177

Arhimandrit Siluan (Visan): VOLETI

Nekoliko godina pre Drugog svetskog rata, `iveo je jedan divan supru`ni~ki par. Veoma su se voleli. Mu` se, kad god je bilo mogu}e, trudio da izrazi ̀ eni svoju qubav. A, ona je bila lepa, osetqiva i ne`nog zdravqa. Ali, po~eo je rat i mu` je morao da ode na front. Tamo je pro{ao mnoga te{ka isku{ewa, ali svaki put je ~udom ostajao `iv. I, svakog dana se molio Bogu da mu pomogne da pre`ivi, da bi se vratio ku}i, `eni koju je tako voleo. Misao o tome da }e je opet zagrliti zagrevala mu je du{u i pomagala mu da izdr`i glad, hladno}u i rane. Kada se rat zavr{io, on je, sre}an kao nikada u `ivotu, tr~ao ku}i kao na krilima. Evo, ve} se vidi selo i u susret mu ide drug! Kada se sti{ala radost zbog toga {to se vide `ivi i nepovre|eni, drug je po~eo da ga te{i, govore}i o nekakvom isku{ewu koje ga je zadesilo. “O kakvom isku{ewu govori{?” - upita ~ovek, kome je srce stalo. “[ta, ti ni{ta ne zna{? Tvoja `ena je bila te{ko bolesna. Pre`ivela je, naravno, pre`ivela, samo joj je lice sada izobli~eno...” - saose}ajno je odgovo-rio drug. Mu`, kao poko{en, pade na zemqu i gorko zaplaka. Uve~e, sti`e on svojoj ku}i. @ena, videv{i ga, nije mogla da se nara-duje, pa je neprestano blagodarila Bogu za ~udo {to se on vratio ku}i `iv. A, potom, oni sedo{e za sto... I, odjednom, ona shvati da je wen voqeni mu` u ratu izgubio vid! Misle}i da je oslepeo od posledica rawavawa, ona ga ni o ~emu nije ispitivala, da mu ne bi pri~iwavala dodatnu patwu. Po~ela je da se, kao i ranije brine o wemu, kako dolikuje `eni koja voli, i oni su sre}-no pro`iveli jo{ 15 godina. Posle tih 15 godina potpune sre}e, ali i tajnih stradawa jer je bila neizle~ivo bolesna, `ena je predala du{u Bogu. A, mu`, koji ju je voleo, zatvorio je wene o~i... i otvorio svoje! Sve te godine, pret-varao se da je slep, da ne bi uve}avao wene patwe. E, to zna~i voleti! Oslepeti sebe da ne bi povredio drugog... I nama bi ~esto bilo boqe da zatvaramo o~i jer na{ pogled mo`e biti mnogo te`i nego {to mislimo, a tome u koga gledamo mo`e postati jo{ gore od tog na{eg prekornog pogleda. Mnogi qudi gube snagu za borbu sa sobom ili sa isku{ewima kroz koja prolaze, samo zato {to smo ih pogledali kako nije trebalo! Zbog nas wihov `ivot mo`e postati jo{ te`i jer mi ne vidimo kako wih boli du{a, skrivena u tom pogledu invalida, ili pokrivena ru`no}om,

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 22. JUL 2018, GODINA 19, BR. 45

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

178

ili ~ime god ru`nim, ili porokom koji je uzeo vlast nad wima, ili depresijom, sa kojom se bore... Ali, da bismo pred tim zatvorili o~i, moramo VOLETI! Ne mo`emo da prestanemo da vidimo tu|u ru`no}u ako smo ravnodu{ni, ili tupi, ili `elimo

da marginalizujemo ~oveka, ve} samo ako pokazujemo saose}awe, delikatnost (pa`qivost) i velikodu{nost. Da li je neophod-na qubav da bismo se pona{ali jednostavno i prirodno? O~igledno, da! Neophodno je da volimo da ne bismo dozvolili drugom ~oveku da se oseti povre|enim ili prekorenim, da ne bismo postali razlog wegove patwe, nego da bismo mu, naprotiv, pomogli, ubla`avali wegov bol, koliko god mo`emo. A, zar to ne radi i Hristos u na{em `ivotu? Meni se ~ini kao da nas On gleda sa zatvorenim o~ima jer, ina~e, mi ne bismo mogli ni da pogledamo u Wega, ose}aju}i se tako gre{nima pred Wim. I, jo{ sam pomislio: kako retko, u dana{we vreme, ~ujemo za slu~ajeve poput ovog! Qubav kao da je ohladnela, kao da nemamo vi{e snage da volimo, ili smo, mo`da, prosto postali suvi{e sebi~ni? Ranije su odnosi me|u onima koji se vole bili mnogo trajniji, lep{i, sre}niji. Ranije je pos-tojala lepota i sve{tena qubav dvoje qudi. Jedan prost gest, cveti}, jedan pogled, ve} su postajali izvori radosti, trepeta srca i suza-radosnica. A, sada... Samo ~uje{ za razvode i tugu. Za skandale i optu`be. Svi se na nekoga `ale. Svi nekoga okrivquju. Vrlo je malo onih koji bi na sebe preuzeli kri-vicu i odgovornost za rastanak. Mo`da vi{e ne mo`emo da volimo? Vi{e ne mo`emo da opra{tamo? Za nas qubav vi{e nema nikakvo zna~ewe? Ili smo, prosto, toliko zarobqeni samozaqubqeno{}u, da bli`wi za nas postaje teret? Svi mi znamo: da bi odnosi i porodi~ni `ivot funkcionisali, neop-hodno je da jedno, svojom qubavqu, uve}ava sre}u i lepotu `ivota drugoga. Od davnina je poznato: Qubav je vatra, ali gori samo ako ubacuje{ drva, i tada je mogu}e voleti neprestano. Ni u jednoj kwizi nije napisano i niko nije rekao da voleti zna~i samo ose}ati sre}u; ne - voleti zna~i: `eleti dobro i sre}u drugome. To zna~i: odre}i se svog egoizma i gordosti, smiriti se, da bi vladao mir, mo-liti se u nadi, zadovoqavati se onim malim {to ima{, i blagodariti za to, biti sre}an vide}i da je drugi sre}an, i `iveti uspiwu}i se... VOLETI - U

TOME JE MUDROST @IVOTA. Voleti zna~i: imati mudro srce. Voleti zna~i: vladati naukom koja iscequje, a ne umrtvquje, pru`a utehu, a ne uni{tava! Mo`da }e oni koji ~itaju ove redove biti druga~ijeg mi{qewa, smatraju}i da meni ne prili~i da pi{em o qubavnim odnosima, jer ja ne znam “kako je to te{ko”. Mo`da su oni i u pravu, ali, kao i svaki sve{tenik, ja patim mnogo vi{e nego {to vi mo`ete da zamislite, kad vidim slomqeno srce, suze na prekrasnom licu drugog. A, qubavi je tako te{ko da to vidi...

Sre}a i zadovoqstvo vezuju ~oveka za ovaj

svet, a bol i stradawe ga podsti~u da traga

za istinskom rado{}u, koja prevazilazi gra-

nice ovoga sveta...O. Serafim (Rouz)

179

OGLEDALO

Pre mnogo godina, do{la mi je jedna mlada `ena da porazgovaramo. Sela je, u riznici, na kau~, spustila je glavu i, sa gorkim i kiselim izrazom lica, rekla je, samrtnim glasom: “Ja sam gre{nica...” Odgovorio sam joj bodro: “To nije nikakva novost, jasno je: vi ste gre{nica - svi smo gre{nici!” “Da”, rekla je ona, “ali, ja sam naro~ito odvratna...” Odgovorio sam: “To je ve} gordost! Ali, {ta je to posebno odvratno kod vas?” “Kada se pogledam u ogledalo, ja vidim sebe kao vrlo lepu”. Odgovorio sam: “To je, u svakom slu~aju, istina. I, kako vi na to reagu-jete?” “Ose}am sujetu!” Rekao sam joj: “Ako je samo u tome problem, onda }u vam objasniti kako da se nosite sa tim. Stanite ispred ogledala, pogledajte na svaku crtu svoga lica i, kada vidite da vam se ona svi|a, vi ka`ite: Hvala Ti, Gospode, {to si stvorio takvu lepotu, kao {to su moje o~i, moje obrve, moje ~elo, nos, u{i... - ili bilo {ta drugo. I, svaki put kada na|ete ne{to lepo na sebi - zahvalite Gospodu. I, postepeno }ete uvi|ati da je zahvalnost pobedila su-jetu. Kao rezultat toga, kad god pogledate na sebe, vi }ete se obra}ati Bogu sa rado{}u i zahvalno{}u. Ali, dodajte jo{ ne{to: pa`qivo se zagledajte u kiseli izraz va{eg lica i recite: Oprosti, Gospode - moj jedinstveni dopri-nos ovoj lepoti, koju si Ti stvorio, jeste ovaj kiseli izraz lica... - to je jedina stvar koja je na wemu zaista va{a”.

Mitropolit suro{ki Antonije (Blum)

PREPORUKA KWIGE ZA OVU NEDEQU

SVETA MARIJA GAT^INSKA

Kwi`ica je objavqena u izdawu manastira Presvete Bogorodice Trojeru~ice (pod Avalom) i kwi`are Riznica, a prire|iva~ je mati Zlata (Panteli}), nastojateqica pomenutog manastira, u kome se ~uvaju ~estice mo{tiju ove di-vne Svetiteqke, donete iz Rusije, po blagoslovu ruskog patrijarha Kirila (o `itiju Svete Marije Gat~inske smo govorili u Saborniku br. 36 za 17. godinu izdavawa, mo`ete ga pro~itati na sajtu Saborne crkve, u rubrici Sabornik, ili u godi{waku Sabornika za 17. godinu izdavawa). Na naslovnoj strani kwige se nalazi ikona Svetiteqke, koja se ~uva u manastiru Presvete Bo-gorodice Trojeru~ice. Sveta Marija Gat~inska je velika i brza pomo}nica onima koji pate od depresije, bolesti ili stradaju usled te{kih `ivotnih okolnosti. Kwiga objediwuje `itije i mu~eni~ku smrt Svetiteqke, pri~u o wenoj molitvenoj pomo}i i ukrepqewima, Akatist, Tropar, molitve, kao i veoma zanimqiv i `ivotan razgovor sa sr~anom i ogweno revnosnom mati Zlatom, o neobi~nom putovawu i susretima, o wenim `ivotnim stradawima, telesnim i du{evnim, iz kojih je isceqena molitvama sv. Marije Gat~inske.

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

180

U NEDEQI 8. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 22.(09) Sv. sve{tmu~. Pankratije; Sv. Teodor; Sv. mu~. Glamo~ki i Kulenvakufski23.(10) Svetih 45 mu~enika iz Nikopoqa; Prep. Antonije Pe~erski24.(11) Sveta velikomu~enica Efimija; Bla`ena Olga25.(12) Sv. mu~. Proklo i Ilarije; Ikona Presv. Bogorodice Trojeru~ice26.(13) Sabor Svetog arhangela Gavrila27.(14) Sveti apostol Akila; Prepodobni Nikodim28.(15) Sv. mu~enici Kirik i Julita; Sv. Vladimir veliki knez Ruski

PRI^A O SITU

Bio jednom jedan mladi}, koji je da-nima, nedeqama i mesecima u~io mo-litve, ali se u wegovom umu nije ni{ta zadr`avalo. Sve je oticalo poput vode, ni{ta zna~ajno nije ostajalo. Potpuno razo~aran, re{io je da prestane da se moli. Tada ~u za jednog Starca, veli-kog molitvenika, koji se podvizavao u pustiwi. “Pa, dobro”, pomisli mladi}, “poseti}u Starca i poku{a}u posled-wi put da na|em odgovor na pitawe kako se treba moliti”. Krenuo je na put, prona{ao Starca i upitao ga: “Star~e, da li bi hteo da me nau~i{ pravoj molitvi, da osetim korist od toga?” Ispri~ao mu je za svoje muke sa molitvom, govore}i razo~arano da ne vidi nikakvu ko-rist od toga {to se moli. Starac-podvi`nik mu odgovori: “Vidi{ li ono prqavo sito tamo?” Mladi} potvrdi. “Uzmi ga i donesi u wemu vodu iz reke”. Mladi} uze sito, otide do reke i zahvati sitom vodu. ^im je izvukao sito iz reke, sva voda je iscurila. Vratio se Starcu sa praznim sitom. Kada ga je ugledao, Starac mu re~e da opet ide do reke i zahvati vodu. Tako je mladi} i{ao nekoliko puta. Na kraju mu je dosadilo, pa je upitao Starca: “Za{to me mu~i{ da radim besmisleni posao, kada voda u situ ne mo`e da se nosi?” Sta-

rac mu je odgovorio: “Sine, tako je i sa molitvom. Ti zaista nisi doneo ni jednu kap vode, ali je sito, koje je bilo prqavo, sada ~isto. Tebi se samo ~ini da od molitve nema{ koristi i da u tebi ni{ta ne ostaje. Molitva te pro~i{}ava, iako ti to ne ose}a{, isto kao {to voda ~isti ovo sito...”

Kada va{a du{a tuguje zbog nekog, ne ispravqajte ga re~ima, nego se

molite za wega, pla~ite, pomiwite ga u crkvi. I, mislite o wemu samo dobro, dobre misli su velika sila.

Sv. starac Pajsije Svetogorac

Najve}a qubav prema bli`wem jeste da se za wega molimo Bogu.Iguman Mihailo, man. Svetih

arhangela kod Prizrena