Vladimir Ilič Lenjin

O "levoj" detinjariji i o malograđanštini[1]

2 PUBLIKACIJA KPS -VLADIMIR ILIČ LENJ IN - O "LEVOJ" DETINJARIJI I O MALOGRADJANŠTINI

Boljševička (2) je štampa već mnogo puta upozoravala, a priznavale su to i službene rezolucije organa najviše sovjetske vlasti, da je međunarodna situacija Sovjetske Republike, okružena imperijalističkim državama, krajnje nestabilna. Poslednih dana, tj u prvoj trećini maja 1918, politička se situacija krajnje zaoštrila kako zbog spoljnih tako i zbog unutrašnjih razloga: Prvo, pojačala se direktna ofenziva kontrarevolucionarnih trupa (Semjonova i dr) uz pomoć Japanaca na Dalekom istoku, au vezi s tim niz simptoma upozoravao je na mogućnost sporazuma čitave antinemačke imperijalističke koalicije na programu podnošenja ultimatuma Rusiji: ili ratuju protiv Nemačke, ili najezda Japanaca uz našu pomoć. Drugo, u nemačkoj politici uopšte izbila je nakon Bresta na površinu ratna stranka koja bi mogla i sada, svaki trenutak, izbije na površinu u pitanju o hitnoj zajedničkoj ofanzivi protiv Rusije, tj sasma odbaciti drugačiju politiku buržoasko-imperijalističkih krugova Nemačke, koji teže za novim aneksije u Rusiji, ali su za privremeni mir s njom, a ne za opštu ofanzivu protiv nje. Treće, restauracija buržoasko-vlastelinskog monarhizma u Ukrajini, uz podršku kadetsko-oktobrističkih elemenata Sveruski buržoazije i uz pomoć nemačkih trupa, nije mogla a da ne zaoštri borbu protiv kontrarevolucije u nas, nije mogla a da ne da podstrek planovima, da ne podigne moral našoj kontrarevoluciji. Četvrto, krajnje se zaoštrilo rasulo u snabdevanju te dovelo u mnogim mestima do neposredne gladi kako zbog toga što je od nas bio odsečen Rostov na Donu tako i zbog napora sitne buržoazije i kapitalista uopšte da razbiju žitni monopol, zbog nedovoljno čvrstog, disciplinovanog i nemilosrdnog otpora vladajuće klase, tj proletarijata, tim težnjama, naporima i pokušajima. II Spoljna politika sovjetske vlasti ne sme se menjati nikako. Naša vojna priprema još nije završena i zato opšta parola ostaje kao pre: lavirati, povlačiti se, iščekivati, nastavljati tu pripremu svom snagom. Nipošto ne odbijajući uopšteno vojne sporazume s jednom od imperijalističkih koalicija protiv druge onda kada bi taj sporazum, ne narušavajući temelje sovjetske vlasti, mogao učvrstiti njen položaj i parališe pritisak svake imperijalističke države, u ovom trenutku ne možemo ići na vojni sporazum sa anglo-francuskom koalicijom . Jer stvarnu važnost ima za nju odvlačenje njemačkih trupa sa zapada, tj napredovanje mnogih japanskih korpusa u unutrašnjost evropske Rusije, a taj je uslov neprihvatljiv, kao potpuni slom sovjetske vlasti. Kad bi nam anglo-francuska koalicija podnela takav ultimatum, mi bi smo ga odbili, jer opasnost japanskog kretanja može biti paralizovana uz manje poteškoće (ili

3 PUBLIKACIJA KPS -VLADIMIR ILIČ LENJ IN - O "LEVOJ" DETINJARIJI I O MALOGRADJANŠTINI

se može otegnuti na duže vreme), nego opasnost da Nemci zauzmu Piter, Moskvu i veći deo evropske Rusije .

III S obzirom na zadatke spoljne politike sovjetske vlasti potreban je u ovom trenutku najveći oprez, promišljenost i uzdržanost, kako nesmotrenim ili prenaglim korakom ne bismo pomogli ekstremnim elementima vojnih stranaka Japana ili Nemačke. Stvar je u tome da ekstremni elementi vojne stranke u tim objema zemljama insistiraju na hitnoj i zajedničkoj ofanzivi protiv Rusije u svrhu zauzimanja čitava njena teritorija i obaranja sovjetske vlasti. A ti ekstremni elementi mogu svaki čas da izbije u prvi plan. Ali s druge strane nesumnjiva je činjenica da je većina imperijalističke buržoazije u Nemačkoj protiv takve politike, dajući u ovom trenutku prednost aneksionističkom miru s Rusijom pred daljnjim ratom zbog toga što bi takav odvukao snage sa zapada, povećao nestabilnost unutrašnje situacije u Nemačkoj, koja se i bez toga već oseća, otežao dobijanje sirovina iz mesta koja je zahvatio ustanak ili koja su stradala zbog rušenja železnica, nedovoljne setve itd, itd A težnja Japana da krene u ofanzivu protiv Rusije obuzdava: prvo - opasnost od pokreta i ustanaka u Kini; - određen antagonizam Amerike koja se boji jačanja Japana i koja se nada da će za vreme mira lakše dobijati sirovine iz Rusije. Razume se, sasma je moguće da i u Japanau i u Nemačkoj svaki čas izbiju na površinu ekstremni elementi vojne stranke. Garancije protiv toga ne može biti dok ne bukne revolucija u Nemačkoj. Američka buržoazija može se sporazumeti sa japanskom; japanska s nemačkom. Stoga je maksimalno pojačana vojna priprema, naša bezuslovna dužnost. A dok su ostale makar nekakve šanse da se sačuva mir ili da se, pod cenu nekih novih aneksija ili novih gubitaka, sklopi mir s Finskom, Ukrajinom i Turskom, ne smemo nikako učiniti ni jedan korak koji bi mogao pomoći ekstremnim elementima vojne stranke imperijalističkih država .

IV U pitanju o pojačanoj vojnoj pripremi, kao iu pitanju o borbi protiv gladi, u prvi plan izbija, organizacioni zadatak. Ne može biti ni govora o koliko-toliko ozbiljnoj pripremi bez savladavanja opskrbnih poteškoća, bez osiguravanja stanovništva ispravnim snadbevanjem hlebom, bez uvođenja najstrožeg reda u železnički saobraćaj, bez stvaranja zaista gvozdene discipline u masama trudbeničkog stanovništva (a ne samo u njegovim vrhovima). Upravo smo na tom području najviše zaostali. Baš potpunim neshvatanjem te istine najviše greše levoeserovski i

4 PUBLIKACIJA KPS -VLADIMIR ILIČ LENJ IN - O "LEVOJ" DETINJARIJI I O MALOGRADJANŠTINI

anarhistički elementi svojim uzvicima o "ustaničkim" komitetima, sa vapajima: "Na oružje" i sl Takvi su uzvici i vapaji vrhunac tuposti i najjadnije, najprezrenije i najodvratnije fraze, jer je smešno govoriti o "ustanku "i" ustaničkim komitetima "kada sovjetska vlast centralna iz petnih žila uverava stanovništvo da uči vojni zanat i da se naoružava; kada imamo kudikamo više oružja nego što možemo izračunati i razđeliti; kada nam baš rasulo i nedostatak discipline smeta da iskoristimo raspoloživo oružje, prisiljava nas da gubimo dragoceno vreme pripreme. Pojačana vojna priprema za ozbiljan rat ne zahteva polet, poklik, bojnu parolu, nego dugotrajan, intenzivan, veoma uporan i disciplinovan rad u masovnom merilu. Treba pružiti nemilosrdan otpor lijevoeserovskim i anarhističkim elementima, koji neće to da shvate, i ne dozvoliti im da svojom histerijom zadržavaju kojekakve elemente naše, proletersko-komunističke, partije.

V Protiv buržoazije, koja je poslednjih dana digla glavu, zbog navedenih razloga, preko je potrebna nemilosrdna borba, uvođenje vojnog stanja, zatvaranje novina, hapšenje kolovođa i sl, itd To su mere tako prijeko potrebne kao što je prijeko potreban vojni pohod protiv seoske buržoazije koja zadržava viškove žita i obara žitni monopol. Bez gvozdene discipline proletarijata nećemo se spasiti ni od kontrarevolucije, ni od gladi. Posebno treba imati na umu da se buržoazija poslednjih dana s neuporedivom umetnošću, sa spretnošću virtuoza koristila takvim oruđem protiv proleterske vlasti kao što je sejanje panike. I neki od naših drugova, naročito oni kolebljivi prema levoeserovskoj i anarhističkoj revolucionarnoj frazi, povukli su se, upadajući u paniku ili ne uočavajući granicu koja odeljuje zakonsko i prijeko potrebno upozorenje protiv pretećih opasnosti od sijanja panike. Prijeko je potrebno imati na umu osnovne osobine celokupne savremene ekonomske i političke situacije u Rusiji, zbog koje se ne može pomoći stvari nikakvim zanosima. Prijeko je potrebno prihvatiti, i postići da svi radnici prihvate, istinu da samo suzdržan i strpljiv rad oko stvaranja i obnavljanja gvozdene proleterske discipline i nemilosrdnog obračuna s huliganima, kulacima i dezorganizatorima može odbraniti sovjetsku vlast u sadašnjem trenutku, u trenutku jednog od najtežih i najopasnijih prelaza, koji je postao neizbežan zbog zakašnjenja revolucije na Zapadu. Napisano 12. ili 13. svibnja 1918. Prvi put štampano 1929. u ediciji Leninskij zbornik, KSI.

5 PUBLIKACIJA KPS -VLADIMIR ILIČ LENJ IN - O "LEVOJ" DETINJARIJI I O MALOGRADJANŠTINI

Napomene (1) Nacrt "Teza o savremenoj političkoj situaciji" Lenjin je napisao 10. maja 1918, istog dana one su razmatarane na zasedanju CK RKP (b). U konačnoj redakciji CK je odobrio teze 13. maja; za usvajanje su glasali svi prisutni članovi CK, sem GJ Sokoljniki i JV Staljina; kasnije je teze prihvatila većina članova CK koji su živeli u Petrogradu. Centralni komitet je ostavio u zadatak Lenjinu da podnese izveštaj na Moskovskoj gradskoj koferenciji RKP (b) i na zajedničkom zasedanju VCIK i Moskovskog sovjeta i da ove teze predloži kao rezoluciju. Na osnovu teza, Lenjin je istog dana podneo izveštaj na Moskovskoj gradskoj konferenciji koja je većinom glasova prihvatila teze. Lenjin je najpotpunije izložio "Teze o savremenoj političkoj situaciji" 14. maja u referatu o spoljnoj politici na zajedničkom zasedanju VCIK i Moskovskog sovjeta (vidi ovaj tom, str. 451-464). Četrnaestog maja teze je prihvatila Moskovska okružna konferencija prema Lenjinovom referatu o sadašnjem trenutku (vidi ovaj tom, str. 456). U rukopisu pored druge alineje drugog odeljka teza Lenjin je dvaput napisao: "Nije za štampu".

(2) Objavljeno u: VI Lenjin - Dela, tom KSKSVIII, str. 447-450, Beograd, 1975.