10_OT_1_2007_NATASA_DROBNJAK_NAJNAJNOVIJI_

Egzemplarna nastava

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA br. 1-2/2007. 81

Pod integralnou nastave podrazu-meva se ostvarivanje principa da svi elementi nastavnog procesa (sadrajni, psiholoki, saznajni, socioloki i organizacioni) budu funkcionalno povezani i da ine harmoninu celinu.

Dobru teorijsku podlogu za integra-tivnu nastavu dala je getalt teorija (glavni predstavnici Verthajmer, Kafka i Keler). U ovoj teoriji polazi se od stava da se psihiki procesi ne mogu ralanjavati na sitne delie poto su organizovanost i celovitost najva-nije odlike psihikih procesa, a ona se atomi-zacijom gube.

Nastojanje da se ideja integrativne na-stave i praktino ostvari prisutna je u mno-gim naprednim pedagokim pokretima i pravcima tokom 20. veka. Ideje integrativne nastave moemo nai u koncepciji aktivne

kole, projekt-metodu D. Djuija i u egzem-plarnoj nastavi.

Veina autora govori o tri oblika integracije nastave potpunom, deliminom i blokovskom. Pod potpunim oblikom inte-gracije podrazumeva se spajanje razliitih nastavnih sadraja u jedinstven kurs. Deli-mina integracija je kad se iz nastavnog materijala izaberu odreena poglavlja u kojima ima srodnosti pa se ona zajedniki obrauju. U blokovskom nainu integracije izrauju se autonomni blokovi koji su sa-mostalno programirani ili se izdvajaju delovi zajednikog programa za integrativnu ob-radu.

Nivoi integracije su: unutarpred-metna, meupedmetna (korienje meu-predmetnih veza) i meusistemska inte-

Nataa Drobnjak student pozdiplomskih studija Uiteljski fakultet, Beograd

INTEGRATIVNA NASTAVA

Rezime: Diferencijacija nauka je posledica stalnog istraivanja i otkrivanja novih znanja koja se po srodnosti razvrstavaju u naune discipline. Meutim, svet se ne moe posmatrati diferencirano ve kao jedna celina. Znanja se moraju integrisati. Nastava koja ima zadatak da prirodnim i drutvenim pojavama prilazi integra-tivno, spajajui delove u celinu jeste integrativna nastava.

U radu su dati primeri integrisanja znanja i organizacija asova integrativne nsatave.

Kljune rei: integrativna nastava, integracija znanja.

Struni rad Obrazovna tehnologija

1-2/2007. UDK: 371.3

Nataa Drobnjak


gracija( sjedinjuju se u celinu sadraji razliitih predmeta). Nastavnik odluuje koji e program primenjivati posle prouavanja programa. Od uitelja se oekuje da pri planiranju ostvaruje integrisani tematski pristup. Gradivo treba planirati po tematskim celinama koje obje-dinjuju srodne sadraje iz razliitih predmeta. Meupredmetne granice ne bi trebalo da budu granice u organizaciji nastavnog pro-cesa. To podrazumeva i da nastava ne bude predavakog karaktera ve interaktivan pro-ces. Program (naroito Prirode i drutva) omoguava uitelju da nastavu organizuje po

logikim celinama bilo interdisciplinarno, bilo u okviru jednog predmeta.Sadraji su navedeni u programu, ali zadaci i ciljevi doputaju da uitelju i odreenu slobodu u realizaciji, tako da on moe da se kree i van korica udbenika. Uitelj je u povoljnom poloaju da primenjuje integrativni pristup jer organizuje kompletnu nastavu u svome razredu. Tako se on ne mora strogo drati rasporeda asova , ve moe spajati asove, praviti blokove, dvoasove da bi zaokruio grau u jednu logiku celinu i tako bolje iskoristio stvorenu atmosferu i zainte-resovanost uenika.

Integrativna nastava


Razred: II TEMA DANA: Saobraaj Predmeti:

Svet oko nas Srpski jezik Matematika Muzika kultura.

SVET OKO NAS MUZIKA KULTURA SRPSKI JEZIK MATEMATIKA

CILj

Da uenici ponove i proire znanja o saobraaju, kao i da shvate znaaj pravilnog ponaanja u saobraaju.

-razvijanje muzikog ukusa -razvijanje oseaja za ritam

Utvrivanje znanja iz jezika.

- utvrivanje znanja o pravoj,polupravoj i dui, - primena znanja

ZAD

AC

I

- razvijanje kritikog miljenja -prevencija i pravilno ponaanje u saobraaju -podsticanje na uoavanje uzrono-posledinih veza -podsticanje na sagledavanje problema iz razliitih uglova - znaaj saobraaja za drutvo

- pevanje pesme ''Tramvaj, auto, voz''po sluhu -negovanje lepog pevanja i sviranja -razvijanje saradnje meu uenicima

- utvrivanje pojmova samoglasnik, suglasnik, slog, subjekat ,predikat -uvebavanje podele rei na slogove - vebanje odreivanja subjekta i predikata u reenici - samostalno sastavljanje reenica

- utvrivanje uoavnja i matematikog zapisivanja prave,poluprave i dui, - primena steenog znanja na sloenoj slici raskrsnice - osposobljavanje za korienje matematikog jezika -razvijanje panje

Vrsta

asa

Utvrivanje, obnavljanje Proirivanje znanja

obrada obrada Utvrivanje, obnavljanje Proirivanje znanja

oblici

Frontalni individualni

Frontalni, grupni

Frontalni Grupni individualni

Individualno, grupno

metod

e

Metoda usmenog izlaganja, razgovor, demonstrativna

Demonstracija, pevanje pesme po sluhu, sviranje na ritmikim instrumentima

Pisani radovi

Pisani radovi

Nataa Drobnjak


Organizacija asova (tok asova) Svet oko nas

planirani sadraj rada

aktivnost nastavnika aktivnost uenika

planirano vreme u

minutima

metode i oblik rada

nain praenja

rada uenika

oekivani efekti

Igra semafor

- objanjava pravila igre - nastavnik die dve ruke sa dva kruga:jedan zeleni,jedan crveni.

Deaci gledaju levu ruku, devojice desnu i prema tome reaguju ustajui ili uei. Dakle, reaguju na levo,odnosno desno i istovremeno u odnosu na boje:zelenu i crvenu.

4'

Frontalni Diferenciran

Demonstrativna Metoda

Posma-tranje

Motivisanje uenika za rad Razvijanje panje

''Grozd na temu: saobraaj

- objanjava nain rada -belei uenike asocijacije na zadatu temu u vidu ''grozda'' na art tabli

Priseaju se svega na ta ih sve re saobraaj asocira Govore svi uenici jedan po jedan u krugu na tepihu

8' Frontalni Razgovor Pisani rad

Posma-tranje Beleenje

Evokacija (prizivanje

znanja)

Voeno itanje (s predvianjem) prie o Andreju

na ulici

Daje uputstva ita priu Stimulie uenike

Predviaju i govore mogui nastavak

prie za vreme namernih pauza u

itanju

17'

Frontalni Rad na tekstu

Razgovor

Posma-tranje

-shvatanje znaaja pravilnog ponaanja u saobraaju -podsticanje na sagledavanje problema iz razliitih uglova



Napomena: Uenici su grupiu u etiri centra aktivnosti. To znai da u isto vreme uenici rade na razliitim zadacima. Kada grupa zavri zadatak, dobija nove zadatke. Tako dok sve grupe ne preu sve predvieno za rad.

Muzika kultura


aktivnost nastavnika

aktivnost uenika

planirano vreme u

minutima

metode i oblik rada

nain praenja

rada uenika

Oekivani efekti

Sluanje pesme ''Tramvaj, auto, voz'', razgovor o

pesmi Obrada po sluhu

pevanje

Postavlja pitanja vezana za tekst

pesme (korelacija sa Svetom oko

nas) Peva

Komentariu kako autor pesme vidi saobraaj, zato je saobraaj vaan za nas.

Pevaju

15'

-Dijaloka -Frontalni

Uee u aktivnosti

Posmatranje Provera

sluanjem

Usvajanje pesme



aktivnost uenika

planirano vreme u minutima

metode i oblik rada

nain praenja rada uenika

Oekivani efekti

Podela u grupe

Nosi kutiju sa papiriima na kojima su crveni,uti, zeleni krug ili zebra.

Uenici izvlae po jedan papiri i sedaju za grupu stolova na kojima je zalepljen taj znak.

2'

Frontalni diferenciran

posmatranje

Motivacija Razvijanje saradnje Aktiviranje uenika

Podela uenika po centrima aktivnosti

Nataa Drobnjak


Centar 1 matematika

planirani sadraj

rada


aktivnost

uenika

planirano vreme u

minutima

metode i oblik rada

nain praenja rada

uenika

oekivani efekti

Nastavni listi

Obilazi uenike, pojanjava nejasno, pomae, motivie

Rade na listiu

18'

Pisani radovi Grupno ili

individualno (po elji)

Posmatra- nje uenika Posmatra-

nje uenika Provera znanja

Utvrivanje i

primena znanja

Centar 2 : Srpski jezik



aktivnost uenika

Planirano vreme u

minutima

metode i oblik rada

nain praenja rada

uenika

oekivani efekti

Nastavni listi Obilazi uenike, pojanjava nejasno, pomae, motivie

Rade na listiu

18'

Pisani radovi Grupno,

individualno

Uee u aktivnosti Posmatra-


Utvrivanje

znanja iz jezika

Centar 3: Muzika kultura



aktivnost uenika

Planirano vreme u

minutima metode i oblik

rada

nain praenja rada

uenika oekivani

efekti

Pevanje i sviranje na ritmikim

instrumentima a u skladu sa nastavnim

listiem koji su dobili


Pevanje i sviranje na ritmikim

instrumentima

15'

Grupno, diferencirani

zadaci



Lepo pevanje i sviranje Saradnja

meu uenicima



Centar 4: Svet oko nas korelacija sa likovnom kulturom



aktivnost uenika

Planirano vreme u

minutima

metode i oblik rada

nain praenja

rada uenika

oekivani efekti

Izrada beda za paljivog peaka ili paljivog vozaa


Slikanje bedeva

15'

Individualni rad


nje uenika

Deca dele bedeve

narednog dana na raskrsnici

paljivim uesnicima

saobraaja uz pomo

policajca i nastavnika

Izvetavanje (kada su sve grupe odradile sve zadatke)



aktivnost uenika

Planirano vreme u

minutima

metode i oblik rada

nain praenja rada

uenika

oekivani efekti

Izveta-vanje uraenog

Prati uenike odgovore Provera listia preko grafofolija

Izvetavaju uraeno

14'

Frontalno


nje uenika

Provera i sinteza

uraenog

Didaktika igra



aktivnost uenika

Planirano vreme u

minutima

metode i oblik rada

nain praenja

rada uenika

oekivani efekti

Igra loptom: Veba

neverbalne komunika-cije-uspostavljanje kontakta oima

Objanjava pravila

Deca dobacuju loptu jedan drugom, bez rei i samo onda kada uspostave kontakt oima i pogledom se dogovore kome bacaju loptu. Svi uestvuju.

7'

Grupno, individualno

Posmatra- nje uenika

Primena u saobraaju,

na raskrsnici sa vozaem

(uspostavljanje kontakta oima)

Nataa Drobnjak


Vrednovanje nastavnog dana od strane uenika



aktivnost uenika

Planirano vreme u

minutima

metode i oblik rada

nain praenja

rada uenika

oekivani efekti

Vrednovanje nastavnog dana

od strane uenika

Uenici piu na stikerima svoje komentare o danu.

2'

Pisani radovi

itanje

Osposobljavanje uenikaza procenjivanje Ukljuivanje uenika

Komentari uenika Bilo mi je najbolje kad smo ili po centrima a najlepe kada smo se dobacivali loptom. Dananji dan je bio super, pogotovu sviranje. Bilo je lepo kad je nastavnica govorila.Ja sam se uplaio, sve mi je srce kucalo. Meni je pria mi se mnogo dapala. I meni je ova pria uzbudljivija od avantura. Ja mislim da je super to to smo ili po parovima. Ja mislim da je ceo dan bio lep a malo je bila teka matematika...

Zakljuak:

Trebalo bi imati u vidu da za integraciju u osnovnom obrazovanju i vaspitanju postoje kako povoljni tako i nepovoljni faktori. U pozitivne faktore treba, pre svega, svrstati postojanje velikih potencijalnih mogunosti u pogledu razvoja intelekta deteta, koje se u tradicionalnom obrazovanju ne koriste u velikoj meri. Prvi negativan faktor je ogranien broj udbenika, to se moe kompenzirati na taj nain to sadraj malog obima savladanih znanja treba da reflektuje stvarnu sliku o svetu i meusobnu zavisnost njenih delova. Sledei negativan faktor za integraciju u osnovnoj koli je neophodnost formiranja izuzetno znaajnih vetina itanja, pisanja, raunanja. To, naizgled, zahteva da nastava bude predmetna. Ne postaje svaka kombinacija razliitih disciplina integraciona nastava. esto na to zaboravljaju uitelji kada objedinjuju predmete koji nisu meusobno povezani zajednikom temom ili idejom.



Prilozi:

Pria o Andreju na ulici

Devojica Marija ide u vrti i ima starijeg brata Andreja. Ispriaemo vam jednu njegovu avanturu. Andrej je prole jeseni postao ak. Kada doe iz kole, najpre uradi domae zadatke, a onda ide u kolsko dvorite da igra fudbal sa drugovima. Kui se vraa jer ne eli da propusti svoj omiljeni crtani film. Jednoga dana odveli smo Mariju kod njene drugarice na roendan. Andrej je ostao sam kod kue. Pre polaska rekli smo mu da ne sme da izlazi napolje. Obeao je da e nas posluati i da e se igrati u sobi.

Predvianje:ta mislite da je uradio Andrej? Da li je sedeo kui ili je izaao? ta mu se

desilo?

Odmah nakon naeg odlaska,drugovi su ga pozvali i on je izaao da se igra sa njima. U tom trenutku zaboravio je na obeanje koje nam je dao. U igri vreme kao da je stalo. Kada je Andrej shvatio da uskoro treba da pone njegov omiljeni crtani film i da smo mi verovatno ve stigli,potrao je ka kui. On je ulicu izmeu kolskog dvorita i nae kue uvek prelazio na peakom prelazu sa semaforom. Tu se oseao najsigurnije. Sada je na izlasku iz kolskog dvorita zastao na trenutak.

Predvianje:Zato je Andrej zastao ako je urio kui?

Razmiljao je ovako: ''Ako odem do ugla na peaki prelaz, zakasniu na poetak crtanog filma, to znai da e mama, tata i seka stii pre mene. Ako paljivo pogledam, pa potrim ulicu ovde, preko puta kue, stii u pre njih.

Gledau crtani film kada oni uu. ta da uradim? Ako zakasnim, mama i tata e saznati da ih nisam posluao i naljutie se na mene. Moda e me i kazniti.''

Predvianje: ta je odluio? ta je uradio? ta mu se desilo?

Hteo je ve da zakorai na ulicu, ali se u poslednjem trenutku predomislio. Odluio je da zakasni i da prizna greku. Bolje je i da me kazne nego da dovedem sebe u opasnost-mislio je on. Andrej je otiao do ugla,stao pred peaki prelaz i saekao zeleni signal na semaforu za peake. Proverio je najpre da li su se svi automobili zaustavili, a onda je polako preao ulicu i krenuo kui. Mi smo,naravno, stigli kui pre njega.

Predvianje: Kako su se oseali roditelji kad su videli da ga nema?

ta su mislili? ta su radili? Zato?

Odmah smo znali ta se dogodilo.Dogovorili smo se da ga mama eka, a da ja izaem da ga potraim. Zastao sam na vratima dvorita i pogledao niz ulicu.

Predvianje: ta je tata video?

Ugledao sam ga na peakom prelazu. ekao je da se upali zeleno svetlo na semaforu za peake. Pitanje: Kako je tata reagovao? Da li je Andrej dobro odreagovao? Vratio sam se nazad i rekao mami da ne brine,jer Andej stie. Pustili smo ga da nam ispria ta mu se dogodilo. Andreju smo tada rekli da nije lepo to nas nije posluao, ali da emo mu to oprostiti. A znate zato? Deiji odgovori.

Nataa Drobnjak


Zato to je dokazao da je pametan deak koji ume da se uva. Znao je da e zakasniti,ali je ipak doneo odluku da ulicu pree kod semafora.

Nastavni listi za Matematiku:

1. Posmatraj sliku raskrsnice. Uoi na slici prave r poluprave,dui i take. Izbroj i zapii koliko dui vidi na slici: _______________ Ispii dui sa slike: __________ _________________________________

Koliko pravih uoava? _________ Ispii prave: _________________ Koliko polupravih uoava?_____ Ispii poluprave: _____________ _________________________________

Ispii take: _________________ 2. Koliko dui ima na semaforu? ____ Koliko polupravih uoava na drvetu? _____________________

3. Obelei na drvetu i semaforu poetne, odnosno krajnje take crvenom i zelenom bojom.

Nastavni listi za Srpski jezik:

Obnavljamo znanje iz jezika 1. U pesmi o saobraaju podeli rei na slogove. Saobraaj sve je ivlji, nesrea se zaas stvori, u pravilnom ponaanju lee pravi odgovori. 2. U sledeoj strofi uoi samoglasnike i suglasnike. Ulica se moe prei na zeleno svetlo samo, crveno nas zaustavlja u kretanju mi to znamo.

navedi sve suglasnike:

___________________________________

izbroj i zapii koliko ima ukupno samoglasnika u strofi.

______________

3. U sledeim reenicama subjekat podvuci crvenom, a predikat zelenom bojom.

Mia prelazi ulicu na peakom prelazu.

Veljkov tata vozi trolejbus. Ja vozim bicikl.

4. Sastavi reenice koristei sledee subjekte: voz, telefon, semafor,pismo.



Listi za Muziku kulturu:

TRAMVAJ,AUTO,VOZ

Evo ve nam tramvaj stie.

Cin,cin,cin, cin,cin,cin.

Vozie nas kui blie.

Cin,cin,cin, cin,cin,cin.

Ulicama auto juri.

Tu,tu,tu, tu,tu, tu.

Malu decu,vozi,uri.

Tu,tu,tu, tu,tu, tu.

Kroz planine voz nam stie.

,,,,,.

U grad ipak tano stie.

,,,,,.

INTEGRATIVE TEACHING

Abstract: Science differentiation is a result of permanent research and knowledge revelation that can, by their affinity, be classified in scietific disciplines. However, the world can not be observed differentialy, but as a whole. Knowledge has to be integrated. A teaching process, the task of which is to approach integratively to natural and social sciences and to connect pieces into the whole is integrative teaching.

The paper gives examples of knowlede integration and integrative teaching class organization. Key words: integrative teaching, knowledge integration.

Documents

10_OT_1_2007_NATASA_DROBNJAK_NAJNAJNOVIJI_