1) PREDMET U konkretnim okolnostima to bi podrazumevalo recimo povezanost izmeu politikog sistema jedne zemlje i njene spoljne politike. Da li politiki sistem direktno utie na spoljnu politiku ili postoji i samostalno delovanje spoljne politike. Ili kako utiu procesi u meunarodnoj zajednici na spoljnu politiku jedne zemlje.

U zavisnosti od pojedinih autora razliiti su i nivoi analize. Moe se analizirati pojedini elementi spoljne politike i njihova interakcija. Neki autori u sistemskoj analizi posmatraju procese saradnje i konflikta pojedinih subjekata spoljne politike i rezultate koji iz toga proizilaze.

Kada se ispituje predmet spoljne politike kao posebne oblasati, treba rei da su sredstva naunog zakljuivanja razliita. Spoljna politika se vie oslanja na formalne metode zakljuivanja. Predmet je usko odreen, i pored teorijskog uoptavanja, ima i svoje empirijske elemente. Najee se posmatra konkretna spoljna politika (ekonomska, kulturna, sportska i dr.).Predmet spoljne politke je ponaanje i politika drave u odnosima sa drugim dravama, ali i sa meunarodnim organizacijama, kao i drugim subjektima meunarodne zajednice.

2..) POJAM Ipak, drava je ta koja je u sreditu meunarodnih odnosa. Poto u meunarodnoj zajednici postoji veliki broj drava, to naravno egzistira i veliki broj spoljnih politika (srpska, nemaka, ruska, amerika i dr.). Prilkom definisanja karakteristika ovih posebnih spoljnih politika, uzimaju se u obzir njihova unutranja ureenja, politika tradicija, javno mnjenje, politika kultura, istorija, veliina, broj stanovnika, geografski poloaj, veliina teritorije. Uporedo se analizira i njihov meunarodni poloaj, odnos velikih sila, uticaj u meunardnim organizacijama i dr. Neki autori odreuju spoljnu politaku kao politiki odnos u koji jedan subjekt meunarodnih odnosa stupa s drugim takvim subjektima. Drave, pri tom u meunardnoj zajednici ostvaruju svoje posebne interese, koji su pored stanja u meunarodnoj zajednici uslovljeni i nizom unutranjih faktora.

3.) POECI PROUAVANJA MEUNARODNIH ODNOSA I SPOLJNE POLITIKE Jo u antiko doba javljaju se prvi radovi koji se bave meunarodnim odnosima i spoljnom politikom. Ti radovi predstavljaju preteu savremene literature o ovoj oblasti. Filozofskoj i politikoj literaturi-U ovim radovima raspravljaju se politiki, istorijski i pravni aspekti odnosa meu dravama, vojnoj strategiji i ratnoj vetini.

Tretiranje odnosa meu dravama javlja se kod Aristotela u delu Politika. Kasnije se ova razmatranja javljaju kod Makijavelija u delu Vladalac.On raspravlja o odnosima meu dravama kroz odnose meu feudalnim prinevima. an Boden izlae u to vreme svoju teoriju o suverenitetu. U 17. veku ovi primeri se mogu nai u delima Fransisa Bekona i Dona Loka. (doktrina pravednog rata). U 18 veku Tomas Hobs prouava prirodu odnosa meu dravama, i posebno o prirodnom stanju neprijateljstva i rata. Dejvid Hjum uoava ravnoteu moi, Imanuel Kant pie o ratu i miru, a an ak Ruso istia da je rat jedan od oblika odnosa meu dravama. O tome piu u 19. veku i Hegel, Aleksis de Tokvil i Karl Marks. Kao to se vidi tretiranje meunarodnih odnosa i spoljne politike nije imalo do poetka 20. veka poseban i sistematian nauni pristup.

4.) METODI SPOLJNE POLITIKE

Metodi u nauci o meunarodnim odnosima i metodi nauke o spoljnoj politici praktino se ne razlikuju. Ovi metodi u poetku su se vezivali za politiku filozofiju i politiku doktrinu. Nauka o meunarodnim odnosima usko je povezana sa shvatanjima antikih pisaca o dravi i pravu. Posebno se tao odnosi na Aristotela i Platona koji politiku posmatraju u sklopu svoje filozofske doktrine. Stvaraju se teorije o ponaanju drave.Rimski autori u srednjem veku nastavljaju ove misli U srednjem veku meunarodni pravnici Viktorije i Grocijus razmatraju ureenje drave i drutva, kao i interakciju subjekata.Teoretiari organizacija smatraju (Kant i Fihte) da meunarodne ustanove ili nadnacionalne vlade mogu da ouvaju svetski mir.

Prekretnicu u razvoju metoda predstavlja pojava sociolokog metoda u 19 i 20 veku. Poseban uticaj ima pozitivizam Ogista Konta, kao i marksizam, koji povezuje ekonomske interese sa ponaanjem drava na spoljnjem planu. Kasnije se razvija bihejviorizam, funkcionalizam i druge teorije. Razvijaju se i posebni metodi spoljne politike kao to su teorije igara, teorija sistema i druge. Ipak, osnovne metode koje se koriste i u meunardnim odnosima i u spoljnoj politici su: dijalektika metoda, komparativna metoda, aksioloka metoda i formalno-matematika metoda.

Dijalektika metoda vodi poreklo od Hegela. On prevazilazi formalno logiki koncept i uvodi postojanje teze, antiteze i sinteze koja zatim postaje nova teza. U analizi meunarodnih pojava sagledava se totalitet pojava i procesa. Ove Hegelove ideje razvija Marks, istiui prelazak kvantiteta u kvalitet, i borbu jedinstva suprotnosti. Marks putem uoavanja poloaja drava na meunarodnom planu kao i poloaja proleterijata, primenjuje svoju metodu dijalektikog materijalizma.

Komparativan metod svoje poreklo crpi iz sociologije. Putem ovog metoda politike pojave se uporeuju da bi se dolo do zakljuka. Na primer, neki politiki sistemi bolje funkcioniu u pojedinim dravama, dok u drugim ne daju dobre rezultate. Uzroke ovome treba traiti u tradiciji, politikoj kulturi, geografskom poloaju, istorijskom razvoju i dr. Slino je i sa spoljnom politikom, koja u slinim dravama funkcionie na razliite naine. Komparativna metoda se veoma razvila na Zapadu, i dala je odline rezultate.

Aksioloka metoda bavi se sistemom vrednosti kod relevantnih grupa i pojedinaca, u razliitim politikim situacijama. Politiki lideri, ali i narod razliito reaguje u zavisnosti od sistema vrednosti, na pojedine situacije. U spoljnoj politici to je veoma bitno prilikom sagledavanja ponaanja drava, ali i politikih lidera. U proceni se sagledava, kako ponaanje sopstvenih sunarodnika i grupa, tako i onih koji predstavljaju drugu dravu.

Formalno- matematika metoda pri analizi meunarodnih odnosa i spoljne politike koristi matematiku logiku. Na osnovu nje pokuava se odrediti isplativost pojedinih spoljnopolitikih poteza i odreuje efikasnost voenja meunarodne politike. Ova metoda se koristi u teoriji igara, matematikoj logici, teoriji verovatnoe i statistike, teoriji haosa i dr.

5.) SREDSTVA ISTRAIVANJA NAUKE O SPOLJNOJ POLITICI Osnovne metode koje smo naveli razlikuju se od sredstava za predmetna prouavanja. Verovatnoa treba da odredi u kom stepenu e se desiti odreena spoljnopolitika situacija. Na primer, obustava konflikata, poetak rata, poetak ili prestanak saradnje i dr.

Anketa slui za ispitivanje miljenja politikih grupa i naroda, kako u svojoj dravi, tako i u drugim dravama. Primena ankeate je znaajnija i daje bolje rezultate u zemljama sa razvijenim javnim mnjenjem. Anketa se esto dopunjuje intervjuom, koji treba da potvrdi rezultate dobijene ovim sredstvom. Veoma je vano anketu tano objasniti, u emu dosta pomau informacije dobijene iz sredstva javnog informisanja.

Statistiki metod predstavlja jedno od osnovnih sredstava zakljuivanja. Posle obrade daju se zakljuci. U meunarodnim odnosima i spoljnoj politici na ovaj nain se utvruje veza meu pojavama.

Simulacija pojava se koristi za predvianje potencijalnih mogunosti i procene moguih akcija. esto je u spoljnoj politici vano proceniti rast moi jedne drave ili njeno slabljenje. Ovo moe da bude od koristi za povlaenje ili nepovlaenje odreenih spoljnopolitikih poteza.

Analiza sadraja dokumenata je osnovno tradicionalno sredstvo u meunarodnim odnosima i spoljnoj politici. Prilikom istraivanja postavljaju se odreene hipoteze, koje utiu na istraivanje, odnosno na prikupljanje odgovarajue grae. Najee su to odreeni spoljnopolitiki planovi, predlozi, platforme politikih organa. Oni se prikupljaju iz novina ili raznih dokumenata. U spoljnoj politici analiza dokumenata ima za cilj da otkrije stavove polikih aktera i njihove mogue odluke. Takoe se ovi stavovi uporeuju sa prethodnim stavovima ovih aktera da bi se dobili to pouzdaniji rezultati. 6.) SPOLJNA POLITIKA I SRODNE NAUKE Spoljna politika koja deluje u uslovima meunarodne zajednice tesno je povezana sa mnogim srodnim naukama, koje se takoe bave meunarodnim poslovima. Ta veza je oigledna sa naukom o meunarodnim odnosima sa kojom ima niz dodirnih taaka. Spoljna politika se bavi delovanjem drave na meunarodnom planu, za razliku od meunarodnih odnosa, koji prouavaju delatnost svih subjekata u menarodnoj zajednici. Na spoljnu politiku pored niza unutranjih faktora, utiu i spoljanji faktori, a pre svega meunarodni odnosi. Treba rei da je nauka o meunarodnim odnosima optija drutvena nauka koja se obavezno bavi i spoljnom politikom drava. Ipak, pogreno bi bilo izjednaavati spoljnu politiku sa meunarodnim odnosima ili meunarodnom politikom, iako meu njima postoje oigledno mnoge dodirne take.

Spoljna politika u svojim istraivanjima koristi rezultate mnogih drugih nauka, naroito onih koje se bave meunarodnim poslovima i meunarodnom zajednicom. Meu takve nauke bi spadale: meunarodno pravo. meunarodna politika, diplomatska istorija, meunarodni ekonomski odnosi, meunarodne organizacije.

Meunarodno pravo je nauka koja prouava pravna pravila i procese koji reguliu odnose izmeu drava i drugih subjekata u meunarodnoj zajednici.Pravila meunarodnog prava, naravno, utiu na spoljnopolitiko ponaanje drava. esto drave u svom delovanju kre pravila meunarodnog prava, to utie na njihov ugled i meunarodni poloaj.

Meunarodna politika je usredsreena na prouavanje meunarodnih politikih odnosa i politikih karakteristika meunarodne zajednice. Spoljna politika se bavi ne samo politikim odnosima drave, ve i njenim spoljnim ekonomskim, kulturnim, sportskim i drugim odnosima sa drugim subjektima u svetu.

Diplomatska istorija kao nauna disciplina istrauje ukupnu spoljnopolitiku aktivnost drave u prolosti. Takva prouavanja omoguuju sagledavanje tradicije u delovanju drave, ali i prolu aktivnost njenih glavnih spoljnopolitikih aktera. To omoguava bolju projekciju buduih spoljnopolitikih poteza.

Nauka o meunarodnim ekonomskim odnosima bavi se ekonomskim kretanjima u meunarodnoj zajednici. Svetsko trite i svetski ekonomski procesi u poslednje vreme umnogome odreuju spoljnu politiku drave. Ekonomska meuzavisnost drava sve vie jaa, a posebno povratno dejstvo ekonomije.

Meunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Meunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke esto presudno odreuju spoljnu politiku drave. U sadanjim uslovima drave ak gube i deo svoje suverenosti, koju prenose na meunarodna tela. Taj uticaj meunarodnih organizacija stalno raste i menja snagu dosadanjih subjekata meunarodnih odnosa.

7.) FAKTORI KOJI DETERMINIU SPOLJNU POLITIKU a) Svetsko trite rezultat je ekonomske meuzavisnosti drava, gde se prepliu ekonomske zakonitosti sa politikim delovanjem drava. Na svetskom tritu prisutni su i elementi monopola, embarga, intervencija drava, sankcija, carina,bojkota, to takoe koriguje meunarodne ekonomske zakonitosti. Poto nijedno drutvo nije ekonomski samodovoljno ono se mora pojaviti na svetskom tritu kao prodavac ili kupac robe, radne snage ili kapitala. Zbog toga drave se moraju prilagoavati uslovima na svetskom tritu i esto korigovati svoju spoljnu politiku. Kroz svetsko trite ispoljavaju se procesi saradnje i sukoba drava. Danas razvijene drave pribegavaju dravnoj intervenciji u cilju izvoza krize, a nerazvijene drave nasatoje da se zatite od uticaj svetskog trita. b) Jedan od veoma bitnih faktora koji determiniu spoljnopolitiko ponaanje drave jeste njen geopolitiki poloaj. Prisustvo prirodnih granica moe, na primer, uticati na ponaanje politiara. Primer su SAD, koje su dugo vremena vodile izolacionistiku politiku. Duge granice Kine i Finske sa bivim Sovjetskim Savezom uslovljavale su politiku ovih drava. Geopolika kola naglaava uticaj geografskih faktora na mo i meunarodno ponaanje drava. U prolosti kontrola nad morima jaala je mo pojedinih zemalja. Kasnije geopolitiari su upozoravali na vanost ne samo poloaja nego i topografije, veliine teritorije i stanovnitva, klimu i udaljenost izmeu drava.U dananje vreme prirodna bogatstva jedne zemlje mogu da uveaju njenu mo (na primer posedovanje nafte i gasa).

v) Ostvarenje politikih ciljeva jedne drave u velikoj meri zavisi i od njene vojne moi. Putem vojne strategije drava moe ostvariti mnoge svoje spoljnopolitike ciljeve. Primena oruane sile samo je jedno od sredstava kojima drava raspolae u meunarodnim odnosima. Rat je, po Klauzevicu, nastavak politike drugim sredstvima. Sa razvojem nuklearnog oruja i savremene vojne tehnologije mo velikih i tehnoloki razvijenih drava raste. To, naravno, uslovljava i poloaj manjih drava, koje su esto prinuene da trae zatitu velikih vojnih sila, odnosno da se ulanjuju u vojne saveze.

g) Nacija kao faktor koji determinie spoljnu politiku veoma je znaajan. Nacije nastaju u najveem broju sluajeva uporedo sa nastankom moderne drave. Nacionalna drava predstavlja oblik organizovanja nacije, pa mnogi poistoveuju naciju i dravu. Nastanak nacija u Evropi razbio je feudalne tvorevine i stvorio nove nacionalne drave. Proces formiranja nacija u Evropi uticao je na meunarodne odnose u 19. i 20. veku. Istovremeno sa formiranjem nacionalnih drava odvija se proces osvajanja kolonija u svetu. To je od poetka uslovilo prouavanje znaaja nacija u meunarodnim odnosima, i njihovo objanjavanje.

Nepodudaranje nacije i drave stvaralo je posledice u meunarodnim odnosima. Nacionalna drava je teila da osvoji teritorije na kojoj se prostirala njena nacija a koja je mogla pripadati nekoj drugoj dravi. To dovodi do zahteva za promenama granica ili se istiu teritorijalne aspiracije prema drugim dravama, a samim tim i do mogunosti meunarodnog sukoba.

Nacionalna drava pomae formiranje nacionalne svesti, nacionalne kulture i nacionalnog karaktera. Svi ovi elementi utiu na spoljnopolitiko ponaanje drave. Na primer, jezik ima ogroman znaaj u meusobnom komuniciranju u meunarodnim odnosima, ali i shvatanju sveta. Pored ovih nacionalnih karakteristika, veliku ulogu u spoljnopolitikom ponaanju drave igra i istorijski razvitak date nacije, ekonomska razvijenost, tradicija i dr.

U vienacionalnoj dravi drukije se kreira spoljna politika od jednonacionalne drave. U procesu stvaranja spoljne politike u ovim drvama mora se voditi rauna i o zahtevima manjinskih nacija. To se naroito ispoljava u federacijama, u kojima nacije i nacionalne manjine tee ostvarivanju svojih posebnih spoljnopolitikih interesa. Primer toga je biva Jugoslavija, u kojoj su nacije i nacionalne manjine vrile pritisak kako bi ostvarile svoje posebne spoljnopolitike interese (na primer u odnosima sa susednim dravama). d) Ekonomski sistem jedne zemlje moe bitno uticati na njeno spoljnopolitiko ponaanje, polazei od injenice da je spoljna politika jedne zemlje produetak njene unutranje politike. Istorijski posmatrajui ekonomska struktura jedne zemlje uticala je na njene spoljne odnose i poloaj u meunarodnij zajednici. Veoma je bitno da li jedna drava ima slobodno trite ili se ono kontrolie putem dravne intervencije. Zatim da li preovlauje monopolska privreda ili liberalna ili dravno-kapitalistika. Uee drave u privrednom ivotu zemlje moe ukazati i na njene tendencije u meunarodnim ekonomskim odnosima. Drave sa razliitim ekonomskim sistemima razliito se ponaaju i na svetskom tritu. U prolosti socijalistike drave su preteno razvijale oblike saradnje sa dravama istog drutveno-ekonosmskog sistema, pa ak i formirale zajednike ekonomske organizacije (na primer Savet za ekonomsku saradnju socijalitikih zemalja SEV).

Danas je sasvim jasno da nivo privrednog i industrijskog razvoja zemlje utie na spoljnopolitike ciljeve kojima se tei. Razvijenije zemlje igraju aktivniju ulogu u svetskoj politikoj ekonomiji. One su u stanju da svoje spoljne ekonomske interese ostvare i zatite u svetu. Takoe, drave sa veom ekonomskom snagom mone su i vojnom smislu. SAD su najizrazitija supersila i zbog kombinacije ekonomske i vojne moi. To im omoguuje da sprovode proces globalizacije u svetu i intervencionistiko ponaanje.

Nivo produktivnostai i prosperiteta utie i na spoljnu politiku siromanih drava. Tako mnoge ekonomski zavisne drave praktino gube i svoju politiku nezavisnost. Neke od ekonomski siromanih drava meusobno se povezuju, nastojei da se odupru spoljnopolitikom pritisku bogatih drava i njihovih ekonomskih organizacija. esto na spoljnopolitiko ponaanje pojedinih zemalja utiu i njihovi politiki lideri koji smatraju da sirovinski potencijali njihovih zemalja daju im vei uticaj nego to ga objektivno imaju (Ugo aves u Venecueli). ) Politiki sistem jedne drave, odnosno odnos javne vlasti i drutva u toj zemlji, ima ogroman uticaj na spoljnu politiku drave. Razliiti politiki sistemi, organzacija vlasti, javno mnjenje, interesne grupe, nevladine organizacije, drutveni pokreti utiu na proces donoenja spoljnopolitikih odluka. Na primer, u demokratskim i autokratskim sistemima, socijalistikim i kapitalistikim, monarhijama i republikama, na razliite naine se formira spoljna politika i njeno delovanje na meunarodnom planu. U demokratskim politikim sistemima, interesne grupe, javno mnjenje, nevladine organizacije, graani imaju veu mogunost uticaja na donoenje spoljnopolitikih odluka, nego u autokratskim sistemima. Takoe i politiki lideri izabrani na izborima u demokratskim zemljama moraju vie voditi rauna o miljenjima javnosti o spoljnopolitikim potezima, nego autokrate.

esto se deava da politiki lideri u elji da skrenu panju sa unutranjih ekonomskih i politikih kriza pribegavaju spoljnopolitikim akcijama, pa i ratovima. U vreme predsednikih izbora u Americi spoljna politika ove zemlje esto je u funkciji predizborne kampanje. Grki istoriar Tukidid je tvrdio da je situacija unutar grkih gradova-drava uticala na njihovo spoljno ponaanje.

Neki teoretiari danas smatraju da pojava velikog broja demokratskih zemalja na kraju 20. veka uticae na smanjenje mogunosti irenja ratova u svetu. U tom smislu je i izjava predsednika Bila Klintona iz 1994. godine da demokratije ne napadaju jedna drugu. Ipak, te liberalne demokratije su vodile i vode mnoge nedemokratske ratove. Zbog toga realistika teorija spoljne politike smatra da po pitanju rata liberalne demokratije nisu nita drukije od neliberalnih drava.I jedne i druge postupaju na osnovu sopstvenih nacionalnih interesa, a ne na osnovu svojih ideologija.

8) SUBJEKTI MEUNARODNIH ODNOSA I SPOLJNE POLITIKE a) Dok u spoljnoj politici se smatra da je osnovni subjekt drava, dotle meunarodni odnosi meu subjekte svrstavaju dravu, meunarodne organizacije i oveka. Drava predstavlja osnovni politiki i pravni subjekt, u emu se slau teoretiari i meunarodnih odnosa i spoljne politike. Naravno, najznaajnije su nezavisne drave, koje imaju svoju teritoriju, stanovnitvo i suverenu vlast. Konstitutivni elementi drave neophodni su ne samo za nastanak drave, nego i za ouvanje njene linosti. Nestankom jednog od elemenata, nestaje drava kao subjekt meunarodnog prava i meunarodnih odnosa. Drava takoe ima i pravo predstavljanja, pravo zakljuivanja meunarodnih ugovora i pravo objave rata.

Drave kao subjekti meunarodnih odnosa predstavljaju osnovne subjekte meunarodne zajednice. U toj zajednici one stupaju u odnose sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama. Meunarodno pravo regulie te meusobne odnose izmeu drava, kao i izmeu drava i meunarodnih organizacija.

U kreiranju meunarodnog poredka posebnu ulogu imaju velike sile i politiki ili vojni savezi. Savremene teorije smatraju da ovi savezi imaju kljunu ulogu u kreiranju meunarodnog poredka.

U uslovima postojanja vojnih paktova i vojnih baza na tuoj teritoriji, kao i nemogunosti samostalne odbrane, drave esto prenose deo svojih prava na druge drave ili meunarodne organizacije. To znai da je nezavisnost vlasti, i njena teritorijalna nadlenost , pod uticajem drugih meunarodnih subjekata.

b) Meunarodne organizacije predstavljaju drugi aktivan subjekt meunarodnih odnosa.One su takoe, i subjekt meunarodnog prava, i spadaju u meunarodna pravna lice.One se razlikuju od drava po vremenu nastanka, uzrocima nastanka, razliitim pravnim i politikim ustrojstvima.

Prve meunarodne organizacije savremenog tipa nastaju u 19. veku (Meunarodna telegrafska unija). Po broju, obimu ovlaenja, i sadrini rada one su veoma rasprostranjene, tako da se gotovo nijedna odluka iz oblasti spoljne politike ne moe doneti bez njihove saglasnosti. Spoljna politika, ekonomski odnosi, vojna saradnja jedne zemlje ukljueni su u razliite meunarodne organizacije. Ove organizacije nameu dravama mnoga ogranienja.

Nastale su ugovorom drava, kao udruenja sa posebnim pravnim subjektivitetom i statusom, koji im omoguava pravnu nezavisnost pri vrenju poslova. Ove organizacije imaju svoj osnovni dokument, organe, zajedniko telo i osnovne elemente subjektiviteta. To znai pravnu sposobnost predstavljanja kod drugih meunarodnopravnih lica, sposobnost voenja pravnih postupaka, ugovornu sposobnost za meunarodne ugovore,sposobnost posedovanja svojine. Neke meunarodne organizacije imaju i neke elemente suvereniteta( na primer Evropska unija). U subjekte meunarodnih odnosa delimino spadaju i meunarodne privredne organizacije (privatne kompanije, banke i dr.), meunarodne nevladine ustanove, drutveni pokreti, crkve, udruenja i sl.

Smisao meunarodnih organizacija je u ostvarenju specifinih ciljeva za koje su osnovane.Njihov osnovni cilj je da obezbede efikasnije metode saradnje izmeu drava, da pomire suprotnosti i antagonizme koji esto karakteriu odnose drava. U tom smislu kroz njih se prelamaju protivrenosti zajednice drava, ali i njihovo relativno jedinstvo,zasnovano na stavu o neophodnosti sveopte saradnje kao uslovu njihovog opstanka. Prema tome, pojava i uloga meunarodnih organizacija je odraz demokratizacije drutva u svetskim razmerama. . v) ovek pojedinac igra bitnu ulogu u meunarodnom pravu i u meunarodnim odnosima. U meunarodnom pravu jedna grupa teoretiara posmatra oveka kao subjekata meunarodnog prava, imajui u vidu niz meunarodnih odredaba koje se odnose na pojedinca.Pojedinac kao neposredni nosilac prava pojavljuje se kod plebiscita i opcije. U oba sluaja meunarodni ugovori nameu direktna prava i obaveze pojedinca. Ovlaenja i prava sudija meunarodnih sudova, funkcionera meunarodnih organizacija imaju svoj osnov u meunarodnom pravu. Takoe, poloaj manjina, izbeglica i apatrida, rtava rata, regulisan je neposredno meunarodnim pravom. Prema tome, pojedinac je nosilac prava i obaveza putem meunarodnih ugovora.

U velikom broju sluajeva drava je ta koja je nadlena za ostvarivanje prava oveka na meunarodnom planu. Putem ugovora drave mogu priznati pojedincima, ne samo odreena prava, nego i mogunost direktne akcije pred meunarodnim telima.

Poznate linosti kao subjekti meunarodnih odnosa i spoljne politike esto mogu menjati stavove drava i uticati na javno mnjenje u inostranstvu. Ljudi koji vre politike i dravne funkcije mogu uticati na kreiranje spoljne politike drave prema inostranstvu. Uloga pojedinaca moe biti i u pogledu razvoja ekonomskih, kulturnih ili sportskih veza prema svetu (na primer postojanje sportskih ambasadora). Najee je delovanje pojedinaca u borbi za ljudska prava.

Tokom istorije se smatralo da najveu ulogu u odluivanju o spoljnoj politici imaju voe. esto se istie da pojedinci stvaraju istoriju. Ovo stanovite se uvruje identifikovanjem odreene politike sa dravnim liderima (erilova politika, De Golova politika, staljinizam, maoizam, Reganova doktrina itd.). esto i voe nastoje da stvore utisak sopstvenog znaaja. Na spoljnopolitie odluke voa mogu da utiu i subjektivni faktori (iskuenje, nedostatak samokontrole, bolest i dr.).

9.) SREDSTVA SPOLJNE POLITIKE Subjekti meunarodnih odnosa i spoljne politike koriste i odreena sredstva da bi doli do njima zacrtanih spoljnopolitikih ciljeva. Ta sredstva mogu biti razliita u pojedinim situacijama zbog ega je veoma vano upotrebiti najpogodnije sredstvo, odnosno ono koje e dovesti do traenog cilja.

a) Ubeivanje predstavlja sredstvo kojim jedan subjekt uverava drugog o potrebi da se ponaa na odgovarajui nain. Pri tom , se istiu razliiti moralni, pravni, politiki. religiozni ili neki drugi razlozi. Cilj ubeivanja je da se stvori kod druge strane svest da je traeno ponaanje ispravno i korisno. Prilikom ubeivanja ne nude se novci ili neka druga protivusluga.

Ovo spoljnopolitiko sredstvo esto se koristi jer je bezopasno i jeftino. Njega koriste drave koje nemaju veliku materijalnu mo i meunarodne organizacije. Recimo Ujedinjene nacije u svojim rezolucijama , u uvodnom delu, navode razloge zbog kojih treba prihvatiti njihove preporuke.

Za uspeh ubeivanja neophodna je bliskost meu dravama i tradicionalne veze (politike, sportske, ekonomske, kulturne i dr.). esto se prilikom ubeivanja koriste emocije, ali i nauni argumenti. Naravno, deava se, i upotreba obmana i neistina.

b) Obeanje je spoljnopolitiko sredstvo koje stavlja u izgled neku pogodnost ukoliko se traeno ponaanje ostvari. Razmena obeanja je veoma esta u meunarodnim odnosima i esto se formulie kao naelo uzajamne koristi Obino se na meunarodnim konferencijama drave dogovore da e podrati jedna drugu po odreenim pitanjima. Naravno, postoji mogunost da se ta obeanja ne ispune. To sigurno dugorono teti dravi koja ne potuje svoja spoljnopolitika obeanja.

Ispunjena obeanja stvaraju poverenje u poteze suprotne strane , pa se esto formuliu i kao tradicionalna prijateljstva meu dravama. Meutim uzroci nepoverenja meu dravama mogu biti razliite ideologije, politiki sistemi, kulturne razlike i dr. Da bi se otklonilo nepoverenje, a obeanje ispunilo, esto su neophodne i garancije neke tree drave, u kojoj obe strane veruju.

v) Pretnja je sredstvo kojim se drugom subjektu stavlja u izgled teta koju e mu naneti pretioc ukoliko ne postupi po njegovim nalozima. Jedan od oblika pretnje je ultimatum, gde se preti primenom oruane sile (pretnja Austrougarske Srbiji 1914. godine). Postoje i blai oblici pretnje kakvi su ukidanje trgovinskih privilegija, obustavljanje ekonomske pomoi, proterivanje diplomata i dr.

Pretnja bi trebala da bude realna, ostvariva i uverljiva. Na ocenu stvarne opasnostai po dravu kojoj se preti utie i ponaanje pretioca u prolosti. Da li je koristio pretnju i koliko je ona bila uspena. Neispunjenje pretnje dovodi do srozavanja ugleda i uticaja drave koja koristi ovo spoljnopolitiko sredstvo. Naravno, u meunarodnim odnosima na primenu ovog sredstva ne gleda se blagonaklono, jer je osnov odnosa u meunarodnoj zajednici mirno reavanje sporova. Pretnju kao sredstvo dosta je koristio Hitler u svojim odnosima sa drugim zemljama. g) Nagrada predstavlja postupak odavanja priznanja drugom subjektu za njegovo prolo ponaanje. Ona nije isto spoljnopolitiko sredstvo kao i obeanje, jer darodavac se na to nije obavezao. Jednostavno govorei, nagrada se daje imajui u vidu da e njen primalac i u nekoj buduoj situaciji postupiti na slian nain i zadovoljiti interese darodavca. esto se u meunarodnim odnosima javlja i uzajamno nagraivanje u vidu razliitih gestova dobre volje (razmena pijuna, povlaenje trupa sa granice i dr. Nagrada, po pravilu, ne sadri pritisak i ne podrazumeva upotrebu sile.

esto drave nagrauju transnacionalne subjekte ili pojedince u drugim dravama (nagrade za mir, borac za ljudska prava). U ovakvim situacijama nagrada moe da ima i suprotan efekat, jer se nagraeni moe prikazati u domaim medijima kao strani plaenik ili agent. Time nagrada nije postigla svrhu, ve je naprotiv izazvala suprotan efekat.

d) Kazna kao spoljnjopolitiko sredstvo dosta se koristi u meunarodnim odnosima. Nju primenjuju drave, meunarodne organizacije, ali i posebni meunarodni sudovi. Pobude mogu biti traenje zaadovoljenja ili osveta. Cilj kazne je da se neeljeno ponaanje izmeni. Kazna moe biti unapred najavljena, ali i nenajavljena. Po pravilu kazne primenjuju mone i snane drave, koje raspolau razliitim sredstvima za ostvarenje kazne. Naravno i manje drave mogu je primeniti nezadovoljne neijim ponaanjem (povlaenje ambasadora, prekid diplomatskih odnosa). Kazna bi trebala u meunarodnim odnosima da otkloni krenje meunarodne norme ili otkloni neku tetu koju je kanjena drava uinila. U novije vreme meunarodne organizacije primenjuju kazne u vidu sankcija, zbog povrede optih interesa ili krenja meunarodnih normi. Najaa ovlaenja u tom pogledu ima Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji moe kazniti svaku dravu zbog ugroavanja mira ili akata agresije. Te sankcije protiv neke drave esto imaju i politiku pozadinu, i slue interesima velikih sila.

U elji da sankcije pogode krivce u pojedinim dravama zbog krenja meunarodnih normi, osnovani su meunarodni sudovi koji sude pojedincima. Meutim, i u radu tih sudova osea se uticaj velikih sila, odnosno pojedine njihove presude imaju i politiki karakter.

) Prinuda je sredstvo koje ima elemente i kazne i pretnje. Subjekt na koga se primenjuje prinuda primoran je na postupke koje od njega trai prinuditelj. Iako meunarodno pravo zabranjuje upotrebu sile i prinude ona u savremenom svetu egzistira. Prinudu neka drava koristi kada smatra da joj druga sredstva nee doneti ostvarenje sopstvenih interesa. Jedna drava putem prinude esto nastoji da drugog subjekta onesposposobi za otpor.

Prinuda se pokazuje kao sredstvo koje prinuditelj koristi da bi ostvario eljenu promenu u dravi prinuenog. Najblai primer samopomoi je politika svrenog ina. Prinuditelj se nada da e vreme legalizovati promenu. To je bio sluaj sa Turskom okupacijom dela Kipra, koja je dovela do podele ovog ostrva. Ipak, i do danas ta situacija nije pravno legalizovana, i veoma mali broj zemalja je priznao ovu podelu ostrva. Hitler je, na primer, koristio ovu taktiku prilikom okupacijea Austrije i ehoslovake. Uporedo je koristio i druga sredstva kao to su argumenti i obeanja.

Kad se primenjuje prinuda, esto se zabioravlja na njene nedostatke. Ovo sredstvo se moe okrenuti protiv napadaa i ugroziti poziciju koju je dotle imao. Austrougarska je napadom na Srbiju pokuala mere prinude, ali je na kraju doivela slom kao carevina i raspala se.

Ba zbog postojanja prinude u svetu meunarodna zajednica doputa samoodbranu, samostalnu i kolektivnu. Povelja UN predvia preduzimanje kolektivnih prinudnih mera protiv agresora. Razni antikolonijalni i oslobodilaki pokreti u svetu koristili su prinudu u borbi za ostvarenje prava naroda na samoopredeljenje.

10. TEORIJE SPOLJNE POLITIKE Tokom istorije, pisci, naunici,politiari, ali i obini ljudi su pokuavali da objasne meunarodne odnose i spoljnu politiku drava. One su davali odreene teorijske ideje, koje su trebale da objasne dogaaje u svetu, i vre predvianja daljih kretanja u meunarodnoj zajednici. Veliki ratovi su naroito uticali na nova tumaenja svetskih odnosa. Tri takva rata dominirala su 20. vekom: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i hladni rat. Ovi ratovi su uticali na stvaranje novih teorija i nove politike programe zasnovane na ovim teorijama. Meu ovim teorijama najznaajnije su: liberalizam, realizam i neoliberalizam.

3.1. Prvi svetski rat je uslovio nova prouavanja spoljne politike i meunarodnih odnosa. Stari istorijski pristup u tumaenju dogaaja je zanemaren. Stvara se teorija liberalizma, koja podrazumeva traganje za zajednikim vrednostima koje bi unapredile saradnju u okviru svetske zajednice. Liberalizam polazi od pojedinca koji poseduje moralne vrednosti i vrline, i on je cilj a ne sredstvo svetske politike. Politika je na meunarodnom planu ne borba za mo, ve pre borba za saglasnost. Sutina ove teorije je da se meunarodna anarhija i rat mogu drati pod kontrolom putem meunarodnih organizacija i zakona.

Zagovornici liberalizma, koji su naroito doli do izraaja posle Prvog svetskog rata, smatrani su idealistaima. Meu liberalima bili su, na primer, i Alfred Cimerman i Vudro Vilson. Oni su smatrali da tenja za idealima kao to je svetski mir moe promeniti svet. Oni su svoju filozofiju nalazili u shvatanjima Imanuela Kanta, an-ak Rusoa i Adama Smita.

Osnov liberalnih ideja bilo je da je ljudska priroda dobra, a da je nasilje rezultat ne greke ljudske prirode, ve loih institucija. Rat predstavlja globalni problem, koji zahteva kolektivnu akciju, a ne nacionalnu. Stoga se meunarodna zajednica mora reformisati, kao bi se eliminisale institucije koje omoguuju rat. Potrebno je takoe izvrtiti i demokratizaciju unutranjih odnosa u smislu zatite ljudkih prava, to e se odraziti i na spoljne odnose.

Liberalni idealisti su se posle Prvog svetskog rata zalagali za stvaranje meunarodnih institucija koje bi zamenile ratu sklon sistem ravnotee sile. Oni su eleli da stvore sistam zasnovan na kolektivnoj bezbednosti. Isto tako, isticali su i potrebu upotrebu pravnih pravila kao to su posredovanje i arbitraa, kako bi se reili sporovi meu dravama.

Liberalni reformisti su istakli i ideju samoopredeljenja naroda, kojom se narodnostima daje pravo formiranja samostalne drave. U svojih etrnaest taaka u Kongresu Vudro Vilson je 1918. godine predloio i stvaranje Lige naroda. Bilo je zamiljeno da ova meunarodna institucija tei ostvarenju kolektivne bezbednosti i otkloni mogunost rata.

Mada su se liberalne ideje razvijale izmeu dva svetska rata, sem formiranja Lige naroda, malo ta je ostvareno. Kada se agresivna politika sila Osovine poela da primenjuje, bilo je jasno da su ideje liberalizma doivele neuspeh.

3.2. Realizam kao teorija istie da je svetska politika u sutini borba meu dravama od kojih svaka tei ostvarenju sopstvenog nacionalnog interesa. ova teorija nastaje kao reakcija na liberalni idealizam. Kritiari liberalizma su smatrali da su naivne pretpostavke idealista o mogunostima mira i napretka. Prvi i Drugi svetski rat, kao i dogaaji izmeu dva rata su pokazali da u svetu vlada politika sile.

Pobornici ove nove teorije bili su i Dord Kenan kao i Hans Morgentau. Oni istiu da realizam smatra dravu za najznaajnijeg faktora u meunarodnoj zajednici, jer ona ne odgovara drugoj vioj politikoj vlasti. Drava mora da ostvari svoje interese, to podrazumeva esto da se suprotstavi interesima drugih drava. To, naravno, dovodi do sukoba i primene sile. U toj primeni sile ne treba se rukovoditi nekim moralnim principima i vrlinama, ve samo sopstvenim interesima.

Realistika teorija smatra da su ljudi po prirodi sebini. Oni tee ostvarenju moi i pokoravanju drugih. Ovi teoretiari se pozivaju na Hobsa, koji je smatrao da je meunarodna politika borba za mo, rat svih protiv svih. Stoga, osnovna obaveza drave je da stie mo, da bi uspela u svojim interesima. Mo se stie jakom vojnom silom, koja e odvratiti napad potencijalnih neprijatelja. Ekonomija, pri tom, pomae sticanju dravne moi. Ako sve drave tee poveanju moi doi e do ravnotee snaga.

etrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka, realistika teorija nalazila je potvrdu u Drugom svetskom ratu, suparnitvu izmeu SAD i Sovjetskog Saveza, hladnom ratu, atomskom naoruanju. inilo se da su sukobi neminovni u svetu, a da su mali izgledi na saradnju i sporazumevanje.

Realistika teorija je nailazila i na mnoge kritike. Pre svega, kritikovano je verovanje da su narodi i pojedinci zli i da jedino sila moe da rei meunarodne sukobe. Takoe i stvaranje nuklearnog oruja ne mora da unapreuje bezbednost drave (mogunost posedovanja nuklarnog oruja ne doprinosi bezbednosti Severne Koreje ili Irana). Mnogi danas smatraju da intervencija SAD u Iraku ne slui amerikim interesima.

Kritiari realizma istiu da ova teorija nije objasnila nove pojave u svetskoj politici, kao to je stvaranje novih politikih i trgovinskih institucija. Ove institucije doprinose ostvarenju zajednikih interesa kroz saradnju, umesto egoistinih sopstvenih interesa. Takoe realisti su zanemarili i postojanje moralnih principa u odnosima meu dravama. Uprkos nedostacima, ova teorija je i dalje aktuelna i vri snaan uticaj na politike i vojne sukobe u svetu.

3.3. Krajem 20 veka pokazalo se da mnoge ideje realizma nisu se potvrdile u praksi. Teorije politike sile nisu sagledale kraj hladnog rata, a teorija rata i mira, na kojoj se zasniva realizam, bila je pogrena. Najzad, mnoge pojave u koje su se u meuvremenu javile nisu mogle da budu objanjene ovom teorijom (globalizacija trgovine i trita, pogoranje ekolokih uslova, globalno zagrevanje i dr.).

U svetlu ovih problema poetkom devedesetih godina 20. veka javlja se neoliberalizam. . To je pristup meunarodnim odnosima i spoljnoj politici koji istie ulogu meunarodnih organizacija i drugih nedravnih inioca radi unapreenja meunarodne saradnje. Neoliberalizam naglaava znaaj mira i prosperiteta. Pojava regionalnih organizacija koje se bave irenjem trgovine, komunikacija, informisanja i tehnologije uslovilo je u Evropi da se drave odriu svog suvereniteta u korist ovih oblika povezivanja. Liberalna misao je smatrala da ove pojave treba teorijski istraiti, jer dotadanje realistike teorije nisu na njih imale odgovarajua reenja.

Teorija neoliberalizma usredsreuje se na nekoliko taaka u objanjenju meunarodnih odnosa i spoljne politike. Smatrajui da je svetski sistem anarhian ova teorija se zalae za stvaranje jakih globalnih institucija. Pri tom, istiu znaaj meunarodnih ekonomskih institucija, poput Svetske trgovinske organizacije. Prioritet dravnih ciljeva u unutranjoj politici treba da bude na nacionalnom ekonomskom prosperitetu, u odnosu na nacionalnu bezbednost.

Neoliberalizam se bavi i uticajima demokratske vlasti, javnog mnjenja, obrazovanja, slobodne trgovine, ogranienja naoruanja, meunarodnih organizacija, kolektivne bezbednosti i multilateralne diplomatije na poboljanje ivota u svetu. Za neoliberale promene se globalno odvijaju putem saradnje drava, ali i u meunarodnim organizacijama.

Na kraju, neoliberalizam naglaava sve vei znaaj nedravnih uesnika kao to su transnacionalne multinacionalne korporacije i meunarodne organizacije.Drave koje postepeno gube deo svoje suverenosti i nezavisnosti prinuene su na kontakte sa drugim dravama, kao i meunarodnim organizacijama. Transnacionalni kontakti postaju sastavni deo svetske politike.

11) MEUNARODNI POLOAJ SRBIJE U USLOVIMA OBNOVE

DRAVNOSTI OD PRVOG SRPSKOG USTANKA DO BERLINSKOG KONGRESA (OD 1804. DO 1878.)

Nova srpska drava 19. i 20. veka nastala je posle troipovekovne turske okupacije, u ustancima srpskog naroda u Beogradskom paaluku poetkom 19. veka. Ovi ustanci znaili su oslobodilaku borbu srpskog naroda i takoe buroasku revoluciju. Prvi ustanak od 1804. do 1813. godine predstavljao je period oruane borbe, ali i ponovno raanje srpske drave. To nije bila ona stara srednjevekovna srpska drava, ve nova, na drugim temeljima stvorena drava.

Izabran na zboru narodnih stareina u Oracu 14. februara 1804. za vrhovnog vou ore Petrovi Karaore vrio je punu vojnu i civilnu vlast. Praktino to je bila funkcija efa drave. U spoljnopolitikim odnosima pored Karaora pojavljivao se i Sovjet. On je kontaktirao sa austrijskim pograninim komandantima povodom pograninih incidenata. Sovjet je odravao diplomatske odnose s Austrijom, Rusijom i Francuskom.

Posle vojnikog sloma Prvog ustanka 1813. godine Srbija je bila ponovo okupirana od strane oruanih snaga Turske. U dravno-pravnom pogledu ona se od statusa jedne stvarno suverene i nezavisne drave vratila na status koji je imala do 1804. godine. Bila je samo paaluk turske drave. Pod uticajem novog ustanka srpskog naroda 1815. Porta je dala izvesne ustupke Srbima. Novonaimenovani vezir beogradskog paaluka Marali Ali paa zakljuio je 1815. godine s Miloem Obrenoviem usmeni sporazum o buduoj upravi u Beogradskom paaluku. Ovaj sporazum je predstavljao poetak dvojne srpsko-turske uprave u Paaluku i trajae 15. godina. Marali Ali paa je priznao Miloa zavrhovnog kneza Srbije.

Period tursko-srpskog dvovlaa u Beogradskom paaluku 1815-1830, predstavljao je jaanje srpske dravnosti. To se odvijalo zahvaljujui u prvom redu, knezu Milou i njegovim diplomatskim sposobnostima, ali i podmiivanju turskih funkcionera. U toj borbi za nezavisnost Srbija se oslanjala na Rusiju. a pravno pozivala na Bukureki ugovor iz 1812. godine. Ovim Ugovorom izmeu Rusije i Turske, Srbima je preputena briga o unutranjoj upravi zemlje. Prema tome, Srbija je ostala u sastavu Turske kao njen deo, ali sa unutranjom autonomijom. Ipak, uprkos ovom Ugovoru Turska je 1813. godine pokorila Srbiju i vratila u njoj svoju upravu. Akermanskom konvencijom iz 1826. godine, na pritisak Rusije i njenog cara Nikole Prvog, Turska se obavezala da e ispuniti preuzete obaveze prema Srbiji. Meutim, tek hatierifom iz 1830. Srbija je dobila pravo na svoju nezavisnu unutranju upravu, svoje upravne i sudske organe, vojsku, zdravstvene, prosvetne i crkvene ustanove. Turski sultan je istima aktom dao Milou Obrenoviu dostojanstvo kneza srpskog naroda. Iako je dobila 1830. godine unutranju nezavisnost Srbija je u spoljnopolitikom pogledu i dalje bila u zavisnom poloaju od Porte.S rbija je morala da plaa danak Porti, a u ugovornim odnosima s drugim dravama Porta je zastupala Srbiju.

Iako je Srbija posle 1830. predstavljala vazalnu zavisnu dravu, Srbija je imala i neke atribute suverene drave. Imala je pravo da prima diplomatske predstavnike drugih drava, kao i da drugim dravama upuuje svoje predstavnike. Od 1834. Srbija je imala i svoje ministarstvo inostranih dela, a od 1835. odravala je kontakte sa Vlakom i Moldavijom. Pariskim ugovorom iz 1856. Srbija je i dalje ostala vazalna drava zavisna od Turske. Promena se sastojala jedino u tome to su prava i povlastice Srbije garantovale potpisnice Pariskog ugovora, Austrija, Francuska, Velika Britanija, Pruska, Rusija, Sardinija i Otomanska Porta. Uporedo sa slabljenjem Turske poloaj Srbije se posle 1856. poboljavao, iao ka punoj nezavisnosti i suverenosti. Tako je Srbija za vlade kneza Mihaila zakljuila nekoliko meunarodnih ugovora o savezu i to: s Crnom Gorom 1866, s Grkom 1867, s Rumunijom 1868, koji su bili upereni protiv teritorijalnog integriteta Turske.

Na Berlinskom kongresu 1878. godine priznata je Kneevini Srbiji nezavisnost. Pri tom uslov je bio da Srbija obezbedi ravnopravnost svih vera, i pristup javnim poslovima graanima razliitih veroispovesti. Takoe su proirene granice Srbije pripajanjem etiri okruga: nikog, pirotskog, vranjskog i toplikog. Ostvarena nezavisnost Srbije na Berlinskom kongresu i njeno teritorijalno proirenje bili su rezultat dugotrajne diplomatske borbe i ratova protiv Turske. Srbija je posle sticanja nezavisnosti ula u sferu interesovanja mnogo jaih sila, Austrougarske i Rusije.

12). MEUNARODNI POLOAJ SRBIJE U PERIODU OD BERLINSKOG KONGRESA DO 1914. GODINE Iako je dobila za treinu vie teritorije na jugu Srbija je bila nezadovoljna, jer je Bosna i Hercegovina, gde je srpsko pravoslavno stanovnitvo tada imalo relativnu veinu, kao i Novopazarski sandak, meunarodnim mandatom bili povereni Austrougarskoj carevini. Takoe, Kosovo i Metohija, sredite srpske srednjevekovne drave, ostalo je pod turskom vlau.

Planovi i programi nacionalne politike u 19.i poetkom 20. veka odnosili su se na ujedinjenje ili svih Srba, ili, pak, junoslovenskih naroda. Te jugoslovenske ideje posebno su se razvijale posle 1903. godine, naroito meu mladom generacijom. Na to su uticali carinski rat izmeu Austro-Ugarske i Srbije 1906-1911. godine, kao i Austro-Ugarska aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine. Aneksijom Bosne i Hercegovine spreen je srpski izlaz na Jadran.

U toj situaciji srpska spoljna politika posle 1908. godine usmerila se ka Solunu. Balkanski ratovi 1912-1913. godine, kada su se sve balkanske zemlje udruile protiv Turske, omoguili su Srbiji da povea svoju teritoriju. U svoj sastav ukljuila je Sandak i Kosovo kao i deo Makedonije. Na taj nain, mada nije dola do Soluna, posle balkanskih ratova, Srbija se pruala duboko na jug, drei pravac Solun-Budimpeta, dolinama Vardara i Morave. Na drugoj strani, aneksija Bosne i Hercegovine, izazivala je veliko nezadovostvo Srbije, ali i otpore meu tamonjim stanovnitvom. Kao rezultat toga Gavrilo Princip ubio je 28. juna 1914. godine, na dan proslave Kosovskog boja, prestolonaslednika Austrije Franca Ferdinanda. Austro-Ugarska, koja je u ovome videla priliku da kazni Srbiju, i nastavi svoje irenje prema Solunu i istonom Mediteranu, poslala je rigorozan ultimatum Srbiji. Srpske voe su bile spremne na izvesne ustupke, ali ne i na strano vojno prisustvo na svojoj teritoriji.

13) MEUNARODNA POZICIJA SRBIJE U PERIODU 1914-1918.

Odnosi sa Austro-Ugarskom bili su zahladneli i pre Carinskog rata i Aneksione krize. Jo od ubistva Aleksandra Obrenovia 1903. godine, Srbija se u svojim politikim i privrednim odnosima bila vezala za Rusiju, a zatim i za Francusku i Veliku Britaniju. Na taj nain. od prvih poetala Prvog svetskog rata ona se nalazila na strani Trojnog sporazuma.

Prvi svetski rat naterao je srpsku vladu da razradi nacionalni program koji e joj osigurati bezbednost. Prema tom programu usvojenom u Niu 1914. godine, predvialo se stvaranje zajednike drave Srba, Hrvata i Slovenaca. Pored Srbije ova drava bi obuhvatala Bosnu i Hercegovinu, Vojvodinu, Hrvatsku, Slavoniju, Istru i Dalmaciju. Meutim sile Antante (Velika Britanija, Francuska i Rusija) nisu na poetku rata predviale dezintegraciju Austro-Ugarske. Velika Britanija je smatrala da istorija i religija odvajaju Srbe i Hrvate, i da bi bila bolja Srbija proirena na austrougarske regije sa srpskim stanovnitvom. Posle Londonskog sporazuma iz 1915. Srbi su se pribliili Francuskoj i dobili novu ideju budue drave. Prema dogovoru sila Antante od 1915. Srbiji je u sluaju pobede obeana Baka i Slavonija na severu, Bosna i deo Dalmacije na zapadu.

Posle okupacije u jesen 1915. od strane Austro-U garske i Bugarske meunarodni poloaj Srbije je bio znatno oslabljen. tome su doprinosili i loe unutranje prilike, kao i sporovi u srpskoj emigraciji. Godina 1917. bila je prelomna u voenju prvog svetskog rata, ali i u reavanju jugoslovenskog pitanja. Na tok rata uticalo je, izmeu ostalog, i oktobarska revolucija u Rusiji, kao i ulazak SAD u rat na strani Antante. U novonastaloj meunarodnoj i unutranje politikoj situaciji Nikola Pai je na Krfu 1917. internacionalizovao jugoslovensko pitanje. Ideja Krfske deklaracije je stvaranje nove drave, a ne proirenje postojee drave, znai ne Velika Srbija ve stvaranje Jugoslavije.Od sila Antante jedino je Rusija povoljno reagovala, dok su Velika Britanija i Francuska bile uzdrane.

Rasplet vojnopolitikih zbivanja u prvom svetskom ratu, koji je zapoeo probojem solunskog fronta. septembra 1918. godine, i novi interesi saveznika uticali su na stvaranje zajednike drave. Tome je doprinelo i prisjedinjenje Vojvodine i Crne Gore novembra 1918. godine. Odlukom Narodnog vijea Srba, Hrvata i Slovenaca u Zagrebu 27. novembra 1918. o ujedinjenju Drave SHS i Srbije, omogueno je konano stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1. decembra 1918. godine.

14). SRBIJA I SPOLJNA POLITIKA PRVE JUGOSLAVIJE (1918-1941.) Izmeu prvog i drugog svetskog rata trajao je Versajski mir sklopljen 1919. godine. Versajski mir sklopljen je po zamisli vodeih sila Antante Francuske, Engleske i SAD. Kao rezultat ovih okolnosti nestala je Austro-Ugarska, Nemaka je oslabila, a obrazovano je u Evropi desetine novih drava. Meu njima nastala je i Kraljevina SHS, kao zajednika drava jugoslovenskih naroda. Nova drava, prema zamisli pobednikih sila Antante, trebala je da ostvari njihove politike i ekonomske interese i da predstavlja tampon zonu prema uticaju sovjetske Rusije.

Ipak, velike saveznike sile imale su od poetka rezervisan stav prema novoj dravi Kraljevini SHS. Na to je delimino uticala i Italija, kojoj su saveznici jo 1915. obeali delove jugoslovenske teritorije, kako bi je privoleli da ue u rat. U poetku sa samo Norveka, SAD i Grka priznale novu dravu, a tek tokom 1919. i Francuska,Engleska i Italija. Pored pitanja priznanja, veoma bitno pitanje bilo je i utvrivanje granica izmeu nove Kraljevine SHS i sedam susednih drava. Najtee je bilo reavanje zapadnih granica prema Italiji i Austriji. Neki od tih ugovora sa Italijom potpisani su tek 1920. odnosno 1924. godine.

Srbija je svoje interese u novoj dravi morala da ostvaruje prilikom odreivanja granica sa Rumunijom, Bugarskom i Albanijom. Iako je Srbija traila zapadni i centralni Banat, obrazlaui to stratekim razlozima, Rumuniji je pripao deo Banata sa Temivarom. Prema Bugarskoj Kraljevini je pripala Strumica u Makedoniji i u severoistonoj Srbiji Bosiljgrad i Caribrod, iako je srpski deo delegacije sa Paiem na elu insistirao na znatnijoj ispravci granica. Granica sa Albanijom uglavnom se podudarala sa onom iz 1913. godine i odreena je nakon niza oruanih sukoba posle 1920. godine.

Spoljna politika Kraljevine SHS u prvoj fazi do 1934. bila je vezana za versajski sistem bezbednosti, kojim je dominirala Francuska. Bila je ukljuena u podsisteme, posebne saveze drava, radi ouvalja versajske politike. Tako je zajedno sa ehoslovakom i Rumunijom obrazovala 1921. savez Malu Antantu. Februara 1934. bio je sklopljen Balkanski pakt koji su inili pored Jugoslavije i

Grka, Rumunija i Turska. Oni su imali za cilj da zaustave revanistike tenje, pre svega, Maarske i Bugarske, ali i da spree uticaj Sovjetskog Saveza.

Sredinom tridesetih godina Versajski sistem i njegovi bezbedonosni ogranci poeli su da labave. Posle ubistva kralja Aleksandra 1934. u Marseju i Kraljevina Jugoslavija je poela da menja svoju spoljnopolitiku strategiju. Poela je da se oslanja u poetku na Englesku, a zatim sve vie na Nemaku. Tome je dosta doprinosio knez Pavle, koji se nalazio na elu kraljevskog Namesnitva. Zamisao tih novih kretanja u Evropi je bila, da se oslabi Francuska uloga glavnog nadzornika evropske bezbednosti, i ojaa pozicija nacistike Nemake.

Italija i Nemaka su u pribliavanju Kraljevini Jugsslaviji videli ostvarivanje svojih strategijskih, politikih i ekonomskih interesa. Naroito je, posle 1934, rasla ekonomska saradnja sa ove dve zemlje. Na spoljnu politiku Kraljevine Jugoslavije uticali su ovi razvijeni ekonomski odnosi, ali i tenja da se nae balans prema dva neprijateljska bloka u Evropi. Jugoslovenska spoljna politika se za vreme vlade Milana Stojadinovia (1935-1939) udaljavala od Male antante i Balkanskog pakta, a pribliavala Bugarskoj i Italiji. Za vreme vlade Cvetkovi- Maek nastavljalo se pribliavanje Nemakoj, koje je rezultiralo protokolom o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu 25. marta 1941. Pod uticajem nezadovoljstva u narodu, ali i britanskim uticajem, u noi izmeu 26. i 27. marta grupa oficira sruila je vladu Cvetkovi-Maek i dovela na presto maloletnog kralja Petra Drugog Karaorevia.Takoe, time je raskinut Trojni pakt. Ovi dogaaji uticali su na napad Nemake na Jugoslaviju 6. aprila 1941. i poetak rata. 15) ODNOSI SRBIJE I RUSIJE U 19. I POETKOM 20 VEKA Od svih velikih sila Rusija je igrala najznaajniju ulogu u modernoj istoriji Srbije. U nekim periodima uticaj Rusije je bio snaniji, dok je u drugim znaajno smanjen. Raloge ovih bliskih veza treba traiti u slovenstvu i pravoslavlju, ali i u posebnim interesima Rusija za Balkan. Jo za vreme Prvog srpskog ustanka Rusi podravaju Karaora i njegove vojvode. Visoki ruski diplomata Rodofinikin boravio je meu srpskim ustanicima od 1807. do 1809. godine. On je bio i autor pokuaja u vidu ustavnog dokumenta, koji bi regulisao nadlenosti Karaora kao vrhovnog komandanta i njegovih stareina.

I Bukuretanskim ugovorom iz 1812. i Akermanskom konvencijom iz 1826. godine Rusije je zastupala srpske stavove u odnosima sa Turkom. Naroito je na tome inistirao ruski car Nikolaj Prvi, koji je od Porte traio potovanje take osam Bukuretanskog ugovora, koja se odnosila na unutranju autonomiju Srbije. Rusija se pojavila i kao garant politikog statusa Srbije kao autonomne kneevine 1830.

Rusi su pritekli Srbima u pomo i prilikom sukoba s Turskom 1876. godine. Tada je u Srbiju stigao i general ernjajev, koji je postavljen za komandanta srpske vojske. Tom prilikom je u Srbiji stigao i vei broj ruskih dobrovoljaca Prilikom rusko-turskog rata 1877. Srbija je bila na strani Rusije. Ovaj rat je zavren Sanstefanskim mirom 1878, koji je priznao dravnu nezavisnost Srbije, ali i velike teritorijalne ustupke Bugarskoj. Ipak, tek na Berlinskom kongresu 1878. velike sile su priznale punu nezavisnost kneevini Srbiji.

Balkanski savez sklopljen 1912. izmeu Srbije, Bugarske, Grke i Crne Gore, iji je cilj bio da se razrei Istono pitanje i Turska istisne iz Evrope, takoe je obrazovan posredstvom ruske diplomatije. Rusija je, takoe, tokom Prvog svetskog rata sve do pada carizma februara 1917, a zatim i pobede boljevika novembra 1917. pruala pomo Srbiji u najodsudnijim trenutcima. Meutim Rusija je bila protiv jugoslovenskog ujedinjenja, strahujui da e njen uticaj popustiti povezivanjem pravoslavnih Srba s katolikim Hrvatima i Slovencima.

Pobeda komunistike revolucije u Rusiji dovela je do temeljitih promena svega, pa i ruske spoljne politike prema Balkanu i Srbiji. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nije uspostavila diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom sve do 1940, ali je dala utoite mnogim izbeglicama i sovjetskim protivnicima na svom tlu. U to vreme jedino je Komunistika partija Jugoslavije odravala odnose sa Sovjetskim Savezom.

16). ODNOSI SRBIJE I FRANCUSKE U 19. I POETKOM 20. VEKA Francuska je tokom svoje istorije vrila snaan uticaj na druge narode. Taj uticaj se najee odvijao putem irenja politikih ideja, ali i specifinim delovanjem francuske kulture i umetnosti. Posebno se to uoava nakon Velike francuske revolucije od 1789. godine.

Prvi srpski ustav, Sretenjski ustav od 1835, raen je pod vidnim uticajem francuske ustavnosti. Protiv ovog Ustava, koji je donosio mnoga demokratska prava i slobode preuzete iz Francuske revolucije, bile su konzervativne carevine Austrija, Rusija i Turska. One su se plaile da se demokratske ideje ne prenesu i na njihove narode. Zbog toga, a i protivljenja Miloa Obrenovia, Sretenjski ustav je bio kratkog veka.

Pod Napoleonom Treim (1848- 1870) pojaano je prisustvo Francuske u politici prema Srbiji. To delovanje se osea za vreme vlade Aleksandra Karorevia, kao i druge vlade Miloa i Mihaila Obrenovia. Francuski oficir Ipolit Monden boravio je u Srbiji od 1861. do 1865., prvo kao naelnik, a potom i kao ministar vojni.

Nakon pada Napoleona Treeg i francuskog poraza u ratu protiv Pruske (1870-1871) uticaj Francuske na zbivanja na Balkanu je sasvim opao. Francuska, ipak, u to vreme prua finansijsku pomo u izgradnji eleznica u Srbiji, ali i u zajmovima za naoruanje. Za vreme carinskog rata sa Austrijom (1905 -1911) Srbija se okree tritu Francuske. U to vreme (1910.) osnovana je i francusko-srpska banka.

Najveu pomo i podrku tokom Prvog svetskog rata Srbija je dobila od Francuske. Ta pomo se sastojala, naroito, u prebacivanju srpskih vojnika i civila sa albanske obale na ostrvo Krf. Savezniki komandanti, prilikom probijanja Solunskog fronta, bili su francuski generali koji su tesno saraivali sa srpskom komandom u vojnim operacijama.

Na stvaranje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u velikoj meri je uticala Francuska. U tom smislu, i Mala Antanta (savez Jugoslavije, ehoslovake i Rumunije) stvorena je 1921. uz saglasnost Francuza. Dve zemlje su 1927. godine zakljuile sporazum o meusobnom prijateljstvu, koji je produen na jo pet godina 1932.

Kralj Aleksandar Karaorevi je ubijen u Marseju 1934. prilikom zvanine posete Francuskoj. Zajedno s njim usmren je i francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu. Atentatori su bili iz redova ustake teroristike organizacije, podpomognuti stranim obavetajnim slubama. Nakon ovog atentata Kraljevina Jugoslavija se okrenula u svojim spoljnim odnosima ka Italiji i Nemakoj, a zapostavila je odnose sa Francuskom.

U pogledu kulturnih veza odnosi sa ovom zemljom su se odvijali od sredine devetnaestog veka. Mnogi istaknuti politiari i javni radnici kolovali su se u Francuskoj. Na primer tamo su boravili Jevrem Gruji, Milutin Garaanin, Milovan Milovanovi, Kosta Kumanudi, Mihailo Petrovi-Alas, Jovan Cviji, Jovan Skerli, Bogdan Popovi. Pod francuskim uticajem bili su i knjievnici Jovan Sterija Popovi, Simo Matavulj, Jovan Dui, Milan Raki, Slobodan Jovanovi, Rastko Petrovi.

Mnoge znaajne kulturne institucije Srbije raene su po ugledu na Francuske (Srpska kraljevska akademija, Univerzitet u Beogradu( 1905) i dr.). Najzad i spomenik zahvalnosti Francuskoj podignut je na beogradskom Kalemegdanu.

17. ODNOSI SRBIJE I VELIKE BRITANIJE U 19. I POETKOM 20. VEKA Uloga Velike Britanije na poloaj Srbije u 19. i 20. veku bila je nesumnjivo veoma znaajna, mada esto skrovita i tajna. Engleska je otvorila svoj konzulat u Srbiji jo 1837. i za svog konzula postavilo pukovnika Hodisa. Milo je pokuao preko Hodisa da ojaa svoje veze sa Englezima, kao protivteu turskom pritisku. Ipak, Velika Britanija je vie bila zainteresovana za dobre odnose sa Turskom, nego da pomae balkanske oslobodilake pokrete. Razlog ovakvom stavu Britanije je strah da se nestvore na Balkanu nezavisne nacije koje bi sprovodile ruske interese. I knez Mihailo je pokuao da preokrene stavove Engleza prema Srbiji, ali sa malo uspeha.

Ovakvo stanje se zadralo do poetka bosanske krize 1875. Tada se posle vesti o pokoljima u Bugarskoj i Bosni englesko javno mnjenje okrenulo u korist Bugarske i Srbije. Tome je dosta doprineo i stav lidera britanskih liberala Vilijama Gledstona, koji je smatrao da se Istono pitanje moe jedino reiti podelom evropske Turske meu hrianima.

Kralj Aleksandar Obrenovi se pred kraj svoje vladavine okrenuo prema Engleskoj razoaran, ponaanjem Austrije i Rusije prema Srbiji. Posle Majskog prevrata 1903. i ubistva Aleksandra London je prekinuo diplomatske odnose sa Beogradom i zahtevao udaljavanje oficira zaverenika iz aktivne vojne slube. Tek penzionisanjem starijih zaverenika 1903. obnovljeni su odnosi Beograda i Londona.

Za vreme Prvog svetskog rata London je finansijski pomagao Srbe, ali je tokom 1914. i 1915. vrio pritiske da se Bugarskoj daju teritorijalni ustupci, kako bi ula u rat na strani Antante. Takoe, Britanci su tajno pregovarali sa Italijom (Londonski ugovor 1915 ) o ustupanju teritorija na raun srpskih interesa. I prilikom pregovora o stvaranju Kraljevine SHS Britanci su do poslednjeg trenutka bili protivni raspadu Habsburke monarhije. Smatrali su da e oslabljena Monarhija odgovarati njihovim interesima.

Izmeu dva rata Velika Britanija se nije mnogo interesovala za dogaaje u Jugoslaviji sve do ubistva kralja Aleksandra Karaorevia. Tada je smatrala da e preko namesnika Pavla Karaorevia moi da znaajnije utie na zbivanja u Jugoslaviji. Naime, knez Pavle je bio blizak britanskim krugovima koji su bili za bliu saradnju sa Hitlerom. Meutim, sa opredeljenjem Velike Britanije na otpor Hitleru, uloga kneza Pavla je postala beznaajna.

U vojnom puu od 27. marta 1941, kada je oborena vlada Cvetkovi-Maek, znaajno mesto zauzima i britanska obavetajna sluba. Ona je uspela da za svoje interese pridobije i jednu grupu jugoslovenskih oficira i beogradskih politiara da se suprotstave Trojnom paktu sa Nemakom. I tokom Drugog svetskog rata oseao se uticaj Velike Britanije, izmeu ostalog, i zbog toga to su su kralj Petar Karaorevi i jugoslovenska vlada iveli u Londonu.

18. ODNOSI SRBIJE I AUSTRIJE (AUSTRO-UGARSKE) U 19. I POETKOM

20. VEKA Srbija se kroz itav 19. vek nalazila izmeu Turske i Austrije, odnosne ove dve imperije uticale su na njenu nezavisnost i poloaj. Austrija je, pri tom imala dva glavna cilja, da sprei ruski prodor na Balkan i da se suprotstavi nacionalnooslobodilakim pokretima koji su slabili Osmanlijsku imperiju. Zbog toga, nije bila oduevljena Prvim srpskim ustankom, i nije podravala pokuaje Karaora u borbi za srpsku nezavisnost. Zbog svoje konzervativne i apsolutistike politike bila je i protiv Sretenjskog ustava, koji je predviao niz ljudskih sloboda i prava. Podravala je kneza Miloa u njegovom suprotstavljanju ovom Ustavu. Za vreme vladavine kneza Aleksandra Karaorevia (1842-1858 ) pojaavao se uticaj Austrije na unutranje prilike u Srbiji.

Odnosi Austro-Ugarske i Srbije uli su u novu fazu potpisivanjem Tajne konvencije 1881. godine. Ovom Konvencijom, koju je potpisao knez Milan Obrenovi, Srbija je zavisila politiki, ekonomski i finansijski od Dvojne carevine. Preokret u meusobnim odnosima nastao je posle ubistva Aleksandra Obrenovia, kada se Srbija okree vezama sa drugim dravama, prvenstveno sa Francuskom. Kao reakcija na ove dogaaje zapoeo je Carinski rat Srbije i Austrije koji je trajao do 1911. godine.

Atentat na habsburkog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda i i njegovu suprugu 28. juna 1914. doveo je do ratnog sukoba dve drave. Tokom rata Austrija je poraena u bitkama na Ceru i Kolubari 1914. godine. U Nikoj deklaraciji iz 1914. istaknut je kao cilj raspad Dvojne carevine i jugoslovensko ujedinjenje. Srpski dravnici uspeli su u oba cilja, tako da je i stvorena Kraljevina SHS 1. decembra 1918. godine.

Ipak, tokom 19. i 20. veka Austrija (Austro-Ugarska) je vrila snaan politiki, ekonomski i kulturni uticaj na Srbiju. U Beu je iveo i radio Vuk Karadi, a takoe i Dimitrije Davidovi, pisac Sretenjskog ustava. U Sent Andreji delovao je Joakim Vuji, osniva srpskog pozorita, kao i knjievnik Jakov Ignjatovi. Rodom iz Ugarske bio je i Jovan Sterija Popovi, pisac, prevodilac i pravnik. Takoe, i mnogi drugi srpski aci i studenti su se kolovali u Beu i Peti i tamo prihvatali znaajne evropske ideje.

19. SRBIJA I SPOLJNA POLITIKA DRUGE JUGOSLAVIJE (1945-1992 ) Uzroci nastanka Druge Jugoslavije su umnogome razliiti od nastanka Kraljevine SHS, i interesa velikih sila posle Prvog svetskog rata. Velike sile, Francuska i Velika Britanija, elele su, nakon Prvog svetskog rata, da zaustave uticaj Oktobarske revolucije u Rusiji i nemaki i habzburki revizionizam u posleratnoj Evropi. Sanitarni kordon su tada inile nove (ehoslovaka i Kraljevina SHS), obnovljene (Poljska) ili teritorijalno proirene zemlje (Rumunija), u srednjoj Evropi, nasuprot ostacima bive Habzburke monarhije (Austrija i teritorijalno smanjena Maarska), oslabljena Nemaka i Sovjetski Savez. Presudan uticaj imale su tada, pre svega, Francuska sa svojim bezbednosnim sistemom u Evropi, i SAD, sa primenom Vilsonovog naela samoopredeljenja naroda.

Druga Jugoslavija je nastala kao rezultat graanskog rata u zemlji i britansko-sovjetske politike na Balkanu. Jo je saveznika konferencija na Jalti postavila temelje posleratnog meunarodnog poredka u Evropi i potvrdila britansko-sovjetski sporazum iz Moskve. Amerika je tada zakljuila da je razvoj dogaaja u Jugoslaviji posledica britanske i sovjetske politike, na koju su se iz razliitih razloga opredelile, za Titov pokret. Britanski i erilovi interesi su bili da sauva Grku od uticaja komunista, odnosno da kontrolie istono Sredozemlje. Sovjetski Savez je eleo kontrolu Jugoslavije, zbog pomaganja svojih ideolokih istomiljenika, ali i zbog vanog strategijskog pravca i izlaska na Jadransko more. SAD se nisu meale u ove podele pred kraj Drugog svetskog rata, neelei da kvare dobre odnose sa svojim ratnim saveznicima, Sovjetskim Savezom i Velikom Britanijom. Rezultat ovih nagodbi bili su sporazumi Tito-ubai, odnosno stvaranje FNR Jugoslavije 1945. godine.

Krajem Drugog svetskog rata odnosi meu saveznicima su se poeli kvariti, posebno izmeu SAD i Sovjetskog Saveza. U tom kontekstu treba gledati i prvi ozbiljan spor Jugoslavije sa Zapadom oko Trsta maja 1945. godine. Spor je reen povlaenjem jugoslovenske vojske iz grada Trsta, ali ne i iz zalea koje je nastanjivalo italijansko, slovenako i hrvatsko stanovnitvo. Ovaj spor je pored ostalog pokazao, snaan pritisak hrvatskih i slovenakih interesa na formiranje spoljne politike FNRJ.

U periodu 1945-1948. Sovjetski Savez vri snaan uticaj i na spoljnu i na unutranju politiku Jugoslavije. Kopiraju se sovjetska unutranja reenja (na primer Ustav FNRJ iz 1946. ili proces nacionalizacije fabrika),ali i spoljna politika (zajednike akcije sa Sovjetskim Savezom u Ujedinjenima nacijama i drugim meunarodnim organizacijama).

Sukobom sa Sovjetskim Savezom 1948. godine, koji je imao svoje politike, ekonomske i vojne komponente Jugoslavija se postepeno okree Zapadu.Na britansku inicijativu Jugoslavija, Grka i Turska su februara 1953. sklopile Ugovor o prijateljstvu, koji je predviao koordinaciju vojnih komandi. Godine 1954. Italijani i Jugosloveni su pod amerikim pokroviteljstvom potpisali u Londonu Memorandum o saglasnosti kojim je privremeno reeno pitanje granica sa Italijom.

Kada je Staljin umro 1953. postepeno su poeli sa se normalizuju odnosi Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom. Ti odnosi su naroito poboljani posle 20. kongresa KP Sovjetskog Saveza, na kojem je Hruov osudio staljinizam, kao i dolaskom sovjetskog partijskog lidera u Beograd 1955. godine. I dok je Beogradska deklaracija potisana prilikom dolaska Hruova regulisala samo meudravne odnose, Moskovska deklaracija iz 1956. obnovila je partijske veze. Ipak, uviajui sve opasnosti koje su donosili bliski odnosi sa Istokom odnosno Zapadom, Tito i Jugoslavija se sredinom pedesetih okreu nesvrstanima. Pokret nesvrstanih inile su zemlje treeg sveta, koje se nisu svrstavale ni uz Zapad ni uz Istok. Tito e jula 1956. na Brionima zajedno sa indijskim predsednikom Nehruom i egipatskim voom Naserom praktino oformiti pokret nesvrstanih. U ovom pokretu zemlje treeg sveta, mahom nerazvijene, oseale su se sigurnijim od tenji i pritisaka Amerkanaca i Sovjeta. Jugoslavija je tako dobila ulogu strateke tampon zone izmeu SAD i Sovjetskog Saveza, a Tito ulogu lidera Treeg sveta. Septembra 1961. odrana je u Beogradu Prva konferencija nesvrstanih zemalja, koje e u narednim decenijama obuhvatiti ak 117 zemalja ili oko 55 odsto svetskog stanovnitva. Zahvaljujui nesvrstanima Jugoslavija e poetkom sedamdesetih godina ak postati jedna od najuticajnijih zemalja u Ujedinjenim nacijama, jer je iza njenih predloga bilo oko ezdeset glasova nesvrstanih. Ovaj uticaj u pokretu nesvrstanih Jugoslavija e imati sve do Titove smrti maja 1980. godine.

Krajem ezdesetih poelo je da se uoava da se u Jugoslaviji stvari menjaju, odnosno da proces decentralizacije znai jaanje republika na raun centralnih vlasti. Spor se uslovno vodio izmeu srpskih unitarista i hrvatskih i slovenakih federalista. Te promene i sukobi su naroito doli do izraaja donoenjem Ustava iz 1974. koji je praktino vodio konfederalizaciji Jugoslavije. Republike i pokrajine su ojaale svoju dravnost i na unutranjem i na spoljnjem planu. Na spoljnjem planu to je znailo njihove odvojene spoljne politike i razvijanje posebnih odnosa sa drugim dravama, naroito susednim. Tako su Hrvatska i Slovenija razvijale svoje veze sa Italijom, Austrijom i Nemakom, esto na raun savezne drave. Naroito se razvijala regionalna saradnja u projektu Alpe Adria, koja je obuhvatala Sloveniju, Austriju i Italiju. Nakon Titove smrti 1980. ovi procesi dezintegracije Jugoslavije dostigli su svoj vrhunac.

Promene u Evropi prouzrokovane padom Berlinskog zida i slomom komunizma uslovile su i promenu strategijske pozicije Jugoslavije. Godine 1990. ukinut je Varavski pakt, vojna organizacija istonoevropskih zemalja, a 1991. nestao je Sovjetski Savez. Padom Sovjetskog Saveza nestao je ideoloki saveznik Jugoslavije. Novoformirana Ruska federacija, imala je brojne unutranje tekoe,tako da je njen uticaj na spoljne dogaaje u Evropi bio veoma slab. Zapadne drave su na unutranje dogaaje u Jugoslaviji gledale u skladu sa svojim sopstvenim interesima. Nemaka, Italija i Austrija su obilato pomagale otcepljenje Hrvatske i Slovenije, kako politiki tako i ekonomski i vojno. Uostalom Nemaka je bila prva drava koja je 1992. godine priznala nezavisnost Hrvatske i Slovenije. Priznavanjem otcepljenih republika 1992. godine u Ujedinjenim nacijama Socijalitika Federativna Republika Jugoslavija je praktino prestala da postoji u tom obliku.

20. SPECIFINOST MEUNARODNOG POLOAJA SRBIJE U OKVIRU

SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE (PERIOD 1992-2003)

Posle secesije etiri jugoslovenske republike, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Bosne i Hercegovine, u SFRJ su ostale Srbija i Crna Gora. Nakon odluke Republike Crne Gore od 1. marta 1992. na referendumu, da ostane u zajednikoj dravi, i stava Narodne skuptine Republike Srbije od 27. februara 1992. o podrci toj dravi, formirana je Savezna Republika Jugoslavija. Po jednom shvatanju formirana je nova drava, koja je popuno raskinula sa bivom SFRJ. Po drugom preovlaujuem shvatanju SR Jugoslavija predstavlja kontinuitet bive SFRJ, koja je na unutranjem planu raskrstila sa dotadanjom samoupravnom socijalistikom ustavnou. Na meunarodnom planu SRJ je nastavila meunarodnopravni kontinuitet i priznala sve meunarodne obaveze i ugovore bive drave. Na te argumente nije se obazirala meunarodna zajednica, koja je odbila da prizna da je SRJ pravni nastavak SFRJ i, okrivljujui je za rat u Bosni i Hercegovini, zavela meunarodne sankcije. Osnovni problem SRJ, na unutranjem planu, bila je federacija koja se sastojala od samo dve federalne jedinice, koje su se razlikovale u pogledu veliine teritorije, broja stanovnika i ekonomskoj snazi.Ove specifinosti manifestovale su se i na planu spoljne politike zajednike drave.

Spoljnu politiku SRJ moemo podeliti na dva perioda, prvi od 1992. do 2000. godine i drugi od 2000. do 2003. godine. U prvom periodu, drava je prola kroz veoma velike unutranje i spoljne tekoe. Izmeu ostalog, rat u Hrvatskoj i BiH, sukobe na Kosovu i tenje ove pokrajine za nezavisnou, nereene granine sporove sa susedima, meunarodne sankcije, kao i agresiju snaga NATO na Jugoslaviju. U tom periodu meusobno se razdvajaju spoljne politike dve lanice federacije. Negativan stav Zapada prema Jugoslaviji i Srbiji uslovio je uspostavljanje bliih veza sa Ruskom federacijom i Kinom,kao i Kubom, Indijom, Belorusijom. Ove zemlje, ipak nisu mogle da ojaaju spoljnopolitiku poziciju Srbije. Neke od njih, poput Rusije, imale su znaajne unutranje dezintegracione procese, a samim tim i oslabljenu meunarodnu poziciju.

I sam Ustav SRJ od 1992. godine oteavao je proces kreiranja i sprovoenja spoljne politike. Ustavno, najvea ovlaenja u spoljnoj politici imala je Savezna skuptina, dok su nadlenosti Predsednika Republike bile uglavnom protokolarne. Postojao je, meutim ,veliki raskorak izmeu ustavnog normiranja i prakse. U Saveznoj skuptini nije praktino odrana nijedna ozbiljna rasprava o spoljnoj politici, njenim pravcima, prioritetima i problemima. Ni Savezna vlada, koja po Ustavu SRJ utvruje i vodi spoljnu politiku nije koristila ta ovlaenja. Njena uloga svodila se na usvajanje platformi za razne posete i izvetaje o tim meunarodnim kontaktima.

U stvarnosti veina spoljnopolitikih odluka donosila se na mestima gde je stvarna politika mo i vlast. U poetku odluke donosi Predsednik Republike Srbije, a kasnije Predsednik SRJ. Druga republika lanica federacije, Crna Gora, na meunarodnom planu nastupa samostalno suprotno Ustavu SRJ, odravajui sopstvene meunarodne odnose, sklapajui meunarodne sporazume i otvarajui predstavnitva u drugim dravama.Izmeu ostalog, Crna Gora je u tom periodu otvorila granicu sa Hrvatskom. Ovakvi poremeeni odnosi u federaciji, odraavaju se na spoljnu politiku drave u celini i njene spoljnopolitike interese.

Jedan od znaajnih meunarodnih sporazuma po Jugoslaviju, koji je potpisan u to vreme, bio je Dejtonski sporazum iz 1995. godine. Ovim sporazumom stavljena je taka na tragini sukob u regionu, kako je ovim meunarodnim ugovorom definisan etvorogodinji rat u BiH. Dejtonskim sporazumom BiH je definisana kao drava koja se sastoji od dva ravnopravna entiteta Republike Srpske i Federacije BiH. Dejtonski sporazum su decembra 1995. godine u Parizu potpisali tadanji predsednici SR Jugoslavije Slobodan Miloevi, Hrvatske dr Franjo Tuman i predsedavajui Predsednitva BiH Alija Izetbegovi. Garanti sporazuma su bile velike sile, Srbija i Hrvatska.

Posle Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma jugoslovenske vlasti polaze od toga da bi trebalo priznati meunarodnopravni kontinuitet SRJ i obezbediti, zbog sankcija suspendovano, lanstvo u UN i drugim meunarodnim organizacijama. Meunarodna zajednica je zahtevala, a prvenstveno SAD, uzajamno priznavanje svih bivih jugoslovenskih republika, dosledno sprovoenje svih obaveza iz Dejtonskog sporazuma, ukljuujui stvarnu saradnju sa Hakim Tribunalom za ratne zloine, sporazum drava bive SFRJ o sukcesiji, potovanje prava na povratak izbeglica, potovanje ljudskih prava, potovanje prava manjina, priznanje Kosovu iroke autonomije. Takoe se trailo prihvatanje legitimno izabranih dravnih organa u Crnoj Gori. Ovaj inae dugaak spisak zahteva meunarodne zajednice, odnosno najmonijih drava Zapada, stalno je proirivan.

Dominantan deo jugoslovenske spoljnopolitike i diplomatske aktivnosti bio je povezan sa problemom Kosova. Osnovni stav najmonijih drava Zapada bio je da se problem Kosova moe reiti samo politikim sredstvima, uz obezbeenje Kosovu iroke autonomije u sastavu Jugoslavije. Tada se isticalo da bi nezavisno Kosovo, odnosno njegovo izdvajanje iz Jugoslavije vodilo destabilizaciji regiona u celini i novim sukobima na Balkanu. Meunarodna zajednica je putem Kontakt grupe, koju su sainjavali predstavnici velikih sila, vrila snane pritiske da se predstavnici jugoslovenskih dravnih organa i kosovskih Albanaca meusobno sporazumeju. Posebno su bile prisutne pretnje silom od strane SAD i NATO, prilkom sklapanja sporazuma Miloevia i Holbruka o Kosovu oktobra 1998. godine. Do sporazuma je dolo posle uvoenja novih sankcija Srbiji i Jugoslaviji i posle oruanih sukoba na Kosovu. Na pregovorima u Rambujeu, pokraj Pariza, poetkom 1999. godine, vreni su ogromni pritisci na jugoslovenske predstavnike da prihvate uslove Zapada i kosovskih Albanaca i praktino omogue protektorat meunarodnih snaga na Kosovu. Kao odgovor, na nepristajanje na poniavajue uslove reenja problema Kosova, usledila je agresija snaga NATO na Jugoslaviju marta 1999. godine. Ova intervencija preduzeta je bez odobrenja Saveta bezbednosti i predstavlja krenje Povelje UN, koja zabranjuje pretnju silom ili upotrebu sile u odnosima meu dravama.

Period od 2000. do 2003. godine predstavljao je znaajnu prekretnicu u spoljnoj i unutranjoj politici SRJ, odnosno Srbije. Naime, na izborima za predsednika SRJ septembra 2000. godine pobedio je kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Kotunica. Njegova pobeda na izborima je osporena, to je izazvalo ogromne proteste u Beogradu 5. oktobra 2000. Ovi protesti, koji su se izrodili u iroke demonstracije protiv reima Slobodana Miloevia, uslovili su potvrdu izborne pobede Kotunice za predsednika SRJ. Pobeda kandidata DOSa na izborima uslovila je u poetku promenu politike Zapada u odnosu na Jugoslaviju. Drava je ubrzo primljena u Ujedinjene nacije, ali i u druge meunarodne organizacije, poput Meunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke. U periodu 2002-2003. SRJ potpisuje niz sporazuma o slobodnoj razmeni sa svim balkanskim zemljama bez izuzetka, to je stavlja u sredite trgovinske mree jugoistone Evrope. U to vreme glavni kupci njenih proizvoda su Bosna i Hercegovina i Makedonija, dok su glavni snabdevai Nemaka, Italija i Rusija. U stvari, trgovaki tokovi su oscilirali izmeu Evropske unije i Balkana, dok je Rusija bila glavni snabdeva energenata.

Najvei problem SRJ predstavljali su odnosi Srbije i Crne Gore. Premijer Crne Gore Milo ukanovi je jo od oktobra 2000. traio podrku spolja kako bi doao do nezavisnosti. Crnogorska vlada zahtevala je u to vreme ekonomsku nezavisnost prema MMFu i Svetskoj banci i primila amerike politike savetnike zaduene za monetarnu reformu. Kao rezultat tih saveta u Crnoj Gori je uveden evro kao zvanina valuta, nasuprot dinaru u Srbiji. Stalni sporovi izmeu Srbije i Crne Gore imali su svoju politiku, ekonomsku i kulturnu dimenziju i uticali su na jedinstvenu dravnu, a samim tim i spoljnu politiku.

Velike sile, u tom periodu, vode rauna o sopstvenim interesima. Za SAD Kosovo predstavlja ostvarenje njihovih ekonomskih i strategijskih interesa. U ekonomskom pogledu Kosovo raspolae vanim rudama kao to su cirkon, antimon i mangan, neophodni za odravanje savremenih raketa. Posle Kumanovskog sporazuma 1999. Amerikanci su zaposeli Trepu, rudnik bogat olovom i cinkom kao i nalazita hroma i nikla. U geostratekom pogledu Srbija se nalazi na vanim pravcima sever-jug zemalja saveznica SAD od Estonije do Maarske i, s druge strane osovine istok-zapad drugih saveznica, od Turske do Rumunije. Rusija je u pogledu Kosova podravala srpske interese raunajui na prisustvo u strategijski vanom regionu. Takoe elja Rusije bila je da uestvuje u privatizaciji srpske privrede, ostvarujui time svoje ekonomske interese. U takvoj poziciji, srpska spoljna politika se nalazila izmeu amerikih pritisaka i ruske elje da ima vei uticaj na Balkanu.

21. SRPSKA SPOLJNA POLITIKA U OKVIRU DRAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA (PERIOD 2003.-2006.)

Uzroci nestanka Savezne Republike Jugoslavije rezultat su razliitih pravnih, politikih, ekonomskih razloga, ali i meunarodnog uticaja. Praktino drava je prestala da postoji jednim politikim sporazumom , sa kojim su se saglasila dva njena predstavnika , dva predstavnika Republike Crne Gore i jedan predstavnik Republike Srbije, u prisustvu jednog visokog funkcionera Evropske unije. Tim sporazumom, po veini miljenja, ona nije bila preureena kao zajednika drava Srbije i Crne Gore, nego se razloila na dve drave, Srbiju i Crnu Goru. Ove dve drave su odmah zatim zakljuile sporazum o stvaranju dravne zajednice Srbija i Crna Gora.

Nova Dravna zajednica usvojila je i proglasila Ustavnu povelju na sednici oba vea Savezne skuptine 4. februara 2003. godine. Prethodno su ovu Povelju usvojile Narodna skuptina Republike Srbije 27. januara 2003. i Skuptina Republike Crne Gore 29. januara 2003. godine. Prema Ustavnoj povelji nova zajednica je imala elemente i federacije i konfederacije, ali i realne unije. Ve sam naziv Povelja je kontradiktoran. Re povelja u ustavnom i meunarodnom pravu ima razliita znaenja. Pod poveljom se moe smatrati jedan meunarodni ugovor (Povelja UN ), ali isto tako i opti najvii pravni akt jedne drave (francuska Ustavna povelja iz 1814.).

Zagovornici stava da je Dravna zajednica federacija isticali su da se ne zasniva na ugovoru ve ustavnom aktu (povelji). Zakoni koje e donositi skuptina odnose se na graane, a ne na drave lanice, prema tome nije konfederacija. Konfederalna svojstva, su po miljenju drugih autora, bila dominantna u svim aspektima njene organizacije, odluivanja i funkcionisanja. Ustavnu povelju su prvo usvojile skuptine Srbije i Crne Gore, a zatim oba vea Savezne skuptine.Drugo, i Srbija i Crna Gora imale su pravo da posle tri godine pokrenu postupak promene dravnog statusa, na osnovu referenduma koji raspisuju drave lanice. Tree, organi zajednice su se birali na principu pariteta ( izuzev Skuptine) i odluivali su konsensusom. etvrto, vojskom je komandovao Vrhovni savet odbrane, sastavljen od tri predsednika i odluivao je konsensusom. U oblasti ekonomskog sistema zadrano je postojee stanje, odnosno puna autonomija Crne Gore, odnosno Srbije, u oblastima monetarnog, carinskog, spoljnotrgovinskog, poreskog i bankarskog sistema.

Dravna zajednica je bila zamiljena kao jedan subjekt meunarodnog prava. Ipak taj subjektivitet je deljen izmeu dve drave, jer su u predstavnitvima Srbije i Crne Gore u meunarodnim organizacijama, UN, Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, Savetu Evrope, drave lanice bile predstavljane na paritetnoj osnovi putem rotacije. Dravama lanicama je dato pravo da odravaju meunarodne odnose i otvaraju predstavnitva u drugim dravama. Ta odredba je kasnije koriena za samostalne spoljne politike drava lanica. Od poetka je bilo jasno da je dravna zajednica Srbija i Crna Gora nastala 2003. godine bila hibridni kompromis koji nije stvoren da traje. Meunarodna zajednica suoena sa pretnjama secesije Albanaca na Kosovu i Srba u Bosni, nametnula je ovaj sporazum. Evropski planeri ovog ustrojstva oigledno su eleli da dobiju na vremenu kako bi bolje pripremili nezavisnost Crne Gore.

U periodu vaenja Ustavne povelje Srbija i Crna Gora vode svoje samostalne spoljne ekonomske politike, sa dve valute i dve carinske tarife. Strani ulagai pored finansijskog interesa, raunaju i sa kontrolom vanih pravaca. vedski fond Salford kupio je deo mlene industrije u Srbiji, mineralnu vodu Knjaz Milo i fabriku keksa Bambi u Poarevcu. Na taj nain Dunavom povezuje svoje interese u Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji.

Srpske vlasti tada nastoje da privuku velike meunarodne firme, posebno amerike. Ideja je da e velike amerike firme uticati na priliv i drugih stranih ulaganja. Jedna od takvih je i amerika kompanija US Stil, za proizvodnju elika, koja se smestila u Smederevu. Rusi, u to vreme stiu pozicije u vezi sa gasom i obnovom hidroelektrane na erdapu.

Prepreka veoj integraciji Srbije u meunarodnu zajednicu je reenje pitanja podele duga bive Jugoslavije, vea saradnja sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju i isporuivanje Ratka Mladia, optuenog kao odgovornog za operaciju u Srebrenici, kao i ondanjeg voe Srba u Bosni Radovana Karadia.

Posle Miloevieve spoljne politike okrenute Rusiji i Kini, nove srpske politike voe okreu se u potpunosti Zapadu. Naravno, Zapad postavlja uslove, kao to su ulazak u Partnerstvo za mir, kao predvorje NATOa. Jula 2005. Srbija i Crna Gora potpisale su sporazum sa NATOm, doputajui atlanskim oruanim snagama prelaz preko itave teritorije Srbije i korienje garnizona du glavnih puteva.

Dravna zajednica Srbija i Crna Gora zvanino se angaovala 2005. na putu za integraciju u Evropsku uniju. Kao krajnji cilj odreeno je da se u prolee 2006. potpie Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju u Evropsku uniju, koje su Hrvatska i Makedonija ve bile potpisale. Uslov i ovom prilikom bila je puna saradnja sa Meunarodnih krivinim sudom za bivu Jugoslaviju.

I pored ovih zajednikih poteza oko ulaska u Evropsku uniju Crna Gora je iskoristila mogunost koju joj je pruila Ustavna povelja i po protoku tri godine od njenog usvajanja, pokrenula postupak za istupanje iz Dravne zajednice. Na osnovu Referenduma o dravno-pravnom statusu od 21. maja 2006. Crna Gora je proglasila samostalnost. Osamostaljivanjem Republike Crne Gore i Republika Srbija postala je samostalna drava i dobila status drave sledbenika.

22. SPOLJNA POLITIKA SRBIJE U USLOVIMA OBNOVLJENE SAMOSTALNOSTI (PERIOD OD 2006. DO DANAS)

Spoljnu politiku Srbije odreuju njeni normativni dokumenti kao i praktina politika, koja je rezultat konkretnog odnosa politikih snaga. U pogledu normativnih dokumenata Ustav Republike Srbije od 2006. odreuje neka od osnovnih njenih naela, meu koja spadaju trina privreda, principi socijalne pravde, zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda i pripadnost evropskim principima i vrednostima. U normativnom delu Ustava odreuje se nadlenost njenih organa koji utvruju i sprovode spoljnu politiku Srbije. Meu te organe spadaju Narodna skuptina, Predsednik Republike, Vlada i ministarstva. Poloaj ovih organa u kreiranju i sprovoenju spoljne politike blie se odreuje odreenim zakonima. U ove zakone spadaju: Zakon o predsedniku Republike, Zakon o Vladi, Zakon o spoljnim poslovima kao i Poslovnik Narodne skuptine.

Odnosi politikih snaga veoma su bitan faktor za spoljnu politiku Srbije. Ovaj odnos politikih snaga posledica je izbornih rezultata i trebao bi da manifestuje izbornu volju graana u Narodnoj skuptini, a samim tim i u Vladi. U nekim od najvanijih spoljnopolitikih pitanja, stav politikih stranaka je jedinstven (status Kosova i Metohije), ili gotovo jedinstven (prijem u lanstvo Evropske unije).

Od ministarstava u Vladi republike Srbije najvei uticaj ima Ministarstvo inostranih poslova, kako na formiranje tako i na sprovoenje spoljne politike. Ali, i druga ministarstva imaju ulogu u toj oblasti kao to su: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za dijasporu i mnoga druga. Na spoljnu politiku deluju i odbori Narodne skuptine i to: Odbor za spoljnu politiku, Odbor za razvoj i ekonomske odnose sa inostranstvom i Odbor za evropske integracije.

Republika Srbija je i deo meunarodne zajednice, tako da mnogi meunarodni ugovori i akti meunarodnih organizacije odreuju njenu spoljnu politiku. U prvom redu to je Povelja Ujedinjenih nacija kao i Zavrni akti Organizacije za evropsku saradnju i bezbednost. U Ustavu Srbije ( l.16 ) se navodi da spoljna politika Srbije poiva na optepriznatim pricipima i pravilima meunarodnog prava.Republiku Srbiju obavezuju i mnogi drugi multilateralni i bilateralni ugovori koje je sklopila sa drugim subjektima meunarodnih odnosa. Tako je, izmeu ostalog, Srbija lanica sporazuma CEFTA, Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju, Pakta za stabilnost Jugoistone Evrope i mnogih drugih meunarodnih organizacija. Ima i status posmatraa u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Svaka drava mora da odredi svoju spoljnopolitiku strategiju, kako bi ostvarila svoje dugorone i kratkorone spoljnopolitike ciljeve. Iz izjava najvanijih spoljnopolitikih linosti moe se zakljuiti da je osnovni cilj ouvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Meu prioritetne ciljeve spadaju pitanje statusa Kosova i Metohije i ubrzavanje procesa evropskih integracija Srbije. Isto tako vani kratkoroni i srednjoroni ciljevi su: okonanje saradnje sa Hakim Tribunalom, zakljuenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom i dobijanje statusa kandidata i razvijanje saradnje u okviru Parnerstva za mir.

Jedan od zadatak spoljne politike Srbije Prema Ustavu Srbije (l. 13 ) je zatita prava i interesa svojih dravljana u inostranstvu i razvijanje i unapreivanje odnosa sa Srbima koji ive u inostranstvu.

Meu kljune spoljnopolitike ciljeve zemlje spadaju odnosi sa velikim silama (SAD,Ruskom federacijom, Francuskom, Velikom Britanijom i Kinom). Ove drave u velikoj meri odreuju odnose u meunarodnoj zajednici, a i stalne su lanice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sa Ruskom federacijom i Kinom odnosi su tradicionalno dobri (podravaju i nae inicijative u vezi sa statusom Kosova), dok odnosi sa Zapadom (SAD , Velikom Britanijom i Francuskom) su trenutno u silaznoj putanji (zbog priznavanja nezavisnosti Kosova). Ekonomska saradnja je posebno razvijena sa Italijom i Nemakom.

Spoljna politika Srbije pridaje veliku vanost odnosima sa susedima, posebno sa dravama sa prostora bive Jugoslavije. Na ove odnose sa nekim od suseda uticali su spor pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu (Hrvatska), kao i priznavanje nezavisnosti Kosova (Hrvatska, Crna Gora i Makedonija). Ipak, ekonomska saradnja sa nekim od njih je veoma znaajna (Makedonija, BiH, Crna Gora).Tradicionalno su dobri odnosi, politiki, ekonomski i kulturni sa Grkom. Takoe u regionu Balkana veoma je razvijena kulturna i sportska saradnja (na primer Jadranska liga u koarci).

Srbija je u veoma dobrim odnosima sa dravama Bliskog istoka. Izrael, Ujedinjeni Arapski Emirati i Egipat su veoma vani privredni partneri. Tako, na primer, Izrael ulae u graevinarstvo, a Egipat kupuje proizvode automobilske industrije. Sa Iranom, koji je veoma vaan politiki i privredni partner, potpisan je bezbednosni sporazum, a sa Saudijskom Arabijom i Kuvajtom odnosi su u uzlaznoj putanji.

Pored Kine, u Aziji se ravijaju politike i privredne veze i sa drugim dravama, a posebno sa Junom Korejom i Indonezijom. Naroito je izraena podrka Indonezije u vezi Kosova i Metohije i ouvanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

5. SAVREMENE KARAKTERISTIKE SPOLJNE POLITIKE SRBIJESRBIJA I MEUNARODNE INTEGRACIJE

A.) Odnos Srbije prema Evropskoj UnijiPunopravno lanstvo i razvoj odnosa sa Evropskom unijom predstavlja

prioritet spoljne politike Srbije. Evropska unija, koja danas ima neke karakteristike meunarodne organizacije, ali i neka obeleja federacije, nastala je stvaranjem Evropske zajednice za ugalj i elik 1951. godine udruivanjem i saradnjom est drava. Devedesetih se poveala na petnaest drava, da bi danas brojala 27 drava sa oko 500 miliona stanovnika. U poetku se saradnja odvijala u isto ekonomskim oblastima, da bi od 1986. ta saradnja proirila ekonomske i razvila politike odnose i uvela ire nadlenosti organa EU.

Postupak ulanjenja neke zemlje u EU odvija se kroz nekoliko faza. Prva faza je formalno podnoenje zahteva za prijem. Sledi zatim najvanije deo, pregovori o pristupanju Uniji. Ovi pregovori se odvijaju u obliku meuvladinih konferenci