Рашки округ - zaprokul.org.rszaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/raski.pdf · Рашка је основана 1845. године указом о подизању

1

Рашки округ

Рашки округ смештен у југозападном делу Србије на површини од 3.918 км

2 обухвата два града:

Краљево (као центар округа) и Нови Пазар и три општине: Рашка, Врњачка Бања и Тутин. Краљево се налази у средишњем делу централне Србије у Рашком

округу, на 180 км јужно од Београда. Простире се на 206 м надморске висине у долинама река Ибар и Западна Морава и заузима површину од 1.530 км2

. Историју града Краљева најбоље можемо видети преко промене назива места. Први помен насеља под називом Руда Поља среће се 1476. године. Нешто касније око 1540. године у употреби је двојни назив: Рудопоље и Карановац. Приликом посете краља Милана Обреновића Карановцу, на захтев грађана, 19 априла 1882. године назив је промењен у Краљево. У кратком периоду од 1949. до 1955. године у употреби је назив Ранковићево да би се поново усталио назив Краљево. Велики културно-историјски значај граду доносе манастири Жича,

Студеница и Љубостиња, а на грбу града Краљева стоји седам круна које симболизују седам крунисања српских краљева у манастиру Жича. Краљевачка област изнедрила је и многа значајна имена српске историје, а посебно место заузима Растко Немањић. По попису из 2002. године град има 121.707 становника, 62.922 становника у градском подручју, и 58.785 житеља околних насељених места. Становништво је највећим делом српске националности – 96,8%. Нови Пазар је економски и културни центар Рашке и припада регији Санџак. Налази се на 290 км јужно од Београда. Лоциран је у долини река Јошанице, Рашке, Дежевске и Људске, на надморској висини од 496 м. Окружен је планинама Голијом и Рогозном и Пештерском висоравни. Oснивач Иса-бег Исхаковић је подигао град у непосредној близини средњовековног утврђења Трговиште, познатог под именом Рас. Први писани документ који помиње име Нови Пазар датира из XV века када је Мало вијеће Дубровачке републике одлучило да у њему постави свог конзула. То потврђује да је град у то време већ био развијен, захваљујући свом изузетном географском положају. Нови Пазар има бурну и богату прошлост. Посебну вредност овог мултиетничког и мултикултурног простора, где се сусрећу западна и источна цивилизација, чине бројни културно-историјски споменици. Међу најважније културноисторијске споменике спадају: Петрова црква, Ђурђеви ступови, манастир Сопоћани, Градска тврђава, Алтун-алем џамија, Амир-агин хан (конак) и Хамам (купатило) из XV века, заоставштина Иса-бега Исхаковића, оснивача града. Укупна површина града са 100 насељених места износи 742 км2

. Према попису из 2002. године у градском подручју живи 54.604 становника (према попису из 1991. године било је 51.749 становника), док подручје града Нови Пазар има 85.996 становника.

Врњачка Бања је једно од највећих и најпознатијих бањских лечилишта у Србији. Бања се налази у централној Србији, око 200 км јужно од Београда. . На Врњачком топлом минералном извору у времену од II до IV века Римљани су изградили своје лечилиште и опоравилиште AOUAE ORCINAE. О

2

томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базен за купање, римски извор топле минералне воде (Фонс Романус) и мноштво кованог новца који је из култних мотива остављан у лековити извор. Територију Врњачке Бање карактерише и већи број археолошких налазишта. Тридесетих година XX века на локалитету Крњачки откривено је 56 нових врста фосила, шкољки и пужева, који нису пронађени нигде на територији некадашњег Панонског мора. У усеку пешчаног наноса, који је направила река Дубочица откривена је већа количина шкољки, пужева, фосила, лишћа и разних врста дрвећа, као и рогови јелана и кости мамута. На истом месту је откривена и вилица хипариона, која је посебно вредна пажње, а која потиче из средине понтинског периода када је Панонско море било на крају свога постојања. Данас је Бања највећим делом насељена Србима, а према задњем попису у њој живи око 26.492 грађана.

Рашка се налази у југозападном делу Србије, 250 км јужно од Београда. Захвата западне делове Копаоника и источне падине Голије. Значајни туристички потенцијали општине Рашка су: Копаоник, Голија, Јошаничка Бања,културно-историјски споменици (манастир Градац, црква Стара Павлица и Нова Павлица) и речни токови Ибра, Рашке, Јошанице и Брвенице. У средњем веку Рашка је била једна од српских жупа чији су жупани од почетка XII почели да предводе српске походе против Византије уместо прве српске краљевине Зете. Њен велики жупан Стеван Немања у другој половини XII века постао је најмоћнији међу српским владарима створивши државу чија је престоница био Рас, који се налазио недалеко од данашњег Новог Пазара. Из његове државе развила се потом под његовим потомцима Немањићима краљевина Србија, а у XIV веку и

Српско царство. Рашка је основана 1845. године указом о подизању вароши Рашке који је потписао кнез Александар Карађорђевић, a име је добила по истоименој реци. У Општини Рашка живи око 26.981 становника, а најбројнији су Срби (96%).

Тутин се простире се на површини од 742 км2, на надморској висини од

1.000 м и скоро на целом њеном подручју доминира планинска клима, са дугим и снежним зимама и краћим и свежим летима. Тутин се први пут помиње у Глухавичкој повељи 28. маја 1396. године. Захваљујући записима енглеских путница Ибријеве и Макензијеве, сазнајемо да је Тутин 1868. године имао свега 7 кућа: шест Хамзагића и једну српску Аврам-агину. Од 1912. године, Тутин, иако мало место, почиње да добија све значајнију улогу као седиште нове територијално-административне јединице – среза штавичког, који је званично конституисан 1913. године, после балканских ратова. Штавички срез је 1953. године чинило 14 општина, 94 села и 3.978 домаћинстава. Према задњем попису Тутин има 30.054 становника, који живе у 93 насеља. Доминантно учешће у националној структури имају Бошњаци (94,3%) док је Срба 4,2%.

Највише становника у Рашком округу има Краљево, док је највећа густина насељености у Новом

Пазару. Град Краљево има и највећи буџет у свом округу, али највише средстава за културу по глави становника издваја Врњачка Бања.

Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у градовима/општинама

Град/Општина

Површина територије

града/општине у км

2

Број становника у граду/општини

према попису из 2002.године

Густина насељености по

км2

Просечно издвајање за културу по глави становника у периоду

од 2007. до 2009. године

Краљево 1.529 121.707 80 10,72 евра 921,91 дин. Нови Пазар 742 85.996 116 9,86 евра 869,08 дин. Врњачка Бања 239 26.492 111 12,40 евра 1.056,15 дин. Рашка 666 26.981 41 6,52 евра 555,02 дин. Тутин 742 30.054 40 2,23 евра 191,81 дин.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B8_%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D1%83%D0%BF%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B5%D1%82%D0%B0_(%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0)

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8_%D0%B6%D1%83%D0%BF%D0%B0%D0%BD



http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/12._%D0%B2%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B0%D1%81

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%9B%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%BC_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D1%83

http://sr.wikipedia.org/wiki/14._%D0%B2%D0%B5%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE

3

Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године

За потребе културе у односу на укупан буџет града/општине, у 2007. и 2009. години највише је

издвојио Нови Пазар, док је у 2008. години највише средстава издвојило Краљево. Најмање средстава се одвоји у општини Тутин. Приказ 2: Рангирање градова/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године

Табела 2: Подаци о финансирању сектора културе

Гр

ад/

Оп

шти

на

Година Укупан

градски/општински буџет у еврима

Укупан градски/општински буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног градског/

општинског буџета

КР

АЉ

ЕВ

О

2007. 22.493.836,10 1.798.611,633,00 1.171.909,90 93.706.150,00 5,2

2008. 23.961.357,11 1.951.216,440,00 1.427.661,68 116.257.060,00 6

2009. 19.359.442,65 1.818.446.000,00 1.313.308,64 123.360.000,00 6,8

НО

ВИ

П

АЗ

АР

2007. 11.279.449,03 901.907.000,00 711.166,31 56.865.000,00 6,3

2008. 13.636.147,06 1.110.416.000,00 395.472,04 32.204.000,00 2,9

2009. 12.942.413,93 1.215.690.000,00 1.438.762,83 135.144.000,00 11,1

ВР

ЊА

ЧК

А

БА

ЊА

2007. 6.630.798,82 530.200.000,00 273.773,70 21.891.000,00 4,1

2008. 10.172.545,64 828.368.702,00 386.070,92 31.438.450,00 3,8

2009. 5.759.880,63 541.029.620,00 325.867,90 30.609.000,00 5,7

РА

ШК

А 2007 4.905.842,22 392.272.124,96 169.046,63 13.517.002,00 3,4

2008 5.310.105,38 432.411.439,59 182.528,20 14.863.599,56 3,4

2009 5.850.574,20 549.548.530,50 176.136,90 16.544.662,54 3

ТУ

ТИ

Н 2007. 10.105.717,28 808.055.175,00 36.055.44 2.883.000,00 0,4

2008. 12.145.132,49 989.000.000,00 85.310.65 6.947.000,00 0,7

2009. 4.418.150,83 415.000.000,00 79.462.84 7.464.000,00 1,8

12.410.72 9.86

6.52

2.23

0

5

10

15

Врњачка Бања Краљево Нови Пазар Рашка ТутинПросечно годишње издвајање за културу по глави становника 2007-2009

6.86

4.53.3

1

0

2

4

6

8

Нови Пазар Краљево Врњачка Бања Рашка Тутин

Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине 2007-2009

4

У периоду од 2007. до 2009. године буџет за културу у односу на буџете градова и општина Рашког округа имају континуирани раст једино Краљево и Тутин. У Новом Пазару и Врњачкој Бањи удео културе у укупном буџету града/општине опада у 2008. години, али расте у 2009. години, док је у Рашкој забележен незнатан пад буџета за културу у 2009. години. Приказ 3: Тенденција удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године

Структура расподеле средстава за културу показује да се у свим градовима/општинама Рашког округа највећи део користи за плате запослених у култури, а најмањи део одлази за програме. Изузетак је општина Врњачка Бања која је у 2007. и 2009. години више средстава обезбедила за програме него за материјалне трошкове. Приказ 4: Структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у градовима/општинама

Организација и функионисање културе у оквиру локалних самоуправа Врњачка Бања је једина општина у којој о култури брину особе задужене за заштиту животне

средине и локални развој, док су у осталим локалним самоуправама Рашког округа за културу задужене особе из одељења за друштвене делатности. Често ова одељења обједињују и друге службе општинске

5.2%6.0% 6.8%6.3%

3.2%

13.8%

4.1% 3.8%5.7%

3% 3.4% 3%

0.4% 0.7%1.8%

0.0%

4.0%

8.0%

12.0%

16.0%

2007 2008 2009

Краљево

Нови Пазар

Врњачка БањаРашка

Тутин

0% 20% 40% 60% 80% 100%

КРАЉЕВО

НОВИ ПАЗАР

ВРЊАЧКА БАЊА

РАШКА

ТУТИН

69.1%

51%

52.3%

58.5%

63%

25.3%

34.7%

23.5%

36.2%

27.6%

5.6%

14.3%

24.2%

5.3%

9.4%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

КРАЉЕВО

НОВИ ПАЗАР


РАШКА

ТУТИН

68.3%

49.8%

49%

60.9%

76.3%

26.4%

35%

27.8%

34.1%

21.1%

5.3%

15.2%

23.2%

5%

2.6%

0% 50% 100%

КРАЉЕВО

НОВИ ПАЗАР


РАШКА

ТУТИН

72.7%

89.8%

58.6%

63.3%

82.8%

11.7%

7.6%

20.5%

30.3%

15.5%

15.6%

2.6%

20.9%

6.4%

1.7%

Плате и доприноси Материјални трошкови Програми и пројекти

5

организације. Ни у једном граду/општини не постоји одељење које се бави искључиво облашћу културе, а једино Нови Пазар и Тутин имају савете, формиране као скупштинска тела, који су задужени за ту област. Табела 3: Преглед организације градова/општина по питању сектора културе

Град/Општина Одељење задужено за питања из

области културе

Да ли постоји већник за културу?

Да ли постоји

савет за културу као

скупштинско тело?

Да ли постоји

конкурс за пројекте из

области културе?

Краљево Одељење за друштвене делатности Не Не Да

Нови Пазар Одељење за друштвене делатности Да Да Не

Врњачка Бања

Одељењу за заштиту животне средине и локални развој

Да Не Не

Рашка Одсек за привреду, друштвене делатности и

имовинско правне послове Да Не Да

Тутин Одељење за друштвене делатности Да Да Не

Када је реч о питањима из културе на нивоу одлучивања једино град Краљево нема чланa у

општинском већу задуженог за област културе. Конкурси за финансирање пројеката из области културе расписују се једино у Краљеву и Рашкој, док у Новом Пазару и другим општинама Рашког округа то није пракса. Ипак, изузев Краљева, и Нови Пазар и све општине Рашког округа имају савете за културу као тела која врше анализу и процену стања и мера у култури и упућују предлоге скупштини.

Општина Тутин једина у Рашком округу из буџета не издваја средства за финансирање аматеризма. Највећи удео аматеризма у укупном буџету има град Краљево, а најмањи општина Рашка. Када се сагледају апсолутни износи највише средстава издвојило је такође Краљево, а најмање општина Рашка у 2007 и 2008. години, док је у 2009. години најмањи износ за потребе аматеризма издвојила Врњачка Бања.

Табела 4: Издвајање градова/општина за аматеризам

Град/Општина Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет града/општине

2007 2008 2009

Краљево 1,5% (25.452.533,00 дин/евра) 0,6% (12.273.019,00 дин/евра) 1% (18.285.524,91 дин/евра)

Нови Пазар 0,3% (2.637.832,00 дин/евра) 0,3% (3.181.000,00 дин/евра) 0,3% (2.871.841,00 дин/евра)

Врњачка Бања 0,4% (1.832.000,00 дин/22.911,40 евра) 0,2% (1.478.000,00 дин/18.150,16 евра) 0,2% (823.200,00 дин/8.763,91 евра)

Рашка 0,2% (714.089,00 дин/8.930,55 евра) 0,2% (747.480,00 дин/9.179,21 евра) 0,2% (1.056.156,51 дин/11.244,00 евра)

Тутин Не издваја за аматеризам

Када је у питању дугорочно планирање све самоуправе имају стратегије развоја својих

градова/општина, али не и стратегије развоја културе. Ипак, у већини стратегија које постоје разматрају се питања из области културе. Наиме, поред стратегија развоја општина, сва места имају и стратегије које се баве другим проблемима и питањима:

- Краљево има Локални еколошки акциони план, Локални акциони план за Роме и Локални акциони план за побољшање услова живота избеглих и интерно расељених лица који се баве и културом;

- Нови Пазар и Тутин имају два документа у којима се разматрају и питања из културе и то су Стратегија социјалног и економског развоја и Стратегија о младима;

- Врњачка Бања има дефинисан Програм развоја општине Врњачка Бања 2005-2015 и Акциони план за младе 2010-2014, који се између осталог баве и питањима из области културе;

- Рашка има Стратегију социјалног и економског развоја која третира и област културе. Када је реч о пружању информација из области културе, оба града и све општине Рашког округа

имају званичне интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе, као

6

и стално или повремено информације о културним манифестацијама. Општина Тутин једина има интерент презентацију на којој нема података о установама културе. Табела 5: Доступност основних информација о култури градова/општина на интернету

Град/Општина Званична интернет адреса

градова/општина

Да ли се налазе основни

подаци о установама у култури?

Да ли се врши

информисање о културним догађајима

Краљево www.kraljevo.org Контакти и други подаци о установама Повремено

Нови Пазар www.novipazar.org.rs Контакти и други подаци о установама Стално


www.opstinavrnjackabanja.com Контакти и други подаци о установама Стално

Рашка www.raska.org.rs Контакти и други подаци о установама Стално

Тутин www.tutin.rs Нема података о установама културе Повремено

Осим Рашке, све градске/општинске управе Рашког округа имају особе за односе са јавношћу које

стално или по потреби, приликом значајанијих манифестација, информишу о актуелних догађајима. Као највеће проблеме културе представници градова и општина истичу недовољна средстава

како за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру,тако и за програме. Краљево, Нови Пазар и Рашка као приоритет за улагање и развој културе наводе неговање традиције и заштиту културне баштине, Врњачка Бања као приоритет види подстицање сарадње културе и привреде, а Тутин опремање установа културе. Табела 6: Главни проблеми и приоритети у култури градова/општина Рашког округа

Град/Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе

Краљево 1. Недостатак средстава за програме. 2. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру. 3. Недовољна стручност и бројност кадрова.

1. Неговање традиције и заштита културне баштине. 2. Савремено стваралаштво. 3. Опремање установа културе.

Нови Пазар 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру. 2. Недостатак средстава за програме. 3. Недовољно развијен културни туризам.

1. Неговање традиције и заштита културне баштине. 2. Опремање установа културе. 3. Културни туризам.


1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру. 2.Недостатак средстава за програме. 3.Недовољна стручност и бројност кадрова.

1. Подстицање сарадње културе и привреде . 2.Промовисање мултикултуралности и међународне сарадње. 3.Културни аматеризам.

Рашка 1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру. 2.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе. 3.Недостатак средстава за програме.

1. Неговање традиције и заштита културне баштине. 2. Опремање установа културе. 3. Културни туризам.

Тутин 1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру. 2.Недовољна стучност и бројност кадрова. 3.Недостатак средстава за програме.

1. Опремање установа културе. 2.Едукација запослених у култури. 3.Неговање традиције и заштита културне баштине

Културни ресурси општина У Рашком округу укупно има 18 установа од којих се највећи број налази у Краљеву, у коме је

према сазнањима Завода најбројнија и цивилна културна сцена. Рашка је једина општина која нема библиотеку као самосталну установу него се она налази у склопу Центра за културу, образовање и информисање Градац.

http://www.tutin.rs/

7

По подацима којима Завод располаже Тутин је једина општина која има КУД само у оквиру поливалентне установе, а не као самостално правно лице. Тутин је и једина општина Рашког округа у којој према сазнањима Завода не функционише ниједно удружење у култури. Табела 7: Преглед актера у култури у Рашком округу (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

Рашки округ б

ро

ј Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Краљево 19 актера 7

-Културни центар Рибница -Дом културе Студеница у Ушћу -Библиотека Стефан Првовенчани -Народни музеј -Историјски архив Краљево -Краљевачко позориште -Завод за заштиту споменика културе.

6

-Удружење ликовних уметника Владислав Маржик -Културно-просветна заједница Краљево -Књижевни клуб -Театар Сунце -Фото-кино клуб Краљево -Завичајно друштво Краљево

6

-КУД Абрашевић -КУД Краљевачка ризница -КУД Седам круна -КУД Железничар -КУД Магнохром -Друштво гуслара Жича

Нови Пазар 14 актера 6

-Дом културе Ослобођење -Центар за децу и омладини Дуга -Градска библиотека Доситеј Обрадовић -Музеј Рас -Историјски архив Рас -Регионално позориште Нови Пазар

3

- Културно-просветна заједница -Удружење музичара Скала -Санџачко удружење ликовних уметника – СУЛУ

5

-КУД Рас -КУД Сенко Рашљанин -КУД Санџак -КУД Иса-бег - Хор Ђулистан

Врњачка Бања 7 актера 2

-Културни центар -Народна билиотека Др Душан Радић 1

-Удружење ликовних уметника Басара Обрадовић

4

-КУД Абрашевић -КУД Извор -КУД Јелек -Певачко друштво Књегиња Милица

Рашка 8 актера 1

-Центар за културу, образовање и информисање Градац

1

-Клуб ликовних уметника Рашка школа

6

-КУД Рашка -КУД Јошаничка Бања -КУД Брвеница -КУД Рудар, Баљевац -Ансамбл народних игара и песама Фрула -Етно уметнички клуб Черењски

Тутин 2 актера 2

-Мултимедијални центар -Народна библиотека Др Ејуп Мушовић

/

/

Укупно актера у Рашком округу 50

Поред установа, део културних ресурса чине запослени у култури. Највећи број запослених има град Краљево, а најмање општина Тутин. Највећи број високообразованих у култури има такође Краљево, а најмање Рашка, која је једина општина која нема кадар са завршеном само основном школом.

8

Табела 8: Број запослених према полу и образовању у установама културе

Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ ,ВСС

КРАЉЕВО 119 47 72 11 51 57

НОВИ ПАЗАР 67 31 36 2 22 43

ВРЊАЧКА

БАЊА 24 7 17 3 10 11

РАШКА 16 6 10 / 11 5

ТУТИН 14 9 5 1 7 6

Када је о полној структури реч, жене су бројније у свим градовима/општинама Рашког округа, изузев у Тутину где је већи број мушкараца. Највећи број жена међу кадровима у култури има Врњачка Бања, а најмање Тутин. Образовна структура показује да је у сектору културе у Краљеву, Новом Пазару и Врњачкој Бањи високообразовани кадар најзаступљенији, док је у Рашкој и Тутину највећи удео средњеобразованог кадра. Приказ 5: Полна и образовна структура запослених у градовима/општинама Рашког округа

ПОЛ

ОБРАЗОВАЊЕ

39.5%60.5

%

Краљево

Мушкарци Жене

46.3%53.7

%

Нови Пазар


29.2%

70.8%



37.5%

62.5%

Рашка


64.3%

35.7%

Тутин


9.2%

42.9%

47.9%

Краљево

ОШ ССС ВШ,ВСС

3%32.8%

64.2%

Нови Пазар


12.5%

41.7%

45.8%



68.7%

31.3%

Рашка


7.1%

50%

42.9%

Тутин


9

Поливалентни центри општина Рашког округа Сви градови и општине Рашког округа имају установу поливалентног карактера. У Рашкој је то и

једина установа културе. Све оне су највећи (у Рашкој и једини) носиоци културних дешавања у свом месту. Најмлађи поливалентни центар налази се у Тутину, а најстарији у Краљеву (Културни центар Рибница). Једино Културни центар у Врњачкој Бањи свој рад организује у две зграде: у једној се налази биоскоп и администрација, док је други објекат Замак културе (замак Белимарковића) у коме се налази Завичајни музеј, чија зграда представља споменик културе од великог значаја. Поред зграде поливалентне установе у Врњачкој Бањи, споменик културе је и зграда поливалентног центра у Рашкој. Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара

Назив установе Општина

оснивач

Година

оснивања

Година изградње

зграде

Зграда – споменик

културе

Културни центар Рибница

Краљево 1948. 1948 Не

Дом културе Студеница у Ушћу

Краљево 1970. 1948 Не

Културни центар Нови Пазар 1963. 1962 Не Центар за децу и омладину Дуга

Нови Пазар 2003. 2000 Не

Културни центар Врњачка

Бања 1957.

1906. биоскоп и администрација/ 1888-1894 зграда

музеја

Не/Да, од великог значаја

Центар за културу, образовање и информисање

Градац

Рашка 1963. крај XIX Да, од значаја

Мултимедијални центар

Тутин 2007. Н.п. Не

Просторни капацитети

Дом културе Студеница у Краљеву, Центар Дуга у Новом Пазару и рашки поливалентни центар користе простор који им је уступљен на коришћење од стране града/општине. Простори осталих поливалентних установа Рашког округа су власништво установа.

Према подацима који су достављени Заводу, највећим простором располаже Културни центар у Новом Пазару, док најмање квадратних метара има Центар за децу и омладину Дуга у Новом Пазару.

Културни центри у општинама Рашког округа имају више простора у којима организују програме. Културни центар Врњачке Бање користи две зграде, од којих се у једној налази биоскоп са администрацијом, а други објекат је музеј (Замак културе) у коме се налазе три изложбена простора. Рашки и тутински поливалентни центри, поред главне сале, располажу и галеријским простором, као и Културни центар у Новом Пазару, који поред тога има и сцену на отвореном. Поливалентне установе у Краљеву располажу само једном вишенаменском просторијом, док Центар Дуга у Новом Пазару поред две канцеларије располаже и са две просторије у којима организује програме. Табела 10а: Основни подаци о простору

Назив установе Површина простора

Број простора

за

програме

Површина главне сале

Број места за седење у

великој сали

Површина додатних

простора за програме

(изузимајући сцене на

отвореном)

Културни центар Рибница, Краљево

920 м2 1 100 м

2 50 /

Дом културе Студеница Ушће, Краљево

412,43 м2 1 200 м

2 293 /

Културни центар, Нови

Пазар 2.821 м

2 2 1.787 м

2 471 Н.п.

10

Табела 10б: Основни подаци о простору



за програме

Површина главне сале

Број места за седење у

великој сали

Површина додатних

простора за програме

(изузимајући

сцене на отвореном)

Центар за децу и омладину Дуга, Нови

Пазар 212 м

2 2 / / 30 + 40 м

2

Културни центар, Врњачка Бања

863 + 900 м2

(две зграде)

4 230 м2 242 165+140+100 м

2

Центар за културу, образовање и

информисање Градац, Рашка

1.430 м2 2 182 м

2 273 66 м

2

Мултимедијални центар, Тутин

1.500 м2 2 400 м

2 350 42м

2

Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад

(канцеларије) и просторе за одржавање програма. Када је канцеларијски простор у питању најнижу оцену добиле су канцеларијске просторије у Културном центру у Врњачкој Бањи. Најлошији простор за одржавање програма имају Културни центар Рибница у Краљеву, Центар Дуга у Новом Пазару и Мултимедијални центар у Тутину. Највишу оцену простор за културне садржаје добио је у новопазарском Културном центру. Табела 11: Оцене и проблеми простора

Назив установе Оцена

канцеларијског простора

Највећи проблем канцеларијског

простора

Оцена

простора за одржавање програма

Највећи проблем простора за одржавање програма


3 Незадовољавајуће

електро инсталације. 2

Кров, зидови и електро инсталације сале су у лошем

стању.

Дом културе

Студеница Ушће, Краљево

3

Подови и зидови канцеларијског

простора су у лошем стању.

3 Неадекватан магацин.

Културни центар, Нови Пазар

3 Неадекватан кров и

електро инсталације. 4

Кров и електро инсталације сале, магацина и гардероба су

у лошем стању.


Пазар 2

Мали просторо и слаба звучна и термо

изолација. 2 Слаба опремљеност.


1 Неадекватан и мали простор, недостатак адекватне опреме.

3

Изложбени простор је неадеквантно осветљен, нема климатизацију и видеонадзор,

нема магацин за гостујуће изложбе, простор музејског депоа је неадекватан, нема полица, ормара, адекватног

вентилационог система и опреме за праћење

микроклиматских услова.


информисање Градац, Рашка

3

Недостатак канцеларијског

простора за обављање

делатности.

3 Недостатак савремене

опреме.

Мултимедијални

центар, Тутин 2 Неадекватно грејање. 2

Неадекватно грејање и оштећен кров.

11

Једино Културни центар Рибница и Центар за децу и омладину Дуга имају урађен пројекат реновирања објекта и то реновирања канцеларија.

Програми и публика Три културна центра Рашког округа негују изложбене активности било као гостујуће програме,

било да су галеријски простори организационе јединице установе или гостовања у галеријским просторима других установа. Најактивнији по питању поменутих програма је новопазарски Културни центар који је у 2009. години организовао 18 сопствених изложби, које је видело између 10.000 и 12.000 посетилаца и 2 гостујуће изложбе које је посетило око 150 људи.

Биоскопску делатност одржавају четири поливалентне установе Рашког округа. Највише биоскопских пројекција, у 2009. години, чак 299, приказано је у Културном центру Врњачке Бање.

Поливалентни центри у Краљеву и Тутину имају своја културно-уметничка друштва, међу којима највише наступа годишње бележи тутински.

Мултимедијални центар у Тутину једини у Рашком округу у оквиру своје делатности има и аматерско позоришни ансамбл, који је у 2009. години извео 6 представа.

Наступе хорских и оркестарских ансамбала организовали су Центар за децу и омладину Дуга у Новом Пазару, као и културни центри у Врњачкој Бањи и Тутину. Највише поменутих програма организовао је Центар Дуга у Новом Пазару -14.

Културни центар Рибница организовао је највећи број трибина, предавања и књижевних вечери од свих поливалентних центара у округу, који организују програме наведеног садржаја.

Издавачком делатношћу се баве Културни центар Рибница и поливалентне установе у Врњачкој Бањи и Рашкој.

Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Рашког округа

Назив установе Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

Ку

лтур

ни

цен

та

р

Ри

бн

иц

а,

Кр

аљ

ев

о Изложбе

сопствени 3 1.500

гостовања 1 1.000

Наступи КУД-ова гостовања 8 10.000

Издавачка делатност сопствени 3 Н.п.

Трибине, предавања, књижевне вечери

сопствени 16 760



Наступи КУД-ова сопствени 3 960

гостовања 5 2.000

Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Но

ви

Паза

р

Изложбе сопствени 18 10.000-12.000

гостујући 2 150

Биоскопске пројекције сопствени 123 757



Ликовне колоније сопствени 2 Укупно учесника 20

Центар за децу и омладину Дуга,

Нови Пазар

Хорски и оркестарски садржаји сопствени 6 150

гостовања 8 190


сопствени 1 Н.п.

Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Вр

ња

чка

Бањ

а

Музејски садржај сопствени 1 14.180

Биоскопске пројекције сопствени 299 5.705

Хорски и оркестарски садржаји сопствени 1 217

Издавачка делатност сопствени На свака два месеца издају Врњачке новине, у

тиражу од 1.000 примерака.

*Н.п. – нема података

*Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања

сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји.

12

Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Рашког округа

Назив установе Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

Центар за

културу, образовање и информисање Градац, Рашка

Изложбе сопствени 14 2.000

Биоскопске пројекције сопствени 13 461

Издавачка делатност сопствени 17 Укупан тираж 5.300



Му

лти

мед

ија

лн

и

цен

та

р,

Тути

н

Наступи КУД-ова


гостовање 4 Н.п.

гостујући 4 Н.п.

Биоскопске пројекције сопствени 10 Н.п.

Позоришне представе сопствени 6 300

Хорски и оркестарски садржаји сопствени Н.п. Н.п.


*Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања

сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји.

Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за културу Рашког округа су музички. Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу раде готово целог дана и користе различите видове промоције садржаја. Табела 13а: Отвореност према публици и начини анимације

Назив установе

Најпосећенији програми према речима представника

установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења

Период у години када је посећеност

највећа

Радно време Установе

Ку

лтур

ни

цен

та

р

Ри

бн

иц

а,

Кр

аљ

ев

о

-музички -књижевни

Користе се подједнако: -флајери -плакати -социјалне мреже на интернету -рекламни спотови на телевизији -рекламе на радију -интернет рекламе (банери и сл.)

подједнако током целе године

радним данима 8-20ч,

суботом 9-15ч


Студеница Ушће,

Краљево

-музички -фолклорни

1.рекламе на радију 2.плакати

јесен, зима 7-15ч, до

завршетка програма

Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Но

ви

Па

за

р -ликовни

-музички -фолклорни

1.флајери 2.плакати 3.рекламни спотови на телевизијји 4.интернет

пролеће 8-24ч

Цен

та

р з

а

дец

у и

ом

лад

ин

у

Дуг

а,

Но

ви

П

аза

р

-ликовни -радионице

1. рекламни спотови на телевизији 2. социјалне мреже на интернету

октобар, новембар

8-20ч

13

Табела 13б: Отвореност према публици и начини анимације


Најпосећенији програми према речима представника

установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења

Период у години када је посећеност

највећа

Радно време Установе

Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Вр

ња

чка Б

ањ

а -ликовни

-музички -књижевни -филмски -позоришни -фолклорни

1.каталози 2.плакати 3.рекламе на радију 4.интернет социјалне мреже 5.рекламе у штампаним медијима 6.рекламни спотови на телевизији

лети

Музеј сваког радног дана и

суботом , а током лета и

недељом, 7-20ч по потреби и до

22:30ч; 7-22ч администрација

и биоскоп.

Цен

та

р з

а

кул

ту

ру,

об

разо

вањ

е и

ин

фо

рм

ис

ањ

е

Гр

ад

ац

, Р

аш

ка

-ликовни -музички -књижевни -филмски -фолклорни

1.плакати 2.рекламни спотови на телевизији 3.рекламе на радију 4.рекламе у штампаним медијима

подједнако током целе године

7-20ч

Му

лти

мед

ија

лн

и

цен

та

р,

Тути

н

-музички -позоришни -фолклорни

1.флајери 2.плакати 3.рекламни спотови на телевизији 4.рекламе на радију

од априла до јула 08-16ч

Све установе, како би привукле публику на програме, користе форме личног позивања као што су позивнице на поштанске адресе. Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то чини једино Културни центар Врњачке Бање преко књиге утисака и кроз директан контакт са публиком. Остали поливалентни центри Рашког округа немају праксу истраживања публике. Изузев Дома културе Студеница Ушће и Мултимедијалног центра све поливалентне установе Рашког округа раде евалуацију програма. Културни центар Врњачке Бање то чини једном годишње кроз „процену квалитета програма, броја посетилаца, медијске пропраћености и одрживости пројекта“, а Рашки културни центар једном годишње евалуира своје програме радећи квантитативну и квалитативну анализу истих.

Тенденција кретања броја посетилаца на програмима поливалентних центара од 2005. до 2009. године показује да најбројнију публику има Културни центар у Врњачкој Бањи. Најмањи број посетилаца у 2005. и 2006. години имала је поливалентна установа у Тутину, у 2007. и 2008. години Културни центар Рибница у Краљеву, односно Дом културе Ушће из Краљева у 2009. години. Код већине поливалентних центара Рашког округа приметна је осцилација у кретању броја посетилаца. Изузетак су једино Мултимедијални центар у Тутину где је приметан раст посетилаца у наведеном периоду и Центар за културу Градац у Рашкој којег је сваке посматране године посетило око 3.000 људи.

Приказ 6: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године

900

800

11001000

3260

0

2000

4000

2005 2006 2007 2008 2009

1472

1836

1765

18101460

0

1000

2000

2005 2006 2007 2008 2009

14

Приказ 7: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године

Краљевачки Културни центар Рибница организатор је пролећног и јесењег сајма књига. Културни центар у Новом Пазару од редовних програма организује: Фестивал омладинских

хорова Србије и ликовне колоније Сопоћанска виђења и Санџак – инспирација уметника. Културни центар у Врњачкој Бањи традиционално организује: Међународни фестивал класичне

музике Врњци, Међународни фестивал филмског сценарија, Међународну смотру археолошког филма, Врњачки ликовну круг и манифестацију Велики српски научници.

Центар за културу, образовање и информисање Градац у Рашкој потписује се као организатор Међународне ликовне колоније Академија Јелена Анжујска, музичких манифестација Рашке духовне свечаности и Дан заувек и Смотре рецитатора.

Тутински мултимедијални центар је организатор Међународног фестивала песама за децу Отворено срце, фестивала City star и малог фестивала Распевано пролеће. Једино Културни центар Рибница не наплаћује улазнице, док све остале поливалентне установе Рашког округа то чине, али у одређеним ситуацијама одобравају попусте. Табела 14: Просечна цена улазница у поливалентним установама Рашког округа

Установа Просечна цена улазница Попусти


Не наплаћује улазнице -

Дом културе Студеница Ушће, Краљево

100 дин Ученици

Културни центар, Нови Пазар 100 дин Деца предшколског узраста,

ученици и хендикепирани

Центар за децу и омладину Дуга, Нови Пазар

150 дин Деца са посебним потребама, деца

лошијег материјалног стања и ромска популација


Улаз у Музеј и на концерте класичне музике се не наплаћује; улазница за филмске пројекције

150 дин, за позоришне представе 300 дин

Чланови омладинског центра и организоване посете

Центар за културу, образовање и информисање Градац, Рашка

150 динара Ученици, студенти и избеглице

Мултимедијални центар, Тутин 100 динара Чланови КУД-а

12826

5049

42337600

12247

0

5000

10000

15000

2005 2006 2007 2008 2009

1420

1360

1510

1690

0

1000

2000

2005 2006 2007 2008

23642

26788

19198

22370

23083

0

10000

20000

30000

2005 2006 2007 2008 2009

3000

3000

3000

3000

3000

0

2000

4000

2005 2006 2007 2008 2009

500 500

50008500

12000

0

10000

20000

2005 2006 2007 2008 2009

15

Сарадња Када је о сарадњи са другим актерима у култури реч, са највећим бројем актера повезан је

Културни центар Врњачке Бање, иако је то једина поливалентна установа Рашког округа која не остварује сарадњу са актерима на локалном нивоу. Културни центар има сарадњу са центром округа и институцијама/организацијама на регионалном и националном нивоу и то кроз сарадњу на организацији догађаја, на програмима/пројектима.

Културни центар у Краљеву, као и поливалентне установе у Новом Пазару имају сарадњу само са актерима на локалном нивоу, док Дом културе Студеница у Краљеву, поред сарадње са локалним културним актерима остварује сарадњу и на регионалном нивоу.

Рашки центар за културу, образовање и информисање Градац остарује логистичку сарадњу и сарадњу на организацији и креирању пројеката и програма са мањим бројем актера на локалном, регионалном и националном нивоу.

Тутинска поливалентна установа поред сарадње са локалном Народном библиотеком, културним центрима у Новом Пазару и Сјеници је једина установа поливалентног типа у Рашком округу која остварује сарадњу и са културним актерима на међународном нивоу.

Сви поливалентни центри округа сарађују и са школама кроз организацију програма (или помоћи у организацији садржаја) за најмлађе суграђане.

Све поливалентне установе имају сарадњу са локалним медијима и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе, док Културни центар у Врњачкој Бањи сарађује и са Радио телевизијом Србије у циљу рекламирања и праћења програма Фестивала филмског сценарија. Табела 15а: Сарадња са другим актерима у култури


Ниво сарадње Тип сарадње

Локални ниво Регионални

ниво Национални ниво

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

Ку

лтур

ни

цен

та

р

Ри

бн

иц

а,

Кр

аљ

ев

о

Све локалне установе из области

културе

Не остварују сарадњу



Краљево је центар округа.

-техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

До

м к

ул

тур

е

Ст

уд

ен

иц

а

Уш

ће,

Кр

аљ

ев

о Народна библиотека

Стефан Првовенчани,

Културни центар Рибница, Народни музеј, Историјски

архив, Краљевачко позориште

Културно-уметничка друштва.




-сарадња на пројектима/ програмима

Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Но

ви

Па

за

р

Регионално позориште Нови

Пазар, Историјски ахрив, Библиотека,

Музеј.





-техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Цен

та

р з

а

дец

у и

ом

лад

ин

у

Дуг

а,

Но

ви

Па

за

р

Културни центар, Народна библиотека





-техничка

16

Табела 15б: Сарадња са другим актерима у култури







Ку

лтур

ни

цен

та

р,

Вр

њач

ка

Бањ

а


Народни музеј Крушевац,

Народни музеј Краљево,

Завичјани музеј Јагодина, Музеј

Рудничко таковског краја, Народни музеј

Пожарева, Галерија Милене

Павловић Барили, Народни

музеј Ужице.

Народни музеј Београда, Музеј

савремене уметности Београд, Природњачки музеј Београд, Историјски

ахрив Србије, Народно позориште

Београд, БДП, Шабачко позориште,

, Галерија Милан Коњовић Сомбор,

Градски музеј Вршац



Историјски архив Краљево

- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Цен

та

р з

а

кул

ту

ру,

об

разо

вањ

е и

ин

фо

рм

ис

ањ

е

Гр

ад

ац

, Р

аш

ка

Туристичко – спортска

организација, КУД-ови

Културни центар Нови Пазар, Музеј Рас,



Народна библиотека Србије




-логистичка - сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Му

лти

мед

ија

лн

и

цен

та

р,

Тути

н

Народна библиотека Др Ејуп Мушовић

Културни центар Нови Пазар, Дом културе Сјеница.


Домови културе и КУД-ови у БиХ, Црној

Гори и Македонији


- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Кадрови Највише запослених има Културни центар у Новом Пазару, затим Центар за културу, образовање

и информисање Градац у Рашкој, али треба имати у виду да се у склопу њега налази и библиотека у којој ради седам од 15 радника Центра за културу. Најмање запослених има Дом културе Студеница, Ушће. Приказ 8: Број запослених у поливалентним центрима Рашког округа

Када је о старосној структури реч, приметно је да су млади кадрови до 30 година старости ретки, а да је у центрима за културу Рашког округа највише запослених између 50 и 59 година старости. Кадар у четвртој деценији преовлађује у Културном центру Рибница, у Рашкој је најбројнији кадар у петој деценији, док је у Центру Дуга изједначен број запослених у четвртој и петој деценији. Просечна старост кадрова најмања је у Центру Дуга, а највећа у Дому културе Студеница и рашком културном центру, у којима је просечна старост 49 година.

146

33

8

14

15

8 Културни центар Рибница

Дом културе Студеница, Ушће

Културни центар Нови Пазар

Центар Дуга


Рашка

Тутин

17

Табела 16: Просечна старост запослених у установама

Назив установе Просечна старост запослених

Културни центар Рибница, Краљево 45

Дом културе Студеница Ушће, Краљево 49

Културни центар, Нови Пазар 45

Центар за децу и омладину Дуга, Нови Пазар 44

Културни центар, Врњачка Бања 47

Центар за културу, образовање и информисање Градац, Рашка 49

Мултимедијални центар, Тутин 46

Полна структура показује да су у два центра за културу бројније жене (Центар Дуга и Рашка), док су у Културном центру у Новом Пазару и Мултимедијалном центру у Титину бројнији мушкарци. У осталим поливалентним центрима Рашког округа број жена и мушкараца је изједначен. Приказ 9: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Приказ 10: Старосна структура кадрова у поливалентним установама

Када је о образовној структури реч, једино у Дому културе Студеница и Културном центру Врњачка Бања преовлађује кадар са вишом и високом стручном спремом, док су у осталим културним центрима Рашког округа најбројнији кадрови са средњом стручном спремом. Једино Центар за децу и омладину Дуга и рашки поливалентни центар немају особе са завршеном само основном школом.

50%

50%

мушкарци 7 жене 7

50%

50%


63.6%

36.4%


37.5%

62.5%


50%

50%


40%

60%


75%

25%


0%10%20%30%40%

7% 3

5.7

%

21.4

%

28.6

%

7.1

% 0%20%40%60%

16.7

%

33.3

%

50%

0%10%20%30%40%

18.3

%

24%

21%

30.3

%

6.1

%

0%10%20%30%40%

37.5

%

37.5

%

12.5

%

12.5

%

0%

20%

40%

60%

21.4

%

21.4

%

50%

7.2

%

0%10%20%30%40%

6.7

%

6.7

% 40%

33.3

%

13.3

%

0%

20%

40%

60%

30-39 40-49 50-59

37.5

%

12.5

% 50%

18

Приказ 11:Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у поливалентим установама

У раду установама помажу и сарадници, било кроз хонорарни ангажман у пет установа, било кроз

волонтерски рад у једном центру, а такође три поливалентне установе имају и запослене на одређено време. Поливалентни центри у Врњачкој Бањи и Тутину наводе да се број ангажованих хонорарних сарадника мења у зависности од пројекта. Рашки културни центар је једини који има помоћ све три врсте сарадника. Највећи број сарадника има Центар Дуга и то кроз хонорарни ангажман.

Приказ 12: Број и тип сарадника у поливалентним установама

Буџет Центре за културу Рашког округа највећим делом финансирају градови/општине оснивачи. Други

извор прихода су сопствена средства из којег се финансирају сви културни центри Рашког округа. Културни центри у Новом Пазару и Врњачкој Бањи суфинансирани су и од стране Републике, док Културни центар Рибница, Центар Дуга и Тутински поливалентни центар користе и спонзорства као извор прихода. Приказ 13: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

35.7%

50.0%

14.3%

ОШ 5

ССС 7

ВШ/ВСС 2

16.7%

16.7%66.6

%

ОШ 1

ССС 1

ВШ/ВСС 4

21.2%

60.6%

18.2%

ОШ 7

ССС 20

ВШ/ВСС 6

75%

25%

ОШ

ССС 6

ВШ/ВСС 2

14.3%

28.6%

57.1%

ОШ 2

ССС 4

ВШ/ВСС 8

66.7%

33.3%

ОШ

ССС 10

ВШ/ВСС 5

12.5%

75%

12.5%

ОШ 1

ССС 6

ВШ/ВСС 1

0

20

КЦ НОВИ ПАЗАР

ЦЕНТАР ДУГА


РАШКА ТУТИН

1 17

2

13

1 1

запослени на одређено време хонорарни сарадници волонтери

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

55%

65%

37%

35%

8%

Град

Сопствени приходи

Донације/спонзорства

0%20%40%60%80%

100%

2008 2009

98%

98%

2%

2%

Град


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

87%

88.5

%

10%

9.5

%

3% 2%

Град


Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

99%

95%

1%

1% 4%

Град


Донације/Спонзорства

19

Приказ 14: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Највећи буџет у 2008. години имао је Културни центар Врњачке Бање 331.627,20 евра

(27.005.000,00 дин.), а у 2009. години Културни центар Новог Пазара 240.272,92 евра (22.569.003,65 дин.). За програме у 2008. и 2009. години највећу суму издвојио је Културни центар у Врњачкој Бањи,

чак 130.587,80 евра (10.634.000,00 дин.), односно 79.143,45 евра (7.434.000,00 дин.) у 2009. години. Најмању суму издвојио је Дом културе Студеница Ушће из Краљева, који има и најмањи буџет у Рашком округу.

Пораст буџета у 2009. години у односу на претходну остварио је једино Центар за децу и омладину Дуга у Новом Пазару за 13,2%. Све остале поливалентне установе Рашког округа забележиле су пад буџета, од којих је највећи пад забележио Културни центар у Врњачкој Бањи за 30%.

Табела 17а: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години

Установа Година Висина буџета

Структура буџета

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

Културни центар

Рибница, Краљево

2008. 155.762,25 евра 85.900,10 евра 39.480,89 евра 30.381,25 евра

12.684.000,00 дин. 6.995.000,00 дин. 3.215.000,00 дин. 2.474.000,00 дин.


11.243.000,00 дин. 8.329.000,00 дин. 1.941.000,00 дин. 973.000,00 дин.

Дом културе Студеница Ушће,

Краљево


3.375.989,00 дин. 2.203.630,00 дин. 854.707,00 дин. 317.652,00 дин.


3.275.713,00 дин. 2.338.281,00 дин. 763.556,00 дин. 173.876,00 дин.

Културни центар,

Нови Пазар


22.534.055,00 дин. 14.923.931,00 дин. 4.369.914,00 дин. 3.240.210,00 дин.


22.569.003,65 дин. 17.853.903,00 дин. 2.849.020,71 дин. 1.866.079,94 дин.

Центар за децу и

омладину Дуга,

Нови Пазар

2008. 45.344,68 евра 33.485,59 евра 11.859,09 евра /

3.692.499,00 дин. 2.726.792,00 дин. 965.707,00 дин. /


4.905.406,00 дин. 4.251.841,00 дин. 399.565,00 дин. 254.000,00 дин.




27.005.000,00 дин. 9.378.000,00 дин. 6.993.000,00 дин. 10.634.000,00 дин.


21.784.000,00 дин. 10.655.000,00 дин. 3.695.000,00 дин. 7.434.000,00 дин.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

81%

77%

8%

11%

11%

12%

Општина


Република

0%20%40%60%80%

100%

2008 2009

94%

95%

6%

5%

Општина


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

85%

84%

12%

13.5

%

3%

2.5

%

Општина



20

Табела 17б: Висина и расподела буџета поливалентних центара у 2008. и 2009. години






Центар за културу, образовање и информисање Градац, Рашка


14.776.000,00 дин. 10.858.000,00 дин. 2.215.000,00 дин. 1.703.000,00 дин.


16.200.000,00 дин. 11.271.000,00 дин. 2.977.000,00 дин. 1.952.000,00 дин.


2008. 98.229,44 евра 65.318,46 евра 32.910,98 евра /

7.999.000,00 дин. 5.319.000,00 дин. 2.680.000,00 дин. /

2009. 94.984,92 евра 65.771,89 евра 29.213,03 евра /

8.922.000,00 дин. 6.178.000,00 дин. 2.744.000,00 дин. /

Изузев Културног центра у Врњачкој Бањи, који је у 2008. години највећу суму из буџета издвојио за програме, у осталим поливалентним установама највећи удео у буџету углавном имају зараде запослених, док се на другом месту налазе средства за одржавање установа. Поливалентни центар у Врњачкој Бањи је једина установа која је у посматраним година издвојила више средстава за програме, него за одржавање установе. Мултимедијални центар у Тутину је једина поливалентна установа у Рашком округу која у посматраним годинама није издвојила средства за програме, док Центар за децу и омладину Дуга у Новом Пазару није имао издвајања за програме једино у 2008. години. Приказ 15: Структура буџета центара у 2008. и 2009. години

Када се издвајање за програме сагледа у односу на буџет установе (процентуално издвајање за

програме), у том сегменту такође предњачи Културни центар у Врњачкој Бањи, док се на другом месту налази Културни центар Рибница, који је у 2008. години издвојио 19,5%, односно поливалентни центар у Рашкој који је издвојио око 12% у 2009. години.

Када је о инвестицијама реч, од 2007. године општина Врњачка Бања је највише уложила у своју поливалентну установу културе – 121.289,67 евра (9.883.000,00 дин.). Културни центар Рибница и Мултимедијални центар у Тутину нису имали улагања у посматраном периоду.

Центар за децу и омладину Дуга је у 2009. години је једини добио средства од приватног субјекта и то од Немачке организације за техничку сарадњу у износу од 1.462,83 евра (137.405,00 дин.), док је Културни центар Новог Пазара једини којем су сопствена средства била извор инвестиционог улагања.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

19.5

%

8.6

%

55.1

%

74.1

%

25.4

%

17.3

%

Програми

Плате

Текући трошкови

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

9.4

%

5.3

%

65.3

%

71.4

%

25.3

%

23.3

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

14.4

%

8.3

%

66.2

%

79.1

%

19.4

%

12.6

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

5.2

%

73.8

%

86.7

%

26.2

%

8.1

%

Програми

Плате


0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008 2009

39.4

%

34.1

%

34.7

%

48.9

%

25.9

%

17%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

11.5

%

12%

73.5

%

69.6

%

15%

18.4

%

Програми

Плате


0%10%20%30%40%50%60%70%

2008 2009

66.5

%

69.2

%

33.5

%

30.8

%

Програми

Плате


21

Када је реч о приоритетним инвестиционим улагањима само су Културни центар у Новом Пазару и поливалентна установа у Врњачкој Бањи навели приоритетне инвестиције.

Новопазарском културном центру приоритети су реконструкција концертне дворане, замена столарије и електро-инсталација и реконструкција зграде, за које је потребно издвојити око 16.500.000,00 динара.

Културни центар у Врњачкој Бањи као приоритет наводи санацију и рестаурацију Замка културе, изградњу простора за депо, климатизацију Замка и видеонадзор музејског простора.

Табела 18: Последња инвестициона улагања у поливалентне центре Рашког округа

Тип инвестиције Финансијер Година

Износ у еврима

Износ у динарима



Замена крова и кречење Град Краљево 2006 18.296,55 1.538.932,00


Пазар Опрема

Град Нови Пазар 2009 1.064,61 100.000,00

Сопствена средства 2009 816,88 76.730,00


Пазар

Набавка компјутера ГТЗ 2009 707,22 66.430,00

Опремање учионице ГТЗ 2009 755,61 70.975,00



Одржавање зграде Општина Врњачка Бања 2007 74.749,69 5.977.000,00

Одржавање зграде Општина Врњачка Бања 2008 37.245,89 3.033.000,00

Одржавање зграде Општина Врњачка Бања 2009 9.294,09 873.000,00

Центар за културу,

образовање и информисање Градац, Рашка

Капитално одржавање Општина Рашка 2007 1.325.66 106.000,00

Проблеми

Када су проблеми у питању највећи број центара има проблем са простором, било да се ради о потреби за већим простором или адаптацијом постојећег.

Проблем са финансијама, односно потребом за већим финансијским улагањима навело је пет поливалентних установа.

Дотрајалост и/или недостатак опреме је велики проблем пет културних центара у Рашком округу. Када су кадрови у питању поливалентни центри у Врњачкој Бањи, Рашкој и Тутину истичу потребу

за већим бројем стручних кадрова. Културни центар Рибница у Краљеву и Мултимедијални центар у Тутину истичу постојање

проблема када је реч о програмима у смислу недостатка финансијских средстава за реализацију програма, док поливалентна установа у Врњачкој Бањи наводи потребу за оспособљавањем кадрова за писање пројеката.

Табела 19а: Проблеми поливалентних установа Рашког округа

Установа Простор Финансирање Техничка

опремљеност Кадрови Програми


Рибница, Краљево

Постоји потреба за простором за музичко-сценске наступе и већим

простором за књижару.

Недовољно средстава за

програме.

Потребно обезбедити

комплетно озвучење за мање и веће музичко-сценске

наступе и покретну бину.

Нема проблема

Недовољно финансијских средстава за организацију

програма.



Мали простор, потреба за

проширењем. Нема проблема Нема проблема Нема проблема Нема проблема

22

Табела 19б: Проблеми поливалентних установа Рашког округа




Пазар

Постоји потреба за

реконструкцијом простора.

Потребно веће улагање.

Застарела опрема, потребно је ново

озвучење, расвета и кино опрема.

Нема проблема. Н.п.

Центар за децу и омладину Дуга,

Нови Пазар

Слаба опремљеност.

Постоје проблеми, али се не наводе

који.


који.


који.


који.

Културни центар, Врњачка

Бања

Постоји потреба за музејским

депоом, простором за

савремену галерију, радним

простором, манипулативним

магацином и санацијом

објекта музеја.

Н.п.

Потребна нова биоскопска опрема, реконструкција пода позоришне сцене, опрема постојећег

депоа, видо надзор и електроинсталације

објекта музеја.

Недовољно стручних кадрова за музејску делатност и потреба

за још шесторо запослених.

Потреба за оспособљавањем кадрова за писање

пројеката.



Недостатак канцеларијског

простора и простора за библиотеку.


програме, постоји потреба за још око

1.500.000,00 динара финансијске

подршке.

Застарела опрема.

Недостатак стручних кадрова, потребан

сарадник за формирање

музејског одељења.

Нема проблема.


Постоји потреба за кровном

конструкцијом и грејањем.

Недовољно финансијских средстава за организацију

програма и пројекта.

Неадекватна расвета и застарела опрема.

Постоји потреба за стручним кадром.

Недостатак финансијских средстава за организацију програма и пројеката.


Библиотеке градова/општина Рашког округа Сви градови/општине изузев Рашке, имају библиотеку која функционише као самостална

установа. У Рашкој библиотека функционише као организациона јединица Центра за културу, образовање и информисање Градац.

Најстарију библиотеку има Краљево, а најскорије је основана Народна библиотека Др Душан Радић из Врњачке Бање.

Историјат краљевачке библиотеке везује се за оснивање Читаонице Карановачке, која постоји још од 1868. године. Народна библиотека у Краљеву основана је 1945. године. Од 1990. године Библиотека је носила назив Радослава Веснића, једног од познатијих Краљевчана, да би у другој половини 2001. године добила назив Народна библиотека Стефан Првовенчани, ослањајући се на прошлост овог краја, на манастир Жичу и задужбину краља и писца Стефана Првовенчаног.

Библиотека у Новом Пазару почела је са радом као одељење Општине. Покретачи идеје о оснивању Библиотеке била је неколицина ентузијаста који су препознали потребу за културним преображајем у свакој пори друштва. Самосталном радном организацијом проглашена је 1957. године и добила назив - Градска библиотека Доситеј Обрадовић у Новом Пазару.

Почетци Народне библиотеке у Врњачкој Бањи везују се за Шуцин павиљон, који је почетком 20. века у свом саставу имао и бањску читаоницу.

Народна библиотека Др Ејуп Мушовић у Тутину под тим називом постоји од самог оснивања 1989. године. Библиотека је име добила по најзначајнијем санџачком историчару, рођеном у Тутину.

23

Табела 20: Подаци о оснивању библиотека

Назив установе Град/Општина

оснивач Година

оснивања

Народна библиотека Стефан Првовенчани Краљево 1945

Народна библиотека Доситеј Обрадовић Нови Пазар 1947

Народна библиотека Др Душан Радић Врњачка

Бања 1996

Библиотека у склопу Центра за културу, образовање и информисање Градац

Рашка 1966

Народна библиотека Др Ејуп Мушовић Тутин 1989

Просторни капацитети Зграде Библиотека у Краљеву и Новом Пазару су у власништву установа, док остале библиотеке

Рашког округа користе простор који им је дат на коришћење од стране општине без накнаде. Изузев Библиотеке у Рашкој која функционише као организациона јединица Центра за културу,

образовање и информисање Градац, све остале библиотеке Рашког округа функционишу као самосталне установе.

Највећим простором располаже Народна библиотека Стефан Првовенчани из Краљева, док је у просторно најлошијем положају Народна библиотека Др Ејуп Мушовић из Тутина која функционише у свега 150 м

2 изнајмљеног простора. Управо због малог простора, тутинска библиотека једина нема

простор за одржавање програма нити читаоницу. Библиотека у Рашкој, која функционише у оквиру Центра за културу, образовање и информисање

Градац, за организацију програма користи салу и галерију Установе у чијем се саставу и налази. Табела 21: Основни подаци о простору библиотека


Број читаоница

Број места у читаоницама


за програме

Површина простора за

програме

Број места за седење у сали за

програме

Народна библиотека

Стефан Првовенчани 1.530 м

2 1 80 1 350 м

2 100

Народна библиотека Доситеј Обрадовић

800 м2

1 80 1 Н.п. Н.п.

Народна библиотека Др

Душан Радић 407 м

2 1 110 1 110 м

2 120

Библиотека у склопу Центра за културу,

образовање и информисање Градац

220 м2 1 14 / / /


Ејуп Мушовић 150 м

2 нема нема нема нема нема


Фонд, програми и корисници Када је реч о броју књига, највећим фондом располаже краљевачка библиотека, а најмањим

тутинска.Фонд стране књиге имају само библиотека у Врњачкој Бањи и Тутину. Приказ 16: Број књига у библиотека Рашког округа

0 80000

Kраљево

Нови …

Врњачк…

Рашка

Тутин

198923

80522

39107

35765

22508

Укупан број књига

0 80000

Краљево

Нови …

Врњачк…

Рашка

Тутин

198923

80522

38904

35765

22374

Број књига на српском језику0 200 400

Краљево

Нови …

Врњачк…

Рашка

Тутин

203

134

Број књига на страним језицима

24

Структура фонда показује да највећи удео стручне и научне књиге има Народна библиотека Стефан Првовенчани у Краљеву, док дечје литературе највише има у тутинској библиотеци. Када је о књигама за особе са инвалидитетом реч, ниједна библиотека нема штампана нити ЦД издања за слепе и слабовиде. Краљевачка и новопазарска библиотека су једине започеле са процесом дигитализације.

Приказ 17: Структура фонда у библиотекама Рашког округа

У периоду од 2007. до 2009. године са највише књига свој фонд обновила је библиотека у

Краљеву, док је најмање књига у истом периоду набавила библиотека у Рашкој, која фунцкионише у саставу Центра за културу, образовање и информисање Градац. Табела 22: Подаци о броју набављених публикација у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Број набављених публикација

Укупно 2007 2008 2009

Народна библиотека Стефан Првовенчани 3.684 7.079 4.909 15.672

Народна библиотека Доситеј Обрадовић 2.779 2.602 1.953 7.334

Народна библиотека Др Душан Радић 2.491 3.642 2.519 8.652 Библиотека у склопу Центра за културу,

образовање и информисање Градац 1.151 1.401 1.261 3.813

Народна библиотека Др Ејуп Мушовић 1.139 1.579 1.571 4.289

Када је реч о средствима, град Краљево највише издваја за допуну фонда библиотеке. Као матична, библиотека у Краљеву добија и највећа средства за откуп од Министарства

културе, изузев у 2009. години, када су по речима представника установе, добијена знатно мања средства. Исте године краљевачка библиотека је за откуп књига добила средства и од Фонда за отворено друштво, у износу од 107.906,40 динара (1.148,79 евра ).

Најмање средстава за набавку књига добија библиотека у Врњачкој Бањи, која према одговорима представника установе не добија средства за откуп од своје Општине.

28.3%

50.7%

21%

Стручна и научна књигаБелетристикаДечја књига

12.5%

62.5%

25%


25%

57.3%

17.7%


21%

56.6%

22.3%


9,2%

49.8%

41%


25

Табела 23: Подаци о средствима за набавку књига


Го

ди

на

Средства од града/општине

Средства Министарства културе

Број откупљених књига од средстава града и

Министарства културе евра динара евра динара



Краљево

2006 20.211,51 1.700.000,00 9.808,52 825.000,00 5.598

2007 21.260,57 1.700.000,00 11.380,66 910.000,00 4.594

2008 24.560,43 2.000.000,00 9.824,17 800.000,00 5.874

2009 21.292,29 2.000.000,00 2.959,63 278.000,00 3.983


Доситеј Обрадовић, Нови

Пазар

2006 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

2007 Укупна средства од града и Министарства за откуп књига:

825.000,00 динара 916


910.000,00 динара 1.557


800.000,00 динара 1.242


Душан Радић, Врњачка Бања

2006 / / 6.241,79 525.000,00 536

2007 / / 7.378,67 590.000,00 836

2008 / / 7.368,13 600.000,00 828

2009 / / 2.225,04 209.000,00 856

Библиотека у склопу Центра за

културу, образовање и информисање Градац, Рашка

2006 2.820,21 237.209,00 6.241,79 525.000,00 1.072

2007 3.748,16 299.704,00 7.378,67 590.000,00 1.082

2008 1.695,12 138.037,00 7.368,13 600.000,00 1.270

2009 3.667,81 344.520,00 6.387,69 600.000,00 1.153


Ејуп Мушовић, Тутин

2006 1.221,92 102.776,00 6.241,79 525.000,00 1.041

2007 937,97 75.000,00 7.503,73 600.000,00 462

2008 682,04 55.540,00 7.245,33 590.000,00 924

2009 479,08 45.000,00 6.281,23 590.000,00 1.154


Највећи број корисника међу библиотекама Рашког округа има Народна библиотека Стефан Првовенчани у Краљеву, а најмање тутинска библиотека. Сем студената којих међу корисницима има највише у Новом Пазару, све остале категорије становништва као корисници најбројнији су у краљевачкој библиотеци. Табела 24: Број корисника библиотека у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Год. Деца до 14

година

Ученици средњих

школа Студенти Одрасли

Укупно по години



Краљево

2007 2.583 1.294 555 2.976 7.408

2008 3.468 1.466 547 3.299 8.780

2009 3.679 1.503 562 3.794 9.538


Доситеј Обрадовић, Нови Пазар

2007 1.403 1.074 591 408 3.476

2008 1.464 1.372 629 443 3.908

2009 1.525 1.322 741 525 4.113

Народна библиотека Др Душан Радић, Врњачка Бања

2007 217 311 87 498 1.113

2008 291 214 93 669 1.267

2009 275 216 99 761 1.351



2007 286 337 80 76 779

2008 326 372 103 85 886

2009 317 389 98 90 894


Др Ејуп Мушовић, Тутин

2007 137 107 21 5 270

2008 155 121 24 4 304

2009 216 170 34 5 425

26

Тенденција кретања показује да је број корисника у свим библиотекама Рашког округа у порасту у три посматране године.

Највећи скок у броју корисника у 2009. години у односу на 2007. годину бележи библиотека у Краљеву, а најнижи рашка библиотека. Приказ 18: Тенденција кретања укупног броја корисника библиотека Рашког округа

И када се сагледа однос између броја становника и корисника у библиотеци, добија се слична слика о поретку општина и када су у питању највиши и најмањи апсолутни бројеви. Највећи удео становника међу корисницима библиотеке има град Краљево (7,8%), а најмањи Тутин (1,4%). Приказ 19: Рангирање општина /градова према проценту локалног становништа који су 2009. године корисници библиотеке

Све библиотеке Рашког округа, поред редовних библиотечких активности, организују додатне

програме за публику: књижевне вечери, изложбе, предавања, трибине, радионице и друге садржаје (филмске пројекције, продајне изложбе књига, радио емисије, позоришне садржаје, музичке програме, наградне конкурсе...). Највећи број програма организује краљевачка, а најмање тутинска библиотека. Библиотека у Врњачкој Бањи једина у Рашком округу бележи континуирани раст броја програма из године у годину, док краљевачка, новопазарска и рашка библиотека у 2009. години бележе пад броја програма у односу на 2008. годину. Библиотека у Тутину је једина у Рашком округу која је у све три године организовала исти број програма.

Табела 25: Број пратећих програма у периоду од 2007. до 2009. године

Назив установе Укупан број програма по годинама

2007 2008 2009

Народна библиотека Стефан Првовенчани, Краљево 557 773 347 Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Нови Пазар 11 37 20 Народна библиотека Др Душан Радић, Врњачка Бања 12 15 85 Библиотека у склопу Центра за културу, образовање

и информисање Градац, Рашка 22 26 22

Народна библиотека Др Ејуп Мушовић, Тутин 3 3 3

0

5000

10000

15000

2007 2008 2009

Краљево

3000

3500

4000

4500

2007 2008 2009

Нови Пазар

0

500

1000

1500

2007 2008 2009


700

800

900

1000

2007 2008 2009

Рашка

0

200

400

600

2007 2008 2009

Тутин

7.8%

5.1% 4.8%3.3%

1.4%

0%2%4%6%8%

10%

Краљево Врњачка Бања Нови Пазар Рашка Тутин

Проценат локалног становништва који су корисници библиотеке

27

Када се сагледа структура програма које библиотеке уприличавају за своје кориснике и посетиоце, краљевачка библиотека организује највећи број радионица које чине око 79% свих додатних програма. Радионице имају различите теме и углавном су усмерене на децу и омладину – школе: читања, писања, сликања, новинарства... Новопазарска и тутинска библиотека, као и библиотека у Врњачкој Бањи су највише окренуте ка књижевним вечерима , са изузетцима у 2008. години када је новопазарска библиотека од додатних програма организовала највише радионица и 2009. године када је то учинила библиотека у Врњачкој Бањи. Рашка библиотека је највећу пажњу усмерила ка изложбама, које чине око 66% свих пратећих програма.

Приказ 20: Број пратећих програма библиотека према врсти садржаја

0 100 200 300 400 500 600 700 800

2007

2008

2009

40

12

37

29

3161

8

10

16

12

480

720

118 103

0 5 10 15 20 25 30 35 40

2007

2008

2009

6

10

14

1

1

3

1

1 2

20

1

5

3

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

2007

2008

2009

10

15

12

2

5 68

0 5 10 15 20 25 30

2007

2008

2009

4

4

4

14

18

14

4

4

4

0 0.5 1 1.5 2 2.5 3

2007

2008

2009

2

2

2

1

1

1

књижевне вечери изложбе предавања трибине,дебате радионице остали садржаји

28

Библиотека у Тутину је једина библиотека Рашког округа, која није умрежена у електронску базу Кобис (Cobiss) и која нема електронску базу података, због чега корисници немају могућност електронског претраживања фонда .

Краљевачка и новопазарска библиотека, једине у Рашком округу, имају на располагању компјутере, који су доступни корисницима за претраживање фонда. Чланарине у библиотекама крећу се од 150 до 400 динара на годишњем нивоу.

У централним зградама (не огранцима) библиотеке су радним данима за кориснике отворене од ујутро до увече. За своје програме ниједна библиотека не наплаћује улазнице.

Табела 26: Чланарина и рад са корисницима

Назив установе Чланарина

Радно време редовна попусти


Стефан Првовенчани, Краљево

300 дин. 150 дин. за децу до 14 година, лица преко 70 година старости не плаћају чланарину

Радним данима: 8-20 ч

Суботом:9-19ч Народна библиотека

Доситеј Обрадовић, Нови Пазар

400 дин. 300 дин. за децу до 14 година, 200 дин за

колективни упис Радним данима: 8-19:30ч

Суботом: 9 -16ч

Народна библиотека Др Душан Радић, Врњачка

Бања 400 дин. за ђаке, 50 дин. за госте Врњачке Бање

Радним данима: 7:30-20ч


образовање и информисање Градац,

Рашка

400 дин. 200 дин. – за ђаке, студенте, пензионере и

расељена лица

Радним данима: 7-20ч

Суботом: 9-13ч

Народна библиотека Др Ејуп Мушовић, Тутин

150 дин. за чланове породица корисника Библиотеке

Радним данима: 8-15ч,

прва субота у месецу 8-15ч

Све библиотеке Рашког округа, изузев библиотеке у Врњачкој Бањи, раде евалуацију програма и то преко годишњег извештаја о раду.

Када је реч о истраживању потреба корисника, краљевачка библиотека то редовно чини, док је новопазарска последњи пут истраживање спровела 2008. године, а тутинска је то учинила 2009. године. Рашка библиотека истраживање спроводи редовно, сваке године, кроз анализирање жеља корисника, на основу којих се допуњује фонд. Библиотека у Врњачкој Бањи је једина која не спроводи истраживање публике.

Рашка библиотека једина у Округу не документује своје активности, док све остале то чине на неки начин – пресклипинг, медиа клипинг, архивирање.

Сарадња Библиотека у Врњачкој Бањи једина не сарађује са матичном библиотеком у Краљеву, док све

остале библиотеке Рашког округа остварују сарадњу са матичном библиотеком. Библиотеке у Краљеву, Новом Пазару и Рашкој сарађују и са Народном библиотеком Србије.

Библиотека у Врњачкој Бањи има најужу мрежу сарадње од свих осталих библиотека у округу и сарађује само са поливалентним центром у својој општини.

Најширу мрежу сарадње остварује библиотека у Краљеву, која кроз сарадњу на организацији догађаја и пројеката/програма, остварује сарадњу са актерима у култури на свим нивоима и једина у Округу има сарадњу и на међународном нивоу.

Када је о сарадњи са медијима реч, све библиотеке Рашког округа сарађују са локалним медијима. Краљевачка библиотека остварује сарадњу и са РТС-ом, док новопазарска истиче да има сарадњу и са регионалним медијима.

29

Табела 27: Сарадња са другим актерима у култури


Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво Међународни

ниво


На

ро

дн

а б

иб

ли

отека С

те

фа

н

Пр

во

ве

нч

ан

и,

Кр

аљ

ев

о

Народни музеј Краљево, Завод за заштиту

споменика културе

Краљево, Историјски

архив Краљево.

Народна билиотека Душан Радић Врњачка Бања, Народна библиотека Др Ејуп Мушовић-Тутин, Народна

билиотека Доситеј

Обрадовић Нови Пазар, Центар за

културу, образовање и информисање

Градац.

Народна библиотека Србије, Студентски

културни центар Београд, Библиотека

града Београда, Матична библиотека Србије, Гете

институт, Завод за проучавање културног развитка, Француски

културни центар, Одељења за културну

сарадњу амбасада Француске, Јапана, Аустрије, Шведске.

Библиотека из Сен Фоа,

Библиотека из Лавалоне,

Институт за библиотекартв

о Гетеборг, Гете институт, Библиотека из

Трента-Италије.

Краљево је центар округа

- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/програмима

На

ро

дн

а

би

бл

ио

тека

До

си

теј

Об

рад

ов

ић

,

Но

ви

Паза

р Културни

центар, Музеј Рас, Архив

Рас, КЦ Дамад,

Удружење жена Ана


образовање и информисање

Градац, Бошњачко

национално веће

Народна библиотека Србије, Српско

књижевно друштво, Удружење књижевника

Србије



-техничка -сарадња на организацији догађаја

На

ро

дн

а

би

бл

ио

тека Д

р

Ду

ша

н Р

ад

ић

,

Вр

ња

чка Б

ањ

а


Врњачке Бање


Не остварују сарадњу Не остварују

сарадњу Не остварују

сарадњу

-техничка - логистичка -сарадња на организацији догађаја

Би

бл

ио

тека у

скл

оп

у

Цен

тр

а з

а к

ул

тур

у,

об

разо

вањ

е и

ин

фо

рм

ис

ањ

е Г

рад

ац

,

Ра

шка

Не остварују локалну сарадњу.



Краљево.

Народна библиотека Србије.




Краљево.

-техничка - логистичка

На

ро

дн

а б

иб

ли

отека Д

р

Еју

п М

уш

ов

ић

, Т

ути

н

Мултимедијални центар, Центар за бошњачке

студије, школе


образовање и информисање Градац-Рашка,


Доситеј Обрадовић-Нови Пазар, Музеј Рас

– Нови Пазар

Чланица је заједнице библиотека Србије




Краљево

- сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/програмима

30

Кадрови1

Међу библиотекама Рашког округа највише запослених има Народна библиотека Стефан Првовенчани у Краљеву, па Библиотека Доситеј Обрадовић у Новом Пазару, а најмање запослених има библиотека Др Ејуп Мушовић у Тутину.

Приказ 21: Број запослених у библиотекама Рашког округа

Старосна структура показује да је у свим библиотекама Рашког округа, изузев Библиотеке у Врњачкој Бањи, присутан кадар до 30 година старости. У Краљевачкој библиотеци најбројнији је кадар преко 60 година старости, у Библиотеци у Новом Пазару најбројнији су кадрови између 30 и 39 година старости, док је у Врњачкој Бањи најзаступљенији кадар у петој деценији живота. Тутинска библиотека је једина у Рашком округу која нема кадар између 30 и 39 година старости и у којој су кадрови равномерно распоређени, са једним запосленим у трећој, петој, шестој и седмој деценији живота. Најмлађи кадар је у Библиотеци Доситеј Обрадовић у Новом Пазару, а најстарији у краљевачкој библиотеци. Полна структура показује да су у библиотекама Рашког округа бројније жене, изузев тутинске библиотеке у којој је исти удео жена и мушкараца. Табела 28: Просечна старост запослених у установама


Народна библиотека Стефан Првовенчани, Краљево 51

Народна библиотека Доситеј Обрадовић, Нови Пазар 44

Народна библиотека Др Душан Радић, Врњачка Бања 45

Народна библиотека Др Ејуп Мушовић, Тутин 49

Приказ 22: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Приказ 23: Старосна структура кадрова у установама

1 Из прегеледа запослених биће искључена библиотека у Рашкој, будући да је кадровска структура, с обзиром на то да се

библиотека налази у склопу Центра за културу, образовање и информисање Градац, приказана код прегледа поливалентних

установа у овом извештају..

39

27

10

7 4 Краљево

Нови Пазар


Рашка

Тутин

20.5%

79.5%


44.4%55.6

%


10%

90%


50%

50%


0%

20%

40%

2.6

%

20.5

%

12.8

%

30.8

%

33.3

%

0%

10%

20%

30%

14.8

%

29.6

%

18.6

%

22.2

%

14.8

%

0%

20%

40%

60%

20% 50%

20%

10%

0%

20%

40%

25%

25%

25%

25%

31

Када је о образовној структури реч, предњачи високообразовани кадар, изузев библиотеке у Врњачкој Бањи у којој већину чини кадар са средњим образовањем. Библиотеке у Врњачкој Бањи и Тутину немају кадар са завршеном само основном школом. Приказ 24: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Када је реч о сарадницима, библиотеке у Врњачкој Бањи и Тутину истичу да немају потребу за њима, тако да у тим установама нема ни хонорарних сарадника ни волонтера. Краљевачка библиотека наводи да има 10 волонтера, али истиче потребу за ангажовањем још пет волонтера, док библиотека у Новом Пазару наводи да јој у раду помажу један хонорарни сарадник и два волонтера.

Буџет Библиотеке Рашког округа се највећим делом финансирају из градског/општинског буџета

2, док су

други извор прихода сопствена средства, изузев библиотеке у Новом Пазару којој су други извор прихода средства добијена од Републике. Приказ 25: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Према броју запослених и броју програма, природно највећи укупан буџет, као и средства за

програме, и у 2008. и у 2009. години имала је библиотека у Краљеву, док најмањим средствима располаже библиотека у Тутину – неколико пута мањим од краљевачке библиотеке. Пад буџета у 2009. години забележиле су библиотеке у Новом Пазару (за 20,4%), Врњачкој Бањи ( 25,6% ) и Тутину (за 6,9%%). Насупрот њима, краљевачка библиотека је једина библиотека у Рашком округу која је у две посматране године забележила пораст за 1,2%.

Табела 29а: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години






Народна

библиотека

Стефан

Првовенчани,

Краљево


35.436.000,00 дин. 24.768.000,00 дин. 5.629.000,00 дин. 5.039.000,00 дин.


41.357.000,00 дин. 27.626.000,00 дин. 5.554.000,00 дин. 8.177.000,00 дин.

2 Не рачунајући библиотеку у Рашкој за коју неће бити посебно представљен буџет јер је представљен у оквиру буџета Центра за

културу, образовање и информисање Градац у делу о поливалентним установама овог извештаја.

5.1%

28.2%

66.7%

ОШ 2

ССС 11

ВШ/ВСС 26

3.7%

37.0%59.3

%

ОШ 1

ССС 10

ВШ/ВСС 16

70%

30%

ОШ

ССС 7

ВШ/ВСС 3

25%

75%

ОШ

ССС 1

ВШ/ВСС 3

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

95%

94%

3%

3%

1%

2%

2%

ГрадСопствени приходиДонације/спонзорстваРепублика

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

86.7

%

89.7

%

5.5

%

5.7

%

0.3

%7.5

%

4.6

%

ГрадСопствени приходиДонације/спонзорстваРепублика

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

96%

95.3

%

3.7

%

4.1

%

0.3

%

0.6

%

ОпштинаСопствени приходиДонације/Спонзорства

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

98.7

%

98.9

%

1.3

%

1.1

%

Општина


32

Табела 29б: Висина и расподела буџета библиотека у 2008. и 2009. години






Народна

библиотека Доситеј

Обрадовић, Нови Пазар


20.471.802,00 дин. 15.863.075,00 дин. 2.107.095,00 дин. 2.501.632,00 дин.


18.797.250,02 дин. 16.475.789,62 дин. 1.774.460,40 дин. 547.000,00 дин.


Душан Радић, Врњачка Бања

2008. 121.463,60 евра 63.838,00 евра 49.999,59 евра 7.626.01 евра

9.891.000,00 дин. 5.198.443,00 дин. 4.071.557,00 дин. 621.000,00 дин.


8.493.000,00 дин. 5.891.512,00 дин. 2.215.988,00 дин. 385.500,00 дин.

Народна библиотека Др Ејуп

Мушовић, Тутин


3.834.000,00 дин. 3.477.115,00 дин. 245.215,00 дин. 111.670,00 дин.


4.119.000,00 дин. 3.675.106,00 дин. 320.324,00 дин. 123.570,00 дин.

Највећи удео у буџету библиотека имају зараде запослених, а најмањи програми установа. Изузетак су библиотека у Новом Пазару која је у 2008. години издвојила више средстава за програме, него за текуће трошкове и краљевачка библиотека која је у 2009. години најмање издвојила за материјалне трошкове. Приказ 26: Структура буџета библиотека у 2008. и 2009. години

Када је о инвестицијама реч, од 2007. године у своју библиотеку, изузев Врњачке Бање, су

уложиле све локалне самоуправе. Највише средстава у своју установу уложио је Краљево. Краљевачка и новопазарска библиотека су поред средстава од стране својих оснивача добиле средства и од Министарства културе, информисања и информационог друштва. Када је о приоритетним инвестицијама реч, библиотека у Краљеву наводи уградњу лифта, за коју је непходно око 5.700.000,00 динара.

У тутинској библиотеци као приоритет истичу израду пројектне документације за зграду библиотеке, што је и разумљиво, када се има у виду да је то једина библиотека у Рашком округу која не располаже својом зградом, већ своју делатност обавља на малом простору, који јој је уступљен од стране Општине.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

14.2

%

19.8

%69.9

%

66.8

%

15.9

%

13%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

12.2

%

2.9

%

77.5

%

87.7

%

10.3

%

9.4

%

Програми

Плате


0%10%20%30%40%50%60%70%

2008 2009

6.3

%

4.5

%

53%

69.4

%

41.2

%

26.1

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 20092.9

%

3%

90.7

%

89.2

%

6.4

%

7.8

%

Програми

Плате


33

Табела 30: Последња инвестициона улагања у библиотеке Рашког округа

Тип инвестиције Финансијер Година Износ у еврима


Краљево

Израда пројектне документације за лифт

Министарство културе, информисања и информационог

друштва 2007 4.114,55 329.000,00

Реконструкција санитарних просторија Град Краљево 2007 4.002,00 320.000,00

Видео надзор МСП 2008 1.596,43 130.000,00

Реконструкција електо мреже Град Краљево 2009 42.584,59 4.000.000,00

Нови Пазар Библиотечка опрема

Министарство културе, информисања и информационог

друштва 2008 12.280,21 1.000.000,00

Библиотечка опрема Град Нови Пазар 2008 8.596,15 700.000,00

Тутин Реновирање простора Општина Тутин 2008 422,93 34.440,00

Проблеми

Када је у питању простор проблем немају само библиотеке у Краљеву и Врњачкој Бањи. Новопазарска и рашка библиотека истичу потребу за већим простором, док тутинска наводи потребу за изградњом наменског објекта за Библиотеку, што је и разумљиво, када се има у виду да тутинска библиотека има најмањи простор, због чега не располаже ни читаоницом, ни простором за програме.

Финансијске тешкоће су највећи проблем свих библиотека у Рашком округу, нарочито недовољна средства за набавку књига.

Када је реч о техничкој опремљености краљевачка и рашка библиотека истичу потребу за набавком нове техничке опреме, док тутинска библиотека наводи потребу за умрежавањем у јединствену базу података.

Кадровске проблеме наводе само библиотеке у Краљеву и Тутину и то недовољно радника на стручним пословима у краљевачкој библиотеци, односно недовољно запослених у тутинској. Табела 31: Проблеми библиотека Рашког округа

Град/Општина Простор Финансирање Техничка


Краљево Нема проблема.

Недовољно средстава за набавку 7 500 књига

годишње, колико је предвиђено

библиотечким стандардом.

Застарела опрема, постоји потреба за

набавком пет рачунара Пентиум

4.

Недовољно радника на стручним пословима.

Потребно више средстава за планиране програме.

Нови Пазар Потребан је већи

простор. Недовољно средстава

за набавку књига. Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема.


Нема проблема. Недовољно средстава

за набавку књига. Нема проблема. Нема проблема.


програме. Рашка

(проблеми Центра за културу,

образовање и информисање

Градац у библиотечкој делатности)

Потребно повећање

просторних капацитета.

Потребни додатни извори прихода.

Постоји потреба за још два рачунара,

фотокопир- апаратом и штампачем.


Потребна едукација

руководећег кадра за израду пројеката.

Тутин

Потребна изградња

наменског објеката за библиотеку.

Недовољно средстава за набавку књига.

Истиче се потреба за умрежавањем у јединствену базу

података.

Недовољно запослених.


34

Музеји општина Рашког округа У Рашком округу налазе се три музеја, од којих два: Народни музеј Краљево и Музеј Рас у Новом

Пазару функционишу као самосталне установе, док је Завичајни музеј-Замак културе у Врњачкој Бањи организациона јединица Културног центра.

Најстарији музеј је Народни музеј у Краљеву основан 1950. године, затим Музеј Рас основан четири године касније и Завичајни музеј (у саставу Културног центра) основан 1978. године.

Народни музеј Краљево, најстарији музеј у Рашком округу, основан је 1950 године. До 1995. године налазио се у згради Господар Васиног конака (сада Духовни центар Николај Велимировић), након чега се делимично сели у приземље зграде Старе ратарске школе (касније предратне Гимназије). Адаптација зграде Народног музеја завршена је 2002. године. Зграда има три спрата, са простором за сталну поставку, галеријом за повремене изложбе, канцеларијама за запослене, депоом и радионицама. Музеј је надлежан за општине Краљево, Рашка и Врњачка бања.

Иницијатива за оснивање музеја у Новом Пазару покренута је на састанку Савета за просвету и културу, одржаном 27. јуна 1952. године. Већ почетком 1953. године формиран је Координациони одбор за формирање Градског музеја, а 10. јула 1953. године формирани су Савет, Управа и Комисија за процену ствари, тј. комисија за откуп експоната. Музеј је носио назив Градски до краја 1957. године, када му је име промењено у Рашки музеј у Новом Пазару. У наредних десет година Музеј је, услед недостатка финансија, практично престао да ради, да би 30. марта 1965. године Скупштина општине Нови Пазар донела нову Одлуку о формирању Рашког музеја. Године 1971. Музеј мења назив у Завичајни музеј у Новом Пазару, да би, по трећи пут, 1. јануара 1987. године, Музеј поново променио назив и коначно постао Музеј Рас у Новом Пазару.

Завичајни музеј – Замак културе у Врњачкој Бањи основан је 1978. године и од свог оснивања функционише у саставу Културног центра Врњачке Бање. Смештен је у летњиковцу генерала Јована Белимарковића, изграђеног 1894. године, који има статус културног добра од великог значаја за Републику Србију. Музеј има археолошку, етнолошку, историјску и ликовну збирку, као и збирку градитељског наслеђа. Са прикупљањем фондова Музеј је започео 1985. године. Музеј се бави и издавачком делатношћу. Табела 32: Подаци о оснивању музеја и броју објеката које музеји користе

Назив установе Град/Општина

оснивач Година

оснивања

Број објеката које музеј користи

Народни музеј Краљево Краљево 1950 3

Музеј Рас Нови Пазар 1953 1

Завичајни Музеј-Замак културе (у оквиру Културног центра Врњачке Бање)


1978 1


Све зграде музеја у Рашком округу су у власништву установа. Највећим простором располаже краљевачки музеј, а најмањим Музеј Рас у Новом Пазару.

Завичајни музеј у Врњачкој Бањи једини своју делатност обавља у једном објекту, док остали музеји користе више објеката за обављање своје делатности.

Краљевачки музеј једини у Рашком округу има конзерваторску радионицу. Музеј у Врњачкој Бањи има приручну конзерваторску радионицу у оквиру канцеларијског простора, али најчешће користи радионице других музеја, што чини и новопазарски музеј. Табела 33: Основни подаци о просторима у оквиру којих музеји организују делатност


Број депоа

Површина депоа

Број

затворених простора за

програме


програме

Број места

за седење у сали за програме

Народни музеј Краљево

1.426 м2 3 356 м

2 1 250 м

2 100

Музеј Рас, Нови Пазар 453 м2 2 70 м

2 1 137 м

2 50

Завичајни Музеј-Замак културе (у оквиру Културног центра Врњачке Бање)

900 м2 1 150 м

2 3 420 м

2 125

35

Фонд, програми и корисници Када је реч о броју предмета, највећим фондом располаже музеј у Врњачкој Бањи који броји

преко 13.000 предмета, док новопазарски музеј располаже са најмањим бројем музеолошких предмета. Табела 34: Број предмета према збиркама у музејима Рашког округа

Збирке у музејима Краљево Нови Пазар Врњачка

Бања

Етнолошка 1.489 1.899 639

Археолошка 1.476 2.223 382

Ликовна 825 65 178

Историјска 1.614 218

Графичка - - 300

Филмска - - -

Фотографска - 124 7.000

Историјско-уметничка - - 1.800

Примељена уметност - 257 29

Минералошка - - 20

Техничка - - -

Нумизматичка 2.898 966 100

Збирка архивалија - 124 60

Збирка градитељског наслеђа - - 2.700

Збирка оружја и војне опреме - - -

Знамења - -

Радови и лични предмети војника - -

Разгледнице - -

Меморијални предмети - -

УКУПНО ПРЕДМЕТА 8.302 5.876 13.208

Структуре фондова показују да нумизматичка збирка има највећи удео у фонду краљевачког

музеја, археолошка у Музеју Рас у Новом Пазару, док се у Музеју Врњачке Бање највећи број предмета налази у оквиру фотографске збирке.

Када је реч о обради и конзервацији предмета, краљевачки музеј је у потпуности обрадио и конзервирао свој фонд. Музеј Рас у Новом Пазару је конзервирао 48,7% предмета који подлежу конзервацији, а проценат обрађености је 58%. Музеј у Врњачкој Бањи има најмање обрађених предмета само 9%, као и најмањи проценат конзервираних предмета - 0,3%.

Када се заштита предмета сагледа по збиркама, у новопазарском музеју са највећим уделом конзервираних предмета је археолошка збирка (83% предмета је заштићено), док је у Завичајном музеју у Врњачкој Бањи конзервирано највише предмета у оквиру нумизматичке збирке – 31%.

Приказ 27: Структура фонда у музејима Рашког округа

17.9%

17.8%

9.9%

34.9%

19.5%

Eтнолошка

Aрхеолошка

Ликовна

Нумизматичка

Историјска

32.3%

37.8%

1.1%

4.4%2.1%

3.7%16.5%

2.1%

Етнолошка Археолошка

Ликовна Прим. уметност

Архивалије Историјска

Нумизматичка Фотографска

4.9%2.9%

1.3%

2.3% 0.5%

53%

0.2%

13.6%

0.8%

20.4%

0.1%

Етнолошка АрхеолошкаЛиковна ГрафичкаАрхивалије ФотографскаУметничка Истор. уметничкаНумизматичка Градитељско наслеђеМинеролошка

36

Када је реч о поставкама, сви музеји у Рашком округу имају сталну поставку. Најстарију поставку има музеј (у саставу Културног центра) у Врњачкој Бањи, која датира из 1989. године, док су сталне поставке у музејима градова Рашког округа новијег датума, из 2008. године.

Цена обиласка сталне поставке у Врњачкој Бањи је бесплатна, у Народном музеју Краљево се креће од 50,00 до 100,00 динара, а обилазак сталне поставке у Новом Пазару је 40,00 динара. Пратећи програми у свим музејима Рашког округа су бесплатни. Табела 35: Отвореност посетиоцима


Цене улазница

Радно време Стална поставка

Изложбе и програми

Народни музеј Краљево 100,00 дин, деца

50,00 дин Бесплатно Радним данима: 7-20ч; викендом 9-13ч

Музеј Рас, Нови Пазар 40,00 дин Бесплатно 8-19ч

Завичајни Музеј-Замак културе (у оквиру Културног

центра Врњачке Бање) Бесплатно Бесплатно

Летње радно време: 7-20ч Зимско радно време: радним данима и суботом

7-20ч

Сви музеји поред редовне делатности, организују и пратеће програме. У свим установама најбројније су изложбе, како из фондова музеја тако и ликовног карактера. Најмање пратећих програма у посматраним годинама организовао је Музеј Рас, док су музеји у Краљеву и Врњачкој Бањи организовали бројне и разноврсне програмске садржаје. Приказ 28: Број пратећих програма музеја према врсти садржаја

Када је у питању посећеност, број љубитеља музеја највећи је у Завичајном музеју у Врњачкој

Бањи, чије програме у просеку види око 14.149 посетилаца. Најмањи број посетилаца има Музеју Рас у Новом Пазару, кога у годишње у просеку посети око 1.967 љубитеља музеја. У периоду од 2007. до 2009. године континуирани раст публике приметан је једино у новопазарском музеју, док краљевачки бележи раст у 2008. години, али и незнатан пад у 2009. години. Музеј у Врњачкој Бањи је забележио пад посећености у 2008. години, док се у 2009. години бележи незнатан пораст публике у односу на 2008. годину.

2007

2008

2009

13

14

13

6

4

5

4

2

2

1

1

22

20

23

2007

2008

2009

1

2

2

1

2

2007

2008

2009

14

12

12

5

4

4

3

1

2

1

4

21

20

28

изложбе предавања трибине радионице остали садржаји

37

Приказ 29: Тенденција кретања броја посетилаца музеја Рашког округа

Када је реч о евалуацији програма, то чине сви музеји Рашког округа, док истраживање потреба посетилаца једино спроводи Музеј у Врњачкој Бањи, кроз књиге утисака и директним разговором са посетиоцима.

Сви музеји Рашког округа документују своје активности углавном преко архиве, прес и медијаклипинга. Када је реч о доступности музејских садржаја страним туристима, сви музеји штампају вишејезичне брошуре. Сви музеји у Рашком округу имају материјал за туристе на енглеском језику, док музеји у Краљеву и Врњачкој Бањи имају брошуре и на француском језику.

Сарадња Сви музеји Рашког округа имају веома разгранату и развијену мрежу сарадње са музејима у

земљи. Међународну сарадњу не остварује једино Завичајни музеј у Врњачкој Бањи. Сви музеји Рашког округа истичу да имају сарадњу са краљевачким музејем као установом у центру округа.

Када је о сарадњи са медијима реч, Музеј Рас у Новом Пазару једини наводи да нема сарадњу са медијима. Музеј у Краљеву истиче да сарађује са локалним, регионалним и националним медијима, док музеј у Врњачкој Бањи остварује сарадњу са локалним и регионалним медијима.

Све установе музејског типа у Рашком округу чланови су националних асоцијација, док је Музеј Рас у Новом Пазару члан и међународне асоцијације ИКОМОС.

Табела 36а: Сарадња са другим актерима у култури






ниво


На

ро

дн

и м

узеј

Кр

аљ

ев

о



Историјски архив, Завод за заштиту споменика, УЛУК, Културни центар

Рибница

Народни музеј Чачак,

Уметничка галерија Надежда

Петровић Чачак, Народни музеј

Крушевац, Замак културе Врњачка Бања, Народни музеј Крагујевац

Народни музеј Београд, Музеј

савремене уметности Београд, Музеј

примењене уметности Београд,Галерија

САНУ Београд, Музеј историје Југославије,

Педагошки музеј, Музеј града Новог Сада,

Народни музеј Ниш, Музеј наивне

уметности Јагодина, Галерија Милан

Коњовић Сомбор, Институт за савремену

историју Београд, Музеј жртава

геноцида. Члан је Музејског друштва

Србије.

Музеј Шемановски Салехард,

Природонаучен музеј на

Македонија, Умјетнички павиљон

Подгорица, Асоцијација

Travolo Trento con la Serbia Italija


- сарадња на рганизацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

7949 1057810300

280 19203700

14593 13674 14180

0

5000

10000

15000

20000

2007 2008 2009

Краљево Нови Пазар Врњачка Бања

38







ниво


Му

зеј

Ра

с,

Но

ви

Паза

р

Туристичка организација

Центар за културу Градац

Рашка.

Члан је Српско археолошког друштва и Музејског друштва

Србије.

Члан је међународне асоцијације ИКОМОС.

Народни музеј

Краљево, Завод за заштиту

споменика Краљево.

-сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/ програмима

Зав

ич

ајн

и М

узеј-

Зам

ак

кул

тур

е (

у о

кв

ир

у К

ул

ту

рн

ог

цен

тр

а В

рњ

ач

ке Б

ањ

е)

Народна

библиотека, Омладински

центар

Народни музеј Краљево, Завод

за заштиту споменика

културе Краљево

Народни музеј Београд, Природњачки

музеј Београд, Историјски музеј

Србије, Етнографски музеј Београд, Музеј

савремене уметности, Архив Србије,

Републички завод за заштиту споменика културе Београд,

Архив Србије. Члан је Музејског друштва

Србије.

Не остварује међународну

сарадњу


Краљево, Завод за заштиту


Краљево, Историјски

архив Краљево

- сарадња на рганизацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Кадрови

3

Највише запослених очекивано има музеј у Краљеву, као центар округа, док најмање је најмање запослених у Завичајном музеју у Врњачкој Бањи, који се налази у саставу Културног центра Врњачке Бање.

Приказ 30: Број запослених у музејима Рашког округа

Старосна структура показује да једино музеј у Новом Пазару има (једног) запосленог испод 30 година старости. У Краљеву су најбројнији запослени између 30 и 39 година старости, док је у Новом Пазару најбројнији кадар у петој деценији живота. Просечна старост запослених је мања у Краљеву, него у Новом Пазару. Када је о полној структури реч у музејима Рашког округа бројније су жене.

Табела 37: Просечна старост запослених у установама


Народни музеј Краљево 41

Музеј Рас, Нови Пазар 44

3 Из прегеледа запослених биће искључен Завичајни музеј у Врњачкој Бањи, будући да је кадровска структура, с обзиром на то да

се музеј налази у склопу Културног центра Врњачке Бање, приказана код прегледа поливалентних установа у овом извештају.

24

8

2 Краљево

Нови Пазар


39

Приказ 31: Полна и старосна структура кадрова у установама

Када је о образовној структури реч, у оба музеја високообразовани чине већину запослених. У Музеју Рас у Новом Пазару нема запослених са само основним образовањем. Приказ 32: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

Када су у питању сарадници, само Народни музеј у Краљеву има ангажована три хонорарна сарадника. Волонтери не учествују у раду установа, али краљевачки музеј истиче потребу за ангажовањем једног волонтера који би учествовао у раду установе.

Буџет4

Музеје у Рашком округу највећим делом финансирају оснивачи. На другом месту извора финансирања налазе се средства од стране Републике, а затим сопствени приходи. Донације као извор прихода имао је једино Музеј Рас у 2008. години. Приказ 33: Извори финансирања установа у 2008. и 2009. години

Највећи укупан буџет у 2008. и 2009. години имао је музеј у Краљеву. Када је реч о програмима

највећу суму је у 2008. години издвојио Музеј Рас, док је у 2009. години то учинио краљевачки музеј. Оба музеја Рашког округа забележила су пад буџета у 2009. години у односу на претходну.

Највећи пад од 30,5% забележио је Музеј Рас, док је краљевачки музеј забележио пад од 13%.

4 Из прегеледа буџета биће искључен Завичајни музеј у Врњачкој Бањи, будући да је буџет, с обзиром на то да се музеј налази у

склопу Културног центра Врњачке Бање, приказан код прегледа поливалентних установа у овом извештају.

45.8%54.2

%


25%

75%


0%

20%

40%

60%

50%

33.3

%

4,2

%

12.5

%

0%

20%

40%

12.5

%

25%

37.5

%

12.5

%

12.5

%

8.4%

33.3%

58.3%

ОШ 2

ССС 8

ВШ/ВСС 14

12.5%

87.5%

ОШ

ССС 1

ВШ/ВСС 7

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

97%

98%

1%

1%

2% 1%

Град

Сопствени приход

Република

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

53%

80%

4% 8

%

4%

39%

12%

Град



Република

40

Табела 38: Висина и расподела буџета музеја у 2008. и 2009. години







Краљево


24.393.047,00 дин. 14.942.374,00 дин. 7.537.699,00 дин. 1.912.974,00 дин.


24.469.222,00 дин. 16.396.354,00 дин. 5.188.063,00 дин. 2.884.805,00 дин.

Музеј Рас, Нови

Пазар


9.925.902,00 дин. 4.610.876,00 дин. 2.518.074,00 дин. 2.796.952,00 дин.


7.953.000,00 дин. 5.914.000,00 дин. 741.000,00 дин. 1.298.000,00 дин.

Највећи удео у буџету музеја имају зараде запослених, док се на другој позицији у краљевачком

музеју налазе текући трошкови, док новопазарски музеј више средстава издваја за програме, него за текуће трошкове. Приказ 34: Структура буџета музеја у 2008. и 2009. години

Када је о инвестицијама реч, последња улагања у краљевачки музеј је обезбедило Краљево и Република. Новопазарски музеј није доставио податке о инвестиционим улагањима и приоритетним инвестицијама.

Табела 39: Последња инвестициона улагања у музеје Рашког округа




Краљево

Електронска и фотографска опрема

Град Краљево 2009. 1.322,38 124.212,00

Опрема (видео надзор, опрема

за лабораторију и остало)

Министарство културе и

Град Краљево 2009. 18.577,41 1.744.989,00

Проблеми

Када је о проблемима реч, највећи проблем музеја у Рашком округу је простор, у смислу његове адаптације и недостатка простора за депое.

Проблеме са финансирањем имају краљевачки и новопазарски музеј, који наводе потребу за подршком приватног сектора и редовнијим финансирањем.

Застарелост и/или недостатак опреме није проблем једино Музеју Рас. Музеј у Врњачкој Бањи једини истиче проблем недостатка кадрова.

Програмске активности су проблем једино краљевачком музеју, који наводи потребу за успостављањем међународне културне сарадње.

Један од највећих проблема музеја у Врњачкој Бањи је то што функционише као организациона јединица Културног центра, а не као самостално правно лице. Тај проблем, према речима представника установе, отежава рад Музеја, јер је музејска делатност у тако организованој установи запостављена.

0%

20%

40%

60%

80%

2008 2009

7.8

%

11.9

%61.3

%

67.0

%

30.9

%

21.1

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

2008 2008

28.2

%

16.3

%46.5

%

74.4

%

25.3

%

9.3

%

Програми

Плате


41

Табела 40: Проблеми музеја Рашког округа

Град/ Општина

Простор Финансирање Техничка


Краљево Постоји потреба за

већим депоом.

Недостатак спонзорства и

подршке привредног сектора.

Постоји потреба за видео-надзором и

веб презентацијом. Нема проблема

Потребно је више публикација и успостављање међународне

културне сарадње.

Нови Пазар

Постоји потреба за адаптацијом зграде и

дворишта Музеја, као и већим

простором за изложбене и друге

активности.

Постоји потреба за редовнијим

финансирањем плата и програма.

Нема проблема Нема проблема Нема проблема


Недостатак простора за музејске депое и посебне просторије

за конзервацију.


Постоји потреба за набавком опреме за депое, инструмента

за мерење микроклиме у

простору, изложбене опреме,

климатизације и расвете.

Недостатак стручног кадра. Постоји потреба за још

шесторо запослених.


Историјски архиви Рашког округа

У Рашком округу налазе се два историјска архива: Историјски архив Краљево и Историјски архив Рас у Новом Пазару.

Историјски архив у Краљеву основан је 1960. године и од тада обавља заштиту архивске грађе и регистратурског материјала, која се огледа кроз надзор, евидентирање, прикупљање, чување, сређивање, обраду, приказ кроз информативна средства, публиковање, микрофилмовање, дигитализовање, конзервацију, рестаурацију, упис у регистре и коришћење. Архив је савремени чувар културне баштине и окренут је грађанима - корисницима, с циљем да подстакне и развије познавање завичајне историје као дела опште културе и чување докумената као историјских извора. Историјски архив Краљево чува основни и незаменљив део културног наслеђа са подручја Града Краљева и општина Врњачка Бања и Рашка.

Историјски архив Рас у Новом Пазару је основан 1975. године и његов оснивач је град Нови Пазар. У њему се налазе богати фондови, посебно грађа из турског периода. Архив се бави заштитом архивске грађе на подручју града Новог Пазара и општина Сјенице и Тутина.


Зграда краљевачког архива је установи уступљена на коришћење без накнаде, док је зграда новопазарског архива у власништву установе.

Иако Архив Рас располаже мањим простором од краљевачког архива, он поред депоа располаже и читаоницом и простором за програме. Оба архива у свом саставу имају и библиотеку. Фонд библиотеке краљевачког архива чини 80 старих и ретких књига, 7.788 монографских публикација и 6.590 серијских публикација (часописи и новине), док библиотека новопазарског архива располаже са мањим фондом кога чини 50 старих и ретких књига, 770 монографија и 107 серијских публикација. Табела 41: Основни подаци о просторима у оквиру којих архиви организују делатност


Површина депоа

Површина читаонице


програме


1.269 м2 1.029 м

2 нема нема

Историјски архив Рас 435 м2 379 м

2 12 м

2 40 м

2

42

Фонд Историјски архив Краљево располаже са 1.982 дужних метара архивске грађе, а Нови Пазар са

750 дужних метара. Табела 42: Основни подаци о укупној архивској грађи, фондовима и збиркама

Установа

Број фондова и

збирки

Број сређених

фондова и збирки

Укупна грађа у дужним метрима

Укупна сређена грађа у дужним

метрима

Период који обухвата архивска

грађа

Историјски архив

Краљево

423 276 1.982 561 1837 - 2009

Историјски архив Рас

297 198 750 320 1461 - 2007

Када је реч о укупној сређености архивске грађе, архиви Рашког округа имају већи удео

несређене грађе у односу на укупну архивску грађу у дужним метрима. Удео сређених фондова и збирки је већи у односу на несређене фондове и збирке код оба архива у Рашком округу.

Приказ 35: Однос сређене и несређене грађе архива Рашког округа

Приказ 36: Однос сређених и несређених фондова и збирки архива Рашког округа

Када су у питању регистратуре, краљевачки архив има 350 евидентираних регистратура, док је новопазарски евидентирао 270 регистара.

Краљевачки архив је почео са процесом и дигитализације и микрофилмовања, у оквиру којих је 0,5% обрађеног материјала и микрофилмовано и дигитализовано. Архив Рас је почео само са процесом микрофилмовања и микрофилмовано је 5% обрађеног материјала.

Програми У периоду од 2007. до 2009. године, краљевачки архив је организовао укупно 14 пратећих

програма у виду изложби, промоција књига, радионица, округлих столова и трибина. У оквиру Европске недеље локалне демократије Архив је 2009. године заједно са Градском управом и Културним центром Рибница Архив организовао документарну изложбу Локална демократија у Краљеву 1990-2009.

0% 50% 100%

Архивска

гр

ађа

28.3% 71.7%

Сређена Несређена

0% 50% 100%

Архивска

гр

ађа

42.7% 57.3%

Сређена Несређена

0% 50% 100%

Фонд

ови и

зб

ирке

66.7% 33.3%

Сређено Није сређено

0% 50% 100%

Фонд

ови и

зб

ирке

65.2% 34.8%

Сређено Несређено

43

Архив Рас је у истом трогодишњем периоду организовао шест пратећих програма, од којих су два изложбе.

Краљевачки архив има и издавачку делатност и издаје публикације, научно-информативна средства, часописе, каталоге изложби, монографије и друге материјале у вези са архивском грађом. Установа у сарадњи са краљевачким музејом континуирано издаје и зборник Наша прошлост, који садржи прилоге и приказе из историје, музеологије и архивистике.

Историјски архив Рас се издавачком делатношћу бави од 1994. године и од тада је самостално и са Музејом Рас издао велики број публикација. Приказ 37: Број додатних програма архива Рашког округа у периоду од 2007. до 2009. године

Сарадња Архиви у Рашком округу сарађују са установама културе у својим градовима, али остварују

сарадњу и са актерима у култури на регионалном и националном нивоу, а новопазарски архив остварује сарадњу и на међународном нивоу. Оба архива истичу да остварују и међусобну сарадњу.

Када је о медијима реч, оба архива Рашког округа имају сарадњу са локалним медијима у домену информисања. Архив Рас наводи да по том питању остварује сарадњу и са РТС-ом.


Назив

установе


Тип сарадње Локални ниво Регионални ниво

Национални ниво



Исто

ри

јски

ар

хи

в

Кр

аљ

ев

о

Културни центар Рибница,

Народни музеј, Народна

библиотека Стефан

Првовенчани.

Народна библиотека Душан Радић – Врњачка Бања,

Установа за културу, образовање и информисање

Градац, Историјски архиви у Чачку,

Јагодини, Крушевцу, Крагујевцу и Новом

Пазару.

Архив Србије, Друштво

архивиста

Не остварује међународну

сарадњу.


- сарадња на организацији догађаја - сарадња на пројектима/ програмима

2007

2008

2009 1 1

1

2

2

3

4

2007

2008

2009

1

1

1

2

1

изложбе радионице публикације други пратећи програми

44




Тип сарадње Локални ниво Регионални ниво

Национални ниво



Исто

ри

јски

ар

хи

в Р

ас,

Но

ви

Паза

р Музеј Рас,


Доситеј Обрадовић,


Историјски архив Краљево, Историјски

архив Јагодина, Историјски архив

Крушевац, Међуопштински

архив Чачак, Историјски архив Ужице, Историјски архив Шумадија

Крагујевац.

Архив Србије Кантонски архив

Тузла


Краљево

- сарадња на пројектима/ програмима

Кадрови

Највише запослених има Историјски архив у Краљеву (20), у чијој се надлежности налазе две општине Врњачка Бања и Рашка. Историјски архив Рас, у чијој су надлежности такође две општине Сјеница и Тутин има 13 запослених.

Приказ 38: Број запослених у архивима Рашког округа

Старосна структура показује да ни у једном архиву Рашког округа нема запослених испод 30

година старости. У Краљеву су најбројнији запослени између 40 и 49 година старости, док је у Новом Пазару најбројнији кадар у четвртој деценији живота, у коме је и најмања просечна старост запослених. Када је полна структура у питању, у краљевачком архиву су бројнији жене, док у Архиву Рас већину чине припадници мушког пола. Табела 44: Просечна старост запослених у установама


Историјски архив Краљево 52

Историјски архив Рас, Нови Пазар 45

Приказ 39: Полна и старосна структура запослених у архивима Рашког округа

20

13Краљево

Нови Пазар

40%

60%


61.5%

38.5%


0%

20%

40%

15% 20%

40%

25%

0%

20%

40%

38.5

%

30.7

%

23.1

%

7.7

%

45

Када је реч о обазовној структури у архивима Рашког округа је најдоминантнији високообразовни кадар. Оба архива имају и кадрове са завршеном само основном школом. Приказ 40: Образовна структура запослених у архивима Рашког округа

Архиви Рашког округа не ангажују хонорарне сараднике. Краљевачки архив једини има једног

ангажованог волонтера, који учествује у раду установе.

Буџет Архиве Рашког округа највећим делом финансирају њихови оснивачи, али део средстава добијају

и од општина за које су надлежни. Сопствени приходи и средства добијена од стране Републике такође обезбеђују део буџета архива Рашког округа.

Према броју запослених и архивској грађи очекивано највећи укупан буџет има Архив у Краљеву, који је у 2009. години издвојио највише средстава за програме, док је у 2008. години то учинио новопазарски архив

Пад буџета у 2009. години забележила су оба архива Рашког округа. Највећи пад је забележио архив у Краљеву - 26,3%, док новопазарски архив бележи пад од 3,7%.

Табела 45: Удео општина у буџету архива Рашког округа у периоду од 2006. до 2009. године

Назив општине

Издвајање општина у % за Историјски архив Краљево Назив општине

Издвајање општина у % за Историјски архив Рас,

Нови Пазар

2006 2007 2008 2009 2006 2007 2008 2009

Врњачка Бања / 2 2 2 Сјеница 1,2 / 3 3

Рашка / 2 2 2 Тутин / /

УКУПНО / 4 4 4 УКУПНО 1,2 / 3 3

Приказ 41: Извори финансирања и структура буџета архива Рашког округа у 2008. и 2009. години

Табела 46а: Висина и расподела буџета архива Рашког округа у 2008. и 2009. години







Краљево

2008. 182.103.30 евра 116.932,21 евра 57.987,17 евра 7.183,92 евра

14.829.000,00 дин. 9.522.000,00 дин. 4.722.000,00 дин. 585.000,00 дин.

2009. 134.141.45 евра 117.107,61 евра 10.646,15 евра 6.387,69 евра

12.600.000,00 дин. 11.000.000,00 дин. 1.000.000,00 дин. 600.000,00 дин.

10%

30%

60%

ОШ 2

ССС 6

ВШ/ВСС 12

7.7%

38.5%

53.8%

ОШ 1

ССС 5

ВШ/ВСС 7

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

92%

92%

2%4%

4%4%

2%

Град


Врњачка Бања и Рашка

Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

72%

83%

7%

9%

3%

3%

18%

5%

Град


Сјеница и Тутин

Република

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

4%

4.8

%

64%

87.3

%

32%

7.9

%

Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

14.3

%

4.9

%

78.9

%

82.4

%

6.8

%

12.7

%

Програми

Плате


46

Табела 46б: Висина и расподела буџета архива Рашког округа у 2008. и 2009. години







Рас, Нови Пазар


8.017.587,00 дин. 6.324.954,00 дин. 542.633,00 дин. 1.150.000,00 дин.


8.908.663,00 дин. 7.338.823,00 дин. 1.129.840,00 дин. 440.000,00 дин.

Када је о последњим инвестиционим улагањима реч, у периоду од 2007. до 2009. године, једино

је уложено у новопазарски архив, који је од Министарства културе у наведеном периоду добио средства у износу од 1.976.800,00 динара (23.748,96 евра). Као приоритетно инвестиционо улагање Архив Рас наводи: набавку компјутерске опреме, архивских полица и кутија, микрофилмовање и набавку уређаја за мерење температуре и влажности ваздуха.

Краљевачки архив у наведеном периоду није имао инвестициона улагања, а као приоритетно инвестиционо улагање наводи куповину опреме за микрофилмовање-микрочитаче.

Табела 47: Инвестициона улагања у архиве Рашког округа у периоду од 2007. до 2009. године




Исто

ри

јски

ар

хи

в Р

ас,

Но

ви

Па

за

р

Припрема Водича Архива, набавка

архивских полица, противпожарног система,

рачунарске опреме и микрофилмовање грађе

Министарство културе

2007. 8.839,40 706.800,00

Штампање Водича Архива, уградња видео

надзора, куповина архивских полица и куповина службеног

аутомобила


2008. 10.438,18 850.000,00

Изложба и опрема за

Архив


2009. 4.471,38 420.000,00

Проблеми

Као кључне проблеме представници архива Рашког округа наводе недостатак простора и финансијских средстава. Када је техничка опремљеност у питању Краљево истиче потребу за набавком филмске опреме, док новопазарски архив истиче потребу за рачунарима, штампачем и скенером. Ниједан архив Рашког округа нема проблема са кадровима. Када је реч о програмима једино Архив Рас наводи недостатак финансирања пројеката.

Табела 48: Проблеми архива Рашког округа



Историјски

архив Краљево

Непостојање уговора о закупу додатног

пословног простора.

Постоји потреба за повећањем буџета и финансирањем од

стране Министарства културе кроз

пројекте.

Истиче се потреба за набавком микрофилмске

камере и пратеће опреме.



Историјски архив Рас, Нови Пазар

Недостатак простора.

Недовољно новца за материјалне

трошкове и пројекте.

Постоји потреба за набавком четири

компјутера, штампачем и скенером за А3 формат.


Недостатак финансирања

пројеката локалног типа.

47

Завод за заштиту споменика културе Рашког округа

Завод за заштиту споменика културе у Краљеву основан је 1965. године и обавља делатност заштите непокретних културних добара на територији 25 општина и четири округа: Рашки, Расински, Моравички и Златиборски.

Капацитети

Зграда Завода за заштиту споменика културе у Краљеву је у власништву установе. Завод нема ни просторије за јавне програме, ни приступ за особе са инвалидитетом.

Заштита добара

На наведеној територији постоји 304 културних добара, од којих су 33 од изузетног значаја, а 95 од великог значаја. Споменика културе има 260, од којих су 26 од изузетног значаја, а 83 од великог значаја. Просторно културно-историјских целина има 9, при чему су две од изузетног значаја, а четири од великог значаја. Археолошких налазишта има 28, два су од изузетног значаја, а седам од великог значаја. Знаменитих места има седам, од којих су три од изузетног, а један од великог значаја.

Табела 49: Подела и број добара према типу и значају

Завод у Краљеву

води бригу о 304 непокретна културна добра

Категоризација добара на територији краљевачког Завода за заштиту


изузетан значај

велики значај

значај

Споменик културе 26 83 151

Просторна културно-историјска целина 2 4 3

Археолошко налазиште 2 7 19

Знаменито место 3 1 3

УКУПНО 33 95 176

Завод за заштиту споменика културе организује изложбе, радионице, међународну смотру

археолошког филма, предавања из области заштите културног наслеђа, промоције књига, округле столове, скупове струковних удружења и научне симпозијуме. Поред поменутих пратећих програма Завод је у периоду од 2007. до 2009. године издао и једну публикацију.

Сарадња

У периоду од 2005. до 2009. године Завод за заштиту споменика културе у Краљеву је организовао

неколико пројеката у сарадњи са другим институцијама. У периоду од 2005. до 2008. године у сарадњи са СПЦ-ом организовао је пројекат под

називом Археолошки филм. У периоду од 2008. до 2009. године у сарадњи са Министарсвом економије и регионалног

развоја и Туристичком организацијом Србије организовао је пројекат под називом Трансроманика.

У сарадњи са Министарством за дијаспору Завод је 2008. године организовао пројекат под називом Жупа-земља вина и манастира.

У сарадњи са Регионалним програмом за културно и природно наслеђе југоисточне Европе организовани су конзерваторско-рестаураторски радови на Цркви брвнари у Сечој Реци.

У 2008. години Завод је имао неколико конзерваторско-рестаураторских радова у сарадњи са Министарством рада и социјалне политике:

- на споменику Револуције у Ивањици, - на споменику Костурница у насељу Кремна - на споменику отпора и победе у Краљеву.

Завод сарађује са установама културе у свом граду, али остварује сарадњу и са бројним

актерима у култури на регионалном и националном нивоу.

48

Када је о медијима реч, Завод остварује сарадњу са локалним, регионалним и националним медијима у домену информисања.

Табела 50: Сарадња са другим актерима у култури




ниво Национални

ниво Међународни

ниво Сарадња са

центром округа

Зав

од

за з

аш

ти

ту

сп

ом

ен

ика к

ул

ту

ре,

Кр

аљ

ев

о

Библиотека, музеј,архив.

Музеји, архиви, црквене општине.

Филозофски факултет,

Археолошки институт. Члан је

Друштва конзерватора

Србије.

Не остварују сарадњу.



Кадрови Завод за заштиту споменика културе у Краљеву има 25 запослених, од којих у основној

делатности ради њих 14 или 56%. У оквиру полне структуре предњаче жене. Када је реч о старосној структури просек година

запослених је 44 године, а преовлађује кадар између 40 до 49 година. Образовна структура показује да у Заводу доминира високообразовни кадар.

Приказ 42: Полна, образовна и старосна структура запослених

Завод има три ангажована хонорарна сарадника, али нема ниједног волонтера који учествује у раду

установе.

Буџет Завод за заштиту споменика културе се у 2008. години највећим делом финансирао из републичког

буџета, док је у 2009. години највећим делом финансиран из градског буџета. Сопствени приходи такође обезбеђују део буџета Завода.

Укупан буџет Завода у 2009. години забележио је пад у односу на претходну, што се нарочито одразило на програме за које је у 2009. години издвојен скоро троструко мањи износ него у 2008. години.

Приказ 43: Извори финансирања и структура буџета Завода за заштиту споменика културе Краљева у 2008. и 2009. години

32%

68%


0%

20%

40%

12%

24%

32%

28%

4%

4%

32%64

%

ОШ 1

ССС 8

ВШ/ВСС 16

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008 2009

30% 4

0%

24% 33%46%

27%

Град Сопствени приходи Република

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008 2009

45.5

%

24.3

%

36.3

%

47.6

%

18.2

%

28.1

%

Програми

Плате


49

Табела 51: Висина и расподела буџета Завода за заштиту споменика културе Краљева у 2008. и 2009. години






Завод за заштиту


Краљево


50.144.000,00 дин. 18.194.000,00 дин. 9.144.000,00 дин. 22.806.000,00 дин.


41.399.000,00 дин. 19.698.000,00 дин. 11.655.000,00 дин. 10.046.000,00 дин.

Као приоритетна инвестициона улагања наводе се друга фаза изградње новог конака у

манастирском комплексу Дренча, као и пројекат уређења порте манастира Дренча, као и завршетак радова на дограђеном делу лапидаријума на Ђурђевим Ступовима. Као приоритетна инвестициона улагања наводи се још и наставак конзерваторско - рестаураторских радова на Швапчићевој кући, односно згради Завода, као и ревизија Решења о проглашењу, набавка службеног возила и набавка фотографске опреме .

Проблеми Као кључне проблеме представници Завода наводе дотрајалост подова, финансирање зарада

запослених, недостатак стручног кадра и кашњење уплата за реализацију програма. Табела 52: Проблеми Завода за заштиту споменика културе у Краљеву



Завод за заштиту


Краљево

Постоји потреба за заменом дотрајалих

подова.

Потребно је законом јасно дефинисати

начин финансирања регионалних

инситутиција и вратити Заводе на републички буџет.


Недостатак стручног кадра и потреба за

архитектама, техничарима и археолозима.

Истиче се потреба за благовременим

уплатама средстава за реализацију програма.

Позоришта Рашког округа

У Рашком округу постоје два позоришта: Краљевачко позориште и Регионално позориште Нови Пазар.

Професионално позориште под називом Народно позориште Краљево основано је 1949. године. У том статусу Краљевачко позориште постоји до 1956. године, када се одлуком Министра просвете обуставља финансирање професионалног позоришта. Исте године Градски народни одбор (данас Општинско веће) оснива аматерско позориште под називом Позориште 14. октобар Краљево. Од јануара 1996. године, Одлуком СО Краљево, позориште поново добија статус професионалне установе под називом Краљевачко позориште.

Регионално позориште Нови Пазар је млада институција основана 2003. године. Његов оснивач је град Нови Пазар, а налази се у Културном центру Новог Пазара.


Краљевачко позориште располаже са укупно 695 м2 и своје активности организује на једној сцени

површине 110 м2, са 15 м

2 техничког простора око сцене, 6,30 м отвора портала, 3,45 м висине сцене и

226 места за седење. Позориште поседује и пропадалиште. Регионално позориште Нови Пазар своју делатност обавља у простору величине 100 м

2, у згради

која је у власништву Културног центра Новог Пазара, а који је Позоришту уступљено на коришћење без накнаде. Представе се играју на Великој сцени, која је такође у власништву Културног центра.

50

Програми и публика У периоду од 2006 до 2009. године Краљевачко позориште је имало 9 премијера, док је

Регионално позориште Нови Пазар у истом периоду извело 20 премијера. Краљевачко позориште је више окренуто савременим него класичним садржајима, док су у новопазарском позоришту најбројније премијере према класичним делима. Када је реч о сценаријима по текстовима домаћих и страних аутора у позориштима Рашког округа највећи број премијера је изведен по текстовима домаћих писаца.

Приказ 44: Удео премијера према врсти дела које се обрађује

У периоду од 2006. до 2009. године у Краљевачком позоришту је одиграно укупно 176 представа,

док су у новопазарском позоришту у истом периоду изведене 93 представе. Приказ 45: Тенденција кретања броја изведених представа и премијера у периоду од 2006. до 2009. године

У три посматране сезоне (2006-2009) краљевачко позориште је имало 19 гостовања, а угостило је

29 представа из других позоришта, док је новопазарско позориште угостило 10 представа, а 18 пута гостовало у другим позориштима. Краљевачко позориште је у последње три сезоне повећало број гостовања, док је код гостујућих представа приметна осцилација. Број гостовања новопазарског позоришта осцилује у посматраном периоду, док се број гостујућих представа смањио у последње три посматране сезоне.

100%

Број премијера по текстовима домаћих писаца 6

55%

45%Број премијера по текстовима домаћих писаца 11

Број премијера по текстовима страних писаца 9

0% 50% 100%

премијере 33.3% 66.7%

Класична дела 2 Савремена дела 4

0% 50% 100%

премијере 60% 40%

Класична дела 12 Савремена дела 8

54 45

77

0

50

100

2006/2007 2008/2009

28 25

40

0

20

40

60

2006/2007 2008/2009

2

1

3

0

2

4

2006/2007 2008/2009

5 4

11

0

5

10

15

2006/2007 2008/2009

51

Приказ 46: Број гостовања и гостујућих представа у три сезоне

У периоду од 2006. до 2009. године представе новопазарског позоришта видело је 24.900

љубитеља позоришних представа, док је представе краљевачког позоришта видело 17.255 посетилаца. Бројност публике у оба позоришта је знатно већа у згради позоришта. Укупан број гледалаца у згради новопазарског позоришта (представе новопазарског позоришта, али и гостујуће представе) износи 21.300, што значи да је установа по сезони имала у просеку око 7.100 посетилаца. Представе у згради краљевачког позоришта видело је 14.055 посетилаца, што значи да је установу по сезони посетило у просеку 4.685 љубитеља позоришних представа .

Приказ 47: Број гледалаца у три анализиране сезоне

Краљевачко позориште наступа на значајним фестивалима у земљи и иностранству, као што су Југословенски фестивал малих и алтернативних сцена Панчево, ЈоакимФест Крагујевац, Београдска ревија алтернативних и малих сцена Београд и други. Од 2000, године у Позоришту активно ради и Школа глуме, која окупља талентовану децу узраста од 7 до 18 година.

Школа глуме функционише и у оквиру Регионалног позоришта Новог Пазара, у коме је отворена катедра за оспособљавање и стварање „Младих глумаца“. Полазници су подељењи у три групе и са њима се ради на основу урађеног плана и програма.

Кадрови Краљевачко позориште има 18 стaлно запослених, од којих у основној делатности ради 72,2%

запослених. У новопазарском позоришту од 11 стално запослених, у основној делатноси ради 82% запослених. Приказ 48: Број запослених у позориштима Рашког округа

4

5

108 138

0

5

10

15

2006/2007 2007/2008 2008/2009Број гостовања Број гостујућих представа

5

10

53

32

0

5

10

15

2006/2007 2007/2008 2008/2009Број гостовања Број гостујућих представа

45204955 4580

5201300 1380

50406255

5960

0

2000

4000

6000

8000

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гледалаца у зградиБрој гледалаца на гостовањимаУкупан број гледалаца

7800 72006300

1200 900 1500

9000 81007800

02000

400060008000

10000

2006/2007 2007/2008 2008/2009

Број гледалаца у зградиБрој гледалаца на гостовањимаУкупан број гледалаца

18

11 Краљево

Нови Пазар

52

Приказ 49: Структура запослених према занимању у позориштима Рашког округа

Полна структура указује да у позориштима Рашког округа ради више мушкараца него жена, док у

глумачком ансамблу предњаче жене, нарочито у краљевачком у коме је запослена само једна глумица.

Приказ 50: Полна структура запослених у позориштима Рашког округа

Када је старосна структура у питању, у Краљевачком позоришту најбројнији су кадрови у петој и шестој деценији, док је у новопазарском позоришту најдоминантнији кадар млађи од 30 година. Просек година свих запослених у Краљевачком позоришту је 47 година, док је у новопазарском 32 године. Када је реч само о глумцима у Краљевачком позоришту запослена је једна глумица у четвртој деценији живота, док у новопазарском позоришту и међу глумцима доминирају млађи од 30 година, а просек година је 26.

Приказ 51: Старосна структура запослених у позориштима Рашког округа

5.5%

27.8%

38.9%

27.8%

глумица 1

уметнички сарадници 5технички сектор 7

административно особље 5

45.5%

36.3%

18.2%глумци 5

технички сектор 4

административно особље 2

67%

33%

Мушкарци 12 Жене 6

52%48%


100%

Жене 1

40%

60%


0%

20%

40%

5.5%22.2%27.8%27.8%

16.7%

0%

30%

60%45.4% 27.3% 27.3%

53

Приказ 52: Старосна структура глумачких ансамбала у позориштима Рашког округа

Укупна образовна структура показује да у Краљевачком позоришту доминира средњеобразовани кадар, док је у новопазарском позоришту најбројнији високообразовани кадар. Када су глумци у питању у позориштима Рашког округа сви запослени глумци имају високу или вишу стручну спрему.

Приказ 53: Образовна структура запослених позориштима Рашког округа

Поред једне стално запослене глумице, Краљевачко позориште, у оквиру глумачком ансамбла,

има ангажовано двоје запослених на одређено време и троје хонорарних сарадника. Регионално позориште Нови Пазар ангажује хонорарно два глумца, док волонтери не учествују у

раду установе, нити постоји потреба за њиховим ангажовањем.

Сарадња Краљевачко позориште сарађује једино са установама културе на локалном нивоу, док

новопазарско позориште поред сарадње са локалним актерима остварује сарадњу и са Народним позориштем у Београду.









Кр

аљ

ев

ач

ко

по

зо

ри

ште

Културни центар Рибница,

Биоскоп Кварт, музеј, архив.





-сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

0%

100% 100%

0%

100% 80%20%

11.1%

50%

38.9%ОШ 2

ССС 9

ВШ/ВСС 7

45.5%54.5

%ОШ

ССС 5

ВШ/ВСС 6

100%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС 1

100%

ОШ

ССС

ВШ/ВСС 5

54









Реги

он

ал

но

по

зо

ри

ште

Но

ви

Паза

р

Културни центар, библиотека

Не остварују сарадњу./

Народно позориште у

Београду




Буџет Позоришта Рашког округа се највећим делом финансирају из буџета градова оснивача, a део остварује и из сопствених прихода. Највећи укупан буџет, као и средства за програме, и у 2008. и у 2009. години имало је Краљевачко позориште.

Краљевачко позориште је у 2009. години забележило пад буџета од 4,5%, док је новопазарско позориште у 2009. години остварило пораст буџета од 13,1% у односу на претходну годину.

Највећи удео у буџету позоришта имају зараде запослених, док се програми према количини средстава која се у те сврхе издвајају налазе на другој позицији. Изузетак је новопазарско позориште које у 2008. години није издвојило средства за програме. Приказ 54: Извори финансирања и структура буџета позоришта Рашког округа у 2008. и 2009. години

Табела 54: Висина и расподела буџета позоришта Рашког округа у 2008. и 2009. години

Установа

Година Висина буџета





Краљевачко

позориште


14.012.000,00 дин. 7.916.000,00 дин. 2.495.000,00 дин. 3.601.000,00 дин.


15.439.000,00 дин. 8.790.000,00 дин. 2.812.000,00 дин. 3.837.000,00 дин.

Регионално

позориште Нови

Пазар

2008. 80.612,51 евра 68.625, 80 евра 11.986,71 евра /

6.564.422,00 дин. 5.588.323,00 дин. 976.099,00 дин. /


8.717.589,00 дин. 8.014.073,00 дин. 157.136,00 дин. 546.380,00 дин.

Инвестиционих улагања у позоришта Рашког округа, у периоду између 2006 и 2009. године није

било. Регионално позориште Нови Пазар као приоритетна инвестициона улагања наводи се набавка технике, сценских завеса и сређивање сале.

Проблеми Оба позоришта наводе сличне проблеме са финансирањем, кадровима и програмом. Када је у питању простор краљевачко позориште наводи потребу за реконструкцојм зграде, која је оштећена услед земљотреса, док новопазарско истиче потребу за већим простором. Оба позоришта имају проблем и са

0%

25%

50%

75%

100%

2008 2009

92.5

%

86.7

%

7.5

%

13.3

%

Град


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

90%

90%

10%

10%

Град


0%10%20%30%40%50%60%

2008 2009

25.7

%

24.9

%

56.5

%

56.9

%

17.8

%

18.2

%Програми

Плате


0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009

6.3

%

85.1

%

91.9

%

14.9

%

1.8

%

Програми

Плате


55

техничком опремљеношћу, у смислу застареле и недовољне техничке опремљености, а краљевачко позориште истиче и потребу за противпожарним системом.

Табела 55: Проблеми позоришта Рашког округа



Краљевачко позориште


реконструкцијом зграде.

Недовољно финансијских

средстава.

Застарела опрема. Постоји потреба за противпожарним

системом.

Недостатак глумачког кадра,

потребно запослити још четири глумца.

Недостатак средстава за

програме.

Регионално позориште Нови Пазар

Истиче се потреба већим

простором.

Потребна већа финансијска

средства од стране државе.

Недовољна техничка опремљеност

Истиче се потреба за запошљавањем још

глумаца.

Недостатк средства за квалитетне пројекте.

Цивилни сектор Рашког округа Цивилни сектор у култури Рашког округа чине струковна и комплексна удружења, као и културно-

уметничка друштва. С обзиром на природу цивилног сектора који је неухватљив, због чега можемо говорити само о удружењима које је Завод у датом тренутку успео да идентификује на терену, али може се десити да то није коначан списак, највише културно-уметничких друштава имају Краљево и Рашка (шест), а најмање Врњачка Бања у којој су активна три културно-уметничка друштва и једна певачка група. По подацима којима Завод располаже Тутин је једина општина која има КУД само у оквиру поливалентне установе, а не као самостално правно лице.

И када је реч о другим удружењима, Тутин је једина општина која их нема. Све остале општине, као и два града у Рашком округу имају регистрована струковна удружења књижевника и/или ликовних уметника, а Краљево и Нови Пазар имају и културно-просветне заједнице. Краљево има и друштво гуслара, Завичајно друштво, драмску групу, фото-кино клуб који функционишу као удружења грађана. У Новом Пазару је поред књижевног и ликовног удружења активно и удружење музичара, као и један хор. Табела 56а: Актери цивилног сектора у култури Рашког округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора)


бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Краљево 12 актера цивилног

сектора у култури 6

-Удружење ликовних уметника Владислав Маржик -Културно-просветна заједница Краљево -Књижевни клуб -Театар Сунце -Фото-кино клуб Краљево -Завичајно друштво Краљево

6

-КУД Абрашевић -КУД Краљевачка ризница -КУД Седам круна -КУД Железничар -КУД Магнохром -Друштво гуслара Жича

Нови Пазар 8 актера цивилног

сектора у култури 3

- Културно-просветна заједница -Удружење музичара Скала -Санџачко удружење ликовних уметника – СУЛУ

5

-КУД Рас -КУД Сенко Рашљанин -КУД Санџак -КУД Иса-бег - Хор Ђулистан

Врњачка Бања 5 актера цивилног сектора у култури

1

-Удружење ликовних уметника Басара Обрадовић 4

-КУД Абрашевић -КУД Извор -КУД Јелек -Певачко друштво Књегиња Милица

56

Табела 56б: Актери цивилног сектора у култури Рашког округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани само преко оних података којима Завод располаже на основу разговора)


бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Рашка 7 актера цивилног сектора у култури

1

-Клуб ликовних уметника Рашка школа

6

-КУД Рашка -КУД Јошаничка Бања -КУД Брвеница -КУД Рудар, Баљевац -Ансамбл народних игара и песама Фрула -Етно уметнички клуб Черењски

УКУПНО 11 21

КУД-ови Рашког округа

Основни подаци Према подацима којима Завод располаже, најстарији друштво у Рашком округу је КУД

Абрашевић из Краљева, који је основан 1926. године, док су најмлађа културно-уметничка друштва КУД Рудар и Ансамбл народних игара и песама Фрула из Рашке, основани 2010. године.

Највећи број друштава основан је у првој деценији 21. века, а затим у периоду деведесетих година прошлог века.

Када је реч о простору, као предуслову опстанка аматеризма, према информацијама које су друштва доставила Заводу, 16 друштава своје активности изводи у простору који им је без накнаде уступљен од стране локалних органа власти или од стране културних/образовних установа (месна заједница, општина, простори Домова културе, школа), док КУД Магнохром користи простор који му је уступљен од стране истоименог предузећа. Хор Ђулистан из Новог Пазара једини истиче да нема просторије за своје активности, док остала друштва Заводу нису доставиле податке о простору који користе за своје активности.

Табела 57а: Основни подаци о КУД-овима и осталим друштвима Рашког округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

Назив друштва Година

оснивања Простор

Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма?

КР

АЉ

ЕВ

О

КУД Абрашевић 1926. Уступљен без накнаде Да

КУД Краљевачка ризница 2009. Н.п. Н.п.

Друштво за неговање традиције и културе Срба Седам круна

2009. Уступљен без накнаде Да

КУД Железничар 1946. Н.п. Н.п.

КУД Магнохром 1957. Уступљен без накнаде при предузећу

Магнохром Да

Друштво гуслара Жича 2002. Уступљен без накнаде Не

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р КУД Рас 2003. Н.п. Н.п.

КУД Сенко Рашљанин 2003. Н.п. Н.п.

КУД Санџак 1999. Уступљен без накнаде Не

КУД Иса-бег 2008. Уступљен без накнаде при Центру за децу

и омладину Дуга Да

Хор Ђулистан 2003. Нема просторије -

ВР

ЊА

ЧК

А

БА

ЊА

КУД Абрашевић 1946. Уступљен без накнаде Не

КУД Извор 1998. Уступљен без накнаде Не

КУД Јеленак 2007. Уступљен без накнаде. Не

Певачко друштво Књегиња Милица 2009. Уступљен без накнаде. Не

57

Табела 57б: Основни подаци о КУД-овима и осталим друштвима Рашког округа (црвеном бојом означена су она друштва/организације која Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

Назив друштва Година

оснивања Простор

Да ли у објекту који КУД користи има простора за одржавање програма?

РА

ШК

А

КУД Рашка 1998. Уступљен без накнаде. Да

КУД Јошаничка Бања 2008. Уступљен без накнаде. Не

КУД Брвеница 1981. Уступљен без накнаде. Да

КУД Рудар, Баљевац 2010. Уступљен без накнаде. Да

Ансамбл народних игара и песама Фрула

2010. Уступљен без накнаде. Н.п.

Етно уметнички клуб Черењски 2004. Уступљен без накнаде. Да

Приказ 55: Подаци о простору у којима КУД-ови и остала друштва организују пробе и наступе (приказани су само подаци у вези са друштвима која су доставила упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

Већина друштава (8 од 15 који су доставили податке) може у просторе које користи за пробе довести и публику. Ипак има и оних који то не могу (7 од 15) па су приморани да траже адекватне сале за наступе, што отежава рад друштва.

Чланови, наступи и публика

Два друштва Рашког округа имају мање од 50 чланова. Највећи број друштава, 6 од 17, за које Завод поседује податке има преко 150 чланова.

Друштва углавном имају сталне чланове. Ипак, када је потребно осам друштава се може ослонити на помоћ волонтера, а десет на активност повремених чланова. Шест друштава имају помоћ и волонтера и повремених чланова.

Табела 58а: Чланство КУД-ова и осталих друштава Рашког округа

Назив друштва Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

КР

АЉ

ЕВ

О

КУД Абрашевић 350 350 350 / / / / / /


/ / 90 / / / / / /

КУД Магнохром 100 70 60 20 20 15 5 5 5

Друштво гуслара Жича 150 165 179 70 110 120 / / /

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р КУД Санџак 70 70 70 30 30 30 10 10 10

КУД Иса - бег / 15 30 / 25 30 / / /

Хор Ђулистан У разговору истакли да имају око 130 чланова*

*Разговори су вођени у октобру и децембру 2009. године

94.1%

5.9%

уступљен - 16 нема простор - 1

53.3%46.7%

простор се може користити за наступе - 8

простор се не може користити за наступе - 7

58

Табела 58б: Чланство КУД-ова и осталих друштава Рашког округа

Назив друштва

Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

ВР

ЊА

ЧК

А

БА

ЊА

КУД Абрашевић 139 164 152 / / / / / /

КУД Извор 156 124 135 25 25 25 3 3 3

КУД Јеленак 52 63 73 / / / 5 5 5

Певачко друштво Књегиња Милица / / 15 / / 10 / / /

РА

ШК

А

КУД Рашка 268 285 252 15 14 19 5 3 7

КУД Јошаничка Бања / 85 85 / / / / 2 2

КУД Брвеница 55 55 60 10 10 10 5 5 10

КУД Рудар, Баљевац / / 104 / / 15 / / /

Ансамбл народних игара и песама Фрула У разговору истакли да имају 390 чланова**

Етно уметнички клуб Черењски 50 60 80 25 28 30 30 30 35

**Разговори су вођени у септембру 2010. године

Приказ 56: Расподела КУД-ова и осталих друштава према броју чланова (из приказа су искључена друштва за које Завод нема податке)

Када је о наступима реч сва друштва су имала наступ у свом месту и другим градовима Србије. КУД Рудар из Баљевца је једино друштво које у периоду од 2007. до 2009. године није имало наступ у иностранству.

Према подацима којима Завод располаже, најуспешнија друштва по броју наступа у Рашком округу је КУД Абрашевић из Краљева и КУД Иса – бег из Новог Пазара.

Табела 59а: Број наступа КУД-ова у периоду од 2007. до 2009. године

Назив КУД-а

Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран

Број наступа/публике у другим местима Србије

Број наступа/публике у иностранству

Број публике

по наступу 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

КР

АЉ

ЕВ

О

КУД Абрашевић У разговору су истакли да у просеку имају 50 наступа годишње у земљи и иностранству.*


/ / 4/1500 / / 4/1500 / / 2/1000 400

НОВИ ПАЗАР

КУД Санџак 15/Н.п. 12/Н.п. 13/Н.п. 3/Н.п. 2/Н.п. 2/Н.п. 19/Н.п. 15/Н.п. 18/Н.п. Н.п.

КУД Иса - бег / 30/10000 45/20000 / 8/Н.п. 12/Н.п. / 4/6000 6/8000 Н.п.

ВР

ЊА

ЧК

А

БА

ЊА

КУД Абрашевић 15/250 18/300 16/250 5/300 7/250 5/250 1/350 1/450 1/500 42

КУД Извор 25/Н.п. 28/Н.п. 31/Н.п. 5/Н.п. 5/Н.п. Н.п. 5/Н.п. 9/Н.п. 3/Н.п. Н.п.

КУД Јелек 2/300 2/300 2/300 10/650 10/700 11/850 1/1000 1/1500 2/1500 173

*Разговори су вођени у октобру и децембру 2009. године Н.п.- нема података

11.8%

29.4%

23.5%

35.3%мање од 50 - 2

од 51 до 100 - 5

од 101 до 150 - 4

151 и више - 6

59

Табела 59б: Број наступа КУД-ова у периоду од 2007. до 2009. године

Назив КУД-а

Број наступа/публике у месту у којем је КУД лоциран

Број наступа/публике у другим местима Србије

Број наступа/публике у иностранству

Број публике

по наступу 2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

РА

ШК

А

КУД Рашка 3/1200 3/1100 3/1400 2/1000 3/1300 2/900 3/1100 5/1800 4/1300 396

КУД Јошаничка Бања

/ 1/350 4/1000 / 4/1300 4/1200 / 1/500 2/1100 341

КУД Брвеница 6/1400 6/1500 7/1500 18/Н.п. 17/Н.п. 20/Н.п. 1/500 1/1000 1/500 Н.п.

КУД Рудар, Баљевац / / 3/300 / / 2/500 / / / 160

Ансамбл народних игара и песама Фрула

Основани су 2010. године, тако да нису имали наступе у поменутом периоду.

Етно уметнички клуб Черењски

20/300 Н.п. Н.п. 28/Н.п. Н.п. Н.п. 1/Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

*Н.п.- нема података

Када говоримо о публици, ниједно културно-уметничко друштво не води евиденцију о посећености својих програма, већ су у упитницима давали апроксимативне вредности. Према тим подацима, након Друштва за неговање традиције и културе Срба Седам круна из Краљева које је имало 10 наступа пред око 400 посетилаца по наступу, друго најуспешније друштво је КУД-а Рашка са око 396 посетилаца по програму. Једна од битних информација у вези са посећеношћу наступа је и цена улазница за програме на којима учествују друштва Рашког округа. Од 16 друштава која су Заводу доставила податке, само шест наплаћује улазнице, а цене улазница крећу се од 100,00 до 200,00 динара. Табела 60: Цене улазница за наступе КУД-ова и осталих друштава (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке)


Да ли наплаћују улазнице за програме?

Цена улазница за програме

КР

АЉ

ЕВ

О

КУД Абрашевић Да 150 дин


Да 200 дин

КУД Магнохром Не -

Друштво гуслара Жича Да 200 дин

НО

ВИ

П

АЗ

АР

КУД Санџак Не -

КУД Иса - бег Не -

Хор Ђулистан Не* -

ВР

ЊА

ЧК

А

БА

ЊА

КУД Абрашевић Да 100 дин.

КУД Извор Не -

КУД Јелек Да 100 дин.

Певачко друштво Књегиња Милица Не -

РА

ШК

А

КУД Рашка Да 100 дин.

КУД Јошаничка Бања Не -

КУД Брвеница Не -

КУД Рудар, Баљевац Не -

Етно уметнички клуб Черењски Не -


60

Приказ 57: Цене улазница за програме

Поред редовних наступа, велики број КУД-ова Зајечарског округа организује неку манифестацију,

било самостално, били у сарадњи са локалним центром за културу, односно општином. Најстарију манифестацију Фестивал дечијег фолклора Кад липе цветају, од 1995. године

организује КУД Абрашевић из Врњачке Бање, док је КУД Рудар из Баљеваца, код Рашке, организатор најмлађе манифестације под називом Видовдански сусрети дечијег фолклора, која је први пут организована 2010. године. Табела 61: Манифестације које КУД-ови и остала друштва организују (представљена су само друштва која су Заводу доставила податке)

Назив друштва Назив

манифестације/програма

коју организује друштво

Суорганизатор Колико пута је до

сада манифестација

одржана

Година првог одржавања

манифестације

КВ

КУД Абрашевић Лето код Абрашевића / 4 2007

Друштво Седам круна Нису организатори манифестација

КУД Магнохром Нису организатори манифестација

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р

КУД Санџак

Дани бошњачке заставе Бошњачко

национално вијеће Н.п. Н.п.

Смотра бошњачког фолклора

Бошњачко национално вијеће

Н.п. Н.п.

КУД Иса - бег Свјетлост уммета / 2 2008

Под заставом Мухамеда НВО Светионик 3 2009

ВР

ЊА

ЧК

А Б

АЊ

А

КУД Абрашевић Фестивал дечијег

фолклора Кад липе цветају

/ 15 1995

КУД Извор

Сусрети фолклорних ансамбала Србије и

дијаспоре / 8 2002

Дечији фестивал фолклора Разиграно

пролеће / 7 2003

КУД Јелек Вече фолклора у

Подунавцима / 4 2007

Певачко друштво Књегиња Милица

Нису организатори манифестација

РА

ШК

А

КУД Рашка Нису организатори манифестација

КУД Јошаничка Бања Нису организатори манифестација

КУД Брвеница

Жубор Брвенице – сабор народног певања

/ 5 2005

Видовдански сабор беседе и здравице

РТС 2 2009

Сабор свираља ЦК Градац 3 2008

КУД Рудар, Баљевац Видовдански сусрети

дечијег фолклора / 1 2010


Подибарски сусрети Општина Рашка 5 2005

Српска села и посела / 6 2005

*Н.П. – нема података

62.5%18.7%

6.3%12.5%

Не наплаћује улазнице - 10 друштава

улазница 100 динара - 3 друштва

улазница 150 динара - 1 друштво

улазница 200 динара - 2 друштва

61

Што се тиче организације друштава, од 13 друштва за које Завод располаже подацима, два функционишу само као фолклорна секција. Велики проблем тих друштава је што морају да се сналазе за музичаре који најчешће наплаћују услуге или да пуштају музику са носача звука што не обезбеђује квалитетан (аутентичан) наступ. Са друге стране постој пет друштва која поред фолклорне имају музичку секцију тј. оркестар што значајно олакшава рад тих фолклорних ансамбала.

У Рашком округу постоје и комплекснији КУД-ови који се не баве само играма уз пратњу музике, већ имају и драмске, певачке, балетске и плесне секције. Таквих друштава у Рашком округу има десет. Највећи број секција, чак пет, има КУД Абрашевић из Краљева. Табела 62: Организација КУД-ова и осталих друштава

Назив КУД-а Секције Подела фолклорне секције

КРАЉЕВО КУД Абрашевић Фолклорна, балетска, драмска, певачка,

музичка Н.п.

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р

КУД Рас Фолклорна, певачка, музичка Н.п.

КУД Сенко Рашљанин Фолклорна, певачка Пионирски, омладински и сениорски

ансамбл

КУД Иса - бег Фолклорна, хорска, и ликовна секција Н.п.

ВР

ЊА

ЧК

А

БА

ЊА

КУД Абрашевић Фолклорна, певачка, музичка Дечији, средњи и старији ансамбл

КУД Извор Фолклорна, драмска, музичка, Дечији, омладински и старији

ансамбл

КУД Јелек Фолклорна Дечији и омладински ансамбл


Певачка /

РА

ШК

А

КУД Рашка Фолклорна, певачка, музичка Дечији, млађи, припремни и

извођачки ансамбл

КУД Јошаничка Бања Фолклорна Н.п.

КУД Брвеница Фолклорна, певачка Дечији, омладински ансамбл

КУД Рудар, Баљевац Фолклорна, драмска Дечији, омладински ансамбл

Етно уметнички клуб Черењски Фолклорна, певачка, плесна Дечији, пионирски ансамбл

Сарадња

Већина друштава Рашког округа сарађују бар са једним културним актером у свом месту. Само два друштва истичу да немају сарадњу на локалном нивоу. Седам од 15 друштава остварује сарадњу и са културним актерима у региону, осам остварује сарадњу на националном нивоу, док са актерима на међународном нивоу чак девет друштава остварује сарадњу.

Када је у питању сарадња са локалним медијима, према подацима којима Завод располаже, њу не остварује само једно друштво у Рашком округу. Остала друштва истичу да сарађују са локалним медијима, са регионалним медијима сарадњу има шест друштава, док пет друштава остварују сарадњу и са националним медијима.

Табела 63а: Сарадња КУД-ова и осталих друштава са актерима у култури и медијима


Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални



КР

АЉ

ЕВ

О

КУД Абрашевић Музичка школа, позориште,

музеј, библиотека /

Национални ансамбл Коло, Савез

аматера Србије

КУД-ови у дијаспори

Локални медији


/ / / / Не постоји

62

Табела 63б: Сарадња КУД-ова и осталих друштава са актерима у култури и медијима



медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни

ниво

КР

АЉ

ЕВ

О

КУД Магнохром Културно просветна

заједница /

КУД Фрула, КУД

Александровац

Фолклорни ансамбл Шумица

Тулца из Румуније

Локални

медији

Друштво гуслара Жича

Локална управа, Културни центар, музеј, библиотека,

туристички савез /

Министарство кулутре,

информисања и информационих

технологија , Српска академија наука,

Савез гуслара Србије

Савез гуслара Републике Српске

Локални, регионални и национални

медији

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р КУД Санџак / / / /


КУД Иса - бег Културни центар,

Регионално позориште, музичка школа, КУД-ови

/ / / Локални и

национални медији

ВР

ЊА

ЧК

А Б

АЊ

А

КУД Абрашевић

Културни центар, Туристичка организација,

Спортски центар, Удружење Златне нити,

Предузеће Фонтана

Културно-уметничка друштва у Рашком

округу.

КУД-ови из Трстеника, Соко-

бање, Беле Паланке,

Варварина.

Клуб Крагујевачки

октобар (Матерсбург,

Аустрија)

Локални медији.

КУД Извор Културни центар,

Туристичка организација, основне и средње школе.

Културно-просветна заједница Краљево.

Не остварују сарадњу на

националном нивоу.

Савези Срба у у Аустрији, Шведској,

Француској и Италији.


медији.

КУД Јелек Удружење Златне нити. / Удружење Лира

(Београд) /

Локални и регионални

медији.


Остварују сарадњу, али не наводе са којим актерима.

/ / / Локални медији.

РА

ШК

А

КУД Рашка

Локални актери у култури,

Туристичко спортска организација Рашка, Омладински савез општине Рашка.

Културно просветна заједница Краљево

и КУД-ови у региону.

Савез аматера Србије, Ансамбл

Коло и други.

Остварују сарадњу, али не наводе са којим

актерима.

Локални и регионални

медији.


Локални КУД-ови.

КУД Студеница,

КУД Абрашевић (Краљево) и други.

/

КУД Никола

Тесла (Луцерн, Швајцарска), КУД Српски витезови

(Бањалука), КУД Краљ Петар, КУД

Мркоњић град (Република

Српска).

Локални медији.

КУД Брвеница Локални актери у култури.

Културно-просветна заједница Краљево,

КУД Жича, Дом културе Рибница,

Певачка група Тканица, КУД Студеница.

Савез аматера Србије, Културно-

просветна заједница Србије.

КУД Свети

Ђорђе (Српско Горажде), КУД

Војковићи (Источно Сарајево)


медији.

63

Табела 63в: Сарадња КУД-ова и осталих друштава са актерима у култури и медијима



медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни

ниво

РА

ШК

А

КУД Рудар, Баљевац


информисање Градац.

Културно-просветна

заједница Краљево. / /

Локални

медији.


Туристичка организација, Центар за културу,

образовање и информисање Градац.

Остварују сарадњу, али не наводе са којим актерима.

/ Грчки национални

центар.


медији.

Финансирање КУД-ова и осталих друштава Мали број друштава доставио је Заводу податке о средствима којима располаже на годишњем

нивоу, али извесно је да у раду друштава у Рашком округу финансијски учествују локалне самоуправе. На основу података којима Завод располаже само Етно уметнички клуб Черењски не добија средства из општинског буџета. Међутим иако добијају средства од стране локалних управа, сва друштва истичу да је учешће града/општина у финансирању недовољно. Велики број друштва остварује и одређена сопствена средства углавном од чланарина, а поједина и од продаје улазница и чланарина, а обезбеђују и одређени део од спонзора и донатора. Често се дешава да трошкове превоза или организације манифестација сносе родитељи деце и старији чланови друштва.

Највећи буџет, од друштава која су Заводу доставила податке о финансирању, у посматраном периоду (2008,2009) имао је КУД Абрашевић из Краљева, чији је буџет и по неколико пута већи од буџета осталих друштава у Рашком округу. Највећи удео сопствених средстава у истом периоду остварио је КУД Јелек из Врњачке Бање. Табела 64а: Буџети КУД-ова и осталих друштава и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив друштва Год.

Буџет друштва Извори финансирања друштва

динара евра Град/Општина Сопствена средства

Спонзори и донатори

КР

АЉ

ЕВ

О

КУД Абрашевић 2008 7.863.701,00 96.567,94 81% 19% /

2009 4.934.543,00 52.533,87 53% 47% /


2008 / / / / /

2009 296.000,00 3.151,26 76% 24% /

Друштво гуслара Жича 2008 627.000,00 7.699,69 35% 15% 50%

2009 798.000,00 8.495,62 40% 15% 45%

НОВИ ПАЗАР

КУД Иса - бег 2008 Н.п. Н.п. 60% 30% 10%

2009 Н.п. Н.п. 65% 30% 5%

В

РЊ

АЧ

КА

БА

ЊА

КУД Абрашевић 2008 105.000,00 1.289,42 66,7% 33,3% /

2009 105.000,00 1.117,85 66,7% 33,3% /

КУД Извор 2008

Од општине годишње добију око 100.000,00 динара (око 1.000,00 евра)** 2009

КУД Јелек 2008 283.848,00 3.485,71 14,1% 73,2% 12,7%

2009 500.349,00 5.326,79 25,6% 48,4% 26%


2008 / / / / /

2009 45.000,00 479,08 Н.п. Н.п. Н.п.

**Разговори су вођени у септембру 2010. године Н.п – нема података

64

Табела 64б: Буџети КУД-ова и осталих друштава и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив друштва Год.

Буџет друштва Извори финансирања друштва


Спонзори и донатори

РА

ШК

А

КУД Рашка 2008 728.000,00 8.939,99 71,4% 3,7% 24,9%

2009 1.390.510,00 14.803,57 34,8% 10,3% 54,9%

КУД Јошаничка Бања 2008 143.000,00 1.756,10 45% / 55%

2009 200.000,00 2.129,23 55% / 45%

КУД Брвеница 2008 80.000,00 982,42 60% 5% 35%

2009 95.000,00 1.011,38 65% 5% 30%

КУД Рудар, Баљевац 2008

Основани су 2009. године, у 2010. години од Општине су добили 30.000,00 динара.** 2009


2008 210.000,00 2.578,84 / 4,8% 95,2%

2009 Н.п. Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

**Разговори су вођени у септембру 2010. године Н.п – нема података

Проблеми

Основни проблем друштава Рашког округа је финансирање у свим сегментима њихових активности: куповина кореографија, наступи, обнова фундуса и опреме. Само КУД Рудар из Баљеваца, код Рашке, нема проблема са финансијама, док сва остала друштва као највећи проблем у свом функционисању истичу недовољно финансијских средстава. КУД Абрашевић из Краљева као главни финансијски проблем види нетранспарентност доделе средстава за пројекте и дуг временски период између уплате средстава за реалзацију пројеката.

Опрема је још један велики проблем друштава. Само три друштва истичу да немају проблеме са опремом, док остала наводе проблеме дотрајалости костима, обуће и дотрајалост или недостатак техничке опреме (озвучења, камера, фотоапарата).

Велики број друштава има проблем и са простором, било да се ради о потреби за сопственим простором, за већим простором или за потребом преуређења просторија за вежбање.

Проблеми у вези са програмима су углавном финансијске природе и односе се на недовољно финансијских средстава за реализацију програма. КУД Магнохром из Краљева као главни програмски проблем истиче различита тумачења закона о културу, по коме стара удружења имају право на добијање помоћи, али да се у пракси то право не реализује, док Друштво гуслара Жича, као највећи проблем наводи незаинтересованост државних органа за очување гусли. КУД Абрашевић из Врњачке Бање истиче потребу за запослењем особе која би се бавила израдом пројеката и његовим спровођењем, док представници Етно уметничког клуба Черењски из Рашке наводе да је мешање политике у културу највећи проблем када су у питању програмске активности. Табела 65а: Проблеми КУД-ова и осталих друштава Рашког округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке)

Назив друштва Простор Финансирање Техничка опремљеност Програми

КР

АЉ

ЕВ

О

КУД Абрашевић Нерешени имовинско

правни односи

Недостатак транспарентности у додели срестава за

пројекте и временски

размак у уплатама између пројеката

Нема проблема Нема проблема


Постоји потреба за простором за рад и

складиштење опреме

Недостатак финансијских

средстава

Недовољна техничка опремљеност

Постоји потреба за већим и редовним средствима

за организацију пројеката

65

Табела 65б: Проблеми КУД-ова и осталих друштава Рашког округа (приказана су само друштва која су Заводу доставила податке)

Назив друштва Простор Финансирање Техничка опремљеност Програми

КР

АЉ

ЕВ

О КУД Магнохром

Постоји потреба за адаптацијом

простора.

Недовољно средстава, кашњење

са уплатом чланарина

Постоји потреба за набавком појачала

Различита тумачења закона у кутлуру, по коме

стара удружења имају право да добију помоћ, али је пракса другачија, па се пројекти реализују

само из сопствених прихода.

Друштво гуслара Жича

Постоји потреба за сталним простором

за рад

Недостатак редовних средстава, посебно

за организацију манифестација

Постоји потреба за набавком рачунара,

скенера, штампача и друге техничке опреме

Недовољно разумевање државних органа за пројекте који се тичу

очувања гусли и епске поезије

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р

КУД Санџак Непостојање

просторија за рад Недостатак средстава

Постоји потреба за набавком озвучења и

инструмената

Недостатак финансијских средстава за реализацију

свих планираних пројеката

КУД Иса - бег Постоји потреба за

сталним просторијама

Недостатак

средстава за наступе


набавком озвучења

Недостатак финансијских средстава за реализацију

свих планираних пројеката

Хор Ђулистан Постоји потреба за

протором* Недостатак средстава*

Постоји потреба за превозним средством*

Непостојање адекватних конкурса намењених

хоровима *

ВР

ЊА

ЧК

А Б

АЊ

А

КУД Абрашевић

Постоји потреба за адекватним

простором за

вежбање, једном канцеларијом и просторијом за чување ношње.

Потребно веће

издвајање средстава од стране Општине и

Републике.

Постоји потреба за набавком озвучења.

Потребно запослити бар

једну особу за израду и праћење пројеката.

КУД Извор Постоји потреба за

сопственим простором.

Потребно издвајање више средстава од стране Општине.

Недостатак шумадијске ношње и опанака.

Потребна већа финансијска средства за реализацију пројеката.

КУД Јелек Постоји потреба за

адекватним простором.

Недовољна

финансијска средства.


набавком ношње. Нема проблема.


Постоје проблеми, али не наводе који су

Постоје проблеми, али не наводе који су

Нема проблема Постоје проблеми, али не

наводе који су

РА

ШК

А

КУД Рашка Потребан већи

простор за чување народних ношњи.

Потребно више средстава за организовање активности и

куповину ношње.

Постоји потреба за набавком рачунара,

бољег озвучења.

Недовољна подршка државе и надлежних

министарстава.


Постоји потреба за адекватним

простором за одржавање проби и

концерата.

Недовољна финансијска

средства.

Постоји потреба за набавком музичких

инструмената и озвучења.

Потребна већа финансијска средства за реализацију пројеката.

КУД Брвеница Нема проблема Недовољна финансијска

средства.

Постоји потреба за набавком ношње и

осталих техничких средстава.

Потребно више

средстава.

КУД Рудар, Баљевац Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема. Нема проблема.


Нема проблема. Недовољна финансијска

средства.

Постоји потреба за рачунаром, пројектором,

звучном кутијом са миксетом...

Мешање политике у културу.


66

Остала удружења у култури Рашког округа Када је реч о струковним удружењима Рашког округа, Краљево, Нови Пазар, Врњачка Бања и

Рашка имају удружења ликовних уметника, док удружење књижевних уметника има само Краљево. Највећи број удружења у култури Рашког округа настао је у последњих 20 година. Према

подацима којима Завод располаже најстарије удружење у Округу је Културно-просветна заједница у Краљеву која постоји више од 50 година, док је Фото кино клуб у Краљеву најмлађе основано удружење.

Ниједно удружење Рашког округа нема простор у свом власништву. У највећем броју случајева удружења користе простор културних установа, који им је уступљен без накнаде, међутим 3 од 10 удружења која су Заводу доставила податке изнајмљује приватне просторе, док два истичу да немају простор, што знатно отежава њихов рад. Једно удружење наводи да има простор који му је делом уступљен, а делом га изнајмљује.

Поред својих свакодневних потреба већина удружења просторе користи и за своје програмске активности.

Табела 66: Основни подаци о удружењима (црвеном бојом означена су она удружења које Заводу нису доставила упитнике, те ће у извештају бити приказани подаци добијени на основу разговора)

ГР

АД

/ О

ПШ

ТИ

НА

Назив удружења Година

оснивања Основни циљ удружења

Простор за активности

Да ли је у простору

могуће организовати

програме?

КР

АЉ

ЕВ

О

Удружење ликовних уметника Владислав Маржик

1988 Развој и унапређење ликовне уметности

на територији града Краљева Уступљен без

накнаде Да

Културно-просветна заједница Краљево

Постоји више од 50 година*

Окупљање аматерских друштава* Изнајмљен* Н.п.

Књижевни клуб Почетком 90-

тих година XX века*

Окупљање љубитеља књижевности* Уступљен без накнаде при Библиотеци*

Н.п.

Театар Сунце 1996.* Окупља младе глумце, глумце у пензији и

све оне који желе да се баве глумом.* Изнајмљен* Н.п.

Фото-кино клуб Краљево

2007.

Окупља фотографе, аматере и професионалце, сниматеље и режисере, као и друге аматере и професионалце из

домена филма

Уступљен без накнаде при Дому технике у Краљеву

Не

Завичајно друштво Краљево

1991. Н.п. Н.п. Н.п.

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р Културно –

просветна заједница 1984.* Окупљање аматерских друштава* Нема простор /

Удружење музичара Скала

2006. Заштита музичара, побољшање статуса и

очување народне музике у изворном смислу

Уступљен без накнаде

Не

Санџачко удружење ликовних уметника - СУЛУ

2003.* Окупљање ликовних уметника и афирмација ликовне уметности*

Нема простор* /


Атеље Басара - Обрадовић

2003

Афирмација ликовне уметности, организација вајарске, сликарске и

графичке радионице и радионице за примењене уметности и дизајн.

Простор за радионице је

изнајмљен, док је галеријски простор

уступљен, без

накнаде.

Да

РА

ШК

А

Клуб ликовних уметника Рашка школа

1985

Подстицање, неговање и развијање најразноврснијих видова ликовног

стваралаштва и стварање услова за афирмацију чланова.

Изнајмљен. Да


67

Приказ 58: Подаци о простору у којима удружења организују активности и програме (приказани су само подаци у вези са удружењима који су доставили упитнике или за које Завод на основу разговора поседује податке)

Чланови и активности Удружења Рашког округа немају велики број чланова, а број се најчешће креће до 40 чланова.

Највише активиста има Удружење ликовних уметника Владислав Маржик из Краљева, које једино има преко 100 чланова, док Књижевни клуб у Краљеву има најмањи број чланова.

Културно – просветне заједница у Краљеву и Новом Пазару немају формално чланство, већ активности удружења обављају по три запослена лица у оба удружењу.

Табела 67: Чланство удружења Рашког округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Назив удружења Стални чланови Повремени чланови Волонтери

2007 2008 2009 2007 2008 2009 2007 2008 2009

КРАЉЕВО


113 125 136 / / / / / /

Књижевни клуб У разговору истакли да имају око 15 чланова*

Театар Сунце У разговору истакли да имају око 30 чланова*

Фото-кино клуб Краљево 10 12 20 / / / / / /

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р

Удружење музичара Скала 29 29 29 / / / / / /


У разговору истакли да имају око 40 чланова*


Атеље Басара - Обрадовић 10 10 10 2 2 2 6 5 8

РАШКА Клуб ликовних уметника Рашка школа 40 42 50 / / / / / /


Приказ 59: Расподела удружења према броју чланова (из приказа су искључена удружења за које Завод нема податке)

Када је о активностима реч, приметно је да су оба града и општине (Врњачка Бања и Рашка) Рашког округа највише окренута ликовним садржајима. .

Удружења у Краљеву су најбројнија и најразноврснија. Поред ликовних садржаја, у Краљеву функционише и Књижевни клуб који редовно организује књижевне вечери, али и удружење које се бави

40%

30%

10%

20%

уступљен - 4

изнајмљен - 3

немају простор -2

мешовито - уступљен и изнајмљен - 1

42.8%

28.6%

28.6%

простор се може користити за програме - 3

простор се не може користити за програме - 2

немају простор - 2

37.5%

37.5%

12.5%

12.5%

мање од 20 - 3

од 21 до 40 - 3

од 41 до 80 - 1

преко 80 - 1

68

организацијом позоришних представа. Краљево има и Фото кино клуб који поред изложби, организује и јавне пројекције, трибине и радионице.

У Новом Пазару поред програма ликовног карактера, организују се и музички фестивали у чијој организацији учествује и Удружење музичара Скала, али и књижевне вечери и песнички сусрети у организацији Културно–просветна заједница у Новом Пазару.

Атеље Басара Обрадовић из Врњачке Бање редовно организује изложбе, вајарске радионице али и школу за ликовне таленте.

Једино удружење у Рашкој поред организације изложби својих чланова, организује и школу цртања, као и годишњи салон Клуба ликовних уметника. Табела 68: Активности удружења Рашког округа (црвеном бојом означена су удружења која Заводу нису доставила упитнике)

Назив удружења Активности Број публике Цена улазница за

програме 2007 2008 2009

КР

АЉ

ЕВ

О


Редовно организују изложбе, дечији новембарски ликовни салон, ликовну

колонију Рудно, а од 2000. године организују и Новембарски ликовни

салон.

600 600 600 Не наплаћују


Редовно организује Смотру народног стваралаштва деце Србије, Смотру младих фрулаша Србије и Смотру

дечијих ансамбала Србије*

Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Књижевни клуб Организација књижевних вечери и

изавање књига чланова* Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.

Театар Сунце Организација позоришних представа* Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.


Организују клубске изложбе фотографија, јавне пројекције, трибине и

радионице Н.п. Н.п. 200 Не наплаћују

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р

Културно – просветна заједница

Организација различитих смотри, књижевних вечери, песничких сусрета и

манифестације Европа плеше* Н.п. Н.п. Н.п. Н.п.


Учествују у организацији Фестивала санџачке севдалинке, као и

манифестација Санџак у срцу и Санџачка софра. Удружење има и

музичку школу за почетнике

12.000 15.000 17.000 Не наплаћују


Организација изложби својих чланова*

У разговору истакли да у просеку имају 60 посетилаца по

порограму*

Не наплаћују*



Организатори су вајарских радионица и међународне летње академије за

ликовно стваралаштво, као и школе за ликовне таленте.

Н.п. 4.000 2.500 Не наплаћују

РАШКА Клуб ликовних уметника Рашка школа

Својим члановима редовно организују изложбе. Имају школу цртања, у оквиру

које се једном годишње организује изложба полазника школе. Од 2005. године редовно организују годишњи

салон КЛУ.

Н.п. Н.п. Н.п. Не наплаћују

*Разговори су вођени у октобру и децембру 2009. године Н.п.- нема података

Сарадња

Према подацима којима Завод располаже два удружења Рашког округа сарађују бар установом културе у свом месту. Четири од пет удружења развија сарадњу са културним актерима и на регионалном и на националном нивоу, док међународну сарадњу не остварује ниједно удружење Рашког округа.

69

Две организације има успостављену сарадњу са локалним медијима, док Удружење ликовних уметника Владислав Маржик из Краљева остварује сарадњу и са локалним и са националним медијима.

Табела 69: Сарадња удружења са актерима у култури и медијима

Назив удружења Сарадња са актерима у култури Сарадња са

медијима Локални ниво Регионални ниво Национални ниво Међународни ниво

КР

АЉ

ЕВ

О


/ Удружење ликовних

уметника Рома из Трстеника

Организација Ремонт, Галерија

Надежда Петровић из Чачка, Арт

дијалог из Чачка

/ Локални и

национални медији


Културни центар Рибница, Народни

музеј, Галерија Владислав Маржик

Студентски културни центар Крагујевца,

Дом културе у Чачку

Дом културе у Иванову

/ Локалним медијима

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р


/ Бошњачка културна

заједница Бошњачко

национално веће /


ВР

ЊА

ЧК

А

БА

ЊА


/

Галерије и музеји у

околним општинама и градовима.

Галерије и музеји у земљи.

/ Не постоји.

РА

ШК

А

Клуб ликовних уметника Рашка школа

Центар за културу, образовање и информисање

Градац.

/ / / Не постоји.

Финансирање удружења

Удружења Рашког округа, која су Заводу доставила податке, највећим делом се финансирају из сопствених средстава, а два удружења наводе да су им то и једини извори прихода. Три удружења добијају средства и од својих локалних управа, а успевају да обезбеде средства и од донатора и спонзора. Република не учествује у финансирању ниједног удружења Рашког округа.

Табела 70: Буџети удружења и извори финансирања у 2008. и 2009. години (приказана су само удружења која су Заводу доставила податке о финансирању)

Назив удружења Год.

Буџет удружења Извори финансирања удружења


Спонзори и

донатори Република

КР

АЉ

ЕВ

О Удружење ликовних

уметника Владислав Маржик

2008 490.000,00 6.017,31 61,2% 20,4% 18,4% /

2009 475.000,00 5.056,92 63,2% 21% 15,8% /

Фото-кино клуб Краљево 2008 Н.п. Н.п. / 100% / /

2009 Н.п. Н.п. / 100% / /

НОВИ ПАЗАР


2008 Н.п. Н.п. / 100% / /

2009 Н.п. Н.п. / 100% / /



2008 600.000,00 7.368,13 58,3% 41,7% /

2009 310.000,00 3.300,31 16,1% 83,9% /


2008 Н.п. Н.п. / 50% 50% /

2009 Н.п. Н.п. 5% 50% 45% /

Н.п – нема података

Проблеми

Удружења Рашког округа најмање проблема имају са својим програмским активностима. Проблеме у тој области наводе Фото кино клуб из Краљева, који истиче да постоји потреба за стручним

70

кадром за писање пројеката, а као једно од решења проблема предлаже организацију предавања на тему писања пројеката у циљу едукације чланова по том питању. Удружење из Врњачке Бање проблем види у недовољно дефинисаним критеријумима за финансирање пројеката.

Највећи проблеми удружења су у вези са финансирањем у смислу нестабилности прилива и недовољности средстава, нарочито за организацију програма.

Удружења која немају простор истичу проблем просторне организације својих активности. Проблем са простором нема једино УЛУ Владислав Маржик из Краљева, док остала удружења истичу потребу за сопственим простором или адеватнијим и већим. Просторни проблем Санџачког удружења ликовних уметника СУЛУ настао је 2009. године, када је од стране Кулутног центра удружење исељено из дотадашњих просторија.

Техничка опремљеност није проблем четири удружења, док остала наводе потребу за набавком техничке опреме.

Табела 71: Проблеми удружења Рашког округа (приказана су само удружења који су Заводу доставила упитнике)

Назив удружења Простор Финансирање

Техничка опремљеност

Програми

КР

АЉ

ЕВ

О



Постоји потреба за већим финансијским

средствима од Града и Министарства културе,

информисања и информационог

друштва

Постоји потреба за набавком рачунара и

видео бима



Непостојање сопственог простора*


средстава* Нема проблема* Нема проблема*

Књижевни клуб Недостатак

сопственог простора* Постоји потреба за

већим финансирањем* Нема проблема* Нема проблема*

Театар Сунце Непостојање

простора за пробе и наступе*

Нередовно финансирање*

Постоји потреба за набавком возила*

Нема проблема*


Постоји потреба за сталним простором

Потребна финансијска помоћ од стране Града

или донатора

Недостатак техничке опремљености

Постоји потреба за стручним кадром за писање пројеката

НО

ВИ

ПА

ЗА

Р

Културно – просветна заједница

Недостатак простора

за рад*

Недовољна финансијска подршка

културним манифестацијама*

Нема проблема* Нема проблема*


Постоји потреба за сопственим простором


средстава

Недостатак техничке опремљености

Недостатак финансијских средстава

за организацију планираних програма


Постоји потреба за сопственим

простором*

Нема проблема* Нема проблема* Нема проблема*



Постоји потреба за трајним уступањем просторија које се

користе.

Постоји потреба за већим финансирањем.

Потребно обнављање опреме.

Нису јасно дефинисани критеријуми за

финансирање пројеката.


Потреба за већим и адекватнијим простором.

Постоји потреба за већим финансирањем.

Постоје проблеми, али није наглашено који.



Documents

Рашки округ - zaprokul.org.rszaprokul.org.rs/wp-content/uploads/2015/01/raski.pdf · Рашка је основана 1845. године указом о подизању