PRVI BROJ [TAMPAN 16. JULA 1932. GODINE. OSNIVA^ \OR\E MILOVANOVI]. IZDAVA^ „^A^ANSKI GLAS“ D. O. O.

BROJ 4 CENA 30 DIN.

www.caglas.rs

tel. 226-000; 346- 000

www.viza-nekretnine.co.rs

GODINA LXXXI, LIST IZLAZI SEDMI^NO, PETKOM ^A^AK, 31. JANUAR 2014. GODINE

069 - 310-04-60032 - 310-460

CENTRUM

www.hostelcentrum.rs

centrumcacak@gmail.com

Stari i bolesni ^a~ani ne}e ostati bez pomo}i u ku}i

ZAKON

„ZABORAVIO”

NA QUDEstrana 7.

Grad ^a~ak

NAJBOQA

LOKALNA

SAMOUPRAVAstrana 2.

strana 2.

Verica Kosti},

direktor UTP „Morava”

NAJ

@ENA U

BIZNISU

NAJ

@ENA U

BIZNISUPriznawe „Kapetan

Mi{a Nastasijevi}”

dodeqeno najboqim ak-

terima iz privrednog i

javnog `ivota...

Grupa „Za X”

REALNOST

KREATIVNOG BENDA

strana 17.

Kratak istorijat

~a~anskog golubarstava

^A^ANI

NEBOstrana 31.

strana 8.

Dr Ninoslava Mihajlovi}

KAKO

REAGUJEMO

NA VREMENSKE

PROMENE

„DODIRNULI”

Nove cene usluga pred{kolskih ustanova

SME[TAJ

SKUPQIOD 250 DO 450 DINARA

strana 3.

Iako je staza kojom se sankaju duga svega nekoliko

metara, mali{ani koji `ive u blizini gradskog bede-

ma u`ivaju u ovogodi{wem prvom snegu. Za ve}inu dece

veliko je razo~arawe {to im je zimski raspust pro{ao bez

pahuqa, grudvawa i sankawa. Ali, {ta je tu je... Kad se

{kolske obaveze zavr{e, onda ostaje vremena i za igru na

snegu. Mnogo korisniju i lep{u nego {to su kompjuterske

igrice. I za telo i za duh! Nazdravqe!

SNEG NAJZAD!

2 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

DOBITNICIMA IZ MORAVI^KOG I RA[KOG OKRUGA URU^ENO PRIZNAWE

„KAPETAN MI[A NASTASIJEVI]”

GRAD

Na prigodnoj sve-

~anosti u ^a~ku

je u utorak naj-

boqim akterima iz pri-

vrednog i javnog `ivota u

Moravi~kom i Ra{kom

okrugu dodeqeno priznawe

“Kapetan Mi{a Nastasije-

vi}”, koga je, u sklopu pro-

jekta “Put ka vrhu”, 2000.

godine ustanovila novo-

sadska “Media invent”, u

saradwi sa Fakultetom

tehni~kih nauka, RTNS,

Privrednom komorom No-

vog Sada i PK Vojvodine, a

podr`ali ih regionalne

privredne komore i PK

Srbije. Me|u 18 dobitnika

ovog presti`nog priznawa

koje se dodequje u znak se-

}awa i po{tovawa prema

Mi{i Nastasijevi}u,

uglednom srpskom predu-

zetniku i dobrotvoru iz 19

veka, devet je iz ^a~ka:

Grad ^a~ak je progla{en

za najboqu lokalnu samou-

pravu, najboqi menaxment

ima kompanija “Sloboda”,

a Verica Kosti}, direk-

torka UTP “Morava”, je

“naj `ena u biznisu regio-

na”. Nagrada za anga`ova-

no informisawe i dru-

{tvenu odgovornost pri-

pala je Produkciji “Glas

Zapadne Srbije”, dok je ti-

tulu najboqeg sredweg

preduze}a ponela privatna

firma “Jevtovi} gas” iz

Prislonice. Priznawe

“Kapetan Mi{a Nastasije-

vi}” pripalo je i PD

“Sponit” za najboqu pozi-

cioniranost na tr`i{tu,

a preduze}u “MD Bolero”

za poslovnu viziju. Istoi-

mena nagrada dodeqena je i

~a~anskom Agronomskom

fakuletu za doprinos agra-

ru, a Pekari “Pons” za “naj

porodi~ni biznis” u Mo-

ravi~kom i Ra{kom okru-

gu.

U kategoriji najboqih

kompanija nagra|en je gor-

womilanova~ki “Meta-

lac”, a najboqih poslov-

nih partnera Industrija

boja i lakova “Zvezda Heli-

os”, tako|e iz Gorweg Mi-

lanovca. Za “naj privred-

nika” u Moravi~kom i Ra-

{kom okrugu progla{en je

Petra{in Jakovqevi}, ge-

neralni direktor “Metal-

ca” i predsednik RPK Kra-

qevo. Komisija je ocenila

da je kompanija “Spektar”

iz Gorweg Milanovca naj-

daqe oti{la u primeni no-

vih tehnologija i me|una-

rodnih standarda, a da naj-

boqe usluge u regionu pru-

`a PD “Elektrosrbija”

Kraqevo. Lu~anska”Mak-

sima” ima najboqi brend, a

najkvalitetnije proizvode

i usluge “Polet” iz Novog

Pazara, koji proizvodi

hleb i peciva. U kategori-

ji doprinos razvoju predu-

zetni{tva nagra|ena je

firma “Dalas name{taj” iz

Tutina, a za visoke domete

u visoko{kolskom obrazo-

vawu Dr`avni univerzitet

iz Novog Pazara. Svima

wima pripali su poveqa,

zlatnik sa likom kapetana

Mi{e Nastasijevi}a, delo

beogradskog vajara Qubi-

{e Panti}a, i monografi-

ja “Put ka vrhu”, sazdana od

pri~a o qudima i kolekti-

vima koji su proteklih 12

godina dobili ovo prizna-

we.

Svi ovi dobitnici pre-

sti`nog prizawa imaju

{ansu da nastave “putem ka

vrhu” i sa nagra|enima iz

ostalih regiona konkuri-

{u za republi~ke nagrade,

koje }e biti dodeqene u

aprilu u Beogradu. Wih je

u utorak na sve~anosti u

velikoj sali SG pozdravio

gradona~elnik Vojislav

Ili}, izraziv{i zadovoq-

stvo {to je ona prire|ena u

^a~ku, gradu poznatom po

razvijenom preduzetni-

{tvu i mnogim uspe{nim

malim i sredwim preduze-

}ima:

- Lokalna samouprava je

ostvarila izuzetnu sarad-

wu sa udru`ewima pri-

vrednika i Forumom pri-

vrednika koji u~estvuju u

radu Gradskog ve}a. Prote-

klu godinu smo zavr{ili

uspe{no, sva javna preduze-

}a su pozitivno poslovala

i, {to je veoma va`no, lo-

kalna samouprava redovno

izmiruje sve obaveze prema

buxetskim korisnicima.

Sve to posti`emo zahvaqu-

ju}i timskom radu i slozi

koji vladaju u gradskom ru-

kovodstvu, me|u na~elni-

cima gradskih uprava, di-

rektorima ustanova i

preduze}a, i zahvaquju}i

dobrom radu ~lanova Grad-

skog ve}a i odbornika.

Dobitnike priznawa

koje nosi ime velikog pred-

uzetnika, trgovca i dona-

tora, ono obavezuje da,

osim stvarawa profita,

ponesu i dru{tvenu odgo-

vornost, rekao je predsed-

nik RPK Kraqevo i jedan

od nagra|enih Petra{in

Jakovqevi}: ”Verujem da }e

se slede}i put kandidovati

i oni koji do sada nisu do-

bili priznawe i da }emo

na taj na~in {iriti mre`u

firmi koje dobro posluju i

{to je va`no, pomo}i oni-

ma koji imaju problema u

poslovawu.” Inicijator i

pokreta~ akcije 2000. godi-

ne bio je direktor “Media

inventa” iz Novog Sada

Vlado Markanovi}, koji je,

po{to je ~estitao dobitni-

cima, podsetio da je proje-

kat “Put ka vrhu”, nastao

posle godina sankcija,

bombardovawa i krize i da

je wegov ciq da afirmi{e

vrednosti “obi~nih i

vrednih qudi”.

U ime nagra|enih zahva-

lila je “naj `ena u biznisu

u regionu” Verica Kosti},

istakav{i da zna~ajna na-

grada “prija, ali i obave-

zuje,” tim pre {to se put ka

vrhu i uspehu ne zavr{ava

dodelom ovih priznawa.

M. N.

Napu{taju}i posao sudije posle dve decenije, i

prelaskom u ugostiteqstvo, Verica Kosti}, direk-

torka UTP “Morava” je, kako ka`e, napravila veli-

ki rez i drasti~ne promene u `ivotu. Bez obzira na

to, posle dve godine, koliko se nalazi na ~elu ovog

preduze}a, ne kaje se. Naprotiv, izuzetno je zadovoq-

na i sre}na:

- Ova nagrada izuzetno prija. Veliko je priznawe

i izuzetna ~ast dobiti je. Najva`nije od svega je to

{to je neko prepoznao i video koliki smo rad i trud

ulo`ili. Nagradu do`ivqavam i kao veliku obavezu

i odgovornost za rad ubudu}e. Na sre}u, imam izuzet-

no dobru ekipu saradnika, zbog ~ega ovo nije prizna-

we meni, ve} svim zaposlenima, jer bez wihove pomo-

}i i podr{ke moje porodice, ovo priznawe ne bi bi-

lo u mojim rukama.

Drago joj je, napomiwe, {to su weni saradnici i

svi zaposleni kao imperativ prihvatili zahtev za

poboq{awe kvaliteta usluga u svim segmentima po-

slovawa, na ~emu je kao direktor od po~etka insi-

stirala: “Vidim da se nesebi~no trude da u svakom

segmentu poslovawa dominira kvalitet. Uverena

sam da }emo tako nastaviti, a po{to je ovo prizna-

we deo puta ka vrhu, nadam se da }emo se i ubudu}e

sretati i sumirati {ta smo i kako uradili.”

KVALITET U SVIM SEGMENTIMA

^A^AK NAJBOQA

LOKALNA SAMOUPRAVA

- Zadovoqstvo mi je {to sam na ~elu Grada koji je

dobio ovako presti`no i ugledno priznawe. Ali,

ono nas obavezuje da nastavimo da radimo kvalitet-

no i boqe nego do sada, opravdamo priznawe i kon-

kuri{emo i za republi~ku nagradu - rekao je grado-

na~elnik Vojislav Ili} i podsetio da je nagradu

“Kapetan Mi{a Nastasijevi}” primio i 2009. godi-

ne, kao direktor Javnog peduze}a “Gradac”, koje je

progla{eno za najboqe JP na podru~ju Moravi~kog

i Ra{kog okruga. “Mnogo se radujem ovom priznawu,

koje je potvrda da smo dobro i timski radili, zahva-

quju}i svima koji su dali maksimalan doprinos.

Znamo {ta smo obe}ali: 2014. mora biti godina

otvarawa novih radnih mesta, dovo|ewa investito-

ra i novog zapo{qavawa.”

DVA PUTA PRIMIO PRIZNAWE

Zahvaquju}i povoq-

nom strate{kom polo-

`aju i {to se nalazi na

raskrsnici va`nih pu-

teva, zna~ajnoj pri-

vrednoj bazi i stru~-

nim kadrovima, ^a~ak

ima velike razvojne

potencijale, ne samo na

nivou regiona, ve} i

cele Srbije. Gradska

vlast, predvo|ena gra-

dona~elnikom Vojisla-

vom Ili}em, preduzi-

ma niz mera u ciqu ob-

nove infrastrukture i

izrade strate{kih do-

kumenata razvoja gra-

da. I u socijalnoj i de-

mografskoj politici

u~iweni su tako|e za-

pa`eni koraci, reali-

zovano je, ili je u fazi

realizacije vi{e pro-

jekata koje finansiraju

EU, Grad, ili me|una-

rodne organizacije,

{to ovu lokalnu samo-

upravu ~ini prosperi-

tetnom i uspe{nom, ne

samo u regionu, ve} i

~itavoj Srbiji.

OBRAZLO@EWE

GRADSKO VE]E DALO SAGLASNOST NA ODLUKU O NOVIM CENAMA USLUGA PRED[KOLSKIH

USTANOVA „RADOST” I „MOJE DETIWSTVO”

3GRAD

DIREKTOR: Svetlana Bojovi}

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Gordana Domanovi} tel: 032/377-107 032/342-276 office@cacanskiglas.rs

REDAKCIJA: Milanka Ne{i}, Emilija Vi{wi}, Gordana Domanovi}, Zorica Le{ovi} Stanojevi}, Zorica Jakovqevi}, Nela Radi~evi} i Irena Milo{evi}.

PRELOM LISTA: Marko Milo{evi} i Sr|an Jeremi}. glcaglas@sbb.rs

ADRESA: ^a~ak, Bulevar oslobo|ewa 37, telefoni redakcije: 032/377-108 032/ 344-772 office@cacanskiglas.rs

MARKETING: Radmila Zari} tel: 032/342- 276, faks: 032/344-772 glpress@sbb.rs Rukopisi se ne vra}aju. [tampa: GPK „[tamparija Borba“

www.caglas.rs

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Posledwe po-

s k u p q e w e

usluga Pred-

{ k o l s k e

ustanove “Radost” odobre-

no je u 2012. godini i da u

ovoj ne bi bio “izgubqen

korak” i nakon toga usle-

dila drasti~nija korekci-

ja cena, i PU “Radost” i

novoformirana ustanova

“Moje detiwstvo”, koja je

po~ela da radi u oktobru

2013, podnele su zahtev za

pove}awe cena i to za sme-

{taj dece u jaslama za 6,40

i u vrti}ima za 11,37 od-

sto. To bi, kako je na sedni-

ci Gradskog ve}a u utorak,

istakla direktorka PU

“Radost” Vera Jovanovi},

opteretilo buxete rodite-

qa, “svrstanih” u osmu ska-

lu, u prvom slu~aju za 290, a

u drugom za 450 dinara, u

sedmu za 270 i 420 i u {estu

za 249 i 388 dinara. Osim

toga, ona je jo{ naglasila

da je ovo neznatno posku-

pqewe uslovqeno pove}a-

wem cena namirnica za is-

hranu dece i komunalnih

usluga i da je neophodno

radi o~uvawa zadovoqava-

ju}eg nivoa usluga.

U objektima obe pred-

{kolske ustanove sme{te-

no je 3.327 mali{ana, raz-

vrstanih u 128 grupa, pri-

metio je Radomir Kru{~i}

i insistirao da posebno

budu prikazani broj i gru-

pe dece u ustanovama, na-

{ta je Suzana Simeunovi},

v. d. direktora PU “Moje

detiwstvo”, odgovorila da

je u woj sme{teno 48 vrti}-

kih i 17 jaslenih grupa.

Po{to je u~e{}e plata i

doprinosa u svim tro{ko-

vima skoro 75 odsto, Mi-

lijan Mini} je predlo`io

da bude sa~iwena podrob-

nija analiza kalkulacije

cena. Nadle`ni to nisu ne-

girali, objasniv{i da se

zarade ispla}uju u skladu

sa uredbom i svim propi-

sima o ceni rada zaposle-

nih u ovakvom tipu ustano-

va. Prihva}ena je i suge-

stija da bi roditeqi sa ve-

}im primawima trebalo da

za usluge jaslica i vrti}a

izdvajaju sumu pribli`nu

ekonomskoj ceni koja, uz-

gred re~eno, za decu do tri

godine starosti iznosi

16.995 dinara, ali i upozo-

rewe dr Milana Plazini-

}a da bi razli~ite cene

izazvale po-

metwu i negodovawe kori-

snika, tim pre {to, javna je

tajna, mnogi roditeqi do-

nose potvrde o minimal-

nim primawima, ili da ih

uop{te nemaju.

Gradsko ve}e je utvrdi-

lo predlog odluke o uslo-

vima i na~inu sticawa

prava na uplatu doprinosa

licu koje samostalno oba-

vqa umetni~ku ili drugu

delatnost u oblasti kultu-

re, za koju je prvi put posle

dono{ewa Zakona o kultu-

ri, u gradskom buxetu pred-

vi|eno 500.000 dinara. Ova

sredstva }e, kako je GV in-

formisala na~elnica GU

za dru{tvene delatnosti

Nade`da Vuksanovi}, biti

preneta na ra~un reprezen-

tativnog udru`ewa umet-

nika. Na 69. sednici data

je saglasnost i na ovogodi-

{wi program rada Ustano-

ve za kulturno obrazovnu

delatnost “Kosta Novako-

vi}” i prihva}ena inici-

jativa o uvo|ewu samodo-

prinosa u MZ Lipnica.

Ukoliko sedam gradova

i op{tina, me|u kojima je i

^a~ak, u kojima je sred-

stvima donatora, u sklopu

SIRP programa, izgra|eno

po 76 stanova, od kojih 61

za izbegla i prognana lica

i 15 za domicilno stanov-

ni{tvo, podr`e inicija-

tivu Koalicije udru`ewa

izbjeglica u Srbiji, posto-

je izgledi da Republi~ka

vlada zakupcima ovih sta-

nova omogu}i da ih otkupe.

Ovaj zakqu~ak sa nedavnog

sastanka u Vladi RS pre-

neo je ~lanovima GV Mi-

lan Dra{ki}, direktor

Gradske stambene agnecije,

koja gazduje ovim stanovi-

ma sagra|enim u Ko{utwa-

ku, a oni podr`ali inici-

jativu udru`ewa izbeglih.

Posle podu`e rasprave o

izve{taju o stawu voznog

parka slu`benih putni~-

kih automobila u gradskim

upravama, javnim preduze-

}ima i ustanovama, Grad-

sko ve}e je zadu`ilo wiho-

ve ~elnike da donesu pra-

vilnike o kori{}ewu slu-

`benih vozila i mobilnih

telefona, na{ta ih, uosta-

lom i zakon obavezuje.

Osim toga, u roku od deset

dana tro~lana komsija }e

odr`ati sastanak sa direk-

torima JP, a sa rukovodio-

cima ustanova Nade`da

Vuksanovi}, na~elnica GU

za dru{tvene delatnosti, i

predo~iti im obavezu da se

racionalno pona{aju,

{tede i sa~ine nove izve-

{taje, po ugledu na onaj ko-

ji je dobijen od GU za op-

{te i zajedni~ke poslove.

M. N.

SME[TAJ SKUPQI

OD 250 DO 450 DINARA

Gradsko ve}e je donelo

pravilnik o kriterijumi-

ma za ostvarivawe prava

na finansijsku pomo} za vantelesnu oplodwu u 2014.

godini, koja }e biti dodeqivana jednokratno, u iz-

nosu od 300.000 dinara. Za ovaj vid subvencija koje su

prvi put predvi|ene 2010. godine, iz buxeta }e biti

izdvojeno {est miliona dinara. Po re~ima na~elni-

ce GU za stru~ne poslove Skup{tine, gradona~elni-

ka i GV Slavice Karanac, pravilnikom su precizi-

rani kriterijumi i predvi|ena i pro{irena prava,

odnosno subvencionisawe i vi{e od dva poku{aja,

pomo} i `enama starijim od 40 godina i pravo da

bra~ni par bira zdravstvenu ustanovu u kojoj }e bi-

ti obavqena vantelesna oplodwa.

Odluku o dodeli sredstava donosi gradona~elnik

i zakqu~uje ugovor o prenosu finansijske pomo}i.

Supru`nici su du`ni da u roku od {est meseci pod-

nesu izve{taj o sprovedenom postupku, odnosno da

vrate neiskori{}ena sredstva. Na~elnica Karanac

je naglasila da je u 2013. godini bilo 19 zahteva i da

su lane, zahvaquju}i ovim subvencijama Grada, ro|e-

ne ~etiri bebe.

ZA VANTELESNU OPLODWU

6.000.000 DINARA

U ^a~ku ima 56 ulica sa

istim, ulavnom “broj~anim”

nazivima, {to je godinama

stvaralo velike probleme ne

samo wihovim stanovnicima, ve} i javnim slu`ba-

ma, gradskim upravama, po{tarima, sudskim poziva-

rima... Zbog toga je Komisija za odre|ivawe naziva

ulica, po{to je pribavila saglasnost Ministarstva

regionalnog razvoja i lokalne samouprave, predlo-

`ila Gradskom ve}u da budu promeweni nazivi uli-

ca sa istim imenom, odnosno brojevima. Po re~ima

wenog predsednika

Vladana Savi}evi}a,

najvi{e takvih ulica je

u Beqini, naseqima iz-

nad Qubi}kog keja i u

blizini crkve u Ateni-

ci.

- Sve one su locira-

ne, upore|ene sa sao-

bra}ajnicama zabele`enim u katastru i na osnovu

evidencije pridodat im je mati~ni broj, da ne bi bi-

le “pome{ane”. Savetima mesnih zajednica upitili

smo tabelu na kojima su nova imena, da bi “izabra-

li” nove nazive, ali dobili smo samo 11 predloga.

Da bismo pribavili {to vi{e ideja za odre|ivawe

naziva, obratili smo se i odborni~kim grupama, ali

i wihov odziv je bio lo{.

Tako }e na predlog komisije, koga je prihvatilo

GV, svoje ulice u ^a~ku “dobiti” velikani srpske

istorije, kulture, nauke, poput Dositeja Obradovi-

}a, Isidore Sekuli}, Svetog Save, Milo{a Crwan-

skog, Jovana Cviji}a, Ive Andri}a, Milutina Mi-

lankovi}a, ~uveni ratnici, sportisti, pisci, ali i

^a~anski gimnazijalci.

BROJEVE ZAMEWUJU

IMENA VELIKANA

4 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

OBELE@ENO 15 GODINA POSTOJAWA I RADA DVERI

SAOP[TEWE GO DEMOKRATSKE STRANKE

POLITIKA

Za razliku od

programa Do-

ma kulture,

Narodnog mu-

zeja, Me|uop-

{ t i n s k o g

istorijskog arhiva i Umet-

ni~ke galerije “Nade`da

Petrovi}”, koji su br`e i

lak{e pro{li kroz “zeleno

svetlo” odborni~ke ve}ine,

uvodno izlagawe o ovogodi-

{wem planu rada Gradske

biblioteke “Vladislav Pek-

tovi} Dis”, u kome je direk-

torka Danica Ota{evi} po-

tencirala upravo podatke o

umawewu buxetskih sredsta-

va za oko 1,6 miliona dina-

ra, odnosno ~ak za 53 odsto

za organizovawe 51. Diso-

vog prole}a, po kome su ova

ustanova i Grad poznati i

van granica Srbije, bili su

povod za podu`u raspravu i

brojne replike, “potkre-

pqivane” u pojedinim mo-

mentima i stihovima Diso-

ve pesme “Na{i dani”. Prvi

put posle 15 godina finan-

sijski plan ne daje mogu}-

nost za unapre|ewe i razvoj

osnovne delatnosti i ~ak

dovodi u pitawe organizo-

vawe pojedinih manifesta-

cija i programa, koje, uz re-

dovan posao, realizuju 27 za-

poslenih, istakla je direk-

torka, naglasiv{i da su po-

jedine stavke mawe nego u

planu za 2005. godinu. Ona je

najavila da }e ustanova upu-

titi predlog Skup{tini

Grada Beograda da na Kale-

megdanu bude postavqena

bista Vladislavu Petkovi-

}u Disu i apelovala na

gradsko rukovodstvo da pri-

godno spomen obele`je bude

podignuto i u Zabla}u, rod-

nom mestu velikog pesnika.

Odobrnici su uvek imali

razumevawa za ustanove kul-

ture, ali one su, izgleda po-

stale “razma`ene i mezimci

Grada”, pa, ne uzimaju}i u

obzir kakvo je stawe u pri-

vredi koja ne dobija pare iz

buxeta, negoduju {to su im

prvi put uskra}ena sred-

stva, reagovao je na izlaga-

we Ota{evi}ke Branko La-

zovi} (Zajedno za Srbiju), a

dr Milan Roganovi}, po{to

je ~estitao Biblioteci {to

su dva wena fonda dobila

status kulturnog dobra od

nacionalnog zna~aja, pitao

kada }e kona~no za potrebe

ove ustanove biti rekon-

struisana zgrada Doma voj-

ske? Ove godine ustanovama

kulture su umawena buxet-

ska sredstva, koja su ustvari

preusmerena za dovr{etak

zgrade Muzi~ke {kole, na-

kon ~ega }e one imati vi{e

para iz gradske kase, obja-

JKP „^a~ak“ je od grejne sezone

2013/14. uveo novu metodologiju

za obra~un, kontrolu i naplatu

utro{ka toplotne energije. Ovaj sistem

je za`iveo svega u {est gradova u Srbiji,

me|u ostalima i u ^a~ku. U Beogradu ovaj

sistem nije primewen, jer je procena da

bi ugrozio socijalni mir i doveo u

ozbiqne probleme u naplati utro{ka

grejawa. Za ovaj posao JKP nije bio spre-

man ni tehni~ki, ni kadrovski, a ni fi-

nansijske procene o ovim efektima nisu

ura|ene. Najpre zastarela toplovodna

mre`a (samo ura|ena delimi~na rekon-

stukcija u Nemawinoj i delom u pravcu

ka Aveniji Lipa 2) su nas doveli do ap-

surda da sve gubitke koje ovo javno pred-

uze}e ima prevali na krajwe korisnike -

gra|ane ^a~ka. U obra~unu koji se vr{i,

fiksni deo se obra~unava prema m2 grej-

ne povr{ine, a gde je izvr{en obra~un

prema KW anga`ovane snage po tom

principu. Na pitawe kako se obra~un

vr{i za ku}e koje su ve} taksu sa anga`o-

vanu snagu platile da bi se prikqu~ile,

nemaju odgovor. Zapravo, dva puta napla-

}uju istu stvar.

Da situacija bude gora niko Vam ne

mo`e re}i koliko }ete potro{iti u va-

rijabilnom delu. Cena koja je odre|ena u

varijabilnom delu (treba da ukazuje na

cenu gasa i druge parametre koji uti~u na

weno formirawe) govori o ~iwenici da

je procenat u~e{}a cene gasa u varija-

bilnom delu relativno mali. Na tu temu

trebalo bi da neko gra|anima - korisni-

cima jasno ka`e. Ovaj sistem naplate od-

govara samo malom procentu korisnika,

jer su to uglavnom nove zgrade sa dobrom

izolacijom i stolarijom gde je energet-

ska efikasnost dobra. Ali, {ta sa sta-

rim zgradama sa lo{om grejnom instala-

cijom, stlolarijom i one koje su sagra|e-

ne od betonskih elemenata, ili nekog

drugog lo{eg materijala?

Ovaj eksperiment treba {to pre zabo-

raviti i gra|anima pomo}i, tako da se

odmah otp{e 20 odsto zadu`ewa, da bi se

gubitak koji je JKP preneo na potro{a~e

delimi~no ravnopravno podeli. Sa dru-

ge strane, treba odmah postaviti pitawe

mo`e li da se prekine sa zloupotrebom

monoplskog pola`aja koje ovo preduze}e

ima i da se gra|anima ponudi alternati-

va: gde su novi objekti da se obra~un na-

stavi po kalorimetru, za stare neizolo-

vane zgrade i ku}e da se obra~un vr{i po-

novo po m2. Ovo pitawe je goru}e, jer ga

ne treba ostavqati da se re{ava za slede-

}u grejnu sezonu.

Gra|ane ^a~ka, koji imaju sporne ra-

~une u kori{}ewu grejawa, pozivamo da

koriste usluge Kancelarije za besplatnu

pravnu pomo} Gradskog odbora DS u

^a~ku, bez obzira da li su ~lanovi Demo-

kratske stranke ili ne, putem usmenog

zahteva u prostorijama stranke, Kara-

|or|eva 15, ili zakazivawem termina pu-

tem telefona 227-087, ili emaila ca-

cak@ds.org.rs.

Gradski odbor Demokratske stranke

^a~ak }e pokrenuti zvani~nu inicijati-

vu za za{titu potro{a~a, korisnika

usluga grejawa u ^a~ku koji su o{te}eni

visokim ra~unima, dok }e na Skup{tini

grada ^a~ka zahtevati formirawe An-

ketne komisije koja bi ispitala razloge

zbog kojih je do{lo do dramati~nog uve-

}awa cena usluga grejawa u ^a~ku.

INICIJATIVA ZA ZA[TITU

KORISNIKA JKP „^A^AK”

ODBORNICI SG USVOJILI

KULTURNASude}i po neo~ekivano dugoj i iscrpnoj raspravi o predlo`enim

programima rada javnih i ustanova kulture za 2014. godinu, u ^a~-

ku je zapo~ela predizborna kampawa na prvom ovogodi{wem skup-

{tinskom zasedawu, odr`anom 29. januara, upravo kada je predsed-

nik Tomislav Nikoli} raspisao vanredne parlamentarne izbore.

Dok su se odbornici opozicije naprosto utrkivali da “brane” kul-

turu od aktuelne vlasti, koja joj je, odnose}i se prema woj ma}ehin-

ski, umawila buxetska sredstva, za razliku od javnih preduze}a,

kojima je izda{nim subvencijama omogu}ila da pozitivno posluju,

predstavnici vladaju}e koalicije su tvrdili da su ustanovama do-

tacije iz gradske kase minimalno “skresane”, da to umawewe ne}e

ugroziti wihovo poslovawe i da ~ak mo`e da predstavqa i izazov

za menaxment i zaposlene da sa mawe para realizuju planirane

programe i manifestacije.

Ve} tokom rasprave o programu Doma

kulture, kojom je zapo~elo prvo ovogodi-

{we skup{tinsko zasedawe, pojedini od-

bornici su, generalno govore}i o svim

ustanovama kulture, konstatovali da }e

one 80 odsto buxetskih para potro{iti

za plate, a samo 20 za programe, i izrazi-

li sumwu da }e slede}e godine uslediti i

smawewe broja zaposlenih (Dragan Vu~e-

ti} - DS). Upozoreno je da }e “Animani-

ma”, ukoliko ne bude imala takmi~arski

karakter, iz festivala prerasti u reviju

filmova i da je neopravdano ulagawe

{est miliona dinara za nabavku bioskop-

ske opreme (Predrag @ivkovi} - SDP).

Kancelarija za mlade i bioskop ne bi

trebalo da budu u sastavu Doma kulture,

preporuka je Bo{ka Obradovi}a, a mi-

{qewe Stojana Markovi}a da su namerno

lansirane pri~e da }e buxet biti uskra-

}en za 400 - 500 miliona dinara, da bi se

opravdalo “finansijsko saka}ewe kultu-

re i informisawa”. Nelogi~no je da usta-

nove kulture ostvaruju sve boqe rezultate

i da za to bivaju ka`wene umawewem sred-

stava, stav je Aleksandra Tanaskovi}a iz

Dveri. Zbog toga je ova odborni~ka grupa,

kako su objasnili dr Milan Roganovi} i

Bo{ko Obradovi}, bila uzdr`ana, jer ni-

je mogla da glasa za ovakav odnos vlasti

prema kulturi, odnosno smawewe buxet-

skih para, iako je podr`ala sve wihove

programe.

ZA PROGRAME, ALI PROTIV FINANSIJSKIH PLANOVA

Dveri su nastale

1999. godine, kada

je grupa studenata

srbistike na Filolo-

{kom fakultetu u Beogra-

du pokrenula ~asopis

“Dveri srpske”, kao gla-

silo studenata rodoquba

sa Beogradskog univerzi-

teta. Iz wega se pratkti~-

no izrodila najaktivnija

srpska patriotska, ne-

strana~ka i nevladina

organizacija Srpski sa-

bor Dveri, koja se bavila

izdavawem ~asopisa i

kwiga, organizacijom

tribina, TV produkcijom

i brojnim kulturnim i

humanitarnim aktivno-

stima, podsetio je na pro-

{lonedeqnoj konferen-

ciji za novinare Bo{ko

Obradovi}, jedan od osni-

va~a i ~lan Stare{in-

stva Dveri, povodom obe-

le`avawa 15 godina po-

stojawa i uspe{nog rada

ove organizacije. Pre po-

liti~kog anga`mana, kao

Pokreta Dveri, nevladi-

na organizacija Srpski

sabor Dveri smatrana je

najaktivnijom nevladi-

nom srpskom organizaci-

jom na svetu, o ~emu svedo-

~e i brojke: izdala je vi{e

od 50 ~asopisa, odr`ala

oko 150 tribina, posetila

vi{e od 60 srpskih zajed-

nica {irom sveta, orga-

nizovala desetine huma-

nitarnih akcija i iz srp-

ske dijaspore “donela”

vi{e od 200.000 evra, na-

mewenih najugro`enijim

porodicama...

Politi~ki Pokret

Dveri, kao pokret poro-

di~nih qudi, prvi je u

istoriji savremene srpske

politike stavio porodi-

cu na prvo mesto, rekao je

Obradovi}, naglasiv{i

da je vrhunac porodi~ne

linije ovog udru`ewa

pro{logodi{we u~lawe-

we u Svetski kongres po-

rodice, najzna~ajnije or-

ganizacije za za{titu po-

rodi~nih vrednosti, koja

ima ~lanove u vi{e od 70

zemaqa na svim kontinen-

tima. Po{to su u “nevla-

dinoj fazi” delovawa do-

stigle maksimum, Dveri

su odlu~ile da se poli-

ti~ki anga`uju, po{tuju-

}i i “`eqe brojnih gra|a-

na da se posle dve deceni-

je vladavine istih polti-

~ara i wihovih praznih

pri~a, pojave novi qudi i

sa vlasti smene oni koji

su bezbroj puta promeni-

li srana~ke ideologije i

dresove”, rekao je Obrado-

vi}, i podsetio:

- Dveri su se 2012. go-

dine pojavile na \ur|ev-

danskim izborima na

svim nivoima i prva su

nestrana~ka politi~ka

organizacija, odnosno

grupa gra|ana, koja je u~e-

stvovala na svim nivoima

izbora u jednom danu. To

je svojevrstan podvig, ne-

zabele`en za 22 godine vi-

{estrana~ja u Srbiji, ko-

jim su Dveri dokazale da

je mogu}e baviti se poli-

tikom mimo postoje}ih

politi~kih stranaka i

strana~kog organizova-

wa. Uveren sam da su Dve-

ri budu}nost srpske po-

litike, moderna politi~-

ka organizacija koja }e

biti alternativa la`noj

politi~koj eliti, koju

posle nekoliko decenija

treba zameniti novom ge-

neracijom. Dveri su jedi-

na istinska opozicija

vladaju}em re`imu i na

republi~kom i lokalnom

nivou i budu}nost srpske

politi~ke scene. M. N.

BUDU]NOST SRPSKE

POLITI^KE SCENE

Odbornici su i stihovima „branili” kulturu

5POLITIKAPETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

PROGRAME POSLOVAWA JAVNIH I USTANOVA KULTURE ZA 2014. GODINU

snio je Milan Bojovi}

(DSS). Predan i odgovoran

rad rukovodstva pohvalili

su Gordana Ciki} Plazi-

ni} (SNS) i Aleksandar

Rankovi} (Dveri). Problem

aktuelne vlasti je {to ni u

jednoj, pa ni u oblasti kul-

ture nema viziju, niti pri-

oritete, i {to politi~ke

birokrate, ne konsultuju}i

kulturne delatnike, razre-

zuju sredstva. A prioritet

bi upravo trebalo da bude

obezbe|ewe krova nad gla-

vom za Gradsku biblioteku,

jer je ona, iako ima najve}u

frekvenciju korisnika, de-

cenijama besku}nik, smatra

Obradovi}. Pohvale svim

direktorkama ustanova

kulture izrekla je dr Sla-

vica Dragutinovi} (SNS),

izraziv{i nezadovoqstvo

{to su odbornici najvi{e

pri~ali o parama i finan-

sijskim palnovima, a najma-

we o prgramima po kojima

su one prepoznatqive. Kul-

tura je najboqi deo javnog

sektora, uverewe je Predra-

ga @ivkovi}a (SDP), koji

je izrazio negodovawe {to

su zaposleni u kulturi svr-

stani me|u radnike koji, za

razliku od zaposlenih u

privredi, ne rade, jer ne

stvaraju materijalna dobra.

Po{to je, tako|e stiho-

vima (“Nisam znao za bu|e-

wa mo}”) pozvao odbornike

Dveri “da se probude” i da

ne kritikuju sve {to pred-

lo`i vladaju}a koalicija,

obe}avaju}i da }e, kada ona

do|e na vlast, sve procveta-

ti, Vladica Gavrilovi}

(NS) je podsetio da Grad

osim kulture, finansira

socijalnu, sportsku poli-

tiku, obrazovawe i druge

korisnike i da }e svi, bez

qutwe, raspodeliti pare

koje su im iz buxeta dodeqe-

ne. Ustanovama kulture

sredstva su umawena na

osnovu odluke o buxetu i

ona su otprilike na niovu

iz 2012. godine, {to ne}e

uticati na realizovawe

programa i manifestacija,

odgovorio je pomo}nik gra-

dona~elnika Aleksandar

Da~i}.

^a~ak je ponosan na

ustanove kulture, wihove

programe i visok rejting,

za{ta su zaslu`ni menax-

ment i svi zaposleni, ista-

kao je predsednik SG Veqko

Negovanovi}, uveren da }e

uz wihovo ve}e anga`ovawe

planovi biti ostvareni i

ne spore}i ulogu lokalne

samouprave, “koja ih je pra-

tila i davala im podsti-

caj”. Sve pri~e o finansij-

skim planovima “vre|aju

inteligenciju”, jer su oni

usvojeni pre mesec dana do-

no{ewem odluke o buxetu,

podsetila je Mirjana Mi-

lenkovi} (DS). Sredstva su

neopravdano uskra}ena kul-

turi, da bi bila namirena

javna preduze}a gubita{i,

sumwa Stojan Markovi}

(LDP - Zeleni Srbije) i iz-

ra`ava bojazan da }e zbog

toga biti dovedeno u pita-

we odr`avawe dve manife-

stacije, po kojima je ^a~ak

poznat i izvan Srbije - Di-

sovog prole}a i Memorija-

la “Nade`da Petrovi}”.

Ko je odgoovran {to }e

gra|ani ove godine platiti

pet miliona dinara za ne-

~ije gre{ke i nezakonit rad

u Turisti~koj organizaciji

^a~ka, pitala je Mirjana

Milenkovi} (DS), zameriv-

{i {to programom ove

ustanove, koga je prezento-

vao direktor Dragomir Sa-

vi}, nisu predvi|ene mani-

festacija u gradu i oceniv-

{i da je on prili~no nerea-

lan, posebno kada je re~ o

izgradwi vizitor centra, o

kome se pri~a godinama.

Gordanu Ciki} Plazini}

(SNS) je interesovalo do-

kle se stiglo sa realizaci-

jom zakqu~aka Anketnog od-

bora i da li su protiv odgo-

vornih za lo{e stawe u ovoj

ustanovi prethodnih godi-

na podnete disciplinske i

krivi~ne prijave. Po mi-

{qewu Aleksandra Tana-

skovi}a (Dveri) ne vidi se

smisao postojawa ove usta-

nove, koja mora da bude pro-

moter turisti~kih poten-

cijala Grada, a direktor

kreator vizije wenog razvo-

ja. U programu koji je vi{e

“papirnat” nego realan,

ipak se vidi odre|eni po-

mak, kada je re~ o stvarawu

vizije turisti~kog razvoja

^a~ka, ocena je Bo{ka Ob-

radovi}a, ~ija je zamerka

{to u ovoj oblasti nisu

utvr|ene prioritetne ak-

tivnosti. Vizitor centar

}e biti zna~ajan izvor

sredstava za TO^, ali u

ovogodi{wem buxetu nisu

planirana sredstva za ku-

povinu zemqi{ta, na kome

bi on u Ov~ar Bawi bio sa-

gra|en, podsetio je Milan

Bojovi} (DSS) i zalo`io se

da plan i strategiju razvoja

turizma u Gradu sa~ine

TO^, predstavnici lokal-

ne samouprave i nau~ne

ustanove. Po{to je pohva-

lio sadr`ajan program i

potvrdio ocenu, u wemu iz-

netu, da je za{ti}eni pre-

deo Ov~arsko kablarske

klisure “muzej prirode”,

Vladan Savi}evi} (DSS) se

zalo`io da TO^ organizuje

~i{}ewe jezera i korita

Morave u Me|uvr{ju. Odgo-

vraju}i na brojna pitawa,

direktor Savi} je, pored

ostalog, najavio da }e info

pult u Ov~ar Bawi od 1. fe-

bruara raditi u opremqe-

nim prostorijama u resto-

ranu “Kablar”, da je na pod-

ru~ju ^a~ka neznatno inte-

resovawe za seoski turizam,

jer se doma}instva u selima

uglavnom bave intenzivnom

poqoprivrednom proizvod-

wom. Negirao je i tvrdwe

da su hotelski i ugostiteq-

ski kapaciteti zanemarqi-

vi i nekvalitetni i nagla-

sio da je ve}ina zakqu~aka

Anketnog odobra realizo-

vana i da }e se to videti i u

zavr{nom ra~unu za 2013.

godinu.

Da odbornici Dveri sa-

mo ne kritikuju, kako su vi-

{e puta nagla{avali, ve}

izreknu katkad i poneku po-

hvalu, potvrdili su i u ras-

pravi o programu SRC

“Mladost”, tokom koje je

Aleksandar Rankovi} po-

hvalio menaxment za oboga-

}ivawe ponude i pro{ire-

we usluga, ali i zamerio

{to su planirana velika

sredstva (milion dinara)

za izgardwu novog kioska -

prijavnice na bazenima.

Program je pohvalio i

Aleksandar Tanaskovi}, iz-

raziv{i sumwu da }e sve

planirane aktivnosti biti

ispuwene i insistiraju}i

da mladima, od osam do 15

godina, bude omogu}eno da

se na terenima i u objekti-

ma ove ustanove “besplatno

bave sportom” i drugim ak-

tivnostima, ~iji je ciq

razvoj zdravih stilova `i-

vota. Gradsko i rukovod-

stvo ove ustanove nemaju vi-

ziju razvoja sporta, zamerka

je Bo{ka Obradovi}a koji

je, pored ostalog, predlo-

`io da SRC “Mladost”

obezbedi popust, ili bes-

platne karte za vi{edetne,

posebno socijalno ugro`e-

ne porodice, ~ija deca ko-

riste usluge ove ustanove.

M. N.

Ustanova za dnevni boravak dece, mladih i odra-

slih sa smetwama u razvoju “Zra~ak”, koja je po~ela da

radi u septembru pro{le godine, ima kapacitet 100, a

do sada registrovanog 61 korisnika. Umesto 38 rad-

nih mesta, predvi|enih sistematizacijom, popuweno

je 29, a da bi bilo “pokriveno” svih pet grupa, neop-

hodno je uposliti jo{ tri radnika. Ovo su samo neki

podaci iz iscrpnog izve{taja koga je odbornicima

predo~ila direktorka Angelina Mandi}, koji je bio

povod da Bo{ko Obradovi} insistira na odgovoru na

pitawe, kako su zapo{qavani kadrovi - po konkursu,

ili strana~koj pripadnosti? Po{to je re~ o najve}em

zapo{qavawu u lokalnoj samoupravi u 2013, tra`io je

da odbornicima bude predo~ena kompletna dokumen-

tacija, “su~eqene kandidature” svih kandidata i

obaj{weno kako je zaposleno i stru~no i pomo}no

osobqe, da bi “stvar kona~no bila isterana na ~i-

stac”.

Kadrovi su zaposleni na osnovu konkursa, na koji

se, kada je re~ o stru~nom osobqu, nije prijavilo mno-

go vi{e od onih koji su primqeni, odgovorila je

Mandi}ka, ustvrdiv{i da, sude}i po tome kako su ra-

dili prethodna ~etiri meseca i da su dostignuti

standardi koji va`e u beogradskoj ustanovi staroj 30

godina, nisu napravqeni propusti i gre{ke. Svi oni,

ocena je direktorke, bez obzira kojoj politi~koj op-

ciji pripadaju, veoma savesno i stru~no obavqaju iz-

uzetno te`ak i odgovoran posao.

STRANA^KO, ILI KONKURSNO

ZAPO[QAVAWE?

PREDIZBORNA KAMPAWA

6 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINEDRU[TVO

Nagrada Diskobo-

los je ve} 19 godina

izazov za one koji

se bave infomaci-

onim tehnologija-

ma, a dodequje Je-

dinstveni infor-

mati~ki savez Sr-

bije. Nagrade, u vi-

{e oblasti (proiz-

vodwa i projekto-

vawe, upravqawe,

finansije, dru-

{tvene delatnosti,

zdravstvo, obrazo-

vawe, usluge i Web

ostvarewa) uru~ena

su 23. decembra u

Skup{tini grada

Beograda.

Na konkursu za dode-

lu nagrade u~e-

stvovala je i O[

“Filip Filipovi}” u

^a~ku, sa projektom “Ino-

vativna nastava iz srpskog

jezika”, ~iji su autori Mi-

lica Stanoj~i}, profesor-

ka srpskog jezika i kwi-

`evnosti, i Milica Pro-

ki}, profesorka informa-

tike, koji se odnosi na

pripremu u~enika za zavr-

{ni ispit iz materweg je-

zika “na daqinu”.

Inovativni pristup

pripreme za malu maturu

nai{ao je na dobar prijem

me|unarodnog `irija i pr-

ojekat je u{ao u u`i izbor

za nagradu.

- Iako nismo dobili

priznawe, nominaciju za

wega smatramo velikim

profesionalnim uspehom i

moralnim podstrekom za

daqi rad. U oblasti obra-

zovawa, u u`em izboru je

bilo svega {est kandidata,

pa se mo`e re}i da smo bi-

li u dru{tvu najboqih.

Nas dve smo prisustvovale

i ceremoniji dodele pri-

znawa i imali prilike da

upoznamo u~esnike konkur-

sa i dobitnike nagrade, ko-

ji dolaze iz velikih i po-

znatih sistema u zemqi i

inostranstvu - sumira Mi-

lica Stanoj~i} utiske sa

sve~anosti u prestonici.

Ona nagla{ava da je mo-

gu}nost pripreme male ma-

ture on line putem nai{la

na dobar prijem kod u~eni-

ka i pokazala da su oni

prijem~ivi za nove ideje i

savremene na~ine rada.

Osim u~enika 8/1, kojima je

profesorka Stanoj~i} raz-

redni stare{ina i za koje

je program prvobitno i

bio namewen, pripremu na

daqinu prihvatili su i

drugi osmaci. Profesorka

svakog petka pusti po jedan

probni test, redovno pra-

ti wihov rad i rezultate,

a mogu}nost kontrole ima-

ju i roditeqi.

E. V.

Uorganizaciji Regionalne privredne

komore Kraqevo OJ ^a~ak, a uz teh-

ni~ku podr{ku Zavoda za intelek-

tualnu svojinu Republike Srbije, u utorak,

u Regionalnom centru za profesionalni

razvoj zaposlenih, organizovan je seminar

na temu “Za{tita intelektualne svojine,

pojam `iga i za{tita geografskog pore-

kla”. Globalizacijom tr`i{ta neophodno

je identifikovati robu, kao robu pore-

klom sa teritorije odre|ene zemqe ili re-

giona, i pravilno je za{tititi obele`ava-

wem i razlikovawem roba i usluga jednog

preduze}a, od onih koje pripadaju drugim

preduze}ima, ka`e Gorana Tanaskovi}, ru-

kovodilac RPK Kraqevo OJ ^a~ak.

- Preduzetnici moraju znati kako da za-

{tite svoj proizvod, naziv firme, `ig, kao

uslov prepoznatqivosti na tr`i{tu, i to

ne samo na doma}em, ve} i na inostranom.

Na{e privrednike, sa teritorije ^a~ka i

Lu~ana, koji su prisustvovali ovoj prezen-

taciji, interesovao je pre svega `ig, kao

osnovni identitet proizvoda i usluga.

Predava~i su se potrudili da uka`u koli-

ko je bitno da svako preduze}e registruje

svoj `ig, kao i na to koje su prednosti, ali

i obaveze registracije. @ig je pravno za-

{ti}eni znak koji slu`i za obele`avawe i

razlikovawe robe i usluga jednog preduze-

}a, od onih koji pripadaju nekom drugom

preduze}u. @ig je na mnogo na~ina i imix

preduze}a, jer on omogu}ava i da se boqe

plasira roba na tr`i{tu, ili usluge. Ali,

`ig ne slu`i samo za identifikaciju robe

i usluga, u wemu se vidi i garancija traj-

nog kvaliteta proizvoda, {to ujedno omo-

gu}ava potro{a~ima da lak{e identifiku-

ju i do|u do proizvoda koji je wima potre-

ban i samim tim steknu poverewe, ali i bo-

qu iskori{}enost od tre}ih lica - obja-

{wava Gorana Tanaskovi}.

U slu~aju povrede prava, kako isti~e,

preduzetnik mo`e zahtevati naknadu samo

ako je registrovao `ig, za{titio naziv

proizvoda. Na prezentaciji, kojoj se oda-

zvao veliki broj privrednika, moglo se ~u-

ti i koje vrste `igova se mogu registrova-

ti, kako mo`e da izgleda `ig, ali i {ta se

ne mo`e za{tititi odre|enim `igom ili

znakom. @ig je ustvari za{ti}eni znak,

podse}a na{a sagovornica i navodi da se

ne mo`e za{tititi znak koji je protivan

javnom poretku ili moralu, koji po ukup-

nom izgledu nije podoban za razlikovawe

robe ili usluge u prometu, kao ni znak ko-

ji mo`e da stvori zabunu u prometu.

- Zavod za intelektualnu svojinu vr{i

besplatnu dijagnostiku kod preduze}a, koja

su odlu~ila da za{tite svoj `ig, geograf-

sko poreklo ili intelektualnu svojinu. To

omogu}ava i sajt Zavoda za intelektualnu

svojinu, gde svaki preduzetnik mo`e bes-

platno da pogleda koji su to `igovi ve} za-

{ti}eni, da ne bi do{lo do zabune prili-

kom podno{ewa registracione prijave.

Kada se odredi znak, odnosno `ig koji `e-

li da se za{titi, vrsta robe, ime preduze-

}a, tada se popuwava jednostavna registra-

ciona prijava, koja tako|e postoji na sajtu

Zavoda za intelektualnu svojinu. Za{tita

koja va`i 10 godina iznosi oko 40.000 -

50.000 dinara - ka`e Gorana Tanaskovi}.

Pored ostalog, privrednike je intere-

sovala i za{tita geografskog porekla ro-

be. Predstavnici Gradske uprave i “Plo-

dova zapadnog pomoravqa”, koji `ele da za-

{tite znak i ime manifestacije, prisu-

stvovali su seminaru, gde su se informisa-

li o uslovima koji moraju biti ispuweni

prilikom registracije geografskog pore-

kla.

N. R.

Dr Slobodan Stupar, pomo}nik mini-

stra prosvete za visoko obrazovawe, inve-

sticije, u~eni~ki i studentski standard i

javne nabavke, posetio je 22. januara Agro-

nomski fakultet.

Dekan fakulteta dr Vladeta Stevovi}

upoznao je pomo}nika ministra sa dosada-

{wim radom i naporima rukovodstva na

stvarawu materijalnih uslova za podiza-

we kvaliteta nastave i usavr{avawe na-

stavnog kadra i nau~nog podmlatka. To-

kom posete bilo je re~i i o aktivnostima

koje se odnose na rekonstrukciju i adapta-

ciju laboratorijskog prostora i nabavku

savremene opreme, koje je Ministarstvo

prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja po-

dr`alo. Dekan fakulteta je zahvalio po-

mo}niku ministra na razumevawu i fi-

nansijskoj podr{ci u proteklom periodu.

Pomo}nik ministra je pohvalio napo-

re rukovodstva i izrazio zadovoqstvo po-

stignutim rezultatima, obe}av{i da }e

Ministarstvo i daqe podr`avati razvoj

Fakulteta, u skladu sa trenutnim mogu}-

nostima, i pru`iti finansijsku pomo} za

nabavku laboratorijske opreme i rekon-

strukciju krovnog pokriva~a.

Na kraju posete Stupar je posetio neko-

liko laboratorija, u kojima se vr{e raz-

li~ite hemijske analize i sprovode istra-

`ivawa radi razvoja novih tehnologija,

koja su u direktnoj vezi sa unapre|ewem

poqoprivredne proizvodwe i prehrambe-

ne industrije.

E. V.

POMO]NIK MINISTRA PROSVETE POSETIO

AGRONOMSKI FAKULTET

OBE]ANA FINANSIJSKA

POMO] ZA NABAVKU OPREME

Zbog postojawa osnova

sumwe da je izvr{io

krivi~no delo fal-

sifikovawe slu`bene is-

prave, Osnovni javni tu-

`ilac u ^a~ku, odredio je

meru zadr`avawa Z.].

(1963) iz ^a~ka.

Osumwi~enom se na te-

ret stavqa da je, u svojstvu

odgovornog lica DOO

“357” iz Kowevi}a, u vre-

menskom periodu od 12. ja-

nuara do 15. aprila 2013.

godine, sa~inio osam fal-

sifikovanih slu`benih

isprava - odobrewa za na-

bavku municije i jednu

falsifikovanu slu`benu

ispravu - odobrewe za na-

bavqawe oru`ja neistine-

te sadr`ine, koje je overio

falsifikovanim pe~atom

Ministarstva unutra-

{wih poslova.

Falsifikovana odo-

brewa za nabavku oru`ja i

municije osumwi~eni Z.

]. je predao NN licima,

koja su ista upotrebila u

prodavnicama SUTKZR

“Trim” u Gorwem Mila-

novcu i “Lovac AGP” Beo-

grad, poslovna jedinica u

^a~ku, gde su ova lica ku-

povala pi{toqsku i pu-

{~anu municiju razli~i-

tog kalibra, kao i jedan

pi{toq.

SAOP[TEWE POLICIJSKE UPRAVE U ^A^KU

FALSIFIKOVAWE

SLU@BENE ISPRAVE

USPEH PROJEKTA „INOVATIVNA NASTAVA IZ

SRPSKOG JEZIKA” PROFESORKI IZ ^A^KA

U U@EM IZBORU ZA

PRIZNAWE

DISKOBOLOS 2013

ODR@AN SEMINAR IZ OBLASTI

INTELEKTUALNE SVOJINE ZA POSLOVAWE

NEOPHODNO JE

IDENTIFIKOVATI

I ZA[TITITI ROBU

ILI USLUGE

STARI I BOLESNI ^A^ANI NE]E OSTATI BEZ POMO]I U KU]I, NADAJU SE NADLE@NI

7TEMAPETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Zbog zakonskih

ograni~ewa o pri-

jemu radnika u jav-

nim preduze}ima i ustano-

vama, rad gerotno-doma}i-

ca u ve}ini gradova i op-

{tina doveden je u pitawe.

Od 1. januara 21 lice koje

obavqa uslugu „Pomo} u

ku}i“ u okviru Centra za

socijalni rad u ^a~ku, ra-

de kao volonteri. Iako su

sada bez nadoknade po

osnovu ugovora o delu, ge-

ronto-doma}ice i daqe

brinu i poma`u 120, uglav-

nom starih qudi kojima je

wihova pomo} od neproce-

wivog zna~aja. Oni se, kao

i u Centru za socijalni

rad u ^a~ku, nadaju da }e se

ipak uskoro na}i pravo re-

{ewe za wihov status, a

kao za sada najboqu mogu}-

nost vide formirawe po-

sebne slu`be, {to je podr-

`ala i lokalna samoupra-

va. Ukoliko se to ne dogo-

di, sla`u se svi na{i sago-

vornici, {teta }e biti ve-

lika, jer posle skoro osam

godina stari i bolesni, o

kojima ~esto jedino brigu

vode upravo geronto-doma-

}ice, bi}e opet prepu{te-

ni svojoj samo}i, bezna|u i

nemo}i.

RE[EWE JE

FORMIRAWE

POSEBNE SLU@BE

Usluga „Pomo} u ku}i“

na teritoriji ^a~ka po~e-

la je 2006. godine kao vo-

lonterski projekat. Nakon

odli~nih rezultata, ugovo-

rom o delu, uz koordinato-

ra, zaposleno je 20 geronto-

doma}ica, koje vode brigu

o 120 starih i bolesnih,

mada su istra`ivawa poka-

zala da postoji relana po-

treba za jo{ ve}im anga`o-

vawem. Najma|i korisnik

„pomo}i u ku}i“ je de~ak sa

posebnim potrebama od

svega 13 godina, a najstari-

ji je ve} u{ao u desetu dece-

niju.

Direktor ~a~anskog

Centra za socijalni rad

Zoran Bel~evi} ka`e da je

do sada svake godine obna-

vqan ugovor sa licima ko-

ja su anga`ovana za ove

usluge, ali da je zbog zakon-

skih prepreka, to ove godi-

ne izostalo.

- Zbog Zakona o buxet-

skom sistemu, za mnoge

usluge koje finansira lo-

kalna samouprava ne mo`e-

mo da anga`ujemo lica po

ugovoru o delu ili privre-

menim poslovima. U tu gru-

pu spada i „Pomo} u ku}i“,

ali i prihvatili{te za

`rtve nasiqa i besku}ni-

ke, kao i „Ku}a na pola pu-

ta“. Zakon nam dozvoqava

da aga`ujemo svega deset

odsto od ukupnog broja za-

poslenih u Centru, a to je

po sada{woj sistematiza-

ciji svega troje. Zbog toga

sada rade kao volonteri,

bez adekavatne nadoknade.

I daqe se vr{e ove usluge i

niko od korisnika jo{ ne

trpi, ali ne znamo do kada

}e tako biti – ka`e direk-

tor Bel~evi} i dodaje da

nadle`no ministarstvo

jo{ nije ponudilo neko re-

{ewe.

Ipak, u dogovoru sa gra-

dona~elnikom ^a~ka Voji-

slavom Ili}em i nadle-

`nima u gradskim uprava-

ma upu}en je dopis Mini-

starstvu finansija u kome

se tra`i formirawe po-

sebne slu`be, a u okviru

koje bi radio i jedan broj

geronto-doma}ica. U tom

ciqu ura|en je novi akt o

unutra{woj sistematiza-

ciji, kojim je predvi|eno

zaposlewe 14 radnika u

stalni radni odnos.

- Me|u wima bi za po~e-

tak bilo i ukupno {est ge-

ronto-doma}ica, a drugi }e

biti primqeni na odre|e-

no vreme. Nadamo se pozi-

tivnom odgovoru u nared-

nih mesec dana. Ako nam

dozvole formirawe poseb-

ne slu`be, to }e biti veli-

ki korak napred. U suprot-

nom, posledice }e biti ne-

nadoknadive, jer bi se izgu-

bio osnovni ciq – pomo}

svim ugro`enim kategori-

jama - ka`e Bel~evi}.

Koordinatorka usluge

„Pomo} u ku}i“ Olivera

Savkovi} ka`e da niko od

korisnika „ne trpi“ zbog

ovakve situacije.

- Svi koji su i do sada

radili obavqaju svoj posao

i daqe. Ne mo`emo tek ta-

ko da napustimo qude koji

zavise od nas. Me|u geron-

to-doma}icama je mnogo sa-

mohranih majki i nikome

se, posle sedam godina ne

napu{ta posao. Ovaj pred-

log Centra za socijalni

rad i qudi iz gradske

uprave daje nam nadu. Ape-

lujemo na sve nadle`ne da

zarad vi{estruke koristi

re{e ovo pitawe {to pre –

ka`e Savkovi}eva.

TOPLA RE^ I POMO]

U KU]I ZA LAK[U

STAROST

Sudbine gotovo svih

onih kojima je neophodna

ova pomo} nalik su jedne

drugima, a opet svaka od

wih mogla bi da bude po-

sebna pri~a o nama samima,

o dru{tvu, porodici i vre-

menu u kome ima sve mawe

qudskosti.

Osamdesetogodi{wa

Brigita Tripi}, rodom

Zrewaninka, posle smrti

supruga i sina jedinca u

^a~ku od rodbine vi{e ne-

ma nikoga. Do pre sedam go-

dina kada je u wen dom pr-

vi put u{la Nikolina Pa-

jovi}, sve je morala sama,

pa se doga|alo da danima

ne prozbori ni re~ sa qu-

dima. Osim starosti koja

nikome nije laka, Brigiti

je posebno te{ko padalo

{to je gotovo potpuno iz-

gubila vid.

- Ona je sada moje o~i,

bez we bih te{ko mogla bi-

lo {ta da postignem. Ne

mogu ni da opi{em {ta to

zna~i kad svaki dan do|e,

uradi sve po ku}i, vodi me

kod lekara, u {etwu...

Ostane po dva sata dnevno,

ali kad zagusti ne ostavqa

me samu. Brine o meni kao

o svom najro|enijem. Nije

samo {to mi uradi sve po

ku}i, nego i ose}am i neku

qubav koju mi pru`a. Ona

mi je ubla`ila samo}u. Ka-

da je nema subotom i nede-

qom po ceo dan i ne otkqu-

~am vrata. I kao u inat

obavezno se tada razbolim

– pri~a nam Brigita, dok

nas nudi slatkim od {qiva

koje je letos zajedno sa Ni-

kolikom pravila.

- Osim kom{ija, koji

ipak imaju svoj posao i svoj

`ivot, ja ovde nemam niko-

ga. Ne mogu ni da zamislim

da nam ukinu ovu pomo}.

Pa, gde bi tu bila qud-

skost?! Jer mi ne mo`emo u

grob da odemo `ivi. A sta-

rost svima dolazi i sve je

prisutnija kao problem –

poru~uje Brigita.

Nikolina rodom iz Hr-

vatske, ka`e da je posao ge-

rotno-doma}ice, iako veo-

ma te`ak, zavolela i da

osim bake Brigite, svako-

dnevno obilazi jo{ pet ko-

risnika u gradu.

- Vezali smo se jedni za

druge, {to je normalno.

Kada smo im rekli {ta se

mo`e dogoditi, bili su ve-

oma razo~arani. Kao i mi,

jer posle sedam godina pot-

pisujemo volonterske ugo-

vore. Nadoknada koju pri-

mamo, a koja nije velika

(oko 19.000 dinara) je jedi-

no primawe za mnoge poro-

dice. Bilo nam je va`no da

nikome nismo na teretu, da

svojim radom zara|ujemo i

poma`emo drugima - ka`e

Nikolina.

U poslu koje obavqaju,

gerotno-doma}ice se nau~e

pre svega strpqewu i sre}i

u malim stvarima.

- Nau~ite se da ~ekate i

da slu{ate... I da se nada-

te. A svi mi koji sa veli-

kom qubavqu obavqamo

ovaj posao nadamo se i ve-

rujemo da }e se na}i najbo-

qe re{ewe i za zaposlene i

za korisnike. Posebno {to

se i gradsko rukovodstvo

ukqu~ilo u iznala`ewu re-

{ewa – ka`e Nikolina.

V. T.

Zajedno sa 19 ge-

ronto-doma}ica i ko-

ordinatorkom Olive-

rom Savkovi}, na{ao

se i jedan „geronto-

doma}in“ – @eqko

Pajovi}, koji je svoju

suprugu Nikolinu

upoznao ba{ zahva-

quju}i ovom poslu.

@eqko je „zadu`en za

terenski rad“, jer

obilazi stare i ne-

mo}ne u Mr~ajevcima

i Mojsiwu. Zakonska

ograni~ewa su i we-

mu donela probleme,

jer kako ka`e wegova

supruga Nikolina,

jo{ se ne zna kako }e

se pala}ati putni

tro{kovi, budu}i da

svaki dan odlazi u

ova sela.

- Dok je bilo lepo

vreme i{ao je bici-

klom, ali sada je to

nemogu}e. Ipak, ra-

dimo i daqe, jer ne

mogu se ostaviti qu-

di kojima je na{a po-

mo} neophodna – ka`e

Nikolina.

Prema posledwem popisu stanovni{tva u ^a~ku

`ivi oko 114 hiqada stanovnika, od kojih je vi{e od

polovine starije od 50 godina. Prema anketi koja je

ra|ena pro{le godine, osim ^a~ka, Mr~ajevaca,

Mojsiwa i Gorwe Trep~e, gde se sada vr{i usluga

„Pomo} u ku}i“, veliko interesovawe postoji i u

mnogim drugim posebno planinskim selima. U Cen-

tar za socijalni rad, poput vapaja, sti`u zahtevi iz

Ostre, Ro`aca, Zabla}a, Slatine, Vape...

-U oko 80 doma}instava u ovim selima smo bili i

dali im nadu da }e i na wihova vrata uskoro zakuca-

ti na{i qudi. Ve}inom su to stari qudi, ~iji po-

tomci `ive daleko i gotovo da nemaju sa kim da po-

razgovaraju... Ne `ele u domove, daleko od svog ogwi-

{ta i ovo je za wih velika nada. Zovu nas svakodnev-

no, ali sada sa ovim zakonskim preprekama te{ko

}emo mo}i da im iza|emo u susret – ka`u u Centru za

socijalni rad.

ZAKON „ZABORAVIO“ NA QUDE

Brigita Tripi}, Olivera Savkovi} i Nikolina Pajovi}

Brigita Tripi}

Zoran Bel~evi}

8 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINEZDRAVSTVO

Odavno je utvr|eno da vremenske prome-

ne uti~u na zdravqe qudi, pogotovo na

osobe koje pate od hroni~nih bolesti.

Nagle klimatske promene sve su prisutni-

je i na na{em podru~ju. Lekari hitne

pomo}i svakodnevno podse}aju na

poreme}aj bioritmova izazvan vremen-

skim nepogodama, a wihovi izve{taji

ukazuju da je tada broj intervencija

pove}an. Naravno, ni zdrave osobe nisu

imune na promene koje se de{avaju u at-

mosferi. O meteoropatiji, wenom nau~-

nom obja{wewu, naj~e{}im simptomima i

tegobama, kao i o wihovom ubla`avawu,

za “^a~anski glas” govori mr sci Nino-

slava Mihajlovi}, specijalista neurolo-

gije Ordinacije za decu i odrasle “Neu-

ropsihomedika” u Beogradu.

Meteoropatija su zdravstvene tegobe koje neke

osobe ose}aju pri promeni vremena ili klimat-

skih uslova. Organizam se postepeno navikava

na klimu u kojoj osoba boravi. Nagle promene vremenskih

uslova, ili neprilago|enost klimatskim uslovima dovo-

de do tegoba. Prema re~ima mr sci Ninoslave Mihajlo-

vi}, specijaliste neurologije, Ordinacije za decu i

odrasle “Neuropsihomedika” u Beogradu, meteoropatske

tegobe se obja{wavaju uticajem promene vremena, naro~i-

to toplote, na hipotalamus i hipofizu, va`ne `lezde u

mozgu, pri ~emu dolazi do pove}anog stvarawa ACTH -

“hormona stresa”, {to pojedine osobe ose}aju kao razdra-

`qivost ili teskobu. Doktorka podse}a da istovremeno

dolazi do smawenog lu~ewa endorfina koji smawuje bol,

pa se prag osetqivosti na bol poja~ava:

- Fizika tuma~i pove}anu osetqivost na bol sni`ava-

wem atmosferskog pritiska, usled ~ega dolazi u organi-

zmu do {irewa te~nosti i gasova, koji vr{e pritisak na

tkiva i poja~avaju ose}aj bola. Ovo se naro~ito odnosi na

tkiva koja su zapaqenski izmewena ili su povre|ena.

Simptomi meteoropatije zavise od uzrasta, starosne

dobi, pola i op{teg zdravstvenog stawa osobe. Naj~e{}e

se tegobe javqaju kod starijih, ali i kod dece.

- Mladi qudi mawe ose}aju meteoropatske tegobe i ako

ih imaju izra`ene su kao umor, pospanost, promena raspo-

lo`ewa, pad koncentracije i sli~no. Ipak, ~ak i neke

mla|e osobe su pri promeni atmosferskih prilika sklo-

ne glavoboqama, naro~ito migrenoznim, apati~ne su ili

depresivne, imaju smetwe sa spavawem. Jedan poseban ob-

lik afektivnog poreme}aja, ispoqen kao pad energije ko-

ji ide do depresije, mo`e biti izazvan sezonski, u toku je-

seni, ili zime. Kod starijih osoba se uz sve navedene tego-

be, izra`ene kod mla|ih, javqaju i reumatski bolovi, ko-

lebawe krvnog pritiska, pogor{awe sr~anih ili disaj-

nih tegoba, poja~awe reumatskih bolova, ili bolovi na

mestu starih o`iqaka (naro~ito preloma kostiju), ~e{}e

se javqaju `u~ni ili bubre`ni napadi, ili pogor{awe

gastrointestinalnih tegoba - obja{wava Ninoslava Mi-

hajlovi}, napomiwu}i da se javqa i glavoboqa, ali ne u

pravom smislu te re~i, ve} vi{e kao ose}aj o{amu}enosti

i te`ine u glavi, pad koncentracije, nejasno}e vida.

Doktorka isti~e da se tegobe naj~e{}e javqaju pri

promeni atmosferskog pritiska, ili naglih temperatur-

nih promena. Organizam posebno te{ko podnosi promenu

naelektrisawa i nakupqawe pozitivnih jona u atmosfe-

ri kada se sprema olujno nevreme.

- Po{to zdrav organizam mawe ili ni malo ne ose}a

promene vremena, zna~ajan preduslov za smawewe tegoba je

dobro zdravqe. Dobro zdravqe podrazumeva redovnu fi-

zi~ku aktivnost, ishranu bogatu prirodnim namirnica-

ma, unos dovoqne koli~ine te~nosti, boravak na sve`em

vazduhu i uop{te zdrav na~in `ivota. Kada je re~ o oso-

bama obolelim od hroni~nih oboqewa va`no je da u toku

promene vremena, ili u toku boravka u klimatskim uslo-

vima razli~itim od uobi~ajenih, redovno koriste svoju

terapiju lekovima i da se, u slu~aju poja~awa tegoba, ~e-

{}e konsultuju sa svojim lekarom - savetuje mr sci Nino-

slava Mihajlovi}. N. R.

KAKO REAGUJEMO NA VREMENSKE PROMENE

Tradicionalno Dru-

{tvo za borbu pro-

tiv {e}erne boleti

“Diabetes melitus” pode-

lio je najmla|im ~lanovi-

ma paketi}e uo~i Svetog

Save. Poklone su dobili i

malo stariji ~lanovi ko-

jima je pripalo i nekoli-

ko vrsta zasla|iva~a za

kafu i kola~e. Osim pake-

ti}a, mladim dijabeti~a-

rima stigle su i dobre ve-

sti od dr Vlada Veli~ko-

vi}a, potpredsednika Sa-

veza dru{tava obolelih

od {e}erne bolesti Srbi-

je, da su obezbe|ene pare za

letwi kamp i da bi pono-

vo u domovima zdravqa

trebalo da budu otvorena

savetovali{ta za dijabet.

Dru{tvo “Diabetes me-

litus” i daqe je aktivno u

razvoju obrazovnih aktiv-

nosti. Nedavno je ~lano-

vima predavawe o preven-

ciji raka grli}a maetrice

odr`ala dr Qiqana Mo-

ji}evi}, {ef Odeqewa za

promociju zdravqa u ~a-

~anskom Zavodu za javno

zdravqe.

Z. J.

Iako niske zimske temperature pogoduju bolesti-

ma, naro~ito ako vam je imunitet oslabqen, i u

hladnim danima mo`emo da se za{titimo od prehlade

i gripa tako {to }emo pripremiti organizam. Najbo-

qe je imati zdravu ishranu, puno se kretati, dovoqno

spavati i napraviti optimalan balans izme|u stresa

i opu{tawa.

Stru~waci isti~u da lo{a ishrana negativno uti-

~e na imunitet, pa u sezoni prehlada i gripa savetuju

uzimawe namirnica bogatih proteinima, poput mesa,

ribe, vo}a, povr}a. U ishranu je neophodno uvrstiti

jogurt, sir, kefir, kupus, citrusno vo}e, orahe, bunde-

vino seme. Ovim }ete obezbediti C i E vitamine, kao

i magnezijum, a upravo su oni bitni za efikasnu od-

branu.

Nedostatak sna, ne samo da iscrpquje, ve} i naru-

{ava zdravqe, zbog ~ega lekari preporu~uju makar se-

dam sati spavawa u kontinuitetu. Naravno, mnogi bi

slobodno vreme najradije proveli u{u{kani u to-

plom, ali fizi~ka aktivnost je veoma va`na za o~uva-

we zdravqa. Bez obzira da li je re~ o {etwi, tr~awu,

fitnesu, teretani..., barem pola sata fizi~ke aktiv-

nosti dnevno ja~a imunitet.

Hladan i suv vazduh pogoduju {irewu bakterija i

virusa, pa u ku}i treba da imate ovla`iva~ vazduha,

jer i topao, ali vla`an vazduh mo`e da vam pomogne da

sa~uvate zdravqe.

DOBRO ZDRAVQE, PREDUSLOV

ZA SMAWEWE TEGOBA

AKTIVNOSTI DRU[TVA DIJABETI^ARA „DIABETES MELITUS“

PODEQENI PAKETI]I

ZA SVETOG SAVU

KAKO SPRE^ITI PREHLADU I GRIP

OJA^AJTE

IMUNITET- Meteoropatija se naj~e{}e javqa kod stari-

jih osoba obolelih od hroni~nih bolesti, kao

{to su reumatski artritis, astma, {e}erna bo-

lest, povi{en krvni pritisak, kardiovaskular-

ne bolesti... - podse}a Ninoslava Mihajlovi}.

9MARKETINGPETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

marketing 032/342-276

10 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINEREPORTA@A

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA TOMISLAVA ]OSI]A (4)

Za napredak sela zna-

~ajna su dva veoma

va`na, istorijska,

doga|aja - Prvi i Drugi

srpski ustanak, odnosno

period od 1804. do 1813. i

posle 1815. godine, kada

se stvarala i postupno

osamostaqivala nova srp-

ska dr`ava. Da podsetim

da je do 1830. godine Sr-

bija smatrana privremeno

oslobo|enom. Od avgusta

1815. po selima sude srp-

ski knezovi i kmetovi, a

muselimi i nahijski

upravnici su ostali da

po nahijama re{avaju spo-

rove izme|u Turaka, a po

varo{ima zajedno sa kne-

zovima sude Srbima.

PAKOVRA]E

U SRPSKOJ ISTORIJI

Nastanak srpske dr`ave

je u direktnoj vezi sa Pako-

vra}em i obli`wim selima,

jer se zavr{na bitka, posle

boja na ^a~ku, odigrala na

padinama Jelice, na trome-

|i Rtara, Du~alovi}a i Pa-

kovra}a. Ustanici su dotu-

kli Turke koji su se, napu-

{taju}i ^a~ak, dali u bek-

stvo, a narod je mesto ispod

planinskog prevoja prozvao

Begova jaruga.

Posle ovog obra~una, na

lice mesta je stigao Milo{

Obrenovi}, prikupio raz-

be`ale Turke (decu, `ene,

starce i rawenike) i po-

slao ih u U`ice. [tite}i

neja~, promu}urni knez je

na~inio prvi diplomatski

korak. Na mestu koje narod

naziva Lokve on, 2. maja

1815, daje svoj prvi Ukaz.

Obra}aju}i se “stare{ina-

ma i narodu Trnavskom”,

knez saop{tava:

- Imenuje se stare{ino-

om i vojnim zapovednikom

Petronije Peruni~i} i

pod~iwava se pod wegovu

vlast buquba{a Vasiq sta-

re{inom nad osam sela. Na

isti na~in podla`em pod

vlast opomenutom kapetanu

Vasila buquba{u s dole

opisanim selima, da se ima-

ju u svemu povinovati. Prvo

selo Pakovra}i, Loznica,

Ri|age, Beqina, Pridvori-

ca, Atenica, Jezdina, Kuli-

novci.”

Ovim ~inom, knez Mi-

lo{ preuzima politi~ku

vlast, organizuje prvu vojnu

formaciju, imenuje vojnog

zapovednika i pod~iwava

mu lokalnu ustani~ku voj-

sku i wenu teritoriju. Ula-

zi u pregovore, utvr|uje

primirje sa beogradskim

Mustaf pa{om, prikupqa

od naroda porez za pla}awe

vazalnog odnosa sultanu, u

decembru iste godine usvaja

buxet, a Srbiji prisajedi-

wuje okruge koje je Kara|or-

|e oslobodio u Prvom srp-

skom ustanku: Podriwski,

Starovla{ki, Kru{eva~ki,

Para}inski, Timo~ki i

Krajinski.

Na Skup{tini narodnih

stare{ina nahije Po`e{ke,

3. decembra 1821. u ^a~ku,

odato je veliko priznawe

knezu Milo{u “za ovakvi

{estogodi{wi na{ Raha-

tluk i Mirno}u”. Hati{e-

rifom iz 1930. godine Mi-

lo{ je priznat za kneza,

Turci su mu prepustili ce-

lokupno unutra{we upra-

vqawe zamqom, a narod je

mogao da obavqa bogoslu-

`ewe u svojim crkvama.

PAKOVRA]SKA

OP[TINA

Sretewskim ustavom, iz

1835, i takozvanim Turskim

ustavom, iz 1838. godine,

ure|eni su sudovi i op{ti-

ne, kao upravne jedinice.

Op{tine su formirane u

toku 1839. Pope~iteqstvo

je nalo`ilo da se vi{e ma-

wih sela sjedini u jednu op-

{tinu, a jedno selo izabere

za sedi{te primiritelnog

suda. Izbor “predsedateqa

i ~lenova” vr{en je me|u

najotmenijim qudima, od

strane gra|ana i u prisu-

stvu okru`nog ili sreskog

na~elnika. Glavni kmet

(svako selo je imalo poseb-

nog kmeta), predsedateq

primiritelnog suda i ~la-

novi wegove porodice oslo-

bo|eni su poreza i drugih

“rabota”, a svaki poreski

obveznik “sela onog u kog je

on kmet” bio je du`an da mu

godi{we daje po jedan cvan-

cik. Birani su na tri godi-

ne, mogli su ponovo da budi

birani, a razre{avani su

du`nosti ukoliko se u

okru`nom sudu doka`e kri-

vica.

Prvo sedi{te primiri-

telnog suda, odnosno Pako-

vra}ske op{tine, bilo je u

selu Jezdini, u brvnari, a

dosta kasnije u Parmencu.

Op{tinu su sa~iwavali

Ri|age (24 ku}e i 26,5 pore-

skih glava), Beqina (38 ku-

}a i 34 poreske glave) i Pa-

kovra}e, sa 34 ku}e i 31 po-

reskom glavom - ukupno 135

doma}instava. Sela Pri-

dvorica, Parmenac i Me|u-

vr{je su, zbog malog broja

domova, imali status zase-

laka. “Ustrojenije op{ti-

na” obnarodovano je 13. jula

1839, a aktom od 17. juna

iste godine nagla{eno je da

~lanovi suda moraju biti

“~estiti, savestni, bezpri-

strasni i nepodmitqivi i

od same prirode bistri”,

kao i da }e odluke donositi

po zdravom razumu, pri ~e-

mu su du`ni da se dr`e

“obi~aja narodni”. Op{ti-

na je bila obavezna da sudu

obezbedi ku}u u kojoj }e za-

sedati, zatvor, kao i “macke

s drvenim klinovima” za

fizi~ko ka`wavawe. Sud je

re{avao gra|anske sporove

u kojima kazna nije prelazi-

la sto gro{a, a u krivi~-

nim postupcima one u koji-

ma je najve}a kazna iznosila

tri dana zatvora ili “deset

{tapova”.

Primiritelni sudovi su

prete~a uprave, a naziv su

zadr`ali sve do 1865. godi-

ne. Nazivi op{tina i op-

{tinska vlast uvedeni su

1866. Formirani su op-

{tinski odbori i op{tin-

ski zbor, a primiritelni

je preimenovan u op{tin-

ski sud.

SLOVO

O MARKU ]OSI]U

Prvi predsedateq op-

{tine bio je Marko ]osi}

iz Pakovra}a, zbog ~ega je

verovatno op{tina i nazva-

na Pakovra}skom. Wegovi

pomo}nici bili su Mijat

Pu{eqa iz Beqine i Radi-

sav Pantovi}.

Marko, koji je prvi sa-

hrawen na grobqu u Parlo-

gu, gde postoji wegov i spo-

menik brata mu Nikole,

ostavio je dubok trag, kako

u legendama tako i u isto-

riji na{eg sela.

Prema usmenom predawu,

postojbina Markovih i Ni-

kolinih roditeqa je stara

Hercegovina, odakle su se

doselili u Sjenicu. Kada je

majci Jeki, izuzetno lepoj

`eni, aga pogubio mu`a,

ona ga osveti. Ubiv{i agu,

Jeka sa decom prelazi pla-

ninu Javor i kra}e vreme se

zadr`ava u selu Ku{i}i

ili Kati}i. Odatle se po-

rodica razilazi u tri

pravca. Jeka sa sinovima

Markom i Nikolom dose-

qava se u Pakovra}e, pred

kraj 18. veka, gde se preudaje

u porodicu Kandi} i u no-

vom braku ra|a decu. U~i-

teq Velimir Veqo ]osi}

zabe`io je predawe prema

kome je, posle smrti Jeki-

nog drugog mu`a, du`nost

glave doma}instva preuzeo

wen sin Marko, koji je u to

vreme ve} bio odrastao. Do-

vedeni ]osi} postao je veo-

ma vi|en i po{tovan u selu,

te se i ostali Kandi}i po-

~e{e prezivati ]osi}.

Kada su Turci, fermani-

ma od 1793, 1794. i 1796, uve-

li neke reforme u Beograd-

skom pa{aluku, ustanoviv-

{i obor knezove i knezove

koje je narod birao, svi su

izgledi da je ovaj Marka

izabran za stare{inu sela,

a potom i nad osam sela, ta-

ko da je dobio zvawe ~a~an-

ski knez. Istorija je zabele-

`ila da je u~estvovao u Pr-

vom i Drugom srpskom

ustanku, kao i u pripremi

Haxi Prodanove bune, 1914.

u selu Trnavi. Za Haxi

Prodanovu bunu je poznato

da je Milo{ Obrenovi},

kao turski vazal, u~estvo-

vao sa Turcima u borbi

protiv ustanika, ~ime se

mo`e objasniti kasniji

Milo{ev odnos prema

Marku. Ukazom na Lokvama,

on buquba{u Vasila (vero-

vatno je re~ o Vasiliju La-

|evcu) direktno pot~iwava

kapetanu, ~ime Marko osta-

je bez svog buquba{e i zva-

wa kneza, koje je stekao iz-

borom od strane naroda.

Zanimqivo je da se uz

Marka uvek pomiwe i wegov

brat Nikola, koji je, po sve-

mu sude}i bio znatno mla-

ZABELE[KE O ROD

Pe~at suda op{tine Pakovra}ske

Sudije Izabranog suda, u sredini predsednik Suda Borivoje A. ]osi}

11REPORTA@APETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

IZ NEOBJAVQENOG RUKOPISA TOMISLAVA ]OSI]A (4)

|i. Oni su u slo`noj pa-

trijarhalnoj zajednici

ostali punih 40 godina, sve

do 1838. godine.

SEOSKE FAMILIJE

]osi}i, ~ija je krsna

slave Aran|elovdan, su veo-

ma brojna i razgranata fa-

milija. Dugotrajnim istra-

`ivawem utvrdio sam tri

rodoslovna stabla, deli-

mi~no krvno povezana. Re-

alno je pretpostaviti da

stabla Petra ]osi}a i

Marka i Nikole ]osi}a

nisu u krvnom srodstvu, dok

se za stablo Janka ]osi}a

mo`e smatrati da je u srod-

stvu sa oba stabla. Pisac

ovih redova svrstava se u

Nikoline potomke. Moj

pradeda Aleksa je dva puta

od strane dr`avnih organa

slan u novooslobo|ene kra-

jeve od Turaka da obavqa

dr`avne slu`beni~ke po-

slove. Deda Borivoje je u

Prvom svetskom ratu pre-

{ao Albaniju. Kao dete sam

ga ~esto slu{ao kako sa svo-

jim soluncima peva

„Igrali se kowi vrani”,

mo`da najlep{u pesmu o

Moravi. Deda je lepo pevao,

stalno je na slu`bi u Vave-

dewu pratio popa Steva.

Me|u starijim doma}in-

stvima u Pakovra}i su i

Blagojevi}i, koji slave

Stevawdan, a analizom ime-

na pripadnika ove famili-

je do{ao sam do pretpostav-

ke da im je zajedni~ki pre-

dak Filip. Prezime Blago-

jevi} se prvi put pomiwe u

kwizi ven~anih za period

od 1837. do 1880. godine:

Gli{o Blagojevi} i Mari-

ja, Jakova Radoi~i}a iz Du-

~alovi}a o`. 2. 5. 1843. U

protokolu umrlih crkve

svetog Vavedewa upisano je

da je Gligorije mehanxija

upokojen 16. 12. 1878. u 73.

godini `ivota. Gli{o se

o`enio Marijom u 38. godi-

ni, a izgleda da je pre dose-

qewa u Pakovra}e imao

najmawe jedan brak, po{to

je u kwizi ven~anih zabele-

`en wegov ~etvrti brak, sa

Aleksijom, godine 1853.

Bogdanovi}i (slave Lu-

~indan) su, prema mojim sa-

znawima, u Pakovra}u pri-

sutni jo{ 1834. godine, a u

kwizi ven~anih se kao prvi

sklopqen brak bele`i brak

Petronija Bogdanovi}a i

Cvete, Radosava Buzaxi}a

iz Dqina, 2. 1. 1838.

Na osnovu zabele`aka

koje je ostavio Sini{a Pa-

vlovi}, praunuk Mijailov,

izveo sam zakqu~ak da su

Pavlovi}i poreklom iz

Crne Gore, kao i da su oni i

Mi}ovi}i istog porekla,

jer su potekli od dva brata

koja su se istovremeno dose-

lila u ovaj kraj. Pavle se

nastanio u Pakovra}u, a

Mi}a u Ri|agama, a zajed-

ni~ka krsna slava wihovih

potomaka je Jovandan.

Najstariji poznati pre-

dak familije Kosti} je Ko-

sta Raji}, koji se pomiwe u

prvim popisima - tefter

~ibuku iz 1822/1824. i

Ara~kom tefteru, iz 1830.

godine. Kosti}i slave

Aran|elovdan.

Zlati}i su Nikoqci. U

Pakovra}u su se nastanili

posle Drugog srpskog

ustanka, a u dokumentima se

prvi sa ovim prezimenom

pomiwe Jovan Zlati}. Go-

dine 1822. bilo mu je 20 go-

dina i posedovao je stado od

12 ovaca, a 1830. godine

imao je i sina Nikolu.

Zajedni~ki rodona~el-

nik familije [uti}, koja

slavi Nikoqdan, i Vukadi-

novi}a, ~ija je krsna slava

\ur|evdan, je Avram [uta.

Prema popisu iz 1822. i

1824. godine, on i Kosta Ra-

ji} imaju znatno vi{e bra-

va nego ostala doma}instva

u selu - Kosta je vlasnik 50,

a Avramovo stado broji 45

koza i ovaca.

Za razvoj Pakovra}a

zna~ajne su i familije Ne-

dovi}, Nikiforovi}, Pe-

trovi}, Markovi}, \umi}

Stamboli}, Vukoti}… Iz-

u~io sam sva seoska doma-

}instva zabele`ena u veli-

kom popisu iz 1863. godine,

a izrada rodoslova je bila

veoma slo`en i te`ak zada-

tak. Podataka je malo, a

prezimena su ~esto mewana,

mla|i su uzimali prezime

oca, majke ili starijeg pre-

tka. Samo za obradu jednog

doma}instva ponekad je bi-

lo potrebno vi{e meseci, a

naknadno sam dolazio do

novih saznawa. “Zapisi” su

i daqe otvoreni za dopune,

a ~itaocima }u biti zahva-

lan za svaku dobronamernu

sugestiju.

(Kraj)

Priredila Emilija Vi{wi}

Slede}e godine navr{i}e se dva veka od nastanka

nove srpske dr`ave i istorijskih doga|aja na trome|i

zvanoj Lokve, {ta me dodatno podsti~e da razmi{qam

o potrebi da se na ovom mestu podigne spomen obele`-

je.

Ovaj jedinstven spomenik trebalo bi da simboli{e

izmirewe dinastija Kara|or|evi}a i Obrenovi}a, gu-

bqewe turske mo}i u Evropi i pomirewe dveju vera.

Zami{qam ga kao visoku kulu - minaret, sa pozla}e-

nim krstom na vrhu. U unutra{wosti minareta bile

bi ugra|ene spiralne stepenice ili lift, za izlazak

posetilaca na platformu koja mo`e da primi do 50

qudi. Oni bi odatle mogli da vide vrhove planina

Golije, Javora, Povlena, Maqena, Suvobora, Rudnika

i Oplenca. Plato na kome bi se nalazio obelisk imao

bi geografski oblik sada{we Srbije, a na wegovom

vertikalnom delu na{la bi se sva obele`ja Prvog i

Drugog srpskog ustanka, kao i imena poznatih ustani-

ka i wihovih vo|a.

Spomenik bi bio postavqen na sredi{wem delu - u

“[umadiji”. Na platou bi se nalazili i spomenici

Kara|or|u i Milo{u. Kara|or|ev bi bio postavqen

na severoistoku, prema Rusiji, a Milo{ev prema seve-

rozapadu, u pravcu Austrije.

Na mestu Lokve tradicionalno je, na Petrovdan,

odr`avan veliki sabor, a prirodne lepote i blizina

manastira ~ine ga dodatno zanimqivim za posetioce.

Mesto je od Beograda udaqeno svega 130 kilometara, a

postoje}i prilazi su dobri, pa nije potrebno graditi

novu saobra}ajnicu.

SPOMENIK NASTANKU

NOVE SRPSKE DR@AVE

NOM PAKOVRA]U

Spomenik Radomiru

Vukoti}u na seoskom

grobqu

Me{tani Pakovra}a u Vrwa~koj Bawi, 1920. godine. U sredini Borivoje ]osi}

Porodica Borivoja ]osi}a

Porodica Stevana [uti}a

12 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINEMARKETING

^A^ANSKI GLAS

MARKETING

032/342-276

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 13SELO

PIJA^NI

BAROMETAR

POVR]E

krompir 50

pasuq 350

paprika 300

paradajz 220

krastavac 250

praziluk 70

rotkva 50

tikvice 250

tikva 30

brokoli 350

kupus 20

karfiol 300

per{un 30

{argarepa 50

cvekla 50

spana} 100

zelena salata 30

crni luk 30 - 70

beli luk 400

rotkvice 50

VO]E

suve {qive 200 - 300

jabuke 30 - 50

kru{ke 60

ju`no vo}e 100 - 200

orasi 800 - 1.000

MLE^NA PIJACA

projino bra{no 80

pili}i 350 - 370

jaja 9 - 13

kajmak 550 - 600

sir 250 - 400

pr{uta 1.300 - 1.600

slanina 350 - 850

suxuk 800

STO^NA PIJACA

teli}i - nema

tovqenici - 200

prasi}i 280

ovce 200

jagwad 350

p{enica 25

je~am 25

kukuruz 22

Evropska (doma}a) {qi-

va je jedna od najvi{e

gajenih ko{ti~avih vo-

}aka. Prema podacima

FAOSTAT prose~na pro-

izvodwa {qive u svetu u

periodu od 2007. do

2011. godine iznosila je

10.622.712 tona. Najve}i

svetski proizvo|a~ u

2011. godini je bila Ki-

na sa 5.873.656 tona, a

zatim Srbija sa 581.874,

slede Rumunija, SAD, ^i-

le.

Plodovi {qive se mogu

jesti sve`i, prera|ivati

u pekmez, xem, marmela-

du, slatko, sok, rakiju,

su{iti se ili se duboko

zamrzavati, kako bi se

kasnije prera|ivali ili

koristili za jelo. Plod

{qive se u najve}em

broju slu~ajeva su{i, jer

je upotreba suve {qive

u qudskoj ishrani posta-

la {iroko rasprostra-

wena, ili se koristi za

dobijawe alkoholnih

pi}a, ka`e dr Neboj{a

Milo{evi} iz ~a~anskog

Instituta za vo}arstvo.

- [qiva pripada familiji ro-

saceae, podfamiliji prunoideae,

rodu prunus i podrodu prunophora

koji obuhvata 29 vrsta koje se me-

|usobno morfolo{ki veoma raz-

likuju. Ova raznolikost se poseb-

no ogleda u osobinama ploda

(krupno}a, oblik, boja, tekstura,

aroma, kvalitet) i habitusa (`bun

ili veliko drvo, {iroka ili us-

pravna kro{wa, sa mno{tvom ili

malobrojnim li{}em i ranim do

poznim cvetawem). U ne tako dale-

koj pro{losti, veliki deo proiz-

vodwe {qive u na{oj zemqi je u

osnovi zavisio od sorte po`ega~a,

dominantne na Balkanskom poluo-

strvu, a posebno u zemqama biv{e

SFR Jugoslavije, kao i od autoh-

tonih (lokalnih, rakijskih) sor-

ti, ~iji je najve}i deo kori{}en za

preradu u rakiju. Me}utim, u po-

sledwih dvadesetak godina sorti-

ment je zna~ajno promewen uvo|e-

wem u proizvodwu novih doma}ih

i inostranih sorti ~iji se plodo-

vi koriste u sve`em stawu, zatim

za preradu u razli~ite proizvode

tople i hladne prerade i za su{e-

we. I pored toga, zna~ajan deo

ukupne proizvodwe {qive u na{oj

zemqi se jo{ uvek koristi za pro-

izvodwu rakije - podse}a dr Ne-

boj{a Milo{evi}.

Prema wegovim re~ima, proiz-

vo|a~i {qive u Srbiji, uzimaju}i

u obzir tradiciju i odnos na{ih

qudi prema ovoj vo}ki, oduvek su

te`ili ostvarewu odre|ene koli-

~ine plodova tokom godine, kako

bi se zadovoqile pre svega sop-

stvene potrebe, manifestovane u

spravqawu pekmeza i xema, su{e-

wu i proizvodwi rakije. Me|u-

tim, savremena, tj. visokointen-

zivna proizvodwa {qive se zasni-

va na sasvim druga~ijim pogledi-

ma, gde wen temeq predstavqa iz-

bor sorti visokog biolo{kog po-

tencijala rodnosti, odli~nog iz-

gleda i kvaliteta ploda, tole-

rantnih na virus {arke ili plum

pox virus (PPV) i velikog kapaci-

teta prilagodqivosti razli~i-

tim uslovima `ivotne sredine,

obja{wava Milo{evi}. Posma-

trano sa tog stanovi{ta, uvo|ewe

u proizvodwu inostranih sorti

po pravilu nosi sa sobom odre|ene

rizike, koji mogu biti posledica

nedovoqnog poznavawa wihovih

biolo{kih, odnosno pomolo{kih

osobina sa jedne strane, i speci-

fi~nih zahteva prema uslovima

`ivotne sredine i merama nege za-

sada sa druge strane, ka`e na{ sa-

govornik.

- Kada su u pitawu nove sorte,

proizvo|a~i se naj~e{}e oprede-

quju za one sa visokim prinosom,

krupnim plodovima i plavom bo-

jom poko`ice. Ostale osobine sta-

bla i ploda se vrlo ~esto stavqaju

u drugi plan, {to je sa dana{weg

stanovi{ta uspe{ne i ekonomski

opravdane proizvodwe {qive ne-

zamislivo. Naime, u zemqama sa

razvijenim tr`i{tem vo}a, ukqu-

~uju}i {qivu, gaje se sorte dobrog

kvaliteta koje su prihvatqive od

strane potro{a~a i podesne za

prehrambenu industriju i su{ewe.

Ina~e, kvalitet ploda je kombina-

cija fizi~kih i hemijskih osobi-

na dopuwena senzornim osobina-

ma kao {to su izgled, tekstura me-

zokarpa, ukus i aroma, hranqiva

vrednost, hemijski sastav, meha-

ni~ke i funkcionalne osobine

ploda i sli~no - podse}a Milo{e-

vi}.

Danas je, kako ka`e, kvalitet

ploda od fundamentalnog zna~aja

za prihvatawe sorti {qive od

strane potro{a~a, zbog velike

konkurencije na tr`i{tu izme|u

brojnih novih priznatih sorti

ove i drugih vrsta vo}a. Tako|e,

mnogi podaci iz literature ukazu-

ju da prihvatawe plodova {qive

od strane potro{a~a i wihov tzv.

“`ivotni vek u marketima” mnogo

zavise od vremena (datuma) berbe,

zakqu~uje na{ sagovornik.

N. R.

DR NEBOJ[A MILO[EVI] O NOVIM SORTAMA [QIVE

NA PUTU PREPOZNATQIVOG ISTRA@IVA^A

- Jo{ jedan istra`iva~ Instituta za vo}arstvo, dr Neboj{a Mi-

lo{evi} je uspe{no odbranio doktorsku disertaciju u decembru

2013. godine, i sada Institut ima 11 doktora nauka. Pored doktora,

imamo devet istra`iva~a-saradnika, osam sa magistraturom, od ko-

jih je dvoje predalo ura|ene doktorske disertacije i o~ekujemo zaka-

zivawe wihove odbrane. Dr Milo{evi} je uspe{no zavr{io doktor-

ske studije po novom programu i time na~inio veliki korak koji do-

prinosi definisawu sposobnost istra`iva~a za samostalni nau~ni

rad u odabranoj oblasti. Istovremeno mu pru`a {ansu da se u budu-

}em radu odgovorno i kompetentno bavi slo`enom obla{}u opleme-

wivawa {qive, na{eg nacionalnog brenda, opravda i zaslu`eno bu-

de na privilegovanoj poziciji koja mu je dolaskom u Institut data

da bude jedan od oplemewiva~a na ovoj vode}oj vrsti vo}aka. O~eku-

jemo da }e izgraditi sopstveni put prepoznatqivog istra`iva~a i

zajedno sa drugim kolegama u timu oplemewiva~a Instituta zaslu-

`iti re~i zahvalnosti za sorte koje }e stvoriti, kako od strane vo-

}ara, tako i od na{e i nau~ne zajednice evropskog istra`iva~kog

prostora, kao {to je to bio slu~aj u pro{losti - rekla je direktor-

ka dr Svetlana Paunovi}, naglasiv{i da je u Institutu u posledwih

devet godina priznato sedam novih sorata {qive i da se trenutno u

postupku priznavawa za nove sorte kod Ministarstva poqoprivre-

de nalaze tri perspektivna hibrida. Dr Milo{evi} je sa jo{ dvoje

kolega autor jednog od tih hibrida sa poznim vremenom zrewa.

TRI NOVE NEMA^KE

SORTE [QIVE

- Kod tri nove nema~ke sorte

{qive (jojo, hanita i katinka), tole-

rantne ili otporne na {arku

{qive, ispitivane su najzna~aj-

nije biolo{ke osobine i kvanti-

tativni rast polenovih cev~ica

in vivo i in vitro u uslovima samoo-

pra{ivawa, slobodnog opra{i-

vawa i stranog opra{ivawa pri

razli~itim temperaturama. Tako-

|e su ispitivani bujnost stabla,

komponente prinosa i fizi~ko-

hemijske osobine ploda ovih sor-

ti {qive. Istra`ivawa su oba-

vqena u periodu od 2008. do 2010.

godine, u zasadu {qive u gustoj

sadwi u ekolo{kim uslovima

^a~ka, kori{}ewem standardne

metodologije. Na osnovu rezulta-

ta dobijenih prou~avawem stepe-

na oplo|ewa i biolo{kih osobi-

na sorti {qive jojo, katinka i ha-

nita, sve tri ispitivane sorte se

mogu preporu~iti za gajewe u pro-

izvodnim zasadima. Iako je kod

sve tri sorte ispoqen visok ste-

pen samooplodnosti, preporuka je

da se u proizvodnim zasadima one

gaje uz prisustvo sorte opra{iva-

~a, pri ~emu su me|usobno jedna

drugoj dobri opra{iva~i - obja-

{wava dr Neboj{a Milo{evi}.

BIOGRAFIJA

Neboj{a Milo{evi} je ro-

|en 30. juna 1983. godine u ^a~-

ku. Osnovnu {kolu zavr{io je u

Preqini, a Gimnaziju u ^a~ku.

Na Agronomskom fakultetu u

^a~ku diplomirao je 2006. go-

dine sa prose~nom ocenom 9,42.

Doktorsku disertaciju pod na-

slovom “Stepen oplo|ewa i bi-

olo{ke osobine novih sorti

{qive (Prunus domestica L.)”

odbranio je 18. decembra 2013.

godine, na Poqoprivrednom

fakultetu Univerziteta u Beo-

gradu.

Kao stipendista Ministar-

stva za nauku i za{titu `ivotne

sredine bio je anga`ovan na

projektu: “Stvarawe, odabira-

we i prou~avawe genotipova vo-

}aka boqih biolo{ko privred-

nih osobina”, a od 2008. godine

zaposlen je u Institutu za vo-

}arstvo, u Odeqewu za pomolo-

giju i oplemewivawe vo}aka.

Pored toga {to je u~estvovao u

realizaciji vi{e projekata, do

sada je u saradwi sa drugim au-

torima objavio 102 biblio-

grafske jedinice.

KVALITET PLODA JE OD

FUNDAMENTALNOG ZNA^AJA

14 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINEREPORTA@A

POKLON KWIGE

Kao i svakog petka, ^A^ANSKI GLAS i VULKAN

IZDAVA[TVO }e obradovati ~etvoro ~italaca

koji budu najbr`i i jave se u petak od 11 do 11,30

~asova u redakciju lista (tel: 344-772). Uz

kupqen posledwi broj ^a~anskog glasa, nagra|e-

ni naredna dva dana kwige mogu podi}i u kwi`a-

ri Vulkan u Roda centru.

Istori~arka umetnosti

Medison Dupre ume da pre-

pozna falsifikat ~im ga vi-

di. Kada joj tajanstveni dok-

tor Kasim ponudi prima-

mqivu zaradu ako „otkupi“

figuricu skarabeja ukrade-

nu iz Tutankamonove grob-

nice, ona zna da bi trebalo

da odbije i produ`i daqe.

Ipak, Medison odbacuje

oprez i priprema se za po-

tragu za Srcem Egipta.

I pre nego {to je stigla da spakuje kofere, mora da be-

`i jer je optu`ena za ubistvo. Tragovi je odvode u Engle-

sku, u Stounhenx, gde se druidski seks kult klawa „bogi-

wi qubavi“, `eni sa dovoqno li~nog bogatstva da sebi

kupi vojsku obo`avalaca. Medison pronalazi sopstvenog

obo`avaoca u liku egipatskog stru~waka za starine kome

zna da mo`e da veruje, i koji podsti~e wenu strast.

Do{av{i u Egipat u potrazi za skarabejem, Medison

}e biti zarobqena u zemqi faraona kada joj na aerodro-

mu oduzmu paso{. Ona zna da ju je izigrao Kasim, koji ve-

ruje da Srce Egipta ima mo} da op~ini mase da podr`e

wegov tajni ciq.

Remek-delo engleske

i svetske kwi`evnosti,

jedna od najlep{ih qu-

bavnih pri~a svih vre-

mena

Usamqena vresi{ta

severne Engleske. Dve

porodice, dva suprot-

stavqena sveta destruk-

tivnih strasti i sti-

dqivog konformizma.

Neprevazi|enom dram-

skom snagom bezvreme-

nog klasika, surova

stvarnost svakodnevnog

`ivota stapa se sa neu-

toqivim strastima, du-

bokim emocijama i gne-

vom osvete, pripovedaju}i o nesre}i qudskog roda sputa-

nog i pora`enog sopstvenim ograni~ewima.

Ova tragi~na qubavna pri~a, burna poput severnog ve-

tra koji bri{e pustarama Jork{ira, obuhvata dve gene-

racije – od vremena kada je Hitklif, ostav{i sam na sve-

tu, do{ao da `ivi na imawu porodice Ern{o, pa sve do

wegove smrti mnogo godina kasnije.

Jedini roman Emili Bronte uzbudqiv je viktorijan-

ski klasik o snazi qubavi koja, uprkos svemu, pa i smrti,

`ivi ve~no. Ketrin i Hitklif nezaboravni su likovi

koji i dan-danas o~aravaju ~itaoce neobuzdanom snagom

svojih karaktera.

Emili Bronte

ORKANSKI VISOVI

Harold Robins

PROKLETSTVO

Devedesetogodi-

{wak Jovan ]ojba-

{i} (1924) iz Iva-

wice, zakora~io je

20. januara ove go-

dine u desetu dece-

niju `ivota. Sre}u

zbog dugove~nosti i

dobrog zdravqa,

koje po sopstvenim

re~ima duguje is-

kqu~ivo radu, s

wim je podelilo

wegovih, ~ak 70 po-

tomaka.

Otac je sedmoro dece,

{est k}erki i sina,

koji su mu podari-

li 15 unuka i 18 praunuka.

Odrastao je u, tako|e, broj-

noj patrijarhalnoj poro-

dici iz kakve je i wegova

supruga Quba. Iz rodi-

teqskog doma su oboje po-

neli duh po{tovawa, slo-

ge, qubavi i bliskosti,

kao i odnos prema radu. Za

sebe ka`e da je pravi pri-

mer izreke “Rad je stvorio

~oveka”, jer i u ovim godi-

nama ne miruje. Ima ~eti-

ri brata i jednu sestru i

svi su `ivi i dugoveki.

Najmla|i brat je ro|en

1937. Jovana su roditeqi

rano o`enili. Imao je sa-

mo 17 godina. Imawe bilo

veliko, a majka jedino `en-

sko u ku}i sa {estoro dece.

Prvo dete je dobio sa 18

i po, a sedmo u 36. godini,

kada je prvi put postao i

deda, jer su mu se supruga i

najstarija k}erka porodi-

le iste godine. Jedini sin

Srdan, ro|en posle {est

k}erki 1960. godine, samo

dva meseca je stariji od

najstarijeg unuka Predra-

ga, koji `ivi u Beogradu.

Odrastali su, a kasnije i

studirali vi{e kao bra}a,

a ne kao ujak i sestri}. Kad

su mu se ra|ale k}erke de-

{avalo se da nije bio kod

ku}e, zbog posla, rata i

drugih obaveza. Ro|ewe

druge devoj~ice zateklo ga

je, se}a se, u Ivawici, a je-

dan kom{ija mu priredi

prvoaprilsku {alu, tra-

`e}i mu da plati pi}e za

sina. Iako se obradovao,

kad je shvatio da je re~ o

{ali, dostojanstveno se

vratio u kafanu i platio

svima pi}e i rekao “neka

mi je `iva i zdrava”. Za

deda Jovanovu porodicu i

potomke je karakteristi~-

no da se ~esto okupqaju, za

slave i sve druge prilike,

i svi su jako vezani, slo-

`ni i bliski, {to ga po-

sebno raduje u ovo vreme

velike otu|enosti i fami-

lija i u samim porodica-

ma. Ka`e da zamera mladim

roditeqima {to vi{e vre-

mena ne posve}uju deci. S

decom treba mnogo pri~a-

ti, upu}ivati ih, razume-

ti, a i institucije bi va-

qalo da se pozabave mladi-

ma, smatra stari ]ojba-

{i}.

- Nai|e kriza, pa se qu-

di bave nekim drugim stva-

rima. Uvek je bilo kriza,

one budu i pro|u, ali tre-

ba ostati ~ovek. Mora da

se radi, ekonomi{e, ne mo-

`e rasipni~ki da se `ivi.

Ja i danas ustajem svakog

jutra u pet sati, obra|ujem

ba{ticu, brinem o imawu

od oko tri hektara, gajim

{qive, maline, jabuke, po-

ma`em sinu u fabrici

konfekcije, i dok sam bio

zaposlen radio sam upore-

do na imawu - pri~a deda

Jovan, aktivan i u dru-

{tvenom `ivotu, Udru`e-

wu penzionera, s kojim ide

na izlete, putovawa...

Iako je napunio 90 go-

dina ova starina, svedok

jednog burnog veka, pre`i-

veo je dva svetska rata, pa i

ove posledwe nemile deve-

desete, odli~no izgleda, u

dobroj je kondiciji, a na

svemu tome zahvlan je is-

kqu~ivo neprestanoj ak-

tivnosti i radu, kao i

Prolom Bawi, u koju re-

dovno odlazi. Ponosi se

svojim brojnim potom-

stvom i ka`e:

- Svi su dobro, lepo `i-

ve, lepo se sla`u, nema ni-

kakvih problema, bliski

smo me|usobno i puno mi je

srce. Sve sam ih navikao

da rade, jer rad odr`ava

~oveka. Fakultet samo po-

ma`e ~oveku u radu, obra-

zovawe mu poma`e da lak-

{e i boqe obavqa svoj po-

sao, a ne da bude neki go-

spodin, neki {ef... Pored

rada, u `ivotu je najva`ni-

je usmeriti dobro decu i

po{tovati zara|eni no-

vac. Vrata moje i ku}e mog

sina Srdana su u svako do-

ba otvorena za svakog ~la-

na porodice. Za mene nema

ve}e sre}e od na{ih oku-

pqawa - ka`e pored osta-

log ovaj devedesetogodi-

{wak. Z. L. S.

JOVAN ]OJBA[I] ZAKORA^IO

U DESETU DECENIJU @IVOTA SA BROJNOM PORODICOM

SRCE PUNO

POTOMAKA

Brojni potomci na okupu povodom 90. ro|endana dede Jovana

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 15KULTURA

POKLON KWIGE

^a~anski glas i kwi`ara LAGUNA }e obradova-

ti ~etvoro ~italaca koji budu najbr`i i jave se u

petak od 11 do 11,30 ~asova u redakciju lista

(tel: 377-107). Uz kupqen posledwi broj

^a~anskog glasa, nagra|eni kwige mogu podi}i u

kwi`ari Laguna, Gradsko {etali{te bb, ^a~ak,

radno vreme 9-21.

Egzoti~na

avantura kroz

vreme i pro-

stor: susre}e-

te se sa dva ve-

ka, dve kultu-

re. Zabavna i

misteriozna,

ovo je pri~a o

dvema `enama

koje se bore da

se pomire sa

svojom pro-

{lo{}u. Te-

me: putovawe,

sloboda u

Londonu da-

nas i 1920. u

Kini, izdaja,

izgubqena i

prona|ena qu-

bav.

Suzan Xoj-

nson izuzetno ve{to prepli}e sudbine dve `ene, dva na-

~ina `ivota, dva razdobqa. Vodi~ jedne biciklistkiwe

kroz Ka{gar je roman iz ~ijih stranica izbijaju mirisi,

ukusi i boje koji }e ostati u ~itao~evoj sobi dugo po{to

sklopi kwigu.

Vodi~ jedne biciklistkiwe kroz Ka{gar Suzan Xoj-

nson je kwiga sasvim druga~ija od svega {to je napisano

u posledwe vreme – jedinstvena, obiluje junacima koji

zahtevaju punu pa`wu, zadivquju}e napeta i izuzetno dir-

qiva paralelna pri~a o dvema neobi~nim `enama.

Obuhvataju}i

~etiri generacije

od 1911. godine do

danas, Pono}na

ru`a prati neobi-

~an `ivot Anahi-

te ^avan i do~ara-

va nam prizore ve-

lelepnih palata

Indije i veli~an-

stvenih vlastelin-

skih zdawa Engle-

ske.

U vreme kad je

britanska Indija

bila na vrhuncu,

jedanaestogodi-

{wa Anahita, iz

plemenite ali osi-

roma{ene porodi-

ce, sklapa do`ivotno prijateqstvo s princezom Indi-

rom, povla{}enom k}erkom bogatog indijskog vladara.

Odlaskom u Englesku upoznaje mladog Donalda Astberi-

ja, naslednika veli~anstvenog, udaqenog poseda Astberi,

i wegovu lukavu majku.

Od autorke Ku}e orhideja, novi roman koji ima sve po-

tencijale da bude bestseler predstavqa zanimqiv spoj

Indije, Engleske i Holivuda.

Lusinda Rajli

PONO]NA RU@A

Suzan Xojnson

VODI^ JEDNE

BICIKLISTKIWE KROZ

KA[GAR

Kada neko ko je prvobitno osu|en na 27 godina robi-

je napi{e kwigu pesama i posveti je svojim sapat-

nicima zatvorenicima, i u wu jo{ uvrsti i foto-

grafije presovanog cve}a, koje je svojom rukom sadio i ga-

jio u [eveningenu, ne mo`e, a da ne izazove, bar, radozna-

lost. Ipak, re~ je o ozbiqnom {tivu u koje je sam autor, ge-

neral Mom~ilo Peri{i} udenuo i jo{ neka svedo~anstva

o “bici koju je dobio”. Kwiga je pripremqena za {tampu

pre izricawa kona~ne presude 28. februara 2013. godine. O

tom iskustvu govorilo se, pro{log ~etvrtka u klubu Doma

kulture, na promociji wegove kwige “Pesme iz Haga”, koju

je objavila TV Galaksija 32. Kwigu su predstavili novi-

nar Aleksandar Radovi}, kwi`evnik \uro Zagorac, autor

kwige “Mom~ilo Peri{i}, bitka qutog generala”, Slobo-

dan Nikoli} je ~itao stihove, a @ivka Dmitrovi} biogra-

fiju autora.

O svojim motivima da se na ovaj na~in izbori sa `ivo-

tom u Pritvorskoj jedinici u [eveningenu, ~iji su sta-

novnici bili svi optu`eni u Ha{kom tribunalu, general

Peri{i} (1944. Ko{tuni}i) je zabele`io u prologu kwige,

napomiwu}i da je od 1990. do 1995. godine optu`eno vi{e

od 160 qudi sa prostora biv{e SFRJ, ali je me|u wima

ubedqivo najve}i broj optu`enih i osu|enih Srba. “Optu-

`en sam za zlo~in koji nisam po~inio...U takvim okolno-

stima nastojim da o~uvam psihofizi~ku vitalnost, vedri-

nu takovskog de~aka, ozbiqnost i dostojanstvo Mi{i}e-

vog zemqaka i nepobedivost Po}orekovog “krivog opan-

ka”. Treba pomiriti nepomirqivo, prevazi}i neshvatqi-

vo, ostati normalan u nenormalnoj situaciji... Izlaz je u

svrsishodnoj aktivnosti vezanoj za su|ewe, u usredsre|e-

nom pomagawu timu odbrane, u fizi~koj aktivnosti, dru-

{tvenim igrama, raspravama, {alama... Ali, {ta kad nema

su|ewa, kad si sam u svojoj }eliji, kad ti dosadi ~itawe

kwiga i gledawe jednoli~nog programa televizije... Tu

skoro da nema odgovora za obi~nog pritvorenika, vojnika,

policajca, civila - ali general ne sme biti bez odgovora,

bez izlaza, jer general nije general ako nema rezerve! Ispo-

stavilo se da je moja neiscrpna rezerva - pesma!”

I po~eo je da ni`e pesme o ra|awu, stvarawu, ratovawu,

robijawu, stradawu, smrti, obuhvataju}i to jednom jedno-

stavnom mi{qu - Sve je to `ivot. Tako su nastale pesme

Bista, Udar, ]elija, Cve}e u zatvoru, Dilema, Doajen, Ha-

{ki performans, Ko je on, Qiqak, Pratiqa, Princeza

Ena, Vernici, Terapija, Uzavrela krv, Nula do nule... Spa-

sila~ko dru{tvo. Svaku pesmu prati i narativni kon-

tekst, razlog wenog nastanka, grubo bi bilo re}i u takvim

okolnostima - inspiracija. Kwiga sadr`i i razmi{qawa

u no}i pred presudu, razmi{qawa na dan presude, presudu

kojom je zavr{ena “osmogodi{wa ha{ka hajka na nedu`nog

srpskog generala”, ovekove~ena u re~ima sudije Merona:

“Poni{tava se presuda Prvostepenog ve}a i Peri{i}

osloba|a krivice”. U vojni~koj karijeri pro{ao je svim

stepenicama do vrha, a sa du`nosti na~elnika General-

{taba Vojske Jugoslavije smewen je 1998. Tu su i ~lanci iz

novina, spisak presuda, Zapisnik sa 7. sednice Vrhovnog

saveta odbrane, Pismo predsedniku SRJ, Ukaz predsednika

SRJ o postavqewu na novu du`nost, Ukaz o prestanku pro-

fesionalne slu`be, Slike upresovanog cve}a...

- Uvodna re~ glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala Mero-

na, koji me je opisao i oslikao na po~etku su|ewa 2008. go-

dine i ocrnio, naterala me da sebi ka`em - iz inata, pisa-

}u pesme i pobedi}emo. Zahvaquju}i izuzetno sposobnom,

interdisciplinarnom timu odbrane sa tri kontinenta,

uspeli smo da doka`emo ne{to {to je do tada bilo gotovo

nemogu}e, da se istina ne mo`e iskriviti do te mere, da je

pametni qudi ne mogu ispraviti. I na na{u sre}u, i na

sre}u institucije na ~ijem ~elu sam bio, mi smo skinuli

anatemu sa Vojske Jugoslavije, a time i srpskog naroda i

na{e dr`ave, i nadam se, da je i ova kwiga donekle tome do-

prinela. Posle ovakve posete i ovako izuzetnih re~i koje

su dijametralne u odnosu na one uvodne u Ha{kom tribuna-

lu, sa osmehom mogu da ka`em - pisa}u i daqe - rekao je na

kraju promocije svoje kwige “Pesme iz Haga” general Mom-

~ilo Peri{i} u svom obra}awu brojnoj ~a~anskoj publi-

ci.

Z. L. S.

„PESME IZ HAGA” MOM^ILA PERI[I]A

GENERAL NIJE GENERAL

AKO NEMA REZERVE

Milovan Lu~i}, dipl. ma{inski

in`ewer, rukovodilac u Fabrici

oru`ja u Kragujevcu, ro|en u ^a~ku

1957, verni je ~italac “^a~anskog gla-

sa”, naro~ito kada vikendom do|e u

rodne Ka~ulice. Impresioniran orga-

nizacijom plivawa za zale|eni krst,

brojem pliva~a i masovnim dolaskom

oko 10.000 gra|ana da isprate ovu mani-

festaciju, poslao je u na{u redakciju

svoje Bogojavqenske utiske. Plivao je

do sada osam puta za Bogojavqenski

krst na [umari~kom jezeru u Kragujev-

cu, ali zbog ograni~enog broja u~esni-

ka na 33, ove godine je prvi put zapli-

vao u rodnom ^a~ku. U~esnik je poluma-

ratona i Beogradskog maratona, a po-

vremeno se ogla{ava i u fabri~kom li-

stu “Oru`ari” u Kragujevcu.

Lu~i} ka`e da je na Zapadnoj Mora-

vi na Bogojavqewe do`iveo ambijent

kakav se retko vi|a u Srbiji. “Dolazak

90 pliva~a uz zvuke srpske trube je ne-

{to na ~emu ^a~ku mogu pozavideti

sli~ni doga|aji, kako u Evropi, a mo-

`da i {ire. Takmi~arski deo ove pli-

va~ko duhovne liturgije u ~ast kr{tewa

Sina Bo`ijeg Isusa Hristosa bio je u

drugom planu, a u prvom je bila promo-

cija vere na na~in kojim se na{e pravo-

slavqe ponosi i uzdi`e za stepenicu

iznad ostalih, uz podse}awe da su svi

pobednici koji tog dana u|u i zapliva-

ju u tako hladnoj vodi. Sa ponosom i za-

dovoqstvom ovo plivawe u ^a~ku sam

posvetio mojoj }erci Mariji, koja bo-

ravi u Americi i koju otac, majka i

brat nisu videli skoro ~etiri godine.

I nisam se prevario. Vera u Boga, taj

duhovni adrenalin prisutan prilikom

ulaska u hladnu vodu i plivawe do Kr-

sta je ne{to neopisivo lepo i izazovno.

Ta simbolika da ~ovek pliva da bi do-

hvatio i prineo sebi Krst, ~ini ga do

krajwih granica produhovqenim. Sva-

ko ko u|e u vodu 19. januara, svaki wegov

zaveslaj rukama usmeren prema Bogoja-

vqenskom krstu, predstavqa jednu zlat-

nu nit koja }e biti utkana u wegov to-

~ak `ivota, donose}i mu sre}u i ispu-

wenost. [lag na torti bila je ve~erwa

Bogojavqenska akademija u prepunoj sa-

li Doma kulture. Kvalitet i raznovr-

snost programa, dirqiva dodela pri-

znawa svim pliva~ima koje je publika

ispra}ala stalnim i spontanim aplau-

zima, posebno priznawe za najmla|eg

takmi~ara Lazara Draga{evi}a, izma-

mili su mnogima suze”, rekao je pored

ostalog Lu~i} i ovim putem jo{ jednom

zahvalio organizatorima na viziji i

besprekorno ura|enom poslu, konstatu-

ju}i da su u~esnici Bogojavqenskog

plivawa “asvaltirali put ~vrstim ma-

terijalom, kojim }e kora~ati kroz `i-

vot i svakim narednim korakom sve du-

bqe ulaziti u hram duhovnog mira, oli-

~en pre svega u dobrim i pozitivnim

mislima”. Z. L. S.

UTISCI KRAGUJEV^ANINA KOJI JE PLIVAO NA BOGOJAVQEWE U ^A^KU

DUHOVNI ADRENALIN

16 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Utorak, 4. februar 2014. u

19,30 ~asova- Predavawe

MLADI I TRADICIONAL-

NA KULTURA, predava~ Rada

Karanac, sociolog, M Sc kultur-

ologije.

PETAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - IZLOG STRASTI

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 KORAK 21

11:15 OGLASI

12:00 DOBRO DO[LI -r.

13:30 OGLASI

14:45 FOTOSKAZ - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 IZLOG STRASTI - r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 IZBOR

21:00 GRADSKI PUTOKAZ

21:50 VEZE

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SUBOTA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - repriza

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SERIJA - repriza

11:15 OGLASI

11:45 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:00 Dokumentarni program

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

15:55 KRAJEM NA[E ULICE

16:15 GULIVER

17:15 OGLASI

17:45 GRADSKI PUTOKAZ-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:20 KRAJEM NA[E ULICE

20:00 FILM

22:30 TV INFORMATOR 3

22:55 KRAJEM NA[E ULICE

23:15 Program Srbija na dlanu 1

NEDEQA

08:15 OGLASI

08:45 DE^IJI FILM

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 STARI ZANATI

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 NA[E SELO

13:00 ATLAS

13:30 OGLASI

14:00 JAVNA RE ̂-r.

15:00 KULTURNI INTERVJU -r.

15:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA-r.

16:15 52 VIKENDA U SRBIJI

18:30 GULIVER

19:00 VEZE

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 PORODI^NI MAGAZIN

21:00 FILM

23:00 Program Srbija na dlanu 1

PONEDEQAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SRBIJA I SVET

11:15 OGLASI

12:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

12:15 NA[E SELO-r.

13:00 IZBLIZA

13:30 OGLASI

14:10 PORODI^NI MAGAZIN -r.

14:45 IZBLIZA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - IZLOG STRASTI -

r.

17:15 OGLASI

18:00 GALASPORT

18:55 TV INFORMATOR 2

19:35 MERIDIJANIMA

20:00 JAVNA RE^

21:00 MILANOVA^KA SEDMICA

21:30 GRUDA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu

UTORAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strast -

09:15 Meridijanima

09:45 Beli luk i papri~ica

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 AUTOSPRINT

11:15 OGLASI

12:15 ARHIVA @I^KE EPARHIJE

13:30 OGLASI

14:10 GALASPORT -r.

14:50 DOKUMENTARNI FILM -

ZASTAVA FILM - r.

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 Beli luk i papri~ica

17:15 OGLASI

17:45 GRUDA-r.

18:15 MILANOVA^KA SEDMICA

-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 TV MEDIKUS

21:00 Srbija i svet

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

SREDA

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 VREMEPLOV, SVETA^NIK

10:15 IZBLIZA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 RE ̂VI[E

13:30 OGLASI

14:10 VI[E OD SPORTA

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA -Izlog strasti -

16:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

17:15 OGLASI

17:45 TV MEDIKUS-r.

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 MO SPORT

20:45 CRKVE ^A^ANSKOG KRAJA

21:00 KULTURNI INTERVJU

21:30 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

^ETVRTAK

08:15 OGLASI

08:45 SERIJA - Izlog strasti -

09:15 MERIDIJANIMA

09:45 BELI LUK I PAPRI^ICA

10:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

10:15 SPORTSKA GALAKSIJA

11:15 OGLASI

12:00 SVETA^NIK, VREMEPLOV

12:15 FILM -r.

13:45 OGLASI

14:30 MO SPORT-r.

15:00 ABS SHOW

15:30 TV INFORMATOR 1

16:15 SERIJA - Izlog strasti

16:45 NAU^ITE LAKO]U POSTO-

JAWA -r.

17:15 OGLASI

17:45 VI[E OD SPORTA

18:55 TV INFORMATOR 2

19:30 MERIDIJANIMA

20:00 DOBRO DO[LI

21:00 FOTOSKAZ

21:45 NA[E SELO-r.

22:30 TV INFORMATOR 3

23:15 Program Srbija na dlanu 1

- TV GALAKSIJA -

DOM KULTURE ^A^AK

TV PROGRAM

NARODNI MUZEJ

Izlo`ba “IZME\U ISTOKA I ZAPA-

DA” Bobana Mandi}a i Stalna postavka u

konaku; radnim danima od 9 do 17, subotom

i nedeqom od 9 do 13 ~asova; ponedeqkom

izlo`beni prostor nije otvoren za posete;

ISTORIJSKI ARHIV

Izlo`ba “PORTRETI KRAQICE

MARIJE I KNEGIWE OLGE KARA-

\OR\EVI]”, od 7 do 15 ~asova radnim da-

nima;

UMETNI^KA

GALERIJA “NADE@DA

PETROVI]”

Izlo`ba “MLADI 2014” - “URBANA

VIZIJA”, ponedeqak, sreda i petak od 10

do 15 ~asova; ~etvrtkom od 10 do 17, subo-

tom od 10 do 13.

Na osnovu Odluke PD "Elektrosrbija" d.o.o. Kraqevo,broj

05-24706 od 31. 12. 2013. godine, ogranak ED ^a~ak objavquje:

JAVNI POZIV

za davawe u zakup poslovne prostorije

1. Predmet javnog poziva:

- poslovne prostorije koje se sastoje od {alter sale (132,20 m)

u ukupnoj povr{ini od 280,35 m2 koje se nalaze u poslovnoj zgra-

di ogranka "Elektrodistribucija ^a~ak" u ^a~ku, u ul. Krenov

prolaz bb..

2. Vreme zakupa:

- poslovne prostorije iz ta~ke 1. ovog poziva, se daju u zakup

na 3 godine, uz mogu}nost produ`ewa perioda zakupa.

3. Po~etni iznos naknade za zakup:

- iznosi 13,26 EVRA po kvadratnom metru poslovnog prosto-

ra u dinarskoj protivvrednost, bez PDV, po sredwem kursu NBS

na dan pla}awa.

4. Uslovi javnog poziva za ponu|a~e:

Pravo da dostave ponudu imaju sva pravna i fizi~ka lica pod

uslovima da:

- najkasnije do 15. 2. 2014. godine do 12 ~asova dostave ponudu

za zakup u zatvorenom omotu koji neposredno predaju pisarnici

Ogranka ED ^a~ak,kancelarija broj 502, sprat 5, Komisiji za

sprovo|ewe postupka davawa u zakup poslovnog prostora.

- Uz prijavu fizi~ka lica dostavqaju li~ne podatke: ime i

prezime,adresu stanovawa, JMBG i broj li~ne karte.

- Uz prijavu pravna lica dostavqaju podatke:naziv i

sedi{te,dokaz o registraciji kod nadle`nog organa,dokaz o sol-

ventnosti (da nije u blokadi).

- Uplate depozita u iznosu 10% od iznosa po~etne cene

zakupnine za godinu dana (4.460 EVRA u dinarskoj protivvred-

nosti bez PDV) na `iro ra~un Ogranka ED ^a~ak broj 155- 2519

-19 i dokaz o uplati dostave uz prijavu na javni poziv.

Depozit izabranog ponu|a~a se zadr`ava i ura~unava se kao

deo naknade za zakup za prvih godinu dana,a ostalim ponu|a~ima

se vra}a u roku od 8 dana od dana izbora najpovoqnije ponude.

Neblagovremene prijave,kao i prijave uz koje nisu prilo`eni

dokazi,ne}e se razmatrati u postupku izbora ponuda i vra}aju se

podnosiocima ponude.

5.Postupak izbora najpovoqnije ponude:

Komisija }e izvr{iti otvarawe prikupqenih ponuda dana 17.

2. 2014. godine u 11 ~asova, u kancelariji poslovne zgrade ED

^a~ak, - plava sala, sprat III.

Na otvarawu ponuda bi}e pozvani ponu|a~i.

Ugovor o zakupu zakqu~i}e se u roku od 8 dana od dana

otvarawa ponuda i izbora najpovoqnijeg ponu|a~a.

U~esnik javnog poziva sa najpovoqnijom ponudom,koji ne

zakqu~i ugovor u predvi|enom vremenskom roku, gubi pravo na

povra}aj depozita.

Naknada za zakup poslovnog prostora pla}a}e se na na~in i u

rokovima koji }e biti precizirani ugovorom.

Bli`e informacije mogu se dobiti putem telefona broj

032/304-403 ili u kancelariji broj 418 Ogranka ED ^a~ak.

"Elektrodistribucija ^a~ak"

Direktor

Milovan Gli{i}, dipl. in`. el.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 17MLADI

\or|e ]irjani} je ro|en u

^a~ku 1982. godine, gde je

`iveo, {kolovao se i ra-

dio sve do 2011, kada se sa supru-

gom seli u Beograd. Ponosni je

otac male \ur|e koja mu je pod-

strek za daqa stvarawa. Poti~e

iz stare, vi|enije ~a~anske poro-

dice kojom se iznad svega ponosi,

a u kojoj je bilo u~iteqa, direk-

tora, uspe{nih biznismena, pri-

vatnika, i {to je najbitnije do-

brih i po{tenih qudi.

Kwi`evno{}u se bavi jo{ od

tinejxerskih dana. Poseduje ne-

koliko ranih radova, ali tek

2012. godine objavquje svoj prvi

roman “Ispovest Miwe Jankovi-

}a”, za izdava~ku ku}u Kwi`evna

omladina Srbije u okviru edici-

je “Pegaz”. Odlikovan je iste go-

dine presti`nom drugom nagra-

dom za roman godine, u okviru

ove edicije. Za wegovo pisawe i

iskorak u svet kwi`evnosti ne-

izmernu zahvalnost duguje i svom

prijatequ i mentoru mr Isidori

Bjelici, kod koje je zavr{io

{kolu kreativnog pisawa i koja

mu je u mnogome pomogla da iz-

gradi svoj stil.

Kwi`evnik Isidora Bjelica,

koja je i recenzent kwige, smatra

da je pojava \or|a ]irjani}a sa

svojim ~udesnim romanom “Ispo-

vest Miwe Jankovi}a”, literar-

na epifanija bez presedana na

na{oj maloj i prili~no uquqka-

noj literarnoj sceni. Fascinan-

tan roman je `ivotna pri~a o

bezuslovnoj, sna`noj, za{titni~-

koj qubavi brata prema sestri.

Roman govori o krvnoj osveti,

razdvojenosti, spoznaji pravih

vrednosti, `eqi za boqim `ivo-

tom, patwi, la`ima, prevarama,

qubavima, grehovima i kaznama.

- Ideje za oba romana javile su

se sasvim slu~ajno. Kod prvog je

to bilo dok sam bio sa suprugom

u {etwi du` Be~i}ke obale.

Stvorila se ideja o romanu “Is-

povest Miwe Jankovi}a” u kom

sam po`eleo do~arati i prikaza-

ti nekoliko negativnih posledi-

ca uslovqenih srqawem i pra-

vqewem konstantnih gre{ki. Ta-

ko|e, roman {aqe poruku da se

obi~no gresi lan~ano nadovezuju

jedan na drugi i da samo jako sve-

sna osoba, izuzetno sna`nog ka-

raktera mo`e da se izvu~e iz tog

vrtloga `ivota i da ispliva na

sigurno. Roman {aqe jo{ niz la-

ko prepoznatqivih poruka, i ve-

rovatno se zbog toga i okitio

presti`nom drugom nagradom u

ediciji “Pegaz”, ukojoj je ogrom-

na konkurencija - ka`e autor

\or|e ]irjani}.

Pored pisawa romana, upu{ta

se i u pisawe kratkih pri~a i

pripovetki sa kojima u~estvuje

na raznim konkursima u zemqi i

regionu. Po~etkom 2013. godine

u{ao je u u`i izbor za dodelu na-

grade “Milovan Vidakovi}” sa

svojom kratkom pri~om “Neprav-

da nad nama”. Autor je i pripo-

vetke “Mudrac” nastale tako|e

pro{le godine, kada objavquje i

svoj drugi roman “@rtve la`i”.

Tako|e, i iza ovog romana stoji

Kwi`evna omladina Srbije. Ro-

man “@rtve la`i” do`ivqava

jo{ ve}i uspeh, dobija prvu na-

gradu na kwi`evnom konkursu

“Raskr{}a 2013”.

- I za roman “@rtve la`i”

ideja se tako|e spontano javila.

U wemu sam po`eleo prikazati

ose}awa jednog ma~o mu{karca

koji iz prili~no uquqkanog `i-

vota upada u jedan totalni haos,

i to sve zahvaquju}i gre{ci svo-

jih roditeqa. Wegov daqi `i-

vot, pute{estvije, istraga, {o-

kantna saznawa su samo posledi-

ca te davno na~iwene gre{ke i

skrivawa istine. U oba romana je

prikazana i qubav kao neizo-

stavni deo svakog ~istog i neuka-

qanog bi}a - obja{wava mladi

autor.

Kada je re~ o inspiraciji za

neprestano stvarawe, ]irjani}

ka`e da ona dolazi iz wegovog

pokreta~a - porodice, od koje

ima potpunu podr{ku:

- ^ak i kada napravim pauzu u

pisawu, dobijem neophodno bo-

drewe od svoje supruge, a razdra-

ganost i smeh moje }erkice mi

ulije nove ideje i elan.

Oduvek je gajio qubav prema

~itawu, po~ev od “Malog prin-

ca”, “Toma Sojera”, “Dru`ine

siwi galeb”, “Bele grive”..., pa

sve do Dostojevskog, Tolstoja,

Beketa, Igoa, gr~kih tragedija,

klasika, doma}ih velikana An-

dri}a, ]osi}a, Selimovi}a...

- Mislim da sam ba{ od sil-

nog ~itawa i po`eleo da se i sam

ostvarim u kwi`evnosti, da dam

svoj doprinos makar on bio i ne-

znatan, i da poku{am da ostavim

iza sebe dela koja }e se ~itati.

Mo`da je to i najve}i razlog

zbog kog sam se upustio u veoma

turbulentan svet umetnosti, da

se moja cela porodica i svi moji

dragi i voqeni qudi ponose sa

mnom - ka`e \or|e ]irjani}, za-

hvaquju}i svim prijateqima i

qudima dobre voqe, koji su ma-

hom iz wegovog rodnog grada, i

koji su nesebi~nim donacijama

potpomogli objavqivawe oba ro-

mana. Wihova pomo} je, isti~e, u

mnogome olak{ala wegove prve

korake u svetu kwi`evnosti.

Sada vredno radi na svom tre-

}em romanu, za koji se nada da }e

objaviti do kraja ove godine.

N. R.

PRVI KORACI U SVETU KWI@EVNOSTI ^A^ANINA \OR\A ]IRJANI]A

DVA ROMANA, DVE NAGRADE

Na kanalu Mascom Records-a, zvani~nog nosioca

Warner Music Group za Srbiju, objavqen je prvi

spot ~a~anskog benda “Za X”, sa albuma “Realnost

zove”. Spot za pesmu “Bile su dobre” uradila je produkci-

ja Glas zapadne Srbije, a snimqen je na brdu Qubi}u i na

bazenima vodovoda. Finansijsku podr{ku pru`io je Grad

^a~ak. Numera “Bile su dobre” ~ini prvi deo debitanskog

albuma, koji sadr`i {est pesama iz po~etnog stvarala-

{tva mladih rokera, a ostatak }e biti objavqen u februa-

ru, jer, kako ka`e peva~ i gitarista Janko ]irkovi}, za

pet godina se sakupilo mnogo materijala:

- Zadovoqni smo spotom. To je posledwa pesma sa na{eg

prvog oficijelnog izdawa za Mascom Records. Jo{ {est

pesama }e biti na novom izdawu, koje }e biti objavqeno u

februaru, a za leto planiramo i tre}e izdawe. Sada smo u

studiju i zavr{avamo miks pesama, polako se formiraju.

Drugo izdawe }e biti mo`da malo tekstualno zrelije od

prvog. Na po~etku se konstantno buni{, ni{ta ti ne vaqa,

a onda, sa godinama, po~iwe{ da pravi{ i qubavne pesme.

Naravno, i daqe ima raznih pesama. Meni je ve} draga

“^ove~e skloni se”, to je melodija koju svi zajedno pevamo.

Pored toga, jedan od najboqih mladih bendova Srbije,

u svom studiju u Qubi}u, svakodnevno ve`ba i pravi neke

nove pesme, koje }e iza}i na leto i u su{tini biti jedini

“opipqiv” primerak - {tampano izdawe. Prva dva izdawa

su onlajn, mogu samo da se preslu{aju i skinu na Interne-

tu, obja{wava Janko i isti~e da su na wima pesme koje su

sakupili za pet godina (koliko postoje), i nisu `eleli da

ih zaborave.

Osim Janka (peva~/gitara), postavu benda ~ine Milen-

ko Beli} (gitara), Lazar Stefanovi} (bas) i Stefan ]u-

stovi} (bubaw), koji su kao petnaestogodi{waci, u sep-

tembru 2008. osnovali grupu “Za X”. Svojim savremenim

rokenrolom, uz malo modernog alternativnog britanskog

i ameri~kog zvuka, sa primesama indija, veoma brzo su

privukli pa`wu publike, ne samo ~a~anske, ve} i {irom

Srbije. “Mo`da ono {ta slu{amo, uti~e na zvuk”, ka`e

Janko i dodaje:

- Mi jo{ uvek trajemo. U sredini kao {to je ^a~ak, no-

vi bendovi se brzo pojave, ali brzo i prekidaju da rade, ne-

staju sa scene. Slaba je scena, ima par bendova i to je sve.

Grupa “Za X” je osvojila vi{e nagrada, nastupala na

brojnim festivalima i svirala sa poznatim srpskim izvo-

|a~ima, kao {to su ^BS, KKN, 357. U posledwe vreme bend

je nastupao po klubovima u ^a~ku i Beogradu, a me|u pla-

novima za leto je da svira na ve}im festivalima.

- Bilo je i nagrada, ali vi{e ne mo`emo da se takmi~i-

mo u kategoriji demo bendova, jer iza sebe ve} imamo jedno

izdawe. Sada mo`emo samo revijalno da nastupamo - obja-

{wava na{ sagovornik.

Ovaj bend je poznat ne samo po zanimqivim obradama,

ve} i po autorskim pesmama.

- Na po~etku smo svirali samo obrade, a potom smo po-

~eli da pravimo autorske pesme, po{to smo shvatili da je

to su{tina. Sada nastupe, pored autorskog programa, po-

puwavamo sa par obrada, po{to qudi obi~no nezadovoq-

ni odlaze ku}i ako ne odsvira{ neku dobro poznatu pesmu

- ka`e Janko.

Iako je posledwi pristupio bendu, i tada, kako ka`e,

nije znao ni{ta da peva, danas on i Mi}a Beli} pi{u tek-

stove, uglavnom naprave celu postavu pesme, a onda sa ri-

tam sekcijom zajedno zavr{avaju.

- Mi}o i ja studiramo u Beogradu, tamo se nalazimo,

pravimo pesme, a Lazar i Stefan, koji su u ^a~ku, uglav-

nom sviraju. Mi}o i ja pravimo pesme, ali smo i malo le-

wi, a wih dvojica ve`baju po ceo dan, i verovatno zbog

wih zvu~imo tako dobro. Ponekad ne mo`emo redovno da

ve`bamo, ali trudimo se, kada imamo odmore izme|u ispi-

ta, da organizujemo probe svaki dan - ka`e na{ sagovor-

nik, `ure}i da se na|e sa ostalim ~lanovima benda. Na-

ravno, na probi.

N. R.

GRUPA „ZA X” OBJAVILA PRVI SPOT ZA PESMU „BILE SU DOBRE”

REALNOST KREATIVNOG BENDAREALNOST KREATIVNOG BENDA

18 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINESAVINDAN

Rezawem kola~a, pri-

godnom priredbom i slav-

skim ru~kom sve osnovne i

sredwe {kole u ^a~ku u po-

nedeqak su obele`ile svoju

krsnu slavu.

U Gimnaziji je Savin-

dan bio i prilika za uru-

~ivawe Svetosavske nagra-

de, iz Fonda dr Reqe I.

Nedeqkovi}a, po jednom

najboqem u~eniku iz sva-

kog razreda za {kolsku

2012/13. godinu. Dobitni-

ci nov~ane nagrade, od po

200 ameri~kih dolara, ovo-

ga puta su: Milan Gemaqe-

vi}, koji je pro{le {kol-

ske godine bio u~enik pr-

vog razreda, za drugi raz-

red - Nikola Zari}, za tre-

}i - Neboj{a Uro{evi}, a

za ~etvrti - sada{wa stu-

dentkiwa Jelena Uro{e-

vi}. Predstavnik Fonda

dr Milo{ Nedeqkovi} je

~estitao u~enicima i pro-

fesorima krsnu slavu, pod-

setiv{i da je dr Reqa Ne-

deqkovi}, koji je preminuo

2007. godine, bio najboqi

student Medicinskog fa-

kulteta u Beogradu, a kao

u~enik Gimnazije u ^a~ku

dobio je, 1937. godine, Sve-

tosavsku nagradu.

Doma}in slave bila je

porodica Mili}, Vladan i

Milica, ~iji su dva sina

u~enici ove {kole. Sveto-

savsku besedu, na sve~anoj

akademiji, odr`ao je pro-

fesor srpskog jezika i

kwi`evnosti Slobodan

Nikoli}, a u programu su

u~estvovali gimnazijalci

i u~enici Muzi~ke {kole.

Na sve~anosti su uru~ene i

jubilarne nagrade zaposle-

nima, kao i poveqe profe-

sorima u penziji.

U O[ “Milica Pavlo-

vi}” uloga doma}ina slave

ove godine je pripala Zora-

nu i @aklini Bojovi}, ~i-

ji je najstariji sin iza{ao

iz ove {kole, a dvojica

mla|ih su jo{ uvek weni

|aci. U ime lokalne uprave

u~enicima i nastavnicima

je slavu ~estitao gradona-

~elnik Vojislav Ili}.

Savindan je proslavqen

i u pojedinim mesnim za-

jednicama. U Mojsiwu je

prire|ena sve~ana akade-

mija i podeqeni paketi}i

najmla|im me{tanima.

Tradicionalna proslava

organizovana je i u grad-

skoj MZ “Palilula”, gde je

80 dece, koja poti~u iz po-

rodica slabijeg materijal-

nog stawa, dobilo pakete

{kolskog pribora i slat-

ki{a. ^estitaju}i mali-

{anima praznik narodni

poslanik Aleksandar Ra-

dojevi} je ukazao na zna~aj

o~uvawa tradicije i vaspi-

tavawa podmlatka u duhu

tradicionalnih vrednosti

i svetosavqa.

E. V.

^A^ANSKE [KOLE PROSLAVILE SAVINDAN

STIPENDIJA STUDENTU

AGRONOMSKOG FAKULTETA

U okviru obele`avawa Svetog Save, 27. januara je u

sali rektorata Univerziteta u Kragujevcu organizo-

vana sve~ana dodela stipendija najboqim studentima.

Na predlog Upravnog odbora Fondacije za stipendi-

rawe najboqih studenata u 2014. godini krajem prote-

kle godine objavqen je konkurs za studente zavr{ne go-

dine osnovnih akademskih studija, a me|u wima je Go-

ran Dra{kovi}, student Agronomskog fakulteta u

^a~ku, sa prose~nom ocenom 9, 29.

Dobitniku stipendije }e biti ispla}ivano po

15.000 dinara, tokom 12 meseci.

SLAVA \AKA, PROFESORA I RODITEQA

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 19SAVINDAN

- Tako glasi do sada naj-

boqe sro~ena definicija

Svetosavqa koju je dao

Sveti Justin ]elijski. -

Samo dobar pravoslavac

mo`e biti dobar Srbin, a

ne obrnuto - rekao je jerej

Slobodan Jakovqevi} u

svojoj besedi na ovoj sve-

~anosti, napomiwu}i i da

je Svetosavqe jedinstvena

pojava u istoriji hri-

{}anstva. - Prihod priku-

pqen od publike namewen

je sestrama Jovanovi} i

Ani Radosavqevi}.

Prvi put ove godine u or-

ganizaciji crkve Svetog

Vaznesewa i suorganiza-

ciji Doma kulture u ponedeqak

je odr`ana sve~ana Svetosavska

akademija “Izvor vode `ive”,

koju je Svetosavskom himnom

“Uskliknimo s qubavqu” otvo-

rio hor “Vaznesewski” pod

upravom dirigenta Jovane Pe-

{terac. O na{em najve}em Sve-

titequ i prvom srpskom autoke-

falnom episkopu Svetom Savi

prigodnu besedu govorio je jerej

Slobodan Jakovqevi}, najmla|i

u bratstvu Crkve Vaznesewa Go-

spodweg. Isti~u}i da Sveti Sa-

va spada u red izuzetnih istorij-

skih li~nosti, ne samo srpskog

naroda, ve} i cele Evrope, jerej

Jakovqevi} napomiwe da se ~e-

sto zaboravqa wegova uloga teo-

loga i duhovnika Crkve, a mnogo

vi{e govori i pi{e o Svetom

Savi diplomati, hagiografu,

kanoni~aru i prosvetitequ.

- Moramo zapamtiti da je on

pre svega svetiteq, pa tek onda

prosvetiteq, najpre monah, pa

tek onda princ, hodo~asnik, pa

tek onda dr`avnik, Sava, pa tek

onda Rastko. Lepa je i ta~na mi-

sao da je on na{ najve}i prosve-

titeq upravo zato {to je na{

najve}i svetiteq, jer je prosveta

samo projekcija svetosti, a zna-

mo da je svetost mera `ivqewa u

Bogu, kao izvoru svetosti. Sveti

Sava nas je ohristovio, dav{i

nam identitet i pe~at trajnog

usmerewa ka Jedinom Besmrt-

nom. Trebalo je snage, voqe i do-

sta strpqewa, pa od jednog polu-

hri{}anskog naroda stvoriti

narod sa jakom pravoslavnom

potkom. Wemu blagodare}i, srp-

ski narod nije obi~na i bezli~-

na nacija, nego svetosavski na-

rod. Zato mu u troparu i pevamo:

“Bio si nastavnik, prvoprestol-

nik i u~iteq puta, koji vodi u

`ivot, jer ~im si do{ao svetite-

qu Savo, prosvetio si svoju

otaxbinu, preporodiv{i je Du-

hom Svetim” - besedio je pored

ostalog jerej Jakovqevi} i na-

glasio da je Svetosavqe jedin-

stvena pojava u istoriji hri-

{}anstva.

Navode}i da se mnogi na ovaj

termin pozivaju osiroma{uju}i

wegovo zna~ewe, Jakovqevi} je

citirao i do sada najboqu defi-

niciju Svetosavqa, koju je sro-

~io Sveti Justin ]elijski:

“Pravoslavqe srpskog stila i

iskustva”. To zna~i da je on poi-

stovetio Pravoslavqe i Sveto-

savqe, a na pitawe {ta je sto`er

pravoslavqa, jerej odgovara:

“Ve~na istina da se u jednom

konkretnom istorijskom trenut-

ku Predve~ni Logos Drugo Lice

Svete Trojice Ovaplotio odno-

sno tajanstveno Telo postao. U

prostor i vreme se smestio onaj

koji je Vanvremeni i Vanpro-

storni, da bi nas od smrti izba-

vio. Ovo je ona istina koja je

Svetog Savu naterala da napu-

sti sve blagodeti koje je ~ovek

onda{weg vremana mogao da ima

i da bos po Svetoj Gori hoda, da

se moli i suze proliva, mole}i

se Svevi{wem za ceo svet. We-

gov biograf Domentijan opisuje

ga re~ima: “Postade stan samoga

Gospoda”. Za Srbe tada i svagda,

on je sav hodaju}e Jevan|eqe, ko-

je spaja zemaqsko i nebesko. Ako

ovu istinu o Logosu ne shvatimo

i ne prihvatimo kao Sveti Sava,

ako ne prihvatimo da je Hristos

zaista Bogo~ovek koji je iz mr-

tvih vaskrsao, onda je sve nebit-

no, onda je i Sveti Sava samo je-

dan od legendarnih, pa i nebit-

nih likova iz pro{losti, a Cr-

kva sama po sebi alegorija mu-

zejske starine. U Hristu je iden-

titet i Savin i na{ i upravo

zato {to su Svetosavqe i Pra-

voslavqe jedno, opasno je raz-

dvojiti ih i opasno je propagi-

rati Svetosavqe bez ukoreweno-

sti u Sveto predawe Crkve. Bez

toga, istakao je Jakovqevi}, ono

postaje jedna etno-politi~ka

ideologija, prazna qu{tura bez

stvarnog zna~aja i dubine, a

Sveti Sava pre svega i samo ro-

doqub, ~iji je najvi{i ciq bio

da nacionalno osvesti srpski

narod. Ali, on je bio i istinski

pravoslavni monah, episkop i

istinski rodoqub. Samo dobar

pravoslavac mo`e biti dobar

Srbin, a ne obrnuto. Stoga Sve-

tosavqe ne mo`e poslu`iti za

bilo kakvu iskqu~ivost i netr-

peqivost prema razli~itom od

nas, jer je “{irina” bila jedna

od wegovih najsjajnijih odlika.

Svetosavsko nasle|e nas obave-

zuje da Hrista svedo~imo uvek i

svagda kao pravi hri{}ani, ia-

ko dana{wi svet nije prirodno

okru`ewe za jednog hri{}anina,

smatra besednik.

- @ivimo u svetu moralnog

skepticizma, nihilizma post-

moderne ili post - post moder-

ne, odnosno tzv. “epohe mrtvog

Boga”, kako }e re}i jedan od pro-

fesora PBF-a. Ose}aj ve} vi|e-

nog, kolektivna depresija i glo-

balna dosada, emocionalna otu-

pqenost koja raste zahvaquju}i

konstantnom bombardovawu me-

dija “te{kim vestima” su jasno

uo~qive. Kao da nema Velike

pri~e spremne da motivi{e i

pokrene qude. Postmodserna gu-

ra hri{}ane u hri{}anstvo bez

Hrista... - isti~e Slobodan Ja-

kovqevi}.

Na hri{}anima je sada da se

klone religioznog individuali-

zma i vere bez dobrih dela, poru-

~uje on, jer je crkveni duh zajed-

ni{tva posledwa nada za post-

moderni svet koji je u agoniji.

Hri{}anski odgovor na ovo pi-

tawe, bio bi: “Nesbi~na, sebe-

darna, delatna, hri{}anska qu-

bav. Etos zadu`binarstva, milo-

sr|a, bratoqubqa, slu`ewa bli-

`wem, ma ko on bio, jeste ne{to

{to se od hri{}anstva danas ap-

solutno o~ekuje i {to stavqa na

probu na{u istinsku veru...”

Svetosavska akademija imala

je i humanitarni karakter. Pri-

hod prikupqen od publike na

ovoj sve~anosti namewen je se-

strama Jovanovi} i Ani Radosa-

vqevi}. Program su obele`ile

izuzetno izvedena duhovna muzi-

ka i recitali posve}eni svetov-

nom i duhovnom putu Rastaka

Save Nemawi}a, koji su izveli

hor “Vaznesewski”, Mina Mati-

ja{evi}, u~enici {kola “1. no-

vembar”, “Vuk Karaxi}” i ~a-

~anske Gimnazije, glumci Dra-

gana Milo{evi} i Bratislav

Jankovi}. Sve~ana akademija za-

vr{ena je tradicionalnom po-

rukom “Da `ivimo svi u slozi,

Sveti Savo ti pomozi”...

Z. L. S.

SVETOSAVSKA AKADEMIJA „IZVOR VODE @IVE” CRKVE SVETOG VAZNESEWA

„PRAVOSLAVQE

SRPSKOG STILA

I ISKUSTVA“

Na Svetosavskom literarnom konkursu za u~enike dodeqene su

nagrade u dve kategorije. Me|u sredwo{kolcima prvonagra|ena je

Milica Terzi}, 1. r. Tehni~ka {kola; druga je Jelena Radovano-

vi}, 4. r. Ekonomska {kola i tre}a Tamara Aleksi}, 2. r. Prehram-

beno ugostiteqska {kola. U kategoriji osnovaca, najuspe{niji

rad potpisala je An|ela Milovanovi}, 8. r. O[ “Dr Dragi{a

Mi{ovi}”; drugi je Vladimir Kandi}, 7. r. O[ “Milica Pavlo-

vi}”, a tre}a je Emilija Moji}, 3. r. O[ “Vuk Karaxi}”.

NAGRA\ENI NA SVETOSAVSKOM KONKURSU

[to je du{a u telu, to su

hri{}ani u svetu… Gospo-

de, premila tajno moja, kako

je lak ovaj svet, kada ga me-

rim tobom... Kad sam se ve-

zao za tebe Qubavi moja, sve

qubavi su popucale... [ta

vredi du{a, ako u woj Ti ne

bdi{... Ja znam ko sam, po

zvonu {to sa zadu`bine Ne-

mawi}a se ~uje...

KROZ MOLITVE GOSPODU

20 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Gre{ka je soliti jelo na

kraju kuvawa jer }e se izgu-

biti ukus, posebno namirni-

cama kao {to su pasuq, gra-

{ak i krompir, jer upijaju

so tokom kuvawa.

Presoqeno pe~ewe uvi-

jte u ~istu salvetu pokva{e-

nu vodom. Preko salvete po-

spite malo soli, pa sve sta-

vite u ve}i sud i poklopite.

Posle pola sata skinite

salvetu. Na wemu }e se

obrazovati sitni kristali

soli izvu~ene iz pe~ewa.

Hleb }e ostati du`e me-

kan ako u kutiji za hleb sta-

vite pola jabuke ili kocke

{e}era.

Zagorelom mleku otklo-

ni}ete neprijatan miris

ako ga jo{ jednom prokuvate

u drugoj ~iniji sa vanil {e-

}erom.

Kola~ }e biti mnogo so~-

niji ako deo putera ili

margarina zamenite sa

uqem.

Fleke od ~aja na posu-

|u otkloni}ete sa soqu. Po-

spite so na posudu, blago

nakvasite, malo istrqajte i

isperite.

Stavite li kola~e ili

tortu u hermeti~ki za-

tvorenu posudu, du`e

}e ostati sve`i ako pored

wih stavite i nekoliko kocki-

ca {e}era.

Stavite li pored sira

i kockice {e}era, one

}e spre~iti kvarewe i

pojavu plesni.

Secko ili mlin ~esto

pokupi jake mirise ili

masno}u. O~isti}ete

ga tako {to u wega sipate ~e-

tvrtinu {oqice {e}era i

ukqu~ite na dva do tri minu-

ta. Istresite i o~istite sun-

|erom.

Da vam cve}e u vazi

du`e traje tri ka{ike

{e}era pome{ajte sa

dve ka{ike belog sir}eta i

malo tople vode ({e}er }e

hraniti biqke a sir}e spre-

~avati stvarawe bakterija).

Da se re{ite buba-

{vaba pome{ajte {e-

}er sa pra{kom za

pecivo i pospite po proble-

mati~nim mestima. [e}er }e

privu}i bube, a pra{ak za

pecivo }e ih uni{titi. ^esto

mewajte prah.

Odstranite fleke od

trave. Napravite sme-

su od tople vode i {e-

}era, pa je nanesite na mesta

na ode}i koja ste zaprqali

travom. Ostavite sat vreme-

na ili du`e (zavisno od tvr-

dokornosti fleke) a zatim

operite kao i obi~no.

Da vam ru` bude po-

stojaniji nama`ite ga

na usne, stavite malo

{e}era preko i posle minut

dva poli`ite.

1.

4.

5.

6.

7.

2.

3.

DA LI ZNATE

[TA SVE MO@ETE

SA [E]EROM?

Priprema:

U 1 dl mlakog mleka dodati ka{i~i-

cu bra{na, {e}era i izdrobqenog kva-

sca. Ostaviti da naraste. U posudu za

me{awe sipati bra{no, so i pra{ak za

pecivo. Dodati uqe, jaje, jogurt, nado-

{li kvasac i ostalim mlakim mlekom

ume{ati testo. Testo ostaviti u fri-

`ider da stoji 1 sat pa ga premesiti,

rastawiti oklagijom i ostaviti da od-

stoji jo{ 15 min. ^a{om vaditi krugo-

ve i na polovinu filovati, poklopiti

drugom polovinom i pritisnuti krajeve

viqu{kom da se slepe. Pr`iti na uqu

sa obe strane.

Potrebno:

2 dl mleka

700 gr bra{na

30 gr kvasca

Ka{ikica soli, ka{i~ica {e}era

Pola pra{ka za pecivo

2 ka{ike uqa

1 jaje

1 ~a{a jogurta

Sastojci za fil:

250g salame

100g ka~kavaqa

3-4 ka{i~ice ke~apa ili kuvanog paradajza

malo origana

{unku i ka~kavaq sitno ise}i i pome-

{ati sa ke~apom i origanom

Potrebno:

kg tele}e xigerice

4 glavice luka

2 ~ena belog luka

1 dl crnog vina

2 ka{ike nasecka-

nog per{una

4 ka{ike maslino-

vaog uqa

so, biber

kri{ke limuna (po

`eqi)

Priprema:

Luk oqu{titi i narezati

na tanke koluti}e. Zagrejati u

tigawu maslinovo uqe i din-

stati crni i beli luk, dok ne

omek{a i lagano porumeni pa

ga izvaditi i ostaviti na ta-

wir sa strane. Xigericu ise-

}i na vrlo tanke {icle i

kratko propr`iti na uqu na

kojem se dinstao luk. Gotovu

posoliti i pobiberiti i sta-

viti preko luka. Na kraju u

tigaw sa masno}om sipati cr-

no vino kako i kada provri

preliti xigericu i luk. Sve

posuti naseckanim per{unom.

Kao prilog najboqe je po-

slu`iti palentu.

Fil:

500 ml slatke pavlake

1 kesica `elatina

@elatin razmutiti sa 4

ka{ike hladne vode, kad

nabubri otopiti na

sredwoj temperatuti i

umutiti sa pavlakom.

Glazura:

200 g ~okolade za kuva-

we

150 g maslaca

4 ka{ike uqa

^okoladu i margarin

rastopiti na pari pa

ume{ati uqe.

Prvu koru, namazati polovinom fila, preliti po-

lovinom glazure, ostaviti da se glazura stegne (mo`ei

u fri`ideru) pa staviti drugu polovinu fila, pa

drugu koru i premazati sa ostatkom glazure.

Priprema:

Umutiti `uman-

ca sa {e}erom, do-

dati vodu, na smesu

prosejati bra{no,

kakao i pra{ak za

pecivo. Lagano me-

{aju}i dodati sneg

od belanaca.

Ispe}i biskvite u rer-

ni na 180 C (kalup 20×35).

Umutiti dve kore od:

3 jaja

3 ka{ike {e}era

3 ka{ike hladne vode

3 ka{ike glatkog bra{na

1 ka{ika kakaa

1/2 pra{ak za pecivo

HOROSKOPPETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 21

OVAN

On je prvi, on uvek mora

da bude prvi u svemu. I ni-

je ga briga {to drugi kolu-

taju o~ima kada krene sa

svojim pri~ama – ja pa ja,

…sebe smatraju neustra{i-

vima, a okolina ih uglav-

nom gleda kao osobe koje ju-

re kao muva bez glave da bi

dobili ono {to ho}e.. Po pravilu su hiper-aktivni i

puni energije. Veoma su impulsivni, reaguju odmah, bez

pitawa za obja{wewe, pa se kasnije kaju. Zbog toga su wi-

hovi `ivoti ispuweni dramom i ponekad nepotrebnim

incidentima. Skromnost je za wih nepoznata re~. Ako

stvari ne idu dovoqno brzo postaju nervozni ili nepri-

jatni za svoju okolinu. Po{to su izuzetno aktivne osobe,

ne trpe ograni~ewa niti posesivne veze i ~esto putuju,

da se ne bi osetili zarobqeno u kolote~ini svakodnev-

nog `ivota.

BIK

Bikovi su poznati po

svojoj tvrdoglavosti, zato

nemojte da o~ekujete da }ete

ikada pobediti u sva|i.

Oni jednostavno ne popu-

{taju i toliko su tvrdo-

glavi da ~esto rade protiv

sebe. Nemogu}e im je doka-

zati da nisu u pravu, a ~ak

i ako sami to znaju nikada

ne}e priznati zbog ~ega je sa wima tesko razgovarati i

naterati ih da sagledaju sve aspekte neke pri~e . Tvrdo-

glavost ih ometa i u napredovawu, pa }e ~esto odbiti

mnoge primamqive ponude, samo zbog toga {to ne vole

promene i insistiraju da sve ostane kako je bilo. Te{ko

se emotivno otvaraju, pa od wih ne mo`ete o~ekivati da

s vama dele svoje brige. Veoma su toleratni ali kad eks-

plodiraju onda je boqe da ste od wih {to daqe.

BLIZANCI

Blizanac ~esto zapo~i-

we veoma mnogo stvari i

poslova odjednom, a na kra-

ju ne zavr{i ni{ta. Najve-

}a mana qudi u ovom znaku

je {to toliko ~esto mewa-

ju mi{qewe da okolina

ima ose}aj da nisu dosled-

ni. Blizance uvek privla-

~e nove stvari i zbog toga

jedan dan misle jedno, a drugi drugo. Ova osobina ih pri-

kazuje kao osobu na koju se ne mo`e osloniti. Blizance

kada razbesnite, posegnu}e za niskim udarcima, re~ima

koje poga|aju protivnika tamo gde je najslabiji.Tada }e i

vikati, pa ne}e slu{ati argumente druge strane. Pred-

nost ovog znaka je {to se brzo odquti i bude spreman da

pre|e preko sva|e bez zamerawa.

RAK

Ponekad Rak nema snage

da se suo~i sa `ivotom. Su-

vi{e je osetqiv, naro~ito

kada oseti nepravdu na se-

bi. Kad nesre}a stigne,

Rak naj~e{}e di`e ruke od

svega i nemo}no i tragi~no

ka`e: „Bi}e {ta }e biti“.

Nema ambicije i sve {to mu izgleda te{ko lako }e osta-

viti drugima.Ove qude mo`e duboko povrediti kon-

struktivna kritika ili o{tra re~. Vrlo su ne`ni i

skloni promenama raspolo`ewa, pa ako imaju jedan od

lo{ijih dana, sve {to ka`ete ima posebnu te`inu, a za

jednu pogre{nu re~ on se povla~i u svoju qu{turu, gde

tu`no i usamqeno le~i svoje zami{qene rane. @ena Rak

mo`e da zapla~e kad i najmawa sitnica nije u redu.

LAV

Lav mo`e da bude veoma

arogantan. Misli da niko

osim wega ne zaslu`uje da

bude vo|a. I da je samo on

sposoban za prave stvari.

Sa druge strane, Lav pone-

kad veoma voli da gospodari

qudima kako u svojoj ku}i,

tako i na poslu. Nesposoban

je da primi kritiku na svoj ra~un a ukoliko ga na neki

na~in omalova`ite ili ponizite, izbrisa}e vas iz `i-

vota. Mo`e da bude egocentri~an do nemogu}ih razmera,

i taj Lav veoma malo brine {ta drugi misle ili ose}aju.

Mo`e da bude neotesan i surov.

DEVICA

Ponekad je suvi{e kri-

ti~na. Misli da samo ona

mo`e da uradi stvari na

pravi na~in. Device nisu

zlobne i nije im namera da

nekoga povrede, ali wihove

kritike i saveti ~esto kod

drugih izazivaju nezadovoq-

stvo. Mo`e da bude veoma

netakti~na insistiraju}i

na nekim zanemarqivim detaqima. Devicama je te{ko

uputiti pohvalu, jer uvek smatraju da mo`e boqe. Vreme-

nom mogu nau~iti da ubla`e svoju potrebu za kritikova-

wem zbog mira u ku}i, ali duboko u sebi i daqe postoji

`eqa da vam ka`u u ~emu ste pogre{ili.

VAGA

Da bi sa~uvale mir i harmoniju, Vage su u stawu da

u~ine sve, pa I da slazu . Zele da se svakome svide, I to

je upravo wihova najve}a mana. Ako im se suprotstavite,

mnoge Vage }e se slo`iti sa vama, ~ak i kada znaju da su

u pravu. Rasprava ~ak i o onome u {ta veruju, mo`e za

wih da bude veoma uznemiruju}a. Mnoge od wih nemaju

snage da se suo~e sa `ivotom. Vi{e vole da `ive u svom

svetu, koji su same za sebe izmislile...

[KORPIJA

[korpije znaju da budu i

preosetqive. ^esto mogu da

vide nepravdu tamo gde je ne-

ma. A tada su nemilosrdne.

Kada je povre|ena [korpi-

ja zaboravqa na sve ostalo

i obsednuta je u `eqi da ne-

kome vrati milo za drago i

poka`e da je pogre{io {to

se s wom igrao. [korpija je

spremna da mnogo toga `r-

tvuje a na tom putu neretko

uni{ti i sebe. Mogu da budu veoma ponosne, ali i nesno-

sne zbog svoje arogancije. Tvrdoglave su, a od sopstvenih

principa prave zakone sveta.

STRELAC

Strelci se ne dr`e ~vrsto svojih planova i ~esto ska-

~u sa jednog posla na drugi. Mogu da budu veoma ne di-

sciplinovani i da uludo tro{e svoju energiju. Odustaju

lako od svega {to ih zamara i {to im je dosadno ali

retko }e nau~iti iz sopstvenih gre{aka Nemaju glavu

stvorenu za novac i uvek preteraju sa izdacima Neki

Strelci mogu da preduzimaju budalaste rizike i skloni

su kockawu. Mnogi su neobazrivi i brzopleti, tako da

i sami sebi zapu{e usta. Znaju da nepa`qivo povrede

druge, kad su sujetni ili iskreni u pogre{nom trenutku

JARAC

Wihov prioritet je posao

i to }e vam jasno dati do zna-

wa. Sve {to rade, rade is-

kqu~ivo zbog sebe i nije ih

briga ho}e li vas usput po-

vrediti. Mo`e da bude prete-

rano kriti~an prema drugi-

ma i o~ekuje od drugih da `i-

ve po wegovim propisima.

Stra{no je tvrdoglav, ~ak i kad vidi da potpuno gre{i.

Te{ko pokazuje svoja ose}awa, jer to smatra slabo-

{}u. Za wih je normalno da emocije dr`e pod kontrolom

pa ih nikad ne}ete videti kako se sva|aju pred drugima,

podi`u glas ili iskazuju qutwu Retki su trenuci kada

dozvoli da padne wegova hladna maska ali su vredni ~e-

kawa.

VODOLIJA

Vodolija je velika sawa-

lica Najve}a mana ovih qu-

di je wihova potreba da u sve-

mu uvek budu druga~iji. Pre-

terano se odaje ma{tawu, ta-

ko da povratak u svet realno-

sti za ovu osobu mo`e da bude

bolan. Neke Vodolije su

iskreno ube|ene da su neupo-

redivo pametnije i sposob-

nije od drugih. Uvek `ele da budu druga~iji, vole da se o

wima pri~a i da ostavqaju utisak, a posebno su sre}ni

ako mogu nekoga {okirati svojim izgledom, pona{awem

ili idejama.. Nikad ne priznaju sopstvene gre{ke. Nije

retkost da su Vodolije fanatici kada u ne{to veruju.

RIBE

Ribe ~esto mogu da donose

pogre{ne odluke ili rade

stvari koje se u wihovoj gla-

vi ne ~ine tako stra{nim, a

druge qude mogu povredi-

ti. Kad im ne{to ne polazi

za rukom, skloni su da se pot-

puno osame i da tako razmi-

{qaju o svojoj zloj sudbini.

Sklone su depresiji, izgleda-

ju tu`no i napu{teno. Riba ~esto be`i od surove i hlad-

ne stvarnosti ~itawem, slikawem, svirawem ili gleda-

wem filmova i sapunica, a wihova potreba za begom mo-

`e biti problem ukoliko ga potra`e u alkoholu ili ra-

znim opijatima.

NEGATIVNE OSOBINE HOROSKOPSKIH ZNAKOVA

TVRDOGLAV

BIK

PREOSETQIV

RAK

OSVETOQUBIVA

[KORPIJA

22 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

DE^IJA STRANA

Bogdan Ristanovi}:

- Sre}an sam kad se

igram sa drugarima.

Vawa Ili}:

- Sre}an sam kad se

igram sa svojim druga-

rima u vrti}u.

Mina Vasovi}:

- Sre}na sam kad

dobijem igra~ku.

Jana Matovi}:

- Sre}na sam zato

{to dolazim u vrti}.

Martina Pani}:

- Sre}na sam kad idem

negde na ro|endan, ili

negde.

Aleksandra Stankovi}:

- Kad se igram sa sestra-

ma, kad ona ne{to sme{no

uradi i ja woj, kad se ma-

ma i tata igraju sa nama.

Starija grupa, petogodi{wi mali{ani iz vrti}a „Majski cvet“

Uzoru je podno sta-

bla iznikao malen

Cvet. I tek {to je

otvorio o~i, ugledao je

Stablo. - Ti si, sigurno,

veliki Cvet - re~e mu.

- Ne, ja nisam Cvet.

Ja sam Stablo - odgov-

ori Stablo. - Kakva je

razlika izme|u Stabla

i Cveta? - upita Cvet.

- Mi Stabla izdr`imo

i najja~e vetrove, a vi,

Cvetovi, prehladite se

i od najbla`eg lahora. -

To je sve? - ponovno

upita Cvet. - Vas mogu

ubrati i darovati. Vas

se mo`e staviti u vazu

i negovati.

A s nama Stablima je

druk~ije. Nas ne mogu

ubrati i pokloniti.

I ne mogu nas stavi-

ti u vazu i negovati.

Mi uvek ostajemo po

strani. - Zar smo mi

Cvetovi na putu?

- Ne, uglavnom niste.

Ali vas primete i kada

ste daleko od puta.

^esto vas i pogaze.

Uostalom, lako je pogaz-

iti one koji vole, jer

oni nisu za{ti}eni. -

[ta se dogodi kada

neko pogazi Cvet?

- To se uvek sazna. I

zbog toga se mo`e

mnogo plakati. Neki i

nakon mnogo vremena

spomiwu prega`en

cvet. Nas Stabla niko

ne mo`e pregaziti, ali

nas i ne vole kao {to

vole Cvetove.

- Onda si ti - re~e

mu Cvet - izuzetak

me|u Stablima, jer

tebe voli jedan mali

Cvet.

Kada je oko podneva

pripeklo sunce, Stablo

je svojom senom

za{titilo Cveti}.

Drvo i cvet

U TRI KORAKA ]E[ NACRTATI PRELEP CVET.

LAVI

RI

NT

Najve}i cvet na svetu, titan

arum, procvetao je u {vaj-

carskom gradu Bazelu. Xinovska

biqka je visoka 2.3 metra i

cveta jednom u nekoliko godina,

a cvet `ivi samo jedan ili dva

dana.

Najstariji cvet na svetu je

otkriven 2002, u severoisto~noj

Kini. Archaefructus sinensis-

bloomed je ime cveta starog

oko 125 miliona godina.

Izgledom podse}a na lokvaw.

Najstarije drvo na svetu je

smreka, tvrde {vedski

nau~nici. Oni su na planini

Fulu, u centralnoj provinciji

Dalarna, na nadmorskoj visini

od 2.985 m 2004. godine otkrili

smreku sa geneti~kim materi-

jalom starim 9.550 godina

Prona|i deset razlika

DA L

I ZN

A[

KOJA JE TVOJA

OMIQENA BOJA CVETA?

Nau~ite da crtate cvet i obojite ga omiqenom bojom.

[TA

DECA KA@U:

KADA SI

SRE]AN/NA?

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 23GORWI MILANOVAC

Nakon nedavnog su-

sreta sa rukovod-

stvom gorwomila-

nova~ke kompanije “Swis-

slion-Takovo”, a u ciqu una-

pre|ewa ve} postoje}e sa-

radwe privrede i lokalne

samouprave, predsednik

op{tine Gorwi Milano-

vac Milisav Mirkovi} i

wegovi saradnici su pose-

tili u utorak, 28. januara,

kompaniju za proizvodwu

name{taja “Classic Style

Furniture” u Prawanima. U

prvom delu posete odr`an

je radni sastanak sa gene-

ralnim direktorom ovog

preduze}a Bronislavom

Bialoblockim i wegovom

zamenicom @eqkom Guti}.

Generalni direktor Bi-

aloblockim upoznao je

predsednika op{tine da

rukovodstvo Kompanije

planira da u ovoj godini

izgradi nove objekte u ci-

qu pro{irewa proizvod-

nih kapaciteta. To bi do-

velo do pove}awa izvoza sa

trenutnih pet na 10 milio-

na evra, ali samim tim i

otvarawe novih radnih me-

sta. Za realizaciju ovih

planova, kako je istakao ge-

neralni direktor Bialo-

blocki, neophodno je da se

u saradwi sa lokalnom sa-

moupravom re{e odre|eni

problemi u oblasti komu-

nalne infrastrukture.

Predsednik Mirkovi} je

istakao da je lokalna samo-

uprava uvek spremna da po-

dr`i privrednike i da }e

problem o kome su govori-

li biti razre{en u najkra-

}em mogu}em roku. On je,

tako|e, naglasio da }e op-

{tina Gorwi Milanovac,

u granicama zakonskih mo-

gu}nosti, podr`avati i

pomagati sve aktivnosti

koje su usmerene na otvara-

we novih, ali i o~uvawe

postoje}ih radnih mesta u

gorwomilanova~koj pri-

vredi.

Mirkovi} je pohvalio

poslovne rezultate kompa-

nije “Classic Style Furnitu-

re”, nagla{avaju}i da }e

planiranim pro{irewem

proizvodnih kapaciteta i

novim zapo{qavawem ovaj

kolektiv pru`iti jo{

sna`niji doprinos razvo-

ju ~itavog prawanskog

kraja, pa samim tim i gor-

womilanova~ke op{tine.

Nakon zavr{etka rad-

nog sastanka, predstavni-

ci gorwomilanova~ke op-

{tine su obi{li i proiz-

vodne pogone cewene pra-

wanske kompanije.

„Jedno~inke“ Antona

Pavlovi~a ^ehova, u iz-

vo|ewu Milanova~kog po-

zori{ta, prema oceni se-

lektora jedna je od pet naj-

boqih predstava u 2013.

godini i bi}e izvedena na

zavr{nici festivala

“Milivojev {tap i {e-

{ir” u Po`arevcu.

Festival je posve}en

jednom od najve}ih bardo-

va srpskog glumi{ta Mi-

livoju @ivanovi}u i bi-

}e organizovan u februa-

ru, jubilarni deseti put.

Nastup na jednom od naj-

reprezentativnijih fe-

stivala u Srbiji, koji se

organiziju u slavu glu-

ma~kog poziva, predsta-

vqa priliku da Milano-

va~ko pozori{te u najbo-

qem svetlu predstavi op-

{tinu Gorwi Milanovac

i ~itav rudni~ko-takov-

ski kraj, kao regiju u kojoj

se pozori{ni amaterizam

neguje punih 110 godina.

Pored Milanov~ana,

za „Milivojev {tap i {e-

{ir“, ove godine nadmeta-

}e se i gradska pozori{ta

iz Petrovca na Mlavi,

Vaqeva, Uba i Po`arev-

ca. U ~ast pobednika, na

sve~anom zavr{etku Fe-

stivala revijalno }e na-

stupiti aleksina~ki ama-

teri, {estoplasirani me-

|u 30 i vi{e predstava, iz

isto toliko gradova Sr-

bije koji su ove godine bi-

li u konkurenciji.

Nastup Milanova~kog

pozori{ta, na velikoj

sceni Centra za kulturu u

Po`arevcu predvi|en je

za 23. februar. Pored

„Jedno~inki“, posetioci

Festivala, ali i svi emi-

nentni pozori{ni umet-

nici koji }e tih dana bo-

raviti u Po`arevcu, mo-

}i }e da pogledaju i pred-

stave: „Narodni posla-

nik“ (Petrovac na Mla-

vi), „Stradija“ (Vaqevo),

„Kamen za pod glavu“ (Ub)

i „Nesre}a zbog ne`nog

srca“ (Po`arevac).

“Jedno~inke” Antona

Pavlovi~a ^ehova, u re-

`iji Branka Kne`evi}a,

do sada su oven~ane zlat-

nim peharom 19. Sabora

kulturnog stvarala{tva

Srbije. Da podsetimo,

pro`ete su humorom i

blagom ironijom. U wima

se prikazuju qudi koje je

dru{tvena sredina izob-

li~ila i otu|ila. Obli-

kovane su druga~ijom teh-

nikom od na~ina pisawa

ruskih realisti~kih pri-

poveda~a - u wima nema ju-

naka, nema velikih zbiva-

wa i nema zamr{ene fabu-

le. ^ehov je u wih ugradio

lirske digresije, muzi~ke

elemente i obi~ni jezik, a

Kne`evi} je na toj matri-

ci postavio komad.

U predstavi nastupaju:

Marija Todorovi}, Alek-

sandar Avramovi}, Ivica

Todorovi}, Dra{ko

Obrenovi}, Predrag Lo-

{i}, Branko Kne`evi} i

Viktor Savi}. Kostime je

osmislila Biqana Kne-

`evi}, a majstor svetla i

tona je Milo{ Mijato-

vi}. Nesebi~nu pomo} u

realizaciji predstave

pru`ila je dramska umet-

nica Qiqana Dragutino-

vi}.

Vr{imo usluge:

- pomo} u ku}i (~i{}ewe Va{ih stanova, pe-

glawe, priprema Va{ih slava, svadbi, ro|en-

dana...)

- ~i{}ewe i odr`avawe poslovnih prostorija

- ~i{}ewe novoizgra|enih stambenih i po-

slovnih prostorija i priprema za tehni~ki

prijem zgrada

- bebi siter servis Vam je na raspolagawu 24

~asa dnevno

- nega starih i bolesnih osoba

- medicinska nega (kupawe pokretnih i nepo-

kretnih osoba i dr.)

- prawe i peglawe u na{oj perionici (stol-

waka, posteqine, }ebadi, zavesa i ostalog ru-

bqa)

- selidbene usluge (prevoz name{taja, uno{e-

we, izno{ewe, demonta`a i monta`a name-

{taja)

- sre|ivawe travnatih povr{ina, va{ih dvo-

ri{ta (na mese~nom nivou)

- majstorije u ku}i – haus majstor

- molerske radove

- tapetarske

- vodoinstalaterske

- zidarske

- kerami~ke usluge

- elektro popravke

- ~i{}ewe tepiha

- ~i{}ewe zgrada

- popravka kompjutera i

wihovo odr`avawe

- popravka i izrada va-

{ih akusti~nih i elek-

tri~nih `i~anih in-

strumenata (gitara,

mandolina,

bas primova,

i dr.)

- dekoracije – ukra{avawe sala za svadbe, ro-

|endane, i ispra}aje)

- frizerske usluge (u va{im prostorijama)

- visinsko prawe stakala

- ~i{}ewe tvrdih podova i wihovo polirawe

(plo~ica, mermera i itd.)

- ~i{}ewe dimwaka

Tel.fah. 032/374-244,

Tel. 373-233, 064/133-70-33

Agencija V R E D N I C A

PRAWANSKA KOMPANIJA „CLASSIC STYLE FURNITURE”

PLANIRAJU OTVARAWE NOVIH

RADNIH MESTA I VE]I IZVOZ

VELIKI USPEH MILANOVA^KOG POZORI[TA

U KONKURENCIJI ZA

„MILIVOJEV [TAP I [E[IR“

24 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINELU^ANI

Na 45. sednici Op-

{tinskog ve}a u

Lu~anima, koja je

trajala ~etiri sa-

ta, razmatrano je

12 ta~aka dnevnog

reda. Sednici je

prisustvovalo de-

vet ~lanova Op-

{tinskog ve}a.

Nakon usvajawa za-

pisnika sa pret-

hodne dve sednice,

~lanovi Op{tinskog ve}a

su razmatrali i usvojili

predlo`ene izmene odluke

o kriterijumima i merili-

ma za utvr|ivawe naknade

za gra|evinsko zemqi{te.

Kako u predlogu stoji, vi-

sina naknade za ure|ewe

gra|evinskog zemqi{ta

umawuje se u postupku lega-

lizacije za iznos od 10 od-

sto vlasniku bespravno iz-

gra|enog porodi~nog stam-

benog objekta ili stana u

stambenoj zgradi, koji je

izgradwom ili kupovinom

trajno re{avao svoje stam-

beno pitawe, ukoliko on

ili ~lanovi wegovog po-

rodi~nog doma}instva ne-

maju drugu nepokretnost za

stanovawe. Visina nakna-

de se umawuje i ukoliko je

vlasnik porodi~nog stam-

benog objekta invalid, sa-

mohrani roditeq ili ko-

risnik socijalne pomo}i.

Vlasnici objekata izgra-

|enih bez gra|evinske do-

zvole, odnosno odobrewa

za izgradwu, koji su opre-

mili gra|evinsko zemqi-

{te sopstvenim ili sred-

stvima mesnog samodopri-

nosa, tako|e ostvaruju pra-

vo na umawewe naknade za

ure|ivawe gra|evinskog

zemqi{ta i to srazmerno

u~e{}u u opremawu.

^lanovi Op{tinskog

ve}a su dali svoju sagla-

snost na program rada Me-

|uop{tinskog istorijskog

arhiva za grad ^a~ak i op-

{tine Gorwi Milanovac

i Lu~ani za 2014. godinu.

Osim redovnih aktivnosti

na o~uvawu kulturnog bla-

ga, na osnovu posebnog

programa obele`avawa

stogodi{wice od po~etka

Prvog svetskog rata, svi

arhivi u Srbiji }e, pa sa-

mim tim i Me|uop{tin-

ski istorijski arhiv u

^a~ku, u ovoj godini na

svetlost dana izneti sva

dokumenta, koja se ~uvaju u

wihovim depoima, vezana

za de{avawa iz perioda

velikog rata. Kako je ista-

kao Mladomir Sreteno-

vi}, predsednik op{tine,

dosada{wa saradwa sa

Me|uop{tinskim istorij-

skim arhivom je bila na

izuzetno visokom nivou.

Takva bi trebalo da bude i

u budu}em periodu u inte-

resu o~uvawa arhivske

gra|e.

^lanovi Op{tinskog

ve}a su razmatrali pro-

gram poslovawa Javnog

preduze}a “Direkcija za

izgradwu op{tine Lu~a-

ni” za 2014. godinu, jer je

prilikom wegovog usvaja-

wa sugerisano da se poje-

dini segmenti ovog va`nog

dokumenta detaqnije obra-

de. Nenad Matija{evi}, v.

d. direktora preduze}a, iz-

vestio je ve}nike o predu-

zetim aktivnostima u

oblasti vodosnabdevawa,

ali su oni zahtevali i do-

punske informacije. Govo-

rilo se i o potrebi racio-

nalizacije javne rasvete,

uz zamerku da se o ovoj te-

mi u vi{e navrata raspra-

vqalo, ali da “Direkcija

za izgradwu” jo{ uvek nije

preduzela bilo kakve ak-

tivnosti na tom planu. I

predsednik op{tine Sre-

tenovi} je izneo stav da

program poslovawa ovog

javnog preduze}a mora

imati deo koji je posebno

posve}en racionalizaciji

javne rasvete, ali i wenoj

daqoj izgradwi. Sreteno-

vi} je, tako|e, zamerio da

ovaj va`an dokument ne

tretira problematiku seo-

skih vodovoda i kanaliza-

cije i predlo`io je da se

svi predo~eni nedostaci u

{to skorijem roku otklo-

ne. Ve}e je dalo podr{ku

dopuwenom programu po-

slovawa, uz sugestiju da se

sve ono o ~emu su ve}nici

govorili na ovoj najnovi-

joj sednici ugradi u fi-

nalnu verziju dokumenta.

Ve}e je razmatralo i

predloge sistematizacije

radnih mesta javnih predu-

ze}a “Direkcija za izgrad-

wu op{tine Lu~ani” i

“Komunalac”. Razamatran

je i cenovnik komunalnih

usluga JKP “Komunalac”,

koji je ve} usvojen u okviru

programa poslovawa. Ve}-

nici su na jednoj od svojih

ranijih sednica proceni-

li da bi pojedine segmente

cenovnika trebalo prei-

spitati. Nakon temeqne

diskusije, ve}nici su se sa-

glasili da bi cene vode i

izno{ewa sme}a za pri-

vrednike, {kole i obdani-

{ta trebalo sniziti. Mi-

roslav Radoji~i} je pitao

da li “Komunalac” predu-

zima bilo kakve mere da

umawi enormno visoke gu-

bitke vode. Ukoliko se ne-

{to konkretno ne predu-

zme na tom planu, ko zna

koliko }e voda ko{tati u

nekom narednom periodu,

jer te gubitke neko mora da

plati, zakqu~io je Radoji-

~i}. Bilo je primedbi i da

su cene prikqu~aka na vo-

dovodnu i kanalizacionu

mre`u izuzetno visoke.

Direktor “Komunalca”

Rade Milutinovi} je zamo-

lio ve}nike da daju sagla-

snost na dostavqeni ce-

novnik usluga, jer bi svaka

ozbiqnija korekcija cena

ugrozila poslovawe predu-

ze}a. Istakao je da je voda

na podru~ju op{tine Lu-

~ani daleko jeftnija nego

u okolnim lokalnim samo-

upravama. Doma}instva je

pla}aju 32,60 dinara po

metru kubnom. Vaspitno-

obrazovne i zdravstvene

ustanove pla}aju vodu 61, a

privrednici 110 dinara

po kubiku. Bez obzira na

iznete argumente direkto-

ra Milutinovi}a, Ve}e je

zadr`alo stav da cene vode

za pivrednike i buxetske

korisnike moraju biti

umawene, jer su za postoje-

}e ekonomske uslove isuvi-

{e visoke.

Kako je naglasio Srete-

novi}, zelene pijace u Lu-

~anima i Gu~i nisu onakve

kakve bi trebalo da budu,

pa bi i cene zakupa pija~-

nog prostora shodno tome

trebalo umawiti. Ve}nici

su tako|e zakqu~ili da

JKP “Komunalac” u nared-

nom periodu mora osmi-

sliti projekte za stvarawe

boqih uslova i osavreme-

wavawe zelenih pijaca u

obe varo{ice. U `i`i in-

teresovawa se na{ao i za-

kup grobnih mesta. Ve}ni-

ci su, tako|e, sugerisali

“Komunalcu” da preispita

i koriguje cene zakupa

grobnih mesta, jer su po

wihovom mi{qewu nepri-

mereno visoke. Grobqa se

dobro odr`avaju, ali bi

trebalo voditi ra~una da

su se u dosada{woj praksi

o otkupu zemqi{ta i in-

frastrukturnom opremawu

grobaqa naj~e{}e brinule

mesne zajednice i lokalna

samouprava. Kako je re~e-

no na sednici, ukoliko

JKP “Komunalac” ima na-

meru da kompletno gazduje

grobqima trebalo bi da

osmisli adekvatan pro-

gram za daqa ulagawa u

wihovo infrastrukturno

opremawe i pro{irewe,

ali u postoje}im okolno-

stima treba da umawi ce-

ne zakupa grobnih mesta.

Ve}nici su razmatrali

i prihvatili izve{taj Ko-

misije za procenu osnova-

nosti zahteva gra|ana i

visine naknade {tete na-

stale usled ujeda napu{te-

nih `ivotiwa, uz konsta-

taciju da se u narednom pe-

riodu vi{e pa`we mora

posvetiti ovoj problema-

tici, jer se iz op{tnskog

buxeta izdvajaju ogromna

sredstva za vansudska po-

ravnawa po ovom osnovu.

V. S.

^lanovi Op{tinskog ve}a su podr`ali zajedniki stav sindikata preduze}a

“Milan Blagojevi} - Namenska” i Industrijskog kombinata “Gu~a”, kao i osta-

lih sindikalnih organizacija sa podru~ja op{tine Lu~ani, da se odre|ene odred-

be nacrta Zakona o radu moraju preispitati. Predsednik op{tine Sretenovi} je

konstatovao da je nacrt Zakona vra}en na doradu, izra`avaju}i uverewe da }e u

nastavku procedure dono{ewa ovog veoma va`nog zakonskog akta biti razmotre-

ne i primedbe sindikata, u ciqu pronala`ewa najboqeg re{ewa za sve zaintere-

sovane strane.

Ve}nici su izneli svoj stav i o situaciji u kojoj se nalazi Industrijski kom-

binat “Gu~a”. Iako ovo preduze}e radi punom parom i ima obezbe|en posao, ma-

hom za izvoz, poslovodstvo kolektiva je suo~eno sa problemom obezbe|ivawa si-

rovina za proizvodwu i sredstava za li~ne dohotke. Kako je naglasio Sreteno-

vi}, lokalna samouprava ne mo`e ostati pasivni posmatra~ ovakvih de{avawa,

pa }e op{tinsko rukovodstvo nastojati da zaka`e sastanak sa prvim ~ovekom

“Farmakoma”, kako bi uticalo na pozitivan ishod razre{avawa problema In-

dustrijskog kombinata.

SA 45. SEDNICE OP[TINSKOG VE]A U LU^ANIMA

PROGRAM POSLOVAWA „DIREKCIJE”

PONOVO POD LUPOM VE]NIKA

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 25LU^ANI

Savet za selo i Fond

za poqoprivredu

op{tine Lu~ani ne-

davno su odr`ali zajedni~-

ki sastanak na kome su raz-

matrali pro{logodi{we

aktivnosti u oblasti agra-

ra i program mera podr{ke

poqoprivrednicima, koje

bi trebalo sprovesti to-

kom 2014. godine. Kako is-

ti~e Mili} Domanovi},

predsednik Saveta za selo,

od skromnog buxeta lokal-

ne samouprave, 1,8 odsto

sredstava opredeqeno je za

podsticaje poqoprivredi.

O~ekivalo se da }e sred-

stva namewena agraru u

ovoj godini biti znatno ve-

}a, ali su redukovana su

zbog te{ke ekonomske situ-

acije.

- Nastoja}emo da opre-

deqena sredstva utro{imo

{to celishodnije, kako bi-

smo dugoro~nije razre{ili

najva`nije probleme sa ko-

jima se suo~avaju poqopri-

vrednici na podru~ju Dra-

ga~eva. Kako smo zakqu~i-

li, na listi prioriteta se

nalaze program navodwava-

wa i projekti kopawa bu-

nara, jer na{e podru~je

oskudeva u vodi. Navodwa-

vawe je osnovni uslov za

ostvarivawe visokih i sta-

bilnih prinosa gajenih

kultura. Ulagawa bi se vr-

lo brzo isplatila, jer bi-

smo pomo}u novih bunara i

zalivnih sistema uve}ali

prinose i poboq{ali kva-

litet na{ih poqoprivred-

nih proizvoda. Tokom 2012.

i 2013. godine sredstva iz

op{tinskog agrarnog buxe-

ta smo usmerili na neke

druge pozicije i to je po

mojoj proceni vi{e pred-

stavqalo “jednokratno ga-

{ewe po`ara”, a ne razre-

{avawe najva`nijih pro-

blema, pri ~emu prvenstve-

no mislim na navodwavawe

- ka`e Mili} Domanovi},

analiziraju}i sprovedene

mere podr{ke u oblasti po-

qoprivrede u prethodnom

periodu i obja{wavaju}i

za koje vrste podsticaja }e

se zalagati Savet za selo i

Fond za poqoprivredu to-

kom ove godine.

Deo sredstava iz op-

{tinskog agrarnog buxeta

namewen je organizovawu

edukativnih skupova za po-

qoprivrednike. Savet za

selo i Fond za poqopri-

vredu }e odrediti, ali na

osnovu razgovora sa poqo-

privrednicima, teme pla-

niranih poqoprivrednih

predavawa.

- Ujediwene nacije su

2014. proglasile godinom

poqoprivrednih gazdin-

stava u svetu, pa }emo i mi,

kao lokalna samouprava,

nastojati da pru`imo svoj

doprinos edukaciji poqo-

privrednika i ja~awu na-

{ih poqoprivrednih po-

tencijala, kako bismo u bu-

du}em periodu {to boqe

iskoristili pogodnosti

koje nam se pru`aju na na-

{em putu pridru`ivawa

Evropi - isti~e Domano-

vi}.

Op{tina Lu~ani je

opredelila 12,8 miliona

dinara za podsticaje po-

qoprivredi u ovoj godini.

U Savetu za selo i Fondu

za poqoprivredu gaje nadu

da }e ova sredstva, mo`da,

biti uve}ana, kroz rebal-

ans buxeta. Sredstva iz op-

{tinskog agrarnog buxeta

su unapred opredeqena za

ispla}ivawe naknada pro-

tivgradnim strelcima i

brojne druge namene, koje

su bile zastupqene i u

prethodnoj godini. Osta-

tak sredstava bi}e utro-

{en za nabavku zalivnih

sistema i projekte kopawa

bunara. Kako isti~e Doma-

novi}, formirana je po-

sebna komisija, koja }e

pripremiti program pod-

sticajnih mera za poqo-

privredu do kraja februa-

ra. Nakon toga, kona~nu

re~ o predlo`enom pro-

gramu mera da}e resorno

ministarstvo. U Savetu za

selo i Fondu za poqopri-

vredu se nadaju da sagla-

snost Ministarstva poqo-

privrede ne}e sti}i sa za-

ka{wewem kao u prethod-

noj godini, kako bi se

opredeqena sredstva na-

menski utro{ila do kraja

godine. U 2013. godini ni-

su utro{ena sva sredstva

iz agrarnog buxeta Op{ti-

ne. Od opredeqenih 20,

utro{eno je 12,2 miliona

dinara. Ostatak sredstava

nije upotrebqen, jer za ne-

ke od predlo`enih mera

nije stigla saglasnost Re-

publike.

Kako je istakao Doma-

novi}, draga~evski kraj

ima velike poqoprivredne

potencijale, koji jo{ uvek

nisu u dovoqnoj meri is-

kori{}eni. Lokalna samo-

uprava ula`e maksimalne

napore da pospe{i poqo-

privrednu proizvodwu, ka-

ko bi draga~evski poqo-

privrednici u budu}em pe-

riodu od svog posla mogli

daleko boqe da `ive. Uo-

~iv{i da bez zajedni~kog

nastupa na tr`i{tu ne mo-

gu ostvariti dobre finan-

sijske efekte, poqopri-

vrednici Draga~eva su po-

~etkom decembra pro{le

godine osnovali svoje

udru`ewe. Osniva~koj

skup{tini Udru`ewa po-

qoprivrednika Draga~eva

prisustvovalo je vi{e od

60 poqoprivrednih proiz-

vo|a~a, koji su podr`ali

ideju da se zajedni~kim

snagama izbore za boqi

plasman svojih proizvoda.

Na skupu je usvojen Statut,

kojim je ure|en na~in rada

Udru`ewa. Izabrani su i

wegovi organi, izvr{ni i

nadzorni odbori. O~ekuje

se da }e Udru`ewe draga-

~evskih poqoprivrednika

uticati da se poqoprivre-

da intenzivnije razvija i

da }e dati dobre signale u

koju oblast da se usmere

poqoprivredni podstica-

ji, smatra Domanovi}.

Udru`ewe }e imati i svoje

pododbore koji }e se bavi-

ti posebnim segmentima

poqoprivredne proizvod-

we. Jedan od wih }e biti

usmeren na oblast organ-

ske proizvodwe, jer, prema

procenama poqoprivred-

nih stru~waka, draga~ev-

ski kraj ima idealne uslo-

ve za proizvodwu organske

hrane, za kojom se na svet-

skom tr`i{tu, iz godine u

godinu, bele`i sve ve}a

tra`wa. O~ekuje se da }e

Udru`ewe poqoprivred-

nika Draga~eva vrlo brzo

prerasti u zemqoradni~ku

zadrugu, koja }e preuzeti

brigu o plasmanu kvali-

tetnih draga~evskih poqo-

privrednih proizvoda.

V. S.

Udru`ewe samoukih slikara i vajara Draga~eva organizuje sutra, u Gu~i, zimsko

poselo, koje nosi simboli~ni naziv “Pod slikarskim nebom Draga~eva”. Dru`ewe

slikara, vajara, peva~a, pripoveda~a, pletiqa i tkaqa sa gostima prela bi}e orga-

nizovano u 18 ~asova u prostorijama Udru`ewa.

Kako isti~e Sne`ana Kosti}, predsednik Upravnog odbora Udru`ewa samoukih

slikara i vajara Draga~eva, u~esnici posela }e u`ivati u pesmi, igri, {ali i uku-

snoj hrani, pripremqenoj po tradicionalnim receptima. Slikari }e na platnu o`i-

vqavati svoje najdubqe utiske i neponovqive pejza`e draga~evskog kraja. Veziqe i

pletiqe }e prikazati svoje ume}e i me|usobno razmeni mustre. Dru`ewe }e ulep{a-

ti izvorne pesme “Draga~evki”, “Draga~evaca” i “Podmlatka Draga~eva”.

V. S.

VEST

POSELO

„POD SLIKARSKIM

NEBOM DRAGA^EVA“

POQOPRIVREDNI PODSTICAJI U 2014. GODINI

Gu~ko poselo, 2013. godina

NAJPRIORITETNIJI

PROJEKTI NAVODWAVAWA

26 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINEOGLASI

STANOVI

P-20m2 ul. Nemawina,

6.sprat, CG, renoviran. Cena:

17000 e

P-25m2, Alvaxinica, 1.sprat,

TA. Cena:16000 e

P-29m2, Hotel Morava, NOV,

3.sprat. Cena: 19000 e (sa

PDV)

P-28m2, Hotel Morava, 5.

sprat Cena: 20000 e

P-30m2, Nemawina, 1.sprat,

CG, terasa. Cena: 23000 e

P-31m2, nova, Obili}eva, 2.

sprat. Cena: 17000 e

P-30m2, centar, 1. sprat, CG,

terasa. Cena: 25000 e

P-32m2, centar, 2. sprat,

CG.Cena: 18000 e

P-34m2, centar, 1. sprat, CG.

Cena: 23000 e

P-36m2, Obili}eva, CG, lift.

Cena: 22000 e

P-36m2, Nemawina, 1 sprat,

renoviran, sa novim stvarima.

Cena:26000 e

P-38m2, Med. {kola, 3. sprat,

renoviran. Cena:24000 e

P-40m2, centar, 4.sprat, CG, sa

stvarima, renoviran. Cena:

31000 e

P-43m2, nov, centar, 3. sprat,

lift, CG. Cena: 36000 e (sa

PDV)

P-44m2, Hotel Morava,

4.sprat, CG, terasa. Cena:

25000 e

P-45m2, nov, Obili}eva,

prizemqe, za posl prostor.

Cena: 35000 e

P-46m2, Avenija1, vis.

prizemqe, CG, terasa. Cena:

27000 e

P-48m2, centar, 4.sprat, CG,

terasa. Cena: 33000 e

P-45m2+13m2, Nemawina,

dupleks, 5.sprat, lift, CG.

Cena: 30000 e

P-49m2, Qubi} Kej, CG,terasa.

Cena: 28000 e

P-52m2, Qubi} Kej, 3.sprat,

TA, terasa, 28000 e

P-55m2, Qubi} Kej, 2. sprat,

CG, terasa. Cena: 31000 e

P-54m2, centar, 1.sprat, CG,

terasa,za poslovan prostor.

Cena: 36000 e

P-58m2, Qubi} Kej, 2. sprat,

lift, CG, terasa, pogled na

Moravu. Cena:33000 e

P-55m2, Nemawina, prizemqe,

TA, terasa. Cena: 32000 e

P-62m2, noviji, Obili}eva,

CG, terasa. Cena: 40000 e

P-66m2, centar, 1.sprat, CG,

terasa, pogodan za poslovni

prostor. Cena: 50000 e

P-68m2, centar, 2. sprat, TA,

terasa. Cena: 40000 e

P-64m2, centar, 1.sprat, gas,za

poslovni prostor. Cena: 43000

e

P-70m2, Qubi} Kej, 3.sprat,

Cg, terasa. Cena: 42000 e

P-72m2, Avenija2, 2.sprat, CG,

terasa. Cena: 38000 e

P-76m2, Hotel Morava,

5.sprat, CG, terasa, odmah use-

qiv. Cena: 38000 e

P-76m2, Balkanska, 2. sprat,

CG, 2 terase. Cena: 43000 e

P-78m2, Vinara, 6.sprat, lift,

CG, 2 terase. Cena: 46000 e

P-90m2, Hotel Morava, CG,

lift, terasa, gara`a iza

zgrade. Cena:50000 e

P-92m2, nov, Qubi} Kej,

dupleks, CG, lift. Cena: 55000

e (sa PDV-om)

KU]E

P-60m2(P+1), plac 10a,

Pakovra}e. Cena: 18000 e

P-70m2, plac 4.13 a, kod

Proletera. Cena: 42000 e

P- 125m2, plac 5a, centar,

blizu KMN-a. Cena: dogovor

P-80m2, plac 3a, Trbu{ani.

Cena: 21000 e

P-92m2, plac 5a, {kola Ratko

Mitrovi}. Cena: 45000 e

P-98m2, plac 2a, kod Bor~eve

hale ili zamena za stan.

P-105m2( P+1 ), plac 2a,

Amixina. Cena: 50000 e

LOKALI

P-38m2,nov, Obili}eva.

Cena:41 000 e

P-18m2, Qubi} Kej. Cena:

18000 e

P-49m2, Alvaxinica. Cena:

38000 e

P-72m2, Sv. Markovi}.(mogu}a

podela na dva lokala od po

36m2 sa mokrim ~vorom)

HITNO! - PRODAJEM NOVIJI JEDNOSOBAN

STAN, KOD MEDICINSKE [KOLE, 4. SPRAT,

LIFT, CG, LUKSUZNO NAME[TEN, SA

GARA@OM U PRIZEMQU ZGRADE

www.stannekretnine.rs

JEDNOSOBNI

I JEDNOIPOSOBNI

OBILI]EVA 2 SPRAT, P-21 M2, EG STRU-

JA, 16 000 E

7 JULI, 1 SPRAT, P- 28 M2, CG, 23 000 E

SV. SAVE, 1 SPRAT, P-43 M2, CG, 23 000 E

AVENIJA 1, 3 SPRAT, P-38 M2, CG, 22

000E

AVENIJA 2, 3 SPRAT P-30 M2, CG, 22 500

E

NEMAWINA 4 SPRAT, LIFT, P-19 M2,

CG, 16 000 E

OBILI]EVA NOV, 1 SPRAT, P-46 M2,

800 E PO M2 + PDV

KN. VASE POPOVI]A 7. SPRAT, CG P-48

M2 27 000 E

VINARA 6. SPRAT, CG P- 40 M2, 27500 E

KEJ P-42 M2, 6. SPRAT, CG, 25 000 E

[KOLA M. PAVLOVI], 4. SPRAT, CG,

41 M2, 31 000 E

SIN\ELI]EVA 3. SPRAT CG, P- 38 M2,

36 000 E

DVOSOBNI

I DVOIPOSOBNI

KNEZA MILO[A, VP, CG, RENOVIRAN,

P-58 M2, 40 000 E

RADI[E PO[TI]A, 4. SPRAT, CG, P-56

M2, 35 000 E

AVENIJA 2, 2. SPRAT, CG, P-57 M2, 32

000 E

AVENIJA 1, 5. SPRAT, LIFT, RENOVI-

RAN, P-57 M2, 38 000 E

CENTAR, 1. SPRAT, CG, P-58 M2, 43 000 E

KEJ 2. SPRAT, CG, 31 000 E

ALVAXINICA 3. SPRAT, CG, RENOVI-

RAN P-53 M2, 32 000 E

KEJ 2. SPRAT, CG, P- 58 M2, 32 000 E

CENTAR, 1. SPRAT , U LO[EM STAWU, P-

53 M2, 35 000 E

NEMAWINA 1. SPRAT, CG, P-49 M2, 30

000 E

KEJ 4. SPRAT, RENOVIRAN , CG, 38 500 E

ALVAXINICA 4. SPRAT, CG 67 M2, 43

000 E

TROSOBNI

I TROIPOSOBNI

KNEZA VASE POPOVI]A, 1. SPRAT, CG

P-81, M2, 45 000 E

KEJ F. CIGLA, 3. SPRAT, CG, P-70 M2, 46

000 E

SV. MARKOVI]A , 2. SPRAT, CG, P- 81

M2, 62 000 E

AVENIJA 2. 1. SPRAT, CG, P-75 M2, 48

000 E

GRADSKO [ETALI[TE, 2. SPRAT, CG, P-

68 M2, 61 200 E

U^ITEQA MARINOVI]A 2. SPRAT, CG,

P-74 M2, 51 800 E

OBILI]EVA, 3. SPRAT, CG, P-69 M2,

CENA 780 E M2 + PDV

KALU\ERICE, 7. SPRAT, CG, P-73 M2, 48

000 E

DANICE MARKOVI], 3. SPRAT, CG, P-70

M2, 45 000 E

LU^NA ZGRADA, 4. SPRAT, RENOVIRAN,

CG, P-126 M2, 80 000 E

SLOBODINO IGRALI[TE, 2. SPRAT,

CG, P-78 M2, 54 000 E

SSTTAANNOOVVII

AGENCIJA

SSIIGGMMAANEKRETNINE

^a~ak, Bra}e Gli{i} 9

Tel: 032/348-927, tel/fah: 032/228-457

Mob: 060/348-9270

e-mail: sigmanet@eunet.rs

GARSOWERE

25 m2, vp, ta, 15500 eura,

Avlaxinica

20 m2,5 sprat, nov, cg, 16500 eura,

Nemawina

23 m2, vp,terasa, cg, 21500 eura,

[iri centar

27,40 m2, 3,5,6 sprat,cg, lift,novi

JEDNOSOBNI STANOVI

38m2, vp, cg, 21500 eura , Qubi} kej

32 m2, 2 sprat,ta, 23000 eura, Hotel

Morava

31 m2, 5 sprat, ta, 23000 eura, [iri

centar

34 m2, 1 sprat, 23000 eura, Centar

41m2, cg, lift, 26000 eura, Qubi}

kej

JEDNOIPOSOBNI STANOVI

43+10 m2, 6 sprat, cg, 29500 eura,

Restoran Brvnara

42 m2, 4 sprat,terasa, ta, 26000 eura

, Qubi} kej

47m2, prizemqe,cg, 23000 eura,

Slobodino igrali{te

DVOSOBNI STANOVI

62,80 m2, 3 sprat, cg, 31000 eura,

Avlaxinica

56 m2, 5 sprat, cg, 2 terase, 30000

eura, Nemawina

47m2, vp,cg, 30000 eura, Qubi} kej

53 m2, 3 sprat, cg, lift, 31000 eura,

Avlaxinica

57 m2,6 sprat,cg, lift, 2 terase,

31000 eura, Avenija 2

57 m2,14 sprat, 2 lifta,cg,terasa,

26000 eura, Hotel Morava

53 m2, 3 sprat, cg, 31000 eura,

Avlaxinica

DVOIPOSOBNI STANOVI

63,38 m2, 9 sprat,cg, lift, 33000

eura, Avlaxinica

54 m2, 4 sprat, cg, lift, renoviran,

38000 eura, Qubi} kej

TROSOBNI STANOVI

77m2, 7 sprat,cg, 36000 eura, Centar

75 m2, 2 sprat, cg, 45000 eura,

Nemawina

92 m2,1 sprat, cg, 800 eura/m2 ,

Gradski bedem

^ETVOROSOBNI STANOVI

77,78 m2, 6 sprat, cg, lift, 50000

eura, Restoran Brvnara

128+12 m2, 2 sprat, nov,cg, 98500

eura, Centar

KU]E

75 m2, P+1, 6 ari, 20000 eura,

Zabla}e

56 m2, eg, cg ~vrsto, 3,74 ara, 33000

eura, Ko{utwak

150 m2, 5 ari plac, 57000 eura ,

Trbu{ani

100 m2, P+PK, 6 ari, 36000 eura,

Pejicina krivina uz jezero

56 m2,P+1, 1,56 ari, 25500 eura ,

Dacova kafana

110 m2, PO+P+PK, 34 ara, 20000

eura, Loznica

51m2, 5,84 ari, 20000 eura, kod

Slobode

170 m2, SU+1+PK,13,5 ari, 21000

eura, Trbu{ani

133 m2,P+1, 3,99 ari, 55000 eura ,

Qubi}

35 m2, P, 23000 eura, Hotel Morava

PLACEVI

10, 99 ari, 4400 eura, Preqina

4 ara, 2800 eura, Pakovra}e

1 ha, 500 eura/ar, Prislonica

12 ari, 5000 eura, Loznica

1,5 ha, sa objektima, 21000 eura,

Atenica

5 ari, 16000 eura, Obre`

84 ara, 8500 eura, Loznica

35 ari, 11000 eura, Dowa Je`evica

1 ha, 30000 eura, Dowa Je`evica

SEOSKA DOMA]INSTVA

Grab, ku}a70m2, 2 ha, 40 ari, 20000

eura

Dowa Gorevnica, ku}a 60 m2, 50

ari, 20000 eura

Trnava,ku}a 50 m2, 60 ari, 18000

eura

Slatina, 3 ku}e (30 m2, 50 m2, 42

m2), 70 ari, 25000 eura

Draga~evo,ku}a 50 m2, 4,5 ha, 20000

eura

VIKEND KU]A

Vidova, ku}a 100 m2, 75 ari, 26000

eura

Ov~ar Bawa,ku}a 50 m2, 2 ara, 10000

eura

Gorwa Atenica, ku}a 27,5 m2, 22

ara, 7500 eura

Loznica, ku}a 20 m2,15 ari, 5000

eura

Bawa Gorwa Trep~a, ku}a 35 m2, 4

ara,15000 eura

Prijevor, na Kamenici,ku}a 52 m2,

17,7 ari, 26000 eura

Me|uvr{je,ku}a 35 m2,3 ara, 10500

eura

Karaula, ku}a 60m2, 38 ari, 16000

eura

LOKALI PRODAJA

60 m2,2 sprat, strogi centar, 800

eura/m2

23 m2,Avlaxinica, 18000 eura

350m2, Qubi}, 125000 eura

IZDAVAWE- STAMBENI PROS-

TOR

60m2, nename{ten, 130 eura, kod

{kole Ratko Mitrovi}

40m2, nename{ten, 120 eura, Centar

30m2, name{ten, 150 eura, Centar

Kompletnu ponudu

Agencije „GA[O

NEKRETNINE“ mo`ete

videti na sajtu WEB

NEKRETNINE.

STANOVI

P-28 m2, nova garsowera,

Sin|eli}eva, sa kuhiwom. Cena

23.000 eura

P-35 m2, 4. sprat, TA, sre|en,

Kej. Cena 20.000 eura

P-42 m2, 2. sprat, CG, noviji,

{iri centar. Cena 28.000 eura

P-43 m2, PR, CG, noviji, {iri

centar. Cena 28.000 eura

P-42.5 m2, 2. sprat, CG, novi-

ji, Qubi}ska. Cena dogovor.

P- 49 m2, jednoiposoban,

stari Autoprevoz. Cena 28.000

eura

P- 49 m2, Kej, jednoiposoban.

Cena 29.000 eura

P- 64 m2, dvoiposoban, strogi

centar, renoviran, CG. Cena

39.000 eura

P-54 m2, 1. sprat, EG, Hotel

Morava. Cena 33.000 eura

P-51 m2, VP, CG, Qubi}ska,

nov. Cena 37.500 eura

P- 51 m2, dvoiposoban, bez

ulagawa, CG, lif, Kej. Cena

27.000 eura

P-55 m2, 3. sprat, TA, Nema-

wina. Cena 28.000 eura

P-43 m2, 4. sprat, TA, Kej. Ce-

na 27.000 eura

P-64 m2, 4. sprat, CG, Sveto-

zara Markovi}a. Cena 43.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG, Qubi}-

ska , nov. Cena 50.000 eura

P-63 m2, 4. sprat, CG, lift, ga-

ra`a, nov, centar. Cena dogo-

vor.

P-55 m2, 4. sprat, CG, lift,

Kej. Cena 36.000 eura

P-67 m2, 1. sprat, CG, [etali-

{te. Cena 70.000 eura

P-62 m2, 1. sprat, CG, centar,

nov. Cena 57.000 eura

P-89 m2, 1. sprat, CG, lift, ga-

ra`a, nov, centar. Cena 80.000

eura sa PDV

P-103 m2, VP, CG, nov, luks,

centar. Cena dogovor.

P-130 m2, 2. sprat, CG, nov,

centar. Cena dogovor.

P-80 m2, 4. sprat, CG, Qubi}

kej. Cena 42.000 eura

P-27 m2, 3. sprat, noviji, gar-

sowera, CG, centar. Cena

22.000 eura

P-35.50 m2, 4. sprat, lift,

noviji, CG, centar. Cena 24.000

eura

P-64 m2, 2. sprat, lift, CG,

Hotel Morava. Cena 42.000.

eura

P-47 m2, lift, CG, nova grad-

wa, podzemna gara`a. Lokacija

Beograd, TC Zira.

P- 70 m2, nov, CG, lift.

Povoqno.

P- 86 m2, 2. sprat, CG, Vinara.

P-64 m2, 1. sprat, CG, kod

Gradskog Parka

P-61 m2, 1. sprat, TA, Amixina

P-33 m2, 2. sprat, CG,

H.Morava, jednosoban. Cena

25.000 eura

P-89 m2, 2.sprat, nov,

~etvorosoban, lift, centar.

P-46 m2, 1. sprat, CG, dvoso-

ban.

P-33 m2, jednosoban, CG, 2.

sprat, kod Hotel Morave

P-64 m2, dvoiposoban, CG, kod

Hotel Morave. Cena 36.500 eu-

ra

P-47 m2,3. sprat, nov. Cena

35.000 eura

KU]E

P- 180 m2, 3.20 ari placa, no-

vo, Qubi}. Cena 36.000 eura

P-120 m2, 3 ara placa, novija,

Dom Zdravqa. Cena 65.000

P-110 m2 / lokal 55 m2 +

stan 55 m2/, Dom Zdravqa. Ce-

na dogovor.

P- 80 m2, 4.5 ari placa, kod

Gradske Bolnice. Cena 36.000

eura

140 m2, 2.5 ari placa, CG, kod

O[ Milica Pavlovi}. Cena

70.000 eura.

KU]A kod Kamenog mosta, 60

m2, 10 ari placa, ukwi`ena.

Cena 28.000 eura

P-164 m2,+ 2 objekta od

126 m2 + 40 m2, Preqina,

centar, 17,25 ari placa, nova

ku}a, gas. Cena 85.000 eura

BEOGRAD

BEOGRAD, Slavija /Deligrad-

ska/ P- 90 m2, 4. sprat, kom-

pletno renoviran. Cena dogo-

vor.

BEOGRAD, Autokomanda, garso-

wera 28 m2, nov. Cena 1.800 e/

m2 sa PDV.

BEOGRAD, Autokomanda, jedno-

iposoban 43 m2, nov. Cena

1.700 e/ m2 sa PDV.

AGENCIJA \OR\EVI] NEKRETNINE

^A^AK, ULICA FILIPA

FILIPOVI]A 2

/KOD GLAVNE PO[TE/

TEL. 032/ 224-590,

063/ 7350-260,

HITNO !!! TROSOBAN STAN 80 m2, KEJ. CENA 42.000 EVRA

060/434-2-190

AGENCIJI „GA[O

NEKRETNINE“ POTREBNI

STANOVI SVIH

STRUKTURA.

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 27OGLASI

064/146-87-32

064/137-41-37

060/343-32-90

^A^AK

Bra}e Gli{i}a 13/8

Tel: 032/34-33-29

AGENCIJA

ZA NEKRETNINE

NAPOLEON

GARSOWERE

P-23 m2, 4. sprat, Hotel Morava, 15.000 eura

P-18 m2, 5. sprat, Nemawina, 16.000 eura

P-29 m2, 3. sprat, Avenija 2, 22.000 eura

P-30 m2, 1.sprat , K.V.P, 21.000 eura

P-26 m2, 3. sprat, Kej, 17.500 eura

P-17 m2, prizemqe Balkanska, 9.500 eura

P-19 m2, 13. sprat, Kneza Milo{a, 17.000

eura

P-27 m2, 2. sprat, centar, 20.000 eura

JEDNOSOBNI

P-40 m2, 8. sprat, Vinara, 25.500 eura

P-35 m2, 4. sprat, Kej, 18.000 eura

P-38 m2, 3. sprat, Hotel Morava, 24.000 eura

P-34 m2, 1. sprat, centar, 23.200 eura

P-42 m2, 4. sprat, Med. {kola, 21.000 eura

P-37 m2,1.sprat, centar, 33.300 eura

P-45 m2, 2. sprat, Svetog Save, 25.500 eura

P-34 m2, 2. sprat, Svetog Save, 22.000 eura

DVOSOBNI

P-40 m2, vp, nov, centar, 34.000 eura

P-54 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 31.000 eura

P-49 m2, 2. sprat, Svetog Save, 28.000 eura

P-45 m2, 2. sprat, Nemawina, 25.000 eura

P-57 m2, 5. sprat, Nemawina, 29.000 eura

P-57 m2, prizem.sp. Avenija 2, 31.000 eura

P-47 m2, 3. sprat, Merkator, 35.000 eura

P-53 m2, 2. sprat, Nemawina, 32.000 eura

P-42 m2, 5.sprat, Avlaxinica, 27.000 eura

P-60 m2, 1. sprat, H. Morava, 30.000 eura

P-63 m2, 3. sprat, Avlaxinica, 38.000 eura

P-60 m2, 4. sprat, Avlaxinica, 37.000 eura

P-60 m2, 1. sprat, Obili}eva, 40.000 eura

P-65 m2, 1. sprat, H. Morava, 31.000 eura

P-54 m2, 5. sprat, Avenija 1, 35.000 eura

P-48 m2, 1. sprat, nov, centar, 38.000 eura

TROSOBNI

P-66 m2, 7. sprat, H. Morava, 34.000 eura

P-68 m2, 3. sprat, Nemawina, 41.000 eura

P-65 m2, 2. sprat, centar, 38.000 eura

P-70 m2, 2. sprat, Kej, 43.000 eura

P-71 m2, 3. sprat, Obili}eva, nov, 780 eura

+ PDV

P-78 m2, 1. sprat, Hotel Morava, 66.000 eura

P-67 m2, 4. sprat, Avlaxinica, nov, 44.000

eura

P-65 m2, vp, centar, 45.000 eura

P-76 m2, 3.sprat, Balkanska, 43.000 eura

P-76 m2, 5. sprat, Autoprevoz, 37.000 eura

P-81 m2, 1. sprat, K.V.P. 47.000 eura

P-120 m2, 6. sprat, Sv. Markovi}a, 61.000

eura

P-58 m2, 4. sprat, Kej, 35.000 eura

KU]E

P-138 m2, Solunska, plac 2.5 a, 70.000 eura

P-340 m2, Matijine livade, plac 4 a, 60.000

eura

P-230 m2, Matijine livade, plac 4 a, 78.000

eura

P-125 m2, centar, plac 4.5 a, 120.000 eura

P-100 m2, kru`ni put, plac 10 a, 39.000 eura

P-105 m2, D. Trep~a, plac 6 a, 12.000 eura

P-80+120 m2, Balkanska, plac 5 a,

40.000+50.000 eura

P-90 m2, Atenica, plac 10 ari, 50.000 eura

P-80 m2, Bolnica, plac 4.22 a, 37.000 eura

P-220 m2, Ko{utwak, plac 6 a, 53.000 eura

P-60 m2, Matijine livade, plac 6 a, 25.000

eura

P-65 m2, D. Mi{ovi}, plac 5 a, 36.000 eura

P-81 m2, 7.jula, plac 5 a, 41.000 eura

P-80 m2, S.breg, plac 3 a, 36.000 eura

P-104 m2, Trnavska, plac 5 a, 82.000 eura

P-100 m2, Bazeni, plac 2.2 a, 45.000 eura

P-75 m2, Solunska, plac 6 a, 60.000 eura

P-50 m2, D. Trep~a, plac 15 a, 8.500 eura

P-100 m2, Trnava, plac 70 m2, 35.000 eura

EKSLUZIVNA PRODAJA STANOVA U IZGRADWI U ULICI SVETOG SAVE

P- 26 m2, Qubi} kej,

prizemqe, TA, cena: 18 500

eura

P- 20 m2, novija gradwa,

5.sprat, sa stvarima

P- 20 m2, Nemawina, CG,

cena: 16 500 eura

P- 25 m2, Alvad`inica,

1.sprat, cena: 15 500 eura

P- 30 m2, Avenija 2,

3.sprat, CG, cena: 22 500

eura

P- 32 m2, Nemawina,

4.sprat, CG, cena: 21 000

eura

P- 34 m2, kod Hotel

Morave, TA, 2.sprat, cena:

22 500 eura

P- 34 m2, Nemawina, CG,

5.sprat, cena: 20 500 eura

P- 42 m2, kod Medicinske,

5.sprat, cena: 21 000 eura

P- 43 m2, Balkanska,

4.sprat, cena: 22 000 eura

P- 38 m2, Bate Jankovi}a,

3.sprat, TA, cena: 25 000

eura

P- 37 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 39 m2, nov, centar, kod

parka, 6.sprat, lift, CG,

cena: 28 000 eura

P- 43 m2, Hotel Morava,

4. prat, cena: 26 000 eura

P-43 m2, kod O[ Milice

Pavlovi}, 5.sprat, cena: 27

000 eura

P- 47 m2, Qubi} kej,

fasadna cigla, CG, cena: 29

500 eura

P- 47 m2, Svetozara

Markovi}, nov, CG, cena: 36

000 eura

P- 49 m2, centar, kod

parka, 5.sprat, lift, CG,

cena: 30 000 eura

P- 41 m2, Qubi} kej,

5.sprat, lift, CG, cena: 26

000 eura

P- 45 m2, Avenija 1,

prizemqe, CG, cena: 28 000

eura

P- 43 m2, Qubi} kej, TA,

4.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 46 m2, renoviran,

Nemawina, 2.sprat, CG

P- 48 m2, novija gradwa,

Alvad`inica, 4.sprat, CG,

cena: 30 500 eura

P- 47 m2, Hotel Morava,

1.sprat, TA, cena: 27 000

eura

P- 51 m2, Kalu|erice,

6.sprat, CG

P- 52 m2, Nemawina,

3.sprat, TA, cena: 28 000

eura

P- 54 m2, Centar, 1.sprat,

TA, cena: 22 000 eura

P- 51 m2, Qubi} kej, CG,

nov, cena: 27 500 eura

P- 55 m2, Qubi} kej, ren-

oviran, TA, cena: 26 000

eura

P- 56 m2, Avenija 2,

6.sprat, CG, lift, cena: 32

000 eura

P- 57

m2,Ciglarska,nov,4.sprat,

mo`e subvencionisani kred-

it, 35 000 eura

P- 62 m2, Hotel Morava,

8.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 51 m2, Centar, 4.sprat,

TA, cena: 26 000 eura

P- 63 m2, Alvad`inica,

3.sprat, CG, cena: 33 000

eura

P- 52 m2, Avenija 1,

5.sprat, CG, cena: 36 000

eura

P- 68 m2, Centar, 1.sprat,

cena: 40 000 eura

P- 83 m2, strogi centrar,

2.sprat, cena: 46 000 eura

P- 68 m2, Centar, 2.

lifta, CG, cena: 37 000

eura

P- 64 m2, Hotel Morava,

CG, cena: 35 000 eura

P- 71,20 m2, Obili}eva,

nov, odmah useqiv, 2.sprat,

cena: 800 eura/m2

P- 68 m2, Nemawina,

3.sprat, CG, cena: 600

eura/m2

P- 90 m2, Gvo`|ar,

2.sprat, cena. 47 000 eura

PLAC 5 ari , u Qubi}u,

ulica 1300 kaplara. Na

placu ima temeq 10 x 11 m.

Cena 8.500 evra. Tel. 064/

673-2-969

032/222-552

064/158-93-63

064/673-2-969

^a~ak, Vojvode Stepe 46

senzalcacak@beotel.net

STANOVI

P-27 m2, 2.sprat, CG, centar.

Cena 20.000 eura

P-30 m2, 3. sprat, CG -

kalorimetri, Avenija 2. Cena

22.500 eura

P-31 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 22.000 eura

P-34+26 m2, 5. sprat, CG,

kod O[ M. Pavlovi}, cena

30.000 eura

P-43 m2, 8. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 31.000 eura

P-52 m2, 7. sprat, CG,

Alvaxinica, nov, mogu}nost

subvencije. Cena 37.000 eura

P-53 m2, 3. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 31.000

eura

P-54 m2, 1. sprat, CG,

D.Markovi}. Cena 35.000

eura

P-57 m2, 6. sprat, cg,

Avenija 2. Cena 31.000 eura

P-64 m2, 9. sprat,

Alvaxinica. Cena 33.000

eura

P-66 m2, 7. sprat, CG, S.

Save. Cena 33.000 eura

P- 68 m2, 7. sprat, CG,

Nemawina. Cena 38.000 eura

P-83 m2, 1. sprat, CG,

Alvaxinica. Cena 63.000

eura

P-90 m2, 3. sprat, CG,

{etali{te. Cena 73.000 eura

P-53 m2,3. sprat, cg,

Draga~evska, 35.000 eura

P-58 m2, 1.sprat, CG, S.

Markovi}a, 32.000 eura

P-36 m2, 8. sprat, CG,

Obili}eva. Cena 23. 000

evra

P-43 m2, 3. sprat, TA, Qubi}

kej. Cena 22.500 evra

P-47 m2, 1. sprat, CG,

Obili}eva, nov. Cena 41.000

evra sa PDV-om

P-55 m2, 3.sprat, TA, {iri

centar. Cena 28.000 evra

P-60 m2, 2. sprat, cg,

Alvaxinica. Cena 36.000

evra

P-62 m2, prizemqe, cg, cen-

tar, sre|en. Cena 46.000

evra

P-74 m2, 2. sprat, cg,

Obili}eva. Cena 53.500 evra

K U ] E

P-46 m2, na 12.40 ari,

Prijevor. Cena 9.000 eura

P- 50 m2, 6.3 ara,

Kulinovci, 32.000 eura

P- 60 m2, 6 ari, Avenija.

Cena 35.000 eura

P-70 m2, 4 ara, Kulinova~ko

poqe. Cena 30.000 eura

P-90 m2, na 4 ara, Qubi}.

Cena 32.000 eura

P-120 m2, 9.5 ari, kod

Po{tinog magacina. Cena

40.000 eura

P-120 m2, 5 ari, Qubi}

P-150 m2, 2.5 ari, kod O[

"Ratko Mitrovi}". Cena

43.000 eura

P-220 m2, 7 ari, Qubi}.

Cena 58.000 eura

P-200 m2+PK, na 18 ari,

Qubi}. Cena 51.000 eura

P-50 m2, 60 ari, Kuki}i,

sre|ena

P-80+30 m2, 16 ari,

Trep~a, sre|ena, sa stvari-

ma,CG, izolacija

P-120 m2, 8 ari, kod

Po{tinog magacina, 40.000

eura

IMAWA

2 ku}e, 1 ha, Ri|age, 15000

eura sa stvarima

2 ku}e, 1, 89 ha, Pakovra}e,

43.000 eura

180 m2, 2 ha, Ka~ulice,

16.000 eura

90 m2, 2.5 ha, Ka~ulice, vi{e

pom. objekata, 35.000 eura

50 m2, 90 ari, Gorwa

Gorevnica. Cena 26.000 eura

Ku}a+pom.objekti, 5 ha,

Lipnica

Ku}a+pom.objekti, 5 ha,

Samaile

80 m2, 1.75 ha, Prijevor,

45.000 eura

LOKALI

37 m2, Obili}eva, 41.000

eura

60 m2, B. Jankovi}a, 52.000

eura

CEFFE PIZZERIA „LEONARDO“ BESPLATNA DOSTAVA

032/374-508

CENA FOTO OGLASA

- ^etvrtina strane 500 rsd

- Osmina strane 250 rsd

- [esnaestina strane 150 rsd

28 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINEOGLASI

Prodajem seosko doma}instvo u Bawici kod ^a~ka (4 hektara, u

jednoj celini, zasadi {qive i jabuka, smr~a i borovina, {uma i

obradivo zemqi{te).

Telefon za informacije: 064/985-98-03

Na osnovu ~lana 7. Pravilnika o dodeli sredstava za sufinansirawe projeka-

ta za javno informisawe od lokalnog zna~aja ("Sl. list grada ^a~ka" broj 1/2014),

Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, raspisuje

JAVNI KONKURS

ZA SUFINANSIRAWE PROJEKATA U OBLASTI JAVNOG INFORMI-

SAWA

1. Predmet javnog konkursa:

Dodela sredstava za sufinansirawe projekata u oblasti javnog informisawa.

2. Projekti u oblasti javnog informisawa koji se sufinansiraju iz buxeta

Grada su:

- projekti koji se bave informisawem javnosti o radu organa lokalne

samouprave;

- projekti koji se bave privrednim aktivnostima i podsticaju razvoja privred-

nih aktivnosti;

- projekti koji se bave radom i aktivno{}u lokalne samouprave - naro~ito man-

ifestacije, kulturni i drugi programi lokalne samouprave od op{teg interesa za

gra|ane Grada;

- projekti koji se bave svakodnevnim informacijama i temama od op{teg

interesa za gra|ane Grada;

- projekti koji se bave informisawem javnosti o aktivnostima mesnih zajedni-

ca;

- projekti koji se odnose na mlade i afirmaciju stvarala{tva mladih;

- projekti koji se odnose na za{titu i obrazovawe dece ometene u razvoju;

- projekti koji afirmi{u porodicu i natalitet kao osnovne jedinice dru{tva;

- projekti koji se odnose na stare i bolesne;

- projekti koji se odnose na afirmaciju sporta od lokalnog, regionalnog i

republi~kog zna~aja,

- projekti koji se odnose na nacionalne mawine i verske zajednice;

- projekti koji doprinose afirmaciji pravih qudskih vrednosti, za{titi

rawivih kategorija stanovni{tva i inkluzivnom obrazovawu i doprinose ost-

varewu zajedni~kog `ivota gra|ana i

- drugi projekti od zna~aja za informisawe gra|ana od lokalnog zna~aja.

3. Pravo na podno{ewe prijave za sufinansirawe projekata, u oblasti javnog

informisawa imaju osniva~i javnih glasila (novina, radio programa, televiz-

ijskih programa i portali) kao i privredna dru{tva i preduzetnici koji su reg-

istrovani za obavqawe delatnosti produkcije televizijskog i radio programa

pod uslovom da imaju zakqu~ene ugovore sa lokalnim emiterima o obaveznom emi-

tovawu projekta za koji podnose prijavu.

Osniva~i javnih glasila imaju pravo da podnesu prijavu za sufinansirawe

projekata u oblasti javnog informisawa pod uslovom da im je registrovano

sedi{te na teritoriji Grada i da su izmirili sve poreze i druge obaveze Gradu.

Pored uslova iz stava 2. ovog ~lana, podnosilac prijave - osniva~ televiz-

ijskog programa treba da ispuwava i slede}e uslove:

1) da `eqena zona servisa - opslu`ivawa obezbedi kvalitetan prijem radi-

jskog odnosno televizijskog signala za najmawe 60% stanovni{tva na teritoriji

Grada

2) da raspola`e va`e}om dozvolom za emitovawe, u skladu sa zakonom ili ugov-

orom zakqu~enim sa emiterom.

Pored uslova iz stava 2. osniva~ novina i portala treba da je upisan u regis-

tar javnih glasila.

4. Ukupno raspolo`iva sredstva u buxetu Grada za ove namene iznose

4.000.000,00 dinara.

5. Komisija vr{i ocenu projekata polaze}i od kriterijuma utvr|enih

Pravilnikom o dodeli sredstava za sufinansirawe projekata za javno informi-

sawe od lokalnog zna~aja, odredaba Zakona o javnom informisawu, kao i profe-

sionalnih i eti~kih standarda u informisawu.

6. Rok za podno{ewe prijava na Konkurs je 15 (petnaest) dana od dana objavqi-

vawa u listu "^a~anski glas".

7. Prijave na konkurs, u zatvorenoj koverti, dostaviti na adresu: Gradsko ve}e

grada ^a~ka - Komisija za dodelu sredstava u oblasti javnog informisawa, ul.

@upana Stracimira broj 2, sa naznakom "NE OTVARAJ - PRIJAVA NA

KONKURS".

8. Uz prijavu na Konkurs dostavqaju se prilozi navedeni u konkursnoj doku-

mentaciji.

9. Konkursnu dokumentaciju zainteresovani u~esnici mogu preuzeti u kance-

lariji broj 209 Gradske uprave grada ^a~ka (predsednik Komisije za dodelu sred-

stava iz oblasti javnog informisawa) ili na sajtu grada ^a~ka www.cacak.org.rs.

10. Nepotpune i neblagovremene prijave Komisija ne}e uzeti u razmatrawe.

PREDSEDNIK KOMISIJE

Aleksandar Da~i}

Na osnovu ~lana 14. stav. 1. Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku

(''Slu`beni glasnik Republike Srbije'', br. 104/2009 i 99/2012) i ta~ke 10. stav

2. Uputstva za sprovo|ewe Zakona o jedinstvenom bira~kom spisku (''Slu`beni

glasnik Republike Srbije'', br. 15/2012), Gradska uprava za op{te i zajedni~ke

poslove grada ^a~ka daje

O B A V E [ T E WE

O IZLAGAWU NA JAVNI UVID DELA BIRA^KOG SPISKA

ZA PODRU^JE GRADA ^A^KA

Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka izla`e na javni

uvid deo bira~kog spiska za podru~je grada ^a~ka za izbore za narodne

poslanike Narodne skup{tine Republike Srbije, raspisanih za 16. mart 2014.

godine.

Deo bira~kog spiska se izla`e na taj na~in {to se putem ra~unarske opreme

uno{ewem jedinstvenog mati~nog broja gra|anina omogu}ava provera da li je

upisan u bira~ki spisak i da li su upisani ta~ni podaci.

Od dana progla{ewa izborne liste pravo na uvid u bira~ki spisak po istom

postupku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti.

Bira~ki spisak je izlo`en u ^a~ku, u ulici @upana Stracimira br. 2. (zgra-

da sedi{ta organa grada), kancelarija br. 213., drugi sprat.

Svaki gra|anin, a od dana progla{ewa izborne liste i podnosilac izborne

liste, mo`e Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove do 28. februara 2014.

godine u 24,00 ~asa, podneti zahtev za promenu u bira~kom spisku, ako on ili

drugi gra|anin nije upisan u bira~ki spisak ili je upisan, a nema bira~ko

pravo ili nema bira~ko pravo na podru~ju jedinice lokalne samouprave u kojoj

je upisan u bira~ki spisak. Uz zahtev se prila`u zakonom propisani dokazi za

vr{ewe promene, a ako zahtev ne podnosi podnosilac progla{ene izborne liste

prila`e se i dato punomo}je overeno u skladu sa zakonom.

Gra|anin mo`e najkasnije do 22. februara 2014. godine u 24,00 ~asa podneti

zahtev za upis u bira~ki spisak podatak o tome da }e glasati prema mestu

boravi{ta u zemqi (izabrano mesto glasawa). Zahtev se podnosi

op{tinskoj/gradskoj upravi prema mestu boravi{ta.

Nakon zakqu~ewa bira~kog spiska - 28. februara 2014. godine u 24,00 ~asa,

najkasnije do 12. marta 2014. godine u 24,00 ~asa zahtev za promenu u bira~kom

spisku podnosi se neposredno Ministarstvu pravde i dr`avne uprave u

Beogradu ili Gradskoj upravi za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka, koje

odlu~uje po zahtevu za gra|ane sa prebivali{tem, odnosno za interno raseqena

lica sa boravi{tem na teritoriji grada ^a~ka.

Uvid u bira~ki spisak i promene u bira~kom spisku gra|ani mogu vr{iti

svakog radnog dana i subotom u vremenu od 7 do 15 ~asova, neposredno ili tele-

fonom na br. 309-027.

Uvid u bira~ki spisak mo`e se izvr{iti i elektronskim putem na zvani~noj

internet stranici Ministarstva pravde i dr`avne uprave, kao i slawem SMS

poruke na broj telefona koji se objavquje na zvani~noj internet stranici

Ministarstva i u sredstvima informisawa.

Grad ^a~ak

Gradska uprava za op{te i zajedni~ke poslove grada ^a~ka

Broj: 208-1/14-IV-7-07

30. januar 2014. godine.

Odbojka{ice Librera

izgubile su u 13. ko-

lu Prve lige Srbije od Zre-

wanina 032 sa 0:3. U nared-

nom kolu Libero ^A igra

protiv beogradskog Radni~-

kog.

KO[ARKA

29SPORTPETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Posle priprema u Baru,

na spisku reprezenta-

cije na{ao se i atleti~ar

AK ^AAK Milorad Stevo-

vi}. Pripreme reprezenta-

cije bile su te{ke i zahtev-

ne, ali su svi treneri zado-

voqni Miloradovim zala-

gawem. Trenirao je i sa jed-

nim od najboqih trenera

Vladom Pivqaninom iz

Prijepoqa, koji je stvorio

mnoge na{e reprezentativ-

ce. Zato su sada o~eviwa od

Stevovi}a velika, da ispu-

ni normu za Svetsko i

Evropsko prvenstvo u atle-

tici.

Na drugom uza-

stopnom gosto-

vawu ko{arka-

{i Borac Mocart sporta

izgubili su pro{le subote

od ni{kog Konstantina sa

77:73 (20/20, 23/18, 13/13,

21/22). Najboqi u~inak, po

broju postignutih poena, u

gostuju}oj ekipi imali su

Aco Mandi} (18), Ilija

Cvetkovi} (12), Filip Du-

mi} i Nikola Pe{akovi},

koji su ubacili po deset ko-

{eva.

U 18. kolu Ko{arka{ke

lige Srbije Borac Mocart

sport do~ekuje Metalac Ko-

teks. Utakmica }e biti odi-

grana u subotu, 1. februara,

u hali KK Borac. Po~etak

je u 19 ~asova.

- Kao i uvek, nadamo se

velikoj pomo}i publike. Do

sada nam je bila nezamenqi-

va podr{ka na svim me~evi-

ma koje smo odigrali na do-

ma}em terenu - napomiwe

Marko Ivanovi}, general-

ni direktor Borac Mocart

sport.

Posle 17 odigranih kola

BMS je tre}i sa istim bro-

jem bodova, 29, kao prvopla-

sirani FMP i Crnokosa.

Metalac je trenutno peti

na tabeli Ko{arka{ke li-

ge Srbije sa 26 poena. Z. J.

Posle dvonedeqnih

priprema, fudbaleri

Borca danas imaju prvu

proveru. U 13, 30 ~asova na

stadionu na Alvaxinici

igraju prijateqsku utakmi-

cu protiv Radni~kog iz

Kragujevca.

Vremenski uslovi ovih da-

na ote`ali su pripreme,

ali uprkos snegu trening

nije stao.

- Od prvog dana su prisut-

ni `eqa i ozbiqnost u ra-

du kod igra~a. . Sve {to

smo planirali za prvu fa-

zu priprema, odradili smo.

^iwenica je da posledwih

dana radimo u pravim zim-

skim uslovima i ozbiqno

razmi{qamo o selidbi u

toplije krajeve - rekao je za

sajt FK Borac trener Bo-

gi} Bogi}evi}. Z. J.

Posle velikih uspeha i

osvojenih {est titula u

2013, ^a~anka Jana Bojovi}

(14) nastavila je seriju do-

brih rezultata. Na nedavno

zavr{enom prvenstvu dr`a-

ve za igra~ice do 16 godina u

Beogradu Jana je svojom

igrom skrenula pa`wu

stru~waka Teniskog saveza

Srbije. Po zavr{etku turni-

ra, usledio je poziv na pri-

preme sa reprezentacijom za

uzrast do 16 godina. Na pri-

premama je mlada ^a~anka

potvrdila svoj talenat i po-

sle pobede nad finalistom i

polufinalistom dr`avnog

prvenstva, za selektora re-

prezentacije Slobodana

Rankovi}a nije bilo dileme.

Pored biv{e i sada{we

{ampionke Srbije izabrao

je Janu za tre}eg ~lana re-

prezentacije.

U sastavu srpskog tima su

Nikolina Jovi}, Kristina

Mileti} i Jana Bojovi}. Re-

prezentacija je sa selekto-

rom Rankovi}em ovih dana

otputovala u Italiju, gde se

u grupi “B”, pored Italije ,

[panije, [vajacarske,

Izraela, Portugalije, Slo-

venije i Gruzije, takmi~iti

na Evropskom prvenstvu

“Winter cups 2014”.

Na ~etvrtom Me|una-

rodnom humanitar-

nom “Kupu Svetog Save” tak-

mi~ili su se i karatisti Ne-

mawe. Sofija Kuzmanovi} i

Dejan Nedeqkovi} osvojili

su zlato u katama pojedina~-

no, dok je Leonardo Marko-

vi} bio prvi u borbama. Awa

Krsmanovi}, Marija Pavlo-

vi} i Leonardo Markovi}

zauzeli su drugo mesto u ka-

tama pojedina~no, a Strahi-

wa Paunovi} je bio tre}i u

sparingu i ~etvrti u katama.

Rastko Sti{ovi} i Sara

Stanojkovi} prvi put su u~e-

stvovali na nekom takmi~e-

wu i osvojili zlatne medaqe.

Kup je organizovao KK

Reikon iz Kraqeva i sav

prikupqen novac upla}en je

za podizawe spomenika vr-

hunskom karatisti i sensei

instruktoru Sa{i \or|evi-

}u (1970-2013). Svoj dopri-

nos na ovom humanitarnom

turniru dali su i ~a~anski

karatisti. Nemawama pred-

stoje brojna takmi~ewa i

pripreme za drugi Memori-

jalni turnir “Nemawa Bula-

tovi}”, u znak se}awa na mla-

di}a po kome ovaj klub nosi

ime i osvaja medaqe u Srbiji

i {irom sveta.

Pionirke OK ^a~ak

u~estvova}e od 1.

marta na regionalnom pr-

venstvu Srbije. Po dve pr-

voplsirane ekipe iz grupe

odigra}e zavr{ni turnir za

pobednika regiona. U tak-

mi~ewu u~estvuju ekipe iz

Bajine Ba{te, U`ica, Nove

Varo{i, Po`ege, Priboja,

Zlatibora, ^a~ka, Kosjeri-

}a i Ariqa. Bi}e ovo i pri-

lika da mlade igra~ice stek-

nu prva iskustva i usavr{e

odbojku radi na takmi~ewi-

ma u seniorskoj konkurenci-

ji.

Karatisti Slobode

u~estvovali su pro-

{log vikenda na “Kupu Sve-

tog Save” u Kraqevu, gde su

ekipno osvojili drugo me-

sto. Prvi je bio klub doma-

}in Anima san, a tre}i Vra-

we.

U borbama zlatne medaqe

su pripale kadetu Vladimi-

ru Savi}u u kategoriji - 50

kilogarama i pioniru An-

dreju Gruji~i}u, kategorija -

30 kg. Zlato u katama su

osvojili Todor Vasilijevi}

i Jefimija Jovanovi}, a sre-

bro Nikola Sari}, Lucia

Gruji~i}, Strahiwa \ura-

ki}, Vawa Bojanovi}, Elena

Milo{evi}, Andrijana Mi-

lo{evi} i Jovana [ibali}.

Veqko Jovanovi} zauzeo je

tre}e mesto.

Bio je ovo prvi u nizu

kontrolnih turnira za tak-

mi~are Slobode koje 23. fe-

bruara o~ekuje Prvenstvo

Srbije u Vaqevu.

ATLETIKA

ODBOJKA

MILORAD

U REPREZENTACIJI

DOBAR START

KARATISTA NEMAWE

^ETIRI ZLATA

ZA SLOBODU

ISPRAVKA

U pro{lom broju u tek-

stu “Jo{ malo do vrha”

pogre{no je napisano

ime dede teniserke Iva-

ne Jorovi}. Umesto Ra-

dojko, trebalo je da sto-

ji Radovan Nikoli}.

ZREWANIN

POBEDIO

LIBERO

PIONIRSKO

PRVENSTVO

SRBIJE

KARATEFUDBAL

PRVA PROVERA

PROTIV RADNI^KOG

TENIS

U REPREZENTACIJI

I JANA BOJOVI]

BORAC DO^EKUJE METALAC

U KUPU PROTIV

ZVEZDE

Pre nekoliko dana u

beogradskom hotelu “Me-

tropol” izvu~eni su paro-

vi ovogodi{we zavr{nice

Kupa Radivoja Kora}a.

Kup utakmice bi}e odi-

grane od 6. do 9. februara

u Beogradu, hala “Pio-

nir”. Kako je `reb bio po-

ludirigovan, u ~etvrtfi-

nalu nisu mogle da se sa-

stanu ekipe koje se takmi-

~e u Jadranskoj ABA ligi,

po{to su klubovi bili

podeqeni u dve grupe.

U prvoj utakmici ~e-

tvrtfinala, u 18,30 ~aso-

va, sastaju se Crvena zve-

zda i Borac Mocart

sport, dok }e se od 21 sat

igrati Radni~ki Kraguje-

vac i OKK Beograd. Po-

bednici ovih duela bi}e

prvi polufinalni par, a

drugi }e odlu~iti me~evi

Partizan - FMP i Mega

Vizura - Crnokosa. Polu-

finale }e biti odigrano u

subotu, 8. februara. Fi-

nalne utakmice su na pro-

gramu slede}eg dana u

20,30 ~asova.

- Dobili smo jednog od

najboqih protivnika.

Idemo u Beograd da pred-

stavimo svoj klub i grad

na najboqi mogu}i na~in.

Ambicije svih klubova ko-

ji u~esvuju u zavrnici su

osvajawe Kupa, a kolike su

{anse svih nas - vide}emo.

Nekada je Borac dobijao

Zvezdu i Partizna... U sva-

kom slu~aju na svim ovim

utakmicama }e biti dosta

publike i to }e nam biti

dobra {ansa da promovi-

{emo ekipu - ka`e Marko

Ivanovi}.

Gledawe ~etvrtfinal-

nih utakmicama na tribi-

nama ko{ta 200 dinara.

Mesto u parteru je 400, a u

lo`ama 600 i 800 dinara.

Ulaznice za polufinale

ko{taju 300, 500, 700 i hi-

qadu dinara, dok su za fi-

nale 500, 700, hiqadu i hi-

qadu i po dinara.

DRUGA LIGA

Ovog vikenda bi}e odi-

grane utakmice 14. kola

Druge mu{ke i Prve regi-

onalne lige Zapad. Mla-

dost ve~eras do~ekuje [a-

bac. Utakmica po~iwe u

19,30 ~asova u hali “Mla-

dost”.

@elezni~ar u subotu, 1.

februara, gostuje Prvoj

Petoletki u Trsteniku. U

Drugoj regionalnoj ligi

Zapad prvenstvo }e biti

nastavqeno slede}eg vi-

kenda, kada ^a~ak 94 do~e-

kuje Vladimirce, a ^a~ak

basket tim gostuje Mioni-

ci.

Kadeti Borac Mocart

sporta izgubili su u na-

stavku prvenstva od Akta-

vis Akademije, 91:74. U 12.

kolu gostuju Ivawici.

Utakmica }e biti odigra-

na 15. februara.

Juniori Mladosti po-

bedili su Vojvodinu,

73:84. U utorak gostuju u

Vr{cu.

Jesewi deo prvenstva

Polet je zavr{io na

tre}em mestu Srp-

ske lige “Zapad” sa 28 bo-

dova. Posle dvomese~ne pa-

uze, igra~i i stru~ni {tab

ponovo su se okupili pro-

{log petka, kada su starto-

vale i pripreme za nasta-

vak takmi~ewa.

- Na kraju jesewe poluse-

zone imali smo nezvani~no

drugi rezultat u istoriji

kluba. Ka`em nezvani~ni,

jer je re~ samo o prvom delu

prvenstva. Nadam se da }e

tako ostati do kraja i da

}emo izboriti prvo mesto

i plasman u vi{i rang. Iz

ekipe je oti{ao Nikito-

vi}. Koliko nam je `ao

zbog wegovog odlaska, to-

liko nam je i drago da }e

na{ igra~ prvi put u 33.

godini zaigrati u Super

ligi. Do{ao je nekada{wi

kapiten Metalca Bojan

@ivkovi}. Vratio se i

Slovi}, a tu su Proti}, Ra-

disav~evi}, Kne`evi} - na-

veo je na konferenciji za

{tampu Vladimir Stani-

savqevi}, trener FK Po-

let.

Od nedavno na ~elo klu-

ba umesto Vladimira Rado-

vanovi}a, do{ao je Pre-

drag Milivojevi}. Radova-

novi} je podneo ostavku i

daqe je aktivan u klubu.

Funkciju predsednika na-

pustio je posle te{ke sao-

bra}ajne nesre}e, od koje je

uspeo dobro da se oporavi.

Novi predsednik naja-

vquje boqe uslove za navi-

ja~e i novinare u nastavku

sezone.

- Ve} smo zapo~eli da

ure|ujemo tribine. Do po-

~etka prvenstva trebalo bi

da bude 650 mesta. Plani-

ramo i da pokrijemo sredi-

{wi deo i sredimo novi-

narsku lo`u. Nadam se da

}e do 16. marta, kada po~i-

we prole}no prvenstvo,

Polet imati stadion kakav

zaslu`uje.

Takmi~arske ambicije

su jasne, ulazak u vi{i

rang. Dok sam ranije bio

na ~elu kluba, u{li smo u

drugu ligu. Nadam se da }e

i sada biti tako - najavqu-

je Milivojevi}.

Po re~ima Miluna To-

dorovi}a, ~lana Upravnog

odbora FK Polet, na leto

bi trebalo da bude rekon-

struisano i igrali{te. Do

po~etka prvenstva, klub }e

poja~ati jo{ dva napada~a,

a sa ve} postoje}im igra~i-

ma i dvojicom Bojana - no-

vajlija, @ivkovi}em i Ra-

disav~evi}em, Prva liga

bi mogla da nam bude na do-

hvatu ruke, nada se ruko-

vodstvo FK Polet. Wima

je posebno stalo da prome-

ne na stadionu budu uo~qi-

ve i u drugom kolu prole}-

nog prvenstva, kada Polet

igra gradski derbi sa Slo-

bodom.

Z. J.

Kajaka{ki savez Srbi-

je nedavno je usvojio

kalendar takmi~ewa za

2014. u disciplinama spust

i slalom na divqim i

sprint na mirnim vodama.

Zbog dobrih rezultata KK

^a~ak i uspe{ne organiza-

cije prethodnih trka, u ka-

lendaru se na{lo i Otvo-

reno prvenstvo ^a~ka. Trka

}e najverovatnije biti odr-

`ana 4. maja, kada bi i Za-

padna Morava trebalo da

bude plovna. Prethodne go-

dine zbog nedovoqne koli-

~ine padavina, na Moravi

je zabele`en nizak vodo-

staj.

30 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

PO^ETAK PRIPREMA U FK POLET

FUDBALSKI SAVEZ MORAVI^KOG OKRUGA DOBIO NOVOG PREDSEDNIKA

BICIKLIZAM

KAJAK

U ATOMSKOJ BAWI ODR@AN 25.

SVETOSAVSKI TURNIR

SPORT

Na Prvenstvu Srbije u

ciklo krosu voza~ BK

Borac Stefan Sretenovi}

osvojio je drugo mesto u ka-

tegoriji mla|ih kadeta. Oni

su, pro{le nedeqe kod sta-

diona Partizana, vozili

tri kruga. Aleksandar Pe-

trovi} je bio ~etvrti u kate-

goriji kadeta, koji su vozili

{est krugova, a kod juniora

(osam krugova) Nemawa Ko-

lakovi} je osvojio {esto

mesto. Nikola Tripkovi} je

zauzeo osmo, a Vuk Milosa-

vqevi} deseto mesto. Seni-

ori Borca nisu nastupili

na ovom prvenstvu, jer se

nalaze na priprememama u

Crnoj Gori.

Ciklo kros je aktuelan u

jesen i zimu, kada vremenski

uslovi ne dozvoqavaju kori-

{}ewe bicikla na drumu.

Re~ je o kombinaciji vo`we

i tr~awa u prirodi, brzine

su mawe, a zbog ve}eg broja

prepreka, povremeno je

neophodno si}i sa bicikla,

preneti ga i ponovo se po-

peti. Sve to zahteva izuzet-

nu fizi~ku spremnost. BK

Borac ne poseduje adekvat-

na vozila za ovu discipli-

nu, a takmi~ari se pripre-

maju na ve} postoje}im bi-

ciklama.

Pro{le nedeqe u

Atomskoj bawi Gor-

wa Trep~a odr`an je jubi-

larni 25. Svetosavski {a-

hovski turnir. U~estvovalo

je 68 {ahista iz vi{e grado-

va Srbije, a me|u wima bilo

je velemajstora, inter i fide

majstora.

Pobedio je Goran Pavlo-

vi}, drugi je bio Dragan Ko-

jovi}, tre}i Dejan Pavlo-

vi}, ~etvrti Ivan Sredoje-

vi}, peti Mile Smolovi} i

{esti Boro Zlatanovi}. Pr-

voplasirani je osvojio {est

i po, drugi {est, tre}i pet i

po poena, kao i ostala tri

takmi~ara.

Kako organizatori naja-

vquju, Mesna zajednica

Atomska bawa i grad ^a~ak,

od slede}e godine }e Sveto-

savski turnir dobiti ve}i

takmi~arski zna~aj. Ove go-

dine, u ime organizatora,

takmi~ewe je otvorio grado-

na~elnik Vojislav Ili}.

Sponzorisali su ga “^a~an-

ska banka”, “Bolero”, pekara

“Dukat”, mesara “2 M” i

“Makrobela”.

Ve} po tradiciji, {ahi-

sti su ozna~ili i po~etak

turisti~ke sezone u Atom-

skoj bawi Gorwa Trep~a.

SRETENOVI] DRUGI

U CIKLO KROSU

^A^AK PONOVO

DOMA]IN OTVORENOG

PRVENSTVA

POBEDNIK GORAN

PAVLOVI]Nekada{wi potpred-

sednik FSMO Ra-

dosav Mutavxi} jednogla-

sno je izglasan pro{log

petka za novog predsednika

Saveza. Do skoro je tu

funkciju obavqao Haxi

Goran Milovanovi}, koji

je jo{ u junu 2013. podneo

ostavku. Za nove potpred-

sednike, tako|e jednogla-

sno izglasani su Nenad

Stankovi} i Petar Piper.

Na funkciji generalnog

sekretara ostaje Milo{

Stevani}, a ~lanovi Izvr-

{nog odbora okru`nog

Fudbalskog saveza od pre

nekoliko dana su: Radivoje

Domanovi}, Aleksandar

Beli}, Ne{ko Milovano-

vi}, Petar Davidovi},

Vladimir Da~ovi}, Mile-

ta Te{i}, Slavo Miluti-

novi}, Tomislav Savi}.

Dosada{wi predsednik

izrazio je nezadovoqstvo

nedolaskom na skup{tinu

pojedinih delegata iz Gor-

weg Milanovca, Lu~ana i

Ivawice. On je kao najva-

`nija ostavrewa u svom

mandatu istakao omaso-

vqewe fudbala u Moravi~-

kom okrugu i pomo} mla-

dim klubovima u vidu

opreme i dresova. Iste ci-

qeve sebi je zacrtao i novi

predsednik.

- Fudbal mora da bude u

prvom planu. Potrudi}u se

da {to pre nestanu proble-

mi svih onih koji pru`aju

otpor, kada je re~ o radu

Saveza. U prethodnom pe-

riodu je odli~no funkcio-

nisao, iako pojedinci to

poku{avaju druga~ije da

prika`u. Dobar rad je uo~-

qiv u donaciji sportske

opreme mladim timovima,

pomo}i klubovima Okru-

`ne lige, sve ve}em broju

dece koja igraju fudbal,

promenama prostorija

Fudbalskog saveza Mora-

vi~kog okruga - naveo je

Mutavxi}. Z. J.

MUTAVXI] UMESTO MILOVANOVI]A

NOVE TRIBINE ZA

NASTAVAK SEZONE

[TAVQANIN DISCIPLINSKI SUDIJA

Na prvoj sednici Fudbalskog saveza Moravi~kog okruga,

odr`anoj posle redovne skup{tine na kojoj je izabran

novi predsednik, izglasan je i novi disciplinski sudija.

Tu funkciju ubudu}e }e obavqati Dragan [tavqanin,

dugogodi{wi sportski radnik iz Slatine.

Stari i novi predsednik

KRATAK ISTORIJAT ^A^ANSKOG GOLUBARSTVA

31HOBIPETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Sreda, 5. februarUtorak, 4. februarPonedeqak, 3. februarPetak, 31. januar Nedeqa, 2. februarSubota, 1. februar

-20

C

70

C

-10

C -10

C -40

C -20

C -20

C

80

C

00

C

70

C

VREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZAVREMENSKA PROGNOZA VREMENSKA PROGNOZA

^etvrtak, 6. februar

Mogu}a ki{aDelimi~no obla~no Delimi~no obla~no

40

C 50

C30

C60

C

Delimi~no obla~no Delimi~no obla~no Slaba susne`icaDelimi~no obla~no

Asve je po~elo

{ e z d e s e t i h

godina pro-

{log veka.

Ta~nije, 1965. povratkom

Prvoslava – Prla Zlati}a

iz Beograda u ^a~ak, grad u

kome je ponikao i odrastao,

kre}e ozbiqna golubarska

pri~a u ovom delu Zapadne

Srbije. On sa sobom donosi

qubav prema golubovima,

koja mu je ostala u srcu do

posledweg dana `ivota, ali

i prve prave primerke srp-

skih visokoleta~a od svo-

jih drugara iz prestonice.

Vrlo brzo vest o dolasku

jednog tako vrsnog odgaji-

va~a, pronela se kroz tada

malu varo{icu, kakav je

^a~ak u to vreme bio, po-

sebno u krugovima qubite-

qa “ptice mira” koji su ga-

jili iskqu~ivo lepe, ni{ke

golubove. Prlovi “beogra-

|ani” su bili za tada{we

prilike ru`ni, kqunati i

krupni, nekako robusni.

Ipak, odlikovale su ih

znatno boqe leta~ke osobi-

ne od gotovo svih tada-

{wih ~a~anskih golubova,

pa su polako po~eli da

osvajaju srca za qubqenika

u visok i dug let, kakvih je

bivalo sve vi{e. U tom pe-

riodu odgajiva~i golubova

su se uglavnom sastajali u

kafani kod Sveta ^arapana

i berbernici Milosava –

Mi{a Mari}a, ali nije po-

stojao nijedan zvani~no re-

gistrovan klub. Na tim sa-

stancima i dru`ewima raz-

mewivana su iskustva i go-

lubovi, “padale” opklade

ko ima boqe ptice, ali se

razmi{qalo i o tome da bi

^a~ak trebalo da dobije ne-

ki vid organizovanog oku-

pqawa. Mo`da je na takav

na~in rezonovawa uticalo

i to {to su primerci golu-

bova, doneti uglavnom iz

Beograda, imali prstenove

na nogama, pa su i ^a~ani

po`eleli da na takav na~in

obele`avaju mlade ptice iz

sopstvene produkcije, kao i

da se zvani~no takmi~e.

Za savet i pomo}, narav-

no, zamolili su Prla, isku-

snog golubara, sa zavidnom

reputacijom, po{to je on

dok je `iveo u Beogradu, pa

i jedno vreme po dolasku u

^a~ak, bio ~lan Prvog beo-

gradskog dru{tva JU 1.

Prihvatio se Zlati} te

obaveze 1969. godine, pa je

na wegovu inicijativu od

tada{weg predsednika Sa-

veza Srbije Sretena Kara-

li}a stigao dopis u kome je

stajalo {ta sve treba pri-

baviti od dokumentacije,

kako bi mogao biti podnet

zahtev za registraciju klu-

ba. Tada su zadu`eni poje-

dini znameniti ~a~anski

golubari da na mestima na

kojima se okupqaju obnaro-

duju da se sprovode aktiv-

nosti na formirawu prvog

~a~anskog udru`ewa odga-

jiva~a golubova srpskih vi-

sokoleta~a. Kada je sve bi-

lo papirolo{ki odra|eno,

u berbernici kod Mi{a

Mari}a, 14. aprila 1970.

godine, odr`ana je osniva~-

ka Skup{tina tada{weg

Prvog sportskog kluba od-

gajiva~a golubova visoko-

leta~a JU 42 ^a~ak, kojoj su

prisustvovali: Prvoslav –

Prle Zlati}, Nikola Jeko-

vi} – Kica, Milosav – Mi-

{o Mari}, Petar Nikoli}

– Perica Glista, Aleksan-

dar – Aco Novakovi}, Slo-

bodan Mihailovi} – [op,

Slobodan Ru`i~i} – Mari-

nac, Dobrivoje – Dole \ur-

|i}, Radmilo Mi{ovi},

Vlade Krsti} – ^arapan,

Mi}o Kova~evi} – Guso,

Milomir ]eramilac – ]e-

rec, @ivota Brkovi} – @i-

kin, Dragan Vukovi} – Vu-

kas, Mom~ilo Pantovi} –

Moqo, Petar Drobwako-

vi}, Radomir Jova{evi} –

Jole Bunar, Zoran Seni},

Rajko Te{i} – [tabac. Iz

Prvog sportskog kluba od-

gajiva~a golubova visoko-

leta~a JU 42 ^a~ak su se to-

kom godina izdvajali poje-

dini ~lanovi, osnivali no-

va udru`ewa, kojih trenut-

no na teritoriji grada ima

desetak, u dva saveza, pa se

sa pravom mo`e re}i da je

dana{wi SS 42 prete~a i

za~etnik organizovanog ba-

vqewa sportskim golubar-

stvom u ^a~ku.

Posle ^a~ka, golubar-

sko udru`ewe formirano je

u Zabla}u – JU 172 “Jeli-

ca”, potom JU 185 “Dva go-

luba”, pa u Trbu{anima JU

242. U Qubi}u se organizu-

je udru`ewe JU 360 “Tana-

sko Raji}”, koje uglavnom

okupqa golubare sa tog

podru~ja. Zbog uglavnom

pojedina~ne

surewivosti usitwavawe se

nastavqa registrovawem

JU 441 “Kqu~”, pa JU 460

“Ko{utwak”, JU 567 Ateni-

ca... Pre desetak godina do-

lazi i do “cepawa” Saveza

odgajiva~ golubova srpskih

visokoleta~a Srbije, pa ne-

koliko ~a~anskih klubova

prelazi u Me|uokru`ni sa-

vez Srbije sa sedi{tem u Ja-

godini. Zbog tradicional-

nih golubarskih nesuglasi-

ca i samovoqe pojedinaca

pre par godina gro ovda-

{wih golubara postaju ~la-

novi prakti~no novog Go-

l u -

barskog saveza Srbije, sa

sedi{tem u Beogradu.

Za svo to vreme golubar-

ski sport u ^a~ku krupnim

koracima grabi ka vrhu Sr-

bije, kada su u pitawu tak-

mi~arski rezultati. Tako

se iz godine u godinu pona-

vqa situacija da najpresti-

`nija priznawa u pojedi-

na~noj i ekipnoj konkuren-

ciji zavr{avaju upravo na

policama na{ih sugra}ana.

Da je golubarstvo kao

sport, u kome je sve prisut-

nija nauka u svrsi postiza-

wa {to boqih rezultata,

ozbiqno shva}en od jednog

broja odgajiva~a i takmi~a-

ra, pokazuju vrhunski dome-

ti posledwih godina, pro-

se~ni letovi jata od po 10,

11, 12, 13, pa i preko 14 sa-

ti. Tako se desilo da je pro-

{le godine ~lan udru`ewa

GSS 185 “Dva goluba” Mi-

lun Mini} nadma{io “gra-

nicu snova” sa rezultatom

15 sati i 3 minuta, {to

predstavqa do sada nezabe-

le`en rekord u istoriji

srpskog golubarstva. Wego-

vo jato je bukvalno letelo

od svitawa do sumraka.

^a~ak – grad na

obalama Zapadne

Morave, poznat je

nadaleko po svojim

uspe{nim privred-

nicima, vrhunskim

sportistima, zna-

menitim li~nosti-

ma iz kulturnog i

javnog `ivota, ali

posledwih godina

{irom Srbije ime-

na golubara iz

ovog grada izgova-

raju se sa po{tova-

wem, pre svega zbog

izuzetnih takmi-

~arskih rezultata.

Doajen, legenda, vrsni odgajiva~,

~ovek najzaslu`niji za po~etke

organizovanog bavqewa golubarskim

sportom, ne samo u ^a~ku, ve} i na pro-

storima Zapadne Srbije, Prvoslav Zla-

ti}, ~ika Prle ro|en je 8. novembra 1923.

godine u ^a~ku gde je i preminuo 29. jula

1999.

Zlati}, nosilac Partizanske spome-

nice 1941. godine, aktivni kapetan JNA,

povratkom u svoj rodni grad 1965. godi-

ne, po~iwe da okupqa oko sebe brojne ~a-

~anske golubare, koji su se tada uglav-

nom sastajali po kafanama, predo~avaju-

}i im koje su prednosti organizovanog

bavqewa golubarskim sportom. Malo po

malo za ideju o osnivawu kluba u ^a~ku

“zagrejao” je ve}i broj uglednih golubara

i 1970. dolazi do formirawa Prvog

sportskog kluba odgajiva~a golubova vi-

sokoleta~a JU 42. Wegov ugled u gradu i

uticaj koji je imao, otvarali su sva vra-

ta i u znatnoj meri olak{ali registra-

ciju kluba. U velikoj meri da ^a~ak do-

bije svoju prvu organizaciju te vrste, po-

mogli su i Prlovi kontakti u Beogradu,

pre svega sa Sretenom Karali}em, tada-

{wim predsednikom Saveza odgajiva~a

golubova srpskih visokoleta~a Srbije.

Prvoslav – Prle Zlati} do kraja svog

`ivota bio je uva`avan i po{tovan me|u

brojnim ~a~anskim golubarima, kao vr-

stan odgajiva~ izuzetno kvalitetnih

ptica, ali i kao reformista organizo-

vanog golubarstva u ovom kraju i do`i-

votni predsednik Prvog sportskog klu-

ba odgajiva~a golubova visokoleta~a JU

42 ^a~ak.

PRVOSLAV – PRLE ZLATI]

(1923 – 2014)

^A^ANI „DODIRNULI NEBO”

32 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

SAOP[TEWE PREDUZE]A „SPDA-EKOLOGIC” ^A^AK

HOBI

Cenu godi{we do-

zvole za ribo-

lov propisuje

Ministarstvo prirodnih

resursa, rudarstva i pro-

stornog planirawa. Po od-

luci ministra, ove godine

republi~ka dozvola u kate-

goriji D-2 ko{ta {est hi-

qada dinara, a D-3 tri hi-

qade. Kategorija D-3 pred-

vi|ena je za ribolovce sta-

rije od 65 godina. Kori-

snici za{ti}enih prirod-

nih dobara imaju pravo i

na doplatne dozvole za jeze-

ro Me|uvr{je, Drinu, re-

zervat Uvac (Kokin brod,

Uva~ko jezero, Radowsko je-

zero). Doplatne dozvole va-

`e iskqu~ivo uz repuli~-

ku. Ribolovci bi trebalo

da znaju i da za Gru`ansko

jezero nema doplatne do-

zvole.

Tro{kove izdavawa ri-

bolova~kih dozvola kori-

snici mogu platiti u neko-

liko mese~nih rata, putem

administrativne zabrane u

preduze}u ili posredstvom

sindikata.

Sezona traje godinu da-

na. Dozvola va`i za kalen-

darsku 2014. i uz wu ribo-

lovci dobijaju i pravil-

nik o re`imu ribolova i

mo`e biti zaseban za svaku

vodu. Za deo Zapadne Mora-

ve nema posebnih pravila,

osim zakonskih ograni~e-

wa ulova. Ulov je ograni-

~en na pet kilograma bilo

koje ribe, izuzev alohtone

vrste. Ove godine }e stru~-

waci prirodno matemati~-

kog fakulteta Kragujevac

analizirati podru~je Za-

padne Morave, deo jezera u

Parmencu i sa~initi pred-

log o tome kako daqe oba-

vqati ribolov i poribqa-

vawe. Pro{logodi{wa

analiza utvrdila je da je

Zapadna Morava u okolini

^a~ka mrestili{te autoh-

tonih vrsta ribe, a u drugoj

polovini godine dobija

odlike sli~ne staja}icama,

tako da su dominantne vr-

ste {aran i som.

Smatramo da }e ove go-

dine analize potvrditi da

je u Zapadnoj Moravi po-

trebno poribqavawe odre-

|ene koli~ine {tuke, koja

je naru~ena u skladu sa no-

vim zakonom da se proizve-

de od genetski ~istih mati-

ca za posebne potrebe Z.

Morave. U odnosu na pro-

{lu godinu, ukinute su do-

platne dozvole za Lim, \e-

tiwu i Rzav, ali ostaju po-

sebni re`imi na salmo-

nidnim rekama. Ostaju po-

sebni re`imi na kojima va-

`i pravilo ulovi - pusti i

odnosi se na mladicu, pa-

strmku i lipqena na delo-

vima ribolovnih podru~ja

Srbija - Jugozapad.

Va`na napomena: [tuka

ulazi u zabranu od 1. fe-

bruara do 31. marta.

Svi ribolovci zloupo-

trebe mogu prijaviti

SMS-om na broj 062 - 88-

10-990.

Odgovorno lice

Sa{a Petkovi}

AKTUELNE

marketing 032/342-276

RIBOLOVA^KE DOZVOLE

Detaq sa poribqavawa

Kontakt telefon 063 635 033

STARI GRAD AD OBILI]EVA BB IZDAJE

- Kancelarijski

prostor razli~itih

povr{ina po povo-

qnim cenama (tel,

adsl)

- Poslovno izlo`beni magacinski

prostor od 200m2 na odli~noj lokaciji

800m od centra grada (wc, tel, adsl)

- Magacinski prostor u

Obili}evoj ulici od 80

do 160 m2 (ima mernu

grupu - industrijska

struja) na samo 800m od

centra grada

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 33OGLASI

NEKRETNINE

- PRODAJA

PRODAJEM stan dupleks od

125 m2, u ulici B. Jankovi}a,

nadogradwa, sa sopstvenim

CG. Cena 84. 900 evra. Tel.

063/ 620-610

PRODAJEM ~etvorosoban

stan, nov, centar, blizu pija-

ca, tre}i sprat, CG, terasa.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

od 93 m2, na Vinari , prvi

sprat, cg, dve terase. Cena -

dogovor. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan

od 89 m2 na Gvo`|aru, povo-

qno, TA grejawe. Tel. 065/

222-552-4

PRODAJEM trosoban stan

od 79 m2, Avenija 2. Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM trosoban stan

od 78 m2, na Vinari, povo-

qno. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan

od 70 m2, u Aveniji 2, na

tre}em spratu, kod

Prehrambene {kole, ima

terasa i podrum. Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM trosoban stan,

nov, dupleks, kod H. Morave,

tre}i sprat, CG, ima terasa.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan,

nov, Qubi} kej, cg, ima lift

i terasa. Tel. 064/ 317-1-701

PRODAJEM trosoban stan,

centar, prvi sprat. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

na Alvaxinici, prvi sprat,

zgrada od fasadne cigle.

Cena 48. 000 evra. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM trosoban stan ,

nov, kod H. Morave, tre}i

sprat. Cena 41. 000 evra sa

PDV-om. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM trosoban stan

na Alvaxinici, drugi sprat,

cg, lift, terasa. Cena 45. 000

evra. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 63.38 m2 na

Alvaxinici. Cena 33. 000

evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvoiposoban

stan od 51 m2, bez ulagawa,

CG, ima lift, Qubi} kej. Tel.

063/ 735-0-260

PRODAJEM dvosoban stan

od 66 m2 , strogi centar, dve

terase. Cena 50. 000 evra. Tel.

061/163-0-023

PRODAJEM dvosoban stan

od 63. 48 m2 u ^a~ku, lep,

sun~an. Tel. 032/ 344-515

PRODAJEM dvosoban stan

od 63 m2, u zgradi sa 5 eta`a,

cg i balkon , u blizini cen-

tra grada. Cena 40. 000 evra.

Tel. 032/344-515

PRODAJEM dvosoban stan

od 62 . 80 m2, tre}i sprat, na

Alvaxinici. Cena 31. 000

evra Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan

od 62 m2, ulica V. Stepe.

Tel. 065/ 453-3-818

PRODAJEM dvosoban stan

od 61 m2, prvi sprat,

@elezni~ka ulica. Tel. 032/

344-630

PRODAJEM dvosoban stan

od 58.3 m2, na Qubi} keju ,

{esti sprat, tapija, dva

lifta, podrum, interfon.

Cena 33. 000 eura. Tel. 069/

122-0-965

PRODAJEM dvosoban stan

od 58 m2, Kej, drugi sprat.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan

od 58 m2 na Keju. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM dvosoban stan

od 58 m2 , zgrada od fasadne

cigle u Aveniji. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan

od 57 m2, kod Hotel Morave .

Cena 26. 000 evra. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM dvosoban stan

od 57 m2, Avenija 2, {esti

sprat, ima lift i podrum, dve

terase. Tel. 065/ 326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan

od 57 m2, Avenija 2, CG, dve

terase i podrum. Tel. 065/

326-0-745

PRODAJEM dvosoban stan

od 57 m2, Avenija 2, {esti

sprat. Cena 31. 000 evra. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan

od 56 m2, {iri centar, peti

sprat. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, Nemawina ulica,

tre}i sprat. Tel. 064/ 158- 9-

363

PRODAJEM dvosoban stan

od 55 m2, ura|ena spoqna sto-

larija, ima izolacija. Cena

28. 000 evra. Tel. 064/ 26-29-

109

PRODAJEM dvosoban stan

od 53 m2, cg, ^. P. Odred,

tre}i sprat. Tel. 060/ 348-9-

270

PRODAJEM dvosoban stan

od 53 m2, Kalu|erice, tre}i

sprat, cg, lift. Tel. 064/ 26-

29-109

PRODAJEM dvosoban stan

od 52 m2, drugi sprat, kod H.

Morave. Cena 33. 000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM dvosoban stan

od 49 m2, ulica Svetog Save.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan

od 47 m2, Beograd, kod TC

“Zira”, gara`a u zgradi, kom-

pletno name{ten. Cena 85.000

evra. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan

od 47 m2, Qubi} kej, VP.

Cena 30.000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM dvosoban stan

od 46 m2, u Nemawinoj ulici.

Tel. 061/ 291-6-355

PRODAJEM dvosoban stan

od 45 m2, Nemawina ulica,

renoviran, prvi sprat, cg.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan

od 44 m2, kod H. Morave.

Cena 25.000 evra. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan

od 43 m2, nov, centar , tre}i

sprat, lift, cg. Tel. 062/ 514-

429

PRODAJEM dvosoban stan

od 43 m2, Beograd, @arkovo,

peti sprat, cg, lift, cena

dogovor. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan

od 42 m2, CG, na Keju. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM dvosoban stan

od 38 m2, kod Medicinske

{kole, tre}i sprat. Cena

24.000 evra. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan

kod H. Morave na prvom

spratu, povoqno. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM dvosoban stan

kod H. Morave , u prizemqu,

sa parkingom ispred stana.

Cena 25. 000 evra. Tel. 064/

317-1-701

PRODAJEM dvosoban stan

na Alvaxinici, renoviran,

odmah useqiv, cg, terasa,

lift. Cena 31. 000 evra. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM dvosoban stan ,

centar, renoviran, sa novim

name{tajem. Cena 31. 000

evra. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan ,

nov, centar, tre}i sprat, cg,

lift, cena 36. 000 evra. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM dvosoban stan,

renoviran, na Alvaxinici,

tre}i sprat, CG, terasa. Tel.

062/ 514-429

PRODAJEM dvosoban stan ,

nov, u Beogradu, kod Vukovog

spomenika. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednoiposoban

stan u centru sa delom

name{taja. Cena 26. 000 evra.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 + 10 m2, kod

restorana “Brvnara”. Tel.

032/ 342-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 43 m2, Gvo`|ar,

prizemqe. Cena 26. 000 evra.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednoiposoban

stan od 42 m2, ~etvrti sprat,

cena 26. 000 evra. Tel. 063/

691-761

PRODAJEM jednosoban stan

od 47 m2, Slobodino

igrali{te. Cena 23. 000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

od 41 m2 Qubi} kej, cena 26.

000 evra, korekcija. Tel. 032/

342-190

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2 u Nemawinoj ulici.

Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2, u Aveniji 1. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM jednosoban stan

od 38 m2, Qubi} kej, VP. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

od 37 m2, u Aveniji, u

zgradama od fasadne cigle.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM jednosoban stan

od 34 m2, kod Tehni~kog

fakulteta. Cena 23. 000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM jednosoban stan

od 32 m2, kod H. Morave, cena

23.000 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM jednosoban stan

na Vinari, 3. sprat. Cena

23.000 eura. Tel. 063/ 735-0-

260

PRODAJEM jednosoban stan,

ulica C. Lazara, CG, lift, sa

stvarima, cena 23.000 evra.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM jednosoban stan

, CG, drugi sprat, {iri cen-

tar. Cena 16.000 evra. Tel.

065/ 346-541-1

PRODAJEM mawi jed-

nosoban stan, CG, lift,

Vinara. Tel. 063/ 735-0-260

PRODAJEM jednosoban nov

stan kod H. Morave, tre}i

sprat, CG. Cena 19.000 evra

sa PDV-om. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM garsoweru od 30

m2, u centru, tre}i sprat, cg,

novija gradwa. Cena 18. 000

evra. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM garsoweru od 27

m2, drugi sprat, centar grada.

Tel. 063/ 453-043

MALI OGLASINOVI REZERVNI DELOVI

ZA ULI^NE OFF-ROAD I

ATV MOTOCIKLE OD JA-

PANSKIH, ITALIJANSKIH

I OSTALIH EVROPSKIH

PROIZVO\A^A. SUPER CE-

NE UZ DOBAR KVALITET.

TEL. 065/ 445-0-015

IZDAJEM lokal u Ulici

cara Lazara 23, kod

“Xamije”. Povr{ina lo-

kala, sa ~ajnom kuhiwom

i sanitarnim ~vorom je

29 m2. Lokal ima cen-

tralno grejawe. Opre-

mqen je kao frizerski

salon, a pogodan i za

druge delatnosti. Tele-

fon za kontakt:

064/ 150-5-675

ORDINACIJA op{te

stomatologije Dr. Sa{a

Spasojevi}, Jeli~ka 10,

^a~ak. Tel. 032/ 343-

314, 064/2454-094

NAJJEFTINIJE

[OFER [AJBNE ZA

SVE VRSTE AUTA,

KOMBIJA, KAMIONA

I AUTOBUSA. NABAV-

KA, PREVOZ, UGRAD-

WA. POSEBAN

JESEWI POPUST.

TELEFONI: 032/800

200 i 063/606 979.

DE@URNI

STOMATOLOG

de`urni telefon

062/ 861-7-988

SPECIJALISTI^KA

STOMATOLO[KA

ORDINACIJA

Dr MLADEN

BEHARA

spec. stomatolo{ke

protetike

^a~ak, Ko~e

An}elkovi}a 1

radnim danom

9-12 i 15-19 ~

subotom

9-12 ~

322-656

Pla}awe: administra-

tivnom zabranom,

~ekovima, platnim kar-

ticama, gotovinski

KU]U U U@EM DELU GRADA

ILI STAN U NOVOGRADWI

MEWAM ZA STAN U

BEOGRADU. TEL. 223-116 OD

9-18

IZDAJEM ILI PRODAJEM

PLAC 10 ARI I POSLOVNI

PROSTOR 200 m2 U PREQI-

NI PORED PUTA.

TEL. 061/ 111-6-439

KUPUJEM ORDEWE,

MEDAQE, STARO ORU@JE

/ SABQE, JATAGANE,

KAME, KUBURE /, UNI-

FORME, OZNAKE, STARE

UMETNI^KE SLIKE,

SATOVE I OSTALE

ANTIKVITETE. TEL. 032/

372-155, 063/ 807-2-772

PRODAJEM dvosoban

stan, 49,8 metara

kvadratnih, kod

Slobodinog igrali{ta.

Telefoni: 065/346-

3000 i 061/188-41-74.

IZDAJEM JEDNOSOBAN,

NAME[TEN STAN U

U@ICU ZA STUDENTE ILI

\AKE. ZASEBAN ULAZ.

TEL: 031/518-081

IZDAJEM nov, name{ten

jednosoban stan od 30 m2, u

strogom centru grada, ulica

Raji}eva, 2. sprat, CG na

kalorimetre. Pogodan i za

poslovni prostor.

Mogu}nost kupovine novih

stvari. Cena 150 evra. Tel.

064/ 189-2-420

IZDAJEM sobu sa tera-

som u centru `enskoj

osobi, cg, internet. Tel.

064/ 144-91-92

IZUZETNO POVOQNO

PRODAJEM TROSOBAN

STAN OD 82 M2, KOD

HOTELA MORAVA. CENA

49.500 EURA. TEL. 032/ 333-

872, 062/ 302-240

OTKUP STARIH DOTRA-

JALIH, NEISPRAVNIH I

HAVARISANIH VOZILA.

TEL. 065/ 548-5-855

PRODAJEM ekskluzi-

van poslovno-stambeni

objekat od 600 m2,

prizemqe 300 m2 u jed-

noj celini i sprat 300

m2- stambeni i

poslovni prostor.

Objekat je ukwi`en-

jedan vlasnik. Cena po

dogovoru. Tel. 032/

221-400, 064/ 12-41-

806

Izdajem lokal 20 kv,

Sin|eli}eva 25

063/8275217

PRODAJEM garsoweru od

21.2 m2, 4. sprat, bez lifta.

Cena 25.000 evra. Pogodno

za izdavawe. Tel. 064/ 190-7-

772, 032/ 343-220

PRODAJEM ku}u od 120 m2,

na 4. ara placa kod {kole F.

Filipovi}. Cena 45.000

evra. Tel. 060/ 349-8-490

SASTAVQAWE SVIH

VRSTA UGOVORA,

STRU^NO I POVO-

QNO.

TEL. 062/ 166-2-208

PRODAJEM dvosoban stan

od 52 m2, Hotel Morava , 2.

sprat, TA. Cena 26.000 evra,

zbog selidbe u Beograd. Tel.

064/ 190-7-772, 032/ 343-220

PRODAJEM apartman na

Kopaoniku - Kraqevi

^ardaci od 28 m2, sa

spava}om sobom, name{ten.

Povoqno. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM Golf 1, 81.

godi{te, registrovan do jan-

uara 2015, 1300 cm3, plin.

Fiksna cena 400 eura. Tel.

062/ 360-880

PRODAJEM ~etiri apart-

mana, ^olovi}a brdo na

Zlatiboru, od 30 m2 do 40

m2, na prizemqu i 1. spratu,

sa stvarima, gra|eni

2011.godine.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM Jugo koral

1.1, 2003. godi{te u

odli~nom stawu.

064/2304202

GU^A- KOD BENZINSKE

PUMPE PREMA

LU^ANIMA PRODAJEM

PARCELU 20 ARI.

TEL. 064/ 233-0-593

PRODAJEM dvosoban

stan od 68 m2, u centru

^a~ka, kod Taksi stan-

ice. Ima dve terase,

podrum, stara gradwa,

odli~na izolacija. Cena

52.000 evra. Tel. 061/

163-0-023

PRODAJEM stan od 36

m2, u Kuli, CG. Tel. 064/

141-4-324

PRODAJEM DVOSOBAN

STAN 57 M2, 6. SPRAT,

IMA LIFT,U AVENIJI 2.

IMA 2 TERASE I

PODRUM. CENA 33.600

EURA.

Tel. 065/ 326-0-745

IZDAJEM JEDNOSOBAN

STAN U DRAGA^EVSKOJ

ULICI, ZASEBAN ULAZ.

TEL: 032/332-761

POVOQNO

- ^ASOVI

NEMA^KOG JEZIKA

ZA OSNOVCE

- ^ASOVI GR^KOG

I ENGLESKOG JEZI-

KA ZA SVE NIVOE I

UZRASTE.

065/2004-115

Marija

PRODAJEM pet ari

placa u Kulinovcima

iznad kasarne.

032/368-393 i

063/72-02-735

34 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINEOGLASI

PRODAJEM garsoweru od 26 m2,

na Qubi} keju. Tel. 063/ 349-333

PRODAJEM garsoweru od 25 m2

na Avlaxinici, VP, cena15. 500

evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM garsoweru od 24 m2,

peti sprat. Cena 20. 000 evra.

Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM garsoweru od 20 m2,

Nemawina, peti sprat. Cena 16.

500 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM garsoweru od 19 m2,

~etvrti sprat, u Nemawinoj. Tel.

060/ 348-9-270

PRODAJEM garsoweru , nova,

Beograd, Vra~ar, prvi sprat, ul.

Gospodar Vu~i}a, useqiva. Cena

38. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM nove stanove,

mogu}nost subvencije, cena 700 e /

m2. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM stan od 83 m2 u

strogom centru grada. Tel. 064/

158-9-363

PRODAJEM stan od 77 m2, u

centru grada. Tel. 032/ 224-590

PRODAJEM stan od 76 m2,

Balkanska ulica, drugi sprat.

Tel. 032/ 349-849

PRODAJEM stan od 68 m2, dve

terase, ima podrum, strogi cen-

tar. Tel. 065/ 141-4-140

PRODAJEM stan od 66 m2 na

Gradskom {etali{tu, drugi

sprat. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 66 m2 ,

ulica Svetog Save. Tel. 064/ 146-

8-732

PRODAJEM stan od 65 m2. Cena

31.000 evra. Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 64 m2,

drugi sprat, Hotel Morava, lift,

cg. Cena 34. 000 eura. Tel. 063/

735-0-260

PRODAJEM stan od 64 m2 na

Alvaxinici. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM stan od 63 m2, ulica

Svetog Save. Tel. 064/ 131-2-544

PRODAJEM stan od 63 m2, u

centru grada. Tel. 063/ 127-5-630

PRODAJEM stan od 63 m2 na

Alvaxinici. Cena 33. 000 evra.

Tel. 064/ 146-87-32

PRODAJEM stan od 60 m2, nov, u

Obili}evoj. Cena 40. 000 evra.

Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 60 m2, ulica

Svetog Save, prvi sprat. Cena 30.

000 evra. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 58 m2, kod

H. Morave, prvi sprat, povoqno.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 57 m2, ulica

Svetog Save, cena 29. 000 evra.

Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 57 m2, u

Aveniji 2. Cena 31. 000 evra.

Tel.064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 55 m2, kod

Hotel Morave, cg, ili mewam, uz

doplatu za mawi stan. Tel. 064/

230-4-202

PRODAJEM stan od 55 m2 na

Keju, zgrada od fasadne cigle.

Tel. 31. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM stan od 54 m2,

Avenija 1, cena 35.000 evra. Tel.

064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 53 m2, stro-

gi centar. Tel. 064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 53 m2, cena

31. 000 evra. Tel. 064/ 146-87-32

PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i

sprat, CG, kod Hotel Morave.

Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM stan od 53 m2, tre}i

sprat, cg, ima lift. Tel. 032/ 346-

541

PRODAJEM stan od 52 m2, Kej,

tre}i sprat. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM stan od 51 m2, cg,

Qubi} kej. Cena 27. 500 evra. Tel.

064/ 158-9-363

PRODAJEM stan od 50 m2 sa cg,

u blizini D. zdravqa. Tel. 064/

673-2-969

PRODAJEM stan od 50 m2 ,

novija gradwa, u`i centar, peti

sprat, CG, lift. Tel. 063/ 686-129

PRODAJEM stan od 50 m2 , Kej,

ul. D. Markovi}, drugi sprat,

CG. Cena 31. 000 evra. Tel. 060/

348-9-270

PRODAJEM stan od 49 m2 u

blizini {kole “Dr. Mi{ovi}”,

drugi sprat, cg. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan od 49 m2, sa

podrumom, stari “ Autoprevoz”.

Tel. 064/ 618-6-058

PRODAJEM stan od 48 m2, novi-

ja gradwa. Cena 30.500 evra. Tel.

064/ 971-1-112

PRODAJEM stan od 48 m2, ulica

K. V. Popovi}a . Tel. 061/ 661-1-

124

PRODAJEM stan od 47 m2 na

Zlatiboru, iznad Kraqevih kona-

ka, tre}i sprat, sa name{tajem.

Cena 47. 000 evra. Tel. 060/ 349-8-

490

PRODAJEM stan od 46+6 m2 m2

kod “Solida”. Cena 29. 900 evra.

Mo`e na kredit ili na rate. Ima

tapija. Tel. 061/ 278-9-937

PRODAJEM stan od 46 m2, drugi

sprat, Nemawina, cg. Cena 25.

000 evra. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 45 m2 kod

Hotel Morave. Cena 25. 500 evra.

Tel. 064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 43 m2, u

Nemawinoj ulici. Tel. 032/ 228-

457

PRODAJEM stan od 43 m2, nov,

na Alvaxinici. Tel. 064/ 262-9-

109

PRODAJEM stan od 43 m2 u

blizini {kole “ M. Pavlovi}”.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 42 m2, kod

“Medicinske” {kole. Tel. 064/

146-8-732

PRODAJEM stan od 42 m2 u

Beogradu ulica Darinke Jevri}.

Tel. 062/ 245-514

PRODAJEM stan od 41 m2,

Qubi} kej, cg, peti sprat. Tel.

064/ 673-2-969

PRODAJEM stan od 40 m2 ,

ulica Qubi}ska. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 40 m2, nov,

kod Gradskog parka. Tel. 060/ 034-

3-687

PRODAJEM stan od 40 m2 u

Balkanskoj ulici. Tel. 064/ 673-2-

969

PRODAJEM stan od 40 m2 , cen-

tar grada, cena 25. 500 evra. Tel.

064/ 137-4-137

PRODAJEM stan od 40 m2 , nov,

ulica Obili}eva. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 40 m2 , nov,

kod gradskog parka. Cena 27. 000

eura. Tel. 060/ 558-9-248

PRODAJEM stan od 38 m2, ulica

Svetog Save. Tel. 064/ 146-8-732

PRODAJEM stan od 36 m2, na

prvom spratu, renoviran, sa

novim stvarima, Nemawina ulica

. Cena 26. 000 evra. Tel. 062/ 514-

429

PRODAJEM stan od 36 m2, drugi

sprat, novija gradwa, ul. S.

Markovi}a, povoqno. Tel. 064/

158-93-63

PRODAJEM stan od 32 m2, cg,

Nemawina ulica. Tel. 064/ 158-9-

363

PRODAJEM stan od 32 m2, novi-

ji, centar, drugi sprat. Cena 18.

000 evra. Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM stan od 31 m2, nov,

Obili}eva, drugi sprat. Tel. 060/

349-8-490

PRODAJEM stan od 28 m2, kod

Hotel Morave. Tel. 064/ 146-8-

732

PRODAJEM stan od 28 m2, ulica

7. juli, prvi sprat, CG. Cena 16.

000 evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM stan od 21 m2 u

Obili}evoj, prvi sprat, CG, cena

16. 000 evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM mawi dvosoban

stan, Qubi} kej. Tel. 064/ 673-2-

969

PRODAJEM ku}u od 300 m2, na

dva nivoa u Aveniji. Cena 90. 000

evra. Tel. 060/ 348-9-270

PRODAJEM ku}u od 220 m2, sa 7

ari placa, u Qubi}u. Tel. 063/

453-043

PRODAJEM ku}u od 200 m2 +

PK, sa 18 ari placa, u Qubi}u.

Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 170 m2 sa

13.5 ari placa. Cena 21. 000 evra.

Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 150 m2 sa 5.

ari placa, u Lugovima. Tel. 063/

273-292

PRODAJEM ku}u od 150 m2 , sa

placem od 7 a, u Vidovi do

Morave, ura|en dok za ~amac.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u od 133 m2, u

Qubi}u, sa 3. 99 ari placa. Cena

55. 000 evra. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM zajedni~ku ku}u od

130 m2, ulica Stevana Mokrawca.

Tel. 062/ 471-063

PRODAJEM ku}u od 120 m2, 9.5

ari placa kod Po{tinog magaci-

na. Tel. 063/ 273-292

PRODAJEM ku}u od 120 m2, sa 4.

ara placa u Gorwoj Atenici,

ukwi`ena, asfalt, javna rasveta.

Tel. 069/ 223-0-306, 032/ 543-2-045

PRODAJEM ku}u od 110 m2 u

Loznici, sa 34 ari placa. Cena

20. 000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 100 m2, sa

7.5 ari placa, u u`em delu grada,

sre|ena. Tel. 063/ 27-32-92, 032/

346-541

PRODAJEM ku}u od 92 m2, plac

5 a, kompletno sre|ena, kod

{kole R. Mitrovi}. Cena 45. 000

evra. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u od 80 m2 , u

Atenici, kod Plave hale, plac

3.50 ari. Cena 25. 000 evra. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM ku}u od 80 m2 , plac

3 ara, u Ov~ar Bawi kod bazena.

Tel. 062/ 514-429

PRODAJEM ku}u od 80 m2 , na

Zlatiboru, kod “Titove Vile”,

plac od 6 ari. Cena 70. 000 evra.

Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM ku}u od 75 m2 u

Zabla}u, sa 6 ari placa. Cena 20.

000 evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM ku}u od 60 m2 sa 2

ara placa, kod Bioskopa “Prag”,

povoqno. Tel. 064/ 139-4-468

PRODAJEM ku}u od 56 m2,

dvosoban stan ,1 ar placa. Tel.

064/ 262-9-109

PRODAJEM ku}u od 56 m2 sa

3.74 ari placa u Ko{utwaku.

Cena 33. 000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM ku}u od 50 m2, sa 22

ara placa u Viqu{i. Cena 6. 000

eura. Tel. 063/ 453-043

PRODAJEM ku}u od 50 m2+

letwa kuhiwa, u Trbu{anima, 5.5

ari placa. Tel. 065/ 346-541-1

PRODAJEM ku}u od 50 m2 u

Kuki}ima, sa 60 ari placa. Tel.

064/ 26-29-109

PRODAJEM ku}u od 40 m2 na

bedemu, blizu Morave, plac 4 a.

Cena 16. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM ku}u od 35 m2 kod

Hotel Morave. Cena 23. 000 evra.

Tel. 063/691-761

PRODAJEM dve ku}e na 6 ari

placa u blizini Balkanske ulice.

Tel. 064/ 673-2-969

PRODAJEM dve ku}e na 50 ari

zemqe u Mojsiwu, kod crkve. Tel.

062/ 118-4-814

PRODAJEM dve ku}e od 75 m2 i

125 m2, na Alvaxinici, sa placem

od 4 ara. Cena 380 evra/ m2. Tel.

063/ 843-0-214

PRODAJEM dve ku}e na 10 ari

zemqi{ta, 50 ari vo}wak {qiva,

{tala, su{ara, pored asfalta u

Zabla}u. HITNO! Cena 21. 000

evra. Tel. 065/ 469-0-946

PRODAJEM vikendicu sa 10 ari

placa na Jelici. Tel. 065/ 344-9-

428

PRODAJEM vikend ku}u od 60

m2, sa 38 ari placa. Cena 16. 000

evra. Tel. 063/ 691-761

PRODAJEM vikendicu od 52 m2

sa 17.70 ari placa u Prijevoru.

Cena 26. 000 evra. Tel. 063/ 691-

761

PRODAJEM brvnaru,

unutra{wost ekstra ure|ena.

Vredi pogledati. Tel. 062/ 809-3-

977

PRODAJEM seosko imawe sa 5

ha zemqe u Samailama, svi

prikqu~ci, ima bunar. Tel. 064/

262-9-109

PRODAJEM seosko doma}instvo

u Lipnici sa 3.5 ha oku}nice.

Tel. 063/ 652 - 804

PRODAJEM imawe od 5 ha u

Je`evici. Tel. 064/ 262-9-109

PRODAJEM seosko doma}instvo

u Prijevoru, ku}a 80 m2, 75 ha

zemqe pod vo}em. Tel. 060/ 342-

851-0

PRODAJEM seosko imawe u G.

Gorevnici sa 90 ari placa. Tel.

032/ 346-541

PRODAJEM seosko imawe sa 5

ha zemqe u Lipnici. Tel. 064/

262-9-109

PRODAJEM lokal od 170 m2,

plac od 10 ari, magacin, u

Viqu{i. Cena 7. 000 evra. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM lokal od 135 m2 u

Rakovi, kod Doma, ukwi`en sa

magacinom i mokrim ~vorom.

Cena 10. 000 evra. Tel. 064/ 317-1-

701

PRODAJEM lokal od 37 m2, nov,

dvostrano orijentisan do ulice.

Tel. 064/ 26-29-109

PRODAJEM lokal od 37 m2, nov,

odmah useqiv, Obili}eva ulica.

Cena po dogovoru. Tel. 064/ 158-

9-363

PRODAJEM lokal od 47 m2, sa

podrumom od 20 m2, ku}om od 56

m2, 1 ar placa, plac od 6.72 ara.

Mo`e sve posebno. Tel. 064/ 262-

9-109

PRODAJEM lokal br. 11 na

Zelenoj pijaci. Cena 700 evra.

Tel. 061/ 289-25-16

PRODAJEM poslovni prostor

povr{ine oko 70 m2 / Pr+1 /, kod

“Tempa”. Cena 35.000 eura. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM NOVU

MONTA@NU ku}u sa pomo}nim

prostorijama i 50 ari zemqe u

Kuki}ima. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM nov letwikovac ili

mlekar, u zamenu za auto. Tel.

062/ 175-96-00

MEWAM staru ku}u sa 4 ara

placa na Du{anovcu /Marinkova

bara /, za dvosoban stan u ^a~ku,

uz doplatu. Tel. 036/ 857-040

NEKRETNINE

- IZDAVAWE

- POTRA@WA

IZDAJEM name{ten trosoban

stan na Vra~aru, CG, telefon,

lift. Pogodan za studente. Tel.

063/ 80-23-777

IZDAJEM dvoiposoban

name{ten stan na Alvaxinici,

cg, drugi sprat, lift. Tel. 062/

143-5-027

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan, nova gradwa u Vrwa~koj

Bawi. Tel. 063/ 830-43-52

IZDAJEM dvosoban stan kod

Hotel Morave, CG. Tel. 064/ 230-

4-202

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu - Lion, sa

gara`om. Tel. 063/ 743-5-546

IZDAJEM dvosoban

poluname{ten ili nename{ten

stan sa grejawem, lokacija

Ciganmala. Tel. 032/ 537-2-816,

064/ 411-4-996

IZDAJEM dvosoban name{ten

stan u Beogradu, Zvezdara, do

marketa “Supervero”. Tel. 062/

977-0-228

IZDAJEM jednosoban name{ten

stan u Pigovoj ulici, cg,

kablovska. Tel. 061/ 806-0-169,

032/ 557-3-249

IZDAJEM jednosoban stan, 40

m2, poluname{ten, ulica

Svetozara Markovi}a br. 65, 3.

sprat, lift, TA grejawe. Tel. 061/

289-25-16

IZDAJEM jednosoban

nename{ten stan u ku}i, poseban

ulaz, grejawe na ta, povoqno. Tel.

032/ 332-761

IZDAJEM jednosoban name{ten

stan , ulica Nemawina 68, CG, 1.

sprat. Tel. 064/ 432-2-910

IZDAJEM jednosoban name{ten

stan u ku}i sa dvori{tem u

^a~ku, kod restorana Belvi. Tel.

065/ 280-9-953, 064/ 335-7-031

IZDAJEM jednosoban stan, za

poslovni prostor u strogom cen-

tru na 2. spratu. Tel. 064/ 144-91-

92

IZDAJEM povoqno stan za stu-

dente u Beogradu. Tel. 032/ 346-

288 , 066/ 346-288

IZDAJEM name{ten stan (ku}a u

dvori{tu ) u Beogradu, Dor}ol,

od 1.2.2014. godine. Tel. 064/ 569-

6-242, 064/ 133-7-286

IZDAJEM nename{ten stan od

60 m2, u {irem centru ^a~ka,

povoqno. Tel. 064/ 229-9-952

IZDAJEM name{ten stan u cen-

tru. Tel. 060/ 037-1-841

IZDAJEM name{tenu garsoweru

u Beogradu kod Bogoslovije /

klima, video nadzor, kablovska /.

Tel. 063/ 525-888, 354-285

IZDAJEM name{tenu garsoweru

na Qubi} keju. Tel. 064/ 251-9-

676, 032/ 552-2-863

IZDAJEM name{tenu garsoweru

u centru Jagodine, kod hotela, za

u~enice, prvi sprat, CG, kablovs-

ka, internet, klima. Tel. 064/ 373-

1-983

IZDAJEM poluname{ten

trosoban stan na Gvo`|aru, TA,

povoqno. Tel. 064/ 332-10-02

IZDAJEM jednoiposoban

name{ten stan kod Solida, za tri

studenta. Tel. 061/ 278-99-37

IZDAJEM sobu za studente i

|ake, name{tena, blizu Tehni~kog

fakulteta. Tel. 062/ 977-0-228

IZDAJEM sobu, upotreba kuhi-

we i kupatila, name{tena.

Strogi centar. Tel. 064/ 102-2-

759

IZDAJEM name{tenu sobu sa

terasom, CG, internet, kod Hotel

Morave. Tel. 064/ 189-24-20

IZDAJEM sobu sa terasom u cen-

tru, studentkiwi ili u~enici.

Tel. 064/ 144-9-192

IZDAJEM jednokrevetnu sobu za

studenta u stanu, centar grada,

cg. Tel. 064/ 970-9-653

IZDAJEM ku}u od 50 m2 u {irem

centru ^a~ka, povoqno. Tel. 064/

229-9-952

IZDAJEM nename{tenu ku}u u

Kulinova~kom poqu kod pruge-

prelaz za bolnicu. Tel. 063/ 103-

1-335

IZDAJEM ku}u od 48 m2, kod

Rasadnika u Trbu{anima. Tel.

064/ 223-5-592

IZDAJEM lokal od 50 m2 u

{irem centru grada. Pogodan za

sve vrste delatnosti. Tel. 064/

229-9-952

IZDAJEM lokal od 35 m2 strogi

centar. Cena 130 evra. Tel. 064/

102-2-759

IZDAJEM lokal od 28 m2, ugao

Obili}eve i Nemawine. Tel. 062/

80-60-464

IZDAJEM lokal od 25 m2, na

Avlaxinici/ preko puta Talije/,

sa CG i alarmom. Pogodan za sve

vrste delatnosti. Cena 120 evra.

Tel. 064/ 103-0-066

IZDAJEM lokal od 18 m2, kom-

pletno opremqen, u ulici Dr.

Dragi{a Mi{ovi} 68. Povoqno.

Tel. 060/ 622-5-240

IZDAJEM lokal od 12 m2, u

Draga~evskoj ulici, sa mokrim

~vorom. Povoqno. Tel. 064/ 201-

8-845, 032/ 334-218

IZDAJEM lokal , u centru

grada. Tel. 032/ 225-431

IZDAJEM lokal, Sin|eli}eva

25/3. Tel. 063/ 837-52-17

IZDAJEM lokal do

Prehrambene {kole za brzu hranu

ili sli~no. Tel. 065/ 333-4-346

IZDAJEM lokal u Qubi}skoj

50, kod Fakulteta. Tel. 032/ 343-

667, 065/ 610-7-999

POTREBAN stan od 30 do 50 m2,

u {irem centru grada, novije

gradwe, po mogu}stvu nename{ten.

Tel. 061/ 131-7-111

PLACEVI

PRODAJEM plac od 2.70 ha sa

starom ku}om, u Zabla}u, preko

puta `elezni~ke stanice, ulaz sa

glavnog puta. Cena dogovor. Tel.

064/ 317-1-701

PRODAJEM plac od 1.5 ha u

Atenici. Cena 21.000 evra. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM plac od 1 ha u

Prislonici. Cena 500 eura ar,

mogu} dogovor. Tel. 032/ 342-190

PRODAJEM 70 ari placa sa 380

stabala kru{ke viqamovke u

Mili}evcima. Na placu objekat,

trofazna struja,bunar. Tel. 064/

198-7-445

PRODAJEM wivu povr{ine 42

ara u Preqini. Tel. 064/ 26-29-

121, 032/ 381-849

PRODAJEM plac od 28 ari na

Qubi} brdu. Cena 5.000 evra.

Mogu}nost prodaje jo{ placeva.

Tel. 063/ 868-1-371

PRODAJEM plac od 22 ara sa

pomo}nim objektima, struja,

voda, asfalt. Tel. 069/ 443-2-045,

032/ 543-2-045

PRODAJEM placeve u centru

Kotra`e, pored puta, dva placa

jedan pored drugog ukupne

povr{ine 16.81 ar, a jedan je sa

druge strane puta povr{ine 6.26

ari. Tel. 064/ 11-88-485

IZDAJEM plac od 15 ari sa

objektom od 80 m2 u Parmencu do

magistrale sa kompletnom infra-

struktorom. Cena 180 evra. Tel.

064/ 250-7-493

PRODAJEM plac od 11 ari u

Preqini, voda, struja, gas, kanal-

izacija. Tel. 061/ 286-6-897

PRODAJEM plac od 10. 99 ari u

Preqini. Cena 400 evra ar. Tel.

063/ 691-761

PRODAJEM plac od 5 ari, nase-

qe Sloboda na Zlatiboru ,

ogra|ena, dozvoqena gradwa. Tel.

060/ 349-8-490

PRODAJEM plac od 5 ari sa

ura|enim projektom na Obre`u.

Cena 16.000 evra. Tel. 032/ 342-

190

PRODAJEM plac od 4 ara na

Suvom Bregu. Tel. 032/ 554-9-204

PRODAJEM plac od 5 do 10 ari,

kod “ Slobode”, ulica Jezdinsko

poqe . Tel. 064/ 474-0-580

PRODAJEM plac 2 ara sa stari-

jom ucrtanom ku}om, kod

Gradskog bedema. Tel. 064/ 189-2-

420

KUPUJEM plac od 10 do 15 ari,

uz stari put ^a~ak-Kraqevo,

najve}a udaqenost 10 kilometara.

Tel. 060/ 036-7-820

RAZNO

PRODAJEM Kirbi najjeftinije

kese za sve modele , cena od 200 do

680 dinara. Tel. 061/ 30-30-133

PRODAJEM ro{tiq na plin

90/50/22 cm i pala~inkaru na

plin 41 cm. Tel. 064/ 24-62-790

PRODAJEM Lat ma{inu 80 kg

tegova, pravqena, u ekstra stawu.

Cena 280 evra. Mo`e zamena za

skije. Tel. 069/ 351-4-073

PRODAJEM suncokretovu sa~mu

22% proteina, xakirana po 25 kg,

ekstra za ovce i junad. Tel. 060/

079-7-821

PRODAJEM koncentrat od 12-

14% proteina za junad, ovce, koze,

sviwe. Xakovi su pro{iveni i od

50 kg. Tel. 060/ 079-7-821

PRODAJEM solarnu su{aru

Arthur Solar. Cena 7990 evra. Tel.

065/ 98-58-215

PRODAJEM novu bundu od

nutrije br. 48, povoqno. Tel. 063/

843-4-149

PRODAJEM neonke za kvarcov-

awe lica i tela 80-100 W, cena 9

evra komad. Tel. 032/ 353-016, 063/

749-4-846

PRODAJEM kotlove na ~vrsto

gorivo, ekonomik, kvalitet i

u{teda ogreva. Li~na izrada.

Tel. 065/ 590-0-651, 032/ 391-964

PRODAJEM kotao nema~ki,

ja~ina 40 kilovata. Cena 450

evra. Tel. 032/ 353-016, 063/ 749-4-

846

PRODAJEM drvene police

raznih veli~ina. Tel. 063/ 843-4-

149

PRODAJEM dve ma{ine za

prawe vozila. Tel. 063/ 643-534

PRODAJEM belu pamu~nu

kvalitetnu ~ipku, {irine 5 cm.

Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM prenosive

dvori{ne su{ilice za ve{. Tel.

032/ 374-125, 064/ 294-2-141

PRODAJEM gusani radijator,

povoqno. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM ~etiri radijatora

za parno grejawe. Tel. 064/ 164-3-

319

PRODAJEM prikolicu za

putni~ki auto. Tel. 062/ 755-020

PRODAJEM trimer ameri~ki za

ko{ewe. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM kosa~icu na struju

Vilager 1000 v. Tel. 061/ 641-7-

105

PRODAJEM pe} kraqicu na

drva. Tel. 064/ 164-3-319

PRODAJEM mikrotalasnu pe}.

Tel. 061/ 641-7-105, 064/ 164-3-319

PRODAJEM vrata bez rama. Tel.

063/ 843-4-149

PRODAJEM razne delove za

Opel Kadet Kocku. Mo`e zamena

za cerova drva. Tel. 032/ 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM fiskalnu kasu HCP

Best LC. Tel. 060/ 063-8-122

PRODAJEM balirano seno u

Jablanici, G. Milanovac. Tel.

069/ 024-5-204

PRODAJEM suva vo}na drva,

vrlo povoqno. Tel. 032/ 5561-495

PRODAJEM zob. Tel. 061/ 111-6-

439

PRODAJEM metalne stolove i

stolice za kafi}. Povoqno. Tel.

060/ 063-8-122

OGLASI / ^ITUQE

SE]AWE

5. februar 1998 - 5. februar 2014.

FILIP NE[OVI]

Sa ponosom i qubavqu uspomenu ~uvaju:

k}erke NENA i CECA sa porodicama

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 35

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu 1. februara 2014.

godine u 11 ~asova na Ivawi~kom grobqu dati {estomese~ni pomen na{oj

dragoj i voqenoj

KOVINI SPASOVI]

1939 - 2013

Hvala ti za svu plemenitost, qubav i dobrotu koje si nam nesebi~no pok-

lawala. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena

i zaborava.

Po~ivaj u miru.

PORODICA

16811

PRODAJEM mesing u {ipkama

fi 12, 6 kg/ 40 evra. Mo`e zamena

za cerova drva. Tel. 032/ 353-016,

063/ 749-4-846

PRODAJEM dva regala po 80

evra. Tel. 062/ 805-6-782

PRODAJEM tri kreveta, po 40

evra. Tel. 062/ 805-6-782

PRODAJEM mobilni telefon LG

KKP 170. Cena 1.500 dinara. Tel.

032/ 353-016

PRODAJEM sto i 6 stolica po

ceni od 60 evra. Tel. 062/ 805-6-

782

PRODAJEM TA pe} 4.5 kv, sa

kolicima, cena 120 evra. Tel. 062/

805-6-782

PRODAJEM ma{inu za {ivewe

Bagat, sa postoqem. Cena 50 evra.

Tel. 062/ 805-6-782

PRODAJEM bansek za se~u drva.

Tel. 060/ 010-2-096

PRODAJEM ve{ ma{inu, povo-

qno. Cena 30 evra. Tel. 062/ 805-6-

782

PRODAJEM tepihe, povoqno.

Tel. 062/ 805-6-782

PRODAJEM polovnu svetle}u

reklamu. Tel. 063/ 843-4-149

PRODAJEM ma{inu za sudove sa

ugra|enom sudoperom, povoqno.

Tel. 064/ 295-5-506

PRODAJEM mobilni telefon

LG KKE 870, cena 2.500 dinara.

Tel. 032/ 353-016

PRODAJEM povoqno vi{e

dimenzija prozorskih krila, cena

200 dinara po komadu. Tel. 065/

333-4-346, 032/ 334-346

PRODAJEM nove drvene ukrasne

oklagija garni{ne od 4 m. Tel.

063/ 843-4-149

PRODAJEM traktorsku

prikolicu . Tel. 065/ 207-4-383

PRODAJEM traktorsku korpu,

nova. Cena 150 evra. Tel. 069/ 870-

5-061

PRODAJEM cirkular, trofazni,

metalni. Cena 19.000 dinara. Tel.

064/ 23-83-761

PRODAJEM agregat novi

nema~ki. Tel. 064/ 164-3-319

PRODAJEM drvenu o~uvanu tezgu

za trgova~ke radwe. Tel. 063/ 843-

4-149

PRODAJEM rafove iz

trgovinske radwe, vrlo povoqno.

Tel. 032/ 334-218, 064/ 201-8-845

PRODAJEM fri`ider sa zamrzi-

va~em Kandi, samootapaju}i. Tel.

064/ 164-3-319

PRODAJEM bojler od 80 litara

od prohroma. Tel. 061/ 641-7-105

PRODAJEM metalnu cisternu za

vodu. Tel. 064/ 23-83-761

PRODAJEM gume za putni~ka

vozila 13- ice i 14- ice. Tel. 064/

201-8-845, 032/ 334-218

PRODAJEM motor Biaggio libertu

125, 99.godi{te. Pre{ao 23.000

km. Vlasnik, vizir kofer. Cena

580 evra. Tel. 066/ 352-044

PRODAJEM lap top IBM core 2

duo, 1.5 GB ram, 120 gb, hard disk,

instaliran, odli~no o~uvan, vi{e

komada. Mo`e i na srpskom da se

instalira. Cena 130 evra. Tel.

064/ 351-4-072

PRODAJEM polovan ra~unar za

legalnim softverom, monitorom i

tastaturom. Tel. 069/ 161-0-777

KUPUJEM plinske boce za

doma}instvo. Tel. 064/ 140-94-86

AUTOMOBILI

- PRODAJA

PRODAJEM WV CADDY 1.6. ben-

zin + plin, 99.god, registrovan do

avgusta 2014. Tel. 060/ 349-8-490

PRODAJEM Golf 1, 81. godi{te,

registrovan do januara 2015, 1300

cm3, plin. Fiksna cena 450 eura.

Tel. 062/ 360-880

PRODAJEM Fiat Stilo Karavan

sa plinom i klimom, 2003.

godi{te. Cena 2.600 evra. Tel. 064/

240-2-699

PRODAJEM Ladu Nivu, kredit,

povoqno za zemqoradnike. Tel.

064/ 467-4-338

PRODAJEM Ford fokus dizel kar-

avan sa klimom, 2003. godi{te.

Cena 2.600 evra. Tel. 064/ 240-2-

699

PRODAJEM Fiat Punto u ekstra

stawu, prvi vlasnik, kompletno

opremqen, zimske gume. Tel. 063/

843-4-149

PRODAJEM Fiat Tempo benzin, sa

plinom i klimom, 1997. godi{te.

Cena 1.200 evra. Tel. 064/ 240-2-

699

PRODAJEM kamion Iveco Dajs,

nosivosti 5 tona, u odli~nom

stawu. Tel. 064/ 230-4-202

PRODAJEM Opel Korsu 1.2. ben-

zin, sa klimom, 5-ora vrata, 2001.

godi{te. Cena 2.499. Tel. 064/ 240-

2-699

PRODAJEM Fiat Doblo i Ducato.

Kredit ili lizing. Tel. 064/ 467-

4-338

PRODAJEM Fiat 500 L. Kredit

ili gotovina. Tel. 064/ 46-74-338

PRODAJEM Renault Thalia 1.6.

benzin, sa klimom, 2004. godi{te,

pre{ao 112.000 km, ura|en veliki

servis. Cena 2.650 evra. Tel. 064/

240-2-699

PRODAJEM Citroen Xara Pikaso,

1.2. hdi, 2005. godi{te. Cena 3.800

evra. Tel. 064/ 240-2-699

PRODAJEM - MEWAM Renault

Lagunu 1.9. dci karavan, 2002.

godi{te, tek registrovana sa

dozvolom za uvoz auto, za mawi

auto. Tel. 060/ 418-3-333

KUPUJEM Citroen C3, o~uvan i

ispravan. Tel. 063/ 843-4-149

USLUGE

USLUGE popravke i servisir-

awa Kirbi aparata, kao i zamena

delova na svim modelima. Tel.

061/ 30-30-133

USLUGE me|ugradskog prevoza

minivenom do 6 osoba. Tel. 062/

372-063

USLUGE zavarivawa gusa i alu-

minijuma. Tel. 066/ 910-9-889

USLUGE prevoda, profesor

engleskog jezika, samostalni

stru~ni prevodilac, ~asovi

engleskog. Tel. 062/ 205-373

USLUGE vo|ewe kwiga, najpovo-

qnije u gradu. Tel. 064/ 196-4-705

USLUGE tehni~kog prevodasa

engleskog jezika, 4 evra po strani.

Tel. 063/ 642-294

USLUGE ~uvawa dece. Tel. 064/

231-0-336

USLUGE ~uvawa dece, starijih

osoba, pomo} u ku}i. Tel. 065/ 55-

011-97

USLUGE selidbe i prevoza.

Selite se sa najboqima www.

selidbe-032.comp.rs. Tel. 064/ 173-5-

093

USLUGE kombi prevoza svih

vrsta robe, selidbe. Povoqno.

Tel. 064/ 262-9-068

USLUGE popravke le|nih

bakarnih prskalica, brenta~a,

plasti~nih prskalica, mu{tika,

prekida~a i dizni. Tel. 064/ 120-6-

572

USLUGE pobijawa pocinkovanih

cevi, pumpa za vodu, 6/4 cola, 2

cola i 50 i 60 pre~nika. Tel. 064/

373-0-156

USLUGE popravke - servisa za

roletne, izrada i popravka svih

vrsta roletni. Tel. 064/ 361-1-752,

032/ 545-5-922

USLUGE nege starih lica,

~uvawa dece i pomo} u ku}i - med-

icinska sestra. Tel. 065/ 668-8-319

od 13 do 17 h

IZRADA kotlovskih industri-

jskih oxaka , i ostali bravarski

radovi. Tel. 066/ 910-9-889

IZRADA traktorskih korpi po

`eqi. Tel. 066/ 910-9-889

^ASOVI srpskog jezika,

priprema za polagawe maturskog

ispita, priprema za upis na

fakultet. Tel. 060/ 435-43-60

^ASOVI harmonije i priprema

za prijemni ispit na muzi~koj

akademiji. Tel. 060/ 030-8-967

^ASOVI gitare za po~etnike i

za ostale, profesor muzike i

gitarista. Tel. 060/ 030-8-967

VR[IM selidbu sa kamionom na

teriotoriji grada i okoline.

Povoqno. Tel. 060/313-50-60

ZAPOSLEWE

POTREBNI komercijalisti.

Neophodno vi{egodi{we iskust-

vo u FMCG i automobil. Tel.

069/ 541-1-854

AGENCIJI u osnivawu potreb-

ne `enske osobe medicinske

struke i negovateqice za rad.

Po`eqno radno iskustvo. Zvati

od 13 h do 18 h. Tel. 060/ 161-6-

885

POTREBAN stomatolog sa rad-

nim iskustvom, za rad u stomato-

lo{koj ordinaciji. Tel. 063/ 843-

4-149

FRIZERSKOM SALONU

potrebna radnica sa radnim

iskustvom. Tel. 064/ 218-0-327

POTREBNA radnica za rad za

brizgawe plastike. Tel. 063/ 640-

573

POTREBAN radnik na ma{ini

za motawe metalnih opruga sa

iskustvom na istim poslovima.

Tel. 063/ 604-555

Dana 6. 2. 2014. godine, navr{ava se ~etrdeset dana i

petnaest godina od smrti na{ih najmilijih

Pro{lo je ~etrdeset dana od

smrti na{eg dragog Vlada.

Sa ponosom i qubavqu uspomenu na wega

~uvaju:

tetka KAJA, sestra MARIJA

i brat MILO[ sa porodicama.

16833

VLADIMIR

STANI[I]

21. 2. 1972 - 28. 12. 2013.

Parastos }e se obaviti na ^a~anskom grobqu u

~etvrtak 6. 2. 2014. u 13 ~asova.

Se}awe na Vas bi}e uvek va`an deo na{ih `ivota.

Ve~ni mir i spokoj.

K}i MIRJANA sa porodicom.

MARKOVI]

VUKOSAVA

1999 - 2014

MIHAILO

2013 - 2014

^ITUQE

NENAD \ENADI]

3. 2. 1993 - 3. 2. 2014.

Dana 5. februara 2014. navr{ava se [EST GODINA

od smrti na{eg voqenog

Istina je te{ka i beskrajna

da bismo rekli koliko nam

nedostaje{. Ve~no s nama,

uvek s tobom.

TVOJI NAJMILIJI:

supruga SAVKA, }erka ZORICA i zet DU[KO

16828

SRETENA

JOVANOVI]A

iz ^a~ka

Va{ sin MILAN sa porodicom

16829

Dana 21. januara 2014. godine, preminula je na{a

draga majka, baka i svekrva

Ovim putem `elimo da se zahval-

imo prijateqima, kom{ijama i

rodbini na izrazima sau~e{}a i prisustvu na

sahrani.

O@ALO[]ENI: sinovi MIRKO i MIKICA,

snahe DRAGANA i MIRA, unuci STEFAN

i NIKOLA i unuke KATARINA i JELENA.

16823

NIKOLIJA

KOLA

ILI]

iz Graba

SE]AWE

Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati tvoji najmiliji.

Suprug RADOJICA, sin MILAN

i }erka SVETLANA sa porodicama.

18622

QIQANA

QIQA

ZIMOWI]

03.02.1991 - 03.02.2014.

iz ^a~ka

Dana 22. januara 2014. godine,

preminuo je na{ dragi

Sahrana je obavqena 24. januara na ~a~anskom grobqu.

Zahvalnost dugujemo prijateqima, kom{ijama

i rodbini na izrazima sau~e{}a.

O@ALO[]ENI

sinovi \OR\E i NIKOLA sa porodicom.

16821

DU[AN

NIKOLI]

ro|en 1940 godine

iz ^a~ka

SE]AWE NA NA[E DRAGE RODITEQE

3. 2. 2011 - 3. 2. 2014.

ZORKA - ZORA

19. 2. 2008 - 19. 2. 2014.

MILOMIR - MIKAN

Dana 1. 2. 2014. u 12 sati na ~a~anskom grobqu

dava}emo GODI[WI POMEN

I danas boli isto kao i onoga

dana kada si zauvek oti{ao od

nas. Nedostaje{ nam svakog

trenutka. U srcima te nosimo i

~uvamo od zaborava, neka nam te an|eli ~uvaju.

Qubane, uvek si u mojim mislima.

Tvoja supruga STANKA, sin NOVICA,

snaha KOSA i unuka TAMARA

16821

QUBINKU

KUR]UBI]U

[MITU

Postoje rane koje vreme ne le~i

i suze koje vetar ne bri{e,

pogledi koji te svuda tra`e i

srca u kojima }e{ ve~no `iveti.

Bio si ~ovek koga su svi neizmerno voleli i cenili.

Neka ti je ve~na slava i hvala.

Tvoja }erka ZORICA, zet ACO, unuka NADA

i unuci MIHAILO i BOGDAN

16820

QUBINKO

KUR]UBI]

[MIT

Dana 31. januara 2014. navr{ava se GODINA DANA

od kako nije sa nama na{ voqeni

Ostala je qubav koju smrt ne prekida i tuga koju vreme

ne le~i.

TVOJI NAJMILIJI

16817

\URO

VELISAVQEVI]

Dana 24. januara 2014. godine, prestalo je da kuca srce

NA[E DRAGE DRUGARICE

VERE

PETROVI]

1938 - 2014

Dana 24. januara 2014. godine,

preminula je na{a draga

Sahrana je obavqena 27. januara na ~a~anskom grobqu.

O@ALO[]ENI: bratanac DEJAN, bratanica

ZORICA i snaha DOBRILA.

16821

VERA

PETROVI]

1938 - 2014

Vreme prolazi a uspomenu na wega sa

ponosom i qubavqu ~uvaju wegovi

najmiliji:

supruga VELISAVA, sin MILAN

i }erka VESNA sa porodicama.

16827

OGLASI I ^ITUQE

PRIMQENI DO

SREDE DO 12 SATI

BI]E OBJAVQENI U

PETAK

36 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

Se}awe na moje roditeqe

SVETOZAR

2.2.2006 - 2.2.2014.

RADOMIRKA

7.2.2013 - 7.2.2014.

NIKOLI]

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wih.

Sinovi BORISAV i DU[KO sa porodicama

16822

21. godina je pro{la od kad si nasilno otrgnut iz

`ivota tvoje rodbine, kolega i prijateqa.

U ponedeqak 3. februara u 13 ~asova iza}i}emo na

grobqe i pomoliti se za tvoju plemenitu du{u.

TVOJI NAJMILIJI

16822

Sahrana je obavqena 27. januara

2014. godine na ~a~anskom

grobqu.

Sa tugom i po{tovawem se se}aju {kolske drugarice

i drugovi ~a~anske Gimnazije - generacija 1956/57.

16820

Dana 2. februara 2014. navr{ava se

[EST MESECI od smrti na{eg dragog

ALEKSE

KUVEKALOVI]A

MI]I]

^ITUQE

Dana 5. 2. 2014. navr{avaju se

DVE GODINE od kako nije sa nama

na{a draga i voqena

4. februara navr{ava se ^ETRDESET DANA

kako nije sa nama

EMILIJA JEKI]

SE]AWE

2. 2. 2004 - 2. 2. 2014.

Se}awa ne blede, sa ponosom

~uvamo uspomenu na tvoju plemenitost

i dobrotu.

TVOJI: majka RADA, otac RADI[A

i sestra VERA sa porodicom

16823

RADE JOVANOVI]

]U]O

5. februara navr{i}e se

GODINA DANA

od kako nije sa nama

SRBO MILI]

SE]AWE

2004 - 2014

Uvek }emo te se se}ati s qubavqu,

ponosom i po{tovawem.

Sestra ZLATA sa porodicom.

16819

EMILIJA JOVA[EVI]

MIHAILO MI]A

ALEKSI]

30. 1. 2002 - 30. 1. 2014.

TVOJE POSTOJAWE JE BIO NA[ PONOS,

A SADA TE ^UVAMO U SRCIMA KAO

NAJSVETLIJU USPOMENU.

TVOJI NAJMILIJI

16824

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 37

Sa pesmom si `ivela sa pesmom

i oti{la a nas tu`ne ostavila.

TVOJI NAJMILIJI: brat BOBAN, snaja SLA\ANA,

bratanac MARKO i bratanica MARIJA.

16835

Dragi NIXO, za uvek }e{ ostati u na{im srcima i

na{im mislima.

Porodice Lazovi} i Lazarevi}

upl.

Majko na{a, hvala ti za svu pa`wu, po`rtvovawe i

qubav koju si pru`ala nama, na{oj deci i na{im

unu~i}ima.

Nedostaja}e nam tvoji saveti, osmesi, topli zagrqaji

i veliko srce za sve nas.

Tvoje }erke VERA i NADA sa porodicama

16824

Otr`emo iz i{~eznu}a wegovo postojawe

svakodnevnim prise}awem.

Mama, sinovi, brat i sinovac.

16830

Dana 7. februara 2014. navr{ava se

[EST MESECI

od smrti na{eg dragog supruga, oca i dede

MIODRAGA MANDI]A

iz Viqu{e

Vreme nikada ne}e izbrisati tvoj lik i ne}e

ispuniti prazninu koja je ostala u na{im srcima

tvojim odlaskom na ve~ni po~inak.

Sa ponosom i qubavqu }emo te pomiwati i ~uvati

od zaborava.

Pomen }emo odr`ati dana 1. februara 2014. na

grobqu u Viqu{i.

TVOJI NAJMILIJI:

supruga DARINKA, }erke DRAGICA i MILA, sin

RADOJICA, snaha ZORICA, zet BO@O, unuci,

praunuci i ostala brojna rodbina.

16819

MI]OVI]

USPOMENU NA WIH ^UVAJU WIHOVI NAJMILIJI

16818

MILAN

3.2.2004 - 3.2.2014.

DU[AN

21.1.2006 - 21.1.2014.

MARIJA

14.11.2011 - 14.11.2013.

IN MEMORIAM

QIQANA STEVOVI]

iz Trnave

^ITUQE

Ne ~udim se razumu {to ne

razume prazninu u mom srcu.

Bio si pravi brat i divan

ujak, bio si najboqi...

Najboqi nikada ne umiru. Bio

si omiqen, takav }e{ i ostati. Bol za tobom je ogrom-

na i nikada ne}e prestati.

Jedino {to mogu da shvatim - Bog je tako hteo.

POSLEDWI POZDRAV VLADU

od sestre NATA[E sa porodicom.

16805

VLADIMIR

STANI[I]

21. 2. 1972 - 28. 12. 2013.

IN MEMORIAM

03. 02. 2009 - 03. 02. 2014.

NEVENKA

PURI]

PRELI]

SE]AWE

na majku i bra}u

GRUJI^I]

19. januara preminuo je na{ Loka.

Ostali smo potre{eni i ve~no tu`ni.

Zahvaqujemo se svim prijateqima i ro|acima {to su

do{li da ga dostojanstveno ispratimo.

PORODICA VU^KOVI] i \OKI]

16812

MIQOJKO

VU^KOVI]

LOKA

iz Zabla}a

SE]AWE

1. 2. 1997 - 1. 2. 2014.

DU[KO

MARKOVI]

iz Trnave

POSLEDWI POZDRAV

dragom kolegi

od kolega Rudnici [umadija ^a~ak

BO@IDARU

BOJKOVI]U

MILOSAVQEVI]

Ne postoji vreme koje le~i zaborav i tugu za vama.

VUK, MLADEN i TAWA

16815

@IVOJIN

4. 2. 1989 - 4. 2. 2014.

NADA

29. 2. 2004 - 29. 2. 2014.

SE]AWE

1. 2. 2010 - 1. 2. 2014.

STOJANKA PRELI]

iz Je`evice

Dana 4. 2. 2014. navr{avaju se TRI

GODINE od smrti na{eg sina

Pro{le su tri godine, a ti si svakod-

nevno u na{im mislima i pri~ama,

ali te nema tamo gde nam najvi{e

nedostaje{, u `ivotu.

TVOJI RODITEQI

16812

BRANKA \OKI]A

(1970 - 2011)

TU@NO SE]AWE

2. februar 2005 - 2. februar 2014.

U na{im si srcima, mislima i

svakodnevnim razgovorima.

Qubav i pa`wa voqenih se nezabo-

ravqaju.

Supruga MILICA, k}erka DESANKA,

zet VOJIMIR, unuci IVAN, TAWA i DARKO

16862

VESO PRELI]

Dana 6. februara 2014. navr{avaju se

DVE GODINE od smrti na{e drage

Uspomenu na dragi lik sa ponosom i

qubavqu ~uva

PORODICA KOSTI]

RADMILE KOSTI]

^etvrtog februara navr{ava se 20

GODINA od iznenadne smrti na{eg

dragog

Uvek }emo `aliti {to te nemamo, a

`ive}emo ponosni na tvoju dobrotu i

plemenitost. Ostaje se}awe, qubav i bol u srcima.

Supruga RAKILA, sin MILOJE, }erka ANA,

zet MILIVOJE, unuci IVAN i NIKOLA

BRANKA BAWE

STOJKOVI]A

iz Vi~e

SE]AWE

1. 2. 2010 - 1. 2. 2014.

Po dobru te pamtimo, s qubavqu

pomiwemo i od zaborava ~uvamo.

Prolazi vreme tiho - kao reka te~e, a

tuga i daqe boli, boli i pe~e...

TVOJI NAJMILIJI: }erka MIRA,

unuke BRANKICA i DANKA sa porodicama.

STOJANKA PRELI]

iz Je`evice

28. januara navr{ilo se 11 te{kih

godina od smrti na{eg

Ti si stalno u na{im srcima i misli-

ma. Volimo te. Po~ivaj u miru.

Supruga QIQANA, sin DEJAN

i }erka DRAGANA sa porodicama.

16810

BRANKA JOVANOVI]A

BREKOVCA

Dana 2. februara 2014. navr{avaju

se TRI GODINE od smrti na{eg

dragog

STANKA GRUJI^I]A

OGLASI I ^ITUQE PRIMQENI DO SREDE DO

12 SATI BI]E OBJAVQENI U PETAK OGLASI I ^ITUQE

032/342 - 276

38 PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE

@ivi{ kroz uspomene koje nas

podse}aju na sve {to smo izgubili tvojim odlaskom.

TVOJA PORODICA

16808

Dani prolaze a nijedan bez se}awa na Vas sa suzom u oku,

bolom u du{i i tugom u srcu.

Sin i brat TOMISLAV sa porodicom.

19809

CMIQKU

7.1.2008-7.1.2014.

MILOMIR

MIKO

10.2.2009-10.2.2014.

STANKO

CANE

2.2.2011-2.2.2014.

Godine koje su pro{le nisu

umawile qubav i se}awe na tebe.

Stalno si u na{im mislima.

Zauvek s ponosom nosimo te u srcu.

TVOJI: majka DESANKA, otac JEROSLAV,

k}erka MAGDALENA, supruga VESNA

i brat MILO[ sa porodicom.

16813

Vreme prolazi, a ti zauvek ostaje{ u na{im srcima.

MARKO, DARKO i MI]KO

16803

Ostavio si veliku prazninu,

ali je se}awem na veliku

radost i qubav koju si dao

ispuwen svaki na{ dan. "Tvoj

osmeh `ivi u na{im srcima i

ve~no nas prati".

S' qubavqu

neute{ni tvoja majka RADA, supruga MILENA,

}erke AN\ELA i JANA.

Zahvaqujemo se rodbini i prijateqima koji su nam

pomogli u te{kom trenutku.

16806

VLADIMIR

STANI[I]

21. 02.1972 - 28. 12. 2013.

Se}awe na Tebe uvek budi divne

uspomene. @ive}e{ ve~no u na{im

srcima.

TVOJI NAJMILIJI: suprug MILOVAN,

unuk IGOR, unuka IVANA, snaje CICA

i MILICA i praunuka JANA.

^ITUQE

Dana 31. januara 2014. navr{ava se

GODINA dana od smrti moje majke

DESANKE DA[I]

@EQKO SIMOVI]

1972 - 2013

U subotu 1. 2. 2014. godine u 12 sati, odr`a}emo

GODI[WI POMEN

na{em @ekiju.

Vreme koje prolazi, na mo`e da ubla`i bol i tugu za tobom.

Praznina je samo dubqa, jer tvojim odlaskom je oti{ao i jedan deo nas.

Mnogo, mnogo nam nedostaje{...

Zauvek }e te voleti tvoji

tata, seka, MI[KO, VUK i NIKOLA

16804

NIKOLA ZATE@I]

iz ^a~ka

1989 - 2014

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE 39

Plemenite du{e ve~no `ive, nijedno vreme ne mo`e da izbri{e bol i

se}awe na moju majku.

Sin RATKO

16801

Preminuo 26. 1. 2014. godine u 25. godini `ivota.

Sahrawen 29. 1. 2014. godine na ~a~anskom grobqu.

Na{ An|ele dobri,

Oti{ao si tamo gde bolesti i patwe nema.

Borili smo se i molili za tebe, a ti si oti{ao mirno i spokojno u naru~je

svog nebeskog Gospoda koga si voleo i kome si slu`io.

Ovo nije zbogom ve} dovi|ewa dok se jednog dana ne sretnemo ponovo!

Pokoj ve~ni daruj mu Gospode. Svetlost ve~na svetlila ti.

Odmaraj u svome Gospodu.

Vidimo se u ve~nosti.

Tvoji roditeqi i sestra

16816

PETAK 31. JANUAR 2014. GODINE