog razvoja hemije, a posebno

ORGANSKE HEMIJE

Broj do sada poznatih neorganskih

jedinjenja je oko 100.000.

Broj do sada poznatih organskih jedinjenja

je oko 30.000.000 sa tendecijom stalnog rasta.

Šta uslovljava ovako veliki broj

organskih jedinjenja?

Osobine atoma ugljenika

Atom ugljenika je četvorovalentan i

gradi jake kovalentne veze

Hemijska veza

Atomi se meĎusobno spajaju zato što spojeni čine

energetski stabilniji sistem

Da bi nastao energetski stabilniji sistem, atomi prelaze u takve

elektronske konfiguracije koje omogućavaju da se snizi energija

sistema i to tako što:

a) Atomi prelaze u pozitivno i negativno naelektrisane jone,

koji meĎusobnim privlačenjem (uz oslobaĎanje energije izmene),

čine jonsku vezu u jonskoj kristalnoj rešetki

(uz oslobaĎanje energije kristalne rešetke).

b) Atomi se spajaju kovalentnom vezom stvaranjem jednog (ili više)

zajedničkog elektronskog para deobom valentnih elektrona,

uz oslobaĎanje energije.

Jonska veza

Ei = 494,97 kJ/molEa = - 364,43 kJ/mol

Ek = - 769,85 kJ/molNa+(g) + Cl¯(g) Na+Cl¯(s)

ΔfH = - 410,87 kJ/mol

ΔsubH = 108,87 kJ/mol

Na (s) Na (g) ½ Cl2 (g) Cl (g)

(1/2) ΔdisH = 119,66 kJ/mol

ΔfH = ΔsubH + (1/2) ΔdisH + Ei + Ea + Ek

Na(s) + 1/2Cl2(g) Na+Cl¯(s)

Entalpija nastajanja

kristalnog NaCl

51

1

2

2

3

3

4

4

5

Kovalentna veza

H· H·

H·--------------H·

H·--- H·

H2

H : H

H·---------- H·

Atomske orbitale

2s1s

2px 2py 2pz

Ugljenik - sp3 hibridizacija

E

osnovno stanje pobuĎeno stanje

hibridizovane A.O.

hibridizacija A.O.

E

osnovno stanje pobuĎeno stanje

hibridizacija A.O.

hibridizovane A.O.

nehibridizovana A.O.

Ugljenik - sp2 hibridizacija

BF3H2C=O

Ugljenik - sp hibridizacija

osnovno stanje pobuĎeno stanje hibridizovane A.O.

hibridizacija A.O.

nehibridizovane A.O.

E

O=C=O

Polarna

kovalentna veza

Mera polarnosti neke veze je električni dipolni momenat, koji je jednak

proizvodu naelektrisanja i rastojanja između težišta naelektrisanja

ili = 1,82 D

= 0 D= 1,62 D

Kovalentna jedinjenja grade molekule

Kovalentna veza može biti polarna ili nepolarna

Molekuli sa polarnim kovalentnom vezama mogu,

ali ne moraju, biti polarni.