И З В Ј Е Ш Т А Ј - ues.rs.ba · Прилог бр. 1. И З В Ј Е Ш Т А Ј КОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

Прилог бр. 1.

И З В Ј Е Ш Т А Ј КОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ

I ПОДАЦИ О КОНКУРСУ

Конкурс објављен: Глас Српске од среде 2. новембра 2016

Ужа научна/умјетничка област: Археологија

Назив факултета:Филозофски факултет Пале

Број кандидата који се бирају: 1

Број пријављених кандидата:

II ПОДАЦИ О КАНДИДАТИМА

Први кандидат

1. Основни биографски подаци

Име, средње име и презиме: СЛАВИША Р. ПЕРИЋ

Датум и мјесто рођења: 7.10.1956

Установе у којима је био запослен:

1982/1989 у Завичајном музеју у Високом;

1989. у Народном музеју у Ваљево;

1991/1992 у Земаљском музеју у Сарајеву;

1993/1994 у Музеју Републике Српске у Бањалуци

1994 – у Археолошком институту у Београду;

2000/2005 на Одсјеку за историју Филозофског факултета Пале Универзитета у Источном

Сарајеву;

2005 ванредни професор на Одсјеку за историју Филозофског факултета Пале Универзитета

у Источном Сарајеву;

Звања/ радна мјеста:

1982/1989 кустос археолог у Завичајном музеју у Високом;

1989. кустос археолог у Народном музеју у Ваљеву;

1991/1992 кустос у Земаљском музеју у Сарајеву;

1993/1994 кустос у Музеју Републике Српске у Бањалуци

1994 – научни сарадник, виши научни сарадник у Археолошком институту у Београду;

2000/2005 доцент на Одсјеку за историју Филозофског факултета Пале Универзитета у

Источном Сарајеву;

2005 ванредни професор на Одсјеку за историју Филозофског факултета Пале Универзитета

у Источном Сарајеву;

Научна/умјетничка област:

Археологија, млађе камено доба

Чланство у научним и стручним организацијама или удружењима:

Члан Српског археолошког друштва;

Члан Друштва археолога Републике Српске;

Од 2008. г. дописни члан Немачког археолошког института (DAI);

Почасни члан Националног археолошког института Бугарске академије наука;

Председник Управног одбора Друштва археолога Републике Српске.

2. Биографија, дипломе и звања

Основне студије: Група за археологију

Назив институције: Филозофски факултет Београд

Мјесто и година завршетка: Београд 1981.

Постдипломске студије :



Назив магистарског рада: Бронзано и жељезно доба централне Босне

Ужа научна/умјетничка област: Археологија, праисторија

Докторат



Назив дисертације: Какањска и бутмирска култура

Ужа научна/умјетничка област: Археологија, Праисторија

Претходни избори у наставна и научна звања (институција, звање и период):

од 200/2001. године до 2005. у звању доцента;

од 2005. у звању ванредног професора;

2011. ванредни професор реизбор

од 1995. до 1996. истраживач сарадник;

од 1996. до 2003. научни сарадник;

од 2003. у звању виши научни сарадник;

2012. виши научни сарадник реизбор.

3. Научна/умјетничка дјелатност кандидата

1. Радови прије првог и/или последњег избора/реизбора

Perić S.,

2009, The Oldest Cultural Horizon of Trench XV at Drenovac, Старинар LVIII/2008, Belgrade 2009,

29-44. ISSN UDK 4903.4"634"(497.11); 902.2(497.11)"2004/2006" M23 - 4

Perić S.,

2008 Basic Features of Neolithic Cultures in Kosovo and Metohija, in The Archaeology of Kosovo and

Metohija, Belgrade 2008, 61-67. M14 – 4

Perić S., Nikolić D.,

2008 On the Issue of an Ossary – Pit Dwelling Z in the Oldest Horizon at Vinča, Starinar LVI/2006,

Beograd 2008, 47-72. M 23 – 4

Перић С., Д. Николић

2007 Уметност као елемент културног дисконтинуитета на Лепенском Виру, Меморијал

Драгослава Срејовића, Зборник радова 3, Крагујевац 2007, 59-65. M44 – 2

Перић С.,

2007 Археологија Косова и Метохије, Зборник радова, Београд 2007, 61-67.

Перић. С.,

2007. О проблему неолита у долини реке Неретве, Зборник за историју Босне и Херцеговине 5.

M 44 – 2

Perić S.,

2006 The Gradac Period in the Neolithic Settlements in the Middle Morava Valley, in Homage to

Milutin Garašanin, Begrade 2006,235-250. M 14 – 4

Perić S., M. Logar, M. Mellini, V. Poharc-Logar

2004 Mineral composition, microstructure and colour of Neolithic pottery with an insight into

manufacturing, in The Neolithic in the Middle Morava Valley 1,Belgrade 2004, 49-67. M 14 - 4

Perić S., Nikolić D.

2004 Stratigraphic, Cultural and Chronological Characteristics of the pottery from Lepenski Vir – 1965

Excavations, in The Neolithic in the Middle Morava Valley 1, Belgrade 2004, 157-217. M 14 – 4

Perić. S.,

2004 Problem of Neolithization in Central Pomoravlje, in The Neolithic in the Middle Morava Valley

1, Belgrade 2004, 11-34. M 14 - 4

Перић С.,

2004 Мотел – Слатина Параћин, Неолитско насеље – ископавања 2000-2002, Старинар LIII-

LIV/2003-2004, Beograd 2004, 263-268. M23 – 4

Перић. С.,

2004 Топографија и културно – хронолошке карактеристике насеља бронзаног и гвозденог доба

у горњем току реке Босне, Зборник за историју Босне и Херцеговине 4, Београд 2004, 1-41. M 44

– 2

Perić S., M. Logar, V. Poharc-Logar, A. Rosić,

2003 Digitalna optička mikrogranulacija minerala u strukturi neolitske keramike, Mineralogija,

Godišnjak jugoslovenske asocijacije za mineralogiju, Godina IV broj 4, Beograd 2003, 8-15. M 44 – 2

Перић С.,

2003 Хронологија, механизам продора и културно – стартиграфски положај келтске керамике у

оквиру средњобосанске групе, Радови Филозофског факултета 3-4, Пале 2003. 354-370. M 44 –

2

Perić S.,

2002. Die kulturele Charakter und die Chronologie der Starcevo-Elemente im Neolithikum der

westlichen Balkanregionen, Старинар LI/2001, Археолошкии институт, Београд 2002, 9 – 39. M23

– 4

Културни карактер и хронологија старчевачких елемената у неолиту западних области Балкана,

Старинар LI/2001, Археолошки институт, Београд, 2002. 40 – 43.

O problemu nacina sahranjivanja u gornjem toku reke Bosne tokom bronzanog i gvozdenog doba, 179

– 198, Godisnjak/Jahrbuch, Knjiga/Band XXXII, Centar za balkanoloska ispitivanja/Zentrum für

Balkanforschungen, Knjiga/Band 30, Sarajevo-Frankfurt am Main – Berlin – Heidelberg 2002. M23 –

4

Главни и одговорни уредник:

1. Старинар LVI/2006, Београд 2008. ISSN 0350-0241 (M 28 – 2)

2. Старинар LVII/2007, Београд 2009. ISSN 0350-0241 (M 28 - 2)

3. Старинар LVIII/2008. Београд 2009. ISSN 0350-0241(M 28 - 2)

4. Старинар LIX/2009. Београд 2010. ISSN 0350-0241 (M 28 - 2)

5. Antonović, D. 2006, Stone tools from Lepenski Vir, Beograd. (M 28 - 2)

6. The Neolithic in the Middle Morava Valley 1, Belgrade 2004, 11-34. M 14 - 4

7. Булатовић A., 2007 Културна стратиграфија праисторијских локалитета у врањској

регији, Београд 2007. (M 28 - 2)

8. Naissus, ur. Slaviša Perić, Tatjana Trajković-Filipović, Niš 2008. (M 28 - 2)

9. Stojić M., D. Jacanović, Požarevac – Kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta u

Braničevu, Beograd 2008. ISBN 978-86-80093-55-0 (M 28 - 2)

2. Радови послије последњег избора/реизбора

2011.

Перић С., Утицај старчевачке и винчанске културе на формирање неолитских култура на

територији Босне и Херцеговине, Посебна издања, НАУЧНИ СКУПОВИ, Књига 5, том 2, Наука

и Политика, Пале 2011, 57-68. ISBN 978-99938-47-31-1

Рад представља резултата анализе досадашње литературе која се бави елементима старчевачке

и винчанске културе на неолитским насељима у БиХ, а као резултат те анализе је закључак да је

улога ових култура била пресудна у процесу неолитизације већег дела Босне и источне

Херцеговине.

Perić S., Nikolić D., A Contribution to Understanding Stratigraphy of Lepenski Vir, Старинар

LXI/2011, Beograd 2011, 33-59. ISSN 0350-0241

Рад представља резултат анализе документације са ископавања Лепенског Вира и других

тумачења стратиграфије овог налазишта из чега је проистекло сасвим ново виђење вертикалне

стратиграфије налазишта и карактера и међусобног односа евидентираних културних и

геолошких слојева.

Slaviša Perić (ur.)

Старинар LX/2010. Београд 2011. ISSN 0350-0241


Старинар LXI/2011, Beograd 2011, 33-59. ISSN 0350-0241


Milorad Stojić i Bojana Ilijić Knjaževac : kulturna stratigrafija praistorijskih loksliteta knjaževačkog

kraja, 2011


Milorad Stojić i Momir Cerović Šabac : kulturna stratigrafija praistorijskih, lokaliteta u Podrinju,

2011

2012

Perić S.,

2012 Die neolithischen Siedlungen in der mittleren Morava-Ebene und die Slatina-Toponymie. – In:

V. Nikolov, K. Bacvarov (eds.). Salt and Gold: The Role of Salt

in Prehistoric Europe, Sofia, 2012.

У раду су дати расположиви подаци о међусобном односу топонима Слатина и процеса

неолитизације централног и југозападног Балкана. Показало се да је већина неолитских насеља

подигнута на локацијама која носе назив Слатина или су у њиховој непосредној близини, што

указује да је близина земљишта, извора или другог облика повећане концентрације соли била

пресудна код избора локације за подизање неолитских насеља.

Перић С.,

2012, Стратиграфија неолитских култура у Босни и Херцеговини, НАУЧНИ СКУПОВИ, Књига

6, том 2, Наука и Политика, Пале 2012, 21-30. ISBN 978-99938-47-39-7 M

У раду су анализирани међусобни просторни и хронолошки односи неолитских култура у БиХ,

што је резултирало ставом да процес неолитизације у знатном мери касни у односу на почетну

фазу неолита на централном Балкану.

Перић С., Николић Д.,

2012, Неолит и енеолит, Археолошка топографија Баната 1, Општина Нови Кнежевац, Нови

Сад 2012, 337-340. ISBN 978-86-87723-20-7, ISBN 978-86-87723-21-4(МB)

У раду су дате основне културно-хронолошке карактеристике површинских налаза са

неолитских локалитета на територији општине Нови Кнежевац.


2012, Неолитско насеље на Лепенском виру, Водич кроз културу: Лепенски вир, Народни музеј

Београд 2012, 97-103, ISBN 978-86-7269-134-4.

У овом тексту дате су основне културно-хронолошке карактеристике неолитског насеља на

Лепенском Виру и његовог односа према старијем мезолитском насељу.

Антоновић Д., Перић С.,

2012,О неолитској аутентичности налаза из Белице, Старинар LХII/2012, Археолошки

институт, Belgrade 2009, 257-267.

Рад представља критички осврт на оригиналност налаза са неолитског насеља у селу Белица код

Јагодине и указује се на елементе који стављају пд сумњу оригиналност и аутентичност пре свега

камене пластике.

Perić S., Perić O.,

2012, Zaštitna arheološka iskopavanja na neolitskom nalazištu Pavlovac-Gumnište 2011. godine,

Arheologija u Srbiji, Projekti Arheološkog instituta u 2011. godini, Beograd 2012. 14-17.

У раду су дати најзначајнији резултати систематских заштитних ископавања неолитског насеља

на локалитету Гумниште у Павловцу код Врања, који се пре свега односе на веома сложену

вертикалну и хоризонталну стратиграфију, као и на значај широког ископа при ископавањима

насеља.

Perić S., Obradović Đ.,

2012, Arheološka radionica: istraživanja u Drenovcu 2011. godine, Arheologija u Srbiji, Projekti

Arheološkog institutas u 2011. godini, Beograd 2012. 17-18.

У раду су дати основни резултати ископавања у сонди XVI, на неолитском насељу у Дренвцу

код Параћина. Оно што је посебно значајно су јасно стратиграфски издвојени налази старијег

неолита, као и складиште за житарице.

Perić S., Stojanović I.,

2012, Osteološki materijal sa lokaliteta Drenovac i Pavlovac-Gumnište: iskopavanja 2011. godine,

Arheologija u Srbiji, Projekti Arheološkog institutas u 2011. godini, Beograd 2012. 19-21.

У овом раду дати су прелиминарни резултати анализе остеолошког материјала са ископаваља

неолитског насеља на локалитету Гумниште у Павловцу код Врања.


Старинар LХII/2012, Археолошки институт, Belgrade 2012. ISSN0350-0241


Aleksandar Bulatović, Jovica Stankovski: Bronzano doba u basenu Južne Morave i u Dolini Pčinje,

2012

2013.


Булатовић, А., Капуран, А., Јањић, Г., 2013. Неготин, културна стратиграфија праисторијских

локалитета у Неготинској Крајини, Београд-Неготин. ISBN 978-86-80093-75-8


Старинар LХIII/2012, Археолошки институт, Belgrade 2013. ISSN0350-0241


Josip Šarić 2013. Kremenac, donjopaleolitsko nalazište (monografija), Arheološki institut, Beograd

2013, 1-178. УДК 903.4"632"(497.11) ISBN 978-86-80093-85-7

Перић, С., Обрадовић, Ђ., Перић, О. 2013. Ревизиона археолошка истраживања на неолитском

налазишту Слатина – Турска чесма у Дреновцу код Параћина, Етно – културолошки зборник

XVII, 83 – 86.

У раду су сумарно представљени резултати ревизионих ископавања у Дреновцу код Параћина,

где се посебно истиче веома развијена вертикална стратиграфија и међусобни однос

старчевачког и винчанског насеља.

2014.

Jasna Vuković, Slaviša Perić, 2014. Male figurines from Pavlovac-Čukar, Southern Serbia,

Anthropomorphism and symbolic behaviour in the Neolithic and Copper Age communities of South-

Eastern Europe, Muzeul Bucovinei, eds. Emil Ursu, Szanislav Terna, 249-274

ISBN 978-606-93638-4-3

Рад представља увод у детаљну анализу антропоморфне пластике са локалитета Павловац-Чукар

и Павловац-Гумниште, где су анализиране мушке људске фигурине које су иначе реткост у

оквиру винанске културе. У раду су дате и основне претпоставке љихове улоге у свакодневном

животу становника ових неолитских насеља.


Josip Šarić 2014. Artefakti od okresanog kamena u starijem i srednjem neolitu na tlu Srbije, Posebna

izdanja, Arheološki institut, Beograd.

UDK 903.01(497.11)“634“ 902.2(497.11)“19/20“ ISBN 978-86-80093-88-8


Aleksandar Kapuran 2014. Praistorijski lokaliteti u severoistočnoj Srbiji, Arheološki institut Beograd

ISBN 978-86-80093-90-1


Старинар н.с. LXIV, Aрхеолошки институт, Београд, 2014. ISSN 0350-0241

S. Perić, O. Perić, Đ. Obradović, I. Stojanović 2014. Neolithic Drenovac: Spatial organization of flat

extended settlements in the Morava Valley, Serbia Northern Greece and the Southeastern Europe

during the Neolithic. An interaction zone, Thessaloniki, 26-29.06. 2014Archaeological Museum

Thessaloniki, Alexander von Humboldt Foundation, 14-15.

У овом раду су је анализирана организација неолитског насеља у Дренвцу током појединих фаза

развоја. Посенбо је указано на веома добру унутрашњу организацију насеља током најмлађе

винчанске фазе.


2014. Бор и Мајданпек, културна стратиграфија праисторијских локалитета између Ђердапа

и Црног Тимока, Aрхеолошки институт, Београд и Музеј рударства и металургије, Бор

ISBN 978-86-80093-95-6

Slaviša Perić, Olga Perić 2014. Slatina–Turska Česma, Drenovac: arheološka istraživanja u 2013.

godini, Arheologija u Srbiji, projekti Arheološkog instituta u 2013. godini, Arheološki institut, Beograd

(ur. D. Antonović, S. Golubović i V. Bikić), 12-16

ISBN 978-86-80093-93-2

Рад представља прелиминарни извештај о резултатима ископавања у Дреновцу током 2013.

године када су истражене две сонде са остацима две неолитске куће. Резултати ископавања су

показали да су куће током најмлађе винчанске фазе у Дреновцу грађене плански са правилном

оријентацијом и одређеним правилима о унутрашњем уређењу. Показало се да су куће спаљене

али да је у њима сачуван комплетан ентеријер, односно предмети свакодневне употребе.

2015.

S. Perić, O. Perić 2015. Inside the Neolithic house: a case study from the Neolithic settlement of

Drenovac, Prehistoric Houses in the Balkans: Profane and Sacred Contexts (sixth to fifth millennium

BC); Stara Zagora, 14–17 May 2015, Stara Zagora, Bugarska National Institute of Archaeology;

Museum of the Bulgarian Academy of Sciences; Stara Zagora Regional Museum of History.

Рад представља резултат анализе унутрашњег уређења четири неолитске куће најмлађе

винчанске фазе у Дреновцу. Показало се да су све куће грађене истом техником и да су неке од

њих биле спратне, што до сада није било могуће доказати с обзиром на степен очуваности

објеката.

С. Перић 2015. Археолошко налазиште Детлак, у Културно-историјски комплекс детлак, С.

Наградић (ур.), Академија наука Републике Српске, Научни скупови ХХХ, одјељење

друштвених наука 33, Бања Лука 2015, 85-89.ISBN 978-99938-21-62-5.

У овом кратком прилогу указано је на значај овог налазиште и могућност његове трајне заштите

и презентације.

2016

С. Перић, О. Бајчев, Ђ. Обрадовић, И. Стојановић 2016. Неолитско насеље Павловац - Гумниште:

резултати заштитних ископавања 2011. године, у (С. Перић, А. Булатовић ед.) Археолошка

ископавања на аутопуту Е75 (2011-2014), Београд 2016, 221-274.

У раду су представљени основни резултати систематских ископавања овог неолитског насеља.

Показало се да је на овом насељу, поред развијене вертикалне, могуће пратити и развијену

хоризонталну стратиграфију. затим да је местимично напокон евидентиран слој са старчевачком

културом и да је винчанско насеље трајало скоро цео период трајања ове културе. Анализирани

су и најзначајнији покретни налази, као и археоботанички и археозоолошки остаци који у знатној

мери допуњују досадашња знања о привредној делатности носилаца винчанске културе у јужном

Поморављу.

Славиша Перић, Александар Булатовић (ур.)

Археолошка ископавања на аутопуту Е75 (2011-2014), Археолошки институт, Београд 2016.

ISBN 978-86-6439-004-0

Perić S., Rummel C., Schafferer G., Winger D. and Wendling H., 2016, Geomagnetic survey of

Neolithic settlements in the middle Morava Valley - preliminary results, in Perić S., The Neolithic in

the Middle Morava Valley, No 2: new insights into settlements and economy, Belgrade 2016, 9-25.

У раду су дати резултати геомагнетних снимања неолитског насеља у Дреновцу у сарадњи са

Немачким археолошким институтом.

S. Perić., The Neolithic in the Middle Morava Valley, No 2: new insights into settlements and economy,

Zavičajni muzej Paraćin, Arheološki institut, Belgrade 2016,

ISBN978-86-6439-007-1, ISSN 1820-4724.

Серија која публикује научне радове са најновијим резултатима истраживања у области неолита,

се већ од првог волумена показала од изузетне вредности из много разлога. Један од најважнијих

је да објављује студије које се заснивају на најновијим методама које примењују све савремене

институције и велики пројекти колико у Европи толико и ван ње. Такође, традиционалне методе

(нпр. обрада типологије и функције керамицких посуда и осталог орудја) су прилагођене

савременом тренду у светској археологији које комбинују, између осталог, и примену

археометријских метода. Серија "The Neolithic in the Middle Morava Valley" се концентрише на

подручје средњег Поморавља које је од великог значаја за разумевање ширења земљорадње као

новог начина живота заснованог на сасвим новом облику економије, а која је од њеног настанка

у неолитском добу остала до данас основица свих култура укључујући и нашу савремену.

Непотребно је рећи да је од великог значаја чињеница да су публикације на енглеском језику

што омогућује интернационалној археологији доступ најновијим резултатима истраживања на

том знацајном географском подруцју.

Други том наставља у истом духу и представља значајан допринос истраживању неолита у

југоисточној Европи, истовремено истичући и промовишући на најбољи наћин истраживања

српске археологије која је у последња два деценије, упркос финансијским и другим тешкоћама,

успела да ухвати корак са најсавременијим кретањима светске археологије. Радови у овом тому

обухватају теме које су од изузетног значаја за разумевање настањивања средњег Поморавља у

неолиту, друштвене организације и свакодневног живота раних земљорадника, и њихове

повезаности са околним подручјима укључујући и удаљене као приморје и егејско подручје.

Цео волумен се заснива на интердисциплинарном приступу археолошком материјалу и добро

је информисан савременом стручном литературом. Радови су високог квалитета и до одређене

мере надопуњују један другог пружајући податке за значајне теме на основу проучавања

различитих материјалних остатака. Друга свеска серије "The Neolithic in the Middle Morava

Valley" пружа масу нових података и свакако представља драгоцен прилог археолозима који

проучавају неолит југоисточне Европе.

S. Perić., Nikolić D.,

Lepenski Vir: Stratigraphy, Chronology and Periodizacion: (Excavations 1966, Arheološki institut,

Beograd 2016.

ISBN 978-86-6439-001-9

Монографија је подељена у 5 поглавља и 14 потпоглавља. Основна тема монографије су

резултати ископавања у 1965. и 1966. години на Лепенском Виру са комплетном теренском

документацијом која је по први пута до у детаље анализирана, уз указивање на недоследности

или грешке које су се неминовно поткрадале из објективних или субјективних разлога. Аутори

монографије остали су, притом, потпуно непристрасни у анализама. Они су јасно показали да је

највећа погрешка свих научника који су се бавили Лепенским виром та, што су селективно

користили документацију и на основи тако мањкавог увида доносили далекосежне закључке.

Монографија се посебно бави проблемом стратиграфије Лепенског Вира. Испоставило

се да се према свим расположивим документима на Лепенском Виру може рачунати на пет

стратиграфских целина. Оваква стратиграфија јасно показује да између лепенске културе и

неолитског, старчевачког, насеља нема континуитета. Само је укопавање неолитских јама и

земуница до подова појединих трапезоидних објеката, условило појаву керамике и глачаног

каменог оруђа на подовима мезолитских објеката.

Оваквим закључивањем добрим делом је негирана културна припадност неолитске насеобине

трапезоидним објектима, као и поједини покушаји датовања. О оба проблема С. Перић и Д.

Николић опширно наводе, анализирају и дискутују мишљења бројних археолога који су се

бавили овим питањима. Аутори монографије су исто тако показали да се не може говорити о

Прото Лепенском виру, као ни о Лепенском виру II, већ само о културном хоризонту Лепенског

вира I с неколико фаза које се огледају у суперпонованим трапезоидним подовима

објеката/колиба. Даља испитивања ископавања после 1966. године можда ће дати јасније обрисе

тих фаза.

Насеље с трапезоидним подовима прекривено је, било због дејства ветрова или вода Дунава,

стерилним слојем на коме се формира неолитски, старчевачки слој. Неолитски објекти су

укопавани у стерилни слој, а дубљи су допирали до трапезоидних основа, те се на њима, као што

је напоменуто, налазила керамика и глачано камено оруђе. Оваквим закључком аутора

монографије била би стављена тачка на дискусије да ли је култура Лепенског вира I чисто

мезолитска или је имала непосредне контакте с рано неолитским културама.


Неолит и енеолит, у Археолошка топографија Баната2, С. Трифуновић (ур.) Општина Чока,

Нови Сад 2016, 331-335. ISBN 978-86-87723-20-7, ISBN 978-86-87723-77-1(МB)

У овом кратком прилогу дате су основне културно-хронолошке карактеристике површинских

налаза са подручја општине Чока.

4. Образовна дјелатност кандидата

1. Образовна дјелатност прије првог и/или последњег избора/реизбора

Поред редовних послова у настави на Филозофском факултету у Палама, изводио

наставу и на Филозофском факултету у Бањалуци, затим у оквиру летњег археолошког

кампа у Дреновцу радио са студентима археологије и историје првенствено по питању

методологије археолошких истраживања. Био ментор стипендисти Министарства науке

Републике Србије Селени Витезовић на изради магистарске тезе са темом „Коштана

индустрија у неолиту средњег Поморавља“. 2. Образовна дјелатност послије посљедњег избора/реизбора

Поред редовних послова у настави на катедри за историју Филозофског факултета у Палама

и Бањалуци, где предаје археологију и музеологију, школске 2013/2014 и 2014/2015. на

Филозофском факултету у Сарајеву, катедра за археологију предавао предмете: Неолит и

Енеолит, Камено доба Југоисточне Европе и Камено доба Босне и Херцеговине. И даље је у

оквиру Летњег археолошког кампа настављен рад са студентима археологије и историје из

Србије, Босне и Херцеговине, Грчке, Бугарске, Словеније и Хрватске. Посебне активности

са студентима Филозофског факултета у Сарајеву и са Универзитета у Кембриџу

реализоване су у оквиру Темпус пројекта током 2012 и 2013. године. Посебна сарадња на

размени студената остварена је са Универзитетом Аристотел у Солуну на истраживањима

неолитског насеља Палиамбела у бласти Корино у Грчкој и неолитског насеља у Дреновцу

код Параћина. Био ментор стипендисти Министарства науке Републике Србије Селени

Витезовић на изради докторске дисертације на тему „Коштана индустрија у старијем и

средњем неолиту централног Балкана“, затим на Филозофском факултету у Сарајеву

ментор Самри Терзић студентици II циклуса на изради дипломског рада "Стратиграфски

и хронолошки однос касног неолита и енеолита у БиХ", коментор је Тонку Рајковачи на

изради докторске дисертације са темом "A new framework for archaeological practice of

development archaeology; example from North-western Europe and implementation for

Bosnia and Herzegovina and Serbia" на Филозофском факултету у Љубљани, а био је и

члан комисије за одбрану докторске дисертације Десиславе Такарове под насловом

"Раннеолитната култура б долината на Струма и Софијското поле в контекста на

брьзките й с Анатолия" на Националном археолошком институту БАНУ у Софији.

5. Стручна дјелатност кандидата

1. Стручна дјелатност прије првог и/или последњег избора/реизбора

Као кустос Музеја у Високом руководио следећим истраживањима:

- 1983. год. заштитино сондирање неолитског насеља на локалитету Околиште, код

Високог,

- 1984. год. заштитино сондирање вишеслојног насља на локалитету Борак у Катићима, код

Бусоваче; заштитино сондирање праисторијског градинског насеља на локалитету Караула,

код Какња,

- 1985. год. пробно сондирање неолитског насеља на локалитету Двор, код Високог;

систематско заштитно истраживање срењовековне некрополе у селу Горњи Мрамор, код

Какња; заштитно истраживање средњовековне некрополе у селу Чукле, код Травника,

- 1986. год. пробно сондирање вишеслојног насеља на локалитету Збиље, код Високог,

- 1987. год. систематско сондирање праисторијског градинског насеља на локалитету Хаџићи,

код Високог,

- 1988. год. систематско заштитно истраживање неолитског насеља и средњовековне

некрополе у Арнаутовићима, код Високог; заштитно сондирање неолитског насеља на

локалитету Околиште, код Виског,

- 1990. год. систематско - заштитно истраживање вишеслојног праисторијског насеља на

локалитету Збиље, код Високог.

Аутор две изложбе:

1983. године “Високо – археолошка налазишта”;

1986. г. “Околиште – неолитско насеље”.

Као кустос Музеја Републике Српске

1994. године руководио заштитним истраживањима манастира Ступље у Горњим

Вијачанима, код Прњавора.

Као сарадник Археолошког института руководио следећим истраживањима и пројектима:

1995 – 1996. год. теренским радовима систематских заштитиних истраживања на Медијани;

1997. год. пробним сондирањима неолитског насеља на локалитету Мотел - Слатина, код

Параћина;

од 2000. год. систематским заштитним ископавањима локалитета Мотел - Слатина;

од 2002. до 20011. год. ревизионим ископавањима неолитских насеља на локалитетима:

Попчица, Белица и Међуреч код Јагодине, Дреновац, Мотел - Слатина и Лебина код

Параћина;

од 2012. систематским истраживањима неолитског насеља на локалитету Слатина-Турска

чесма у Дреновцу код Параћина.

Од 2002. године, у два пројектна циклуса, руководилац пројекта "Култура Лепенског Вира:

културни процеси и трансформације у периоду од 9. до 6. миленијума пре.н.е." при

Министарству науке Републике Србије;

2002. године покренуо међународни пројекат "Стална археолошка радионица – Средње

Поморавље у неолитизацији Јуогисточне Европе";

2005-2006. год. у организацији Филозофског факултета Београд, Народног Музеја Београд,

Универзитета у Канзасу и Археолошког института Београд, један од четири руководиоца,

пројекта „Contexts of change and transformation of hunter-gatherer communities in the

Carpathian-Danubian region during the Late Pleistocene and Early Holocene“ („Културне

промене ловачкосакупљачких заједница у карпатско-подунавском региону у периоду позног

плаистоцена и раног холоцена“);

од 2010. године руководилац пројекта под насловом „Археологија Србије: културни

идентитет, интеграциони фактори, технички процеси и улога централног Балкана у

развоју европске праисторије“ у оквиру кога је и координатор подпројектне теме

„Културне интеракције у транзиционим процесима од млађег палеолита до раног енеолита

на територији Србије“;

Коруководилац међуакадемијског пројекта Археолошког института Руске Академије наука

и Археолошког института Београд, као представника Срске академије наука и уметности,

под насловом "Културне и економске везе источне Европе и балканског региона (на основу

археолошког материјала)";

У периоду 2009-2010. сарадник на пројекту „Друштвена историја Босне и херцеговине“:

За Универзитет у Бањалуци био координатор Темпус пројекта: „Курикулум реформа наука

о културном насљеђу у Босни и Херцеговини“ (акронимBIHERIT); број гранта

пројекта: 530755-TEMPUS-1-2012-1-BA-TEMPUS-JPCR (2012–3014/001 – 001).

У оквиру Археолошке радионице организовао неколико мањих међународних скупова:

2003. године на тему „Проблем неолитизације средњег Поморавља“;

2004. на тему „Керамика Лепенског Вира као културно-хронолошка одредница старијег

неолита Балкана“;

2005. представљени су најновији резултати о истраживања неолита на територији

Македоније, Републике Српске и Португалије;

2006. су представљени резултати најновијих истраживања неолита у Црној Гори и Грчкој, а

распраљало се и на тему „Минералошка испитивања неолитске керамике“;

2008. године представљени су резултати истраживања неолита у Бугарској и подводних

истраживања на подручју Балтика.

У организацији Завичајног музеја Параћин и Археолошког института Београд аутор је две

изложбе: „Стална археолошка радионица од Давидовца до Дреновца“ и „Објекат из сонде XVII“.

Други кандидат и сваки наредни ако их има (све поновљено као за првог кандидата)

6. Резултат интервјуа са кандидатима

Интервју пред доле потписаном комисијом обављен је 13. децембра у просторијама

Филозофског факултета у Београду. Обављени разговор потврдио нам је да је реч о

одговарајућем кандидату за место које се конкурсом тражи. Његово претходно предавачко

искуство гарантује да ће и у наредном звању постићи једнако запажене резултате.

7. Информација о одржаном предавању из наставног предмета уже научне области за

коју је кандидат конкурисао, у складу са чланом 93. Закона о високом образовању

РС (Службени гласник РС број: 73/10)

Кандидат је имао заснован радни однос са Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајевупо основу Уговора о раду број: 736/2000 od 14.11.2000. године; 1191-1/08 od 1.6.2008; 01-ПС-520/09 od 1.3.2009. i 01-ПС-45/14 od 1.3.2014. по коме још увек изводи наставу за ужу научну област Археологија и ужу област образовања Археологија (предмети: Археологија I и II, Музеологија I и II и Праисторија Балкана).

На расписани конкурс за избор у звање редовног професора за ужу научну областАрхеологија и ужу област образовања Археологија (предмети: Археологија I и II, Музеологија I и II и Праисторија Балкана) пријавио се само један кандидат прф др Славиша Перић. На На основу увида у биографију и укупне резултате досадашњег рада др Перића, посебно у његову образовну и научну делатност као и исцрпне анализе његових објављених радова, као и руковођење научним пројектима Комисија је дошла до закључка да кандидат испуњава све Законом и Правилником прописане услове за избор у звање редовног професора за ужу научну област Археологија и ужу област образовања Археологија (предмети: Археологија I и II, Музеологија I и II и Праисторија Балкана).

IV ИЗДВОЈЕНО ЗАКЉУЧНО МИШЉЕЊЕ

(Образложење члан(ов)а Комисије о разлозима издвајања закључног мишљења, са

приједлогом једног кандидата за избор и назнаком за које звање се предлаже.)

Источно Сарајево:___________ Члан(ови) Комисије:

1._______________________

2._______________________

Documents

И З В Ј Е Ш Т А Ј - ues.rs.ba · Прилог бр. 1. И З В Ј Е Ш Т А Ј КОМИСИЈЕ О ПРИЈАВЉЕНИМ КАНДИДАТИМА ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ