Govor i miljenjeGlava je sprava za mislenje. Ona nam slui za govor. Tu se rei pretvaraju u reenice.

ta je govor?Strukturalni aspekt: izgovor (fonetika) i gramatika

Funkcionalni aspekt: semantika (znaenje rei) i pragmatika (upotreba jezika)

Gramatika, semantika i pragmatikaGramatika: obuhvata morfeme i sintaksu MORFEMA: najmanja grupa glasova koja ima neko znaenjerez morfemaprorez dve morfeme: pro i rezSINTAKSA: red rei u reenici Npr. Subjekat-predikat-objekat u srpskom jeziku

Gramatika, semantika, pragmatikaSemantika se bavi znaenjem rei ili njihovih sklopova usko povezana sa gramatikom ali i sa kontekstom u kome se neto izgovara

Ba si taan! Ba si taan!

Gramatika, semantika, pragmatikaUkljuuje delovanje konteksta na znaenje, kao i (nepisana) pravila o tome ta rei u odreenim okolnostima kako bi se postigla odreena svrhaPrimer: nastavnik pri ulasku u uionicu kae: Ovde je zaguljivo, ne moe se disati uenik ustaje i otvara prozorPragmatika se odnosi na upotrebu jezika kada, ta i kako rei

Stadijumi uenja govoraKrajem prve godine ivota: prva reOko 2 godine: preko 50 reiHolofraza: izraavanje celih misli jednom rejuNpr. Torta = hou pare torteVrata = zatvori vrata

Detetov renik - anegdotaTata: kai sokSin: DadaTata: Sok! Sok!Sin: Dada!Tata: ne dada, kai SoookSin: Daaa da!

Razvoj govora/2Razvoj reenica: od telegrafskih ka potpunim

Primer telegrafske reenice (oko godinu i po): nema sok = soka vie nemadati bebu = daj mi lutku

Oko tree godine: gramatiki oblici (mnoina, rod, glagolska vremena

Razvoj govora- prve reenicePreterano pridravanje gramatikih pravila: Hoem, Neem (kao u idem, ne idem)

Uzmesti umesto Uzeti (od uzmi)

(oblak oblaci (mno.))ovek oveci

Razvoj govora od 2. do 4. godineUdvostruuje se vokabular svakih 6 meseciUivaju u izmiljanju novih reiOdgumiti skinuti gumicu sa tegleKukavac kuka za kaenje odee

Permutovanje glasova: pakta umesto patkaream umesto erampeperalja umesto pepeljara

5-6 godinaVeina dece savlada osnove maternjeg jezikaUpotreba jezika je uglavnom egocentrina (govor sami sa sobom) Vigotski: unutranji govor (micanje usnama dok neto rade)

kolski uzrastJo uvek neka deca imaju tekoa sa izgovorom pojedinih glasova (s, , z, , r)Raspolau sa oko 8000 do 14000 rei (poetak kole), dopunjuje se sa jo 5000 rei do 11 godineDo puberteta: kritini period za usvajanje jezikakolska deca solidno vladaju pragmatikom (npr. u razgovoru sa mlaom decom, govore sporije i jednostavnije), takoe koriste nepisana pravila (neupadanje u re, prilagoavanje jaine glasa...)

Kraj ORaspravljanje o nekoj temi = sluaju jedni druge (gubi se egocentrinost)Sposobna su iznositi sopstveno miljenje, drati se teme, argumentovati, izraavati oseanja...

Teorije razvoja govoraBihejvioristiko tumaenje izloenost deteta govoru odraslih , koje dete oponaaNativistiko shvatanje (omski) uroena gramatika sposobnost govora koji potuje gramatika pravila je genetski uroena

Glokava kuzdra teko kudlanuvi bokra, kudari bokria odrediti subjekat, predikat, objekte, prideve, priloge moemo iako nikada pre nismo uli ovu reenicu

Govor i miljenje kod decePijae: jezik je podreen mislima govor i jezik sredstvo su za izraavanje misli, a ne proces koji izvor misli ili koji im prehtodi

Jeziki deterministi : jezik odreuje nain gledanja na svet i razmiljanje o njemu

Govor i miljenje kod dece/2Vigotski: na senzomotornom i ranom predoperacionalnom stadijumu, govor i miljenje se razvijaju nezavisno (misao predgovorna, govor predmisaoni)Dete misli, ali to ne pretae u reiMisao se temelji na neverbalnim senzomotorikim i kognitivnim emama zato se slabo seamo dogaaja iz ranog detinjstva

Govor i miljenje, Vigotski/2U ranom detinjstvu, jezik je sredstvo za komuniciranje oseaja i potrebaNa operacionalnom stadijumu, misao i govor se poinju proimati sve bolje se misli iskazuju reima, a rei i govor utiu na razvoj miljenjaPovezanost misli i jezika u odraslom dobu omoguava metakognitivne uvide, reavanje problema, primenu strategija uenja.