Embed Size (px)
Citation preview
2
(ime)
(prezime)
(datum ro|ewa)
(boja kose)
Moje omiqeno mesto u prirodi je:
Za{to?
Za{to?
Muzika koju volim:
Re~i koje volim da ~ujem:
Za{to?
U slobodno vreme volim da:
Za{to?
Za{to?
Kwige koje volim:
Stihovi koji mi se svi|aju:
Za{to?
(boja o~iju)
Za{to volim ako volim
Ovo sam ja (moja fotografija ili crte`)
3
U~imo:
‡ upravni i neupravni govor
‡ pisawe dijaloga
‡ promenqive i nepromenqive vrste re~i
Opi{i igru koju si rado igrao sa svojim dru{tvom za vreme letweg raspusta.
Koja su pravila te igre?
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ opi{e{ igru koju voli{ da igra{
‡ u~estvuje{ u kvizu
‡ napi{e{ zami{qeni razgovor
‡ pomogne{ Ani da se obu~e
‡ zamisli{ razgovor o nekom problemu
‡ dovr{i{ strip
1. DRUGARSTVO
4
U~enici treba da se podele u dve ekipe (Aninu i Tintilinovu) i da organizuju kviz.
Tako }e na zanimqiv na~in obnoviti gradivo iz 3. razreda.
1. Izmisli po~etak jedne bajke:
2. Smisli zagonetku o psu:
3. Kako se pravilno pi{e: radio ili radijo?
4. Smisli o travi strofu od dva stiha:
5. Napi{i tri zajedni~ke imenice za psa:
6. Napi{i jednu uzvi~nu potvrdnu re~enicu o prijateqstvu:
7. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Kada Marko igra fudbal?
8. Napi{i pet glagola kojima se mo`e ozna~iti padawe ki{e:
9. Smisli i napi{i tri sme{na
imena za olovku:
11. Odredi rod i broj prideva umiqata:
12. Napi{i obave{tajnu re~enicu u kojoj svaka re~ po~iwe slovom n:
10. Dopuni re~enicu: Ana u~i.
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
Mogu}i broj poena: Osvojeno: Mesto:
(pril. o. za vreme) (pril. o. za mesto) (pril. o. za na~in)
,,
,
, , , .
.
VESELI KVIZ Anina ekipa
mogu}i broj poena
osvojeno
24
5
12. Napi{i upitnu potvrdnu re~enicu u kojoj
svaka re~ po~iwe slovom z:
9. Odgovori {aqivo na pitawe: Za{to je trava zelena?
1. Izmisli po~etak jedne basne:
2. Smisli poslovicu o lepom pona{awu u prirodi:
3. Kako se pravilno pi{e: istorija ili istoria?
4. Smisli o zecu strofu od dva stiha:
5. Napi{i tri vlastite imenice za psa:
6. Napi{i jednu obave{tajnu odri~nu re~enicu o qubavi:
7. Podvuci subjekat i predikat u re~enici: Za{to Ana danas dolazi?
8. Napi{i pet opisnih prideva uz imenicu sunce:
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
Mogu}i broj poena: Osvojeno: Mesto:
Tintilinova
ekipa
11. Odredi lice i broj glagola prepoznaju:
,
, , , .
10. Napi{i re~enicu Tintilin se sme{ka u
pro{lom:
sada{wem:
budu}em vremenu:2
24
6
UPRAVNI GOVOR
NEUPRAVNI GOVOR
Razgovor izme|u Milice i Dragana:
‡ Ana je rekla da joj se dopada{!
‡ [ta je rekla Ana?
‡ Da si joj simpati~an.
‡ Ma ne to. Navedi mi wene re~i.
‡ Aha, rekla je: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“.
1. Ana je rekla: „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“.
2. „Svi|a mi se onaj de~ak iz druge klupe“, rekla je Ana.
3. „Svi|a mi se“, rekla je Ana, „onaj de~ak iz druge klupe.“
1. A lastavica ozg re~e: ‡ Potok je kao nebo plav.
2. ‡ Potok je kao nebo plav ‡ lastavica ozg re~e.
3. ‡ Potok je ‡ lastavica ozg re~e ‡ kao nebo plav.
Upravni govor je navo|ewe tu|ih re~i ta~no onako kako su izgovorene. Takvo navo|ewe ne~ijih
re~i obele`ava se posebnim znacima ‡ navodnicima. Navodnici se stavqaju ispred i iza
upravnog govora. Postoje tri na~ina navo|ewa:
Umesto navodnika (koji nekad izgledaju i ovako: » «),
mo`e se staviti crta, kao u primeru stihova iz pesme
Grigora Viteza Kakve je boje potok:
Neupravni govor je posredno navo|ewe tu|ih re~i u ne{to izmewenom obliku.
Za takvo navo|ewe ne~ijih re~i ne koriste se navodnici, ve} re~i da i kako:
Ana je rekla DA joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe.
Ana je rekla KAKO joj se svi|a onaj de~ak iz druge klupe.
7
Slede}u re~enicu napi{i pravilno u neupravnom govoru, kao i na sva tri
opisana na~ina upravnog govora.
Napi{i re~enice u upravnom i neupravnom govoru
na osnovu onoga {to pi{e na slici.
Markojerekaotonisamu~inionamerno
neupravni govor:
upravni govor:
1. na~in
2. na~in
3. na~in
Posmatraj sliku. Napi{i zami{qen razgovor likova sa slike.
neupravni govor:
upravni govor:
Ana:
Tintilin:
Ma~ka:
8
[TA DA OBU^EM?
Gledaj sliku i napi{i pri~u
u upravnom govoru.
Prebaci upravni govor
u neupravni.
Ti:
9
DIJALOG
Dijalog je razgovor izme|u dve osobe. Re~i koje izgovaraju sagovornici su u upravnom govoru.
Razgovor mo`e biti pomirqiv i sva|ala~ki.
Da bi tvoj razgovor bio plodotvoran i pomirqiv
trebalo bi da po{tuje{ neka pravila:
1. razgovaraj o problemu
2. nastupi miroqubivo
3. napadaj problem, a ne osobu
4. usredsredi se na ono {to je u tom trenutku va`no
5. po{tuj tu|a ose}awa
6. preuzmi odgovornost za svoje postupke
1
Dobio/dobila si slabu ocenu u {koli.
Ti:
Zaqubio/zaqubila si se.
1
D. Plut, Q. Marinkovi}, Konflikti i {ta s wima, Kreativni centar, Beograd 2002, 25.
Ti:
Objasni kroz navo|ewe primera na koji na~in si razumeo ova pravila.
Napi{i kako bi o nekom problemu razgovarao sa drugom ili s roditeqem.
Ti:
Ti:
Ti:
10
PROMENQIVE I NEPROMENQIVE RE^I
Promene
Zove se Mira.
Od Mire dobijah osmeh ~esto,
pa Miri dadoh u srcu mesto.
Sad snivam Miru.
Dozivam: „Miro!“
Dru`im se s Mirom.
Pri~am o Miri.
I ja se mewam
uz muka trista,
a ona ‡ ni{ta,
ostala ista.
S. M.
Prime}uje{ da se imenica Mira u pesmi pojavquje u razli~itim oblicima. Pored te imenice,
promenqive re~i iz pesme su tako|e: zove se, dobijah, osmeh, dadoh, srcu, mesto, snivam,
dozivam, dru`im se, pri~am, ja, mewam se, muka, ona, ostala, ista.
Nepromenqive re~i su: od, ~esto, pa, u, sad, s, o, i, uz, trista, a, ni{ta.
Za promenqive re~i (do}i, do{ao, do{la, do{lo; sam, si, je, smo, ste, su; dobijati, dobijah,
dobija{e; srce, srca, srcu; pri~am, pri~a{, pri~a, pri~amo, pri~ate, pri~aju itd.)
karakteristi~no je to {to u re~enici dobijaju razli~ite zavr{etke.
Sve re~i u na{em jeziku dele se na promenqive i nepromenqive.
Nepromenqive re~i nikada ne mewaju svoj oblik.
Imenice, pridevi, zamenice, neki brojevi i glagoli su promenqive re~i,
jer prilikom upotrebe u re~enici mewaju svoj oblik.
11
Napi{i i nacrtaj zapo~eti strip prema basni „Cvr~ak i mravi“.
Nastavi daqe kako `eli{: mo`e{ da izmisli{ jo{ neki lik, druge doga|aje,
druga~iji zavr{etak. Najpre napravi plan u 6 slika.
1.
CVR^AK I MRAVI
3.
5.
2.
4.
6.
Cvr~ak peva i svira. Mravi rade.
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
Sledi prva kontrolna ve`ba
12
vrste re~i
re~enice
promenqive
imenice
pridevi
zamenice
brojevi (neki)
glagoli
nepromenqive
prilikom upotrebe u re~enici
mewaju svoj oblik
nikada ne mewaju
svoj oblik
O ovim vrstama re~i
u~i}e{ u petom razredu.
upravni govor
navodnici „ “ ili » «
crta ‡
neupravni govor
re~i da i kako
13
Zamisli i napi{i jedan sme{an telefonski razgovor.
Drug(arica) je qut(a) na tebe. Kako }e{ zapo~eti razgovor o problemu?
:
:
:
:
:
:
:
:
Ti:
Ti:
Ti:
U~imo:
‡ podela imenica po zna~ewu
‡ rod imenica
‡ broj imenica
‡ pisawe velikog slova
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ zamisli{ i napi{e{ sme{an telefonski razgovor
‡ zamisli{ kako bi razgovarao o nekom problemu
‡ re{ava{ ukr{tenice sa imenicama
‡ najavi{ nastup tebi omiqene li~nosti
‡ napravi{ intervju
‡ pi{e{ grafite
2. NAD@WEVA SE MOMAK I DEVOJKA
14
PODELA IMENICA PO ZNA^EWU
Imenice su re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava.
vlastite ‡ ozna~avaju
vlastita imena bi}a
(qudi i `ivotiwa),
geografskih pojmova
(reka, planina, mora)
Marija
@u}ko
Ni{
Morava
Rtaw
Jadransko more
zajedni~ke ‡ ozna~avaju
zajedni~ka imena bi}a,
predmeta i pojava
~ovek, majka, u~enica;
pas, `aba;
drvo, more, planina;
ki{a, vetar, sneg;
torba, kapa, ku}a
zbirne ‡ ozna~avaju
skup vi{e bi}a ili
predmeta iste vrste
deca, bra}a;
prasad, telad;
cve}e,
li{}e, kamewe
sre}a, tuga,
qubav, mladost,
detiwstvo, zdravqe
Napomena:
Misaone imenice ne mora{
obavezno da nau~i{
u ~etvrtom razredu.
apstraktne ili misaone
‡ ozna~avaju ose}awa,
osobine i stawa
voda
zemqa
pesak
malter
{e}er
bra{no
srebro
gradivne ‡ ozna~avaju
neku materiju ili gra|u
15
Napi{i zajedni~ke imenice za:
Napi{i apstraktne imenice suprotnog
zna~ewa.
Izmisli vi{e vlastitih imena za:
Napi{i vlastite imenice za:
ptice
ribe
biqke
sportove
delove tela
ode}u
planine
reke
dr`ave
narode
gradove
novine
la` ‡
mraz ‡
sre}a ‡
hrabrost ‡
siroma{tvo ‡
zdravqe ‡
‡
je`a
ma~ku
pesme koje }e{ napisati
16
g
r
a
d
i
v
n
e
Napi{i gradivne imenice za:
Re{i ukr{tenicu sa
gradivnim imenicama.
Upi{i zbirne imenice izvedene
od zajedni~kih: zrno, `bun, pile, pero,
lane, kamen.
Popuni tabelu odgovaraju}im imenicama.
1. metal
2. namirnica
3. plemeniti
metal
4. gra|evinski
materijal
5. fina
tkanina
6. pletivo
7. zapaqiva
te~nost
8. te~nost
2.
3.
4.
5.
6.
te~nosti
namirnice
metale
industrijske sirovine
tkanine
gra|evinski materijal
1.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
zajedni~ke
u jednini
zajedni~ke
u mno`ini
zbirne
trn trnovi trwe
gro`|e
prasad
kestenovi
`bun
klas
kamen
prsten
prutovi
r
z
b
i
n
e
17
ROD IMENICA
Imenice mogu biti mu{kog, `enskog ili sredweg roda.
Posmatraj slike i pomo}u zamenica taj, ta, to rasporedi i upi{i imenice prema rodu.
m
u
{
k
i
`
e
e
d
wn
s
s
k
i
i
r
mu{ki
taj
`enski
ta
sredwi
to
Pomozi Tintilinu da prema rodu rasporedi imenice: nebo, oluk, radost,
pismo, toplina, ime, va{ar, delo, cirkus, pla`a, pero,
mrak, iwe, nauka, dimwak, milina, zavesa.
~ovek
haqina
drvo
18
BROJ IMENICA
jednina mno`ina
Ovo je kwiga. Ovo su kwige.
Imenice imaju razli~ite oblike za jedninu i mno`inu. Imenica je u jednini kada ozna~ava
jedno bi}e ili predmet, a u mno`ini kada ozna~ava vi{e bi}a ili predmeta.
Popuni tabelu odgovaraju}im
oblicima imenica.
Neke imenice imaju samo mno`inu.
Popuni tabelu.
Neke zajedni~ke imenice imaju i oblik
zbirne imenice. Popuni tabelu.
jednina mno`ina
sin
pe{kiri
}erka
ptice
more
poqa
mno`ina
jednina mno`ina zbirna im.
list
cve}e
grane
19
Beograd Beogra|anin
Novi Sad Novosa|anka
Kraqevo Kraqev~anin
^a~ak
Kragujevac
Sombor
Ruma
Vaqevo
Vi{wica
Pan~evo
Evropa Evropqanin Evropqanka
Srbija Srbin
Crna Gora Crnogorac
Ma|arska
Rusija
Srem
Vojvodina
[umadija
Ma~va Ma~vanka
Banat
PISAWE VELIKOG SLOVA
Velikim slovom pi{u se imena kontinenata,
dr`ava, pokrajina i wihovih stanovnika.
Za velika slova va`e i pravila ova:
Velikim slovom pi{u se imena naseqa
(gradova i sela) i wihovih stanovnika.
Sigurno si zapazio da se kod vi{e~lanih imena dr`ava, pokrajina, gradova i sela velikim slovom pi{u
sve imenice, a malim re~i kao {to su i, na i sl.
Srbija i Crna Gora, Velika Britanija, Novi Sad, Petrovac na Mlavi, Kriva Reka
Napi{i pravilno re~enicu:
jasamletovaonajadranskommoruucrnojgoriugradukojisezovehercegnovikodro|akacrnogoraca.
20
KAKO NAJAVITI NE^IJI NASTUP
INTERVJU
Napi{i zami{qena
pitawa i odgovore.
Nacrtaj omiqenu li~nost.
Va`no je:
1. na koji na~in se obra}amo slu{aocima i gledaocima
2. re}i o kojoj }e se temi govoriti i zbog ~ega je to zna~ajno
3. predstaviti gosta, re}i wegovo ime, prezime i zvawe
4. predstaviti dostignu}a svoga gosta.
Po{tovani
Na{ gost je
Drago mi je {to mogu da vam predstavim
(navedi wegovo zanimawe i najva`nija dostignu}a)
. Danas }emo
razgovarati o
.
Ti:
Ti:
Ti:
Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup
tvoje omiqene li~nosti. Napi{i kakobi to u~initi.
.
Intervju je pripremqeni razgovor
s nekom osobom. Za intervju je
najva`nije da gost bude zanimqiv
i da pitawa budu dobra.
Tema je zanimqiva zbog
21
GRAFITI
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
Sledi druga kontrolna ve`ba
22
vlastite
zajedni~ke
zbirne
gradivne
apstraktne (misaone)
pravopis
vlastita imena bi}a;
nazivi geografskih pojmova
zajedni~ka imena bi}a,
predmeta i pojava
skup vi{e bi}a ili predmeta
iste vrste
materija ili gra|a
ose}awa, osobine, stawa
vlastite imenice pi{u
se velikim slovom
m., `. i sr. r.;
naj~e{}e u jednini
m., `. i sr. r.;
jednina i mno`ina
`. i sr. r.
oblikom jednine ozna~avaju
mno`inu
m., `. i sr. r.
naj~e{}e u jednini
m., `. i sr. r.
jednina i mno`ina
ozna~avaju imena bi}a,
predmeta i pojava
to su promenqive re~i;
mogu biti u:
po zna~ewu se dele na:
imenice
23
Objasni {ta zna~e pridevi koji ozna~avaju
qudske osobine.
Ako ne zna{ zna~ewe nekog prideva, potra`i
ga u re~niku srpskog jezika.
dru`equbiv
pouzdan
lakom
~astan
duhovit
sebi~an
povr{an
razmetqiv
zaqubqiv
tolerantan
iskren
ma{tovit
U~imo:
‡ pridevi
‡ rod i broj prideva
‡ gra|ewe prideva od imenica
‡ pisawe prisvojnih prideva
izvedenih od vlastitih imenica
‡ nagla{eni izgovor slogova u re~i
‡ dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i
‡ nagla{ene i nenagla{ene re~i u re~enici
‡ pisawe skra}enica
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ objasni{ zna~ewe nekih prideva
‡ opi{e{ sebe ili svog druga/drugaricu
‡ smisli{ zagonetke
‡ napravi{ prideve od imenica
‡ nastavi{ zapo~etu pri~u
‡ re{i{ ukr{tenicu sa skra}enicama
‡ zavr{i{ zapo~ete piramide re~i
‡ sa~ini{ pravilnik o ~uvawu `ivotiwa
3. ^OVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI
24
PRIDEVI
Vrata
Vrata su bela, plava, zelena,
visoka, te{ka ili malena.
Vrata su ku}na, dvori{na, gradska,
{kolska, seoska il’ mo`da carska.
Vrata su drvena, zlatna, platnena,
betonska, tr{~ana ili staklena.
Iza svih vrata puti} svetluca
do neke tajne, do nekog srca.
S. M.
Napi{i kakva vrata jo{ mogu biti?
^ija vrata jo{ mogu biti?
Od ~ega jo{ mogu biti vrata?
U ovoj pesmi uz imenicu vrata stoji ~itav niz re~i koje ozna~avaju osobine. To su pridevi.
Kada koristimo prideve, na{e kazivawe je lep{e i slikovitije.
Pridevi su re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju.
Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je ne{to, kako izgleda.
Prisvojni pridevi kazuju ~ije je ne{to, kome odnosno ~emu pripada.
Gradivni pridevi ozna~avaju od ~ega je ne{to, od koje je materije napravqeno.
25
Napi{i prideve koji se koriste u opisivawu qudi.
KAKO DA TE OPI[EM?
visok vitak
visina
pokreti
ruku
lice
usta
osmeh
boja
kose
boja
o~iju
debqina
pokreti
nogu
nos
u{i
glas
oblik
kose
oblik
o~iju
1. otvoren ~ovek otvoren prozor
2. zlatne ruke zlatan prsten
3. prazna glava prazna ~a{a
4. zavezan jezik zavezan ~amac
5. gvozdena voqa gvozden ekser
6. kameno srce kamena sekira
7. bakarno nebo bakarna `ica
26
Opi{i sebe ili svog
druga/drugaricu. Koristi prideve.
Uporedi i napi{i {ta zna~e:
PODELA PRIDEVA PO ZNA^EWU
Popuni tabelu.
opisni prisvojni gradivni
pridevi
imenice
pe}ina
olovka
ta{na
lopta
mra~na medve|a
27
ROD I BROJ PRIDEVA
Pove`ite prideve iz leve kolone
sa imenicama iz desne.
Rasporedi slede}e prideve uz odgovaraju}e imenice: pravi~na, zavidqive, dosetqiva,
odgovorna, povr{ne, iskrene, uobra`ene, snala`qiva.
lep dete
dobra de~ak
radoznalo devoj~ica
Za{to ove prideve nije mogu}e povezati druga~ije?
Koje pravilo bi mogao da izvede{?
Za de~aka }emo re}i: lep, dobar, radoznao.
Za devoj~icu: lepa, dobra, radoznala.
Za dete: lepo, dobro, radoznalo.
Pridevi, kao i imenice, mogu biti mu{kog,
`enskog i sredweg roda.
Pridevi, kao i imenice, mogu biti u jednini i u mno`ini.
Pridevi se u rodu i broju sla`u sa imenicama uz koje stoje.
devoj~ica:
devoj~ice:
Na osnovu ~ega si prideve rasporedio uz imenice?
[ta je to {to je zajedni~ko imenicama i pridevima?
Zna~i, uvek }emo za jednog de~aka re}i: hrabar, savestan de~ak (jednina);
za vi{e de~aka re}i }emo: hrabri, savesni de~aci (mno`ina).
Za jednu devoj~icu: plemenita, duhovita devoj~ica (jednina);
za vi{e devoj~ica: plemenite, duhovite devoj~ice (mno`ina).
Za jedno pile re}i }emo: nesta{no, lepo pile (jednina);
za vi{e pili}a: nesta{ni, lepi pili}i (mno`ina).
28
mu{ki `enski sredwi
jednina
mno`ina
jednina
mno`ina
jednina
mno`ina
jednina
mno`ina
mu{ki `enski sredwi
sunce mesec zvezde oblaci
sjajno beli
veliki
blistave
svetao paperjasti
tajanstveno
daleke
Ispod imenica u tabeli upi{i prideve u odgovaraju}em rodu i broju.
Popuni tabele.
SLAGAWE PRIDEVA SA IMENICAMA
lep
dobre
sre}na
veseo
~ista
nemirna
pospana
prijatno
{aren
vredno
29
Izmisli zagonetke za mesec i vetar.
IZVO\EWE PRIDEVA OD IMENICA
PISAWE PRISVOJNIH PRIDEVA IZVEDENIH OD VLASTITIH IMENICA
Pro{le godine smo u~ili da se od imenica mogu graditi (izvoditi) nove re~i ‡ druge imenice
i glagoli. Od imenice list nastale su, na primer, imenica listi} i glagol listati.
Od imenica se mogu graditi i pridevi, kao {to se vidi iz naredne tabele.
Prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica pi{u se dvojako:
1. velikim slovom kada se zavr{avaju na -ov, -ev, -in:
Petar ‡ Petrov; Wego{ ‡ Wego{ev; Marija ‡ Marijin
2. malim slovom kada se zavr{avaju na -ski, -~ki, -{ki:
Sombor ‡ somborski; Kragujevac ‡ kragujeva~ki; Ni{ ‡ ni{ki
imenica pridev
sunce sun~an
bes besan
plod plodan
bol bolan
bra{no bra{wav
drvo drven
30
Sa~ini prideve od imenica. Pazi na velika slova.
Nastavi zapo~etu pri~u.
vlastite
imenice
prisvojni pridevi
Srbin
Francuz
Beograd
Pan~evo
Dragana
Uro{
Jastrebac
gradivne
imenice
gradivni pridevi
zlato
staklo
srebro
pesak
voda
guma
vuna
Bio jedan car veliki kao . Imao je
`enu malu kao
, a ona je pri~ala kao
. On je }utao kao
31
NAGLA[ENI IZGOVOR SLOGOVA U RE^I
Izgovaraj slede}e re~i i oslu{kuj wihov zvuk.
Zaokru`i nagla{ene slogove u slede}im re~ima:
Re{i rebuse i smisli jedan i sam.
Kada re~i izgovara{ polako, u slogovima, zapazi}e{ da se svi slogovi ne izgovaraju isto.
U nekim re~ima jedan slog se izgovara ja~e. To je nagla{avawe sloga ili akcenat.
voda raditi
vodono{a zaraditi
navodwavawe zara|ivati
U ve}im re~nicima srpskog jezika sve re~i su akcentovane (osim nekih jednoslo`nih re~i).
Ako nisi siguran da li si ta~no ozna~io nagla{ene slogove, pogledaj u re~niku i proveri.
ruka
rukavica
rukovodilac
zemqa
zemqoradwa
zemqopisac
noga
nogavica
nogomet
Kako }e zvu~ati re~i kada ih pogre{no akcentuje{?
Da li }e se razumeti wihovo zna~ewe?
Na primer: voda, ruka, raditi.
Sigurno zapa`a{ da je ovako nagla{ene re~i te`e razumeti.
narogu{en
Iza ku}a ‡ moja ku}a,
iza zgrada ‡ moja zgrada.
Iza {uma ‡ moja {uma,
a u {umi ‡ potok {umi.
Ozna~i kra}e i du`e slogove u podvu~enim re~ima:
PISAWE SKRA]ENICA
32
DUGI I KRATKI NAGLA[ENI SLOGOVI U RE^I
Pro~itaj i objasni {ta zna~e re~enice:
Re{i ukr{tenicu:
Ako obrati{ pa`wu na akcenat, primeti}e{ da nagla{eni slogovi
nekad mogu biti dugi, a nekad kratki.
Kao {to si verovatno primetio, re~i luk i luk imaju isti oblik (iste glasove),
a razlikuju se po du`ini akcenta. U re~i luk (vrsta povr}a) akcenat je kratak,
a u re~i luk (vrsta oru`ja) on je dug.
Luk za luk. Luk za luk. Luk za luk.
Da se podsetimo: Skra}enica je skra}eno
pisawe re~i. Skra}enice postoje zbog toga
{to nam poma`u da lak{e pi{emo. Do sada
smo u~ili:
skra}enice za mere ‡ km (kilometar),
kg (kilogram);
druge skra}enice ‡ br. (broj), str. (strana),
god. (godina), u~. (u~enik);
Postoje jo{ neke skra}enice: itd. (i tako
daqe), i sl. (i sli~no), npr. (na primer).
Skra}eno mogu da se pi{u i imena dr`ava:
RS (Republika Srbija), SCG (Srbija i Crna
Gora), SAD (Sjediwene Ameri~ke Dr`ave).
1.
8.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1. npr. 2. str. 3. km 4. RS
5. u~. 6. god. 7. itd. 8. i sl.
Ozna~i iznad nagla{enog sloga: kratak izgovor , dug izgovor i dopi{i
druge re~i s istim naglaskom.
Pomozi Tintilinu da obele`i
kra}i i du`i izgovor re~i
i objasni {ta zna~e izrazi:
Pomozi Ani da zaokru`i duge i kratke
nagla{ene slogove u slede}im re~ima.
Dobi}e{ poruku.
33
noga ‡ ruka
voda ‡ roda
~esma ‡ reka
ma~e ‡ zeka
snop ‡ plast
vr~ ‡ mast
mek ‡ led
~ep ‡ med
korak
parada
no{wa
radost
planina
dvesta
srebro
}ebe
vinogradar
osobina
Vuk u jagwe}oj ko`i.
Zavadio bi dva oka u glavi.
Srce mu je si{lo u pete.
Pao mu je mrak na o~i.
Nisu mu sve koze na broju.
Ve`i to ma~ku za rep.
34
NAGLA[ENE I NENAGLA[ENE RE^I
Pro~itaj nekoliko puta naglas slede}e poslovice i obrati pa`wu na akcenat.
Zaokru`i akcentovani slog u re~ima u slede}im narodnim poslovicama i izrekama:
Popuni zapo~ete piramide re~i.
U na{em jeziku postoje re~i koje nemaju svoj akcenat, odnosno nagla{eni slog.
One se izgovaraju zajedno s re~ju ispred ili iza sebe i s wom ~ine akcenatsku
(izgovornu) celinu.
Kosim crtama ozna~ena je granica izme|u akcenatskih celina.
^ovek / bez slobode / kao riba / bez vode.
Drvo se / na drvo / naslawa, / a ~ovek / na ~oveka.
Zalud mi je / biser / kad mi grlo / davi.
Naobla~io se / kao da }e mu ki{a / iz ~ela / udariti.
Da se re~i / kupuju, / mawe bi ih / bilo.
35
Sa~ini pravilnik o ~uvawu `ivotiwa.
Napi{i {to vi{e re~i koje imaju sli~no zna~ewe kao slede}e:
Sastavi {to vi{e prideva od slova: VAINSLTOEK.
gledati brdo veseo lep tu`an
(naslov)
^lan 1
^lan 2
^lan 3
^lan 4 ‡ kaznene mere
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
Sledi tre}a kontrolna ve`ba
36
imenica
sneg
grad
vuna
pesak
sne`ni
gradski
vuneni
pe{~ani
pridev
vlastita imenica
Petar
Vesna
Beograd
[abac
Petrov
Vesnin
beogradski
{aba~ki
Ni{ ni{ki
prisvojni pridev
stoje uz imenice
i bli`e ih odre|uju
po tome
promenqive re~i; sla`u
se s imenicama uz koje stoje
u rodu i broju
po zna~ewu
se dele na
pridevi
gra|ewe prideva od imenica
opisne
prisvojne
gradivne
kakvo je ne{to
~ije je ne{to
od ~ega je ne{to
jednina: lepo mesto
mno`ina: lepa mesta
jednina: Markov sat
mno`ina: Markovi satovi
jednina: zlatna ogrlica
mno`ina: zlatne ogrlice
U~imo:
‡ pridevi
‡ rod i broj prideva
‡ gra|ewe prideva od
imenica
‡ pisawe prisvojnih
prideva izvedenih od
vlastitih imenica
‡ nagla{eni izgovor
slogova u re~i
‡ dugi i kratki nagla{eni
slogovi u re~i
‡ nagla{ene i nenagla{ene
re~i u re~enici
‡ pisawe skra}enica
4. NA MUCI SE POZNAJU JUNACI
37
Izmisli bajku.
Bajka o patuqku i za~aranoj princezi
Zav
r{
etak
Gl
av
ni
d
oga|
aji
Uv
od
: up
ozn
av
aw
e
sa l
ik
ov
im
a
nekoj dalekoj zemqi `iveo je
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ objasni{ zna~ewe
nekih prideva
‡ opi{e{ sebe ili svog
druga/drugaricu
‡ smisli{ zagonetke
‡ napravi{ prideve od
imenica
‡ nastavi{ zapo~etu
pri~u
‡ re{i{ ukr{tenicu sa
skra}enicama
‡ zavr{i{ zapo~ete
piramide re~i
‡ sa~ini{ pravilnik o
~uvawu `ivotiwa
38
LI^NE ZAMENICE
Izmeni naboqe i prepi{i ovu pri~u Tawe
To{ev. Koristi li~ne zamenice tako da pri~a
ne bude dosadna.
Dosadna lopta
Sva deca su imala lopte. Lopte su tako lepe.
Danas sam i ja dobila loptu. ‡ Kako si mi, lopto,
divna! ‡ rekla sam. Drugarice su mi tra`ile loptu.
Od lopte se nisam odvajala. Mama mi je rekla da smo
dosadne i lopta i ja. Kako je mogu}e da lopta bude
dosadna?
Sigurno zapa`a{ da je imenica lopta u ovom tekstu pomenuta mnogo puta, {to nije dobro.
Da bi se izbeglo sli~no ponavqawe, u govoru ~esto koristimo zamenice.
Zamenice su re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i pojave.
Li~ne zamenice upu}uju na lica.
jednina
1. lice ja
2. lice ti
3. lice on, ona, ono
mno`ina
1. lice mi
2. lice vi
3. lice oni, one, ona
Kada sam se vratila iz {kole, videla sam da sam zaboravila kwigu. Zbog toga sam se vratila
po . Usput sam srela druga i drugaricu, pa sam stala da bih s porazgovarala.
Nastavila sam do {kole i uzela kwigu. ^im sam stigla ku}i, pozvala je mama. Pitala
me je da li sam kupila ono {to je rekla. Odgovorila sam da }u tek i}i u
prodavnicu, po{to sam morala da se vratim u {kolu po kwigu. Mama je kazala da sam
ba{ zaboravna.
39
Dopuni re~enice odgovaraju}im li~nim zamenicama.
Dopuni re~enice odgovaraju}im oblicima li~nih zamenica.
1. Zamenica ja upu}uje na lice
koje govori.
2. Ti upu}uje na lice kojem se govornik
obra}a, na sagovornika.
3. Zamenica on, ona, ono upu}uje na lice
odnosno predmet o kojem se govori.
su se naqutili.
je radosna.
sam ponosan.
ste nas razumeli.
si mi pomogla.
smo vam se obradovali.
1. Zamenica mi upu}uje na grupu kojoj
pripada govornik.
2. Zamenica vi upu}uje na grupu u kojoj je
sagovornik, kao i na vi{e sagovornika.
3. Zamenicama oni, one, ona upu}uje se na lica
koja ne u~estvuju u razgovoru, kao i na predmete.
Dakle, li~ne zamenice imaju posebne oblike za jedninu i mno`inu; zamenice 3. lica jednine
i mno`ine imaju i posebne oblike za sva tri roda ‡ mu{ki, `enski i sredwi.
Li~ne zamenice u re~enici ~esto vr{e slu`bu subjekta, ba{ kao i imenice na koje same upu}uju.
Sve zamenice u re~enicama iz prethodnog ve`bawa imaju tu slu`bu.
Zamenice su, kao {to smo ve} rekli, promenqive re~i.
Zbog toga se i li~ne zamenice u re~enici pojavquju u razli~itim oblicima.
ja mene (me), meni (mi), mnom, o meni
ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi
on, ono wega (ga), wemu (mu), wim, o wemu
ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o woj
mi nas, nama (nam), nama, o nama
vi vas, vama (vam), vama, o vama
oni, one, ona wih (ih), wima (im)
40
Napi{i nekoliko predloga o tome {ta bi moglo da se uradi
da bi se lep{e `ivelo u tvojoj okolini.
Ja bih mogao da
Ti bi mogao/mogla da
Oni bi mogli da
Mi mogli da
Vi mogli da
Sagovorniku se naj~e{}e obra}amo li~nom zamenicom za drugo lice jednine ‡ ti.
Zdravo, Tamara, da li si me ti zvala?
Me|utim, ukoliko sagovorniku `elimo da iska`emo po{tovawe, mo`emo mu se obratiti zamenicom
za drugo lice mno`ine ‡ vi. Na taj na~in razgovaramo s nepoznatim osobama, kao i sa starijima od sebe.
Dobar dan, ja sam Zoran, da li ste vi gospo|a Petrovi}?
Pravopisno pravilo: Kada li~nu zamenicu vi (vas, vama/vam) upotrebqavamo iz po{tovawa,
mo`emo je pisati i velikim slovom.
Draga u~iteqice, javqam Vam se s letovawa.
UPOTREBA ZAMENICE VI
Izmisli brojalicu sa li~nim zamenicama.
Ja sam ovde,
ti si
On/ona
Mi smo
Vi ste
Oni/one
Ja sam meda,
tra`im meda.
Ti si
On/ona je
Mi smo
Vi ste
Oni/one
41
PROBLEMI
Marija `eli da smr{a. Luka `eli da kupi skije. Milena `eli da ima
vi{e prijateqica. Marko `eli da pi{e dobre pesme i pri~e.
Marija, trebalo bi da jede{ mawe slatki{a.
Luko,
TVOJI SAVETI
Oni imaju probleme. Ohrabri ih i posavetuj {ta da urade.
Pove`i doga|aje i odgovaraju}a ose}awa kao {to je zapo~eto. Jedno ose}awe je suvi{no.
Milena,
Marko,
mr`wa
`alost
divqewe
strah
qubav
qutwa
Kako sam mogao da zaboravim svesku?!
Tako mi je milo kad me pogleda.
U podrumu je bilo mra~no.
O, kako ona lepo govori!
Moj pas se razboleo.
42
BROJEVI
Dopuni slede}e re~enice odgovaraju}im oblicima zamenice ti
i rednih brojeva drugi, ~etvrti i peti:
Smisli i napi{i na koje sve na~ine mo`e da se koristi jedno obi~no dugme.
S. M.
Prvi let
„Jedan, dva, tri.
Na broju ste svi.
Prvi, drugi, tre}i!
Po redu pole}i!
U zbiru ste troje.
Zna~i: uspelo je!“
Brojevi su re~i koje kazuju:
1. koliko je bi}a odnosno predmeta na broju; to su osnovni brojevi: jedan, dva, tri, deset...
2. koje je neko ili ne{to po redu; to su redni brojevi: prvi, drugi, tre}i, deseti...
3. koliko je bi}a u zbiru; to su zbirni brojevi: dvoje, troje, petoro...
Neki brojevi su promenqivi, a neki nisu.
Ti si u~enik (~etvrti) razreda. Sa (ti) u
(druga) klupi sedi Ana. Iza (ti) u (peta) klupi
su dva de~aka. O (ti) i Ani se pri~a da ste dobri drugovi.
Prvi na~in:
Drugi na~in:
Tre}i na~in:
Napomena: Zbirne brojeve za sada ne mora{ da zna{.
O wima }e{ u~iti u petom razredu.
43
Re{i ukr{tenicu i izmisli brojnu zagonetku za prozor. Re{ewa se kriju u slikama.
p r o z o r
1.
6.
2.
3.
4.
5.
1. Jedan sipa, drugi pije, tre}i raste veselije
2. Oko pawa dva lokvawa
3.
4. Jedna guja preko bela sveta
5. Dva podruma, jedan direk
6. Jedna glava, a stotinu kapa
Jedan |ak iz osmog reda,
dva |aka iz sedmog
tri
osam |aka
svaki od wih `eli sesti
ispred pite sa vi{wama prvi,
kod zubara trideset i {esti.
Popuni tabelu.
Zavr{i zapo~etu brojalicu.
[ta ko voli ‡ nek izvoli!
jedan
{eststo
jedanaest
devedeset
{esti
sedamnaesti
{ezdeseti
OSNOVNI BROJEVI REDNI BROJEVI
44
GRA\EWE IMENICA I PRIDEVA OD BROJEVA
Od brojeva se ~esto grade druge re~i, kao {to su imenice i pridevi.
1. Od osnovnih brojeva dobijene su slede}e re~i:
osnovni broj imenica pridev
jedan
jedinac
jedinica
jedini, jedina, jedino;
jednostavan
dva
dvoboj; dvoglas;
dvokolica
dvogrba; dvokrak;
dvostruk
tri
trogodi{wak; trome|a; trobojka;
trougao; trospratnica
trodnevni; trokrevetni;
tro~lani; troglav
~etiri
~etvorobroj;
~etvorogodi{wak
~etvorosoban;
~etvorocifren
Pomozi Ani da od brojeva, imenica i drugih re~i
izvede slo`ene re~i i da ih objasni.
stolica sa tri noge
buzdovan sa {est pera
pu{ka sa dve cevi
stonoga
jednosmerna
petodinarka
2. Od zbirnih brojeva, na primer, dobijene su imenice: Trojeru~ica, ~etvorosed.
3. A od rednih brojeva imenice: prvak, drugak, tre}ak; ~etvrtina, petina i sl.
45
Napi{i tri predloga za boqe dru`ewe qudi.
Pomozi Tintilinu da nastavi sme{nu pri~u u kojoj }e ~esto
koristiti brojeve.
^etvrtog dana u nedeqi, u ~etvrtak, ^etvrtko, u~enik ~etvrtog razreda, pojeo je ~etiri kola~a.
Prvi kola~
Prvi:
Drugi:
Tre}i:
Re{i rebuse.
46
PISAWE BROJEVA I DATUMA SLOVIMA
PISAWE ZAGRADE
NIJE ‡ NEGO
Kad broj ho}e{ da napi{e{,
dobro je i ovo znati:
Nije dvesto ‡ nego dvesta,
nije tristo ‡ nego trista.
Ne {estdeset ‡ no {ezdeset,
ne jedanajest ‡ no jedanaest.
Nije {esto ‡ nego {eststo,
ne ~etristo ‡ ve} ~etiristo.
Ko zna vi{e
‡ za broj vi{e ‡
lep{e di{e.
S. M.
Napi{i slovima brojeve: 12, 36, 418, 1960, 2511.
Napi{i brojevima na tri na~ina datum svoga ro|ewa.
Na primer, kad ka`emo:
U ovoj kwizi (str. 50) pi{e da je glagol pevam
u prezentu (u sada{wem vremenu), a da je glagol
peva}u u futuru (u budu}em vremenu).
Navedi svoj primer upotrebe zagrade:
Zagradom se odvaja dopunski podatak ili obja{wewe.
47
Zamisli i napi{i razgovor izme|u ku}a sa slike.
Neki ~ovek je u parku tukao psa. Napi{i {ta su o tome rekli:
pas
~ovek
jedna baka
ma~ka
policajac
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba
48
li~ne zamenice
brojevi
upu}uju na lica ili na predmete
zamenica vi mo`e se pisati velikim slovom kada se nekoj osobi
obra}amo s po{tovawem
jednina
osnovni redni zbirni
pravopis
mno`ina
ja mene (me), meni (mi), mnom, o meni
ti tebe (te), tebi (ti), tobom, o tebi
on, ono wega (ga), wemu (mu), wim, o wemu
ona we (je), woj (joj), wu (je, ju), wom, o woj
mi nas, nama (nam), nama, o nama
vi vas, vama (vam), vama, o vama
oni, one, ona wih (ih), wima (im)
koliko je bi}a odnosno
predmeta na broju
koje je neko ili ne{to
po redu
koliko je bi}a odnosno
predmeta u zbiru
Zamenice su promenqive re~i i imaju razli~ite oblike za jedninu i mno`inu, kao i za pojedine pade`e.
ja
ti
on, ona,
ono
govornik
sagovornik
lice ili predmet
o kome se govori
mi
vi
oni,
one, ona
grupa kojoj pripada govornik
grupa kojoj pripada sagovornik
lica koja ne u~estvuju u razgovoru;
predmeti o kojima se govori
49
O kwizi:
O psu:
1.
2.
3.
4.
5.
1.
2.
3.
4.
5.
Pomozi Tintilinu da postavi zanimqiva pitawa o kwizi i psu.
Koja je najmawa, a koja najve}a kwiga na svetu?
Za{to psi ne vole ma~ke?
ZANIMQIVA I NEOBI^NA PITAWA
U~imo:
‡ glagoli ‡ obnavqawe
‡ sada{we, pro{lo i budu}e vreme
‡ izvo|ewe glagola od imenica i prideva
‡ vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici
‡ prosta re~enica
‡ predikat (glagolski i imenski)
‡ subjekat
‡ izgovor glasova
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ postavqa{ neobi~na pitawa
‡ izvodi{ glagole od imenica i prideva
‡ dovr{i{ pesmu o vetru
‡ opi{e{ izgled {kole danas i u budu}nosti
‡ dovr{i{ basnu bez glagola
‡ zamisli{ kako vrabac razmi{qa
o sebi i drugima
‡ pi{e{ dnevnik
‡ sastavi{ poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa
5. ^UDESNI SVET
50
GLAGOLI
SADA[WE, PRO[LO I BUDU]E VREME
Glagoli su promenqive re~i i imaju posebne oblike za razli~ita lica.
Dakle, imaju razli~ite oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine.
Glagoli mogu ozna~avati: pro{lo, sada{we i budu}e vreme.
Glagoli su re~i koje ozna~avaju:
jednina
1. Ja u~i-m.
2. Ti u~i-{.
3. On, ona, ono u~i.
mno`ina
1. Mi u~i-mo.
2. Vi u~i-te.
3. Oni, one, ona u~-e.
pro{lo
Pevao sam,
pro{lo vreme (perfekat)
ozna~ava radwu koja se
odigrala pre trenutka govora
sada{we
pevam
sada{we vreme (prezent)
ozna~ava radwu koja se
de{ava u trenutku govora
budu}e
i peva}u.
budu}e vreme (futur)
ozna~ava radwu koja }e se
de{avati u budu}nosti
radwu
radi
peva
stawe
raste
sneva
zbivawe
grmi
seva
glagol u~iti
Pu` i vo }e se tu}i,
koze kola
sviwa brke
ma~ke ra~un
kow na grani
zec put
vuk na drumu
a mrav bure
roda `abe
mi{ se s ma~kom
Pu` i vo su se tukli,
koze su kola
sviwa brke
ma~ke su ra~un
kow je na grani
zec put
vuk na drumu
a mrav bure
roda `abe
mi{ se s ma~kom
51
Ja sam ~udo video
Pu` i vo se tuku,
koze kola vuku,
sviwa brke su~e,
ma~ke ra~un u~e,
kow na grani spava,
zec put preorava,
vuk na drumu prosi,
a mrav bure nosi,
roda `abe slu`i,
mi{ se s ma~kom dru`i.
Narodna pesma
Prepi{i glagole iz pesme:
U kom su vremenu glagoli u pesmi?
,
,
,
,
,
,
,
,
.
,
,
,
,
,
,
,
,
.
Dopuni prazna mesta glagolima
u pro{lom vremenu.
Dopuni prazna mesta glagolima
u budu}em vremenu.
52
IZVO\EWE GLAGOLA OD IMENICA I PRIDEVA
Glagoli se ~esto izvode od imenica i prideva.
Od glagola se izvode glagolske imenice.
put ‡ putovati
ruka ‡
zid ‡
glas ‡
sanke ‡
leto ‡
boja ‡
u~iti ‡ u~ewe
tr~ati ‡
misliti ‡
pisati ‡
brojiti ‡
disati ‡
snevati ‡
gledati ‡
beo ‡ beliti
crven ‡
ravan ‡
o{tar ‡
mudar ‡
glup ‡
hladan ‡
se
se
tra`im
zahvaquju se
sada{we vreme
(prezent)
smi{qali su
razgledali smo
pro{lo vreme
(perfekat)
pomo}i }u
ispri~a}emo
budu}e vreme
(futur)
Pomozi Tintilinu da popuni tabelu.
53
Volim
Ne sla`em se sa
Da sam nevidqiv(a)
Kad bih bio/bila
{ta radi oko gleda, `muri,
miluje,{ta radi ruka
{ta radi noga
[ta je to?
[ta to prija sve dok vrelo sunce sija,
kada {u{ka, hladi, piri,
kada _________, _________, _________,
kad lahori i }arlija?
^ik pogodi {ta to godi,
kada {umi, furwa, struji,
kada _________, _________, _________,
kada bruji, gudi, huji?
[ta to pla{i
kada se~e, bri{e, kosi,
kada _________, _________, _________,
lomi, vitla, ~upa, nosi?
[ta to preti, {ta to stra{i
kad zavija i fiju~e,
kada _________, _________, _________,
grmi, urla i jau~e?
U sekundi i na metar duva __________.
Pomozi Tintilinu da napi{e:
Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete re~enice. Dopuni ovu pesmu glagolima.
54
Izgled {kole u budu}nosti...Izgled {kole danas...
Nastavni predmeti, u~ewe,
ocewivawe danas...
U~iteqi i odnosi sa
|acima danas...
U budu}nosti...
U budu}nosti...
Na drvetu gavran. U kqunu sir.
Napi{i {ta zapa`a{.
Poku{aj da ispri~a{ basnu „Gavran i lisica“ bez glagola:
[KOLA DANAS I U BUDU]NOSTI Napi{i kako izgledaju {kole danas,
a kako }e izgledati u budu}nosti.
subjekat
imenica
Masla~ak
55
VRSTE RE^I I SLU@BA RE^I U RE^ENICI
Odredi kojoj vrsti pripada re~ prole}e, kao i slu`bu koju ima u re~enicama:
Dovr{i zapo~ete re~enice.
Do sada smo upoznali pet vrsta promenqivih re~i: imenice, prideve, zamenice, brojeve i glagole.
Svaka od ovih vrsta re~i ima svoje osobenosti. Kada se na|u u re~enici, re~i mogu da imaju razli~ite
slu`be, odnosno uloge. Mogu biti u slu`bi subjekta, predikata, prilo{ke odredbe itd.
Dakle, imenica masla~ak u prvoj re~enici ima slu`bu subjekta, a u drugoj slu`bu
prilo{ke odredbe za mesto.
Prole}e je stiglo. U prole}e cvetaju tre{we.
Me|utim, i imenice i glagoli mogu imati i druge slu`be. O wima }emo tek u~iti.
vrsta re~i
slu`ba
predikat
vrsta re~i
predikat
slu`ba
imenica
Leptir
glagol
je sleteo
imenica
na masla~ak.
subjekat pril. odr. za mesto
glagol
je procvetao.
Drago mi je
Ne volim kada
Zapa`am
56
PROSTE RE^ENICE
Re~enice se po sastavu dele na proste i slo`ene. Proste re~enice imaju samo jedan predikat, dok slo`ene
mogu imati dva i vi{e predikata. O slo`enim re~enicama }e{ u~iti u narednim razredima.
Predikat je glagol u li~nom glagolskom obliku. Li~ni glagolski oblici su oni
koji imaju posebne oblike za 1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine.
[ta sija?[ta radi ma~ka?
Ma~ka
[arena
ma~ka gleda.
za~u|eno Zubato
sunce sija.
oskudno
Pro{iri proste re~enice
o ma~ki i suncu.
Na|i subjektu vi{e predikata. Na|i predikatu vi{e subjekata.
Pro{irene re~enice nisu
tako kratke, uz subjekat
i predikat imaju dodatke.
gleda.
prede.
sunce.
lice.
Prosta re~enica je kratka, sastoji se od subjekta i predikata.
jednina
1. (Ja) u~im.
2. (Ti) u~i{.
3. (On, ona, ono) u~i.
mno`ina
1. (Mi) u~imo.
2. (Vi) u~ite.
3. (Oni, one, ona) u~e.
57
PREDIKAT
GLAGOLSKI PREDIKAT
Napi{i proste re~enice sastavqene od slede}ih subjekata i predikata:
ki{a, de~ak, beba, tata, sestra, radi, crta, pada, igra se, spava.
Predikat i subjekat su najva`niji re~eni~ni ~lanovi.
Predikat u re~enici kazuje radwu, stawe ili zbivawe koje vr{i subjekat.
Dobija se na pitawe: [ta radi subjekat?
Predikati iskazani glagolima nazivaju se glagolski predikati.
Kada smo govorili o prostoj re~enici, rekli smo da ona mo`e da se sastoji samo od subjekta i predikata.
Ana u~i.
Prosta re~enica mo`e da se pro{iri, pa da sadr`i i druge re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune.
ANA marqivo U^I matematiku svakog dana za svojim stolom.
Na taj na~in pro{irili smo re~enicu.
Pored toga {to smo dobili odgovor na pitawa:
[ta radi Ana? (u~i), i Ko radi? (Ana), saznali smo tako|e i:
{ta Ana u~i: matematiku
kako u~i: marqivo
kada u~i: svakog dana
gde u~i: za svojim stolom
Dakle, saznali smo ne{to vi{e o radwi koju Ana vr{i.
Ta radwa ozna~ena je glagolom ~itati.
Subjektu se mogu pripisivati razli~ite radwe. To mo`emo u~initi raznim glagolima.
Ana u~i / se {eta / spava / raste...
58
glagolski predikat imenski predikat
Vrabac uzle}e. Vrabac je gladan.
IMENSKI PREDIKAT
Pomozi Ani da upi{e glagolske i imenske predikate.
Kad predikat ~ini samo glagol, tad se zove predikat
glagolski; doda li se pridev, imenica, doda li se broj
il' zamenica, tad se zove predikat imenski.
Pored glagolskog predikata postoji i imenski predikat.
Imenskim predikatom subjektu se umesto radwe pripisuju
neka svojstva i osobine.
Imenski predikat se sastoji od:
glagolskog dela
(skra}enih oblika
glagola jesam)
1. (je)sam
2. (je)si
3. je(ste)
1. (je)smo
2. (je)ste
3. (je)su
i
imenice
prideva
zamenice ili
broja
je
devoj~ica/pametna.
takva/prva.
Ana
Napomena: Ova lekcija nije obavezna,
jer }e{ o imenskom predikatu u~iti
u petom razredu.
Re{i rebus.
59
SUBJEKAT
IMENI^KI SKUP RE^I Podvuci subjekte u slede}im re~enicama:
Subjekat u re~enici kazuje ko je vr{ilac radwe.
Dobija se na pitawe: Ko vr{i radwu?
subjekat predikat
radwa Marko peca.
stawe Baka spava.
zbivawe Vetar duva.
osobina Kwiga je zanimqiva.
svojstvo Marta je studentkiwa.
Moja sestra je pred{kolac.
Mi se stalno igramo.
Planina je visoka.
Wihovi roditeqi su veoma zauzeti.
Ulogu subjekta u prethodnim primerima vr{e imenice.
Osim pojedina~nih re~i, slu`bu subjekta mogu da vr{e
i skupovi re~i.
Brat spava.
U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i imenica brat.
Moj mali brat spava.
U ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{i skup re~i
moj mali brat.
Napi{i {alu koju voli{ da pri~a{ u dru{tvu.
Re{i rebus.
60
Napi{i kako o sebi razmi{qa vrabac, a kako o vrapcu razmi{qaju ma~ka, gusenica,
gavran i krava.
61
Datum:
ZABAVNO POPODNE U MOM DNEVNIKU
Zamisli da tvoj razred organizuje zabavu na kojoj }e se pevati, svirati, recitovati,
pri~ati anegdote, igrati pod maskama itd. Ti si zvezda zabave.
Zapi{i u svoj dnevnik kako je to izgledalo.
Zamisli da si se ti razboleo i da nisi mogao da ide{ na zabavu.
Zapi{i u svoj dnevnik kako si se ose}ao.
Zamisli da je o va{oj zabavi napravqen prilog za lokalnu televiziju. Napi{i izve{taj.
Datum:
Datum:
62
c
~
|
x
}
h
q
l
n
w
Smisli i napi{i re~i i re~enice koje po~iwu suglasnicima:
^itaj tekst najpre lagano, a onda br`e. Va`no je da se svaki glas u re~i lepo ~uje.
VE@BE U IZGOVORU GLASOVA
^AVRQAWE
Car carici ~isti cipelice,
^i~ak ~i~i celiva ~izmice.
\evrek \or|u, a |ur|evak |aku,
xin u xipu, xemper u buxaku.
]urka |uska, }u}ori }uranu,
hr~ak ho}e haqinu i hranu.
Qiqa quqa Lenu na quqa{ci,
nana wi{e Nenu na wihaqci.
]up u }o{ku ~udi se i }uti,
~udno ~udo ~esto }ete ~uti.
S. M.
63
U nedequ tvoji prijateqi odlaze na izlet na planinu. Napi{i {ta bi im savetovao.
Sastavi poruke o ~uvawu biqaka i `ivotiwa.
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
Sledi peta kontrolna ve`ba
64
glavni re~eni~ni ~lanovi
slo`ena re~enica
Slo`ena re~enica ima dva
ili vi{e predikata.
glagolski imenski
predikat
u~i je u~enik
glagoli
prosta re~enica
Prosta re~enica ima
jedan predikat.
subjekat
Marko/On
imaju razli~ite oblike za
1, 2. i 3. lice jednine i mno`ine
pi{em, pi{e{, pi{e
pi{emo, pi{ete, pi{u
spavam, spava{, spava
spavamo, spavate, spavaju
ali: grmi, seva, svi}e
imaju posebne oblike za sada{we,
pro{lo i budu}e vreme
radio sam/radila sam;
radim; radi}u
spavao sam/spavala sam;
spavam; spava}u
grmelo je; grmi; grme}e
ozna~avaju
radwu
stawe
zbivawe
65
PISAWE SUGLASNIKA J
daire, kai{
{eik, ateista
doista, egoista
uigran, ruina
violina, radio
u~io, kosio
ai
ei
oi
ui
io
ija
ije
iju
moji, tvoji
broji, boji
stoji, postoji
prija, Srbija
dijeta, pijem
fijuk, cijuk
Suglasnik j se ne pi{e izme|u samoglasnika A i I, E i I, O i I, U i I; I i O.
Pi{e se izme|u samoglasnika I i A, I i E, I i U; u nekim slu~ajevima izme|u O i I.
istorija, istorijski
[umadija, {umadijski
Marija, Mariji
Ilija, Iliji
Vojin, Voji}
Boja, Boji}
Ovde mi
nije mesto!
Ovde
mi je mesto!
ali
U~imo:
‡ pisawe suglasnika j
‡ objekat
‡ atribut
‡ prilo{ke odredbe za mesto,
vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe
‡ skupovi re~i u re~enici
‡ red re~i u re~enici
Tvoj zadatak }e biti da:
‡ napi{e{ vremenski izve{taj
‡ re{i{ gramati~ku ukr{tenicu
‡ napi{e{ {ta rade `ivotiwe
‡ pomogne{ Ani u pisawu predloga
za boqe odnose u odeqewu
‡ napravi{ svoje novine
‡ obnovi{ gramatiku na dve strane
6. DOBRO SE DOBRIM VRA]A
66
OBJEKAT
Da li voli{ pala~inke? Bez obzira na to koliko ih voli{, obrati pa`wu na slu`bu re~i
u ovim re~enicama:
Ana jede pala~inke. Zoran razmi{qa o pala~inkama.
Subjekat u prvoj re~enici je Ana, a u drugoj Zoran.
Predikat u prvoj re~enici je glagol jede, a u drugoj glagol razmi{qa.
Re~i pala~inke, o pala~inkama i u jednoj i u drugoj re~enici trpe radwu; na wima se radwa vr{i,
odnosno obuhva}ene su radwom. Takvu slu`bu re~i nazivamo objekat.
Objekat je glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili na ~emu se radwa vr{i.
Dobija se na pitawa: KOGA ili [TA?
Objekat mo`e biti samo jedna re~, a mo`e biti i skup re~i (imeni~ki skup re~i).
subjekatski skup
predikat
(jedna re~)
predikat (jedna re~)
objekat
(jedna re~)
subjekat
(jedna re~)
predikatski skup
jedu slatke, ukusne pala~inke.
objekatski skup
Gladna deca
jedu pala~inke.Deca
Skup re~i slatke, ukusne pala~inke u ovoj re~enici ima slu`bu objekta.
67
glagol
Perem
objekat
Pripremam
glagol
^istim
objekat
Spremam
Volim
Ne volim
Razmi{qam o
Miri{em
Gledam
Radujem se
[ta radi{ sam?
Napi{i one objekte koji dopuwavaju radwu koju zna{ da obavqa{.
Napi{i {to vi{e objekata uz navedene glagole.
68
ATRIBUT
Pro~itaj re~enice:
Brza reka proti~e kroz veliki grad.
Marijino dvori{te je veliko.
Ja volim pamu~ne xempere.
Istaknute re~i koje stoje uz imenice govore nam:
‡ kakvi su reka i grad (opisni pridevi brz i veliki)
‡ ~ije je dvori{te (prisvojni pridev Marijin)
‡ od ~ega je xemper (gradivni pridev pamu~ni)
Pogledajmo atribute u slede}em tekstu:
Bila je jesen. I{li smo uskom {umskom stazom. Velike, razgranate kro{we bile su gole.
Po zemqi je bilo razasuto `uto i crveno li{}e. Samo se ponegde mogla videti zelena boja,
na nekom usamqenom ~etinaru. Vla`na, mekana zemqa ugibala se pod na{im `urnim koracima.
‡ uska {umska staza
‡ velike, razgranate kro{we
‡ `uto i crveno li{}e
‡ zelena boja
‡ neki usamqeni ~etinar
‡ vla`na, mekana zemqa
‡ na{i `urni koraci
Uporedi funkciju prideva `ut u slede}im re~enicama:
Re~i koje stoje uz imenice (i druge re~i) i bli`e ih odre|uju
nazivaju se atributi.
Prime}uje{:
‡ da su u slu`bi atributa naj~e{}e pridevi
‡ da tu slu`bu pored prideva mogu da vr{e i druge vrste re~i (zamenice neki, na{i)
‡ da dva (i vi{e) atributa mogu da stoje jedan do drugog
‡ da se atributi sla`u sa imenicom uz koju stoje u rodu i broju
@uto li{}e je opalo.
pridev `ut u slu`bi
atributa
Li{}e je `uto.
pridev `ut u slu`bi
imenskog dela predikata
Atribut je imenski dodatak
koji zna~i neku osobinu,
il’ pripadnost ili koli~inu.
4.
3.
1.
2.
69
kakav? (osobina)
Vla`an
~iji? (pripadnost)
sneg je padao u gradu
koliko? (koli~ina)
i polomio stabala.
Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.
Ve`baj pisawe izve{taja o vremenu i koristi pro{irene re~enice.
1. Ozna~ava radwu koja se vr{i u trenutku govora
2. Re~i koje ozna~avaju radwu, stawe i zbivawe su...
3. U re~enici Danas pada ki{a, re~ danas ima slu`bu
prilo{ke odredbe za...
4. Re~ u re~enici koja kazuje ko vr{i radwu
5. Nagla{avawe slogova u re~i nazivamo...
6. Imeni~ki dodatak koji ozna~ava neku osobinu,
il’ pripadnost ili koli~inu
7. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a, predmeta i pojava
8. Glagolski dodatak koji ozna~ava na kome ili
na ~emu se vr{i radwa
9. Re~i koje upu}uju na bi}a, predmete i pojave
5.
6.
7.
8.
9.
70
PRILO[KE ODREDBE ZA MESTO, VREME I NA^IN VR[EWA
GLAGOLSKE RADWE
[ta rade `ivotiwe?
Napi{i na slede}oj strani {to vi{e re~enica o svakoj `ivotiwi. Koristi zadate glagole
za predikate, a druge zadate re~i za prilo{ke odredbe. Neke smisli i sam.
Ve} smo govorili o prostim re~enicama. Kada se pro{ire, pored subjekta i predikata mogu imati i druge
re~eni~ne ~lanove ‡ odredbe i dopune. Odredbe i dopune odnose se na predikat, odnosno bli`e ga
odre|uju ili dopuwuju. Pro~itaj re~enicu:
Mi se posle {kole rado igramo u parku.
Subjekat ove re~enice je li~na zamenica mi, predikat je glagol se igramo. Skup re~i posle {kole
odre|uje vreme vr{ewa radwe, rado ozna~ava na~in na koji se radwa vr{i, a re~i u parku odre|uju
mesto vr{ewa radwe.
Re~i koje u re~enici odre|uju mesto,
vreme ili na~in vr{ewa radwe
nazivaju se prilo{ke odredbe.
tr~i, gazi,
leti, spava,
laje, mjau~e,
kquca, cvrku}e,
viri, gricka,
prede itd.
[ta rade?
(glagoli)
ujutru, u podne,
uve~e, dawu,
no}u, zimi,
leti, u prole}e,
u jesen
itd.
Kada?
(vreme)
brzo, sporo,
tiho, glasno,
visoko,
veselo,
umiqato,
oprezno itd.
Kako?
(na~in)
u {umi,
u poqu,
na drvetu,
u rupi,
po travi,
u gnezdu itd.
Gde?
(mesto)
Prilo{ke odredbe dobijamo na pitawa:
Gde? (odredba za mesto)
Kada? (odredba za vreme)
Kako? (odredba za na~in)
71
Tigar no}u glasno ri~e u {umi.
72
Brzi kow naglo ska~e. Velika reka lagano te~e.
Bela koza nemirno sawa.
BKNS VRLT
imenice: ograde,
pridevi: gord,
glagoli: ore,
Sastavi {to vi{e re~i od slova koja ~ine re~ Beograd.
Sastavi re~enice prema zadatim slovima.
Opi{i svoju ulicu i napi{i {ta bi u woj promenio.
Uo~i razliku i popuni tabelu.
atribut
Lepe re~i
Brzi zec
Ne`na ruka
prilo{ka odredba za na~in
lepo stoje.
brzo
73
Ana razmi{qa o tome kako da odnosi u odeqewu postanu boqi.
Pomozi joj da napi{e svoj predlog.
DAVAWE PREDLOGA
Po{tovani
Zapazila sam
Zbog toga se doga|a da
Zato predla`em
subjekatski skup
predikat
(jedna re~)
predikat (jedna re~)
objekat
(jedna re~)
subjekat
(jedna re~)
predikatski skup
objekatski skup
74
SKUPOVI RE^I U RE^ENICI
Re~i mogu da vr{e svoju slu`bu
pojedina~no, ali mogu i da se
grupi{u u skupove re~i.
Dakle, mo`emo re}i samo:
Qudi prave mostove.
Istu re~enicu mo`emo pro{iriti:
Vredni qudi prave nekoliko mostova na brzom potoku.
Moja starija sestra u svojoj sobi ~ita zanimqivu kwigu.
subjekatski skup je:
predikatski sup je:
Slavko crta.
Milena se igra.
Sija sunce.
Odredi subjekatski i predikatski skup re~i u slede}im re~enicama.
Pro{iri re~enicu tako {to }e{ napraviti subjekatski i predikatski skup re~i.
Qudi prave mostove.
75
RED RE^I U RE^ENICI
Obrati pa`wu na red re~i kojim naj~e{}e po~iwu bajke:
Ana pe~e pala~inke.
Ukoliko su u ulozi subjekta, predikata i objekta skupovi re~i, va`e jo{ i ova pravila:
‡ atributi stoje ispred imenica
‡ prilo{ke odredbe stoje uz glagol.
Ana pala~inke pe~e. (a jo{ ih ne jede) Pala~inke pe~e Ana. (a ne wena mama)
Dakle, obrnutim redom re~i naj~e{}e `elimo ne{to da naglasimo: u prvoj re~enici da Ana pala~inke
pe~e, a ne da ih jede, a u drugoj re~enici da to ~ini ba{ Ana, a ne, na primer, wena mama.
Bio jedan car, pa imao tri sina.
Bila jednom mala, qupka devoj~ica...
@iveli otac, majka i k}i.
subjekat objekatpredikat
atribut + imenica pril. odr. za mesto + glagol atribut + imenica
subjekatski skup predikatski skup objekatski skup
Pored uobi~ajenog reda re~i, u jeziku se koristi i neuobi~ajeni ili obrnuti red re~i.
Re~i se u na{em jeziku raspore|uju po odre|enim pravilima. Uobi~ajeni red re~i
u srpskom jeziku jeste: subjekat ‡ predikat ‡ objekat.
Vredna Ana u kuhiwi pe~e divne pala~inke.
Neuobi~ajeni red re~i ~est je u pesmama i pri~ama:
Ko`nu torbu na le|ima
po{tar nosi sokacima...
Mom~ilo Te{i}, Po{tareva torba
Navedi svoje primere neuobi~ajenog reda re~i u re~enici.
[ta zakqu~uje{?
76
MOJE NOVINE
naziv novina
adresa
cena
datum
Ovde ne{to nacrtaj.
Ovde ne{to nacrtaj.
Zamisli da izdaje{ svoje novine. Napi{i tekstove za sve rubrike.
Glavni doga|aj Va`ne vesti iz zemqe i inostranstva
Pri~a iz `ivota
77
Intervju
Humor
Re{i rebuse
Sport
Nove kwige
Pisma ~italaca
Ukr{tenica
Vremenska prognoza
78
GRAMATIKA NA DVE STRANE
Imenice su re~i koje
Imenice se po zna~ewu dele na:
Pridevi su re~i koje
Pridevi se po zna~ewu dele na:
Brojevi su re~i koje
Brojevi se po zna~ewu dele na:
Li~ne zamenice su re~i koje
Navedi li~ne zamenice:
Glagoli su re~i koje
Glagolska radwa mo`e da se de{ava u:
Promenqive re~i su:
Slu`ba re~i u re~enici
Subjekat je
Predikat je
Predikat mo`e biti
Objekat je
Atribut je
Prilo{ke odredbe su
Sa~ini pregled gramatike.
Pi{i lepim slovima i raznim
bojama. Navedi primere.
Vrste re~i
Red re~i u re~enici
Uobi~ajeni red re~i u srpskom jeziku je
Obrnuti red re~i mo`e biti
i
Pravopisna pravila
Velikim slovom se pi{u:
Prisvojni pridevi na -ov, -ev i -in izvedeni od vlastitih imena pi{u se:
Prisvojni pridevi na -ski, -~ki i -{ki pi{u se:
Suglasnik j se pi{e:
Suglasnik j se ne pi{e:
Zagrada se pi{e:
Navodnici se koriste:
79
Do vi|ewa
do petog
razreda!
Sre}an raspust!
SETI SE [TA SMO NAU^ILI
80
pisawe glasa j
skupovi re~i i slu`ba re~i u re~enici
uobi~ajeni red re~i
pi{e se izme|u:ne pi{e se izme|u:
Vredna
subjekat predikat objekat
Ana pe~e pala~inke.
Ana
svakog
dana
marqivo pi{e doma}i zadatak
za radnim
stolom.
subjekatski skup re~i predikatski skup re~i
atribut subjekat
pril. o.
za vreme
pril. o.
za na~in
predikat objekat
pril. o. za
mesto
ai
ei
oi
ui
io
doista
uigran
violina
{eik
kai{ija
ije
oji
ijupijuk
dijeta
moji, tvoji, broji
dijalog
ali
?
? ?
?
?
?
?
?
?
?
???
?
?
?
poeni ocena
0‡5 nedovoqan
6‡9 dovoqan
10‡13 dobar
14‡17 vrlo dobar
18‡20 odli~an
UPUTSTVO
82
PRVA PROVERA ZNAWA
Smisli zagonetke o ribi i o komarcu.
Prepi{i re~enicu pravilno koriste}i znake: , „ “ .
5
2
3
Razgovor u upravnom govoru:
1
3
2
Razgovor u neupravnom govoru:
... .......
..........
... .......
..........
Zamisli razgovor izme|u `abe i papagaja. O ~emu razgovaraju?
Napi{i to na dva na~ina ‡ u upravnom i neupravnom govoru.
brzosevratire~eanatintilinudatine{toka`em
mogu}i broj poena
osvojeno
83
2
4
2
5
2
6
Sastavi re~enicu od re~i: Ana, nadati se.
Sastavi upitne re~enice o krokodilu, tako da svaka re~ po~iwe slovom k.
Smisli jednu strofu (od najmawe dva stiha) pesme o suncu.
Odgovori {to boqe ume{ na pitawe:
Napi{i slova azbuke po redu.
sada{wem vremenu:
pro{lom vremenu:
budu}em vremenu:
2
7
2
8
[ta je lisica?
[ta je lopta?
2 24 2 1 14 6 9 3 1
Napi{i slova abecede po redu.
Napi{i je u
84
DRUGA PROVERA ZNAWA
2
1
m
u
{
k
i
`
e
n
s
k
i
s
r
e
d
w
i
Upi{i u ukr{tenice slede}e imenice prema rodu: luk, hrana, {e{ir, selo, ve~e, lek,
navika, ne`nost, rubqe, lik, nadahnu}e, som, senka, kamewe, visina, pile, misao.
3
Zamisli da na nekom skupu treba da najavi{ nastup svoje omiqene li~nosti
(sportiste, glumca, peva~a, junaka iz kwiga i sli~no).
Napi{i kako }e{ to u~initi.
Popuni tabelu.
jednina mno`ina zbirna imenica
2
3
5
mogu}i broj poena
osvojeno
85
4
5
Podvuci imenice u slede}im re~enicama. Razvrstaj ih prema zna~ewu.
Prepi{i pravilno samo one imenice koje su pogre{no napisane.
4
2
6
4
Ana je u `urbi zaboravila da nahrani ma~ku.
Tintilin je kupio bra{no i mleko.
Tawina mama je iz Malog Mokrog Luga.
Deca su puna zanimqivih ideja.
vlastite:
zajedni~ke:
gradivne:
apstraktne:
engleskiwa, vir{la, sok, More, Novi sad, planina, {umadija
zna{likojajenajve}arekausrbijitoje
d u n a v o n p r o t i ~ e p o r e d n o v o g s a d a
beogradasmederevadowegmilanovca
prolazizatimkrozbugarskuirumuniju
iulivaseucrnomorenajdubqijeukazanu
oko82metraauhpatoje~udesnadubina
zamislikaosoliterod28spratova
Napi{i pravilno slede}i tekst.
86
TRE]A PROVERA ZNAWA
Nacrtaj i opi{i kako izgleda tvoj omiqeni lik
(sportista, glumac, peva~, junak iz filma i sl.).
Dodaj imenicama odgovaraju}e prideve
1
3
2
2
3
5
kapa
opisni prisvojni gradivni
xemper
torba
Beo kow,
zelen mu rep.
2.
6.
4.
5.
1.1.
5.
3.
4.
3.
2.
6.
Na jedna vrata ulazi{,
na dvoja izlazi{,
kad misli{ da si iza{ao,
ti si tek u{ao.
Vatreno leti,
vatreno zimi.
Re{i ovu zagonetnu ukr{tenicu i smisli zagonetke koje nedostaju.
mogu}i broj poena
osvojeno
87
8
2
2
5
2
6
7
2
2
Izmisli sme{ne zajedni~ke imenice za ma~ku (npr. mjaukalica).
Zaokru`i nagla{ene slogove u slede}im re~ima:
Podvuci crvenom bojom re~i koje imaju kratak akcenat,
a plavom one koje imaju dug akcenat:
Podvuci samo one re~i koje imaju svoj akcenat u slede}em odlomku
iz Andersenove bajke Pal~ica.
Napi{i vlastite imenice za ma~ku.
mama pesma trava kalendar prepri~ati nositi
prepisivati razveseliti sme{an
pevati stolica kwiga ruka stih vuk puter glava
roda `uriti
Pal~ica je zebla na hladnom vazduhu, ali se onda lepo uvukla u
toplo lastino perje. Samo bi pokatkad pomaqala glavicu da bi
odozgo u`ivala gledaju}i tu lepotu pod sobom.
4
nagrada
Re{i rebuse
i sam sastavi
jedan rebus.
88
^ETVRTA PROVERA ZNAWA
Seti se basne „Cvr~ak i mrav“. Zamisli da si ti cvr~ak,
pa ispri~aj basnu u prvom licu jednine.
Upi{i li~ne zamenice koje nedostaju
Napi{i predlog predsedniku op{tine
ili direktoru {kole za neko poboq{awe.
1
2
razmi{qate. ne dolazi{.
ose}amo. posmatram.
miri{u. se smeje.
Po{tovani
Zapazi
Zbog toga se doga|a
Zato predla`em
sam
4
2
3
4
Ovde nacrtaj sebe
kao cvr~ka.
mogu}i broj poena
osvojeno
89
Napi{i slovima slede}e brojeve.
Dopuni re~enice brojevima, kao i imenicama i pridevima dobijenim od brojeva.
Nacrtaj i napi{i {aqivu ~estitku jednom cvr~ku
za 1. april, Dan {ale. Izmisli ime za cvr~ka i wegovu adresu.
5
4
2
4
6
4
12
13.
16.
XV
60
X
117.
400
(adresa) (ovde napi{i ~estitku) (ovde ne{to nacrtaj)
Ja sam Petar. Moj tata, moj drug Nikola i ja letos smo i{li na Srebrno
jezero. Planirali smo da ostanemo (~etri, ~etiri, ~etvrti,
~etvoro) dana. Hteli smo da uzmemo (trikrevetnu,
trokrevetnu) sobu, ali sve su bile zauzete. Zato smo morali da
uzmemo (~etrkrevetnu, ~etvorokrevetnu,
~etrikrevetnu). Nas (troje, trojca, trojica, tri) smo
svakog dana i{li na pecawe. Upecali smo (petoro, pet,
petoricu) riba. Bilo je mnogo zanimqivo, pa smo se vratili tek
({esti dan, {estog dana).
90
PETA PROVERA ZNAWA
3
4
3
1
2
3
sada{we vreme
(prezent)
pro{lo vreme
(perfekat)
budu}e vreme
(futur)
miri{emo
~ula sam
vide}e{
Popuni tabelu (pazi na vreme i na lice).
Dopi{i glagolske predikate. Dopi{i imenske predikate.
Opi{i:
Ma~ka Ma~ka
mogu}i broj poena
osvojeno
Kako izgleda
automobil danas?
Kako je izgledao
automobil u pro{losti?
Kako }e izgledati
automobil u budu}nosti?
91
4
5
6
7
8
1. Re~i koje stoje uz imenice da objasne kakve su,
~ije su, od ~ega su
6. Re~i koje upu}uju na imenice.
8. Re~i koje ozna~avaju imena bi}a,
predmeta i pojmova
2.
1.
8.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
3.
4.
5.
7.
g r a d i n i
il
f e k a trep
~ n e
p r e z e n t
mi e n s k i
v
imenice:pridevi: glagoli:
Re{i ukr{tenicu i napi{i pitawa
koja nedostaju.
Sa~ini re~nik koji }e ti pomo}i da opi{e{ no}.
Zaokru`i slovo ispred pravilno napisanog broja.
Napi{i slovima brojeve:
Pro~itaj re~enicu: Wena pohvala bila mi je podstrek da ~itam druge kwige.
4
3
1
1
1
a) osamnajest b) osamnajst v) osamnaest
260 186
Re~ podstrek ima sli~no zna~ewe kao re~:
a) dokaz b) ohrabrewe v) tvrdwa g) uslov
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
zvezde,
92
1. Beli delia nebom se izvia.
2. Staklo ima ‡ prozor nie, ram ima ‡ slika nie.
3. Dvanajest bra}e, jedne im ga}e.
4. Rebrasti delia svima zimi pria.
5. Puna tepsia zlatnih kola~i}a.
1
2
pitawa odgovori
1. Koja re~ u re~enici pokazuje na kome ili na ~emu
se radwa vr{i?
1.
2. 2. To je atribut.
3. To su glagoli.
4. To je glagolski predikat.
5. To su redni brojevi.
6.
3.
4.
5.
6. Koje imenice pokazuju od ~ega je ne{to?
[ESTA PROVERA ZNAWA
4
6
Ispravi gre{ke u pisawu glasa j i re{i zagonetke:
Napravi kviz iz gramatike.
Napi{i pitawa i odgovore koji nedostaju.
mogu}i broj poena
osvojeno
93
3
4
5
6
jedan~ovekpitapericukakotijeimepetarka`ekakotijeprezimepitagaovajdaqe
menijeimepetariprezimeiposlezimeodgovoriperica
ma~kica crvenperka lisica cveti} palica qubi~ica
2
2
3
3
Napi{i pravilno {alu:
Sastavi re~enice koje }e, osim drugih re~i, obuhvatiti po tri koje su zadate.
Pove`i re~i sa odgovaraju}im obja{wewima wihovog zna~ewa.
Jedno obja{wewe je suvi{no.
U slede}em nizu zaokru`i re~i koje ozna~avaju ne{to umaweno.
1.
de~ak ‡ ptica ‡ zima
2.
ki{a ‡ ribe ‡ gitara
3.
sre}a ‡ avion ‡ dvori{te
privla~an
iskren
pravi~an
plemenit
koji je uporan i vredan
koji je ~estit i po{ten
koji privla~i svojim izgledom
koji istinito i slobodno kazuje svoje misli
koji pravedno govori i radi
94
1. DRUGARSTVO ................................................................................................................................................................................ 3
Veseli kviz ...................................................................................................................................................................... 4‡5
Upravni govor ........................................................................................................................................................................ 6
Neupravni govor ............................................................................................................................................................... 6‡7
[ta da obu~em? ..................................................................................................................................................................... 8
Dijalog ...................................................................................................................................................................................... 9
Promenqive i nepromenqive re~i ......................................................................................................................... 10
Cvr~ak i mravi .................................................................................................................................................................... 11
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 12
2. NAD@WEVA SE MOMAK I DEVOJKA ............................................................................................................................. 13
Podela imenica po zna~ewu ..................................................................................................................................14‡16
Rod imenica ...........................................................................................................................................................................17
Broj imenica ..........................................................................................................................................................................18
Pisawe velikog slova .................................................................................................................................................... 19
Kako najaviti ne~iji nastup .......................................................................................................................................... 20
Intervju .................................................................................................................................................................................. 20
Grafiti ................................................................................................................................................................................. 21
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 22
3. ^OVEK SAMO SRCEM DOBRO VIDI .............................................................................................................................. 23
Pridevi .................................................................................................................................................................................. 24
Kako da te opi{em? .......................................................................................................................................................... 25
Podela prideva po zna~ewu ........................................................................................................................................ 26
Rod i broj prideva ........................................................................................................................................................... 27
Slagawe prideva sa imenicama ................................................................................................................................. 28
Izvo|ewe prideva od imenica ................................................................................................................................... 29
Pisawe prisvojnih prideva izvedenih od vlastitih imenica .................................................................. 29
Nagla{eni izgovor slogova u re~i ........................................................................................................................... 31
Dugi i kratki nagla{eni slogovi u re~i ................................................................................................................ 32
Pisawe skra}enica .......................................................................................................................................................... 32
Nagla{ene i nenagla{ene re~i .................................................................................................................................. 34
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 36
4. NA MUCI SE POZNAJU JUNACI ....................................................................................................................................... 37
Li~ne zamenice .......................................................................................................................................................... 38‡40
Upotreba zamenice vi ..................................................................................................................................................... 40
Problemi ................................................................................................................................................................................ 41
Brojevi ............................................................................................................................................................................. 42‡43
Gra|ewe imenica i prideva od brojeva .......................................................................................................... 44‡45
SADR@AJ
95
Pisawe brojeva i datuma slovima ........................................................................................................................... 46
Pisawe zagrade .................................................................................................................................................................. 46
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................ 48
5. ^UDESNI SVET ......................................................................................................................................................................... 49
Glagoli .................................................................................................................................................................................... 50
Sada{we, pro{lo i budu}e vreme ...................................................................................................................... 50‡51
Izvo|ewe glagola od imenica i prideva ............................................................................................................... 52
[kola danas i u budu}nosti .......................................................................................................................................... 54
Vrste re~i i slu`ba re~i u re~enici ...................................................................................................................... 55
Proste re~enice ................................................................................................................................................................. 56
Predikat ................................................................................................................................................................................ 57
Glagolski predikat ........................................................................................................................................................... 57
Imenski predikat ............................................................................................................................................................. 58
Subjekat ................................................................................................................................................................................. 59
Imeni~ki skup re~i ......................................................................................................................................................... 59
Zabavno popodne u mom dnevniku ................................................................................................................................ 61
Ve`be u izgovoru glasova ............................................................................................................................................. 62
Seti se {ta smo nau~ili ............................................................................................................................................... 64
6. DOBRO SE DOBRIM VRA]A ................................................................................................................................................ 65
Pisawe suglasnika j ......................................................................................................................................................... 65
Objekat ............................................................................................................................................................................ 66‡67
Atribut ............................................................................................................................................................................ 68‡69
Prilo{ke odredbe za mesto, vreme i na~in vr{ewa glagolske radwe .......................................... 70‡71
Davawe predloga .............................................................................................................................................................. 73
Skupovi re~i u re~enici ............................................................................................................................................... 74
Red re~i u re~enici ........................................................................................................................................................ 75
Moje novine ................................................................................................................................................................. 76‡77
Gramatika na dve strane ....................................................................................................................................... 78‡79
Seti se {ta smo nau~ili ................................................................................................................................................. 80
PROVERA ZNAWA .......................................................................................................................................................................... 81
Prva provera znawa ................................................................................................................................................ 82‡83
Druga provera znawa ............................................................................................................................................... 84‡85
Tre}a provera znawa .............................................................................................................................................. 86‡87
^etvrta provera znawa ......................................................................................................................................... 88‡89
Peta provera znawa .................................................................................................................................................. 90‡91
[esta provera znawa .............................................................................................................................................. 92‡93
96
ZABAVNA GRAMATIKA
za ~etvrti razred osnovne {kole
prvo izdawe
autor
ilustrovao
recenzenti
lektor
likovni urednik
priprema za {tampu
izdava~
urednik
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright
Dr Simeon Marinkovi}
Miroqub Milutinovi} Brada
Prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet u Beogradu
Spomenka Markovi}, profesor razredne nastave, O[ „Josif Pan~i}“ u Beogradu
Mr Sla|ana Ili}, profesor
Mr Aleksandra Markovi}
Du{an Pavli}
Dragica Din~i}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
Mr Aleksandra Markovi}
Mr Qiqana Marinkovi}
Publikum
Ÿ Kreativni centar, 2006
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom
razredu osnovne {kole za 2006/2007. godinu re{ewem broj 6-00-00112/2006-07 od 8.maja 2006. godine.
