01 Vodic za strajk

8/7/2019 01 Vodic za strajk

1/76


2/76


3/76


4/76

Dejana Ivani Spasojevi * Liza De Mone * Jovanka Zlatkovi

VODI ZA TRAJK

Novi Sad, 2010.


5/76

Za hrabre ene u Srbijikoje su ustale protiv tlaenja.

Za njihovu upornost i istrajnost u borbi za ljudska i profesionalna prava.

Za radnice i radnike, za sve zaposlene koji vie ne moguda trpe tlaenje, diskriminaciju i eksploataciju na radnom mestu.

Izdanje ove knjige pomogla je

Rekonstrukcija enski fond


6/76

Uvod ......................................................................................... 7

Pria prva: trajk u javnom, dravnom preduzeu ....... 9Pria druga: Privatizacija, trajkovi, otkazi .................... 19Pria trea: Mobing na srpski nain ................................. 48Vodi za trajk kroz zakone ................................................ 61

S ad r a j


7/76


8/76

7

U brouriVodi za trajk zabeleena su iskustva tri enekoje su se same ili sa svojim koleginicama i kolegamasuprotstavile bezakonju i bahatosti politike i privredneoligarhije. Glasovi ena koji svedoe o trenutnoj

drutvenoj i ekonomskoj situaciji u Srbiji nisu izabranizato to se prie o enama u ovom trenutku radije uju.Ovo su prie ena, u okviru jednog sindikata, koje sugotovo istovremeno, na razliite naine, ustale protivgaenja ljudskih i profesionalnih prava. Svesne da iza njihkao uporite jedino stoje potrebe za pravdom, znanjem i potovanjem ljudskih vrlina. To su istinite prie koje na

ovakav nain jo niko u Srbiji nije ispriao.

Prie su zabeleile autorke tokom viemesenih razgovorasa enama koje su bile spremne da govore o svojim iskustvima ali i da javnoobelodane imena svih aktera koje smatraju odgovornim za svoje probleme i traume.Meutim, svedokinje i autorke su odluile da imena, nazivi rmi i drugi podaci budu izostavljeni zato to je osnovni ciljVodiaza trajk da ukae zaposlenimana njihova radna i ljudska prava kao i na najee greke koje zaposleni prave uodnosima sa poslodavcima i dravnim institucijama kada odlue da se bore zasvoja prava. Cilj je i ukazati na opte stanje radnih i ljudskih prava u Srbiji iz perspektive zaposlenih kao i na njihova iskustva u borbi za sopstvena prava ane na konkretne aktere. Tim pre to iskustva naih svedokinja nisu izuzeci ve pojava masovnih razmera, primeri kakvi su mogli biti zabeleeni irom Srbije ustotinama preduzea, kompanija ili dravnih ustanova. Izuzeci su jedno nae trisvedokinje. One nisu pristale na tlaenje. Za razliku od veine zaposlenih koji se,kao i ene koje o tome svedoe uVodiu, suoavaju sa nepravdama, eksploatacijom,diskriminacijom i ikaniranjem na radnom mestu ali ute i pristaju na to. Iz strahaod gubitka posla. Zato su svedoenja ena u ovoj knjizi i svojevrsno ohrabrenjei podrka zaposlenima da ne pristaju na diskriminaciju. Prie naih svedokinja

nam govore da postoji izbor: pristanak na tlaenje i gubitak dostojanstva ili borbaza svoja prava i ouvanje ljudskog dostojanstva.

Svedoenja ena su autentina. Zabeleeno je njihovo linovienje problema sa kojima su se suoile, kako su reagovale, kako su se borileza svoja prava. Autorke se nisu uputale u analizu obimne dokumentacije kojenae svedokinje imaju i koja bi potvrdila ili eventulano osporila njihove navode,stavove, ocene ili tvrdnje jer to i nije ciljVodiaza trajk. Cilj je da se na osnovusvedoenja ena, radnice i radnici upute u to kako konkrteno treba da postupajuu sluajevima kada su im ugroena prava iz rada. Zato su prie naih svedokinja protkane strunim komentarima i savetima advokatkinje. Komentari ukazuju na

U v o d u v o d i


9/76

8

najee i naizgled nebitne propuste koje ine zaposleni u kriznim situacijama, poput trajka ili mobinga, a koji mogu dovesti do tekih posledica. Otuda sukomentari svojevrstan putokaz zaposlenima za ispravna postupanja u kriznimsituacijama, vodi kroz zakonske propise i brojne prepreke o koje se zaposleni

sapliu, suoeni sa nepravdom i diskriminacijom na radnom mestu.Prva pria je dnevnik o trajku u javnoj slubi jednog grada u Srbiji.

Osnovni plan prie je pregled glavnih dogaaja u vezi sa trajkom. U drugom planu je svedoanstvo o neoekivanoj dinamici prisnosti u okviru grupe ljudikoja trajkuje i u kojoj preovlauju ene. Pisana je u prvom licu mnoine i zato jesnano obojena linim razmiljanjima i utiscima pripovedaice. Svedoanstvo jeinteresantno jer daje uvid u promenljive mere interesa, kolegijalnosti, potovanjai prisnosti unutar grupe razliitih ljudi uz koje trajkuju i njihove porodice.

Druga pria je zabeleeno iskustvo otputenih radnica privatizovane fabrike. To je svedoenje o njihovim uzaludnim naporima danateraju nadlene dravne institucije da sprovedu odluku Vrhovnog suda o protivzakonitoj privatizaciji. Pria je emotivna ali i prkosna ispovest jedne hrabreene, istrajne u borbi za svoja ali i za prava svojih koleginica i kolega. Njihovazajednika borba traje nekoliko godina i u vreme kad je svedoenje zabeleeno jo nije bila okonana. Proavi kroz brojne sudske sporove na svim sudskiminstancama - jedinu nadu jo polau u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

Trea pria je ispovest o mobingu. Ona nam govori da ako postojihrabrost u Srbiji danas- ime joj je ena. Svedoci smo sve uestalijeg i otvorenijeg poniavanja i eliminisanja ljudi iz privrednog i politikog ivota ali ne i pobune zbogtoga. Pria ene koja se pobunila i koja hrabro i ponosno govori o svom iskustvudaje nadu ali i tera itaoce na razmiljanje koliko je utanje i nezainteresovanostveine omoguilo uestale prakse tlaenja ljudi? Koliko nepravde ljudsko biemoe da podnese? I gde smo svi mi drugi u ovoj prii? Zato veina nas okreeglavu i uti kada vidi da je drugo ljudsko bie, koleginica/kolega ikaniran/a?

etvrti glas u knjizi je glas advokatkinje dat u vidu pregledazakonske regulative koja se na direktan ili posredan nain odnosi na trajk.Advokatkinja upuuje zaposlene u procedure i zakonski nain postupanja ukriznim situacijama, komentarie pravnu praksu ovde i sada i daje svoje vienjesindikalne scene u Srbiji. Advokatkinja koja nam daje struni pogled nije vanovih pria jer je njen savet, pro bono, bio jedan od podupiruih temelja u prvoj prii.


10/76

9

Svedoi i belei Liza de Mone, predsednica sindikalneorganizacije u vreme dogaaja o kojima govori. Zbog mogue odmazde ne eli da navede ni inicijale svog imena i prezimena i ispovest belei pod pseudonimom.

Jeste li spremni za trajk?Ako ste spremni da prihvatite stres na duge staze, besparicu

i imate snanu volju da se borite protiv nepravde koju ne moete da trpite -

onda je trajk jedan od izbora. Ovo je studija jednog vrlo speci nog sluaja ukome je bilo angaovano malo ljudi i pored toga to je u trenutku zapoinjanjatrajka to bila polovina svih zaposlenih. Speci nost je i to to se radilo o jednoj javnoj slubi. Druga speci nost je to smo svi (ukljueni u trajk) bilivrhunski obrazovani za posao koji smo radili i to niko nije bio lan/lanica ni jedne partije, grupe, lobija. Samo smo radili svoje poslove. Meu trajkaimasu ene bile u velikoj veini. Nae porodice su posredno uestvovale u trajku.

NezadovoljstvoU Srbiji je trenutno na delu partijska tortura koja funkcionie

po principu srednjevekovnih feuda. Ovaj srpski izum podrazumeva da se masa birokrata zapoljava u dravnim slubama da bi naplatila partijsku poslunost i zadobre pare unitila svaku pomisao da su znanje i strunost poeljni kriterijumi za rad.

Da li uopte moemo da budemo nezadovoljni uslovima podkojim radimo? Odgovor je: ne, jer je svaka pobuna rizik i jer rad podrazumevada ste manji od makovog zrna ako ste se odluili da su vam profesija, a ne partijska knjiica, kumovske i rodbinske veze jedino merilo vrednosti rada.

U takvom ambijentu koji pre lii na obor, izgleda da opstajenekoliko vrsta novoosmiljenih aparatika: poslunici koji menjaju partijskeknjiice ee nego to se smenjuju godinja doba, poslunici koji ne morajuda se ulane jer su rodbina i prijatelji, ili su oni koji dokazju pravovernost partijiee od ulanjenih kolega. Najvie je ipak ljudi koji gledaju ta ih je snalo i pokuavaju da preive. Meu njima ima i onih koji teko podnose neznanje, brutalnu silu i nepostojanje svesti a time ni interesa za opte dobro. To su ljudikoji pomiljaju i na tajk kao legalno, zakonsko reenje za nagomilane probleme.

trajk obino poinje posle viemesenog pa i viegodinjeggomilanja nepravdi, ponienja, iskoriavanja pod platom i sve to direktor(i)naredi(e). Obino se radi o neisplaivanju zarada i prekovremenom radu.

t r a j k u d r a v no m p r e d u z e u


11/76

10

Tu su i nalozi da radite i poslove partijskih poslunika ija su primanja duplovea od vaih i razni oblici mobinga: od poniavanja do atmosfere straha inesigurnosti. Veoma su rasprostranjene i per dne metode koje primenjuju partijski direktori i efovi da bi se reili radnika koji pokau bilo kakav otpor

nepravdama. Prvo se uskrauju informacije a zatim vas odseku od svih poslovada bi vas optuili za nerad i nekompetentnost. No, najgore je obesmiljavanje posla kojim se bavite. Recimo, nemate konkretnog zaduenja, ali radite do 21sat. Pri tom, ve od 19 sati nema potrebe da bilo ko bude u radnom prostoru.

Postoji nekoliko naina kojim se ljudi brane od stresa izazvanoggomilanjem nepravdi. Prvo se trae veze unutar partije koja gazduje timresorom u nameri da se za sebe obezbedi zatita. Drugi nain odbrane susedativi koji su u nekim javnim slubama vrlo popularno sredstvo za oputanjei bekstvo od stvarnosti. trajk se deava retko i to u trenutcima u kojima

nezadovoljstvo kljua do ekplozije. U Srbiji je u poslednje vreme normalnoda obespravljeni, opljakani ljudi leu na ine, gladuju do iznemoglostii ine druge neverovatne stvari koje nisu posledica oaja radnika zbognepravdi, jer su one mogue i u ureenim dravama, ve posledica oaja zbognepostojanja (pravne) drave, odnosno nepotovanja osnovnih naela Ustavai meunarodnih dokumenata koja tite prava i slobode svakog ljudskog bia.

Nauili smo: Srbija je partijski obor.

Sindikat i kako ga steitrajk je danas zaboravljeno sredstvo borbe potlaenih radnika o

kojima se ui u koli. Povezano je sa sindikalnom borbom, ali u Srbiji trenutno postojioko 25 hiljada sindikata tako da je sindikalno organizovanje gotovo obesmiljeno.Sindikalnim poslovima nezavisno se bave i sindikati sa malim brojem lanova. Njihov rad je esto blokiran razliitim sredstvima a najee pretnjama lanstvui potencijalnom lanstvu da e dobiti otkaz ukoliko pristupi takvom sindikatu.

Akteri ove prie o trajku su lanovi takvog sindikata koji jeu jednoj javnoj slubi imao lanove iji je identitet dran u tajnosti. Bili smo

svesni da nam u problemima koje smo imali jedino taj mali sindikat moe pomoi. Zato smo prvo organizovali sindikalnu organizaciju naeg kolektiva.Polovina zaposlenih je bila visoko obrazovana upravo za poslove koje smo radilii ta polovina je i osnovala sindikalnu organizaciju. Druga polovina su bili prvolanovi partije a tek onda su se bavili i poslovima (vie ili manje uspeno) kojinisu u vezi sa osnovnom delatnou nae slube. Pri tom je veina tih drugih bilana direktorskim mestima sa gotovo duplo veom platom od strunih radnika.

Stalni pritisci, neutemeljene opomene pred otkaz,nalozi za prelazak na poslove bez ikakve veze sa naim obrazovanjemkoje mogu da obavljaju i priueni radnici, demonstriranje sile a nesaradnje - doveli su do stvaranja sindikata a zatim i trajka upozorenja.


12/76


13/76

12

utvruje pred nadlenim sudom. Bilo je jasno da nita bitno nismo saznaliod nadlenih slubi i da su nam najveu pomo pruili advokati jer su namnajjasnije predoili situaciju i nae mogunosti. Izmeu ostalog smo saznali:koji to lanovi Ugovora o radu mogu da se osporavaju pred sudom, gde je

sve dolo do krenja Zakona o radu i Ugovora o radu, posebno u vezi sa neisplaivanjem zarada tokom 2,5 meseca i isplaivanjem zarada bez platnih lista.Poslovodstvo nije odgovaralo na zahtev za izdavanjem reenja

o reprezentativnosti sindikata a ni na zahtev za zapoinjanje pregovorao izradi kolektivnog ugovora. ak nije bilo konstatacije o sindikalnimlanarinama, da li su isplaivane i to prema pristupnicama koje smo potpisali.

Advokati su nam predoili injenicu da se sudski sporovisline sadrine oteu i do tri godine i da na kraju uglavnom presudeidu u korist radnika, ali sve te godine treba iveti i snai se. Dakle,

preputeni smo sopstvenoj odgovornosti da pristanemo na ponienja, jer to je opti trend, ili da uemo u kon ikt organizujui trajk.Uvek se savetuje zaposlenima da potpiu anekse ugovora o radu jer bi u suprotnommogli dobiti otkaz, te da nakon toga pokrenu postupak radi ponitaja aneksa iliodredbi aneksa koje su sporne.

U vezi sa krenjem naih prava obratili smo se i: predstavnicimalokalne samouprave, odbornikim grupama osnivaa nae slube, ali nije biloodgovora.

ta bi bila alternativa? Sindikat je imao odgovor: kolektivni ugovor.U sluajevima kada nema sindikata onda poslodavac donosi Pravilnik o radu alikada postoji sindikat onda se zahtevaju pregovori koji rezultiraju potpisivanjemkolektivnog ugovora. Na osnovu tog dokumenta se kasnije rade novi ugovori oradu u kojima se mnogo vie tite prava zaposlenih. Pregovori su proces kojizahteva znanje, strpljenje i neki drugi back up plan koji e obezbediti da se ividok trajk ili sudski proces traje. Pri tom se treba pripremiti: Zakon o radu, Zakono trajku, predlog kolektivnog ugovora... I mi smo se pripremili.

Bili smo vrhunski obrazovani za posao koji smo radili: imali smosva priznanja za prethodni rad a ljudi koji su doli da postave novi plan rada- nikad nisu radili u toj oblasti. Ali su zato imali politiku podrku i podrkusvih sistema koji zavise od trenutne vlasti a to je glomazni aparat koji se titirazmiljajui u pravcu postavljenih zahteva. Svakome je jasno da takav sistemnije u funkciji opteg interesa ve u intersu zadatih partijskih rauna. Mi smo biliviak jer je posao postao relativan pojam. Da, samo pojam a oko toga se moglodogovoriti.

Organizacija drutva prema partijskoj pripadnosti formirala jetakve odnose moi koji su stvorili i stvaraju nepotene, diskriminatorske i vrloesto nepodnoljive uslove rada. S druge strane, stvoren je konsenzus o tome da


14/76

13

dobijanje politike moi znai da politiki monici i poslunici mogu sve a onikoji nisu u tome-nita. Najtee je bilo opte saznanje da mi u toj situaciji nismovideli politiku silu koja se ponaa po drugaijoj matrici. Jedina potencijalna sila jesindikalna borba nezavisnih i slobodnih sindikata. Ali ni to nije lako niti obeava

uspeh, jer mnoge partije imaju ili kontroliu sopstvene sindikate. Sindikalnasnaga i svest o solidarnosti tek treba da se izgrade u Srbiji.

trajk upozorenjatrajk upozorenja prethodi trajku, zakazuje se pisanim

Obavetenjem tri dana ranije a traje sat vremena u prostoru koji se unapredodredi. Tada se odreuju i zahtevi. Nai zahtevi su bili: pregovori o kolektivnimugovorima i novim ugovorima o radu, isplata zaostalih zarada i kadrovske promene. Obavetenje o trajku upozorenja smo poslali poslovodstvu.

Istog dana predstavnik poslovodstva je predsedniku sindikatauruio Nalog za premetaj na drugu lokaciju, odvajajui ga tako od lanstva istavljajui ga u nepovoljan poloaj. Pri tom je naloeno da radi poslove za koje nijeni obuen a ni primljen. Zatim je usledila Odluka poslovodstva o novom radnomvremenu iz koje je bilo jasno da ni jedan zaposleni, lan sindikata, nee moi dase vidi sa drugim. Dodatno, subota i nedelja su bili radni dani. Ali taj rasporednije samo onemoguavao rad sindikata ve i timski rad. Posao koji smo radilizavisio je od timskog rada i saradnje zaposlenih. Na kraju je jedan lan sindikatadobio neutemeljenu opomenu pred otkaz koja je, pored krenja nekoliko odredbiZakona o radu, znaila i grubu diskriminaciju po sindikalnoj pripadnosti.Moe se rei da je ovde re o diskriminaciji zaposlenih, kao uesnicima trajka,kao lanovima sindikata, kao onima koji postavljaju pitanja i zahtevaju da se potuju njihova prava. U tom sluaju, moe se podneti tuba radi naknade tetezbog povrede zabrane diskriminacije.

Sve navedeno mogli smo da pobijamo pred sudom. I to je onoto poslovodstvo obino oekuje jer kada sudski proces bude okonan, ljudi iz

menadmenta e po partijskoj kombinatorici prei na nove pozicije a nekimdrugim ljudima e ostaviti da reavaju problem.Kada razgovarate o problemima koje imate na poslu vai prijatelji

su spremni da vam ispriaju sline, ili ak gore situacije uz najee korienukonstataciju da treba utati i trpeti jer smo u sistemu partijskih obora. Tih dana se ba navodio primer jednog javnog preduzea gde su radnici ulazili u onu partijuu kojoj je bio direktor. Tako su izmenjali mnoge obore. Meutim, ta injenicanikoga nije uasavala, ljudi nisu to komentarisali s gaenjem ve su to priali kaovic.

Ako odluite da uete u trajk jedan od ozbiljnih problema na kojiete naii je pomirenost javnosti, vaih prijatelja i porodice, sa tim da ste legalan


15/76

14

plen ili materijal za gaenje. Ako se pobunite, neete naii na podrku veine jer mnogi nisu imali tu hrabrost a vi ih podseate na to ta su postali. A i ta seuopte moe postii trajkom?

trajk ili delimina obustava radaU naem sluaju trajk je zakazao Sindikat, iji smo lanovi, avodio ga trajkaki odbor sindikata nae slube. Izvrni odbor sindikata koji smoformirali je doneo Odluku o potpunoj obustavi rada u pisanoj formi u kojoj, poredobrazloenja, stoji i datum zapoinjanja trajka i razlozi/zahtevi.U vezi sa zahtevima, u Odluci se moe napisati da su oni navedeni u Obavetenjuo odravanju trajka upozorenja koji je prethodio potpunoj obustavi rada. Odlukase alje poslovodstvu, osnivau, nadlenim slubama (prema Zakonu o trajku).

Sindikat zaposlenih koji stupa u trajk u posebnom zapisniku

takoe donosi Odluku o formiranju trajkakog odbora, imenuje lanove odbora,odreuje mesto trajka i taj zapisnik alje: nadlenim slubama, poslovodstvui osnivau (prema Zakonu o trajku). U svim odlukama potebno je pozvati svenadlene da se ukljue u reavanje ili posredovanje u reavanju problema koji sunavedeni kao razlozi/zahtevi, shodno l. 6 Zakona o trajku. Kako se u naemsluaju predstavnici poslovodstva i osnivaa nisu pojavili na tim prvim zakazanim pregovorima, trajkaki odbor je odrao sastanak na kojem je potvren datumi mesto odravanja trajka i utvrdio vreme u kome e se trajkovati. To je biloosmoasovno vreme prve smene i subota u vreme kada je prostor u kome smotrajkovali bio otvoren.

Obavetenje sa sastanka na kojem je sve pobrojano odlueno, poslali smo u pisanoj formi poslovodstvu, osnivau, Inspekciji rada i svima koje po Zakonu o tajku moramo obavestiti. trajkaki odbor je duan da vodi Dnevnik trajka u koji se belei evidencija o prisustvu svih trajkaa kao i sve drugo tose desilo a to smo mi i radili sve vreme trajanja trajka. Ovo je vano initi jer moe da doe do razliitih situacija: neko od trajkaa moe da se razboli, daide kod lekara i bude vien van trajkakog mesta. Dnevnik trajka je potvrda

da nije - trajkbreher. U naem sluaju je bilo i drugih speci nosti u vezi sadeavanjima u prostoru koji je korien van vremena odreenog za trajk i mimonaeg znanja. Zato smo u Dnevniku trajka beleili ta smo zatekli i ta se svedeavalo u prostoru.trajkai su postupili potpuno kolski uz potovanje zakonskih normi, ali su postupali i tako da preduprede mogue tetne posledice. Vidimo primer trajkakoji je u skladu sa zakonom i koji je pravi vodi za organizovanje trajka

Poslovodstvo moe po Zakonu o trajku da odredi minimum procesarada koja neka sluba, od interesa za lokalnu zajednicu, mora da ispuni i u vremetrajka. trajkaki odbor je zatim doneo odluku o imenovanju pregovarakog


16/76

15

tima u koji su uli svi lanovi trajkakog odbora i ovlaeni predstavnik naegSindikata. Odluku smo poslali poslovodstvu i osnivau. Tokom trajka smo imali pro bono angaovanje advokata, strunjaka za radno pravo, to nam je bilo odvelike pomoi.

U toku trajka dobili smo potom ponudu za potpisivanje Aneksaugovora o radu koji smo potpisali jer njegovim nepotpisivanjem ostajemo bez posla. Aneks je bio jasan vid pritiska jer smo trajkovali upravo zbog takvihugovora o radu. U njemu smo, u opisu posla, preimenovani u radnike sa sasvimdrugaijim zanimanjima za koja nismo kolovani a ni primljeni.

Nae iskutvo sa slubama nadlenim za oblast trajka nije pozitivno, ili tanije - oekivali smo vie. Kada smo se prvi put obratili u nadida e se problemi reavati a zatim videli da u nadlenim slubama ne reaguju naveinu zahteva, shvatili smo da smo u problemu.

Tokom trajka nadleni organi paljivo su pregledali sve odluke,obavetenja i zapisnike sindikata u vezi sa trajkom a od predstavnika sindikalnecentrale, koji je bio na ovlaeni predstavnik, traili su da donese sve papireu vezi sa registracijom Sindikata, Statut naeg sindikata i nae pristupnice, to je sve u oznaenom vremenu i dostavljeno. Tokom tog procesa oseali smo sekao remetilaki faktor i opet se ponavljala situacija da je formalni pristup bionajvaniji a ne sutina koja je bila koncentrisana u potencijalnom krenju zakona,ali i u mrei neuhvatljivih mehanizama koji poniavaju i obespravljuju.

Nama je bilo prilino nejasno ono to su nadleni konstatovaliosim injenice da nigde nije pisalo da je trajk nelegalan ili voen tako da sekri zakon. Inae, ukoliko se svi potrebni zapisnici, odluke i obavetenja u vezisa trajkom ne napiu kako to Zakon o trajku propisuje i potpiu kako treba,organizatori trajka rizikuju otkaze ugovora o radu i mogue druge zakonskekonsekvence. Nama se tada inilo da e se upravo to i desiti. Strahovali smo da e od toneobavetenja, odluka, zapisnika koje smo napisali neki papir faliti i to e bitidovoljno da nas krivino gone. Sve se vrtelo oko papira kao da ljudi ne postoje.

Niko, ali ba niko nije raspravljao o problemima koji su doveli do trajka. Umetnost besmisla se sastoji u tome da se sutina izbaci a forma uvede u prvi plan i postanesama sebi svrha.

Medijiski ratZakon o trajku nalae trajkakom odboru i predstavnicima

organa kojima je trajk najavljen da pokuaju sporazumno da ree nastali spor. Unaem sluaju predstavnici poslovodstva su se ukljuili tek kada su mediji krenuliu akciju. Novine, lokalne televizije, radio... svi su bili zainteresovani da objavevest o trajku. Vest je roba interesantna par dana. Posle padate u zaborav, sem akovaa sluba nije bitna za funkcionisanje lokalne zajednice.


17/76

16

Prvo smo otvorili Knjigu podrke gde su se potpisivale nae kolege.Struka nam je dala podrku a zatim i sami graani. Dolazili su svakodnevno danam daju podrku. Novinari su radili svoj posao uti obe strane. Na naoj je biloznanje i oseaj da smo u pravu i to medijima nije trebalo posebno objanjavati.

Posebno smo se koncentrisali na odbranu profesije i naeg profesionalnogintegriteta, na zahtev za kolektivnim ugovorom i na kadrovske promene. Slalismo saoptenja, obavetenja svim nadlenim slubama i institucijama, bili vrlovidljivi u medijima.

Predstavnici opozicije su dolazili javno i davali nam podrku. Pritom su bili vrlo realni i nisu nam obeavali i nudili ovo ili ono, jednostavno suhteli da uju i nas, kao drugu stranu. Predstavnici pozicije su dolazili tajno ali biloih je i koji su javno potpisivali podrku. Bila je to najjasnija slika nae politikescene: niko nita ne moe i niko nije kriv jer je u takvom sistemu podele moi

dogovor da se politike stranke ne meaju jedni drugima u obore.Posle tri dana medijske kampanje isplatili su nam zaostale zarade itraili da okonamo trajk. Ovo je bio vrlo osetljiv trenutak. Javnost je osetljiva nanovac ali nije ako su vam ugroeni profesionalni integritet i radni status. Srenaokolnost je to to je suprotna strana, bez svoje volje a zahvaljujui ne injenju isvom neznanju - u oima javnosti podravala na trajk. Ta situacija je trajalamesec dana i kulminirala je kadrovskim promenama to je bio jedan od naihzahteva.

Pritisci koje smo trpeli tokom prvog meseca trajka sada su seumnogostruili jer je postignuto neto to nije uobiajeno. I u javnosti se esto postavljalo pitanje: ta zaista elimo? Kada smo pokuali da objasnimo da je toKolektivni ugovor, zatita profesije i naeg radno pravnog statusa - niko nije biospreman da slua.

Pregovori ili ta ve Da li su ovo pregovori ili razgovori?, bilo je najee pitanje

koje smo postavljali poslovodstvu kada su najavljivali kontakt sa nama. Odgovor

je obino bio da su to - razgovori. I to treba razlikovati. Bitni su pregovori. Oni suznak da se na dnevni red stavljaju Kolektivni ugovori i na radno - pravni status.Meutim, poslovodstvo nije prihvatalo pregovore.

Kada se zaponu pregovori onda postoji zakonski rok u kome semoraju i okonati. Bilo nam je jasno da je postignuta politika odluka da nam seto ne dozvoli.

Pre kadrovskih promena uspeli smo da razgovaramo sa lanovimanaeg Upravnog odbora. Izneli smo svoje argumente u vezi sa problemima aoni su ve svima koji su eleli da znaju - bili jasni. Taj razgovor je bio vrlovaan da bi se konano dolo do sri problema u vezi sa organizacijom slube, planom i programom rada, vizijom i misijom delatnosti kojom smo se bavili.


18/76

17

Odmah je zakazan jo jedan razgovor u istom sastavu ali sada i sa predstavnicima poslovodstva i osnivaa. Pokazalo se vrlo vanim da su na razgovorima koji suusledili uvek uz nas bili nai pravni i sindikalni zastupnici.

Posle kadrovskih promena novo poslovodstvo je krenulo sa

taktikom iscrpljivanja. Prolo je deset dana dok nije organizovan prvi sastanak gdesmo shvatli da se vie nije moglo postii i da se moraju nai neka druga reenja.Zatraili smo u pisanoj formi sporazumno okonanje trajka i izneli zahteve:otpoinjanje izrade Kolektivnog ugovora, pisane izjave da neemo biti otputeniili na bilo koji drugi nain diskriminisani, izdavanje reenja o reprezentativnostisindikata. Dali su nam ultimatum: ili emo izai iz trajka ili emo ii na ulicu.Ovo je uobiajena taktika poslodavca. Iz tih razloga je potrebno pametnovoditi trajk. Ne samo u skladu sa zakonskim propisima, uz dobru organizacijui medijsku kampanju, nego i prepustiti poslodavcu da proputa obaveze i ini

greke, pre svega u smislu zakonskih rokova.Saglasili smo se, kao trajkaki odbor, da smo doneli odluku o

izlasku iz trajka u kojoj stoji da smo trajk vodili po Zakonu o trajku, ali da pregovora u vezi sa naim zahtevima nije bilo. Prethodno je deo naih kolega, nevidevi nikakvu perspektivu u takvoj rmi, raskinuo ugovore o radu na sopstvenutetu a mi, preostali uesnici u trajku, odluili smo da potpiemo ultimativniSporazum o prekidu trajka.

trajkai trajkai su skup ljudi razliitih karaktera, elja, oekivanja i

materijalnog stanja. U momentu stupanja u trajk svi smo se saglasili da smo jedna porodica i da emo se o svemu otvoreno i iskreno dogovarati a to je i bilotako. Kako su dani odmicali stvari su se menjale. Svi smo kod kue imali razliite porodine situacije koje su se sve vie ukljuivale u trajk.

Nije bilo dileme da li stupiti u trajk ili ne, ve kako ga voditi. Bilo je oigledno da se suoavamo sa dve koncepcije: jedna koja bi da se trajk vodi

nevidljivo, dok se druga zalagala da bude to glasnije i vidljivije, uz ueemedija i predstavnika vlasti i opozicije. Pobedila je druga linija ali je od poetka bilo kompromisa u vezi sa merom nekih stvari. Najvei kompromis je uinjenu vezi sa povezivanjem sa drugim slubama i drugim trajkaima kojih je bilodovoljno za ozbiljnije organizovanje. Dolo je i do glasanja i to kada su doliumetnici, koji su takoe trajkovali, sa eljom da nam prue podrku i naprave performans. Izgubila je opcija koja je elela saradnju i povezivanje. Sa svih stranasu stizala upozorenja da se pritajimo, da ne talasamo.

U tom kritinom trenutku proradili su i porodini interesi, dolo je do prvih otkaza koji su dali trajkai na svoju tetu. Sve se nekako skupilo.Ljudi vie nisu videli zato se borimo jer je bilo jasno da kadrovske promene nisu


19/76

18

dovele do promena, da je nova sluba postavljena na vrlo loim osnovama i da sestanje nee promeniti, bar ne znaajno. U isto vreme trebalo je iveti. U trajkunema zarada a angaovani smo puno radno vreme. Iza nas su nae porodice ideca - itav ivot koji kota i ne poznaje pravdu, znanje i vrlinu. Pritisci su veliki

i svako je imao dilemu: izabrati obaveze prema potrebama porodice ili prema potrebama trajkake porodice. Ponekad te veze meu ljudima u trajku postanutako znaajne da budu meu najznaajnijim iskustvima u ivotu. Kada se radio vrlo vanim stvarima, kao to su gubitak posla ili gubitak profesionalne astizbog pristajanja na diktat nekompetentnih, tada se ljudi pokau u svom sjaju (ilisvoj bedi).

Meu nama je uvek bilo uvaavanja i solidarnosti ak i kada senismo slagali. trajk je izvukao ono najbolje u nama i trajno nas okrenuo jedne kadrugima da smo se zgusnuli i pronali kao prijatelji i pored toga to meu nama

postoje velike razlike u godinama, interesovanjima i ivotnim planovima. trajk nas je potpuno zaokupio i postali smo dosadni porodici i prijateljima pa smotako odluili da sa trajka ne idemo kui ve smo se druili, priajui o stvarimakoje su nas zaokupljale. Pravili planove, dogovore. Svi smo zajedno odlazili kodadvokata, u sindikat, pa i u pozorite, na koncerte i druga mesta. Svaki otkaz je bio teak i za one koji su otili i za one koji su ostali. Nita nije bilo u ljutnji iliuz u uinjeno ve uz tugu to se neto solidno rui. S druge strane, odlascisu relativna stvar jer su nae kolege tu, uz nas i dalje, samo u drugo vreme i udrugaijem kontekstu.

ta smo uradili? Suprotstavili smo se nepravdi i zbog toga svidelimo snano oseanje ponosa. Da li to vredi? Vredi nama - jer mi vredimo. Asvako odgovara za sebe.

EpilogOekivali smo da e uslediti odmazda zbog trajka. I desilo

se. Prvo smo dobili novi raspored rada. Cilj je bio da nas razdvoje i smeste urazliite smene i prostore. Niko nije ni krio da se ba o tome radi tako da nije

bilo ni formalnog objanjenja koje bi ukljuilo pominjanje procesa rada ili neegato bi bar mirisalo na to. Radilo se o pokuaju da nas onemogue da zajednoradimo i dogovaramo aktivnosti. Odmah su primljeni novi ljudi. Nae zahteveza razgovorima poslovodstvo je ignorisalo. Rad je organizovan tako da svakidetalj bude kontrolisan i da u krajnjoj instanci budemo dovedeni u situaciju da nasoptue za nekompetentnost. Zato smo u izvetajima o radu obrazlagali i beleilisve to smo smatrali da je vano.

Posao se komplikovao promenom prostora u kojima smo radili.I na druge naine. Meu novoprimljenim radnicima izabran je predstavnik zaposlenih u Upravni odbor. nekorektnim manevrom poslovodstva. Neime, mi,lanovi sindikata, nismo bili obaveteni da se glasa i pored toga to smo predali


20/76

19

pisani predlog za lana UO iz naih redova. Nezadovoljstvo zaposlenih koji nisu pripadali krugu povlaenih je bilo svima vidljivo. Ali to je za njih a i za nas biona lini problem. Sve je bilo po zakonu. ak i kada je jedan od trajkaa ostao bez posla bez obzira to je odlino obavljao posao i imao sve kvali kacije.

injenica je da se moe traiti i ponitaj izbora predstavnika zaposlenih uUpravnom odboru, ali to opet upuuje na sudski postupak i podnoenje tube.

Ljudi sa kojima smo razgovarali, van nae rme, nepogreivosu znali o emu priamo jer je svima jasno da su iz celokupnog sistema proterani opti interes, znanje i kreativnost. Opti utisak svih koji nisuu sistemu politikog monopola je taj da je itav sistem ustrojen u koristopte tete. I tu dolazimo do kljunog pitanja: da li smo sposobni da nam bude bolje ili je blato u kome smo - zapravo mera onoga to zasluujemo?

Svedoi G.K. Biva radnica i predsednica organizacije sindikata u privatizovanoj fabrici. Ima 26 godina radnog staa ucelosti ostvarenog u fabrici, u sektoru nansija. Majkatroje dece.(Svedoenje zabeleila Jovanka Zlatkovi)

Pre i posle privatizacijeMi smo metalska rma sa stogodinjom tradicijom koja je nekada

imala 1300 radnika. Radilo se punom parom, u tri smene. Proizvodili smo vijke,

iana platna i pletiva i nije se deavalo da radnicima kasne plate. One nikadanisu bile prevelike. Bile su solidne i uvek smo bili na nekom proseku metalskegrane. U fabrici su mukarci bili brojniji i bilo ih je oko 10% vie nego ena ali naradu u pogonu bilo ih je podjednako.

Kad kaem mi, mislim na veliku metalsku rmu kakva je bilanaa fabrika a kaem mi zato to mislim da e insitucije morati da nam vrateradni status jer nam je uinjena velika nepravda. injenica je da smo nakon privatizacije nadlenim institucijama ukazivali na sve krupne nepravilnosti ikrenje zakona ali insitucije nisu reagovale. Tek kada je fabrika opljakana, kada je dug dostigao 13 miliona evra, drava je preuzela fabriku. Sve ukazuje da je pljaka sistemski organizaovana, uz podrku ljudi u pojedinim institucijama.

P r i v at i z ac i j a, t r a j k o v i ,o t k az i


21/76

20

U naem sluaju najbitnija injenica je to to je Vrhovni sud doneo presudu kojom je aukcijska prodaja fabrike ponitena kao nezakonita. I to ubrzonakon prodaje, odnosno privatizacije. To je kljuni dokaz da smo mi, radnici, bili u pravu kada smo protestovali i institucijama i nadlenima podnosili dokaze

o nepravilnostima i krenju zakona. Zbog toga smo kanjavani i zbog toga smoostali i bez posla.Ukratko, dogaaji su ili sledeim tokom:

Fabrika je prodata na aukciji krajem 2004. godine konzorcijumu etirivlasnika za 105 miliona dinara.Vrhovni sud ponitava privatizaciju sredinom 2005. godine zbognezakonito sprovedene aukcijske prodaje.Presudu Vrhovnog suda nadlene institucije ne potuju i konzorcijum

ostaje u fabrici.Plate kasne, poinju trajkovi i protesti.Grupa radnika dobija otkaze 2007.godine zbog uestvovanja na protestima..Radnici podnose tube sudu i gube sporove na svim sudskiminstancama.Agencija za privatizaciju ponitava kupoprodajni ugovor sakonzorcijumom zbog nenamirenih obaveza, u maju 2009. godine.Akcijski fond preuzima fabriku u junu 2009. godine sa dugom od 13miliona evra.Poetkom 2010. godine fabrikom i dalje upravlja zastupnica Akcijskogfonda a na posao dolazi oko 15 ljudi.Krajem marta 2010.stupa na snagu zakon o steaju za sve rme kojima je blokiran raun due od tri godine.

Konzorcijum zikih lica kupuje fabriku

Neto vie od 67% kapitala fabrike kupio je na aukcijskoj prodaji(2004. godine) konzorcijum etiri vlasnika: sin direktora jedne propale drutvenerme iji je otac postao lan UO fabrike kada je konzorcijum uao u fabriku. Pored

njega, u konzorcijumu je bio i funkcioner jedne od stranaka DOS-a koja je kasnije propala. Zatim osoba koja je najvie vremena provodila u kafani i jedan bivivisoki funkcioner Saveza komunista. Ovaj poslednji je nakon presude Vrhovnogsuda izaao iz konzoricijuma. Radnici su bili vlasnici oko 28% kapitala.

Tada je bilo zaposleno 234 radnika. Zanimljivo je da su se gazde postavile kao dobre vile a zaposleni su naivno naseli na to njihovo ponaanje.Mislim da su bili veoma lukavi. Prvo su tri meseca obilazili fabriku, snimalisituaciju, snimali ljude. Mi smo tada imali 9 raznih direktora to je bilo


22/76

21

neprimereno jer se broj radnika tokom vremena smanjio ali ne i broj direktora.Da ne pominjem jo i neposredne rukovodioce, razne efove. Znai, oni su mudrosnimali pre nego to su poeli da sprovode svoj program pljake. Slobodno mogurei - pljake.

Ja sam tada bila predsednica fabrikog odbora sindikata u okviru jednog od najveih sindikata u Srbiji, koji je u vreme socijalizma bio dravnisindikat. Taj sindikat je granski organizovan tako da sam bila i lanica gradskogodbora metalske grane i u to vreme sam imala sta od nekih 25 godina u tomsindikatu.

Taktika za pljaku Na prvom sastanku fabrikog odbora sindikata sa jednim od novih

vlasnika koji je bio i generalni direktor, meni je prvo upala u oi kona rukavica

koju je on nosio i to u stilu i na nain estradnih zvezda. I to mi se nije dopalo. Satom konom rukavicom na jednoj ruci, generalni direktor je priao priu kako je on podstanar, kako razume ta znai raditi za tako malu platu....Nama je tadakasnila jedna plata. Meni je bilo zlo od te prie i te kone rukavice.... videla samda smo naderali. Tako mi je neto prolo kroz glavu.

Meutim, veina zaposlenih je, moram rei, ipak neupuena usvoja prava a slabo ta znaju i o akcionarstvu. To su radnici u proizvodnji, radilisu pod tekim uslovima a nove gazde su im dozvoljavale da piju! Pitam se komese od tako nesvesnih radnika ne bi dopale gazde koje im dozvoljavaju da piju!?Masovno su pili alkohol a pri tom su radili za opasnim mainama koje proizvodei buku tako da niko od tih radnika ne govori normalno. Oni viu jer ne uju ane uju ni kad im se obraate. Sa takvom polupismenom stukturom nije tekomanipulisati. Stavi im malo novca u dep i oni su posluni, klimaju glavama nasve to gazda kae. Ili ga jeftino kupi tako to mu dozvoljava da pije na radnommestu.

Vlasnici su upravo to i radili. Prvo su krenuli sa naizgled dobrom priom. Rekli su da e zaposliti 150 novih radnika. Kada je krenulo zapoljavanje

gazde su dozvolile radnicima da dovode svoje roake i prijatelje, da ih zaposle.Mogao si dovesti i komiju i ne znam koga - oni su sve zapoljavali. Time su pridobili, kupili simpatije radnika. Na broj od 234, poveali su broj zaposlenihza jo 150. Za ta nova zapoljavanja dobili su dravnu stimulicaju preko Fonda zarazvoj a posle su veinu radnika otpustili!

Ja sam radila u nansijama i mogla sam da pratim ta rade. Sve suradili preko rauna. im na raun stignu pare od kredita - odmah ispare, nestanu.Bilo mi je jasno da se deava neto to za nas nije dobro. Naime, posle netovie od godinu dana nakon aukcije, osnovali su erku- rmu pod istim imenomkoje ima i fabrika, samo su u nazivu dodali trejd. erka - rma je registrovanakao d.o.o. za poslove trgovine metalnom robom. Sve pie na sajtu Agencije za


23/76

22

privredne registre. Tamo se moe videti i da je tadanji generalni direktor fabrike,funkcioner kasnije propale stranke DOS-a, upisan kao lan d.o.o. Za direktorasu postavili anonimnog poslunika da bi maskirali ko zapravo vue sve konce.Osnivanje erke- rme nije protivzakonito a podaci koje naa svedokinja navodi

su javni i dostupni na sajtu Agencije za privredne registre. Meutim, vlasnici privatizovanih preduzea koji nemaju dobre namere, esto koriste sve zakonomdozvoljene mogunosti da bi ostavrili svoje stvarne namere. U ovom sluaju,zaposleni formalno nisu nita mogli da preduzmu jer vlasnici nisu prekrili propise osnivajui erku - rmu.

Dakle, kako novci dou na raun fabrike, tako odlaze na raunnjihove erke - rme. im su formirali drugu rmu a na raun nije bio blokiran,sve mi je bilo jasno. Kasnije su poeli da rade i sa jednom rmom koja je bila

registrovana u Maarskoj. Preko nje su isisavali novac iz nae fabrike. Navodno je to bila rma jednog od trojice gazda, ne znam, nemam dokaze. Sirovine sukupovali i preprodavali. Ali po nioj ceni! Generalni direktor je preko svojih politikih veza dobijao kredite u bankama i kod dravnih fondova... kuu jesazidao za to vreme a radnicima je priao kako je podstanar. Haos ta su radili!Kao to sam ve navela, poslodavci koji ele da ostvare neke svoje ciljeve, suprotnemoralu i propisima, angauju strunjake raznih pro la kako bi svoje poslovanje inamere podveli pod legalne tokove. U odnosu na poslodavce, zaposleni su u mnogoloijem poloaju jer se teko snalaze u komplikovanim pravnim procedurama, ne poznaju dovoljno svoja prava a nemaju ni mogunosti da angauju strunjake koji bi im pruili pomo.

Podrka politikih stranaka Vlasnici su bili politiki moni, mogli su kako hoe. Imali su

podrku stranaka koje su tada bile na vlasti. Za njih je najvie uradio tadanjiministar privrede, lan jedne od vladajuih stranaka u vreme privatizacije fabrike.

Ali umeane su i ostale stranke sa kojima su bili povezani. Naime, presudom Vrhovnog suda, prodaja fabrike je ponitena.Istom presudom Vrhovni sud je ponitio i reenje Ministarstva privrede kojimsu lanovi konzorcijuma proglaeni za vlasnike fabrike. Tada dotini ministar privrede donosi reenje u kojem pie da na osnovu presude Vrhovnog sudakonzorcijum nije vlasnik fabrike. Meutim, samo 12 dana posle toga, ministar donosi novo reenje kojim ponitava svoje prethodno reenje! Na taj nain jeministar zaobiao presudu Vrhovnog suda i ona je ostala mrtvo slovo na papirudo dana dananjeg.

Ne potujui tu presudu, tadanji ministar privrede, koji je na tufunkciju doao u oktobru 2004. godine, nekoliko meseci pre aukcijske prodaje


24/76

23

nae fabrike, direktno je omoguio lanovima konzorcijuma da protivzakonitouu u posed fabrike i raspolau kapitalom. Njegova stranka je ak organizovalai odlazak naih radnika u Zrenjanin, na stranaki miting. To su organizovalizajedno sa vlasnicima fabrike. Obezbedili su autobuse i ljudima dali po1000

dinara. Uzimali su iz fabrike kase gotovinu, davali radnicima novac da idu nastranaki miting. To su radili.Ukoliko je naa svedokinja imala reenje ministra kojim je stavio van snage svojuodluku, trebalo je u pisanoj formi da se obrati Ministarstvu privrede i ukae naodluku Vrhovnog suda. Dopis je trebalo uputiti i Vrhovnom sudu i ukazati nanepotovanje njihove odluke.

Poinje kraa - kreu otkazi Kao predsednica sindikata odluim da o svemu tome izvestim vie

organe naeg sindikata. Odem sa predsednikom grane metalaca u gradski odbor sindikata i funkcionere gradskog odbora obavestimo o problemima u fabrici.Proe izvesno vreme a ja vidim nema efekta. Sindikalni funkcioneri u gradskomodboru ute, ne reaguju a vidim da se u rmi svata deava to nije dobro po nas.Odluim da izvestim i centralu sindikata u Beogradu.

Traim od gazda da meni, kao predsednici sindikata i tadanjem predsedniku malih akcionara, radniku nae fabrike, potpiu nalog za slubeni put. Vlasnici nam potpiu, nemaju oni nita protiv, bogzna kako su dobri, putajunas da idemo u Beograd. Znali su zato idemo. Meutim, kada smo se vratiliiz Beograda oboje dobijemo otkaze. U obrazloenju mog otkaza je stajalo dasam zloupotrebila nalog za slubeni put. Gazde su tvrdile da nisu znale za naslubeni put a sva trojica vlasnika bila su prisutna kada sam traila putni nalog i potpisali ga! U svakom sluaju, nali su zakonsku formulaciju da mi daju otkaz.Tada mi je bilo jasno da su prvo krenuli da sklone sindikat iz fabrike pa e polakoi radnike. Naa svedokinja je postupila pomalo naivno, pogotovu to je ve imala osnova zasumnju u stvarne namere vlasnika. U propisima je jasno razgraniena funkcija

direktora od vlasnika preduzea. Naloge moe da potpie samo direktor kaoovlaeno lice ili lica koja je direktor ovlastio. Ako je nalog potpisao vlasnik,koji nije istovremeno i direktor, onda je njeno postupanje bilo suprotno zakonu,nije imala valjan nalog za slubeno putovanje. Iz svedoenja nije u potpunosti jasno ko je zapravo potpisao naolog: vlasnici ili direktor i da li je nalog potpisaoi generalni direktor koji je istovremeno bio i jedan od vlasnika.

Ako je nalog potpisalo ovlaeno lice onda je trebalo da podnese tubu.Kroz sudski postupak zaposleni su trebali da ukau i na to ta je pozadina otkaza. Na taj nain bi pripremili i tubu radi naknade tete zbog diskriminacije.

Na alosti, u naem pravnom sistemu je teret dokazivanja na onome kotvrdi i iznosi neku injenicu, pa je tako i u ovoj vrsti sporova. U nekim zemljama


25/76

24

Evrope, u radnim odnosima, naroito u postupcima otkaza i diskriminacije,teret dokazivanja je na poslodavcu. Poslodavac mora da dokae da su razlozi zaotkaz upravo oni koje je naveo u reenju o samom otkazu, kao i da nije ikaniraozaposlenog.

Moj prvi otkaz Dakle, predsednik malih akcionara i ja smo dobili otkaze. Nisam

mogla to da prihvatim, bilo mi je jasno ta se deava a s druge strane, ne znamta da radim? Podnesem prijavu inspekciji rada. Oekivala sam i podrkuviih, gradskih organa sindikata ali oni su se drali po strani. Predsednik granemetalaca u gradskom odboru sindikata savetovao je mom zameniku da fabrikisindikat donese odluku o protestima i da me na taj nain podre. Nije savetovaotrajk nego - protest. Meutim, rukovodstvo fabrike je pretilo radnicima i moj

zamenik, odnosno naa sindikalna organizacija se nije usudila da donese takvuodluku. Razmiljam kako da nateram funkcionere gradskog odbora tog, nekadadravnog sindikata, da ipak neto preduzmu, da nas zatite. Ne shvatama zatose dre po strani? Nisam tada bila neka iskusna sindikalka, godinama sam bilaobina lanica, plaala lanarinu ali nisam imala iskustva u voenju sindikalneorganizacije u fabrici. Razmiljam: ne mogu mi dati otkaz zato to sam otila uBeograd sa putnim nalogom koji su oni potpisali! ta da radim? Reenje o otkazunisam htela da potpiem. Naa svedokinja nije dobro postupila odbijajui da potpie reenje o otkazu. Jer ako odbija prijem o otkazu ugovora o radu ne znai da otkaz nee stupiti nasnagu ili da e ga izbei. Poslodavac moe kroz slubenu beleku da konstatujeda je odbila da potpie, da to istakne na oglasnu tablu ili ak i ne istakne. Rokoviteku od dana kada je konstatovano da je odbila da potpie ili od dana kada jereenje stavljeno na oglasnu tablu. Dakle, moe se dogoditi da ona nema saznanjao tome kada je reenje stavljeno na oglasnu tablu i da zbog toga propusti da podnese blagovremeno tubu. Ili, moda podnese tubu, ali kako nema reenje ootkazu ne zna koji je broj reenja a ni koje je obrazloenje pa tuba moe da bude

nepotpuna.Dakle, savet je da se uvek sve primi i potpie a nakon toga se sudskinapada.

Odluim da u doi u fabriku nakon isteka roka od nekih 7-8 dana,rok koji imate prema Ugovoru o radu. Ako me ne puste, seu ispred kapije i tuu da sedim dok me ne puste. Bilo je jedno zgodno mesto, ispod neke spomen ploice, mada je bilo hladno, oktobar je bio. Ipak, verovala sam da e me pustiti.Dolazi to jutro a ja u neizvesnosti. Idem u fabriku a ne znam hoe li me pustiti?Vlasnici su bili pametni. Nisu oni potpisivali prljave naloge ve su to za dobar novac radili neposredni rukovodioci i stari direktori.


26/76


27/76

26

Dolazila je i policija i bila je korektna. U meuvremenu, gazde su vratile na posao predsednika malih akcionara koji je zajedno samnom dobio otkaz. Vraen je nakon to je potpisao izjavu da sam ga ja obmanula, da nije znao zato idemou Beograd, da je bio u zabludi. On je i danas zvanino zaposlen u fabrici.

Tog prvog dana moj protest ispred fabrike je trajao nekoliko sati.O zbivanjima sam obavestila predsednicu sindikata u fabrici hemijskih proizvodai mog kuma, predsednika sindikata u fabrici pored nae, isto metalska rma.Rekla sam im ta se deava.

Sutradan sam opet dola i tada su reagovali metalci susednefabrike. Izvrili su pritisak na funkcionere gradskog odbora naeg sindikata.Pitali su ih kako mogu da dozvole da jedan sindikalac sedi na kapiji, da sveto preivljava...i prisilili ih da se ukljue, da organizuju proteste i zahtevaju dame vrate na posao. Do tada nisam ni razmiljala o tome kakav je to sindikat u

kojem sam bila oko 25 godina... a sada sam poela da primeujem neke stvari:funkcioneri imaju kabinete, velike plate, sekretarice... kao da su dravna rma. Ne lii to na sindikat. I ne prilii sindikatu. Bez obzira to je u vreme socijalizmato bio dravni sindikat ali to vreme je valjda davno prolo!

Uglavnom, metalci susedne fabrike su izvrili pritisak i dogovoren je sastanak. Traila sam da dou sindikalni funkcioneri iz gradskog i pokrajinskogodbora kao i vlasnici fabrike.

PritisciDola su etiri sindikalna funkcionera: predsednik gradskog

odbora, predsednik grane metalaca u gradskom odboru i jo dvojica. Sastanak jetrajao 4 sata. Vlasnici fabrike i sindikalni funkcioneri su na mene, enu, sve vremevrili pritisak da dam ostavku na mesto predsednice sindikata u fabrici. Tolikosu bili zapeli da su me ak optuili da radim za zemunski klan! Nevieno! Svi protiv mene. Jedna ena a njih sedmorica! I sva sedmorica uporno od mene traeda podnesem ostavku a gazde e, za uzvrat , povui otkaz. Imae radno mestoali daj ostavku na mesto predsednika sindikata - to je bila njihova zajednika

ponuda. Nisam pristala. Rekla sam da to ne dolazi u obzir. Nakon togasu me jo nekoliko dana drali na kapiji, nisu dozvoljavali da uem ali su ondametalci iz susedne fabrike ponovo izvrili pritisak i tek tada su popustili i dozvolilida uem u fabriku.

Za vreme protesta ispred fabrike zvala sam novinare i moja pria je objavljena u medijima. Gazde su tekstove iz novina sa mojim izjavama o problemima u fabrici isekli i postavili na oglasnu tablu. Markerima su podvukliodreene reenice. Time su ostalim radnicima stavili do znanja da moje tvrdnjenisu tane i da je takvo ponaanje nepoeljno. I da su ljudi kao ja nepoeljni. Ta poruka je ostalim radnicima bila vie nego jasna.


28/76

27

Ve nakon ovih dogaaja, stajanja ispred fabrike kapije i postavljanja iseakaiz novina na oglasnu tablu fabrike, naa svedokinja je trebalo da pokrene sudski postupak radi naknade tete zbog ikaniranja i povrede asti i ugleda. Preporuljivo bi bilo da je fotogra sala oglasnu tablu na kojoj se vide iseci iz novina, da je

dovela svoje prijatelje koji ne rade u preduzeu pa nemaju strah od otkaza da videda ona stoji ispred fabrike, da joj je onemoguen ulaz, da je ikanirana.Za zaposlene koji se nau u ovakvoj ili slinoj situaciji najvanije je da

prikupe to vie dokaza koji bi, u eventualnom sudskom sporu, potkrepili navodeiz njihove tube.

U meuvremenu je inspekcija rada naloila gazdama da me vratena posao. Tada je inspekcija jo i primenjivala lan 271. Zakona o radu....danas tovie ne rade, bar ne u naem gradu.

Postoje nalozi inspekcije sa kojima sam se sretala u svojoj praksi i gde se utvrujunepravilnosti i zaposleni vraaju na posao reenjem inspekcije do okonanjasudskog spora. Nisu esti, ali postoje i to tamo gde inspektori vide da je postupak povreen. Dakle, inspekcija rada se ne uputa u sadrinu i sutinu spora i dogaaja,nego u proceduralna pitanja kao npr. da li je poslodavac dao upozorenje, doneoreenje, dostavio svima, obavestio sindikat i sl. Ukratko, inspekcija rada vodirauna o zakonski sprovedenoj proceduri.

Kad sam se vratila gazde su poele da mi se svete, da me ikaniraju.Zaposlenima su zabranili da samnom sarauju na svakodnevnim poslovima.Daktilografkinji su zabranili da kuca moje tekstove a onemoguili su mi i pristupraunaru. To je bilo ikaniranje. Iako me je inspekcija rada vratila na posaovlasnici ipak nisu povukli tubu koju su podneli protiv mene zbog zloupotrebe putnog naloga pa je sudski spor krenuo svojim tokom. Taj spor sam dobila akasnije je i drugostepeni sud presudio u moju korist.Moe se rei da je ovde re o diskriminaciji zaposlene, kao uesnice trajka i predsednice sindikata. U vreme na koje se odnose navodi svedokinje o ikaniranju

nije bio na snazi zakon koji regulie zabranu mobinga. Meutim, prema Zakonuo radu, mogla se podneti tuba radi naknade tete zbog povrede zabranediskriminacije. Ovaj zakon i dalje vai.

Nalog inspekcije kojim je naa svedokinja vraena na posao ne obavezuje poslodavca da povue tubu. Obavezuje ga da ispuni nalog na koji se odnosi,verovatno, na vraanje zaposlene na rad. Dakle, inspekcija nalae da se ispraveformalno-pravni propusti i ne bavi se poslovima iz nadlenosti drugih insitucija poput sudskih sporova..

Mali akcionari i privatizacija Firma je bila akcionarsko drutvo i radnici su bili vlasnici blizu


29/76

28

30% kapitala. Kad sam videla ta se deava pomogla sam da se mali akcionariorganizuju. Formirali smo Klub malih akcionara koji je imao oko 800 lanova i bio je jedan od najveih te vrste. Meutim, nismo imali sree sa predsednikomKluba. On nita nije preduzimao kako bi zatitio na deo vlasnitva u fabrici. ta

vie, ubrzo je mesto predsednika Kluba prepustio radniku koji je bio blizak sagazdama. Uradio je to protivzakonito, bez odluke Skuptine akcionara.Mali akcionari su trebali da razree predsednika Kluba, pokrenu postupak razreenja i izaberu drugog. Predsednik je imenovan i iz tih razloga moe bitirazreen samo od onih koji su ga imenovali. Ukoliko je mesto predsednika prepustio drugome, morao je prvo biti razreen a taj drugi je morao biti izabran.Mogue da je preneo deo nadlenosti, neto slino kao kada direktor prenosiovlaenja na neko drugo lice radi potpisivanja dokumenata.

No, u obe varijante mali akcionari su mogli podneti tubu kako bi se

utvrdilo nezakonito prenoenje funkcije i zastupanje.Kada su iz Agencije za privatizaciju dolazili u kontrolu, uvek

su, prema propisima, pozivali mene, kao predsednicu sindikata i njega kao predsednika malih akcionara da prisustvujemo kontroli. On nikada nije imao primedbi na stanje u fabrici dok sam ja uvek iznosila primedbe.Mora se naglasiti da je ovde re o dva razliita interesa i prava i ne rukovodese istim interesima a i ne podleu istim zakonskim propisima. Zaposleni radekod poslodavca i ostvaruju zaradu za svoj rad. Na njih se primenjuju odredbeZakona o radu i drugih slinih zakona. Mali akcionari su, bukvalno reeno,suvlasnici rme i njih rukovodi interes svojine. Nije svaki zaposleni i akcionar.Ima mnogo penzionera koji su mali akcionari. Male akcionare interesuje dobit.Jednostavno reeno, interesuje ih kako e rma da ostvari viak prihoda koji e podeliti vlasnicima. Oni su samo u poziciji da je njihov udeo mali i ujedinjuju sekako ih ne bi iskoristili akcionari sa veim udelom. Vano je da se ova razlikanapravi zato to ne rukovode isti interesi zaposlene i male akcionare. Interesimalih akcionara su dobit i vlasnitvo a zaposleni su zainteresovani za zaradu,

pravo na rad i iz rada.U zapisnike Agencije za privatizaciju moje primedbe nisu unoene

nego su ule samo pozitivne ocene o radu konzorcijuma. Imam te zapisnike jer Agencija ima obavezu da zapisnike sa kontrola dostavlja i sindikatu to je i radila.Jedino nisu dostavili zapisnike sa poslednje tri kontrole i to iz perioda dok sam jo bila zaposlena i bila predsednica sindikata. Na jednoj od te tri kontrole sakojih sindikat nije dobio zapisnike, Agenciji sam dala i presudu Vrhovnog suda o ponitavanju privatizacije ali u Agenciji nije bilo reakcije. Ne znam da li su uopteuneli u zapisnik da sam im dala sudsku presudu jer mi nisu dostavili zapisnike.


30/76

29

Akcionari i korupcija Nakon dolaska novog predsednika Kluba malih akcionara

otkrijemo da su sve pristupnice za Klub nestale iz fabrke. Do tada su stajale ukancelariji sindikalne organizacije. Ne znam ko je odneo ili unitio pristupnice.

Dobro bi bilo da su policiji prijavili nestanak pristupnica.Zatraili smo pomo od Udruenja malih akcionara koje je vodio

jedan penzioner. On je pre privatizacije bio jedan od direktora nae fabrike.Trebalo je ponovo okupiti male akcionare i ovoga puta ih organizovati u okviruUdruenja. Ponovo smo prikupili pristupnice i od prvobitnih 800 akcionara pristupnice je nanovo potpisalo njih 400. To je bilo vie od ukupnog broja lanovakoje je u tom trenutku imalo Udruenja malih akcionara. Zatim smo predsedniku/ penzioneru Udruenja malih akcionara, koleginica koja je radila u nanisijama

i ja, dostavile dokumenta koja dokazuju pronevere. Imale smo poverenja u tog predsednika tako da smo dokumenta fotokopirale u jednom primerku ali nismoni pretpostavile da je trebalo da ih fotokopiramo i za svoju dokumentaciju...I o ovom je trebalo obavestiti policiju, bez obzira da li bi policija neto po ovim prijavama radila ili ne, vano je da postoji trag da je neto prijavljeno. Na alost,naa svedokinja je propustila da dokumenta obezbedi i za svoju dokumentacijua ve sam naglasila da je za zaposlene najvanije da prikupe to vie dokaza koji bi, u eventualnom sudskom sporu, potkrepili navode u tubi.

Predsednik Udruenja je trebao da preda dokumenta Agencijiza privatizaciju na prvoj sledeoj kontroli. Meutim, dan pre dolaska kontrole, predsednik Udruenja je doao u fabriku i videli smo ga da eka ispred kancelarijegeneralnog direktora. Nama, kao sindikatu i malim akcionarima se nije ni javio!Kada je sutradan dola Agencija za privatizaciju, on se, kao predstavnik malihakcionara, nije ni pojavio. Navodno je bio bolestan. Tada smo posumnjali da je prethodnog dana bio kod generalnog direktora, da mu je predao inkriminiuadokumenta koja smo mi nabavili, fotokopirali i dostavili mu! Predstavnicima

Agencije sam ipak rekla da imamo dokaze o proneverama koji se nalaze kod predsednika Udruenja. Oni su odgovorili da e dokazi biti uvrteni u zapisnik im ih predsednik malih akcionara dostavi. Na alost, on to nikada nije uradio,nije dostavio dokumenta Agenciji. S obzirom na to da smo ga kasnije vialiu kafanama, u drutvu vlasnika fabrike, osnovano sumnjamo da je i on biokorumpiran i radio za gazde..

Manipulacije radnicima Nakon to me je inspekcija vratila na posao posle prvog otkaza,

imala sam probleme i sa gazdama ali i sa radnicima. Plate su poele da kasne svevie i vie. Jedini nain je bio da organizujemo trajk. Meutim, veina radnika


31/76

30

nije htela trajk! Plate kasne po etiri meseca ali radnici i dalje nasedaju na lepe prie gazda. Neki od njih su ak mislili da trajk nije dozvoljen, da e odmahdobiti otkaz ako trajkuju. Na sve to jo su i gazde imale vrlo per dnu taktiku.Ipak, ko god je malo razmiljao mogao je da shvati ta rade. Na primer, gazde

pokradu sirovine iz fabrike. Krali su ak i jedan od drugog!

Svedokinja a i drugi zaposleni koji su imali saznanja o ovim dogaajima odmahsu trebali da podnesu prijavu policiji.

Svako od njih trojice je krao za sebe, bez znanja druge dvojice.Dolazili su nou, sa kamionima.Postoji i obaveza svakog graanina koji vidi ili zna da se ini krivino delo dato prijavi policiji. Ukoliko nisu podneli prijavu policiji, smatram da je ovo vrlo bitan propust nae svedokinje i ostalih zaposlenih koji su imali saznanja o ovomkrivinom delu.

Svako od njih je imao svoje ljude, radnike koje su potkupili. To je bio lanac od desetak ljudi. Ta grupa je redovno napredovala a plate su im non-stoprasle. Pre privatizacije su bili proseni radnici, ni po emu se nisu isticali a kodnovih gazda su odjednom postali - super radnici!

Na primer, doe nou jedan od trojice gazda sa direktorom iliefom odreenog pogona i nekoliko svojih ljudi. Onda u kamion natovare robu,gotove proizvode ili sirovine i to odnesu iz fabrike! Dogaalo se da preko noi izmagacina nestanu silne tone ice. Onda gazde podnesu krivine prijave policiji protiv NN lica! Istovremeno, komercijalni direktor, zaduen za taj magacin izkojeg je nestala silna roba ne snosi nikakve posledice. ta vie, umesto da budekanjen on biva nagraen!Bitno je bilo da radnici i mali akcionari prijave krau. Ne samo zbog obavezesvakoga graanina da prijavi krivino delo ako o tome ima saznanja, ve bi prijave radnika policiji umanjile efekat krivine prijave koju su vlasnici podneli aostao bi pisani trag da su i radnici prijavili krau.

Tom istom efu najmlai od trojice gazda, vajni sin direktora propale rme, podigne platu sa 40 na 100 hiljada dinara a za krau optueradnike i sve to iskoriste kao opravdanje za kanjenje plata! Roba je pokradena,imamo gubitak i zato plate kasne. Neverovatno, ali ta pria je kod veine radnika prolazila!Zaposleni koji su svedoci ovakvih i slinih zbivanja najee zaborave ili pak nemaju mogunosti da prikupe i materijalne dokaze koji bi bili proverljivi,argumentovani i jasni. Bez obzira na to da li e dokaze koristiti u eventualnomsudskom sporu ili ne, zaposleni se moraju truditi da stalno prikupljaju valjanedokaze za sve to smatraju da bi moglo biti protivzakonito.


32/76

31

Najstranije je to to su takvim manipulacijama radnike meusobnosuprotstavili i zavadili. Radnici koji su naseli na njihovu priu i poverovali da nekood radnika krade, svoj bes, zbog neisplaenih plata, usmerili su na svoje kolege.Od mene, kao predsednice sindikata, gazde su traile da uprem prstom na radnike

koji kradu icu! Onda su ili po fabrikom placu i fotogra sali odreena mesta,otvore na ogradi oko fabrike kroz koje bi, kao, mogla da se iznosi pokradenaroba. Fotogra je su kaili na oglasnu tablu da radnici vide kako oni hvatajulopove! Kad to vide na oglasnoj tabli radnici iz proizvodnje idu i viu: Jebo bimu ja mater da ga ja uhvatim! Bili su ubeeni da ne dobijaju platu zbog nekogsvog kolege koji krade icu i drugu robu. Gazde su imale taktiku koja je kodveine radnika prolazila. Na alost.

Besni i ogoreni radnici su poeli da upadaju i kod mene ukancelariju. Psuju i viu. Pogotovu mukarci kad se nau u grupi, bogzna kakve

mukarine, napadaju mene, enu, ali ni da pisnu kad vide vlasnike. Poeli suda se ilanjuju iz sindikata. Optuuju me da radim za vlasnike...ta da kaem?Imala sam kolegenicu sa kojom sam sedela u istoj kancelariji vie od 20 godina.Poela je da me mrzi zato to sam predsednica sindikata. Po nedelju dana nire da progovori. uti....a ja razmiljam ta sam uradila? Da je nisam povredila?Stalno sam u frci..moda nisam ni primetila da sam je neim povredila, ne znam. Na kraju je pitam da mi kae ta sam joj uradila? Meni su rekli da e ti ostatina poslu poto si predsednik sindikata a ja u biti tehnoloki viak- tako miodgovori. Zavaditi radnike meusobno - to je bila njihova taktika da bi neometanomogli da pljaakaju fabriku.

Koristili su se i drugim podvalama. Tako su bez znanja nasradnika i malih akcionara u Upravni odbor imenovali dva njihova poslunika kao predstavnike malih akcionara. Ta dvojica su od njih dobila ovlaenje da u ime nas,malih akcionara, potpisuju dokumentaciju za podizanje kredita! Naizgled, sve jelegalno...obezbedili su i potpise malih akcionara a to to su ti potpisi obezbeenina prevaru i protivzakonto - to ni jednu insituciju u ovoj zemlji ne zanima.Prema navodima nae svedokinje, ponovo imamo primer iz kojeg se vidi kako

poslodavci sa loim namerama koriste legalna sredstva da bi ostvarili svoje ciljeve.S druge strane, iz iskaza nae svedokinje se vidi da je usled pritisaka koji su nanju vreni, svih ikaniranja i naruavanja prava, kod nje poelo da preovladavasubjektivno poimanje i emotivno reagovanje. To je problem kod veine trajkova.Ljudsko oajanje i izloenost diskriminaciji dovodi do ovoga. Zato je vano dasu sindikalni predstavnici upoznati detaljno sa svojim zakonskim pravima, da su proli obuke za voenje trajka ali i obuke za pregovaranje.

Nema plata za radnike - ima za gazde

Novac od kredita republikog i pokrajinskog Fonda za razvoj inekih banaka je stizao ali para nije bilo. Nestajale su sa rauna.


33/76

32

Naa svedokinja navodi da je radila u slubi nansija i imala uvid u nansijsketransakcije. U ovom delu ona meutim ne navodi da li je prikupila i dokumentacijuo prebacivanju sredstava od kredita sa rauna fabrike na neki drugi raun. Da li je prikupila dokaze ili ne - sa aspekta osnovnih ciljeva Vodia za trajk- u

ovom primeru i nije bitno. Ovde je vano naglasiti da zaposleni esto smatrajuda su tvrdnje koje iznose dovoljan dokaz, da je dovoljno da su neto lino videliili uli od drugoga. Meutim, u sudskom sporu, tvrdnje bez materijalnih dokaza,arugmentovane i proverljive nee biti uzete u obzir. I zato ponavljam da zaposlenistalno moraju prikupljati dokaze a sa poslodavcima i institucijama morajukomunicirati iskljuivo zvaninim, pisanim putem, kako bi ostao validan trag.

U poetku sam uspevala da nekako izvuem plate. Kad doe danza isplatu nazovem ih i pitam kada e biti plata ali ne dobijem odgovor. Sutradan

ih zovem na svaka dva sata, sa istim pitanjem. Prekosutra ih zovem na 15 minuta ionda im dopizdi i moraju da mi odgovore. Znai na silu sam izvlaila plate, stalnosam vrila pritisak na vlasnike.

Mi smo imali kolektivni ugovor i plate su bile u rasponu 1: 4,5.Kad su meni dali prvi otkaz i kada su gazde videle da radnici nee da trajkuju,oni podignu sebi plate tako da je raspon bio 1 : 30! Spremaica je imala 10 hiljadaa vlasnici po 300 hiljada dinara platu. Plus, 20% stimulacije na tu platu a na sve to jo su dobijali i nadoknade za lanstvo u Upravnom odboru. Njih trojica, lanihvlasnika. Doveli su i neke savetnike, gomila jedna savetnika! Doveli su i nekogiz inostranstva. I on je imao 300 hiljada dinara platu a viali smo ga jednomgodinje. Znai jedna...jedna neviena otimaina da ovek ne poveruje da takomogu da rade! I sve im je to bilo malo.

Poinju maratonski trajkovi Znai, sebi su podigli plate i kada su one poele da kasne oni to

nisu ni osetili. Za razliku od radnika koji je primao 14 - 15 hiljada i kraj s krajemnije mogao da sastavi. Prva sam ja imala oko 15 hiljada dinara a onda jo tu bedu

eka 3 meseca....Nije se vie moglo izdrati i krenemo mi sa trajkovima u svimtim okolnostima. Veina radnika nije bila za trajk jer i ne znaju da im to zakondozvoljava. Ipak, na fabriki sindikat donese odluku i mi krenemo u trajk.trajkovali smo i trajkovali....Samo jedan od tih trajkova je trajao mesec dana!Gazde su nam rekle: trajkujte, nije problem.. Sedite u restoranu ali nemojtezvati medije... bie plata! Fabrika stoji, mrtva, svi sede u restoranu, vlasnici sene uzbuuju. Trajalo je to sa prekidima gotovo dve godine. trajkovi su postalineizdrivi. Samo trajk, pa trajk - bez efekta....to je bilo da prolupa.

Pljaka se nastavlja Znajui kako gazde kradu i ta rade, meni je, s druge strane, svaki


34/76

33

trajk bio straan. Realno, mi smo sa tim trajkovima njima punili depove.trajk je njima bio opravdanje da nam ne isplauju zarade i da novac od raznihkredita prebacuju u svoje rme. Kredite su dobijali od republikog i pokrajinskogFonda za razvoj a najvie kredita su podigli u jednoj maloj banci kojoj je kasnije

Narodna banka uvela prinudnu upravu. Koliko su od koga dobili kredita moetano videti na internetu. Kao osiguranje za kredite stavljali su hipoteke naobjekte fabrike. Zapanjujue je da je na neke objekte stavljeno po 5-6 hipoteka!To je protivzakonito, to je za krivinu odgovornost. Na istom objektu moe biti vie hipoteka i to je regulisano Zakonom o hipoteci.Dakle, jedan predmet hipoteke moe bit zaloen nekolicini hipotekarnih poverilaca. Bitno je da se utvrdi rang ovih poverilaca koji zauzimaju prilikomupisa u registar nepokretnosti i to zbog toga da bi se znalo ko ima pravo da se prvinamiruje u sluaju steaja. Postoji i nadhipoteka koju zakljuuju prvi hipotekarni

poverilac i nadhipotekarni poverilac. U tom sluaju hipotekarni poverilac zalae potraivanje. Navodim iskljuivo zakonske odredbe jer nemam uvid u dokumentaciju s obziromna to da analiza dokumenta koje imaju nae svedokinje - nije cilj Vodia.

Ovde je bitno istai vanost poznavanja zakona i propisa. Za zaposlene i predstavnike zaposlenih je poznavanje zakona jedini nain da se na odgovarajuinain bore protiv nepravdi i za svoja prava.

Ne moe se na isti objekat staviti vie od jedne hipoteke i sveostalo je prevara. E, sad, da bi se stavila hipoteka na neku zgradu ili objekat, utome moraju da uestvuju ili obe strane, odnosno gazde fabrike i oni od kojihuzimaju kredit ili su pak nae gazde falsi kovale dokumenta i kreditore dovodileu zabludu. Treeg nema. Mi smo te mahinacije prijavili policiji. Sluaj su istrailiinspektori odeljenja privrednog kriminala policije i nalaz poslali tuilatvu gde policijski izvetaj i danas stoji, verovatno u neijoj joci. Tuilatvo bi trebalo daodgovori zato policijski izvetaj stoji u joci? Zato optunice protiv odgovornihnisu podignute a pouzdano znam da je policijski nalaz potvrdio navode iz nae

prijave.Posle trajkova: protesti i otkazi

Shvatimo da trajkovi nemaju efekta i na odboru naeg fabrikogsindikata donesemo odluku o protestima. Imala sam na umu da nam je funkcioner gradskog odbora sindikata za granu metalaca savetovao da organizujemo protesta ne trajk u vreme kada sam dobila prvi otkaz. Tako i donesemo odluku daidemo u proteste i to ispred Inspekcije rada i Agencije za privatizaciju.

Mi doneli odluku a gradski odbor sindikata alje svoj stav na tunau odluku. I to kakav stav i na koji nain! Poslali su dopis u kojem navode da segradski odbor ne slae sa protestima jer nisu u ekonomskom interesu radnika.


35/76

34

Dopis su poslali faksom. I to prvo gazdama fabrike a tek nakoliko sati kasnijealju dopis i nama, svom fabrikom sindikatu. Da li je to na ili sindikat gazda?Za tih nekoliko sati dok je stav naeg sindikata putovao do nas, gazde su veuveliko natakle dopis gradskog odbora sindikata na oglasnu tablu! Naravno, na

protest je time bio miniran jer veina radnika koja je bila za proteste odustala je od njih kada su na oglasnoj tabli videli da gradski sindikalni funkcioneri ne podravaju proteste. Daba smo im objanjavali da je sve to nametena igra.Ubeena sam da je to bila jo jedna zajednika manipulacija, gazda i funkcionerasindikata.

Tako je veina radnika odustala od protesta i samo nas 25 je krenulou protest. Bili smo u protestu 5 dana, po dva sata, od 12 do 14 asova. Za te protestesmo se pozvali na zakonsku odredbu o javnom okupljanju graana. Meutim, taodredba nije uskaena sa Zakonom o radu. Upravo su tu neusklaenost gazde

iskoristile i stavile nam na teret dva, odnosno 4 sata neopravdanog izostanka sa posla i na osnovu toga su naoj grupi od 25 radnika - dali otkaze. Znai za dva,odnosno 4 sata izostanka dobili smo otkaze iako smo 5 dana bili odsutni po dvasata. Za njih to i nije bilo bitno, vano da su nali bilo koji formalan razlog da nasoteraju iz fabrike. Inae, sve otkaze je potpisivao najmlai lan konzorcijuma, sindirektora propale drutvene rme koji je sedeo u Upravnom odboru nae fabrike.U grupi od 25 radnika bio je otprilike isti broj ena i mukaraca. Meu njima sui samohrane majke. Jednoj od njih je mu poginuo u ratu, ima dvoje dece....Zaposleni su pogreili zato to nisu vodili rauna o proceduri. Svedokinja jenaknadno postala svesna toga to se vidi iz njene konstatacije da su nali bilokoji formalan razlog da nas oteraju iz fabrike. Upravo te, formalne razloge, poslodavci najee koriste kao pokrie za otkaze radnicima dok su pravi razloziotkaza drugaiji. Postupak iz povrede radne obaveze je veoma formalan i sama povreda procedure sa bilo koje strane (radnik ili poslodavac) moe da dovede do posledica koje su zakonite a koje dovode do otkaza, ili s druge strane, do vraanjaradnika na posao.

U svakom sluaju, u priama naih svedokinja je uoljivo da se najee

pominju formalni razlozi i da oni uglavnom i dovode do neeljenih posledica.Tako smo u prvoj prii videli da su zaposleni najvie napora, energije i vremenauloili upravo ispunjavajui brojne formalne obaveze.Ukratko, te formalneobaveze su prvi korak koji zaposleni moraju da naprave u borbi za svoja prava.

Pretnje izmeu trajkova i protestaIzmeu ta dva moja otkaza, pozovu me lanovi konzorcijuma, njih

trojica gazda i ponude mi novac da napustim fabriku. Rekli su: Evo ti 6000 evrai napusti fabriku. Ja da napustim fabriku?! Odgovorila sam: Ne moete vi meneda platite koliko ja vredim. To je bio moj poslednji razgovor sa njima. Posle toga su poeli da mi pripremaju drugi otkaz. Vrili su pritisak na razne naine. Pretresali


36/76

35

su moju kancelariju i prislukivali telefonske razgovore. Oduzeli su mi slubenimobilni telefon i dali ga radniku koje je radio u fotokopirnici. Inae, slubenetelefone su imali svi, od spremaice do direktora. Na jednom od sastanaka, lankonzorcijuma, onaj to je najvie vremena provodio po kafanama, pretio mi je da

e me materijalno unititi.Bilo je i drugih vrsta pritisaka, direktnih i indirektnih. Na primer,dva policajca mesecima su me zvala telefonom. Traili su da se sastanemo,govorili su: zbog situacije u fabrici. Uvek su se predstavljali samo imenima.Posle mnogih poziva pristala sam na sastanak i nali smo se u jednom ka u, usportskom centru. Ni tada se nisu predstavili prezimenima, samo imenima. Izrazgovora sam shvatila da rade za gazde. Hteli su da izvuku od mene informacije,da uju ta znam o zbivanjima u rmi, kakve dokaze imam protiv vlasnika.

Izmeu trajkova i protesta, stigla je do nas, do sindikata i

presuda Vrhovnog suda o ponitavanju privatizacije. Obavestila sam o tome predsednika gradskog odbora sindikata grane metalaca. On je odmah predloioda u beogradskom Medija centru odrimo konferenciju za medije i obavestimo javnost da je Vrhovni sud ponitio privatizaciju. Meutim, od toga nije bilo nita.Taj sindikalni funkcioner vie ni jednom nije pomenuo odlazak u Medija centar, prestao je da mi se javlja i nakon toga sa njim vie nisam imala kontakata. .

Iskustva u sudu Nakon to smo dobili otkaze podneli smo tube sudu. Za mene je

to bio drugi sudski spor koji je poeo a spor za prvi otkaz jo nije bio zavren.Uopte i ne znam da li je drugi otkaz bio mogu po zakonu dok je u toku jo biospor za prvi otkaz? Naravno da je bio mogu i to u sluaju kada se radi o razliitim osnovama zatube.

Pitala sam pravnika u gradskom odboru sindikata, ali ma kakvi,sa njim se nije moglo priati, nije hteo. I dalje nisam znala da li moe otkaz na

otkaz? Mada, kao predsednica sindikata ja nisam mogla dobiti otkaz. Tako je bar po zakonu. A dobila sam dva otkaza.Ponovo isitiem, predstavnik zaposlenih, a u ovom sluaju naa svedokinja, kao predsednica sindikata, moe da dobije otkaz ako izvri povredu radne obavezei nije zatiena od otkaza u tom smislu. Druga je stvar nametanja povredeod strane poslodavca, no u sudskom postupku ona bi morala da dokazuje inametanje.

Na sudu, u ovom drugom sporu, najstranije je to to sud nije uzeou obzir olakaavajue okolnosti a mogao je to da uradi. Prema lanu 186. Zakonao radu za nas su olakavajue okolnosti bile to to vlasnici nisu izmirili svoje


37/76

36

obaveze, doprinose i plate. Da ne pominjem presudu Vrhovnog suda po kojojkonzorcijum zapravo nije bio vlasnik! Ali sud za to nije mario.Jo jedna nedoumica kod velikog broja zaposlenih je nadlenost sudova..

Naime, sud koji se bavi prestankom radnog odnosa nije sud koji raspravlja

o krivici i o oteavajuim i olakavajuim okolnostima. Sud utvruje da li je bilo povrede radne obaveze ili ne, da li je ispotovana procedura ili ne. Predovim sudom stranke predlau dokaze za svoje navode i to nije obaveza suda.Takoe, nije bitna presuda Vrhovnog suda jer se u ovom postupku utvruje da lisu povreene radne obaveze.

Moda je greku napravio i pravnik u gradskom odboru sindikatakoji je u nae ime pisao tube. Naime, on je podneo nekoliko grupnih tubi,odnosno, bila je po jedna tuba za nekoliko radnika. Nisam sigurna da li je moj

sluaj, kao predsednice sindikata, trebalo da spaja u istu tubu sa jo nekolikoradnika? Kao predsednica sindikata imala sam drugaiji status od ostalih radnika. Nisam mogla dobiti otkaz, imala sam imunitet godnu dana prema kolektivnomugovoru i Zakonu o radu mada je generalni direktor pre poetka spora jednostranoraskinuo kolektivni ugovor. Zato to sud nije uzeo u obzir? Da li zbog pogrenonapisane tube, da li zbog toga to ih nije zanimalo to to je direktor jednostranoraskinuo kolektivni ugovor ili iz nekih drugih razloga - nemam odgovor.Spajanje postupaka se vri ako je isti pravni osnov, dogaaj, bar jedna stranka.Ponovo navodim da imunitet od godinu dana ne znai da je predstavnik zaposlenihzatien po automatizmu. Naprotiv, ne moe da ini povrede radne obaveze kolikogod one bile nametene to je u ve objanjeno u prethodnim komentarima.

Na sudu nisu uzeli u obzir ni to to smo se obraali poslodavcu.Lino sam traila propusnicu od nansijskog direktora, nije hteo da potpie a ja je sauvam kao dokaz za sud.Zaposleni vrlo esto previaju naizgled nebitne proceduralne postupke a to previanje moe skupo da kota. Bitno je potovati zakonske procedure koliko

god se zaposlenima neke stvari inile nevanim. Naa svedokinja je propusnicutraila od nansijskog direktora. Nije dao propusnicu. Trebalo je da zatrai i odgeneralnog direktora uz navoenje razloga zahteva. I to sve u pisanoj formi, sa primerkom koji ostaje njoj kao dokaz da se obraala.

Ukoliko joj ovlaeno lice nije dalo propusnicu, onda nije bilo preporuljivo da naputa radno mesto jer se to moe tretirati kao povreda radneobaveze a zlonamerni poslodavci koriste upravo takve propuste zaposlenih da biim uruili otkaze. Trebalo je o tome odmah da obavesti sindikat, inspekciju radai ombudsmana, da svima dostavi dokaze da se obratila pisanim putem, da navededa je sindikalni predstavnik i da je poslodavac spreava u njenom sindikalnomradu ali i da time onemoguava i zatitu prava radnika.


38/76

37

Savet zaposlenima je: potujte postupak i procedure. U ovom sluaju,ovlaenje je pisanim putem trebalo traiti od ovlaene osobe jer samo jeovlaena osoba nadlena da daje i potpisuje dozvole. Ukoliko ovlaena osobaignorie zahtev, radno mesto ne treba naputati a o tome treba izvestiti inspekciji

rada i ombudsmana u pisanoj formi.Kao predsednica sindikata imala sam zakonsko pravo da 40 sati

meseno koristim za rad u sindikatu. Ni to nije uzeto u obzir na sudu.Protiv nas, radnika, na sudu je svedoio i jedan od etvorice

funkcionera gradskog odbora sindikata koji su bili ukljueni u zbivanja u fabrici.On je u svom pisanom svedoenju naveo da protesti nisu u ekonomskominteresu radnika, da moemo da trajkujemo ali da se gradski odbor ne slaesa protestima. Na osnovu te izjave, sud je nama, kao sindikatu, oduzeo status

pravnog lica koji smo imali. Naime, po Zakonu o radu, fabriki sindnikat moe daima status pravnog lica i sve to uz to ide: peat, raun...a tako je bilo i regusalnou statutu sindikata kojem smo, na alost, pripadali. U svakom sluaju, sud nas jeukinuo kao sindikat na osnovu svedoenja funkcionera gradskog odbora naegsindikata! Spor koji se odnosi na ukidanje sindikata predstavlja kolektivni radni spor, odnosnospor izmeu sinidkata i poslodavca, dakle ne radnika i poslodavca. Verovatno je voen sudski postupak oko upisa i brisanja njihovog sindikata ali na osnovu podataka koje svedokinja iznosi nije mogu uvid u sutinu ovog problema.

Od tada smo za sud bili grupa radnika bez ikakvih sindikalnih prava! Bez obzira to smo mi, kao fabriki sindikat, samostalno donosili odluke,odnosno, nije odluke donosio gradski odbor u nae ime. Oduzimanje statusa pravnog lica doivela sam kao ponienje, kao da su nam time hteli rei: Vi stenedorasli da sami odluujete, treba vam tutor a to je sindikalni funkcioner jer onnajbolje zna ta je za vas dobro a ta ne. To je strano poniavajue! Proglasilisu nas za nedorasle! Verovatno i zato to smo jasno i uporno upozoravali na

organizovanu pljaku nae fabrike. Na poetku su sporovi na sudu bili kod sutkinje koja je delovaladosta pozitivno. Sve dok se nije pojavio jedan od vlasnika, mladi gazda, sindirektora propale drutvene rme... Bilo je vidno da se sutkinja promenila, da je podlegla njegovom armu. Bilo je oito da ga podrava.Veoma je vano razdvojiti lina oseanja i line doivljaje u odnosu na samu proceduru i sam problem. To je veoma teko jer je re o egzistencijalnom problemui pravu na rad i dostojanstvo. Meutim, vano je da zaposleni nau snage da torazdvoje jer ih troenje energije na sporedne stvari dodatno iscrpljuje u inae

tekoj, dugotrajnoj i vrlo neizvesnoj borbi za svoja prava.


39/76

38

Simpatije koje je do njegovog pojavljivanja pokazivala za nas -odjednom su nestale. Bilo nam je jasno da se spor nee dobro zavrti po nas.Tako je i bilo. Sve presude, prvostepene i drugostepene su bile negativne za 20 odukupno 21 radnika koliko ih je dobilo otkaz i podnelo tube.

Inae, od nas 25 radnika koji su trajkovali gazde su njih etvoropomilovale i oni nisu dobili otkaze. Navodno, bili su im potrebni u proizvodnji.Meni se ini da su gazde time jedino htele da pokau svoju mo, da nam stavedo znanja kako mogu da otpuste koga oni hoe i da e na poslu ostati samo onikoji ute, oni koji ne trae svoja prava. Meutim, sud ni to nije uzeo u obzir. Od preostalih radnika samo jedan kolega je na sudu uspeo da dokae da je bio kodlekara a ne na protestu. On je dobio pozitivnu presudu ali do danas nije uspeo darealizuje tu presudu, da naplati...Ima presudu ali mu nita ne vredi. U fabrici jesve pod hipotekom. Jedino moda wc olja nije pod hipotekom! I onda o emu mi

uopte priamo? Naa grupa radnika je 2007. godine podnela krivinu prijavuodeljenju privrednog kriminala MUP-a protiv lanova konzorcijuma zbognenamenskog troenja preko 300 miliona dinara koje su oni uzeli na kredit odrepublikog Fonda za razvoj. Inspektori su utvrdili da je novac nenamenski troeni prijavu su prosledili tuilatvu. Tu je sluaj zastao pa smo traili razgovor satuiocem. On nam je na sastanku rekao da nema osnova za podizanje optunice jer su vlasnici u meuvremenu vratili novac. Mi nemamo nikakve dokaze da li jekredit zaista vraen jer vie nismo bili u rmi, nismo imali uvid u transakcije.Bilo bi dobro da su tuilatvu dostavili i pisani zahtev i traili da im tuilatvoobrazloi o emu se tano radi nakon to su obavili usmeni razgovor. Nije bitnoda li bi im ikada tuilatvo odgovorilo, bitno je da je dopis u tuilatvu zaveden ida e jednog dana neko moi da pita ta je ovo bilo?

Institucije (ne)radeTokom sudskog procesa smo organizovali i proteste ispred suda

...obraali se Ministarstvu pravde, traili smo reviziju sporova i to na vreme, u

rokovima. Polovinom aprila 2010.godine iz Kasacionog suda su stigle tri revizije presuda za nas radnike koji smo podneli zahteve. Zanimljivo je da je Kasacionisud kod dva zahteva potvrdio odluke niih sudskih instanci a jednu presudu jevratio na osnovni sud. Znai isti sud, isti sluaj a razliite odluke!Cilj Vodia za trajk je da na osnovu svedoenja ena koje govore o svomvienju problema na radnim mestima prvenstveno ukae zaposlenima na njihovaradna i ljudska prava kao i na najee greke koje zaposleni prave u odnosimasa poslodavcima i dravnim institucijama. Pored toga, Vodi ukazuje i na tokako u konkretnim situacijama treba postupati. Otuda neu komentarisati odluke

Kasacionog suda i drugih institucija jer su moji komentari zasnovani iskljuivona linom vienju svedokinja a ne i na analizi sudskih odluka u koje nemam uvid jer to i nije cilj Vodia za trajk.


40/76

39

Za te dve presude, potvrene u Kasacionom sudu, jedino namostaje jo Ustavna alba koju smo poetkom maja 2010. godine i podneli a ondaidemo na sud u Strazburu.

Obraali smo se predstavnicima Izvrnog vea Vojvodine.

Organizovali smo i mirne proteste ispred zgrade pokrajinske vlade u vremekada smo ve bili isterani iz fabrike. Protestovali smo vie od mesec dana.Svakodnevno. Negde polovinom tih protesta, 6.novembra 2009. godine, na dankada je u posetu Izvrnom veu dolazio neki slovenaki ministar, obezbeenje pokrajinske vlade je pozvalo policiju zbog naeg protesta. Pre i posle toga protestovali smo bez smetnji, ta vie, niko od pokrajinskih funkcionera se nijeni osvrnuo na nae proteste. Samo su gledali da nas zaobiu. Ali toga dana je nanjihov poziv dola marica i nas pet protestanata privela u policijsku upravu gdesu nas zadrali nekoliko sati. Znai, pohapsili su nas i uklonili ispred Izvrnog

vea na dan dolaska slovenakog ministra verovatno zato da naim protestomne pokvarimo lepu priu koju e servirati slovenakom kolegi. Nakon toga su protiv nas podneli i prekrajne prijave a posle nekoliko dana smo i osueni nanovane kazne od 10 do 15 000 dinara. ene su kanjene sa po 10 a mukarci sa po 15.000 dinara. Podneli smo albe ali se one ne reavaju tako ekspresno kao tosu ekspresno zavrili posao kada su nas kanjavali.

Polovinom aprila 2010. godine naa alba jo nije bila dola nared, gotovo 5 meseci nakon to smo albu predali sudu. Meutim, poetkom maja2010. godine uesnici protesta su poeli da dobijaju prekrajne prijave i za nekedruge dane protesta. Jedna grupa je dobila prijave za 9. novembar, druga grupaza neki drugi datum.....sve po osnovu remeenja javnog reda i mira. Kako sukrenuli, ne bi me udilo da prekrajne prijave ponu da stiu svakodnevno, zasvaki dan koji smo proveli na protestima a protestovali smo 6 meseci! alosno i jadno.

Obraali smo se i Ministarstvu ekonomije, ministru Dinkiu i tou vie navrata. Prvi put je to bilo 2007.godine, im smo dobili otkaze. Poslali smoMinistarstvu presudu Vrhovnog suda kojom je aukcija (prodaja fabrike ) ponitena

jer je bila nezakonita. Odlazili smo u Beograd, pokazivali Dinkiu presudu, ili uAgenciju za privatizaciju, pokazivali presudu...Na jednom sastanku predstavnikaAgencije i Ministarstva ekonomije imala sam utisak da su meusobno posvaani.Direktorka Agencije je bila crvena u licu kao paprika, bilo je vidno da su sesvaali ali ipak nisu ili jedni protiv drugih. Bez obzira to su videli da je zakon prekren. Ovi u Ministarstvu su bar pokazali da smo u pravu...naterali sunajmlaeg vlasnika da doe u Beograd jer on ovde, u naem gradu, sa nama nijehteo ni da razgovara. Doao je u Beograd, u Ministarstvo ekonomije ali ni prednjima nije hteo da poniti otkaze. Ispalo je da je ministarstvo nemono!Formalno-pravno, Ministarstvo i jeste nemono. Nije u nadlenosti Ministarstvaekonomije da naredi vlasniku, odnosno poslodavcu povlaenje otkaza. Da je


41/76

40

Ministarstvo ekonomije drugaije radilo osvanuli bi natpisi u novinama o uticaju, pritiscima i meanju Ministarstva u poslove van njihove nadlenosti.

Mladi gazda, tatin sin, nee da poniti otkaze a ovi iz Ministarstva...

eto, ta e...kao, ne mogu oni tu nita!I zaista, u takvim sluajevima institucije ne mogu nita. Osim da postupe ljudskii eventualno pokuaju da posreduju izmeu radnika i poslodavca u reavanju problema. Naravno, zaposlenima preostaje da podnose krivine prijave zbog nezakonitosti.

Na takvim stvarima se razotkriju i ljudi i sistem. Praktinosu svi ignorisali presudu Vrhovnog suda i aukcija je samo na papiru ostala protivzakonita.

Nakon toga je usledila pljaka, otkazi, ikaniranja, maltretiranjeradnika na sudu... Sve su to zapravo bile samo posledice ignorisanja i nepotovanja presude Vrhovnog suda. Ni jedna institucija nije ispotovala presudu tadaVrhovnog a sada Kasacionog suda. Pred tom presdom su jednostavno svi zatvorilioi a onda vie nije bio problem da se legalno izvede pljaka i sav taj kriminal.Preko naih lea, naih porodica...naih ivota.

Jedino je reagovao SUP, odnosno odeljenje policije za privrednikriminal. Njima smo se obratili i podneli smo presudu Vrhovnog suda. Nisu moglida veruju da neko moe da ue u fabriku, kao vlasnik, uprkos takvoj presudi.. Odluka Vrhovnog suda se mora potovati. Na alost, dogaa se da institucije inadleni ne potuju ni sopstvene odluke pa ni zakone. U takvim sluajevima trebase pisanim putem obratiti na vie adresa i na to ukazati. Na adresu ombudsmana, pre svega, zatim Agenciji za borbu protiv korupcije ali i sam Vrhovni sud jetrebalo o ovome obavestiti.

Znai, konzorcijum je preuzeo fabriku u novembru 2004. a Vrhovnisud je doneo presudu o ponitenju aukcije 2005.godine. Tada su u Agenciji za

privatizaciju i Ministarstvu ekonomije morali da reaguju, da ih isteraju iz fabrike,oni su za to bili nadleni. Meutim, u tim nadlenim institucijama niko se nijeobazirao na presudu suda, niko nije hteo da bude nadlean. Zvala sam bezbroj puta telefonom Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo rada. Direktno i ministraRasima Ljajia. U oba ministarstva su nas ignorisali. Sigurna sam da se i Dinkiui Ljajiu i danas die kosa na glavi kad uju moje ime.

Institucijama smo i potom poslali presudu Vrhovnog suda takoda niko u Agenciji za privatizaciju a ni u Ministarstvu ekonomije ne moe dakae kako nije znao za tu odluku! Ne mogu to da kau ni u brojnim drugiminstitucijama. Ukljuujui i kancelariju predsednika Srbije.I pored svega - niko nije reagovao. Za nas je ta presuda najbitnija.


42/76

41

Mi se i dalje na nju pozivamo jer nam je otkaze dao konzorcijum koji je zbognezakonite privatizacije trebalo da bude izbaen iz fabrike.Posmatrano formalno-pravno, zaposlenima je otkaz dao poslodavac a nekonzorcijum. Ko su vlasnici, formalno-pravno nije bitno, bitno je da je poslodavac

dao otkaze. Preduzee je po

Documents

01 Vodic za strajk