Upload
-
View
16
Download
9
Embed Size (px)
DESCRIPTION
m
Citation preview
МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ И
СПОЉНА ПОЛИТИКА
Др Зоран Миладиновић
46.Међународни односи
• Део друштвених односа• Односи између држава или народа• Међународни односи превазилазе
појмовно односе између држава• Међународни односи самостална
научна дисциплина
Појам МО - дефиниција
• Под међународним односима се подразумевају односи који се успостављају на међународном нивоу између држава, народа, организација, група, покрета, удружења, појединаца и других актера чије деловање има последице изван сопствене заједнице.
СУБЈЕКТИ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
• Фактори МО-услови, догађаји,појаве• Субјекти међународних односа су
носиоци одређених делатности и збивања који утучу на међународне односе.
ВРСТЕ СУБЈЕКАТА МО
• Национални•Међународни• Транснационални• Појединци ?
НАЦИОНАЛНИ СУБЈЕКТИ
• држава – најважнији субјект• националне организације.
Чиниоци међународног положаја државе
• географски, • демографски, • економски, • војни,• културни• делом карактер политичког система
или државно уређење.
Националне организације• Националне организације су организације
које настоје да за своје припаднике успоставе државе или посебне територијалне целине у оквиру држава, а да својим деловањем и односима имају међународни субјективитет.
• политичке партије, покрети, прокламовани органи власти, одбори, владе итд.
МЕЂУНАРОДНИ СУБЈЕКТИ
• Међународне или међудржавне организације настају из потреба једне или више држава да уређују међусобне односе или односе с другима у целини или у неким сегментима.
Међународне организације• Уједињене нације,• Светска трговинска организација и др.• У регионалне спада Европска унија,
Европска асоцијација за слободну трговину, Афричка унија, и др.
• Организације по другим основама су Покрет несврстаних, Организација за економску сарадњу и развој, Комонвелт, НАТО
Транснационални субјекти
• То су организације које по својим карактеристикама испуњавају услове као и међународне, с том разликом што њихови чланови нису државе него појединци или групе из различитих држава.
• То значи да се мимо држава организују и удружују с различитом сврхом и циљевима.
Транснационални субјекти
• Међународне невладине организације;
• Транснационални политички покрети; • Транснационалне привредне
организације • Транснационалне верске
организације.
Међународне невладине организације
• немају сврху економску добиту • циљеве :заједничко или опште добро, • могу заступати и широки круг људи без
обзира на опредељења или професију• Приватне организације, • Држава се не меша у њихов рад• UNESCO, FIFA, Amnesty International,
удружења писаца, лекара итд.
Транснационални покрети
• теже неком општедруштвеном или заједничком циљу,
• окупљају људе широког спектра, које обједињује заједничка идеологија и тежња да остваре циљеве шире и у целом свету
• Раднички, феминистички, глобалистички, антиглобалистички, еколошки, антинуклеарни и други
Транснационалне привредне организације
• имају за основу економски добитак• То су предузећаили компаније које
имају своје огранке у више од једне државе
• Простиру се на континенте, имају велики број људи и буџете веће и од држава
• IBM, Microsoft, Nestle, Google итд
Транснационалне верске организације
• граде свој субјективитет на религијским основама припадника истих или сличних вера који им могу приступати као појединци, као групе или организације или као религијске заједнице различитих држава.
• католичка црква, Светски савет цркава (349 цркава, или око 590 милиона хришћана из 120 земаља)
МО НАКОН ХЛАДНОГ РАТА
• БИПОЛАРАН СИСТЕМ-ПРОШЛОСТидеолошка и војна компонента• УНИПОЛАРНОСТ - мења је глобализација и
технолошка и информатичка ера
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА-последице у МО
• међудржавна зависност• више канала за контакте између друштава а
мимо државе или званичних институција;• одсуство хијерахија између питања, - није
само безбедност предмет међународних односа, него и економија, људска права и др.
• мања улога војне силе у међународним односима иако она није занемарена.
• МУЛТИПОЛАРНОСТ
• СПОЉНА ПОЛИТИКА И
• МЕЂУНАРОДНИ ПОЛОЖАЈ СРБИЈЕ
47.Спољна политика и међународни положај Србије
• Свако деловање државе на међународном плану, односно успостављање и развијање односа са субјектима међународних односа, државама или међународним организацијама.
Спољна политика
• Продукт унутрашње политике државе, односа који владају, институција и циљева.
• СП воде посебни ресори држава и државне управе потчињени Влади, шефу државе итд.
• Могу се делити надлежности у вођењу спољне политике
Карактер СП Србије-историјски
• Два века • Потреба за ослобођењем, уједињењем
и међународним признањем• Улазак у модерне европске токове• Односи са Русијом, Аустроугарском,
Француском, суседима, СССР, САД, ЕУ, НАТО,
Савремена Србија
• Самостална држава, балканска, средњеевропска, чланица УН
• Спољна политика Србије се заснива на општепризнатим принципима и правилима међународног права, а они су саставни део правног поретка у Србији, укључујући и међународне уговоре који морају бити сагласни са Уставом РС. чл.16
Детерминанте СП Србије• улазак у Европску унију; • приврженост међународним вредностима и
институцијама, Уједињеним нацијама; • развијање посебних односа са великим
силама, • регионална и добросуседска сарадња и
сопствена безбедност, • однос са НАТО пактом • статус Косова и Метохије.
Остале детерминанте
• Друштвено-историјски развитак• Наслеђе из прошлости• Права српског народа изван Србије• Специјалне везе са Републиком Српском и
Црном Гором• Добросуседска сарадња• Сарадња са новим нарастајућим
економијама итд.
Унутрашњи ограничавајући фактори
• неразвијено демократско и цивилно друштво,
• мултиконфесионалност и мултиетничност са својим предностима и недостацима,
• неразвијена и разорена привреда, • недовољна политичка култура • проблем функционисања политичких
институција и система у пракси
Спољашни ограничавајући фактори
• слабљење улоге УН у међународној политици,
• непоштовање међународног права,• мултиполарност света и глобализација са
својим позитивним и негативним ефектима• Признање КиМ као независне државе од
земаља које имају одлучујућу улогу у МО
Основни принципи СП
• очување уставног и правног поретка Србије, њене суверености, територијалног интегритета и интереса њених грађана и њихову безбедност;
• у спољној политици треба поштовати основне принципе међународног права и обавезе које Србија преузима;
• чланство у Европској унији као приоритетан циљ, при чему треба водити рачуна о сопственом интересу али и реалитету у међународној политици;
• очување стабилних односа на Балкану, уважавање међусобних различитости и интереса; сарадња у области безбедности посебно са НАТО пактом и преко Партнерства за мир; Србија треба да заступа интересе српског народа без обзира где се налази; изграђивати и развијати посебне односе са великим силама итд.
Могућности
• Скромни ресурси• Мале маневарске способности• Ближи и даљи циљеви• Интереси грађана и национални интереси• Достојанство• Национални консензус
Политички систем и спољна политика
• Спољну политику детерминише и унутрашња
• Унутрашњу политику воде институције политичког система
• Уважавање политичке воље грађана• Демократичност политичког система
карактерише и спољну политику• Однос између нормативног и стварног
Питања
• Која су уставна и институционална решења?• Ко стварно води спољну политику?• Како се одређују стратегија и циљеви?• Консензус или не?• Улога субјеката политичког система• Управни и организацијски систем у СП• Контрола СП• Карактер СП-јасна уверљива, реална
Субјекти СП у РС
• Влада са посебним министарством за спољашне послове, • председник Републике• Народна скупштина
Влада и М за СП
• има најважнију функцију у спољној политици јер је непосредно утврђује и води, има и оперативно-извршну функцију организујујћи институције и средства за њено конкретно спровођење.
Председник Републике
• представља државу у међународним односима,
• прима акредитиве страних амбасодора
• врши друге функције од значаја за развијање међународних односа са другим земљама.
Народна скупштина
• преко одбора за спољну политику прати њено вођење
• усваја предложене законе,• успоставља међусобне односе са
сличним институцијама у свету,• ратификује међународне уговоре
итд.
Карактер СП Р С
• Више институција отежава јединственост• Диспропорционалност нормативног и
стварног• Стретегија „четири стуба“ ??• Дисхармоничност са ЕУ по неким питањима• Недостатак хијерхије циљева и приоритета• Недовољна дефинисаност сопствених
интереса• Резултати-мерило успеха или неуспеха
Питања за расправу• 1. Шта су међународни односи и зашто је значајно
њихово проучавање?• 2. Који су најважнији субјекти међународних односа
данас и зашто?• 3. Зашто је држава најважнији субјект
међународних односа?• 4. Анализирајте најважније чиниоце који одређују
међународни положај Србије.• 5. Размотрите улогу међународних и транснаци-
оналних субјеката у свету и њихов утицај на Балкану.
Питања за расправу• 6. Да ли је једноставније било водити међународну
политику у биполарном свету или данас?• 7. Размотрите шире детерминанте спољне политике
Србије.• 8. Колико је делотворна и остварљива стратегија
„четири стуба“ у спољној политици? • 9. Како успоставити национални консензус и око којих
циљева?• 10. Да ли су сви носиоци спољне политике према
нормативно-уставном уређењу и својим овлашћењима равноправни креатори спољне политике Србије у пракси?