4677 - agroekonomika.rs · IZBORNI BLOK II: 1. Menadžment proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda 2. Agrarna politika 2+2 6 Ukupno u petom semestru: 14+12 30 27. Računovodstvo

7746

Specijalni broj

Novi Sad 2017.

AGROEKONOMIKA

AG

RIE

CON

OM

ICA

46 7 7

ISSN 0350-5928(Print) ISSN 2335-0776 (On line)UDK: 338.48

Novi Sad 2017

Specijalni broj časopisa Agroekonomika povodom

60 godina od osnivanja Katedre za ekonomiku poljoprivrede i

40 godina od osnivanja Agroekonomskog smera

AGROEKONOMIKA4677

Glavni i odgovorni urednik:

Katarina Đurićdr Dejan Jankovićdr Todor Markovićdr Marina Novakovdr

dr Vesna Rodićdr Nedeljko T ca

Veljko Vukoje

dr Vladislav Zekić

:dr Adrian Stancu,

dr Tinca Volk,

Adresa uredništva / Adress of Editorship :

021 48 95 233,

Tihomir Zoranović

Štampanje ovog specijalnog broja časopisa Agroekonomika potpomognuto je od strane Pokrajinskog Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo APV

AGROEKONOMIKA4677

1 REČ UREDNIKA ......................................................................................1

2 NASTAVNI PLANOVI ...............................................................................5

2.1 OSNOVNE STUDIJE ............................................................................ 5

2.2 MASTER .............................................................................................. 11

2.3 DOKTORSKE STUDIJE AGROEKONOMIJA ..................................... 15

3 NASTAVNICI I SARADNICI .................................................................... 19

3.1 REDOVNI PROFESORI ..................................................................... 19

3.2 VANREDNI PROFESORI ................................................................... 28

3.3 DOCENTI ............................................................................................ 34

3.4 ASISTENTI ......................................................................................... 37

3.5 NAUČNI SARADNICI ......................................................................... 42

3.6 ISTRAŽIVAČI I SARADNICI .............................................................. 43

3.7 NASTAVNICI STRANOG JEZIKA ....................................................... 44

3.8 SARADNICI U NASTAVI ................................................................... 46

3.9 PENZIONERI I NEKADAŠNJI SARADNICI ...................................... 46

3.10 TEHNIČKO OSOBLJE ..................................................................... 90

4 BIBLIOGRAFIJA DEPARTMANA (2007-2017) ..................................... 91

4.1 UDŽBENICI......................................................................................... 91

4.2 MONOGRAFIJE, MONOGRAFSKE STUDIJE I POGLAVLJA U MONOGRAFIJAMA ................................................. 92

4.3 PRAKTIKUMI ..................................................................................... 98

5 STUDENTI KOJI SU STEKLI ZVANJA NA DEPARTMANU ZA

5.1 DIPLOMIRANI STUDENTI DEPARTMANA U PERIODU 1977-2017. GODINE ........................................................................ 101

5.2 MASTER STUDIJE........................................................................... 127

5.3 MAGISTRI NAUKA .......................................................................... 130

5.4 DOKTORI NAUKA ........................................................................... 134

EKONOMIKU POLJOPRIVREDE I SOCIOLOGIJU SELA..................101

AGROEKONOMIKA4677

1

1 REČ UREDNIKA

„Siromaštvo je pokazatelj nepoznavanja ekonomike poljoprivrede“, Teodor Šulc, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1979. g.

Poštovani čitaoci,

2017. godine Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu obeležava zaista vredne jubileje, 60 godina od osnivanja Katedre za ekonomiku poljoprivrede (osnovana je 1957. godine) i 40 godina od osnivanja agroekonomskog smera (osnovan je 1977. godine).

Zavod za ekonomiku poljoprivrede osnovan je 1966. godine a 1971. godine prerasta u Institut za ekonomiku poljoprivrede. 1977. godine osnovan je Institut za sociološka istraživanja sela. 1983. godine formira se Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela koji je nastao integracijom dva instituta: Instituta za ekonomiku poljoprivrede i Instituta za sociološka istraživanja sela, do 2004. godine egzistirao je pod nazivom Institut, da bi od 2004. postao Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela.

Departman za Ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela koja se nalazi u okviru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, profilisao se u jednu od vodećih naučno-obrazovnih institucija za agroekonomska istraživanja i obrazovanje studenata agroekonomije u okviru Republike Srbije.

Delatnost departmana odvija se u dva, podjednako važna pravca: prvi je naučno-istraživačka delatnost iz oblasti agroekonomije. Agroekonomska misao predmet je multidisciplinarnog naučnog istraživanja i nastavnih disciplina između ekonomske, sa jedne, i agronomske nauke, sa druge strane. Naučna delatnost odvija se kroz veliki broj objavljenih stručnih i na-učnih radova, studija i projekata iz oblasti agroekonomskih nauka.

Drugi je nastavna – obrazovna delatnost koja se odvija kroz edukaciju studenata Agroekonomskog smera, a od skora i smera Agroturizam i ruralni razvoj. Do sada je na pomenutim smerovima diplomirao, magi-strirao, masterirao i doktorirao veliki broj studenata o čemu će u ovoj publikaciji kasnije biti više reči. Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela obrauje specijalizovane stručnjake čija osnovna uloga je da daju svoj doprinos razvoju i povećanju konkurentnosti agrara Vojvodine i Republike Srbije.

AGROEKONOMIKA4677

2

Cilj Departmana je da realizuje visoko postavljene akademske standarde. To postiže savremenim nastavnim planovima i programima u skladu sa Bolonjskim procesom, primenom modernih metoda u obrazovanju studenata kako bi oni izrasli u kvalitetne stručnjake iz oblasti agroekonomije. Definisani program studija iz oblasti agroekonomije omogućava diplomiranim stude-ntima da dobiju sva neophodna znanja iz agroekonomije koja mogu da primene u napred navedenim oblastima. Na taj način osposobljeni su da se na najbrži način uključe u agrarne tokove naše zemlje.

Početak trećeg milenijuma karakteriše jačanje tržišne privrede na globalnom nivou koja se prvenstveno zasniva na ekonomiji znanja uz očuvanje biodiverziteta, zbog toga stručnjaci iz oblasti agroekonomije dobijaju sve značajniju ulogu u razvoju agroprivrede i ruralnih područja u našoj zemlji.

Na ovom mestu koristim priliku da se najsrdačnije zahvalim svim nasta-vnicima i saradnicima Departmana koji su dali svoj nesebičan doprinos u jačanju agroekonomske nauke i struke u zemlji i u inostranstvu, kao i u obrazovanju naših studenata.

Nadam se da će godine koje su pred nama u punoj meri doneti afirmaciju agroekonomskih stručnjaka u našoj zemlji.

Novi Sad, oktobar 2017.

Glavni i odgovorni urednik časopisa “Agroekonomika” Prof. dr Branislav Vlahović

AGROEKONOMIKA4677

3

AGROEKONOMIKA4677

Moskva, Kremlj, 1970. Profesori, asistenti i postdiplomci Instituta u poseti Moskvi; prof. dr Stevan Mezei, prof. dr Jan Marko, prof. dr Desanka Božidarević; Milenko Jovanović, Desimir Obrenović, Katarina Čobanović-tada asistenti

Poseta poljoprivrednom fakultetu u Godolu, Mađarska, 1971. Profesori, asistenti, postdiplomci Instituta (prof. dr Stevan Mezei, prof. dr Tihomir Šuvakov, prof. dr Stevan Reljin, mr Ljiljana Vasić, Katarina Čobanović, Đoko Lučić, profesori iz Mađarske, postdiplomci Instituta)

4

AGROEKONOMIKA4677

Stručna ekskurzija profesora, asistenata i postdiplomaca u poseti Poljoprivrednom fakultetu u Ljubljani, 1976. (prof. dr Melanija Jevđović, Katarina Čobanović, prof. dr Bogdan Rajkov, prof. Turk (Poljoprivredni fakultet Ljubljana, Karima Danish, domaćin), domaćini poljoprivrednog gazdinstva, Lugarska dolina

Stručna ekskurzija profesora, asistenata i postdiplomaca kao gosti Poljoprivrednog (Biotehničkog) fakulteta u Ljubljani, 1976. (s leva na desno: Migel Estrada-magistrant iz Meksika, Karim Danish-magistrant iz Avganistana, Katarina Čobanović, prof. dr Prokopije Milenković, prof. dr Melanija Jevđović, prof. dr Bogdan Rajkov, prof. dr Jan Marko, profesori i saradnici poljoprivrednog fakulteta u Ljubljani

2 NASTAVNI PLANOVI

2.1 Osnovne studije

Akreditovani program osnovnih akademskih studija AGROEKONOMSKI

R.br. Naziv predmeta Fond časova ESPB

PRVА GODINА 1. Agrohemija i ishrana biljaka 3+2 6 2. Zemljište i melioracije 3+2 6 3. Ratarstvo i povrtarstvo 3+2 6 4. Mikroekonomija 4+1 6 5. Poslovna matematika 3+3 7

Ukupno u prvom semestru: 16+10 31

6. Makroekonomija 4+1 6 7. Statistika 3+3 7 8. Stočarstvo sa ishranom 4+2 5 9. Voćarstvo i vinogradarstvo 3+2 6

10. Osnove zaštite bilja 2+2 5 Ukupno u drugom semestru: 16+10 29

DRUGA GODINA 11. Sociologija 4+2 6 12. Poljoprivredne mašine 3+2 5 13. Statistički metodi 3+2 6 14. Privredni sistem i ekonomska politika 4+2 6

15. IZBORNI BLOK I: 1. Engleski jezik2. Preduzetnička ekonomija

2+2 6

Ukupno u trećem semestru: 16+10 29

AGROEKONOMIKA4677

5

16. Privredno pravo 3+0 4 17. Informatika 3+4 6 18. Organizacija u poljoprivredi 4+3 7 19. Ekonomika poljoprivrede 3+2 6 20. Marketing 3+1 5

Radna praksa (60 časova godišnje) 3 Ukupno u četvrtom semestru: 16+10 31

TREĆA GODINA 21. Kalkulacije 4+4 7 22. Menadžment ratarske proizvodnje 3+2 5

23. Menadžment voćarsko vinogradarske proizvodnje 3+2 5

24. IZBORNI BLOK II: 1. Upravljanje ljudskim resursima;2. Agrarna politika

2+2 6

25.

IZBORNI BLOK III: 1. Preduzetnički menadžment;2. Menadžment proizvodnje i prerade

poljoprivrednih proizvoda;3. Osiguranje

2+2 6

Ukupno u petom semestru: 14+12 29

26. Ekonomika poljoprivrednih gazdinstava 3+3 6 27. Računovodstvo poljoprivrednih preduzeća 4+4 7 28. Menadžment stočarske proizvodnje 3+2 5 29. Taksacija u poljoprivredi 2+1 4

30.

IZBORNI BLOK IV: 1. Sociologija ruralnog razvoja;2. Nauka o radu;3. Investicije u turizmu

2+2 6

Proizvodna praksa (60 časova godišnje) 3 Ukupno u šestom semestru: 14+12 31

AGROEKONOMIKA4677

6

ČETVRTA GODINA 31. Tržište agroindustrijskih proizvoda 3+1 5 32. Finansije i finansijsko poslovanje 4+3 5

33. Upravljanje životnom sredinom i prirodnim resursima 4+2 5

34.

IZBORNI BLOK V: 1. Agromenadžment;2. Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava3. Poljoprivredno savetodavstvo

2+2 6

35.

IZBORNI BLOK VI: 1. Potrošnja agroindustrijskih proizvoda i

kvalitet ishrane; 2. Oporezivanje

2+2 6

Ukupno u sedmom semestru: 15+11 27

36. Planiranje i projektovanje 4+3 5 37. Analiza poslovanja 4+4 6 38. Ekonomika vodoprivrede 4+2 4 39. Završni rad 15

Organizaciono-ekonomska praksa (60 časova godišnje) 3

Ukupno u osmom semestru: 12+9 33

Ukupno ESPB bodova: 240

AGROEKONOMIKA4677

7

Akreditovani program osnovnih akademskih studija AGROTURIZAM I RURALNI RAZVOJ


PRVА GODINА 1. Uvod u turizam i agroturizam 4+2 6 2. Engleski jezik I 2+2 5 3. Ratarstvo i povrtarstvo 3+2 6 4. Mikroekonomija 4+1 6 5. Poslovna matematika 3+3 7

Ukupno u prvom semestru: 16+10 30

6. Makroekonomija 4+1 6 7. Statistika 3+3 7 8. Ruralni razvoj 4+2 6 9. Voćarstvo i vinogradarstvo 3+2 6

10. Engleski jezik II 2+2 5 Ukupno u drugom semestru: 16+10 30

DRUGА GODINА 11. Sociologija 4+2 6 12. Organizacija poljoprivredne proizvodnje 4+3 6 13. Prerada i čuvanje poljoprivrednih proizvoda 2+2 5 14. Poslovno pravo u turizmu 3+0 5 15. Stočarstvo 2+1 4 16. Lovni turizam 2+1 4

Ukupno u trećem semestru: 17+9 30

17. Ekonomika turizma i seoskog turizma 3+2 5 18. Informatika 3+4 6 19. Preduzetnički menadžment u agroturizmu 4+2 6 20. Engleski jezik III 2+2 5 21. Marketing 3+1 5

Radna praksa 3 Ukupno u četvrtom semestru: 15+11 30

AGROEKONOMIKA4677

8

TREĆA GODINA 22. Kalkulacije 4+4 7 23. Turistička geografija 4+2 6 24. Osiguranje 2+2 5

25. IZBORNI BLOK I : 1. Organizacija vinskog turizma;2. Poslovna etika i komunikacije

2+2 6

26.

IZBORNI BLOK II: 1. Menadžment proizvodnje i prerade

poljoprivrednih proizvoda2. Agrarna politika

2+2 6

Ukupno u petom semestru: 14+12 30

27. Računovodstvo poljoprivrednih preduzeća 4+4 7 28. Investicije u turizmu 2+2 4 29. Tržište 4+2 4 30. IZBORNI BLOK III:

1. Principi kulinarstva i ishrane;2. Sociologija ruralnog razvoja

2+2 6

31. IZBORNI BLOK IV:1. Nacionalna gastronomija;2. Ekološke osnove zaštite životne sredine

2+2 6

Proizvodna praksa 3 Ukupno u šestom semestru: 14+12 30

AGROEKONOMIKA4677

9

ČETVRTA GODINA 32. Upravljanje kvalitetom 3+2 5 33. Finansije i finansijsko poslovanje 4+3 5 34. Upravljanje životnom sred. i prirod. resursima 4+2 5

35.

IZBORNI BLOK V: 1. Poljoprivredno savetodavstvo;2. Upravljanje ljudskim resursima3. Oporezivanje

2+2 6

36.

IZBORNI BLOK VI: 1. Potrošnja agroindustrijskih proizvoda i

kvalitet hrane 2. Engleski jezik IV;3. Organska poljoprivreda

2+2 6

Ukupno u sedmom semestru: 15+10 27

37. Planiranje i projektovanje 4+3 5 38. Analiza poslovanja 4+4 6 39. Ekonomika turističkih organizacija 3+3 4

Organizaciono-ekonomska praksa 3 40. Završni rad 15

Ukupno u osmom semestru: 11+10 33

Ukupno ESPB bodova: 240

AGROEKONOMIKA4677

10

2.2 Master studije

Akreditovani program MASTER akademskih studija AGROEKONOMSKI


Predmeti izbornog bloka 1 / prvi semestar 1. Agrobiznis menadžment 2+2 6 2. Ekonomika vodnih resursa 2+2 6 3. Sociologija ruralnog razvoja 2+2 6 4. Informacione tehnologije u agrobiznisu 2+2 6 5. Agrarna ekonomija 2+2 6

Predmeti izbornog bloka 2 / prvi semestar 6. Finansiranje investicija u poljoprivredi 2+2 6 7. Menadžment ljudskih resursa 2+2 6 8. Ekonomija 2+2 6 9. Agrarna politika EU 2+2 6

10. Poslovni engleski jezik 2+2 6

Predmeti izbornog bloka 3 / prvi semestar 11. Preduzetništvo u agrobiznisu 2+2 6 12. Sociologija sela 2+2 6 13. Preduzetnička ekonomija 2+2 6 14. Tržište agrarnih proizvoda 2+2 6 15. Regresiona analiza 2+2 6

Predmeti izbornog bloka 4 / prvi semestar 16. Menadžment kvaliteta 2+2 6

17. Koncepti i metode poljoprivrednog savetodavstva 2+2 6

18. Agrarna i ruralna politika 2+2 6 19. Specifični oblici finansiranja u poljoprivredi 2+2 6

Ukupno prvi semestar: 8+8 30

AGROEKONOMIKA4677

11

Predmeti izbornog bloka 5/ drugi semestar

20. Obračun i analiza troškova i rezultata u poljoprivredi 2+2 6

21. Osiguranje u poljoprivredi 2+2 6 22. Agrobiznis 2+2 6

23. Metode podrške odlučivanju u agroekonomiji 2+2 6

Predmeti izbornog bloka 6/ drugi semestar

24. Finansijska tržišta i finansiranje ruralnog razvoja 2+2 7

25. Održivo upravljanje životnom sredinom 2+2 4

26. Projektovanje i upravljanje investicijama u ruralnom razvoju 2+2 4

27. Ugovori u privredi 2+2 6 28. Izrada završnog master rada 18

Ukupno drugi semestar 4+4 30 Ukupno ESPB bodova: 60

AGROEKONOMIKA4677

12

Akreditovani program MASTER akademskih studija RURALNI RAZVOJ I AGROTURIZAM

R.br. Naziv predmeta Fondčasova ESPB

1. Ruralni razvoj 2+2 4 2. Ruralna ekonomija 2+2 5 3. Sociologija sela 2+2 4 4. Ruralna ekologija 2+2 4

5.

IZBORNI BLOK I 1. Metode naučno istraživačkog rada2. Poslovna etika3. Veština komunikacije4. Poslovni engleski jezik5. Metodi višekriterijumskog odlučivanja 2+2 4

6.

IZBORNI BLOK II 1. Ekonomija2. Preduzetnička ekonomija3. Agrarna i ruralna politika4. Društvene grupe u selu5. Sociologija ruralnog razvoja6. Savetodavstvo i društvene promene u

poljoprivredi i selu-sociološki pristup7. Sociologija ruralnog turizma8. Socijalna ekologija9. Menadžment održivog razvoja

poljoprivrede10. Lokalna zajednica i ruralni razvoj 2+2 4

Ukupno prvi semestar 12+12 25

7. Ruralni turizam 2+2 4 8. Menadžment turističkih destinacija 2+2 4

AGROEKONOMIKA4677

13

9.

IZBORNI BLOK III 1. Organska proizvodnja2. Kvalitet hrane3. Sušenje voća i povrća4. Obnovljivi izvori energije5. Alternativni sistemi u živinarstvu6. Zemljište kao prirodni resurs7. Sistemi održive poljoprivrede8. Primena biotehnologije u povećanju

efikasnosti oplemenjivanja9. Održiva poljoprivreda i biodiverzitet

10. Analitički hijerarhijski proces11. Agrošumarstvo u ruralnom razvoju12. Nadzor i kontrola nad zarazama u funkciji

ruralnog razvoja13. Zdravstvena zaštita životinja u funkciji

ruralnog razvoja14. Šumske voćne vrste15. Ekoremedijacija u ruralnom razvoju16. Očuvanje i unapređenje genetičkih

resursa17. Marketing u ruralnom razvoju18. Tržište u ruralnom razvoju

2+2 4

10.

IZBORNI BLOK IV 1. Poslovno pravo u turizmu2. Pravni položaj subjekata u agroturizmu3. Finansijska tržišta i finansiranje ruralnograzvoja 4. Ekonomski efekti korišćenja obnovljivihizvora energije 5. Projektovanje i upravljanje investicijama ururalnom razvoju 6.Osiguranje u poljoprivredi7. Analiza poslovanja u agroturizmu8. Ekoturizam i ruralni razvoj9. Upravljanje projektima u ruralnom razvoju

2+2 4

11. Studijski istraživački rad 2 12. Stručna praksa I 1 13. Stručna praksa II 1 14. Master rad 15

Ukupno drugi semestar 8+8 35 Ukupno ESPB bodova: 60

AGROEKONOMIKA4677

14

2.3 Doktorske studije Doktorske studije AGROEKONOMIJA


1. Metode naučnoistraživačkog rada 4+0 5

I izborna grupa 2. Ekonomija 2+6 10 3. Organizacija poslovnih sistema 2+6 10

4. Vrednovanje i procenjivanje u poljoprivredi 2+6 10

II izborna grupa 5. Ekonomika mehanizacije 2+6 10

6. Metode sistemske analize i modeliranja 2+6 10

7. Savetodavstvo i promene u poljoprivredi i selu – sociološki pristup 2+6 10

III izborna grupa 8. Investicione kalkulacije u primeni OIE 2+6 10 9. Operaciona istraživanja 2+6 10

10. Sociološka proučavanja lokalnih seoskih zajednica 2+6 10

11. Primena ekspertskih sistema u agrobiznisu 2+6 10

IV izborna grupa

12. Razvoj finansijskog tržišta i finansiranje poljoprivrede 2+6 10

13. Metode upravljanja životnom sredinom 2+6 10 14. Primenjene statističke metode 2+6 10 15. Ekonomija EU 2+6 10

V izborna grupa

16. Društvene promene u selu i poljoprivredi 2+6 10

17. Makroekonomski aspekti tehnološkog razvoja poljoprivrede 2+6 10

18. Upravljanje rizikom u poljoprivredi 2+6 10

AGROEKONOMIKA4677

15


VI izborna grupa 19. Specijalni bilansi u agrosektoru 2+6 10

20. Ocena investicionih projekata u agroindustriji 2+6 10

21. Marketing agroindustrijskih proizvoda 2+6 10

22. Preduzetnički menadžment u agrobiznisu 2+6 10

VII izborna grupa 23. Menadžment vodnih resursa 2+6 10

24. Pravni položaj privrednih subjekata u oblasti agrobiznisa 2+6 10

25. Metode istraživanja marketinga 2+6 10

AGROEKONOMIKA4677

16

17

8.10.1981. Odbrana diplomskog rada, Nebojša Novković, komisija: Jan Marko, mentor, Desanka Bozidarević, predsednik komisije, Stevan Reljin, član: drugi diplomirani agroekonomista

1998.godina Prof. dr Milan Dundjerov, prof. dr Šandor Šomođi, prof. dr Nebojša Novković, prof. dr Vesna Rodić

AGROEKONOMIKA4677

18

Deo kolektiva departmana 2014. godine, Fantast, Bečej

29.05.2015. Interkatedarski susreti agroekonomista, Novi Sad

AGROEKONOMIKA4677

19

3 Nastavnici i saradnici

3.1 Redovni profesori

Dr Danica V. BOŠNjAK, redovni profesor, rođena 21. 03. 1955. godine u Karavukovu, SO Odžaci,Vojvodina. Osnovnu školu završila je u Karavukovu. Gimnaziju prirodno-matematičkog smera u Odžacima (1974). Završila je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu (1980), smer Ratarsko-povrtarski. Magistarske studije završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na studijskoj grupi Ekonomika poslovanja u organizacijama agroindustrijskog kompleksa, odbranivši magistarsku tezu

pod naslovom „Uticaj važnijih organizaciono-ekonomskih faktora na rezultate proizvodnje soje u Vojvodini«(1987). Doktorsku disertaciju pod naslovom „Uticaj nivoa intenzivnosti na rezultate proizvodnje osnovnih ratarskih useva u proizvodnim rejonima Vojvodine“ odbranila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1990). Nakon završenog fakulteta zapošljava se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na predmetu Organizacija poljoprivredne proizvodnje, na mesto asistenta pripravnika (1980) i prolazi kroz sva zvanja, od asistenta (1987), docenta (1991), vanrednog profesora (1997) do redovnog profesora (2001) gde se i sada nalazi. U realizaciji nastavnog procesa na Poljoprivrednom fakultetu izvodi nastavu iz predmeta: Organizacija poljoprivredne proizvodnje, Organi-zacija i ekonomika poljoprivrednog gazdinstva, Mendžment ratarske proizvodnje, Upravljanje organskom farmom i Menadžment u stočarskoj proizvodnji. U naučnom radu učestvovala je u izradi više studija i projekata koji tretiraju problematiku organizacije i ekonomike poljoprivrede, a posebno ratarske proizvodnje. Autor je dva praktikuma, koautor u 7 monografija i preko 90 naučnih radova (od čega je u 48 rada prvi autor) i više stručnih radova. Mentor je jedne doktorske disertacije i 34 odbranjenih diplomskih radova. Živi u Novom Sadu i ima dvoje dece.

AGROEKONOMIKA4677

20

Dr Dušan B. MILIĆ, redovni profesor, rođen je 10. 03. 1953. godine u Novom Sadu. Završio jePoljoprivredni fakultet, Voćarsko-vinogradarski smer u Novom Sadu (1977). Posle odsluženja vojnog roka zaposlio se u Izvršnom veću Vojvodine i obavio pripravnički staž u PTK ''Irig'' iz Iriga. Kao asistent pripravnik zaposlio se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu – Institut za Ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela (01. 06. 1979).

Izabran je za docenta (1990), vanrednog (1995) i redovnog profesora (2001). Magistrirao na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu – Zemunu na Agroekonomskom odseku (1982), na grupi Organizacija i ekonomika udruženog rada, odbranivši magistarsku tezu pod naslovom ''Međuzavisnost organizacaiono-ekonomskih uslova i rezultata proizvodnje grožđa u sremskom vinogradarskom rejonu''. Doktorsku disertaciju pod naslovom ''Zavisnost ekonomskih uslova i rezultata u proizvodnji jabuka od veličine zasada'' odbranio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1989). Angažovan je na užoj naučnoj oblasti Menadžment i organizacija u poljoprivredi na predmetima Menadžment voćarsko-vinogradarske proizvodnje, Preduzetnički menadžment u agroturizmu. Samostalno ili u koautorstvu objavio oko 200 naučnih i stručnih radova, 11 monografija i veći broj studija i projekata. Koautor je četiri univerzitetska udžbenika i jedne naučne knjige. U toku 2006. godine (pet meseci) boravio je na stručnom usavršavanju u SAD (Penn State University- Pennsylvania).

Dr Nebojša Đ. NOVKOVIĆ, redovni profesor, rođen je 31. oktobra 1958. godine u Novom Sadu. Nakon završene gimnazije J.J. Zmaj u Novom Sadu, upisao se na Agroekonomski smer Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu 1977. godine. Diplomirao je 1981. godine kao drugi u generaciji sa ocenom 10, uz prosečnu

ocenu 9,00 u toku studija. Po završetku studija, 1982. godine zaposlio se na Institut za informatiku i organizaciju, Ekonomskog fakulteta u Subotici kao asistent u naučnom

AGROEKONOMIKA4677

21

radu, a potom kao asistent u nastavi na predmetu Organizacija poslovanja poljoprivrednih preduzeća. Od 1986. godine radi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao asistent na predmetu Planiranje i projektovanje. Odbranio je magistarski rad iz oblasti organizacionih nauka na Ekonomskom fakultetu u Subotici, 1987. godine. Doktorsku disertaciju odbranio 1989. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Izabran je u zvanje docenta 1990. godine, 1995. u zvanje vanrednog, a 2000. godine u zvanje redovnog profesora. Bio rukovodilac magistarskog kursa iz Agromenadžmenta od 1990 do 2005. Rukovodio je međunarodnim projektom TEMPUS JEP 40067. Kao profesor po pozivu, držao predavanja na Univerzitima u Mađarskoj. Trenutno predaje i na Vojnoj akademiji u Beogradu. U periodu 1993-2000. godine sa trećinom radnog vremena radio u »PKB« Korporaciji, Beograd, kao direktor odeljenja za strateško planiranje. U periodu 1990-91. godine bio pomoćnik direktora, a u periodu 1998-2000. godine upravnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, a od 2002-04. godine bio je prorektor Univerziteta u Novom Sadu. Ima objavljeno preko 300 naučnih i stručnih radova i 9 udžbenika. Bio mentor 12 doktorskih disertacija, 24 magistarske teze, 10 mastera i 100 diplomskih radova. Više puta boravio u stručnim posetama u inostranstvu i na stručnim specijalizacijama u Švedskoj, Japanu (u dva navrata) i Kini. Član srpske, evropske i svetske asocijacije agrarnih ekonomista. Govori, čita i piše engleski jezik. Oženjen. Ima dva sina i deda je 3 unuka.

Dr Zoran M. NjEGOVAN je doktor ekonomskih nauka i redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Rođen je 25. marta 1953. godine u Beogradu. Profesionalnu karijeru je započeo u Institutu za Ekonomiku poljoprivrede u Beogradu a kao naučni savetnik je bio i direktor Centra za strateške i razvojne studije u Ekonomskom institutu, Beograd. Profesuru je obavljao na redovnim studijama u Beogradskoj bankarskoj akademiji a bio je profesor na različitim

poslediplomskim kursevima na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

AGROEKONOMIKA4677

22

Upravnik je Centra za agrarnu istoriju na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, član Društva agrarnih ekonomista Balkana, Društva ekonomista Srbije, i vanredni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Bio je predstavnik Srbije u Svetskoj asocijaciji agrarnih ekonomista. Član je izdavačkog saveta međunarodnog časopisa “Ekonomika poljoprivrede”. Bio je specijalni savetnik Ministra za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije, član komisije za priključenje Svetskoj trgovinskoj organizaciji i predsednik Komisije za društvene nauke pri Ministarstvu za nauku, tehnologiju i ekologiju Republike Srbije. Profesionalni interes je vezao za oblasti razvoja, privrednog sistema, ekonomsku politiku, ekonomiku poljoprivrede i agrarnu politiku, i ekonomsku i agrarnu istoriju. U okviru poslovne ekonomije bavio se investicijama, privatizacijom i ekonomikom preduzeća. Autor je više samostalnih monografija, knjiga, udžbenika od kojih su najznačajnije: Makroekonomski aspekti tehnološkog razvoja poljoprivrede; Agriculture of Medieval Serbia / Poljoprivreda srednjovekovne Srbije; Otpočinjanje preduzetničkih poduhvata. Koautor je u desetak monografija i knjiga, više desetina članaka u domaćim i međunarodnim časopisima i zbornicima, recenzent u više monografija, redaktor nekoliko knjiga, a bio je rukovodilac, autor i koautor nekoliko stotina domaćih i međunarodnih projekata.

Dr Vesna O. RODIĆ rođena je 15. jula 1965. godine u Temerinu. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Agroekonomski smer, završila je 1989. godine sa prosečnom ocenom u toku studija 9,44. Na istom fakultetu je i magistrirala, sa prosečnom ocenom 9,86 (1995. godine) i doktorirala (2001. godine). Po završetku studija zaposlila se u DP »VOS« Žabalj, kao viši komercijalni referent. Od 1990. godine zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Prve tri godine provela je na mestu asistenta u naučno-

istraživačkom radu, a zatim je angažovana i u nastavnom procesu. Od 1993. godine, kada je izabrana za asistenta pripravnika, prošla je sva zvanja i 2011. godine izabrana je u zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Menadžment i organizacija u poljoprivredi. Tokom godina istraživačke interese je fokusirala na problematiku održivosti poljoprivredne proizvodnje. Autor ili koautor je u preko 160 bibliografskih jedinica, od čega je 12 radova objavljenih u časopisima sa SCI liste, čiji je ukupan impakt faktor 25,46 (Hiršov indeks h=5). Do sada je kao istraživač angažovana na realizaciji 11 nacionalnih i 9 međunarodnih projekata. Bila je mentor u 59 diplomskih, 5 master radova i jednoj odbranjenoj doktorskoj

AGROEKONOMIKA4677

23

disertaciji, a mentor je još dve odobrene doktorske disertacije. Kao učesnik programa razmene nastavnog osoblja (Faculty Exchange Program) boravila je 2004. godine šest meseci u SAD-u, na državnom univerzitetu Pensilvanije (Penn State University). Bila je i na dve jednomesečne specijalizacije - u Mađarskoj (1991) i Holandiji (2008), kao i na više kraćih studijskih boravaka (u Grčkoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Belgiji, Francuskoj i zemljama regiona). Od strane Evropske komisije više puta je angažovana kao nezavisni ekspert za ocenu projekata prijavljenih na različitim EU programima i pozivima (FP6, Tempus, Erasmus+, COST), a bila je i predstavnik Srbije u Programskom komitetu za Ishranu, poljoprivredu i biotehnologiju u okviru 7. Okvirnog programa EU. Trenutno je predstavnik Srbije u Radnoj grupi za ekonomiku i marketing Svetske asocijacije živinara (WPSA).

Dr Nedeljko Lj. TICA, redovni profesor, rođen je 01.12.1962. godine u Zrenjaninu. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu (Agroeko-nomski smer), upisao je 1982. godine i završio 1986. godine sa prosečnom ocenom 9,70. Poslediplomsko obrazovanje ostvaruje u okviru nastavne grupe Ekonomika poslovanja u organi-zacijama agroindustrijskog kompleksa na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom

Sadu (1986-1989). Poslediplomske studije je završio sa prosečnom ocenom 9,80. Magistarski rad: „Optimalizacija ishrane kao aktivnost upravljanja govedarskom farmom“, odbranio je 16.10.1989. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom »Utvrđivanje optimalnog vremena korišćenja muznih krava« odbranio je 06.11.1992. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Rukovodio je poslediplomskim studijama na smerovima: Savremeni finansijski menadžment, Osiguranje u poljoprivredi i prehrambenoj industriji i Revizija u poljoprivredi. U periodu od 1986-1989. godine bio je zaposlen u PK SSOV kao član i predsednik Predsedništva. Od 1989. godine je zaposlen u Institutu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. U zvanje asistenta na predmetu Kalkulacije i knjigovodstvo je izabran 01.09.1989. godine, u zvanje docenta na predmetu Kalkulacije i knjigovodstvo 15.11.1993. godine, a na predmetu Ekonomika zaštite životne sredine 14.10.1996. godine. U zvanje i na radno mesto vanredni

AGROEKONOMIKA4677

24

profesor za nastavni predmet Kalkulacije i knjigovodstvo izabran je 22.09.1998. godine, a dve godine kasnije i za nastavni predmet Finansije i finansijsko poslovanje. Za redovnog profesora za užu naučnu oblast Računovodstvo i ekonomika poslovanja poljoprivrednih gazdinstava izabran je 2003. godine. Do sada je sačinio i objavio 240 naučnih radova i drugih referenci iz oblasti kalkulacija, finansija i finansijskog poslovanja. Ovlašćeni je procenitelj i rukovodilac u procesu privatizacije 100 preduzeća na osnovu ugovora sa Agencijom za privatizaciju Republike Srbije. Rešenjima Ministra pravde Republike Srbije upisan je u registar sudskih veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast, oblast poljoprivrede i aktuarstva. Član je Udruženja sudskih veštaka „Vojvodina“ iz Novog Sada. Rukovodio je i učestvovao u izradi 358 izveštaja o proceni vrednosti kapitala i imovine, 150 programa privatizacije, 210 poslovnih planova i investicionih studija, 650 revizija finansijskih izveštaja i 478 nalaza i mišljenja u sudskim i vansudskim procesima. U periodu od 1998. do 2002. godine bio je šef Katedre za ekonomiku poljoprivrede a u periodu od 2002. do 2012. godine direktor Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. U toku 2012. i 2013. godine vršio je funkciju Menadžera, a od 2013. do 2015.godine bio je prodekan za finansije Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Od 01.10.2015. godine obavlja funkciju dekana Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Dr Branislav VLAHOVIĆ, redovni profesor rođen je 14.04.1960. godine u Novom Miloševu, opština Novi Bečej. Osnovnu školu završio je u Novom Miloševu, a gimnaziju u Novom Bečeju. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, agroekonomski smer, upisao je školske 1977/78 a diplomirao 1983. godine. 1984. godine za-snovao je radni odnos u IPK “Servo Mihalj” Zrenjanin, PIO “Biserno ostrvo” Novi Bečej, OOK “Miloševo” Novo Miloševo. Od 1986. godine zaposlen je na Poljopri-vrednom fakultetu u Novom Sadu, u Departmanu za

Ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Magistarsku tezu odbranio je 1991. godine, a doktorsku disertaciju 1995. godine. Od 2005 godine nalazi se u zvanju redovnog profesora. Trenutno izvodi predavanja iz nekoliko predmeta na agroekonomskom, smeru za agroturizam i ruralni razvoj, ratarsko-povrtarskom, voćarsko-vinogradarskom i smeru za organsku poljoprivredu. Izvodio je nastavu na

AGROEKONOMIKA4677

25

Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Kao gostujući profesor, po pozivu, drži predavanja na Ekonomskom fakultetu u Subotici i Agronomskom Faku-ltetu u Čačku. Uža naučna oblast jeste tržište i marketing poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Do sada je objavio 250 naučno-istraživačkih radova, u domaćim, i me-đunarodnim časopisima. Sa naučnim radovima učestvovao je na brojnim naučnim i stručnim skupovima i simpozijuma, u zemlji i inostranstvu. Bio je mentor preko 250 odbranjenih diplomskih radova studenata, 15 magistarskih teza i četiri doktorske disertacije. Takođe, bio je član komisije za odbranu nekoliko magistarskih teza i doktorskih disertacija, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Ekonomskom fakultetu u Subotici i Fakultetu za preduzetni menadžment, Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, Poljoprivrednom fakultetu u Skoplju. Do sada je izdao je 18 udžbenika i monografija. Udžbenik „Tržište po-ljoprivredno-prehrambenih proizvoda“ proglašena je za najbolji udžbenik 2004. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Angažovan je u naučno-istraživačkom radu na projektima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Učestvovao je u realizaciji više desetina naučnih studija i projekata. Bio je rukovodilac nekoliko projekata iz oblasti edukacije poljoprivrednih proizvođača na nivou grada Novog Sada i AP Vojvodine. Bio je na funkciji prodekana za finansije Poljoprivrednog fakulteta u No-vom Sadu. Bio je izvršni urednik časopisa “Ekonomika poljoprivrede”, trenutno je glavni i odgovorni je urednik časopisa „Agroekonomika“. Bio je član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Republike Srbije. Bio je član Saveta za poljoprivredno savetodavstvo AP Vojvodine i član odbora za privredni sistem, ekonomsku politiku i odnose sa inostranstvom Regio-nalne privredne Komore Novi Sad. Član je društva agrarnih ekonomista Srbije, udruženja za marketing Srbije, udruženja ekonomskih propagandi-sta Srbije, društva inženjera i tehničara Srbije. Potpredsednik je društva agrarnih ekonomista Srbije (DAES). Bio je član upravnog odbora Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Član je komisije za doktorske studije i komisije za izdavačku delatnost na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Služi se ruskim i engleskim jezikom. Oženjen je i ima dvoje dece.

AGROEKONOMIKA4677

26

Dr Veljko P. VUKOJE, redovni profesor, rođen je 26.09.1966. godine u Bileći, gde je završio osnovnu i srednju ekonomsku školu. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu diplomirao je 1993. godine - smer Agroekonomski, sa prosečnom ocenom 8,91. Na istom fakultetu je završio i poslediplomske studije sa prosečnom ocenom 9,97. Magistarsku tezu pod naslovom «Primena sistema obračuna po standardnim troškovima u ratarskoj proizvodnji»

odbranio je aprila 1999. godine, a doktorsku disertaciju «Obračun troškova u poljoprivrednim preduzećima AVS metodom» odbranio je u januaru 2006. godine. U martu 1995. godine biran je za asistenta pripravnika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu – Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, za užu naučnu oblast Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava. U zvanje asistenta biran je 1999. i 2003. godine. Sve vreme izvodio je vežbe iz predmeta: Analiza poslovanja i Knjigovodstvo na Agroekonomskom smeru, i predmeta Kalkulacije na biološkim smerovima. U junu 2006. godine izabran je u zvanje docenta, 2011. godine u zvanje vanrednog profesora i 2016. u zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava. Izvodi predavanja i deo vežbi na predmetima Računovodstvo poljoprivrednih preduzeća i Analiza poslovanja na osnovnim studijama, kao i nastavu iz određenih predmeta na master i doktorskim studijama. Samostalno i u saradnji sa drugim autorima objavio je 97 naučnih i stručnih radova, od čega su 5 radova na SCI listi i 5 radova kategorije M24. Učestvovao je u realizaciji 5 naučno-istraživačkih projekata Ministarstva za nauku Republike Srbije (trenutno je na jednom rukovodilac ekonomskog modula) kao i na 2 Tempus projekta. Takođe je rukovodilac dugoročnog projekta ''Analiza proizvodno-ekonomskih rezultata poslovanja privrednih subjekata iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije AP Vojvodine'', koji finansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj (2016-2019). Kao rukovodilac ili član projektnog tima učestvovao je u realizaciji 18 stručnih istraživačkih projekata, uglavnom posvećenih metodološko-aplikativnim problemima iz oblasti računovodstva, obračuna i analize troškova u poljoprivredi. Autor je monografije "Finansijski položaj preduzeća iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije Vojvodine", praktikuma iz predmeta „Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava“, kao i jednog poglavlja u monografiji pod nazivom „Proizvodno-ekonomski pokazatelji na

AGROEKONOMIKA4677

27

poljoprivrednim gazdinstvima“. Takođe je koautor metodologije i računovodstvenog softvera za vođenje „Računovodstva na porodičnim gazdinstvima“. Do sada je bio mentor 1 disertacije, 5 master rada i 36 diplomskih radova, a kao član komisije učestvovao je u odbrani 2 magistarske teze. U okviru CEEPUS programa boravio je na stručnom usavršavanju na University of National and World Economy u Sofiji. Čita, piše i govori engleski jezik, a služi se i ruskim jezikom. Aktivan je član više stručnih i naučnih asocijacija: Društva agrarnih ekonomista Srbije, European Association of Agricultural Economists, Saveza računovođa i revizora Srbije, Nacionalnog društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi. Takođe je član projektnog tima i Nadzornog odbora za uvođenje FADN sistema u našoj zemlji.

Dr Vladislav N. ZEKIĆ, redovni profesor, rođen je 06.11.1973. godine u Sarajevu. Osnovnu i Srednju elektrotehničku školu završio je u Brezi. Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu – Agroekonomski smer upisao je 1992. godine. Diplomirao je 27. juna 1997. godine sa prosečnom ocenom 8,46. na temu: "Sporedni proizvodi ratarstva kao izvor energije i njihova ekonomska valorizacija".

Poslediplomske studije upisao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na smeru: "Organizacija i upravljanje u AIK-u" 1997. godine i završio sa prosečnom ocenom 9,57, odbranivši magistarski rad pod nazivom "Upravljanje troškovima korišćenja pogonskih mašina u poljoprivredi" 27.12.2000. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom "Metode ocenjivanja ekonomske opravdanosti energetske upotrebe biomase" odbranio je 10.02.2006. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu odbranio je. U toku školske 1997/1998. godine radio je kao demonstrator na Poljoprivrednom fakultetu Novi Sad, izvodeći vežbe na predmetu Ekonomika poljoprivredne tehnike. Početkom 1998. godine zasniva radni odnos u PIK – BEČEJ Poljoprivreda a.d. Bečej na radnom mestu Stručni saradnik. Krajem iste godine prelazi na radno mesto Rukovodilac finansijske službe na kome radi do kraja 2000. Godine kada zasniva radni odnos u preduzeću Agrovojvodina-Komercservis a.d. Novi Sad. Početkom 2004. godine, po izboru u zvanje asistenta u naučnoj oblasti Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava, zasniva radni odnos na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. U toku 2006. godine izabran je u zvanje docenta, 2011. godine u zvanje vanrednog profesora, a 2016. u zvanje redovnog profesora na istoj oblasti.

AGROEKONOMIKA4677

28

U periodu od 2012. godine do danas vrši funkciju direktora Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Do sada je kao autor i koautor objavio preko 150 naučnih radova i drugih referenci. Član je više naučnih i stručnih udruženja. Govori engleski jezik.

3.2 Vanredni profesori Dr Katarina ĐURIĆ, rođena je 16. 05. 1977. godine u Sremskoj Mitrovici. Osnovnu i srednju ekonomsku školu završila je u Sremskoj Mitrovici. Poljoprivredni fakultet, smer Agroekonomski, kao najbolji student u generaciji, završava januara 2001. godine. Magistarsku tezu pod naslovom »Poljoprivredna savetodavna služba u funkciji razvoja menadžmenta u poljoprivredi», na smeru Agromenadžment, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu odbranila je 13. februara 2004. godine. Doktorsku dirertaciju pod

naslovom „Transformacija Zajedničke agrarne politike Evropske unije i implikacije na poljoprivredu Srbije“ odbranila je na Ekonomskom fakultetu u Subotici 2. aprila 2008. godine. U zvanje asistenta za užu naučnu oblast Ekonomika poljoprivrede sa zadrugarstvom na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu izabrana je 01. jula 2004. godine. U zvanje docenta na užoj naučnoj oblasti Ekonomija izabrana je 1. avgusta 2009. godine, a u zvanje vanrednog profesora 23.juna 2016. godine.Autor je i koautor 46 naučnih radova, jednog praktikuma i dva udžbenika. Angažovana je na više nacionalnih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata. Govori engleski jezik.

AGROEKONOMIKA4677

29

Dr Dejan R. JANKOVIĆ, rođen je 24. 02. 1976. godine u Rijeci, opština Rijeka, R. Hrvatska, gde je završio osnovnu školu. U Novom Sadu završava Srednju ekonomsku školu i upisuje se na Filozofski fakultet u Novom Sadu (1995), na Odsek za filozofiju i sociologiju, smer Sociologija. Studije sociologije završio je u predviđenom roku kao redovan student (2000), sa prosečnom ocenom 8,83. Magistarske studije završio je na Odseku za

sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu (2005), a doktorsku disertaciju pod naslovom Sociološki aspekti razvoja lokalnih seoskih zajednica odbranio je 2011. godine na istom fakultetu. Zaposlen na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, kao asistent pripravnik (2001), a 2005. godine izabran je u zvanje asistenta. U decembru 2011. izabran je u zvanje docenta, a u decembru 2016. godine u zvanje vanrednog profesora iz U.N.O. Sociologija. Nastavu izvodi na osnovnim, master i doktorskim studijama na predmetima Sociologija, Sociologija ruralnog razvoja, Sociologija sela, Koncepti i metode poljoprivrednog savetodavstva i dr.

Kao stipendista nemačke DAAD fondacije, koristio je istraživačku stipendiju u trajanju od 12 meseci (2003/2004.) na Poljoprivrednom fakultetu, Institutu za društvene nauke u poljoprivredi Humbolt Univerziteta u Berlinu. Na istom univerzitetu, kao i na Poljoprivrednom fakultetu u Hohenhajmu (Nemačka), boravio je u više navrata po nekoliko meseci za potrebe istraživanja i održavanja nastave za studente master studija. U svom naučnom radu autor je i koautor na više od 55 naučnih radova iz oblasti sociologije sela i poljoprivrede, sociologije ruralnog razvoja i poljoprivrednog savetodavstva. Koautor je dve monografije, a za monografiju Selo u sociološkom ogledalu od strane Srpskog sociološkog društva dobio je nagradu „Vojin Milić“ za najbolju sociološku knjigu u 2015. godini. Učestvuje na projektima Ministarstva nauke Republike Srbije, kao i na više međunarodnih projekata. U poslednjih desetak godina bio je aktivno angažovan na značajnom broju empirijskih ruralno-socioloških istraživanja. Od septembra 2013. obavlja funkciju šefa Katedre za ekonomiku poljoprivrede Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i člana Naučno-nastavnog veća. Član je uređivačkog odbora časopisa Agroekonomika. Član je Saveta za poljoprivredno savetodavstvo AP Vojvodine i član

AGROEKONOMIKA4677

30

Stručnog Saveta za savetodavne poslove i primenjena istraživanja Republike Srbije. Član je Srpskog sociološkog društva. Odlično govori, piše i čita engleski i nemački jezik.

Dr Mirjana M. LUKAČ–BULATOVIĆ, rođena je 16. 10. 1968. godine u Novom Sadu. Završila je srednju, potom Višu ekonomsku školu–smer Komercijalni u Novom Sadu (1991). Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (Agroekonomski smer) diplomirala je 1998. godine. Postdiplomske studije na istom fakultetu završila je 2004. godine, smer Agromenadžment, sa prosečnom ocenom 9,22. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Ekonomska efikasnost proizvodnje i prerade važnijih voćnih vrsta u Republici Srbiji“

odbranila je 2010. godine. Posle diplomiranja angažovana je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na predmetima Organizacija voćarsko-vinogradarske proizvodnje i Organizacija i ekonomika poslovanja, u svojstvu stručnog saradnika, i prolazi kroz izborna zvanja od izbora za asistenta-pripravnika (2001), asistenta (2005), docenta (2011) i vanrednog profesora (2016) gde se i sada nalazi. Samostalno ili u saradnji sa drugim autorima objavila je oko 40 naučnih radova. Služi se engleskim jezikom.

Dr Todor Đ. MARKOVIĆ, vanredni profesor, rođen je 17. III 1978. godine u Novom Sadu, gde je završio Osnovnu školu (1993), kao i Srednju ekonomsku školu Svetozar Miletić (1997). Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu upisao je školske 1997/98. godine na smeru za Agroekonomiju, a diplomirao je prvi u generaciji 2002. godine.

Magistrirao je na Visokoj stručnoj školi Vajnštefan u Frajzingu, odeljenje u Trizdorfu, u Nemačkoj (Fachhochschule Weihenstephan, Freising, Abt. Triesdorf, Deutschland), odbranivši magistarsku tezu pod naslovom Besonderheiten des Marketing für die Weizenproduktion in Serbien und

AGROEKONOMIKA4677

31

Montenegro (2005). Doktorsku disertaciju pod nazivom Vremenski derivati kao finansijski instrument u osiguranju useva i plodova odbranio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (2010). Usavršavao se na univerzitetima u Berlinu (Humboldt Universität zu Berlin), Bonu (Rheinische Friedrich-Wilhelms Universität, Bonn), Getingenu (Georg-August-Universität, Göttingen), Haleu (Martin-Luther-Universität, Halle/Saale), Kilu (Christian-Albrechts-Universität, Kiel) i Hoenhajmu (Universität Hohenheim, Stuttgart-Hohenheim), kao i u međunarodnom naučno-istraživačkom centru u Izmiru (UTAEM/IARTC, Izmir-Menemen). Radio je u firmi SANO - Savremena ishrana životinja d.o.o. u Novom Sadu (2005‒2006). Od januara 2007. zaposlen je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde je radio kao saradnik u nastavi, asistent, docent, a u aprilu 2016. biran je u zvanje vanrednog profesora. Drži nastavu na osnovnim (predmeti: Ekonomika poljoprivrednih gazdinstava, Kalkulacije i Osiguranje), master i doktorskim studijama na smerovima: Agroekonomski i Agroturizam i ruralni razvoj. Uveo je dva nova predmeta na master (Osiguranje u poljoprivredi) i doktorskim studijama (Upravljanje rizikom u poljoprivredi) na studijskom programu za Agroekonomiju. Bio je mentor u 17 diplomskih radova i 4 master rada, a učestvovao je u komisijama za odbranu diplomskih (27) i master radova (7), kao i jedne doktorske disertacije. Upravnik je Instituta za ekonomiku poljoprivrede na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, a član je Komisije za nauku i saradnju, kao i Centralne komisije za sprovođenje prijemnih ispita na Poljoprivrednom fakultetu. Autor i koautor je 66 naučnih radova, koji su objavljeni u domaćim i međunarodnim časopisima (dva rada sa impakt faktorom). Objavio je dve monografije – Vremenski derivati i upravljanje rizikom u poljoprivredi (2013) i Troškovi i investicije u proizvodnji stočne hrane (2014), kao i veći broj odrednica iz oblasti poljoprivrede u Enciklopediji srpskog naroda. Izlagao je na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je na međunarodnim (5) i nacionalnim naučnim projektima (4), a bio je lokalni koordinator na dva međunarodna projekta - SIRA DANUBE Centre of Competence for Value Chains in Agriculture and Food Industry (2013‒2014) i Smart and Innovative Rural Areas - Connect Centres of Competences (2015). Održao je dva javna predavanja u osiguravajućoj kući u Gisenu (Vereinigte Hagel, Gießen) sa temama: Ernteversicherung in Serbien i Riskmanagement in der Landwirtschaft. Recenzent je jedne monografije, kao i većeg broja radova u međunarodnim i domaćim časopisima (dva rada sa impakt faktorom). Član je uređivačkih odbora časopisa Agroekonomika i Letopis naučnih radova. Bio je sekretar časopisa Agroekonomika (2007‒2008).

AGROEKONOMIKA4677

32

Delegat je u skupštini Udruženja univerzitetskih nastavnika i naučnika Vojvodine. Član je Upravnog odbora Društva agrarnih ekonomista Srbije, kao i Asocijacije evropskih (EAAE) i agrarnih ekonomista Balkana (BSAAE). Govori, piše i čita nemački i engleski jezik, a služi se i stručnom literaturom na ruskom jeziku. Oženjen je i ima jedno dete.

Dr Janko VESELINOVIĆ, rođen je 06. 11. 1965. godine u Kninu, R. Hrvatska. Osnovnu školu završio je u Žegaru. Srednju školu završio je u Obrovcu (opšte obrazovanje) i Zadru gde je završio Srednju ekonomsku školu, upravni smer. Upisuje se na Univerzitet u Novom Sadu, Pravni fakultet (1994) godine koji je završio u predviđenom roku. Magistarske studije završio je Univerzitetu u Novom Sadu, Pravni fakultet, smer privredno pravo odbranom rada na temu: „Ugovor o trgovinskom zastupanju

(agenturi)“ (1998). Doktorske studije na Univerzitetu u Novom Sadu, Pravni fakultet, smer privredno pravo završio je 2002. godine odbranom doktorske disertacije: ,,Pravno regulisanje upravljačkog menadžmenta u domaćem i uporednom pravu“ Nakon 14 godina rada u privredi i uporednih magistarskih i doktorskih studija obavljao je funkciju pomoćnika pokrajinskog sekretara za nauku i tehnološki razvoj. Nakon toga 2009. počinje da radi na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i predaje predmet Privredno pravo i Poslovno pravo u turizmu, kao i predmete iz ove oblasti na postdiplomskim studijama. Autor je preko 100 naučnih radova iz oblasti privrednog prava, ali i poslovnog prava u turizmu. Naučni radovi pretežno obrađuju temu ugovora u privredi: ugovor o lizingu, trgovinskom zastupanju, osiguranju, turistički ugovori ali i teme iz oblasti statusnog položaja privrednih društava. Naučno razmatra teme koje se tiču zakonodavne aktivnosti i vladavine prava. Autor je udžbenika: ,,Privredno pravo” i monografije ,,Ugovori i sredstva plaćanja u turizmu“, kao i koautor više udžbenika iz ove oblasti. Učestvuje na projektima Ministarstva nauke Republike Srbije. Biran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije u tri mandata u periodu od 2008 – 2016. godine. Bio je član više skupštinskih odbora, a obavljao je i fukciju predsednika skupštinskog Odbora za

AGROEKONOMIKA4677

33

dijasporu i Srbe u regionu i bio potpredsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Član je Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje iz Novog Sada i organizator tradicionalnog naučnog skupa sa temom: „Srpsko – hrvatski odnosi“. Objavio je i više knjiga iz oblasti etnologije.

Dr Tihomir ZORANOVIĆ je rođen 4.06.1961. godine u Novom Sadu, završio osnovnu školu “Jožef Atila”, a srednju “Jovan Jovanović – Zmaj” usmerenje Informatika-programer. Posle diplomiranja na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu – smer Agroekonomski, zapošljava se kao asistent-pripravnik 1992. godine na istom fakultetu. Magistarski rad uspešno brani 1995. godine na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu, Univerziteta u Novom Sadu i

1995. godine izabran je u zvanje asistenta. Angažovan je na projektovanju i održavanju računarse mreže Fakulteta od 1995-2008. godine i bio zadužen za njeno ispravno funkcionisanje. Doktorsku disertaciju je odbranio 2009. godine a 2011. je biran u docenta u naučnoj oblasti “Informatika i sistemska analiza”. U zvanje vanrednog profesora je biran 2016. godine za naučnu oblast “Informatika i Informacioni sistemi”. Tihomir Zoranović je Profesor na predmetima Informatika i Primenjena informatika na 11 smerova na osnovnim studijskim programima na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu kao i na više izbornih predmeta na master i doktorskim studijskim programima. Sadašnji naučni interes uključuje jedno i višekriterijumsku optimizaciju, metode odlučivanja, alaiza podataka kao podrška odlučivanju u menadžmentu u poljoprivredi i savetodavstvu, izrada softverskih paketa itd. Tihomir Zoranović je bio uključen u dvadesetak istraživačkih i stručnih projekata u oblasti menadžmenta, optimizacije i poljoprivrednog savetodavstva. Autor je nekoliko softverskih paketa, jednog paketa za tutorsko učenje metode optimizacije, više monografskih poglavlja i preko 130 naučnih i stručnih radova i saopštenja na velikim konferencijama i kongresima. Član je više relevantnih strukovnih udruženja, tehnički je urednik časopisa Agroekonomika. Govori, čita i piše na engleskom jeziku

AGROEKONOMIKA4677

34

3.3 Docenti

Dr Dragan M. MILIĆ, docent, rođen 12. 03. 1976. godine u Loznici. Osnovnu i srednju školu završio u Loznici, diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 2003. godine (smer Agroeko-nomija). Iste godine je upisao poslediplomske magistarske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Magistarsku tezu pod nazivom „Procena vrednosti kapitala poljoprivrednog preduzeća primenom metoda prinosne vrednosti“ odbranio je 2010. godine.

Doktorsku disertaciju pod nazivom "Metodi vrednovanja poljoprivrednog zemljišta" je odbranio aprila 2015. godine takođe na Poljoprivrednom fakultetu u Univerziteta u Novom Sadu. Na projektu Privatizacije i procene vrednosti kapitala preduzeća angažovan je od septembra 2003. godine do danas na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao saradnik. Od 2003. godine je kao član tima realizovao: preko 100 procena vrednosti kapitala preduzeća i 70 programa privatizacije. Od septembra 2016. godine je imenovan za Posebnog savetnika Ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije. Istu funkciju je obavljao i u toku 2013. i 2014. godine. Odlukom Nadzornog odbora JP "Srbijašume" Beograd, 2015. godine je imenovan za Predsednika Komisije za reviziju ovog preduzeća. Na toj dužnosti se nalazi i danas. Kao konsultant – savetnik generalnog direktora “Mitrosrem” a.d. Sremska Mitrovica od novembra 2014 godine pomaže rukovodstvu i Nadzornom odboru u domenu konsolidacije poslovanja. Od 2003. godine radi kao saradnik u nastavi na Poljoprivrednom fakultetu Novi Sad, izvodeći vežbe na predmetima, Kalkulacije, Računovodstvo i oporezivanje, Finansijski menadžment za biološke smerove, Kalkulacije i Finansije i finansijko poslovanje na agroekonomskom smeru. U toku 2010. godine izabran je u u zvanje asistenta u naučnoj oblasti Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava, a toku 2015. godine u zvanje docenta na istoj oblasti, Učesnik je na više projekta koji su finansirani od strane Ministarstva nauke Republike Srbije i Vlade AP Vojvodine. Koautor je preko 70 naučnih radova i drugih referenci iz ekonomsko-finansijske oblasti.

Služi se ruskim i slovačkim jezikom.

AGROEKONOMIKA4677

35

Dr Beba MUTAVDŽIĆ je rođena 1968. godine u Valjevu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu upisala se školske 1987/1988. godine, a diplomirala 1993. godine na Agroekonomskom smeru. Na postdiplomske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu upisala se školske 1994/1995. godine na grupi Organizacija i upravljanje u AIK-u. Na postdiplomskim studijama položila je sve programom predviđene ispite sa prosečnom ocenom 10.

1996. godine izabrana je za asistenta pripravnika na predmetu Statistika i Statistički metodi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. 2003. godine izabrana je za asistenta za iste predmete i reizabrana u isto zvanje 2007. godine. Od dolaska na Poljoprivredni fakultet aktivno angažovana u nastavi iz predmeta Statistika i Statistički metodi na osnovnim studijama pri izvođenju vežbi iz predmeta Statistika: na biološkim smerovima (Ratarsko-povrtarski, Voćarsko-vinogradarski, Stočarski smer), na Agroekonomskom smeru, na smeru Veterinarske medicine, zatim iz predmeta Statistički metodi na Agroekonomskom smeru i smeru Poljoprivredna tehnika, i Uređenje voda. Pored redovne nastave bila je angažovana i u izvođenju nastave na postdiplomskim studijama iz predmeta Biometrika.

Magistarski rad pod nazivom “Primena regresione analize u ispitivanju i predviđanju proizvodnje mleka” odbranila je 2002 godine. Doktorska disertacija pod nazivom ''Analiza i predviđanje proizvodno – ekonomskih parametara u poljoprivredi Vojvodine '' odbranjena je 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U zvanje docenta za u.n.o. Statistika izabrana je 2013.godine od kada i izvodi nastavu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Dr Beba Mutavdžić je aktivno učestvovala u međunarodnoj saradnji kao član Tempus programa: ''Higher Education in Agribusiness Managament and Economics in Serbia''.

Pored nastavne aktivnosti bila je uključena u rad na više naučno istraživačkih projekata i studija na nivou Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela , kao i član istraživačkih timova projekta osnovnih istraživanja finansiranih od strane Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije.

Beba Mutavdžić je aktivno učestvovala sa saopštenjima na međunarodnim i domaćim naučnim skupovima. Kao autor ili koautor objavila je preko 100 naučnih radova, monografija, radova u časopisu međunarodnog značaja,

AGROEKONOMIKA4677

36

u vodećim časopisima nacionalnog značaja, u zbornicima međunarodnih naučnih skupova ili u zbornicima skupova nacionalnog značaja. Služi se engleskim i francuskim jezikom. Član je Statističkog društva Srbije i Kluba statističara Vojvodine i Balkanske asocijacije statističara.

Dr Nataša B. VUKELIĆ rođena je 01. II 1978. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu završila je u Novom Sadu 1993. god. i Srednju ekonomsku školu “Svetozar Miletić”, smer komercijalni tehničar, u Novom Sadu 1997. god. Poljoprivredni fakultet, smer Agroekonomski, upisala je školske 1997/1998. godine, a dipomirala je februara 2003. godine sa prosečnom ocenom 9,36. Za vreme studija, oktobra 2001. god. dodeljena joj je jednokratna stipendija Norveške vlade.

Poslediplomske studije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agromenadžment, upisala je 2003/2004. školske godine, a zvanje magistra poljoprivrednih nauka stekla je maja 2008. godine. Doktorsku disertaciju odbranila je 20.marta 2015. godine. Od decembra 2003. godine pa sve do januara 2007. godine kao stipendista Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine bila je angažovana da izvodi vežbe studentima osnovih studija Agroekono-mskog i Stočarskog smera. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu,na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela zaposlena je od januara 2007. godine, prvo u zvanju saradnik u nastavi, potom u zvanju asistenta. Septembra 2015. godine izabrana je u zvanje docenta na užoj naučnoj oblasti Menadžment i organizacija u poljoprivredi. Tri puta je bila na kraćem studijskom boravku u Nemačkoj, u Munster-u decembra 2001. i decembra 2003. godine i 2016. godine kao učesnik ERASMUS+ programa razmene osoblja na Hohenheim univerzitetu u Štutgartu. Do sada je bila angažovana na pet domaćih i jednom međunarodnom projektu. Kao autor i koautor ima obja-vljenih 22 naučnih radova i 30 saopštenja kako na domaćim, tako i na međunarodnim naučnim skupovima. Koautor je praktikuma „Linearno programiranje – primeri i zadaci“. Član je Naučnog društva agrarnih ekonomista

Balkana i Svetske asocijacije živinara (radna grupa za ekonomiku i menadžment). Odlično govori, čita i piše engleski jezik što ima i potvrđeno Cambridge FCE i CAE diplomama. Udata je i ima dvoje dece.

AGROEKONOMIKA4677

37

3.4 Asistenti

M.Sc. Danica B. GLAVAŠ – TRBIĆ, rođena je 21.03.1982. godine u Novom Sadu, gde je završila osnovnu školu i Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“, prirodno-matematički smer. Diplomirala je u februaru 2008. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomija, sa prosečnom ocenom 9,19. Školske 2008/2009. godine, kao stipendista Tempus projekta, završava prvu godinu master studija na Poljoprivrednom fakultetu, Humboldt Univerzitet, Berlin, Nemačka, a master rad pod nazivom „Ruralni

razvoj i lokalni ekonomski razvoj“ brani 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Agroekonomija. Trenutno je student treće godine doktorskih studija agroekonomskog smera na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, prijavila je doktorsku disertaciju pod nazivom „Faktori konkurentnosti agroprivrede Republike Srbije“. Tokom 2009 - 2010. godine radila je u Skupštini AP Vojvodine u okviru Univerzitetskog programa radne prakse. Od januara 2011. godine Danica Glavaš – Trbić je zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, prvo u zvanju istraživač saradnik, a od 2016. godine u zvanju asistent. Od 2011. godine angažovana je na izvođenju vežbi iz više predmeta iz uže naučne oblasti Ekonomija na osnovnim i master akademskim studijama (Mikroekonomija, Makroekonomija, Principi ekonomije, Preduzetnička ekonomija, Ruralni razvoj, Ekonomika poljoprivrede i drugi). Pored nastavnog rada, bavi se i naučno istraživačkim radom. Od 2010. godine do danas bila je angažovana na pripremi i realizaciji tri Tempus projekta, dva višegodišnja projekta finansirana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije pod nazivom "Održiva poljoprivreda i ruralni razvoj u funkciji ostvarivanja strateških ciljeva Republike Srbije u okviru dunavskog regiona" i "Proizvodnja tvrdog sira sa dodatnom vrednošću od mleka proizvedenog u organskim i samoodrživim sistemima" kao i na pet jednogodišnjih projekata finansiranih od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje. Autor i koautor je oko 50 naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim naučnim časopisima i na naučnim skupovima, kao i jedne samostalne monografije pod nazivom „Klasteri u funkciji ruralnog razvoja“.

AGROEKONOMIKA4677

38

M.Sc. Jelena J. KARAPANDŽIN, rođena je 06.06.1989. godine u Novom Sadu, Republika Srbija, gde je završila osnovnu školu. Srednju ekonomsku školu „Svetozar Miletić“ u Novom Sadu završila je 2008. godine, kada se upisuje na Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu na Agroekonomski studijski program. Osnovne studije završava u septembru 2012. godine kao najbolji student Fakulteta. Iste godine upisuje master studije Agroekonomije

koje završava 2013. godine odbranom master rada „Ekološka svest studenata poljoprivrede“. Student je doktorskih studija Agroekonomije od 2013. godine. Zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu od decembra 2012. godine, najpre kao stručni saradnik, saradnik u nastavi (2013) i asistent (od 2014). Angažovana je na izvođenju vežbi iz više predmeta na užoj naučnoj oblasti Menadžment i organizacija u poljoprivredi na osnovnim akademskim studijama. Autor i koautor je više naučnih radova objavljenih u domaćim i stranim časopisima. Učestvovala je na međunarodnim i domaćim konferencijama i radionicama. Govori, čita i piše engleski jezik.

M.Sc. Tihomir NOVAKOVIĆ, rođen je 07.06.1991. godine u Sanskom Mostu (BiH). Osnovnu školu je završio u Novom Sadu, gde završava i gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj odličnim uspehom. Osnovne studije upisuje 2010. godine na Poljoprivrednom fakultetu, smer Agroekonomski i završava ih u predviđenom roku kao redovan student 2014. godine, sa prosečnom

ocenom 8,47. Iste godine upisuje master studije takođe na Poljoprivrednom fakultetu, smer Agroekonomski, i završava ih 2016. godine sa prosečnom ocenom 10. Trenutno je student doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer Ekonomija.

Član je Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana i Centra za agrarnu istoriju. Govori, čita i piše engleski i služi se nemačkim jezikom.

AGROEKONOMIKA4677

39

Zaposlen je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, kao saradnik u nastavi od aprila 2016. godine, U.N.O. Statistika. Na predmetima Statistika i Statističke metode izvodi vežbe na osnovnim studijama. Autor je nekoliko naučnih radova iz oblasti statistike i agrarne ekonomije. Član je Statističkog društva Vojvodine. Govori, čita i piše engleski jezik.

Mr Marica D. PETROVIĆ (rođ. Miladinović) rođena je 08.08.1978. godine u Paraćinu, gde je završila Gimnaziju društveno-jezičkog smera (1997. godine). Marica Petrović je 2004. godine završila studije Sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Magistarske studije na studijskoj grupi za Sociologiju sela na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, završila je 2010. godine, odbranom magistarske teze Porodični i društveni položaj starog seoskog stano-vništva. Doktorska disertacija pod nazivom Socijalna izopštenost mladih u ruralnim sredinama, odobrena je 2011. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

Od januara 2006. godine, Marica Petrović zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu gde je u decembru 2006. godine, izabrana u naučno zvanje istraživač pripravnik, a februara 2011. godine stiče zvanje istraživač saradnik. 2016. godine izabrana je u zvanje asistenta za U.N.O. Sociologija i zadužena je za izvođenje vežbi na sociološkoj grupi predmeta. Marica Petrović je do sada učestvovala u realizaciji ukupno 16 naučnoistraživačkih projekta, od čega su dva projekta Ministarstva nauke Republike Srbije, jedan projekat Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj APV i dva Tempus projekta. Objavila je do sada ukupno 22 naučna rada, od toga jednu monografiju pod nazivom Stari u selu – ruralnosociološko istraživanje u selima Srednjeg Banata. U svojim radovima, kao i u svom diplomskom radu, magistarskoj tezi i odobrenoj doktorskoj disertaciji, bavi se problematikom ruralne društvene strukture, posebno drušvenim grupama i drugim srodnim sociološkim temama. Do sada je učestvovala na devet međunarodna i jednom domaćem naučnom skupu. Član je Srpskog sociološkog društva. Govori engleski i ruski jezik. Živi u Novom Sadu. Udata je i majka dve devojčice.

AGROEKONOMIKA4677

40

Mr Vuk V. RADOJEVIĆ, rođen je 31.01.1978. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Bečeju. Na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu upisao se 1997. godine, diplomirao je 2002. godine smer Agroekonomski. Magistrirao je 2007. godine na istom fakultetu sa magistarskom tezom pod nazivom „Izvozne mogućnosti agroindustrijskih proizvoda iz naše zemlje na tržište evropske Unije“. Na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u NovomSadu prijavio je doktorsku disertaciju pod naslovom

„Istraživanje tržišta organskih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Republici Srbiji“. Od školske 2003/2004. godine angažovan je kao stipendista Ministarstva za nauku, tehnologiju i razovoj (2003-2006) na izvođenju vežbi iz predmeta uže naučne oblasti Tržište i marketing poljoprivredno-prehra-mbenih proizvoda na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Bio je angažovan na izvođenju nastave, koja se odvija na engleskom jeziku u Beogradu, iz predmeta Marketing and Trade u okviru međunarodno organizovanih i priznatih specijalističkih studija iz oblasti Agrirobusiness Managmement and Commerc. Pored ovoga, aktivno učestvuje u organizaciji i realizaciji praktične obuke (terenskih vežbi) za studente IV godine agroekonomskog smera, kao i izradi diplomskih radova studenata Poljoprivrednog fakulteta. U zvanju asistenta je od. 01.01.2007. godine.

U okviru programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja za period 2005-2007 angažovan je na projektu u naučno-istraživačkoj organizaciji – Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo. Proveo je mesec dana na Univerzitetu u Debrecenu, zatim na Poljoprivrednom univerzitetu u Temišvaru, Skoplju, Tirani, zatim na univerzitetima u Kopenhagenu, Gentu, Saragosi i Cirihu. Boravio je i u Austriji u cilju realizacije aktivnosti Fonda za promociju izvoza poljoprivrednih proizvoda u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, a kao član privredno-naučne delegacije Regionalne privredne komore Novi Sad boravio je u Meksiku i Kini.

U organizaciji Univerziteta iz Portlanda pohađao je i uspešno položio specijalistički kurs iz oblasti izvršnog menadžmenta na engleskom jeziku tj. 4-Course English Language Executive Management Certificate (Program Delivered By The Free Market Business Development Institute, School Business Administration of Portland State University, 2005). Član je više stručnih udruženja: Evropske asocijacije agrarnih ekonomista, Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, Društva agrarnih ekonomista Srbije, Društva agrarnih ekonomista Vojvodine, član je Izvršnog odbora „ Naleda“ od 2015. godine.

AGROEKONOMIKA4677

41

Aktivan je na polju naučno-istraživačkog rada i do sada je objavio više od 50 radova u zemlji i inostranstvu i učestvovao na nacionalnim i inostra-nim naučno-stručnim skupovima. Autor je jedne monografije i koautor na dve monografije. U periodu od 2012-2016.godine bio je na funkciji predsednika opštine Bečej. Od 2016.godine vrši funkciju Pokrajinskog Sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine. Govori, čita i piše engleski jezik, a služi se i nemačkim jezikom.

M.Sc. Mirela TOMAŠ SIMIN je master menadžer agroekonomije, student doktorskih studija i asistent na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Rođena je 26. maja 1982. godine u Vršcu. Osnovne i master studije završila je na Poljoprivre-dnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu odsek Agroekonomija. Student je treće godine doktorskih studija na Poljoprivrednom fakultetu. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Ekonomski efekti orga-nske proizvodnje u poljoprivredi Republike Srbije“,

prijavila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, studijski program Agroekonomija. Kao asistent angažovana je na samostalnom izvođenju vežbi iz predmeta Mikroekonomija, Makroekonomija, Principi Ekonomije i Ekonomika Turizma. Pored nastavnog bavi se i naučnim radom. Do sada je bila angažovana na većem broju međunarodnih Tempus projekata, dva projekta finansirana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, kao i na više projekata finansiranih od strane Pokrajinskih sekretarijata APV. Profesionalni interes je vezala za oblasti organske poljoprivrede, održivog ekonomskog razvoja i ekonomiku poljoprivrede i agrarnu politiku. Autor je i koautor više naučnih publikacija i jedne samostalne monografije. Član je Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, Centra za agrarnu istoriju i člana Upravnog Odbora Vojvođanskog Klastera za Organsku Poljoprivredu.

AGROEKONOMIKA4677

42

smer Gimnazije ”Žarko Zrenjanin” u Vrbasu završila je 1997. godine. Diplomirala je 2004. godine na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Tokom studiranja, učestvovala je u radu Centra za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Magistrirala je 2010. godine na Odseku za socio-

logiju na Filozofskom fakultetu. Doktorsku disertaciju pod nazivom ''Društveni status i modeli jednoroditeljskih porodica'' odbranila je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2015. godine.

Dr Marina Novakov je od februara 2005. godine zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao saradnik na projektu Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Odlukom Nastavno-naučnog veća Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, u decembru 2006. godine, dr Novakov je izabrana u naučno zvanje istraživač-pripravnik, a 2010. istraživač saradnik. U zvanje naučni saradnik je izabrana 2016. godine. Osim na naučno-istraživačkim projektima Ministarstva nauke Republike Srbije, dr Novakov je do sada učestvovala u pripremi i realizaciji više projekata u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Gradskom upravom za zaštitu životne sredine i Pokrajinskim sekretarijatom za demografiju, porodicu i društvenu brigu o deci. Učesnik je bila i na međunarodnom TEMPUS projektu. Član je Srpskog sociološkog društva i Centra za agrarnu istoriju Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. Takođe, član je uređivačkog odbora časopisa Agroekonomika. Dr Marina Novakov je autor naučne monografije pod nazivom „Porodični i društveni položaj majke u selu''. Takođe, autor je i koautor većeg broja naučnih radova, kao i učesnik domaćih i međunarodnih naučnih skupova.

Govori engleski jezik. Živi u Novom Sadu.

Dr Marina NOVAKOV, naučni saradnik, rođena je 01.09.1978. godine u Vrbasu. Društveno-jezički

3.5 Naučni saradnici

AGROEKONOMIKA4677

43

Mr Emilija B. NIKOLIĆ - ĐORIĆ, istraživač saradnik, rođena je 13.07. 1954. u Beogradu, gde je završila III beogradsku gimnaziju ‘‘Vladimir Iljič Lenjin’’. Upisala je studije matematike, smer numerička matematika sa kibernetikom, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1972. godine, a diplomirala je 1977. godine.

Postdiplomske studije statistike, koje su organizovali Ekonomski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu i Savezni zavod za statistiku u Beogradu, studirala je 1977-1979. godine, gde je nakon položenih ispita 1979. godine odbranila magistarski rad pod naslovom ‘‘Robustnost F -testa u nekim modelima analize varijanse’’. Stalno je zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu od 1980. godine kada je prvi put izabrana za asistenta na predmetu Statistika. Učestvuje u izvođenju vežbi iz Statistike i Statističkih metoda na redovnim studijama i iz predmeta Biometrika i Matematičko-statistički metodi na postdiplomskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu. Izvodila je vežbe na Filozofskom fakultetu, na odseku Psihologija iz predmeta Statistika i na odseku Sociologija iz predmeta Statistika i Demografija sa statistikom, kao i na Tehnološkom fakultetu na postdiplomskim studijama iz predmeta Statistička analiza i planiranje eksperimenata. Izvodila je nastavu iz predmeta Statistika u Centru za Naučno-istraživački rad Vojno medicinske akademije u Beogradu. Član je Kolegijuma i Stručnog veća Univerzitetskog centra za primenjenu statistiku Univerziteta u Novom Sadu. U okviru usavršavanja van zemlje boravila je u Rimu (1985). Pohađala je Međunarodne statističke škole u Pragu (1991), Sozopolu (2000) i Barseloni (2005). Koautor ili autor je 180 radova iz različitih oblasti primrnjene statistike od kojih je većina publikovana. Saradnik je u dve monografije i koautor jednog udžbenika. Učestvovala je u izradi 9 nacionalnih projekata i jednog međunarodnog TEMPUS projekta. Član je Međunarodnog statističkog instituta (ISI), Sekcija Međunarodnog statističkog instituta za nastavu statistike (IASE), za matematičku statistiku i verovatnoću (BS) i za izračunavanje u statistici (IASC), Statističkog društva Srbije i Statističkog društva Vojvodine. Bila je konsultant za statistiku časopisa ‘‘Arhive of Oncology’’, Instituta za onkologiju, Sremska Kamenica. Od 2005. godine član je redakcionog odbora časopisa ‘‘Statistička revija’’.

3.6 Istraživači saradnici

AGROEKONOMIKA4677

44

Povodom obeležavanja 50 godina Poljoprivrednog fakulteta dobila je zahvalnicu za doprinos unapređenju rada i razvoja Fakulteta.

3.7 Nastavnici stranog jezika

Mr Igor CVIJANOVIĆ (1979, Tuzla) završio je osnovne studije na Katedri za engleski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu 2003. godine, gde je i magistrirao 2010. Trenutno je na trećoj godini doktorskih studija na Filološkom fakultetu u Beogradu gde radi na izradi doktorata. Od 2011. zaposlen je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu pri Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela kao nastavnik

engleskog jezika gde izvodi nastavu na osnovim i master studijama za sve studijske grupe koje imaju engleski jezik kao obavezan ili izborni predmet.

Mr Aleksandar M. JAGROVIĆ, rođen je 14. 3. 1980. godine u Karlovcu, Republika Hrvatska. Završio je gimnaziju, društveno-jezički smer, 1998. godine u Rumi, Republika Srbija. Diplomirao je Engleski jezik i književnost 2003. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek za anglistiku, s prosečnom ocenim 9,00. Magistrirao je Englesku književnost na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 2010. godine.

Zaposlen je kao predavač engleskog jezika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu od 2008. godine. Drži predavanja i vežbe iz predmeta Engleski jezik I, II, III i IV, Stručni engleski jezik u poljoprivredi i Poslovni engleski jezik. Radi kao prevodilac i lektor za engleski jezik u vodećim stručnim časopisima nacionalnog značaja Contemporary Agriculture i Journal on Processing and Energy in Agriculture (PTEP). Nastavnik je svih nivoa opšteg (ESOL) i poslovnog (BEC) engleskog jezika s bogatim i višegodišnjim iskustvom stečenim u najboljim jezičkim centrima u Novom Sadu, odnosno Vojvodini i Srbiji. Preveo je i lektorisao mnogobrojne naučne radove iz domena poljoprivrednih, tehničkih, veterinarskih i

AGROEKONOMIKA4677

45

Dr Bojana B. KOMAROMI, rođena je 2. 6. 1980. godine u Zavidovićima, BiH. Osnovnu školu i gimnaziju Isidora Sekulić pohađala je u Novom Sadu. Završila je Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Odsek za anglistiku, sa prosečnom ocenom 9,46. Magistrirala je 2010. godine na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta sa prosečnom ocenom 10,00, odbranivši magistarsku tezu pod naslovom Individualni pristup u nastavi engleskog jezika. Doktorsku disertaciju pod naslovom

Sinestezijska metafora u pridevima u engleskom i srpskom jeziku: kognitivnolingvistički pristup odbranila je na istom fakultetu 2016. godine. Kao predavač za engleski jezik zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela od 2008. godine. Izvodi nastavu opšteg i stručnog engleskog jezika na osnovnim i master akademskim studijama (uključujući stručni engleski jezik za poljoprivredu i engleski jezik za turizam na osnovnim studijama i predmet Poslovni engleski jezik na master studijama). Poseduje takođe dugogodišnje iskustvo u nastavi ESOL i BEC kurseva. Pored toga, radi na poslovima pregleda tekstova i lekture za časopis Savremena poljoprivreda i Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Oblasti naučnog interesovanja obuhvataju metodiku nastave i kognitivnu lingvistiku, iz kojih ima objavljene naučne radove i učešća na nacionalnim i međunarodnim konferencijama. Učesnik je na projektima Ministarstva nauke Republike Srbije.

medicinskih nauka koji su publikovani u eminentnim međunarodnim i domaćim časopisima.

AGROEKONOMIKA4677

46

Vesna Dulić, rođena je 21.03.1990. godine u Karlovcu, Republika Hrvatska. Osnovnu školu završila je u Rumi. Srednju ekonomsku školu „9. maj“ u Sremskoj Mitrovici završila je 2009. godine. Osnovne studije na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu završava 2014. godine na Agroekonomskom studijskom programu i upisuje master studije. Zaposlena je na Poljoprivrednom fakultetu od oktobra 2015. godine kao saradnik u nastavi.

Angažovana je na izvođenju vežbi na užoj naučnoj oblasti Računovodstvo i ekonomika poljoprivrednih gazdinstava na predmetima Računovodstvo poljoprivrednih preduzeća i Analiza poslovanja poljoprivrednih preduzeća. Autor i koautor je 5 naučnih radova. Učestvovala je na izradi nekoliko projekata. Govori, čita i piše engleski jezik.

3.9 Penzioneri i nekadašnji saradnici

Dr Teodor AVRAMOVIĆ, (1911-1969), redovni profesor, rođen je u Novom Sadu 1911. godine, gde je završio osnovnu školu, nižu gimnaziju i Trgovačku akademiju. U Zagrebu je završio Ekonomsko-komercijalnu visoku školu (1934). Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (1961). Po završetku studija pa sve do početka II svetskog rata (1941) radio je u Trgovinsko-industrijskoj i zanatskoj komori u Novom Sadu. Odmah posle oslobođenja radi izvesno vreme na obnovi stručnog školstva Vojvodine, a zatim prelazi u Zanatsku komoru kao glavni sekretar i ekonomski savetnik. Učestvuje u pokretanju časopisa Zanatski glasnik i intenzivno radi na stručnom uzdizanju kadrova u privredi. Godinu dana radi kao direktor Zavoda za unapređenje zanatstva Vojvodine, a zatim je postavljen za načelnika u Zavodu za privredno planiranje AP Vojvodine. Pet godina bio je profesor Srednje ekonomske škole u Novom Sadu. Period najplodnijeg naučnog rada dr T. Avramovića nastupa tek sa njegovim dolaskom na Poljoprivredni fakultet (1958), gde je najpre docent,

3.8 Saradnici u nastavi

AGROEKONOMIKA4677

47

zatim vanredni i na kraju redovni profesor za predmet Kalkulacije i knjigovodstvo. Opus njegovih radova je vrlo širok. Objavio je veliki broj naučnih i stručnih radova od kojih preko 60 od dolaska na Poljoprivredni fakultet. Okviri njegovog interesovanja i rada su vrlo široki i ne mogu se svesti samo na njegovu matičnu struku, Knjigovodstvo. Na Poljoprivrednom fakultetu je prvi izabrani stalni nastavnik za tu disciplinu, i prvi šef Katedre za ekonomiku poljoprivrede, veliki napor uložio je da postavi temelje rada Katedre. No, i pored toga se i dalje interesuje za privredne probleme, naročito Vojvodine. Iz te oblasti je i njegova doktorska teza «Privreda Vojvodine od 1918. do 1929/30. godine, s obzirom na stanje pre I svetskog rata». Iz oblasti izučavanja privrede Vojvodine treba izdvojiti sledeće radove: Pojava i razvoj zemljoradničkih zadruga Vojvodine (Časopis Privredna izgradnja), Razvoj privrede Novog Sada, Zanatstvo Vojvodine posle I svetskog rata, Bankarstvo u Vojvodini (posebna brošura), Privreda Vojvodine pre prvog svetskog rata (posebna brošura i dr.). Na taj način se naučna i stručna delatnost profesora Avramovića rasprostirala od privredne istorije Vojvodine, preko aktuelnih ekonomskih pitanja savremenog razvitka, do finansijsko-knjigovodstvene struke i nastave na Univerzitetu. Pored najvišeg zvanja koje je postigao u svojoj univerzitetskoj karijeri, on je dobio i druga društvena i naučna priznanja. Tako je izabran u zvanje naučnog saradnika Zavoda za univerzitetsku nastavu Novosadskog univerziteta, gde je bio zamenik direktora i šef odseka za kadrove. Na Poljoprivrednom fakultetu bio je predsednik Sindikalne podružnice i predsednik Udruženja nastavnika. Zatim je aktivan učesnik na svim savetovanjima Zajednice katedara za ekonomiku poljoprivrede poljoprivrednih fakulteta u SFRJ, na plenumima Zajednice visokoškolskih poljoprivrednih ustanova Jugoslavije u Zemunu, Sarajevu i Osijeku. Veliko priznanje za svoj rad dobio je dodeljivanjem Oktobarske nagrade Novog Sada (1965). Preminuo je 1969. godine.

Dr Desanka Đ. BOŽIDAREVIĆ, redovni profesor, rođena je 01. 01. 1938. godine u Novom Sadu. U istom mestu završila je osnovnu školu i gimnaziju. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu diplomirala je 1960/61. godine. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na magistarskom kursu Ekonomika poljoprivrede magistrirala je 1967. godine. Doktorsku disertaciju ''Kvantitativna istraživanja tražnje poljoprivredno prehrambenih proizvoda gradskog stano-

AGROEKONOMIKA4677

48

vništva Vojvodine'' odbranila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1970).

Na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu birana je za asistenta (1962), za docenta (1972), za vanrednog profesora (1978) u zvanje redovnog profesora 1984. godine. Sve do odlaska u penziju (2003) izvodila je nastavu iz predmeta Marketing i Tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na ovom Fakultetu i Ekonomskom fakultetu u Subotici. Mentor je brojnih diplomskih radova, magistarskih teza i doktorskih disertacija naših i stranih državljana, a mentor je i pet magistarskih teza naših studenata rađenih u Internationalen Master-Studiengang Busines Administration in Agriculture, Triesdorf, SR Nemačka. Vršila je dužnost sekretara Samoupravne interesne zajednice za naučni rad Vojvodine (1975-1982), i potpredsednika u Savezu republičkih i pokrajinskih zajednica za naučne delatnosti u SFRJ (1978).

Školske 1963/64. godine bila je na jednogodišnjem školovanju u Institutu für Landwirtschaftliche Marktlehre der Universität Göttingen. Boravila je duže vreme u poznatim institucijama: u Engleskoj, u institutima za proučavanje tržišta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i marketinga (Newstle, Bradford, London, Ipswich) i studijskim boravcima u SAD, SR Nemačkoj, Italiji, Čehoslovačkoj i Francuskoj. Prvi strani jezik je nemački i aktivno znanje engleskog, ruskog i služi se mađarskim jezikom.

Istraživački rad je prezentiran u 139 naučnih radova saopštenih na domaćim i inostranim skupovima, objavljenim u časopisima i 12 monografija, 4 udžbenika, 19 studija kao i brojnim popularnim člancima i prikazima knjiga stavljenih na uvid javnosti. Učestvovala je u radu brojnih domaćih skupova i impozantnom broju međunarodnih skupova među kojima; Evropski kongres agrarnih ekonomista (Mađarskoj 1987), XX Kongres agrarnih ekonomista (Argentini 1988) i Seminar Društva za ishranu i Centralnog instituta za ishranu Akademije nauka DR Nemačke (1988), 44. Seminar Evropske asocijacije Agrarnih ekonomista u Grčkoj (1995), XLI i XLIII Georgikon Napak, Keszthel (1999, i 2001). Second Balkan Simposium on Vegetable and Potatoes, Thessaloniki (2000).

Za svoj rad u struci i društvu dobila je brojna (16) društvena priznanja. Među kojima se posebno ističu Orden zasluge za narod sa srebrnim vencem (1979); International Biographical Centre Cambridge, England; 2000 Outstanding People of the 20th Century, In honour of and Outstanding Contribution to Education in Agriculture, 1998. The American Biographical Institute; Distinguished Leadership Award, has been selected for inclusion in The International Directory of Distinguished Leadership Eighth Edition for Marketing of Agricultural Products. Penzionisana je 2004. godine.

AGROEKONOMIKA4677

49

Dr Katarina J. ČOBANOVIĆ, redovni profesor, rođena je 25. 10. 1942. godine u Beogradu. Gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“ završila je u Novom Sadu. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1966), smer Voćarstvo-vinogradarstvo. Magistarske studije završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu,grupa Ekonomika poljop rivrede, odbranivši magistarsku tezu sa naslovom:

„Prikaz nekih tipova proizvodnih funkcija primenjenih u proizvodnji pšenice“ (1975). Doktorsku disertaciju sa naslovom ''Ekonometrijska ispitivanja faktora transformacije individualnih gazdinstava SAP Vojvodine'' odbranila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1983).

Katarina Čobanović bila je angažovana u nastavi iz Statistike i Statističkih metoda na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, na svim smerovima. U zvanje asistenta na predmetu Statistika izabrana je 1970 godine. U zvanje docenta na istom predmetu izabrana je 1983, u zvanje vanrednog profesora 1989 i u zvanje redovnog profesora 1994, za naučnu oblast Statistika. Pored redovne nastave izvodila je nastavu iz Biometrike na postdiplomskim studijama. Od 2000. godine honorarno je izvodila nastavu iz predmeta Demografija sa statistikom na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, grupa za Sociologiju. Pored nastavnih aktivnosti dr Katarina Čobanović objavila je, samostalno ili kao koautor, 11 naučnih knjiga i monografija, 2 praktikuma i oko 120 naučnih i stručnih radova, kao i veći broj studija i projekata. Bila je mentor više magistarskih radova i većeg broja diplomskih radova, kao i naučnih radova studenata poljoprivrede. Bila je član komisija za odbranu većeg broja doktorskih, magistarskih, specijalističkih i diplomskih radova. Bila je recenzent više knjiga i monografija iz oblasti statistike, statističkih metoda, demografije i drugo.Tokom 1978. godine obavila je tromesečnu specijalizaciju u Institutu za statistiku Univerziteta u Edinburgu (Velika Britanija). Takođe je obavila više kraćih studijskih boravaka u Čehoslo-vačkoj, Ruskoj federaciji (bivši SSSR), Mađarskoj, Austriji, Italiji, Nema-čkoj, Danskoj, Holandiji, Kini i drugo. Učestvovala je na više međuna-rodnih konferencija i simpozijuma koji su se odnosili na primenu statistike i nastavu statistike (Slovačka, Češka, Francuska, Turska, Grčka, Južnoa-frička Republika, Brazil, Slovenija). Govori engleski jezik, i služi se francuskim jezikom.Obavljala je niz funkcija na Fakultetu kao član raznih komisija; bila je sekretar Instituta za ekonomiku poljoprivrede; direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela; član Nastavno-naučnog veća Fakulteta, član Saveta Fakulteta; šef Katedre za eko-nomiku poljoprivrede i sociologiju sela (2004-2008). Dugogodišnji je član

AGROEKONOMIKA4677

50

statističkog društva Srbije (SDS) i njegovog ogranka - statističkog društva Vojvodine (SDV). Obavljala je funkciju predsednika Statističkog društva Srbije (2004 – 2008), a predsednik statističkog društva Vojvodine bila je u više mandata. Održala je nekoliko predavanja u statističkom društvu. U svojstvu predsednika društva organizavala je veći broj predavanja u statističkom društvu, u Beogradu i u Novom Sadu. Član je Međunarodnog statističkog Instituta (ISI) i Asocijacije za nastavu statistike Međunarodnog statističkog instituta (IASE), gde je tokom više godina vršila funkciju Nacionalnog korespondenta za nastavu statistike za SRJ, i kasnije, za Srbiju (1991-2010). Bila je član Izdavačkog saveta časopisa „Agroekonomika“ i Redakcionog odbora časopisa „Statistička revija''. Dobila je Posebno priznanje povodom 50 godina rada Poljoprivrednog fakulteta, za dugogodišnji doprinos unapređenju rada i razvoja Fakulteta (2004). Zaslužni je član društva Statističkog društva Vojvodine (SDS – SDV) od 2013. godine.

Oktobra 2009. godine je penzionisana u zvanju redovnog profesora.

Dr Milan DUNĐEROV, redovni profesor u penziji, rođen je 1920. godine u Novom Sadu. Završio je Visoku poljoprivrednu školu u Koložvaru (1943) (diploma nostrifikovana na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu). Odbranio je na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu doktorsku disertaciju pod naslovom »Primena linearnog programiranja kod organizacije transporta u poljoprivrednom preduzeću« (1975). Na državnoj ergeli »Karađorđevo« u Bačkoj Palanci radio je kao agronom od (1945-1948). U Glavnoj direkciji pokrajinskih poljoprivrednih dobara Vojvodine u Novom Sadu bio je instruktor i planer (1948-1951). Na oglednom dobru »Kamendin« u Sirigu radio je do 1952. godine. U Birou za izradu poljoprivrednih osnova APV u Novom Sadu radio kao planer i direktor od 1953. do kraja novembra 1963. godine. Decembra 1963. godine izabran je za višeg predavača Ekonomskog fakulteta u Subotici za predmet Poslovna politika i planiranje poljoprivrednih preduzeća. Za redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Subotici izabran je 1976. godine. Pored matičnog predmeta predavao je i predmet Tehnički i tehnološki sistemi u poljoprivrednoj proizvodnji. U zvanje redovnog profesora, za predmet: Planiranje i projektovanje izabran je na Agroekonomskom odseku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (1979). Od septembra 1959. godine do aprila 1960. godine završio je specijalizaciju za instruktora iz Poljoprivrednog inžinjeringa na Poljoprivrednom fakultetu u Medisonu SAD.

AGROEKONOMIKA4677

51

Bio je predsednik Saveta i prodekan za nastavu i naučni rad Ekonomskog fakulteta u Subotici i pomoćnik direktora za naučni rad Ekonomskog instituta, Ekonomskog fakulteta u Subotici. Objavio je, sam ili kao koautor, 16 naučnih radova i 3 knjige. Rukovodio je i učestovao u izradi 5 naučno-istraživačkih projekata, 15 studija i projekata. U penziju je otišao krajem 1985. godine.

Dr Stevan V. HADŽIVUKOVIĆ je rođen u Foči 1926. Školovao se u Foči i Beogradu. Nakon oslobođenja Beograda 1944. odlazi na Sremski front. Ekonomski fakultet u Beogradu upisao je 1945. godine i završio 1949. Za vreme studija bio je zaposlen u više ustanova i preduzeća. Od marta 1951. do marta 1953. radio je kao profesor u Srednjoj ekonomskoj školi u Novom Sadu. Upisao je doktorske studije 1953. na Pravnom fakultetu, Odsek ekonomskih nauka, Univerziteta u Parizu

(Sorbona), gde je doktorirao 1956. U oktobru 1957. izabran je za docenta Beogradskog Univerziteta, na Poljoprivrednom fakultet u Novom Sadu, za predmet Statistika. 1961. postaje vanredni profesor, a 1968 redovni. U tom zvanju penzionisan je 1991. Stalno je učestvovao u nastavi statistike i naučno istraživačkom radu iz te oblasti.

Pored nastave na matičnom fakultetu honorarno je predavao predmet Statistika na Ekonomskom fakultetu u Subotici, na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, statističke discipline na postdiplomskim studijama na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu i Institutu za statistiku Saveznog zavoda za statistiku u Beogradu. Organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i ishranu (FAO) angažuje ga 1965. za eksperta za Poljoprivrednu statistiku u Brazavilu (Kongo). Tehnička služba Ujedinjenih Nacija u Njujorku postavlja ga 1969. za eksperta-profesora za predmete Statistika i Demografija na Institutu za statistiku i primenjenu ekonomiju u Rabatu (Maroko) na dve godine. Učestvuje na mnogim nacionalnim i međunarodnim skupovima sa brojnim radovima i autor je više udžbenika iz Statistike. Od Univerziteta u Novom Sadu 1999. godine dobio je nagradu za životno delo. Dugogodišnji je član statističkih društava Jugoslavije (bio je njen predsednik), Srbije i Vojvodine. Isto tako je dugogodišnji član Međunarodnog statističkog instituta (ISI) i Međunarodne asocijacije statističara za uzorak (IASS).Penzionisao se 30.09.1991. godine.

AGROEKONOMIKA4677

52

Dr Jan J. MARKO, agrarni ekonomista, redovni profesor u penziji, rođen 27. 09. 1928. u Kovačici. Osnovnu školu pohađao u Kovačici, Građansku u Pančevu (1944), a Srednju poljoprivrednu u Zrenjaninu (1948). Poljoprivredni fakultet završio je u Zemunu (1955) sa prosečnom ocenom 8,72. Tu je specijalizirao Ekonomiku poljoprivrednog preduzeća (1961) i branio i

doktorsku disertaciju „Opšti troškovi u našim poljoprivrednim preduzećima i metode njihove raspodele“ (1965). Usavršavanje savremenih metoda planiranja ostvario je u Max-Planck-Institut für Landarbeit und Landtechnik, Badkreuznach, i Institut für Arbietslehre, Kiel (1965). Posle diplomiranja bio je upravnik Zemljoradničke zadruge u Banatskom Velikom Selu (1956-1958), glavni agronom na Poljoprivrednom kombinatu „Banat“, Kikinda (1959-1962). Na Poljoprivredni fakultet u Novi Sad prešao februara 1962. godine i radio: kao predavač (1962-1965), docent (1965-1971), vanredni (1971-1977) i redovni profesor (od 1977) do odlaska u penziju (1993). Napisao je i objavio (sam ili sa koautorima) udžbenik i preko sto radova. Na Fakultetu je bio prodekan za nastavu (1972-1974) i direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede (1976-1978). Biran je za člana Izvršnog veća SAPV (1982-1986) i člana Predsedništva SAPV (1986-1989). Član je Udruženja univerzitetskih nastavnika, Beograd, Saveza poljopri-vrednih inženjera i tehničara, Društva agrarnih ekonomista Jugoslavije (predsednik Predsedništva 1986-1988), stalni je član Matice srpske, član Matice slovačke, član Slovačkog genealoško-heraldičkog društva pri Matici slovačkoj u Martinu (Slovačka) i član Društva vojvođanskih slovakista u Novom Sadu. Osim srpskog, govori nemački i slovački jezik, a koristi i literaturu na ruskom. Odlikovan je Ordenom rada sa srebrnim vencem (1959), Ordenom zasluga za narod sa srebrnim zracima (1973) i Ordenom rada sa crvenom zastavom (1986). Počasni je član Matice slovačke u Jugoslaviji (2000). Društvo slovakista Vojvodine dodelilo mu je priznanje za doprinos razvoju slovakističke delatnosti (2002). Penzionisao se 30.09.1993. godine a preminuo 2015. godine.

AGROEKONOMIKA4677

53

Dr Melanija JEVĐOVIĆ, redovni profesor u penziji, rođena je 02. 02. 1932. godine u Begeču, Opština Novi Sad. Gimnaziju je završila u Pančevu. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu (1957). Na istom fakultetu završila je specijalizaciju (1961). Doktorsku disertaciju je odbranila na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu (1965) i promovisana za doktora agroekonomskih nauka.

Radila je u Jugoslovenskoj poljoprivrednoj banci (1959-1969). Zatim je birana na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na predmetu Organizacija poljoprivrednih preduzeća za docenta (1969) vanrednog (1975) i redovnog profesora (1981). Pored redovne izvodila je nastavu i na postdiplomskim studijama iz Ekonomike poljoprivrede i Ekonomike poslovanja organizacija agroindu-strijskog kompleksa na kojem je bila i rukovodilac kursa. U svom višegodišnjem naučno-istraživačkom radu objavila je veliki broj naučnih i stručnih radova (preko 100). Takođe je učestvovala na izradi velikog broja projekata i studija koje su rađene za potrebe privrede kao i ostalih institucija. Na Fakultetu i van Fakulteta obavljala je mnogobrojne funkcije: potpredsednik Saveta Poljoprivrednog fakulteta, direktor Instituta za ekonomiku, član međunarodne Komisije za ekonomiku hortikulture (Holandija) i dr. Dobila je plaketu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u znak priznanja za doprinos u razvoju i unapređenju rada Fakulteta.

AGROEKONOMIKA4677

Penzionisala se 30.06.1991. godine a preminula 2012.

54

Dr Milenko P. JOVANOVIĆ, redovni profesor, rođen je 03. 01. 1946. godine u Borovu, SO Vukovar, Hrvatska. Završio je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu (1970), Ratarsko-povrtarski smer. Postdiplomske studije završio je na Poljopri-vrednom fakultetu u Novom Sadu (1975) na smeru Ekonomika poljoprivrede odbranivši magistarsku tezu pod naslovom ''Uticaj prodajne cene na zonu optimalnog intenziteta proizvodnje pšenice u periodu 1969-1973. godine'' (1976).

Doktorsku disertaciju pod naslovom ''Tehnički progres i poljoprivreda Vojvodine'' odbranio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1981).

Nakon završetka fakulteta zapošljava se u Institutu za Ekonomiku poljoprivrede Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kao asistent–pripravnik u naučnom radu (1970). Za asistenta u nastavi na predmetu Kalkulacije i knjigovodstvo izabran je 1976. godine. Od izbora u zvanje docenta (1982) do izbora u zvanje redovnog profesora (1993) izvodi predavanja i vežbe iz predmeta Ekonomika poljoprivrednih gazdinstava, Ekonomika poljoprivredne tehnike i Kalkulacije.

Autor je i koautor jednog udžbenika, 84 naučna rada, 17 stručnih radova, 34 projekta i studija i 7 monografija. Mentor je 2 doktorske disertacije, 4 magistarske teze i preko 80 odbranjenih diplomskih radova. Obavio je 10-to mesečnu specijalizaciju u Nemačkoj (Getingen) i više kraćih studijskih boravaka u nekoliko evropskih zemalja.

Govori, čita i piše nemački, a služi se ruskim jezikom. Obavljao je niz funkcija u Institutu i na Fakultetu. Bio je v.d. direktor Instituta (1989-1990), zatim u nekoliko navrata član i predsednik Radničkog saveta Instituta. Na nivou Fakulteta bio je član Saveta, Nastavno-naučnog veća i komisije za postdiplomske studije. Bio je sekretar institutskog časopisa ''Agroekonomika''. Trenutno je rukovodilac Međunarodnog postdiplomskog kursa pod nazivom Biznis menadžment u poljoprivredi, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Penzionisao se 2011. godine

Dipl. inž. Borislav KOSTIĆ, redovni profesor, rođen je 28. 06. 1897. godine u Futogu. Poljoprivredni fakultet završio je u Zagrebu. Po završetku studija radio je dve godine u Ministarstvu poljoprivrede, a zatim je otišao na specijalizaciju (Selekcija bilja) u Nemačku (Hale).

AGROEKONOMIKA4677

55

U svom početnom radu na selekciji kulturnog bilja u našoj zemlji organizuje 1926. godine agrobotanički odsek ''Kosančić'', jednu od prvih naših selekcionih stanica i vodi je sve do 1934. godine. Posebno je doprineo osnivanju ''Paprikarske zadruge'' u Horgošu. Kao već poznati stručnjak pozvan je da radi u Poljoprivrednoj komori Dunavske banovine, gde je bio glavni sekretar Komore. Na toj dužnosti pokreće i uređuje ''Glasnik Poljoprivredne komore Dunavske banovine'' i u njemu objavljuje veliki broj radova. U posleratnom periodu nalazio se na veoma odgovornim dužnostima. U tek oslobođenom Novom Sadu postaje član Gradskog odbora gde rukovodi privredom, a zatim postaje načelnik Poljoprivrednog odeljenja Glavnog narodnog odbora AP Vojvodine. Istovremeno postaje sekretar Komisije za setvu Vojvodine i radi na organizovanju setve u veoma teškim okolnostima. Za predani rad u tom periodu odlikovan je ordenom rada II reda. Od 1947-1949. godine bio je pomoćnik ministra poljoprivrede NRS, a zatim radi na osnivanju i organizovanju rada u Institutu za ekonomiku poljoprivrede Srbije. Kao afirmisani naučni radnik pozvan je za redovnog profesora na tek osnovanom Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, za predmet Organizacija poljoprivredne proizvodnje. Udeo u radu profesora Kostića, kao prodekana, člana Saveta Fakulteta, člana Uprave fakulteta, predsednika Komisije za izgradnju fakultetskih zgrada, bio je veoma značajan i vredan za organizaciju i izgradnju Fakulteta. Bio je član Saveta Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, predsednik Upravnog odbora Srednje poljoprivredne škole u Futogu, član konsultativne komisije Direkcije kanala Dunav-Tisa-Dunav.

Preminuo je 1957. godine.

Dr Đoko O. LUČIĆ, redovni profesor u penziji, rođen je 09. 08. 1940. godine u Goranskom, Crna Gora. Osnovnu školu završio je u Kuli, a Oglednu poljoprivrednu – opšti smer u Futogu. Završio je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu (1967), smer Stočarski. Magistarske studije završio na Poljopri-vrednom fakultetu u Novom Sadu na studijskoj grupi Ekonomika poljoprivrede, odbranivši magistarsku tezu pod naslovom ''Produktivnost rada pri različitim načinima muže krava'' (1985).

AGROEKONOMIKA4677

56

Doktorsku disertaciju pod naslovom ''Modeli intenziviranja proizvodnje u poljoprivrednim preduzećima '', odbranio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1998). Kao poljoprivredni tehničar radio je u ZZ ''Kisač'' i u PIK ''Bečej'' Bečej. Nakon služenja vojnog roka i završenog fakulteta radio je u predsedništvu Saveza omladine Jugoslavije (1968-1970). Na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu zapošljava se 1970. godine, gde je biran u zvanje asistenta, docenta (1998) i redovnog profesora (2003). Oktobra 2005. godine odlazi u penziju. Kao autor ili koautor objavio je 1 udžbenik, 4 knjige i preko 90 naučnih i stručnih radova, te brojnih studija i elaborata. Bio je mentor ili član komisije većem broju studenata za izradu i odbranu diplomskih i magistarskih radova kao i doktorskih disertacija. Školske 1974/75. godine proveo je 5 meseci na specijalizaciji u Lajpcigu (Nemačka) i obavio je više kraćih studijskih boravaka (Nemačka, Rusija, Slovačka, Poljska, Mađarska, Italija i Austrija).

Služi se nemačim jezikom. Član je Društva agrarnih ekonomista Srbije i Saveta Centra za poljopri-vredu regionalne privredne komore Novi Sad.

Dr Stevan MEZEI, redovni profesor, dopisni član VANU (1918-1992). Rođen je 26. 12. 1918. godine u Prigrevici. Osnovnu školu je pohađao u Sonti i Skoplju, a gimnaziju je završio u Požarevcu. Diplomirao (1950) i doktorirao (1958) je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Posle doktoriranja izabran je za docenta (1961), vanrednog (1967) i redovnog profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Godine 1979. prelazi na Ekonomski fakultet u Subotici, gde ostaje do penzionisanja.

Posle oslobođenja izabran je u Subotici za odbornika Sreskog narodno-oslobodilačkog odbora. Kao odbornik najpre je bio referent za socijalno osiguranje, a zatim sekretar narodnooslobodilačkog odbora I rejona. Godine 1946. odlazi iz Subotice u Beograd u Glavnu direkciju industrijske prerade žita pri Ministarstvu trgovine i snabdevanja. Posle rasformiranja ovog Ministarstva, oko godinu dana radi kao analitičar u Savetu za promet robe NR Srbije. U Novi Sad prelazi 1951. godine, najpre u Savet za plan APV, zatim u Pokrajinski zavod za plan i potom u Savet za prosvetu APV na dužnost inspektora za srednje ekonomske škole. Iz ove ustanove pre-

AGROEKONOMIKA4677

Penzionisao se 30.09.2005. godine.

57

lazi za asistenta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu za predmet Politička ekonomija. Bio je prodekan Poljoprivrednog fakulteta (1962-1964), a zatim prorektor Univerziteta u Novom Sadu (1979-1981). Bio je član SKJ. Nekoliko godina je bio sekretar Osnovne organizacije SK nastavnika i asistenata Poljoprivrednog fakulteta, više puta član Unive-rzitetskog komiteta u Novom Sadu, a jedno vreme član njegovog Sekretarijata i član njegove Ideološke komisije. Bavio se problemima ekonomskih nauka, a najviše problemima vojvođanske privrede. Objavio je 26 knjiga (5 samostalno, ostale u koautorstvu), 25 udžbenika (14 samostalno, ostale u koautorstvu) i 68 studija, rasprava i članaka (12 u koautorstvu, ostale samostalno). Bio je član Komisije Republičkog odbora Narodnog fronta za selo, sekretar, potpredsednik i predsednik Saveza ekonomista Vojvodine, potpredsednik Saveza ekonomista Srbije, član Upravnog odbora Saveza ekonomista Jugoslavije, predsednik Stručnog saveta Pokrajinskog saveta za društveno planiranje, član Ekonomskog saveta Srbije, član Ekonomskog saveta Saveznog izvršnog veća, urednik časopisa Privredna izgranja i časopisa Agroekonomika, član uredništva Zbornika Matice srpske za društvene nauke, član uredništva časopisa Ekonomska misao, član Upravnog odbora Matice srpske i dr. Bio je počasni član Saveza ekonomista Jugoslavije. Bio je sekretar Odeljenja društvenih nauka i umetnosti VANU (1982-1984).

Odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom, a dobitnik je brojnih pohvala i priznanja raznih organizacija.Profesor Stevan Mezei preminuo je 1992. godine.

Dr Lazo B. MIHAJLOVIĆ, redovni profesor u penziji, rođen je 13. 10. 1939. godine u Gubinu, opština Livno (BiH). Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Banatskom Despotovcu (1954), a višu gimnaziju u Zrenjaninu (1959). Poljoprivredni fakultet, smer za ratarstvo završava u Novom Sadu 1963. godine, a pete prvi stepen Pravno - ekonomskog fakulteta u Prištini (1968). Magistarsku tezu pod naslovom «Teorija i praksa razvoja krupne poljoprivredne proizvodnje SAP

AGROEKONOMIKA4677

58

Vojvodine», odbranio je na grupi Ekonomika poljoprivrede Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (1975). Doktorsku disertaciju iz iste uže naučne oblasti, pod naslovom «Uloga i značaj poljoprivrede u privrednom razvoju SAP Vojvodine» odbranio je na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu (1981). Školske 1963/64 godine zapošljava se u oglednoj desetogodišnjoj školi u Srpskoj Crnji, a posle odsluženja vojnog roka (1965), u Poljoprivrednoj školi u Lipljanu (KiM) do februara 1969. godine, kada je izabran za direktora zemljoradničke zadruge u Banatskom Despotovcu. Od 15. 09. 1970. godine zapošljava se u GK «Beton» u Novom Sadu. Od izbora za asistenta (01. 01.1971), biran je i reizabiran u sva nastavnička zvanja, zaključno sa izborom u zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Ekonomika poljoprivrede sa zadrugarstvom (1993) na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Autor i prvi koautor je četiri univerzitetska udžbenika, tri monografije, 6 knjiga, 41 naučna rada objavljena u časopisima nacionalnog značaja, kao i 31 rada u vodećim časopisioma nacionalnog značaja. Obavio je više studijskih boravaka u zemljama istočne i zapadne Evrope, kao i plenarnih saopštenja na skupovima nacionalnog i međunarodnog značaja. Koautor je 10 studija. Rukovodio je izradom 4 magistarske i jedne doktorske teze. Bio je prodekan za koordinaciju i razvoj u dva mandata; glavni urednik Letopisa naučnih radova Poljoprivrednog fakulteta, Časopisa Privredna izgradnja i Agroekonomika a član je i uređiva- čkog odbora časopisa Ekonomika poljoprivrede. Obavljao je i funkciju šefa Katedre Instituta za ekonomiku poljoprivrede, Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Penzionisao se 2005. godine.

Dr Prokopije MILENKOVIĆ (1919-1994), redovni profesor, rođen je 1919. godine u selu Blacu opština Prokuplje. U toku rata aktivno je učestvovao u NOB-u. Nosilac je »Partizanske spomenice 1941«. Studije je završio na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu (1949). Od diplomiranja do 1959. godine bio je asistent na predmetu Ekonomika poljoprivrede na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, gde je odbranio svoju doktorsku disertaciju. U zvanje docenta izabran je decembra 1959. godine za isti predmet i na istom fakultetu.

Početkom 1961. godine prešao je na rad u zvanju docenta za isti predmet na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.

AGROEKONOMIKA4677

59

U zvanje vanrednog profesora za predmet Ekonomska politika u poljoprivredi na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu izabran je 1965. godine, a u zvanje redovnog profesora meseca juna 1971. godine. Kao nastavnik, dr Prokopije Milenković je predavao na dva fakulteta – na Poljoprivrednom u Novom Sadu i na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Na matičnom fakultetu izvodi i nastavu na postdiplomskim studijama, na kojima je bio i rukovodilac kursa. U svojoj naučno-istraživačkoj orijentaciji profesor Milenković se opredelio za društveno-ekonomske promene na selu. Posebnu pažnju, u okviru toga, posvećivao je zemljoradničkom zadrugarstvu kao instrumentu naše ekonomske politike na selu. Njegova prva ozbiljnija studija iz ove oblasti koja je rađena kao doktorska disertacija, tretira položaj zadrugarstva u jednoj socijalističkoj zemlji (FNRJ).

U cilju svoga pedagoškog i naučnog usavršavanja proveo je više meseci u mnogim evropskim zemljama. Ceo svoj radni vek odradio je, na njemu karakterističan, ali samopregoran način. Ostaće nam u sećanju i po neskrivenom naporu koji je ulagao, i to prilično izbalansirano, kako u svoj obrazovno-vaspitni, tako i u naučni rad. Ostavio je iza sebe brojne generacije diplomiranih studenata, sedam magistara i četiri doktora nauka kojima je bio mentor u izradi magistarskih teza, odnosno doktorskih disertacija. Naučnom potomstvu i stručnoj javnosti ostavio je i preko četrdeset radova i članaka, kao i 15 knjiga među kojima i dve prevedene na strane jezike. Bio je prorektor Univerziteta u Novom Sadu (1977-1979). Od izbora za asistenta dr Prokopije Milenković je vršio niz političkih i društvenih funkcija. Bio je biran u razne partijske forume na Fakultetu i Univerzitetu, a i u samoupravne organe društvenih organizacija: Komore, Sindikat, Skupštine opštine, Univerziteta i dr. Preminuo je 1994. godine.

Dr Jovan MILJUŠ (1941-1981), redovni profesor, rođen je 02. 09. 1941. godine u Miletićevu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (1964). Magistrirao je (1971) i doktorirao (1974) na istom fakultetu. Nakon diplomiranja je radio u privredi, a potom se zaposlio na Ekonomskom institutu u Novom Sadu (1972), kao istraživač i viši istraživač. Radio je u Skupštini Vojvodine (1972-1975), najpre kao pomoćnik,a potom kao zamenik pokrajinskog sekretara. Od kraja 1975. godine radi na Univerzitetu kao docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Godine 1979. izabran je u zvanje vanrednog profesora na istom fakultetu, na predmetu Politička ekonomija. Pored toga profesor Miljuš je bio angažovan i na drugim fakultetima na redovnoj i poslediplomskoj na-

AGROEKONOMIKA4677

60

stavi. U 1980. godini profesor Miljuš prelazi na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu na predmete Politička ekonomija i Socijalističko samoupravljanje. Na Institutu za ekonomiku poljoprivrede ovog fakulteta radio je, na žalost kratko, jer ga je prerana smrt otrgla iz naših redova. Za sobom je ostavio veliki broj radova i lik divnog čoveka, vanrednog naučnika i dobrog pedagoga. Prof. dr Jovan Miljuš je bio dugogodišnji glavni i odgovorni urednik časo-pisa Privredna izgradnja. Pri izboru za vanrednog profesora u referatu se iznose podaci da je dr Miljuš objavio 11 knjiga, udžbenika i studija, 50 članaka, 14 osvrta i prikaza, 6 referata na skupovima, 8 diskusija. Odmah nakon njegove smrti (1981) izašla mu je knjiga Ljudski faktor u posleratnom privrednom razvoju Vojvodine. Preminuo je 1981. godine.

Dr Đorđe NADRLJANSKI, redovni profesor, rođen je 1944. godine u Pančevu. Završio je tehničku školu u Pančevu. Fakultetske studije je završio 1968. godine, a magistrirao je 1973. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju je odbranio na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (1977). Radio je kao profesor i direktor Tehničke škole »Nikola Tesla« u Pančevu. Od 1978. godine je bio profesor i direktor Instituta za informatiku Univerziteta u Novom Sadu. Od 1980. do 1986. godine je bio profesor i dekan Pedagoško-tehničkog fakulteta u Zrenjaninu. Zaposlen je na Učiteljskom fakultetu u Somboru. Pokrajinski sekratar za obrazovanje i kulturu SAP Vojvodine je bio u periodu 1989-1992. godine. Do prelaska na rad na Učiteljski fakultet, bio je redovni profesor Tehničkog fakulteta »Mihajlo Pupin« U Zrenjaninu. Univerzitetsku karijeru, kao asistent, započeo je 1969. godine i bio je biran u sva nastavnička zvanja, za redovnog profesora informatike izabran je 1984. godine. Prof. dr Đorđe Nadrljanski ima bogat naučno-stručni opus koji broji preko 300 bibliografskih jedinica, autor je 35 knjiga (monografija, univerzitetskih i srednjoškolskih udžbenika i priručnika), preko 120 naučnih radova i 150 stručnih radova (članaka i projekata) iz oblasti informatike i informatike u obrazovanju. Rukovodio je i učestvovao u komisijama za odbranu 11 doktorskih disertacija, 24 magistarskih teza i 8 specijalističkih radova. Na fakultetima univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Rijeci, Splitu i Zagrebu predavao je na redovnim i poslediplomskim studijama predmete iz naučne oblasti info-

AGROEKONOMIKA4677

61

rmatika (informatika, računari sa programiranjem, teorija sistema, kibernetika, operaciona istraživanja, informatika u obrazovanju, medicinska informatika, projektovanje obrazovnog računarskog softvera i informacioni sistemi). Učestvovao je u radu brojnih naučno-stručnih tela i organa. Držao je predavanja na seminarima za usavršavanje nastavnika i direktora osnovnih, srednjih škola u oblasti informatike u obrazovanju.

Dr Desimir V. OBRENOVIĆ, redovni profesor, rođen je 07. 08. 1940. godine u Gokčanici, Opština Kraljevo, Republika Srbija. Po narodnosti je Srbin. Na Poljoprivredni fakultet u Zemunu-Beogradu upisao se 1965. godine na Agroekonomski smer i diplomirao 1969. godine.

Izabran je za asistenta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu za predmet Kalkulacije i knjigovodstvo, maja 1970. godine. Magistarski rad pod naslovom »Dinamika obrtnih sredstava u poljoprivrednom preduzeću tokom godine i potreban obim finansijskih sredstava«, odbranio je 1973. godine. Doktorsku disertaciju pod naslovom »Utvrđivanje potrebnih obrtnih sredstava u agroindustrijskom kompleksu«, odbranio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (1982). Za docenta na predmetu Finansijska analiza poslovanja i Knjigovodstvo izabran je (1982). godine, zatim u zvanje vanrednog (1988). i zvanje redovnog profesora (1993). Školske 1973/74. godine proveo je pet meseci na specijalizaciji u Moskvi pri Timirjazevskoj akademiji i bio nekoliko puta na stručnim putovanjima u većini evropskih zemalja. Sam ili kao koautor napisao i objavio: 44 naučnih radova, 20 stručnih radova, 22 naučno-istraživačkih projekata i studija, 8 monografija i knjiga i veći broj prikaza knjiga i stručno popularnih članaka. Za svoj pedagoški, naučni, stručni i društveni rad Obrenović je dobio Plaketu od Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, zatim veći broj diploma, drugih plaketa, priznanja, zahvalnica i povelja od raznih organizacija i udruženja. U prethodnom periodu bio je Šef Katedre, i Upravnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela. U svom skoro tridesetogodišnjem radu na Fakultetu bio je prodekan Fakulteta, Sekretar SIZ-a za više i visoko obrazovanje Vojvodine, član raznih naučnih i stručnih organa, organizacija i institucija na Fakultetu, Univerzitetu, gradu Novom Sadu i sl. Bio je potpredsednik Društva agrarnih

AGROEKONOMIKA4677

Na Fakultetu je radio do 15.10.1992. godine.

62

ekonomista Srbije, član izdvačkog saveta časopisa Ekonomika poljoprivrede – Beograd i časopisa Agroekonomika – Novi Sad, a bio je glavni i odgovorni urednik lista Agronom. Penzionisao se 30.09.2005. a preminuo je 2006. godine.

Dr Radovan V. PEJANOVIĆ je rođen (1951) u Bačkom Dobrom Polju. Gimnaziju je završio u Vrbasu (1970), a Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu (1974), gde je i magistrirao (1977) i doktorirao (1981). Redovni je profesor iz ekonomije, agrarne i ruralne ekonomije, kao i metodologije naučnog rada na osnovnim, master i doktorskim studijama na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na kome je prošao sva univerzitetska zvanja. Za redovnog profesora je izabran 1997. godine. Njegov nastavni rad je veoma

bogat i uspešan. Boravio je na specijalizacijama i studijskim posetama u velikom broju zemalja. Objavio je veliki broj radova (udžbenika, monografija, naučnih i stručnih radova, projekata, osvrta). Mentor je većeg broja diplomskih, magistarskih, master i doktorskih radova. Knjiga „Uvod u metodologiju ekonomskih nauka“ proglašena mu je knjigom godine za 2010. godinu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Bio je dugogodišnji glavni i odgovorni urednik časopisa Agroekonomika, a sada je predsednik izdavačkog saveta časopisa Ekonomika poljoprivrede, kao i član redakcije nekoliko časopisa. Organizator je velikog broja naučno – stručnih skupova, savetovanja i simpozijuma. Držao je nastavu i na Prirodno matematičkom i Tehnološkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Predsednik je Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana, redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije, član Matice srpske, član Antropološkog društva Srbije i drugih organizacija i institucija. Redovni je član tri akademije: Međunarodne menadžerske akademije, Razvojne akademije poljoprivrede Srbije i Srpske kraljevske akademije. Urednik je u izdavačkoj kući „Akademska knjiga“ iz Novog Sada. Bio je predsednik Upravnog odbora Fondacije za rešavanje stambenih potreba mladih nastavnih i naučnih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu, a sada je upravitelj Fondacije, član je Odbora Fonda dr Zoran Đinđić, bio je prvi predsednik Upravnog odbora Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede, zamenik je predsednika Nadzornog odbora JP Nacionalni park Fruška gora. Bio je šef Katedre, zamenik direktora Instituta, prodekan za finansije (u dva mandata), prorektor za finansije (u dva mandata), v.d. rektor, član Saveta Fakulteta i Univerziteta, predsednik Senata Univerziteta, predsednik Upravnog odbora naučnog instituta „Institut za

AGROEKONOMIKA4677

63

kukuruz - Zemun Polje“. Bio je član Vladine ekspertske komisije za realizaciju projekta „Južni tok“. Bio je član Saveta eksperata UNESCO katedre preduzetništva UNS-a. Učestvovao je i učestvuje u mnogim nacionalnim i međunarodnim naučno – istraživačkim projektima (kao rukovodilac), u izradi investicionih studija, izveštaja o proceni vrednosti kapitala, revizorskih izveštaja, ekpertiza sudskih veštaka. Bio je rukovodilac projekta Vlade AP Vojvodine: „Master plan održivog razvoja Fruške gore 2012 – 2022“ i „Regionalni prostorni plan AP Vojvodine“. Dugogodišnji je predsednik komisije „Najbolji u agrobiznisu“ Novosadskog sajma, kao i član upravnog odbora lista „Poljoprivrednik“. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Novog Sada (2010), kao i većeg broja priznanja, zahvalnica, povelja i sertifikata. Od 1. oktobra 2016. godine penzionisan je, i od tada se aktivno bavi konsultantskim radom, upravljanjem investicijama, naučno – istraživačkom i izdavačkom delatnošću, kao i mnogobrojnim društvenim aktivnostima. Živi sa porodicom u Novom Sadu. Penzionisao se 2016. godine.

Dr Živojin A. PETROVIĆ, vanredni profesor, rođen je 1948. godine u Pepeljevcu, opština Kruševac. Završio je studije sociologije na Grupi za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistarske studije završio je na grupi za Opštu sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu odbranivši magistarsku tezu «Naučna istraživanja kao činilac razvoja poljoprivrede na primeru analize istraživanja pšenice u zavodima za pšenicu u Novom Sadu i Zagrebu i Institutu za strna žita u Kragujevcu».

Doktorsku disertaciju pod naslovom «Uticaj društvenih uslova na stvaranje i širenje proizvodnih inovacija u našoj poljoprivredi» odbranio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Od 1974. do 1978. godine, bio je zaposlen kao sociolog istraživač u Centru za socijalni rad opštine Zvezdara u Beogradu; od 1978. do 1983. godine, radio je kao asistent pripravnik u naučnom radu na novoosnovanom Institutu za sociološka istraživanja sela u Novom Sadu. Nakon rasformiranja ovog Instituta, prelazi u Institut za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Na ovom fakultetu izvodio je vežbe i predavanja na predmetu Sociologija svim smerovima i studijskim programima Od 2013. godine je u penziji.Objavio je samostalno ili u koautorstvu sa svojim saradnicima oko 50 naučnih radova, od čega tri monografije.

AGROEKONOMIKA4677

64

Angažovao se na formiranju ruralnosociološke grupe na fakultetu, kao i na unapređenju nastave na predmetu Sociologija. Kao saradnik učestvovao je na projektima Ministarstva nauke Republike Srbije. Pored toga bio je rukovodilac na 15 projekata iz oblasti ruralne sociologije, poljoprivrednom savetodavstvu i socijalne ekologije. Bio je mentor i član komisija u nekoliko doktorskih disertacija, magi-starskih i diplomskih radova. Bio je član Odbora sa selo SANU i rukovodilac Centra za poljoprivredno savetodavstvo. Bio je član redakcije časopisa Sociološki pregled. Član je Srpskog udruženja za sociologiju (SDS).Penzionisao se 2013. godine.

Dr Svetlana B. POTKONJAK, redovni profesor, rođena je 26. 01. 1949. u Badovincima, SO Bogatić. Osnovnu školu je završila u Zemunu (1963), a gimnaziju u Šapcu (1967), Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Odsek

poljoprivredne tehnike (1971). Postdiplomske studije je završila na Fakultetu tehničkih nauka, smer upravljanje proizvodno-poslovnim sistemima odbranivši magistarski rad pod naslovom ''Efektivnost melioracionih sistema u zavisnosti od tehničkog rešenja'' (1977).

Doktorsku disertaciju pod naslovom ''Prilog određivanju ekonomske efektivnosti navodnjavanja primenom optimizacionih i simulacionih model''

odbranila je na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Zagrebu (1982). Nakon završetka studija zapošljava se na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu kao asistent na predmetu Ekonomika poljoprivredne tehnike (1972). U zvanje docenta na predmetu Ekonomika melioracija izabrana je (1983), a u zvanje vanrednog profesora na istom predmetu izabrana je 1988. Za redovnog profesora na naučnu oblast Ekonomika poljoprivredne tehnike i vodoprivrede, za predmete Ekonomika melioracija i Ekonomika vodoprivrede izabrana je 1993. godine u kojem zvanju je bila 21 godinu.Od 1996-2000 godine predavala je Ekonomiku melioracija na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.Bila je mentor više diplomskih i master radova kao i član komisije većeg broja doktorskih disertacija. Autor je jednog udžbenika,koautor jedne naučne knjige i 10 monografija i preko 200 radova, u kojima je uglavnom prvi autor. Obavila je specijali-

AGROEKONOMIKA4677

65

zaciju iz bankarstva, kreditiranja i finansija u poljoprivredi (1990) u Ejmsu (Ajova, SAD) kao i više kratkih studijskih boravaka. Istraživala je u oblasti Ekonomike vodoprivrede i učestvovala u izradi velikog broja studija i projekata. Bila je pomoćnik direktora Instituta (1984-1986), šef Katedre ( 1998). Najznačajnija priznanja su povelja zaslužnog člana Saveza DIT Jugoslavije (1989) i posebno priznanje Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (2004). Nakon 42 godine rada na ovoj Katedri i Departmanu penzionisana je 2014. godine. I posle penzionisanja nastavila je da objavljuje naučne i stručne radova kao i da učestvuje na pojedinim skupovima. Govori engleski, a služi se nemačkim i ruskim jezikom. Udata je, ima dvoje dece i troje unučadi. Sa suprugom živi u Ledincima.Penzionisala se 2014. godine.

Dr Vojin RADOMIROVIĆ, redovni profesor, rođen je 05. 01. 1931. godine u Viševcu, opština Rača kragujevačka. Osnovnu školu pohađao u selu (1939-1942), Nižu gimnaziju završava u Smederevskoj Palanci (1942- 1 946), a Trgovačku akademiju (Ekonomski tehnikum) u Kragujevcu (1946- 1 949). Po završetku nastavničkog kursa u leto 1949. godine dobija mesto na Ekonomskom tehnikumu u Kragujevcu. Od 1949. godine vanredno studira na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Posle odsluženja vojnog roka 1952/1953. godine radi u Školi učenika u privredi u Smederevskoj Palanci.

Godine 1954. diplomirao je na Ekonomskom fakultetu, a 1955. polaže stručni profesorski ispit za predmete Politička ekonomija i Ekonomika FNRJ. Od 1956. do 1958. godine radi u Ekonomskoj srednjoj školi u Kragujevcu i predaje Političku ekonomiju i Ekonomiku preduzeća. Od jeseni 1958. do proleća 1960. godine, radi u Ekonomskoj školi u Paraćinu i predaje Političku ekonomiju i Pravo. Pored rada u navedenim školama predaje honorarno u više škola: Srednja administrativna škola u Kragujevcu (1949/50), Škola za učenike u privredi u Brusu (1950/52), Mašinski tehnikum i Ženska stručna škola u Smederevskoj Palanci (1953/54). U Kragujevcu (1956-58) održava niz kurseva u okviru Radničkog univerziteta, a 1958-60. godine na Večernjoj političkoj školi u Paraćinu i Ćupriji. Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu izabran je za asistenta (01. 03. 1960) za predmet Politička ekonomija. Od 1962. u okviru predmetaOsnovi društvenih nauka održava predavanja iz Sociologije, a od školske 1964/65. godine po ovlašćenju Uprave Fakulteta vodi celokupnu nastavu iz predmeta Osnovi nauke o društvu. Od 01. 03. 1966. godine radi kao nastavnik u zvanju predavača za predmet Osnovi sociologije za koji je

AGROEKONOMIKA4677

66

ponovo biran 1971. godine. U honorarnom svojstvu održavao je vežbe iz Političke ekonomije na Višoj ekonomsko-komercijalnoj školi u Novom Sadu i u Subotici (1959/60 i 1960/61), a 1960/61 pod rukovodstvom prof. dr Stevana Mezeia i predavanja. Od 1960-64. godine radi kao honorarni asistent za Političku ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Predmet Osnovi nauke o društvu, odnosno, osnovi sociologije honorarno predaje i na Višoj školi za organizaciju rada u Beogradu, na Muzičkoj akademiji Beograd, odeljenje u Novom Sadu, na Višoj školi za organizaciju rada u Novom Sadu. Pored toga, u čitavom ovom periodu održava predavanja na Političkoj školi, Radničkom i Narodnom univerzitetu i Saveznom centru za obrazovanje rukovodećih kadrova u poljoprivredi u Novom Sadu.

Učestvovao je na više naučnih skupova u zemlji i inostranstvu sa pismenim saopštenjima i usmenim diskusijama iz oblasti društvenih nauka (samoupravljanje, selo, metodologija, nastava). Pored toga, radio je u redakcijama časopisa Privredna izgradnja u Novom Sadu (1967-1969) i Sociologija sela u Zagrebu od 1967. godine. Od 1968. godine bio je član komisije za pravo, političke nauke i sociologiju Pokrajinskog fonda (zajednice) za naučni rad Vojvodine. Od 1969. je član saradnik Matice Srpske u Novom Sadu.

Dr Bogdan M. RAJKOV, redovni profesor u penziji, rođen je 29. 10. 1932. godine u Kikindi. Osnovnu školu i niže razrede gimnazije pohađao je u Kikindi. Srednju poljoprivrednu školu završio je u Smederevu (1950), te je zaposlen u Sreskom narodnom odboru (1950) i Sredskom poljoprivrednom dobru (1951) u Bečeju, odnosno SRZ „Pobeda“ u Kikindi. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu (1957), pa se zaposlio u Zemljoradničkoj zadruzi, pa u Sreskom poslovnom savezu u Kikindi.

Za asistenta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, na pre-dmetu Organizacija poljoprivredne proizvodnje i rada izabran je 1960. godine gde je odbranio doktorsku disertaciju ''Uticaj vrednosti i stru-kture osnovnih sredstava na rezultate poslovanja poljoprivrednih dobara SAP Vojvodine'' (1964). Za docenta na predmetu Organizacija poljoprivrednog preduzeća izabran je 1964, za vanrednog profesora 1970, a za redovnog profesora 1976. godine. Godine 1987. zaposlio se u SOUR ''Dunav-Tisa-Dunav'', gde je ostao do penzionisanja (1991).

AGROEKONOMIKA4677


67

Objavio je 35 naučnih i 24 stručna rada, a bio je nosioc i saradnik na izradi 17 studija i većeg broja elaborata. Vodio je izradu oko 120 diplomskih radova, a bio je mentor odnosno član komisija za specijalističke, magistarske i doktorske radove. Održavao je nastavu i na Ekonomskom fakultetu u Subotici, na beogradskoj Višoj školi za organizaciju rada, kao i na postdiplomskim studijama. Bio je predsednik Saveta fakulteta (1983- 1985), a obavljao je i dužnost prodekana (1971-1973). Bio je aktivan i u društvenom životu, kao sekretar Univerzitetskog komiteta SK, predsednik Udruženja univerzitetskih nastavnika i predsednik Skupštine opštine Stari grad. Za svoj rad dobio je Povelju Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije (1981), Povelju Udruženja univerzitetskih profesora (2001) i Povelju Poljoprivrednog fakulteta (2004), kao i Orden Republike sa bronzanim vencem. Govori i služi se nemačkim i mađarskim jezikom.Penzionisao se 1987. godine.

Dr Desanka ROMIĆ, direktor Instituta za sociologiju sela (u osnivanju).

Dr Stevan T. Reljin, redovni profesor u penziji, rođen je 28. 07. 1919. u Starom Bečeju, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju (1938). Odrastao je na salašu. Njegov otac Todor bio je zemljoradnik. Studije Agronomije započeo je u Zemunu pre rata, a nastavio i dovršio posle rata na beogradsko-zemunskom Poljoprivrednom fakultetu (1949). Specijalizaciju iz oblasti tržišta i prometa poljoprivrednih proizvoda u trajanju od godinu dana obavio je u Švajcarskoj i

Nemačkoj (1957-58), a boravio je na stručnom usavršavanju u Engleskoj i SAD.

Pre zapošljavanja na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu radio je u Pančevu: u Okružnom narodnom odboru kao referent za mehanizaciju poljoprivrede, zatim u Poljoprivrednoj mašinskoj stanici i u Mašinskoj stanici u Jabuci, gde je bio direktor. Na matičnom fakultetu radio je u svojstvu asistenta i docenta (1948-1961), a 1959. godine je doktorirao sa tezom "Snabdevanje Beograda mlekom i njegov uticaj na poljoprivredna gazdinstva u rejonu snabdevanja".

AGROEKONOMIKA4677

68

Od 1961. godine do odlaska u penziju (1984) radio je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u zvanju docenta a zatim je izabran za vanrednog (1965) i redovnog (1970) profesora. Biran je za prodekana i u dva mandata za dekana (1973-1977), a zatim je bio direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede (1978-1982). U Beogradu je bio angažovan kao spoljni saradnik u Institutu za mehanizaciju poljoprivrede, u Saveznom zavodu za produktivnost i u Institutu za ekonomiku poljoprivrede, a u Novom Sadu u Ekonomskom institutu i Saveznom centru za obrazovanje rukovodećih kadrova u poljoprivredi. Mentor je 5 doktorskih disertacija, i većeg broja magistarskih i diplomskih radova. U nauci mu je uža specijalnost bila tržište i promet poljoprivrednih proizvoda, kao i marketing u agroindustriji, a bavio se i ekonomskom politikom i ekonomikom i organizacijom poljoprivrede. Objavio je u zemlji i inostranstvu veliki broj naučnih radova, studija, knjiga i elaborata. Aktivan je bio i u organizovanju simpozijuma i stručnih savetovanja. Bio je osnivač i predsednik Društva za marketing Vojvodine iz Novog Sada (1973-78), a nalazio se i među osnivačima Društva agrarnih ekonomista Jugoslavije i Srbije (1973), čiji je počasni predsednik ostao do smrti. Odlikovan je Ordenom rada sa zlatnim vencem (1984). Preminuo je 10. decembra 2012. godine u Novom Sadu.

Dr Milan SEGEDINAC vanredni profesor, rođen je 16. 10. 1924. godine u Čurugu. Završio je gimnaziju u Beogradu (1945) i Poljoprivredni fakultet u Zemunu (1950). Učestvovao je u NOB-u od 1942. godine. Kao poljoprivredni stručnjak radio je u SRZ, P.D. i Zavodu za planiranje. Na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu zaposlio se kao asistent (1959), a potom docent i vanredni profesor (1971).

Doktorsku disertaciju odbranio je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu (1964). Smrt ga je zatekla u zvanju vanrednog profesora (1976). Za vreme kratke ali plodonosne univerzitetske karijere objavio je jedan udžbenik, dve skripte i preko 30 naučnih radova kao i više studija i programa razvoja. Bio je predsednik Zbora radnih ljudi Instituta, član ekonomskog saveta skupštine Vojvodine, član radne grupe za poljoprivredu u Izvršnom veću SAPV.

AGROEKONOMIKA4677


69

Dr Feodor SLANI, vanredni profesor, rođen je 25. 12. 1908. godine u Segedinu, Poljoprivredni fakultet je završio u Beču (1932). Po završenom fakultetu vodi lično poljoprivredno gazdinstvo (1933- 1944), potom obavlja dužnost šefa proizvodno-planskog odseka Direkcije saveznih poljoprivrednih dobara Saveznog ministarstva poljoprivrede (1945-1949). Od oktobra 1949. do novembra 1950. godine na službi je u Ministarstvu poljoprivrede i Ministarstvu poljoprivrednih dobara NR BIH u Sarajevu, a nakon toga po vlastitoj molbi premešten je u Ministarstvo poljoprivrede NRH u Zagrebu i postavljen je za nastavnika Poljoprivrednog tehnikuma u Brezovici kod Zagreba (1951). Zatim prelazi na službu u preduzeće za organizaciju poljoprivrednih gospodarstava u Zagrebu gde provodi oko šest godina. Za docenta na predmet Organizacija poljoprivredne proizvodnje i rada izabran je 1958, a 1963. godine, kada je doktorirao, bio je unapređen u zvanje vanrednog profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je oko 30 radova. U svom stručnom i naučnom radu on se naročito intenzivno bavio pitanjima planiranja i projektovanja poljoprivrednih preduzeća. Učestvovao je u NOB-u i dva puta ranjavan. Bio je rezervni oficir JNA. U toku službovanja više puta je pohvaljivan, nagrađivan, a i odlikovan. Bio je upravnik Zavoda za ekonomiku poljoprivrede Poljoprivrednog fakulteta (1966).

Dr Mladen STOJANOV (1932-1998), redovni profesor, rođen je 1932. godine u Banatskoj Subotici. Gimnaziju je završio u Vršcu (1952). Iste godine se upisao na Filozofski fakultet u Beogradu. Diplomirao je i otišao na odsluženje vojnog roka (1956). Zaposlio se u Gimnaziji u Pančevu (1957). Potom prelazi na rad u Višu školu društveno-političkih nauka u Novom Sadu (1963). Magistarske studije je završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1968). Doktorsku disertaciju odbranio je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu (1972). Za redovnog profesora izabran je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (12. 05. 1983) Predavao je Sociologiju na Prirodno-matematičkom i Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a od 1980. godine predaje Sociologiju i Sociologiju sela na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Po pozivu je predavao na poslediplomskim studijama na Političkom fakultetu u Beogradu i na poslediplomskim studijama na Pravnom fakultetu i Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

AGROEKONOMIKA4677

Preminuo je 04.07.1967. godine.

70

Učestovao je u radu komisija za odbranu doktorskih disertacija na Filozofskom fakultetu i Pravnom fakultetu u Beogradu i na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Biran je za prodekana i dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu i direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sekretar Odelenja Matice Srpske za društvene nauke bio je 20 godina, a urednik Zbornika Matice Srpske za društvene nauke bio je od 1974.- 1998. godine. Objavio je 120 radova. U radovima se bavio profesionalizacijom rada u poljoprivredi, sociologijom rada, industrijalizacijom poljoprivrede i urbanizacijom sela. Objavio je i veći broj radova iz oblasti nasleđa naše ruralne sociologije. Bio je član Sociološkog udruženja Srbije i Sociološkog udruženja Vojvodine. Više puta je biran u organe ovih udruženja. Član je Odbora za izučavanje sela Srpske Akademije nauka i umetnosti i član je Upravnog odbora Matice Srpske. Penzionisao se 30.09.1997. a preminuo 1998. godine.

Dr Tihomir M. ŠUVAKOV, redovni profesor u penziji, rođen je 10. 07. 1936. godine u Vrbasu, SAP Vojvodina. Osnovnu školu i potpunu gimnaziju završio je u rodnom mestu. Na Višu pedagošku školu u Novom Sadu upisao se školske 1955/56. godine. Školske 1957/58. godine radi kao nastavnik matematike i fizike najpre u Crvenki, a zatim u Vrbasu. Godine 1962. izabran je za pomoćnika direktora, a kasnije za direktora Osnovne škole ''Svetozar Miletić'' u Vrbasu. Kao vanredni student Ekonomskog fakulteta u Beogradu, diplomirao je 29. 12. 1966. godine – na odseku ''A'' – makro odsek.

Sa funkcije direktora škole (1967) otišao je za potpredsednika Skupštine opštine Vrbas. Na toj funkciji bio je do maja 1969. godine, a zatim, pošto je izabran na konkursu, prelazi na Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu u svojstvu asistenta na predmetu Politička ekonomija. Školske 1967/68. godine upisao se na postdiplomske studije Ekonomskog fakulteta u Beogradu na grupu Međunarodni ekonomski odnosi. Magistrirao je na temi Svetsko tržište poljoprivrednih proizvoda i spoljna trgovina poljoprivrednih proizvoda Jugoslavije (18. 05. 1970). Školske 1970/71. godine izabran je za honorarnog asistenta na predmetu Politička ekonomija II na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a juna me-

AGROEKONOMIKA4677

71

seca 1971. godine izabran je za honorarnog predavača na Višoj ekonomsko-komercijalnoj školi u Novom Sadu za predmet Sistem međunarodnog plaćanja. Na Poljprivrednom fakultetu je obavljao funkciju sekretara Katedre i sekretara Zavoda za ekonomiku poljoprivrede. U društveno-političkom radu učestvuje veoma živo. Nekoliko puta je biran za člana Opštinskog komiteta u Vrbasu, a obavljao je i funkciju sekretara za organizaciju rada. Od 1967-1969. godine bio je poslanik Prosvetno-kulturnog veća SR Srbije, za izborne jedinice Vrbas, Kula i Bački Petrovac. U tom periodu bio je i član Odbora za visoko školstvo i naučnoistraživački rad SR Srbije. Bio je poslanik Prosvetno-kulturnog veća SAP Vojvodine za izbornu jedinicu Vrbas, Član Komisije za plan i društveno-ekonomske odnose SAP Vojvodine i član Odbora za nauku, školstvo i fizičku kulturu, Prosvetno-kulturnog veća SAP Vojvodine.

Dr Milan TRKULJA (1932-1991), redovni profesor, rođen je u Gospiću 14. 10. 1932. godine. Osnovnu školu završio je u Beogradu 1943. godine, položio malu maturu u Novom Sadu (1946), gde je i završio Trgovačku akademiju (1949). Ekonomski fakultet završio je u Beogradu (1954), a na istom Fakultetu je i magistrirao (1968). Doktorat ekonomskih nauka stekao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu (1973). Tema doktorske disertacije »Ekonomske determinante srednjeročnog i dugoročnog razvoja jugoslovenske poljoprivrede«.

Dr Milan Trkulja radio je u Zavodu za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju u Novom Sadu (1955-1966), (nakon 1961. godine je integracijom steklo novo ime »Institut za prehrambenu industriju«) u svojstvu pripravnika, stručnog saradnika, zatim upravnika Zvoda za ekonomska istraživanja, da bi postao i generalni direktor Instituta. Od 1968. do 1975. godine savetnik je (u rangu podsekretara Veća) u Izvršnom veću Skupšitine SAP Vojvodine. Od 1974. do 1978. godine savetnik je u SIV-u u rangu podsekretara; od 1978. godine M. Trkulja je vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Subotici, a od 01. 01. 1982. godine vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Dr Milan Trkulja nalazio se na mnogobrojnim značajnim funkcijama. Bio je član Saveznog ekonomskog saveta (1970-1978) i član Komisije za društveno-ekonomske odnose Predsedništva SAP Vojvodine (do 1982); kao član jugoslovenskih delegacija učestvuje na svim zasedanjima Svetskog saveza za hranu (1975-1982), konferencijama FAO (1970-1982) na Savetu FAO. Kao istaknuti učesnik FAO zasedanja izabran je za predsednika Programskog komiteta FAO 1977. godine (i na toj je funkciji reizabran 1979. i 1981.).

AGROEKONOMIKA4677

72

Bio je učesnik na mnogobrojinim konferencijama Komiteta za poljoprivredu OECD-a; član je jugoslovenske delegacije na međunarodnoj konferenciji u Parizu o »međunarodnoj ekonomskoj saradnji« (razgovori »Sever Jug« – 1977), delegat i reporter na I svetskoj konferenciji o agrarnoj reformi itd. Bio je član jugoslovenskih delegacija za pregovore sa EEZ i kopredsednik mešovitog Komiteta EEZ – Jugoslavija za poljoprivredu. Na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu poverena mu je nastava iz predmeta Ekonomika ishrane naroda, a zatim na postdiplomskim studijama na Poljoprivrednom i Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Od izbora za vanrednog profesora na Ekonomskom fakultetu u Subotici predavao je Ekonomiku poljoprivrede na Ekonomskom fakultetu u Subotici i Teoriju krupne proizvodnje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, uzimajući učešće i na postdiplomskim kursevima na oba Fakulteta. Poslednjih pet godina svoga radnog i životnog veka, dr Milan Trkulja je proveo u Rimu kao jedan od prvih saradnika generalnog direktora FAO. Aktivnost dr Milana Trkulje na polju naučno-istraživačkog rada bila je izuzetno plodotvorna i materijalizovana je u vidu brojnih naučnih radova kao i studija od kojih neke i dan – danas predstavljaju kapitalne vrednosti u agroekonomskoj nauci i struci. Preminuo je 1991. godine.

AGROEKONOMIKA4677

Dr Ljiljana Đ. Vasić rođena je 16.10.1939. godine u Bukovcu, SO Novi Sad, Vojvodina. Završila je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu (1962), smer Ratarski. Magistarske studije završila je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, kurs Ekonomika poljopri-vrede, odbranivši magistarsku tezu pod naslovom »Utvrđivanje optimalne strukture setve na ratarskim

organizacionim jedinicama primenom metoda linearnog programiranja (simpleks metod)« (1974). Doktorsku disertaciju pod naslovom »Ekonomika proizvodnje i prerade uljarica u Jugoslaviji od 1960-1975. godine« odbranila je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu (1981).

Nakon završenog fakulteta zapošljava se na PD »Novi Sad«, uprava Kać (1962), potom se zapošljava na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i bira za asistenta na predmetu Organizacija poljoprivrednih preduzeća (1964).

Penzionisao se 28.02.1986. a preminuo 1991. godine.

73

Na Poljoprivrednom fakultetu ostala je sve do januara 1976. godine, kada je imenovana za savetnika pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, prehrambenu industriju i šumarstvo. Nakon toga postaje sekretar Zadružnog saveza Vojvodine (1984), zatim predsednik (1995) i VD predsednika Zadružnog saveza Vojvodine (1996).

Penzionisala se 31.12.1975. a preminula 1999. godine.

Mirjana A. TERZIĆ, profesor engleskog jezika, rođena je 17. 09. 1944. godine u Zrenjaninu. Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Novom Sadu. Filozofski fakultet–odsek za engleski jezik i književnost, upisala je 1963. godine i diplomirala u roku. Po završetku studija počela da radi u Centru za učenje stranih jezika pri Radničkom univerzitetu, Novi Sad. Tokom dugogodišnjeg rada predavala na opštim i specijalizovanim tečajevima. Pored redovnog izvo-

đenja nastave, obavljala dužnosti: predsednik aktiva predavača engleskog jezika, organizator nastave, direktor OOUR-a Centra. Učestvovala u izradi mnogih nastavnih materijala i priručnika. U saradnji sa Britanskim Savetom i Američkim Kulturnim Centrom organizovala stru-čne konsultacije, predavanja i “workshop” za saradnike Centra.

AGROEKONOMIKA4677

Od 1980 do 1991. godine, redovno izvodila nastavu engleskog jezika organizovanu u okviru poslediplomskih studija na Medicinskom fakultetu. Bila višegodišnji predavač na Prirodno-matematičkom fakultetu, a sa Poljoprivrednom fakultetom sarađuje od 1986. godine.

Godine 1996. birana u zvanje i stalno zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu. Stručno usavršavanje: u zemlji Zlatar (1969) i Ohrid (1987) – Konferencija engleskih i američkih lektora zaposlenih na univerzitetima u Jugoslaviji. U inostranstvu: London, 1976. The British Council – The Teaching of English as communation, 1986. Teachers´ Refresher Course, 1988. Advanced Course; Oxford, 1982. English as a Second Language, 1984. English for Special Purposes; 1991. Columbia, University of Missouri – kao stipendista Fulbrajtove fondacije, uradila stručni rad «Teaching through Advertisements».Penzionisala se 2008. godine

74

AGROEKONOMIKA4677

75

3.10 NEKADAŠNJI NASTAVNICI I SARADNICI

Dr Branka BAJOVIĆ, docent

Dr Drago V. CVIJANOVIĆ, naučni savetnik i redovni profesor, rođen je 23. marta 1960. godine u Orahovici, opština Lukavac, BiH. Diplomirao je na Agroekonomskom odseku, Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, dana 02. jula 1981. god., kao prvi i najbolji student u generaciji. Dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda za 1981.god. Magistrirao je 24.04.1986. god. na Agroekonomskom odseku, Poljo-privrednog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Doktorsku disertaciju odbra-nio je 06. jula 1993. godine

na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Godine 1994. stiče zvanje Naučni saradnik, 2001. god. stiče zvanje Viši naučni saradnik, a 2006. god., stiče zvanje Naučni savetnik. U julu 2007. godine izabran je za Vanrednog profesora na „UNION“ Univerzitetu u Beogradu a 4 godine kasnije izabran je za Vanrednog profesora na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu. U martu 2014. godine izabran je za Redovnog profesora na Poljoprivrednom fakultetu, Univerziteta u Bijeljini. Takođe 2014., izabran je za Počasnog profesora na Stavropoljskom državnom agrarnom univerzitetu u Stavropolju, Ruska Federacija. Godinu kasnije, izabran je za Redovnog profesora na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, Univerziteta u Kragujevcu. U stalnom radnom odnosu je od 01.12.1981. god. (osim vremena koje je proveo na odsluženju vojnog roka). Ima preko 35 godine radnog staža, tokom kojih je radio u većem broju naučno-istraživačkih ustanova, preduzeća i organa državne uprave. Na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, radio je od 2011 do 2014.god. Predavao tri predmeta: Marketing u turizmu, Turističko tržište i Poslovna etika i komunikacije. Od 01. jula 2015. god. stalno je zaposlen na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, Univerziteta u Kragujevcu. Dekan je ovog fakulteta od 18.12.2015.godine. Kao autor/koautor, objavio je preko 430 biblografskih jedinica, koje su citirane u domaćoj i stranoj stručnoj literaturi. Bio je angažovan u naučno-istraživačkom radu na većem broju projekata (preko 50), u svojstvu rukovodioca projekta, rukovodioca istraživačkog tima, stručnog koordinatora i

AGROEKONOMIKA4677

76

člana istraživačkih timova u zemlji i inostranstvu. Napisao sam ili je učestvovao u pisanju preko 35 monografija i udžbenika. Predsednik je Razvojne akademije poljoprivrede Srbije (RAPS); Član je Balkanske ekološke asocijacije (B.EN.A.); Član je Društva agrarnih ekonomista Evrope (E.A.A.E.); Član je UO Udruženja poljoprivrednih inženjera i tehničara Beograda; Član je predsedniištva Naučnog društva agrarnih ekonomista Balkana (NDAEB). Bio je član ili predsednik komisije za izbor u naučno-istraživačka zvanja preko 55 puta.Bio je mentor i/ili član komisije za ocenu prijave i odbranu diplomskih radova, master radova, magistarskih teza i doktorskih disretacija 70 puta na nekoliko fakulteta. Citiran je više od 350 puta i izvršio je preko 75 recenzija udžbenika, knjiga, monografija, projekata i dr. Učestvovao na domaćim i međunarodnim konferencijama, simpozijumima i kongresima preko 190 puta. Učestvuje u uređivanju 20 domaćih i inostranih časopisa (glavni i odgovorni je urednik 2 časopisa).

Dr Šandor L. ŠOMOĐI, redovni profesor u penziji. Emeritus professor. Dobitnik je Priznanja Fondacije Wekerle Sándor za životno delo u ekonomskim naukama. Rođen je 24. 11. 1935. godine u Staroj Moravici, Vojvodina. Završio je osnovnu školu u Staroj Moravici, Srednju Poljoprivrednu školu u Somboru, a Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Magistarske studije završio na Ekonomskom fakultetu u Subotici i odbranio magistarski rad pod

naslovom »Upotreba elektronskih računara za rešavanje problema krmnih smesa u uslovima njihove industrijske proizvodnje» (1970). Doktorsku disertaciju pod naslovom «Optimiranje industrijske proizvodnje krmnih smeša » odbranio je 1980. godine. Kretanje u službi: Poljoprivredni tehničar u Bačkoj Topoli (1953-1954). Glavni agronom u St. Moravici (1958-1960). Nastavnik, direktor Poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli (1962- 1969). Zamenik direktora Zavoda za organizaciju Ekonomskog fakulteta u Subotici (1969–1971). Ekspert Energoprojekta u Zambiji (1971–1973). Asistent, predavač, vanredni profesor, redovni profesor, zamenik direktora i direktor Instituta za organizaciju i informatiku na Ekonomskom fakultetu u Subotici (1973–1987). Univerzitetski profesor i v. d. direktor (12 meseci) Instituta za Ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivrednog fakulteta u

AGROEKONOMIKA4677

77

Novom Sadu (1987-1992). Univerzitetski profesor Fakulteta Georgikon u Keszthelyu, Mađarska ( od 1992-do penzionisanja). Naučna i publicistička aktivnost obuhvata 634 objavljena rada na 4 jezika i to 13 knjiga, 15 poglavlja u knjigama, 7 udžbenika, 24 skripta, 111 recenzirani članaka, 262 recenzirani, objavljeni referata na konferencijama, 53 stručnih članaka, 88 recenzirana izveštaja o rezultatima istraživanja, 5 abstrakata i kritika, 56 nepublikovana značajnija predavanja. Završio je specijalizaciju iz informatike i AOP. Govori pored srpskog i mađarski i engleski. Član je IAAE, EAAE i brojnih međunarodnih stručnih tela. Nosilac je ordena rada, plakete za informatiku i kao priznanje četiri godine je primao Sečenji stipendiju za izvanredne rezultate u naučnom radu. Dobitnik je odlikovanja Knight of Cross from the Order of Merit of the Hungarian Republic.

3.11 NEKADAŠNJI SARADNICI U NASTAVI I U NAUČNOM RADU

Dipl. inž. Nataša ANDRIĆ, postdiplomac, angažovana u nastavi, rođena je 20.05.1980. godine u Novom Sadu, gde je i završila osnovnu školu i gimnaziju “Isidora Sekulić”, prirodno matematički smer. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, agroekonomski smer (2006) i iste godine upisuje diplomske studije-Master. Tokom studija bila je član “Međunarodnog udruženja studenata poljoprivrede” (IAAS), gde je i učestovala na

brojnim seminarima. 2003. godine posredstvom ove organizacije, boravila je na tromesečnoj praksi u Švajcarskoj. Zaposlila se na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu (2007), kao postdiplomac – angažovana u nastavi na predmetima Mikroekonomija, Makroekonomija i Principi ekonomije (na redovnim studijama). Učestvovala je u Tempus projektu (2007) posredstvom kojeg je išla na tromesečno usavršavanje na Aristotelov Univerzitet u Solunu. Angažovana je na projektu: ”Istraživanje tržišta konzumnog mleka i mlečnih proizvoda od kravljeg mleka”. Govori engleski i francuski jezik.

AGROEKONOMIKA4677

78

Mr Ljiljana ANDRIĆ, asistent, rođena je 20. 04. 1957. godine u Somboru. Osnovnu školu i srednju Ekonomsku školu završila je u Novom Sadu sa odličnim uspehom i kao dobitnik Vukove diplome. Na poslovno-pravni smer kao međufakultetski odsek Ekonomskog fakulteta u Subotici i Pravnog fakulteta u Novom Sadu upisala se školske 1976/77. godine, a na istom diplomirala 1980. godine sa prosečnom ocenom 9,62. Magistarske studije iz oblasti međunarodne ekonomije upisala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu školske (1980/81) i magistrirala (1988), ostvarivši prosečnu ocenu na ovim studijama 9,40. Mr Ljiljana Andrić aktivno govori engleski i nemački jezik. Nakon završetka studija zaposlila se u Jugobanci u Splitu kao pripravnik na određeno vreme. Godine 1983. dolazi u Novi Sad i zapošljava se u ŽTO Novi Sad u svojstvu samostalnog stručnog saradnika za kredite. Februara meseca 1986. godine izabrana je za asistenta na predmetu Teorija krupne proizvodnje u poljoprivredi (kasnije: Ekonomika poljoprivrede sa zadrugarstvom), Agrarna politika i Privredni sistem i ekonomska politika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Osim urađene magistarske teze pod nazivom »Faktori konkurentnosti jugoslovenskog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu 1970-1983. godine«, mr Ljiljana Andrić je kao autor ili koautor do sada objavila 14 naučnih radova u časopisima pretežno nacionalnog značaja. Takođe je kao koautor učestvovala na nekoliko naučno-stručnih skupova u zemlji. Radi ličnog usavršavanja više meseci provela je u Beču, ostvarila je i nekoliko studijskih boravaka u zapadno-evropskim zemljama. Majka je jednog deteta. Prevremeno se penzionisala 2002. godine.

Jovana M. ČIKIĆ (rođ. Samardžija) rođena je 31.03.1978. godine u Osijeku, Republika Hrvatska. Osnovnu školu završila je u Beogradu (1992), a maturirala kao đak Gimnazije „Isidora Sekulić“ u Novom Sadu (1996). Diplomirala je na Odseku za sociologiju Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (2003). Magistarsku tezu

„Socijalnoekološki problemi i zaštita životne sredine lokalne društvene zajednice“ odbranila je

na Studijskoj grupi za sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu (2008).

AGROEKONOMIKA4677

79

Doktorsku disertaciju „Porodična gazdiinstva i razvoj seoskih zajednica“ odbranila je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (2012) i stekla zvanje doktora socioloških nauka.

U periodu od 2003. do 2013. godine bila je zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu kao honorarni saradnik (2003/2004), saradnik na projektima (2004-2006), istraživač pripravnik (2006-2010), istraživač saradnik (2010-2013) i naučni saradnik (2013). Pored istraživačkog rada, Čikić je učestvovala i u izvođenju dela nastave socioloških predmeta na istom fakultetu na svim nivoima studija. Tokom zimskog semestra 2004/2005. godine, Čikić je kao honorarni saradnik bila angažovana na izvođenju vežbi iz Sociologije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. U periodu od novembra 2013. do septembra 2014. godine, Jovana Čikić je bila zaposlena u zvanju docenta na Prirodno-matematičkom fakultetu. Od septembra 2014. godine, Jovana Čikić je zaposlena na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u zvanju docenta gde predaje sociološke predmete na svim nivoima studija.

Jovana Čikić je do sada bila angažovana na 27 projekata (od čega, dva međunarodna) u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine, Sekretarijatom za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede Republike Srbije, Gradskom upravom za zaštitu životne sredine grada Novog Sada. Na tri projekta, Čikić je bila rukovodilac. Većina projekata na kojima je Čikić do sada bila angažovana realizovana je u okviru aktivnosti Centra za ruralni razvoj i edukaciju i trening savetodavaca pri Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Jovana Čikić je autor i koautor više od 55 objavljenih naučnih radova, od čega dve monografije. Monografija «Organska proizvodnja i poljoprivredna gazdinstva Srbije – ruralnosociološka analiza » (u koautorstvu sa prof. dr Živojinom Petrovićem) proglašena je za najbolju monografiju u izdanju Poljoprivrednog fakulteta u 2010. godini. Jovana Čikić je učesnica više od 25 domaćih i međunarodnih naučnih skupova. Članica je Sociološkog društva Srbije i Vojvođanske sociološke asocijacije. Bavi se istraživanjima u oblasti sociologije porodice, sociologije obrazo-vanja, sociologije turizma, sociologije sela, socijalne ekologije. Govori engleski jezik.

AGROEKONOMIKA4677

80

Dr Stanislava DELIĆ rođena je 12.12.1977. godine u Somboru, gde je završila osnovnu i srednju Poljoprivredno-prehrambenu školu. Diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 2002. godine. Magistarske studije na smeru ekonomija i agrar upisuje 2004. godine i iste godine zasniva radni odnos na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na mestu saradnika u nastavi na predmetima Mikroekonomija, Makroekonomija, Prinicipi ekonomije i Ekonomika, organizacija i upravljanje kvalitetom.

U periodu od 2004 do 2008. godine angažovana je na naučnom projektu „Multifunkcionalna poljoprivreda i ruralni razvoj“, a u periodu od 2008 do 2010. godine na projektu Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj pod nazivom „Održivost lanca masovne proizvodnje hrane“. Magistarsku tezu pod nazivom „Ekološko – ekonomska analiza potencijala biomase u skladu sa održivim razvojem poljoprivrede AP Vojvodine“ odbranila je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine 2005. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Faktori održivog razvoja poljoprivrede AP Vojvodine“ odbranila je 2012. godine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Trenutno obavlja poslove rukovodioca sektora za zaštitu životne sredine u JP Transnafta, Pančevo. U saradnji sa drugim autorima objavila je nekoliko naučnih i stručnih radova. Govori engleski jezik, a služi se španskim. Udata je i majka je troje dece.

Ana DEVIĆ, asistent u naučnom radu.

AGROEKONOMIKA4677

81

Dr Branislav S. ĐURĐEV, rođen je 1950. godine u Baču, osnovnu školu pohađao je u Staparu i Kovilju, a u Novom Sadu završio je gimnaziju i studije geografije na Prirodno-matematičkom fakultetu, gde je magistrirao (1979) sa temom “Savremeni problemi prirodnog priraštaja seoskog stanovništva Vojvodine” i doktorirao (1986) sa temom “Demogra-fsko-geografska analiza posleratnih imigracija u Vojvodinu”.

Ulogu stanovništva u planiranju razvoja izučavao je na Moskovskom državnom univerzitetu, migracionu problematiku na Katoličkom univerzitetu Louvain la Neuve, problematiku nupcijaliteta na Evropskom univerzitetskom institutu u Firenci, a na Kalifornijskom univerzitetu Berkli magistrirao je demografiju.

Od 1978. radio je na Institutu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, a od 1990. zaposlen je na Prirodno-matematičkom fakultetu, gde predaje Geografiju stanovništva i GIS i metodologiju naučnog rada. Na Prirodno-matematičkom fakultetu banjalučkog univerziteta od šk.1999-2000. godine i Geografskom fakultetu beogradskog univerziteta od šk. 2000-2001. predaje Istorijsku demografiju i Populacionu dinamiku. Kao gostujući profesor držao je predavanja na univerzitetima u Moskvi, Louvain-la-Neuve-u, Klužu i Volosu.

Bavi se istorijskom demografijom, projekcijama stanovništva i proble-matikom migracija. Nosilac je projekta "Banat - Regionalno-geografska monografija", koji se radio u saradnji sa univerzitetima u Segedinu i Temišvaru. Objavio je stotinak radova, četiri udžbenika i sledeće knjige: Migraciona kretanja u vojvođanskim selima, Projekcije stanovništva Vojvodine, Posleratno naseljavanje Vojvodine, Razvitak stanovništva Srbije (koautor), Banat (koautor), a koautor je i monografija opština Apatin, Sombor, Zrenjanin, Novi Sad i Pančevo. Bavi se i prevođenjem i izradom enciklopedija i atlasa.

Bio je sekretar i glavni urednik "Agroekonomike", član uredništva "Zbornika radova" Instituta za geografiju, sekretar uredništva "Zbornika Matice srpske za društvene nauke". Glavni je urednik međunarodnog časopisa “Geographica Pannonica”, član uredništva "Zbornika Matice srpske za društvene nauke" i Član izdavačkog saveta časopisa “Stanovništvo”. Bio je sekretar Odeljenja za društvene nauke Matice srpske, potpredsednik je Komisije za populacionu politiku Vojvodine i predsednik Društva demografa Srbije. Član je Populacione asocijacije Amerike i Evropske asocijacije za populacione studije. Vršio je i funkciju Prorektora za nauku i međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu.

AGROEKONOMIKA4677

82

Dr Tatjana Grbić, vanredni profesor, rođena je u Odžacima 30. marta 1970. godine. Osnovnu školu je završila u Ratkovu, usmereno obrazovanje u Odžacima i srednju prirodn-matematičku gimnaziji “Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu. Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu upisuje školske 1988/89. godine gde je diplomirala 1993. godine. Na postdiplomske studije upisala se školske 1993/94. godine na grupu Analiza – Teorija mere i statistička analiza. Magistarski rad pod nazivom Zakonivelikih brojeva u reprezentaciji neodređenosti odbranila je 1999. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom Slabe konvergencije random skupova je odbranila na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 2008. godine. Septembra 1994. se zaposlila na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu kao asistent pripravnik na predmetima Statistika i Statističke metode. Oktobra 1995. godine prelazi na Fakultet tehničkih nauka gde i danas radi. Do sada je samostalno ili kao koautor objavila više naučnih radova od kojih je većina objavljena u međunarodnim časopisima ili zbornicima radova sa međunarodnih skupova. Recenzent je u više međunarodnih časopisa. Služi se engleskim i ruskim jezikom.

Dr Kosta JOSIFIDIS je rođen 1953. godine, diplomirao je 1976. godine na Ekonomskom fakultetu u Subotici, gde je stekao i diplomu doktora ekonomskih nauka 1984. godine. Radno je angažovan na Univerzitetu u Novom Sadu od 1976. godine, a kao redovni profesor od 1994. godine. Nastavu realizuje na predmetima: Makroekonomija, Evropske integracije, Makroekonomija EU, Makrometrija, Ekonomija, i Ekonomija EU. U svojoj univerzitetskoj karijeri objavio je više udžbenika, monografija, kao i radova iz oblasti makroekonomske teorije i politike i međunarodnih finansija, metodologije ekonomije, političke ekonomije tranzicije, države blagostanja, globalizacije, kao i evropske ekonomije. Uz bogato međunarodno iskustvo i članstvo u naučnim i strukovnim međunarodnim asocijacijama, Kosta Josifidis obavlja i više značajnih funkcija. Član je Predsedništva i Izvršnog odbora Saveza ekonomista Srbije i predsednik Saveza ekonomista Vojvodine. Takođe, član je Senata Univerziteta u Novom Sadu, predsednik Stručnog veća za društvene nauke Univerziteta u Novom Sadu, koordinator master programa Evropskih studija Univerziteta u Novom Sadu i predsednik programskog veća Centra za Evropske studije – CAESAR Univerziteta u Novom Sadu. Rukovodilac je Departmana za evropsku i međunarodnu ekonomiju i biznis. Glavni urednik časopisa Panoeconomicus i član redakcija međunarodnih časopisa: International Journal of Economics & Business Research,

AGROEKONOMIKA4677

83

International Journal of Economic Research, Journal of Business Economics and Management, Technological and Economic Development of Economy. Bio je član Saveta Narodne banke Srbije, Saveta guvernera Narodne banke Srbije (2006–2011), prorektor za nauku Univerziteta u Novom Sadu (1998-2000), prodekan za nauku Ekonomskog fakulteta u Subotici (1996-1998). U periodu od septembara 2002. do marta 2003. godine boravio je na Washington State University - Pullman kao Fulbright visiting scholar. Pored toga, imao je više stručnih boravaka u inostranstvu: u SAD (adjunct professor - WSU Pullman, 1995. godine; visiting scholar - PSU Portland, 2003. godine), Velikoj Britaniji, Argentini, Brazilu, Kini, Francuskoj, Portugaliji, Tajlandu i Grčkoj, gde je bio gostujući profesor (2000). Predavač je po pozivu i član doktorskih i magistarskih komisija Univerziteta Sophia Antipolis u Nici u Francuskoj. Član je i više profesionalnih udruženja: European Economic Association, American Economic Association, Association for Comparative Economic Studies, Association for Evolutionary Economics, European Association for Evolutionary Political Economy. Objavio je dve knjige poezije: Utroba dna (1994) i Dno utrobe (2004). Na Institutu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela bio je angažovan kao asistent na predmetu Politička ekonomija u periodu od 1976. do 1979. godine.

Mr Vesna KATIĆ, asistent u naučnom radu

Mr Đuro KUKIĆ, rođen je 4. januara 1952. godine u Bačkom Gračacu, opština Odžaci u zemljoradničkoj porodici. Osnovnu školu je završio u Bačkom Gračacu, gimnaziju u Odžacima (1971). Na Poljoprivredni fakultet, Odsek zaštite bilja upisao se 1971. godine, a završio ga 1976. godine. Postdiplomske studije upisao je 1976. godina na Poljoprivrednom fakultetu, grupa Ekonomika poljoprivrede. Magistarski rad je odbranio 1980. godine. Za asistenta pripravnika u Institutu za sociološka istraživanja sela izabran je 1. oktobra 1977. godine. U Institutu za ekonomiku poljoprivrede Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu nalazi se od 1. januara 1983. godine kada je izvršena integracija Instituta za sociologiju sela i Instituta za ekonomiku poljoprivrede. Za asistenta u nastavi izabran je novembra 1985. godine na predmetu Organizacija poljoprivredne proizvodnje i rada. Od školske 1988. izvodio je vežbe i na predmetu Organizacija udrženog rada za studente Agroekonomskog odseka.

AGROEKONOMIKA4677

84

U okviru naučno-istraživačkog rada učestvovao je u izradi više projekata koje je finansirao SIZ za naučni rad Vojvodine, a koji se odnose na sociološke i društveno-ekonomske probleme sela. Takođe je učestvovao na većem broju projekata iz oblasti organizacije koje su finansirale radne organizacije. Publikovao je u časopisima veći broj naučnih radova (12). Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu obavljao je veći broj funkcija koje su mu bile poveravane (zamenik direktora Instituta, član Radničkog saveta).

Mr Nenad MIROVIĆ (1961-2000), asistent, rođen je 1961. godine u Beogradu. Sociologiju je studirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1981-1986). Tokom studija objavio je više radova u domaćim sociološkim časopisima. Postdiplomske studije sociologije pohađao je na Univerzitetu Queens u Kanadi, gde je magistrirao (1989), na temu »Imidž Jugoslavije u zapadnoj štampi«. Tokom studija u Kanadi, dva puta je nagrađivan od strane Univerziteta Queens. Od 1987. radio je na Institutu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kao asistent na predmetu Sociologija. Učestvovao je u radu više međunarodnih naučnih skupova. Bavio se sociologijom sela, sociologijom društvenog razvoja i pitanjima nacionalnog identiteta i nacionalizma. Bibliografija mr Mirovića sadrži jedanaest bibliografskih jedinica. Bio je član Međunarodne studijske grupe koja se bavi pitanjem budućnosti Balkana, grupu je formirao Aspen Institut iz Berlina. Bio je član Sociološkog društva Srbije i Američke sociološke asocijacije (American Sociological Association). Tragično je okončao život 2000. Godine

Dr Slobodan Đ. NIĆIN rođen je 24. avgusta 1980. u Sremskoj Mitrovici. Osnovnu školu i gimnaziju prirodno-matematičkog smera završio u Novom Sadu. Godine 1999. upisuje Poljoprivredni fakultet, gde diplomira marta 2005. Oktobra 2005. upisuje poslediplomske studije na Departmanu za ekono-miku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprirednog fakulteta u Novom Sadu, na smeru Kvantitativna analiza, gde je uspešno položio sve sa prosečnom

AGROEKONOMIKA4677

85

ocenom 9,6 i prijavio magistarsku tezu pod nazivom „Primena metoda glavnih komponenata u kvantitativnoj analizi“. Magistarsku tezu odbranio je 17.09.2008. na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Dana 2.4.2013. odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom „Razvoj metodologije za implementaciju korespondentne analize u istraživanju performansi poljoprivredno-prehrambenih proizvoda“ na Departmanu za poslovnu informatiku i kvantitativne metode Ekonomskog fakulteta u Subotici i time stekao zvanje Doktora ekonomskih nauka- smer Kvantitativni metodi.

Kao stipendista Ministarstva za nauku aktivno je učestvovao u nastavnom procesu na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, izvodi vežbe iz predmeta Statistika i Statistički metodi. Od letnjeg semestra školske 2006/07. do šk. 2011/2012. izvodio je vežbe iz predmeta Statistika i Statistički metodi na više studijskih programa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Od školske 2013-2014 zasnovao stalni radni odnos u zvanju docenta na Fakultetu za evropske pravno-političke studije (FEPPS) u Novom Sadu, gde izvodi nastavu iz više ekonomskih predmeta Honorarno izvodi vežbe iz Inženjerske matematike 1 i Inženjerske matematike 2 na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija, Beograd.

Dosada je u koautorstvu i samostalno objavio preko 20 radova i nekoliko prikaza knjiga.

Član je Statističkog Društva Srbije-Kluba statističara Vojvodine. Pohađao različita predavanja organizovana od strane Republičkog zavoda za Statistiku. Imenovan je od strane Republičkog zavoda za Statistiku za člana Saveta za sprovođenje popisa poljoprivrede u Republici Srbiji (oktobar-decembar 2012). Učestvovao je na većem broju naučnih simpozijuma,kongresa i konferencija. Govori,čita i piše engleski, španski i ruski, a služi se nemačkim i italijanskim jezikom.

Mr Vladimir R. SUROVI, asistent, rođen je0 3. 05. 1959. godine u Kisaču. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, gimnaziju, prirodno-matematički smer, u Bačkom Petrovcu, Višu Ekonomsko-komercijalnu školu, smer Finansijsko-analitički, u Novom Sadu (1979) sa prosečnom ocenom 8,43. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu smer računovodstvo sa poslovnim finansijama, u Subotici (1982) sa srednjom ocenom 8,44.

AGROEKONOMIKA4677

86

Poslediplomske studije završio je na Ekonomskom fakultetu u Subotici u okviru naučne oblasti Upravljanje finansijama i računovodstvo, odbranom magi-starskog rada. Mr Vladimir Surovi se prvi put zaposlio 09.07. 1982. godine u TRO »Podunavlje« u Beočinu u računovodstvenom sektoru, a zatim 1985. godine u OOUR »Javor« u Kisaču u plansko-analitičkom sektoru.

Dana 01. 01. 1986. godine izabran je prvi put za asistenta i zaposlen na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u svojstvu asistenta na predmetu Kalkulacije i Knjigovodstvo i reizabran 1990. godine. Kao autor ili koautor napisao je i objavio 5 radova. Fakultet je napustio 1994. godine i nastanio se u Bratislavi (Slovačka).

Mr Zdravko ŠIŠARICA, asistent, rođen je 11. 07. 1954. godine u Srpskoj Crnji, SAP Vojvodina. Osnovnu školu, gimnaziju i Višu pedagošku školu, na grupi matematika, završio je u Zrenjaninu. Posle završetka VPŠ upisao se na Fakultet organizacionih nauka u Beogradu (organizaciono-kibernetski smer) gde je diplomirao (juna 1979). Radni odnos na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu je zasnovao na Institutu za industrijske sisteme (01. 04. 1980), a u svojstvu asistenta pripravnika u naučnom radu. Odmah po zasnivanju radnog odnosa uključen je u projektantske, istraživačke i nastavne delatnosti. Poslediplomske studije je upisao na Fakultetu tehničkih nauka, smer Upravljačko-informacioni sistemi (1980/81). U toku studija je položio ispite sa prosečnom ocenom 9,7. Magistarski rad, iz oblasti Projektovanja informacionih sistema, pod naslovom »Prilog razvoju informacionih sistema za upravljanje radnim sistemima« je odbranio marta 1986. godine. Do izbora za asistenta za užu naučno-stručnu oblast Računari i kibernetika, na Poljoprivrednom fakultetu (1989), mr Šišarica je izvodio vežbe na FTN Univerziteta u Novom Sadu. Pored izvođenja vežbi na više predmeta iz oblasti Računarstva i informatike, učestovao je u izradi brojnih studija i projekata među kojima posebno projekta od značaja za privredu. Od 31. januara 1992. godine mr Zdravko Šišarica je, nakon sporazumnog raskida radnog odnosa, svoju radnu i stručnu karijeru nastavio izvan Poljoprivrednog fakulteta.

AGROEKONOMIKA4677

87

Dr Dejan TOMAŠEVIĆ, rođen je 02.11.1971. godine u Čačku gde je završio Osnovnu školu i Gimnaziju (smer prirodno-tehnički). Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na agroekonomskom smeru 1997. godine na temu „Kredit u agroekonomskoj teoriji i praksi“, sa prosečnom ocenom u toku studija 9,14. U toku studija obavljao je niz funkcija u studentskim organizacijama od kojih bi izdvojili funkciju predsednika i izvršnog

sekretara Saveza studenata Novosadskog univerziteta. Početkom 1998. godine, posredstvom IAAS-a (Međunarodnog udruženja studenata poljoprivrede), boravio je na tromesečnoj praksi u Nemačkoj.

U periodu od septembra 1998. do septembra 2000. godine bio je angažo-van na Poljoprivrednom fakultetu u svojstvu stručnog saradnika. Decembra 2000. godine izabran je u zvanje asistenta-pripravnika na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na predmetima: Osnovi ekonomije, Ekonomija I, Ekonomija II. Bio je angažovan u Centru za privatizaciju Poljoprivrednog fakulteta gde je kao član stručnog tima učestvovao u privatizaciji preko 70 preduzeća.

Magistrirao je 2004. godine na Poljoprivrednom fakultetu, odsek agroeko-nomski, na temu „Modeli privatizacije u poljoprivredi i prehrambenoj indu-striji“. Januara 2005. godine izabran u zvanje asistenta. Krajem septembra meseca 2016. godine, odbranio je doktorsku disertaciju na Agronomskom fakultetu u Čačku, pod nazivom „ Stanje i mogućnosti proizvodnje i izvoza voća iz Srbije“.

Od 2004. do 2011.godine bio je zaposlen u JKP „Tržnica“ iz Novog Sada na mestu pomoćnika direktora za investicije, održavanje i marketing. Od aprila 2013. do jula meseca 2013. godine vršio je funkciju savetnika direktora u DOO „Održavanje i usluge“ iz Novog Sada. U julu mesecu 2013.godine, izabran je na mesto izvršnog direktora AD „Luka“ Novi Sad, a od 2015.godine radi u istoj kompaniji na mestu samostalnog komercijalnog referenta.

Poseduje licencu stečajnog upravnika, tako da istovremeno obavlja funkciju stečajnog upravnika u preduzećima: AD „Novotrans“ Novi Sad, AD „NIT“ Novi Sad, AD „Mont“ Novi Sad, AD „7. juli“ Novi Sad i DP „Jedinstvo“ iz Bača, doo „Verting“, Novi Sad, doo „Geo dan“ Novi Sad, doo „Inropa šped“ Novi Sad i drugih, a ujedno je i nadzorni organ u realizaciji planova

AGROEKONOMIKA4677

88

reorganizacije u preduzećima doo „Papir servis“ Novi Sad, AD „Budućnost“ Novi Sad, doo „ Stambena zadruga Rafinerija“ Novi Sad. Predsednik je Nadzornog odbora ispred Švajcarskog investicionog fonda „Agrokor“ u doo „Aroma začini“ Futog i doo „Mepol plastika“ iz Vrbasa. U saradnji sa drugim autorima objavio je naučne radove u domaćim i stranim publikacijama. Govori engleski jezik. Oženjen je i ima četvoro dece.

Mr Rudolf ZEGNAL (1928-2003) Rođen je 1928. godine u Novom Sadu. Završio je gimnaziju 1948. a diplomirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1952. godine na grupi za matematiku. Od 1953. do 1959. godine radio je kao profesor matematike u srednjoj školi. Godine 1959. izabran je za asistenta Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu na predmetu Matematika. Završetkom trećeg stepena studija i odbranom magistarskog rada 1965. godine stekao je zvanje magistra matematičkih nauka. Godine 1967. izabran je za predavača za predmet matematika na Poljoprivrednom fakultetu. Nakon formiranja fakultetskih instituta i grupe studija Agroekonomskog smera povereno mu je, pored matematike i održavanje predavanja na predmetu Računari sa programiranjem. Za vreme svog službovanja, pa sve do penzije 1988. godine, Rudolf Zegnal se pored nastavnog rada aktivno bavio programiranjem računarskih sistema i primenom matematičkih metoda u stručnim i naučnim istraživanjima, kao i njihovom primenom u poslovanjima radnih organizacija i ustanova. Preminuo je 2003. godine.

AGROEKONOMIKA4677

89

Dr Dubravka ŽARKOV je vanredni profesor iz oblasti Rod, sukob i razvoj na Međunarodnom institutu društvenih studija, Hag, na Univerzitetu Erasmus Rotterdam, Holandija. 1983. godine diplomirala je sociologiju na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu; pohađala je postdiplomske studije antropologije na istom fakultetu, a 1991. godine magistrirala na Razvojnim studijama, Instituta za društvene nauke u Hagu, Holandija. Doktorirala je 1999. godine u Centru za ženske studije, Katoličkog univerziteta u Nijmegenu, Holandija na temi “Od "medijskog rata"

do "etničkog rata" - žensko telo i proizvodnja etničke pripadnosti u bivšoj Jugoslaviji [1986-1994]; Cum Laude); Oblasti njene ekspertize su rod i njegova povezanost sa seksualnošću, etničkom pripadnošću i religijom; nasilni sukobi, rat i militarizam, uključujući rodno zasnovano seksualno nasilje i komunalizam kao i vizuelne i tekstualne reprezentacije rata, nasilja i vojnika. Takođe se bavi sa temama muškosti i seksualnog nasilja protiv muškaraca u ratovima. Među njenim publikacijama su: Conflict, Peace, Security and Development: Theories and Methodologies (with Helen Hintjens, 2015); Narratives of Justice in and out of the Courtroom: Former Yugoslavia and Beyond (with Marlies Glasius, 2014); Gender, Violent Conflict, and Development (2008); The Body of War: Media, Ethnicity and Gender in the Break-up of Yugoslavia (2007); and The Postwar Moment: Militaries, Masculinities and International Peacekeeping, (with Cynthia Cockburn, 2002). Objavila je veliki broj naučnih radova i učestvovala je u brojnim istraživanjima. Predavala je na nekoliko univerziteta u Holandiji, koristila istraživačke stipendije u SAD, Norveškoj i Finskoj. Na Institutu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela bila je angažovana kao asistent u naučnom radu od 1988-1990. godine.

AGROEKONOMIKA4677

90

3.12 Tehničko osoblje

AGROEKONOMIKA4677

Bojić SonjaDurec Ana,Durec Vladimir, Đurovka Zuzana, Ilijin Jovanka Karakašević Desanka, Karakašević Biljana, Ljubičić Mićić Mirjana, Mihalenko Marta Miodragović Ksenija

daktilograf (01.04.1977- 11.08.1992)laborant, penzionisana 2010. god. laborant, penzionisan 2011. god.daktilograf, penzionisana 2010. god.daktilograf (01.03.1977.-14.05.1989) spremačica (01.06.1961.- 26.06.1987) spremačica (od 15.05.1987 do danas)tehnički sekretar od 2011. god.spremačica (17.12.1959.-28.06.1990.) (15.10.1973.-30.11.1979)

91

AGROEKONOMIKA4677

1980: s leva na desno: Lazo Mihajlovic, Emilija Nikolić Đorić, Katarina Čobanović, Cao Jing Min, Milenko Jovanović

Deo kolektiva Instituta za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela s leva na desno: Svetlana Potkonjak, Melanija Jevđović, Katarina Čobanović, Dušan MIlić, Beba Mutavdžić, Emilija NIkolić Đorić, Stevan Hadživuković

92

AGROEKONOMIKA4677

29.05.2015. Interkatedarski susreti agroekonomista, N

ovi Sad

91

4 BIBLIOGRAFIJA DEPARTMANA (2007-2017)

4.1 Udžbenici

1. Vlahović, B. (2017.). Marketing. Univerzitet u NovomSadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

2. Škatarić, G., Vlahović, B., (2017.). Tržište i promet poljoprivrednihproizvoda. Fakultet za prehrambenu tehnologiju, bezbjednosthrane i ekologiju, Podgorica,

3. Njegovan, Z., Đurić, K. (2017). Privredni sistem i ekonomskapolitika. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

4. Veselinović, J. (2017). Privredno pravo. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

5. Njegovan, Zoran (2016). Ekonomika turizma i seoskog turizma.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

6. Đurić, K., Njegovan, Z. (2016). Ekonomika poljoprivrede.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

7. Novković, N., Sorajić, B., Mutavdžić, B. (2015). Planiranje upoljoprivredi. Univerzitet Istočno Sarajevo, RS BIH.

8. Vlahović, B., (2015): Tržište agroindustrijskih proizvoda – specijalnideo. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

9. Popović Vranješ, Anka, Trivunović, Snežana, Boboš, S., Pejanović,R., Vlahović, B., Jajić, I., Pihler, I., (2014). Proizvodnja, prerada iplasman mleka i autohtonih mlečnih proizvoda u AP Vojvodini.Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

10. Milić D., Kalanović Bulatović, Veljković Biljana (2013). Menadžmenti organizacija voćarsko-vinogradarske proizvodnje. Agronomskifakultet, Čačak.

11. Vlahović, B., (2013). Tržište agroindustrijskih proizvoda – opšti deo.Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

12. Pejanović, R. (2012). Uvod u mikroekonomiju. Univerzitet u NovomSadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

13. Elenov R., Dimitrievski D., Sredojević Zorica, Milić D. (2011).Agrobiznis. Univerzitet “Sv. Kiril i Metodij“, Fakultet za Zemjodelskinauki u hrana, Skopje.

AGROEKONOMIKA4677

92

14. Vlahović, B., (2011.). Tržište i marketing poljoprivredno-prehrambenihproizvoda. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

15. Vlahović, B., (2010.). Tržište agroindustrijskih proizvoda. Univerzitet uNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

4.2 Monografije, monografske studije i poglavlja u monografijama 1. Vukoje, V., Dulić, V., Nikolić Đorić, E. (2017). Analiza proizvodno-

ekonomskih rezultata poslovanja privrednih subjekata iz oblastipoljoprivrede i prehrambene industrije AP Vojvodine. Univerzitet uNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

2. Vlahović, B., (2016.). Istraživanja tržišta šećera. Poglavlje u studijiaHellenic sugar. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetNovi Sad.

3. Njegovan, Z. i Filipović, M. (2016). Lokalni ekonomski razvoj iplaniranje. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet NoviSad.

4. Šljukić, S. i D. Janković (2015). Selo u sociološkom ogledalu. NoviSad: Mediterran Publishing.

5. Vlahović, B., Puškarić, A., Kuzman, B. (2015). Marketing vina ivinski turizam Vojvodine. Vlada AP Vojvodine, Sekretarijat za poljo-privredu, vodoprivredu i šumarstvo, Novi Sad.

6. Njegovan, Z. i Pejanović, R. (2015). Planiranje i upravljanje ruralnimrazvojem u podunavlju Srbije Gornje podunavlje, Karpatska oblasti Metropolitensko područje. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

7. Vukoje, V., (2015). Finansijski položaj preduzeća iz oblastipoljoprivrede i prehrambene industrije Vojvodine. Univerzitet uNovom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

8. Pejanović R. (2015). Tranzicija i nacionalna kultura. Beograd:Akademska knjiga.

9. Bogdanov, N., Rodić, V. (2014). Agriculture and Agricultural Policyin Serbia, Chapter B.VII in: Agricultural Policy and EuropeanIntegration in Southeastern Europe, Ed. by Volk, T., Erjavec E.,Mortensen, K., FAO, Budapest.

AGROEKONOMIKA4677

93

10. Marković, T., Ivanović, S., Radivojević, D. (2014). Troškovi iinvesticije u proizvodnji stočne hrane. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

11. Lukač Bulatović, M. (2014). Ekonomska efikasnost proizvodnje iprerade voća. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetNovi Sad.

12. Adžić, S., Pejanović, R., Birovljev, J., Borozan, Đ., Stojić, D.,Davidović, M. (2014). Performanse i razvojne mogućnosti agrarneindustrije u AP Vojvodini. Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomskifakultet u Subotici, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

13. Pejanović, R. (2014). Ogledi iz metodologije društveno-ekonomskihistraživanja. Novi Sad: Akademska knjiga.

14. Popović-Vranješ, A., Trivunović, S., Janković, D., Boboš, S., Pajić,M., Jajić, I., Ivković, M., Pihler, I., Pejanović, R., Vlahović, B. (2014).Proizvodnja, prerada i plasman mleka i autohtonih mlečnihproizvoda u AP Vojvodini. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivrednifakultet Novi Sad.

15. Pejanović, R., Njegovan, Z., Maksimović, G. (2013). Ekonomikapoljoprivrede, agrarna politika i ruralni razvoj. Novi Sad: Društvoagrarnih ekonomista Balkana.

16. Vlahović, B., Puškarić, A., (2013): Organska poljoprivreda – šansa zaagrobiznis. Grad Novi Sad, Gradska uprava za privredu, Novi

Sad.

17. Marković, T. (2013). Vremenski derivati i upravljanje rizikom upoljoprivredi. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet NoviSad.

18. Bogdanov, N. and D. Janković (2013). Territorial capital of ruralareas: an example of analysis of the potential for rural tourismdevelopment in Serbia. Chapter in Škorić, D, Tomić, D. and Vesna,Popović (Ed.). AGRI-FOOD SECTOR IN SERBIA STATE ANDCHALLENGES. Serbian Association of Agricultural Economics andSerbian Academy of Sciences and Arts. Belgrade.

19. Vlahović, B., Puškarić, A.,(2013). Foreign trade exchange of agro-industrial products of Serbia. Chapter in Škorić, D, Tomić, D. andVesna, Popović (Ed.). AGRI-FOOD SECTOR IN SERBIA STATEAND CHALLENGES. Serbian Association of AgriculturalEconomics and Serbian Academy of Sciences and Arts. Belgrade.

20. Pejanović, R. (2013). Ogledi iz agrarne i ruralne ekonomije.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

AGROEKONOMIKA4677

94

21. Pejanović, R., Njegovan, Z., Makrimović, G. (2013). Ekonomikapoljoprivrede, agrarna politika i ruralni razvoj. Beograd: Društvoagrarnih ekonomista Balkana.

22. Pejanović, R., Adžić, Sofija, Gavrić, Gordana (2013).Entrepreneurship education and reindustrialization – Case ofSerbia. Poglavlje u monografiji „Entreprenurship, Finance andEducation in the Digital Age, Lambert Academic Publishing,Germany.

23. Pejanović, R. (2013). Gorštaci i Vojvodina: O kulturnom identitetuvojvođanskih kolonista iz durmitorskog kraja. Novi Sad: Akademskaknjiga.

24. Vlahović, B., Samardžija, P., (2012.). Marketing vina Vojvodine.Vlada Vojvodine: Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo i Fond za promociju izvoza poljoprivre-dnih proizvoda. Novi Sad.

25. Vukoje, V., Zoranović, T. (2012). Računovodstvo poljoprivrednihgazdinstava- priručnik za korišćenje metodologije i softvera.Pećinci: Edukativni centar DISCIPULUS.

26. Glavaš – Trbić, D. (2012). Klasteri u funkciji ruralnog razvoja.Zadužbina Andrejević, Beograd.

27. Milojević, I., Pejanović, R. (2012). Economic aspects of carbonemission. Chapter for the book „Sustainable Technologies, Policiesand Constraints in the Green Economy“. IGI Global USA.

28. Cvijanović, D., Mihailović, B., Pejanović, R. (2012). Poslovna etikai komuniciranje. Beograd: Institut za ekonomiku poljoprivrede.

29. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011). Principi ekonomije i agrarnapolitika. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

30. Pejanović, R. (2011). Ekonomika, menadžment i organizacija.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

31. Veselinović, J. (2011). Ugovori i sredstva plaćanja u turizmu.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

32. Novakov, M. (2011) . Porodični i društveni položaj majke u selu.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

33. Pejanović, R., Tomaš, Mirela, Njegovan, Z. (2011). Agribusiness ofAP Vojvodina in the transition process and the economic crisis.Poglavlje u monografiji “Agriculture in the light of the global economiccrisis”. Univerzitet Crne Gore, Biotehnički fakultet, Podgorica.

AGROEKONOMIKA4677

95

34. Pejanović, R., Radović G., Njegovan, Z. (2011). Agricultural policyin the Republic of Serbia in the period of transition from the aspectof funding agrar. Poglavlje u monografiji “Agriculture in the light ofthe global economic crisis”. Univerzitet Crne Gore, Biotehničkifakultet, Podgorica.

35. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2011). Ruralni razvoj i lokalniekonomski razvoj AP Vojvodine. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

36. Novković, N., Mutavdžić, Beba (2011). COMPETITIVENESS OFVOJVODINA’S AGRICULTURE. Agriculture in the Light of theGlobal Economic Crisis. University of Montenegro, BiotechnicalFaculty, Podgorica.

37. Tomaš, M. (2011). Organska proizvodnja i sertifikacija. Beograd:Zadužbina Andrejević.

38. Bošnjak, D., Rodić, V. (2010). Oranice u Srbiji – kapaciteti,razmeštaj, način korišćenja. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

39. Kosanović, N., Pejanović, R. (2010). Konkurentnost i kvalitet hrane.Beograd: Institut za primenu nauke u poljoprivredi.

40. Zekić, V., Tica, N. (2010). Ekonomska opravdanost korišćenjažetvenih ostataka kao izvora energije. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

41. Petrović, Ž. i D. Janković (2010). Poljoprivredno savetodavstvoSrbije – stanje, problemi i mogućnosti reformi. Univerzitet u NovomSadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

42. Miladinović, M. (2010). Stari u selu – ruralnosociološko istraživanjeu selima Srednjeg Banata. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

43. Novkovic N. (2010). Possible ways of agriculture development inthe Republic of Serbia. Chapter in „Agriculture in the process ofadjustment to the Common Agricultural Policy“. Faculty ofAgricultural Sciences, University Kiril&Metodius, Skopje.

44. Novković, N., Mutavdžić, B. (2010). The role of macro-management inincreasing the competitiveness of Serban agribusiness. Chapter IV in„Agriculture in late transition – experience of Serbia“. Belgrade: DAES.

45. Gligorov V., Kovačević M., Josifidis K., Paunović B., Beljić P.,Kovačević A., Đurđev B., Novković N., Ivanić V., Vučković S.,

AGROEKONOMIKA4677

96

Popović D., Lepotić-Kovačević B., Medović V., Knežević I., Sokić, M., Milojević T. (2010). Konkurentnost privrede Vojvodine. Novi Sad: CESS.

46. Sredojević, Z., Milić, D., Dimitrijević, B. (2010). The impact of qualitycosts on business strategy of agricultural enterprises. Chapter in“Agriculture in the process of adjustment to the common agriculturepolicy”. Faculty of Agricultural Sciences and Food, Skopje.

47. Čikić, J., Petrović, Ž. (2010). Organska proizvodnja i poljoprivrednagazdinstva Srbije – ruralnosociološka analiza. Univerzitet u NovomSadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

48. Njegovan, Z., Filipović, M., Pejanović, R. (2009). Privredni sistem,politika i razvoj. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetNovi Sad.

49. Njegovan, Z., Pejanović, R. (2009). Ruralna regionalizacija APVojvodine. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet NoviSad.

50. Pejanović, R., Njegovan, Z. (2009). Preduzetništvo i(agro)ekonomija. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetNovi Sad.

51. Milić D., Bulatović Kalanović B., Trmčić Snežana(2009).Menadžment proizvodnje voća i grožđa. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

52. Đurđev, B., Kovačević, T., Paunović, B., Novković, N., Nađ, I.,Romelić, J., Vukasanović, G. (2009). Strateški plan razvoja OpštineTemerin 2010-2015. Novi Sad: CESS.

53. Novković, N., Paunović,B., Romelić, J., Nađ, I., Đurđev, B.,Vukasanović, G. (2009): Strateški plan razvoja Opštine Šid 2010-2015. Novi Sad: CESS.

54. Novković, N., Paunović,B., Romelić, J., Nađ, I., Đurđev, B.,Vukasanović G. (2009): Strateški plan razvoja Opštine Nova Crnja2010-2015. Novi Sad: CESS.

55. Stanković, Fuada, Škorić M., Novković N., Nagу I., Kicošev S.,Crevar V. (2008). Društveno-ekonomski razvojni plan Potisja. NoviSad: CESS i Pokrajinski sekretarijat za privatizaciju, preduzetništvoi MSP.

56. Hoffmann, V., Bentaya, G. M. i D. Janković (2008). Poljoprivrednosavetodavstvo: definicija, finansiranje i organizacija. Poglavlje u

AGROEKONOMIKA4677

97

57. Đurđev, B., Ivkov Anđelija, Novković, N., Romelić, J., Nađ, I.,Vuksanović G., Bošnjak, S. (2008). Strategija održivog razvojaopštine Žitište (2008-2013). Novi Sad: CESS.

58. Qaim, M., Vlahović, B., Zarić, V.,(2008.). Međunarodna trgovina po-ljoprivrednim i prehrambenim proizvodima – teorija i politika.Poglavlje u monografiji „Poljoprivreda Zapadnog Balkana ievropske integracije“. Fakultet za zemljodelski nauki i hrana,Skopje.

59. Petrović, Ž. (urednik) (2007). Sistem informacija u poljoprivrednomsavetodavstvu Vojvodine. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivrednifakultet Novi Sad.

60. Petrović, Ž., Janković, D. (2007). Zadaci i funkcije poljoprivrednogsavetodavstva. Poglavlje u monografiji Sistem informacija upoljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Univerzitet u NovomSadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

61. Petrović, Ž., Čikić, J., Janković, D. (2007). Metodološki okviri zaprikupljanje informacija o poljoprivrednim gazdinstvima. Poglavlje umonografiji Sistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvuVojvodine. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet NoviSad.

62. Čikić, J., Janković, D., Petrović, Ž. (2007). Tipologija savetodavnograda. Poglavlje u monografiji Sistem informacija u poljoprivrednomsavetodavstvu Vojvodine. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivrednifakultet Novi Sad.

63. Petrović, Ž., Čikić, J., Koči, I., Janković, D., Miladinović, M. (2007).Registrovanje informacija i Kartona odabranog gazdinstva u sisteminformacija u poljoprivrednom savetodavstvo. Poglavlje u monografijiSistem informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

64. Janković, D., Petrović, Ž. (2007). Monitoring i evaluacija upoljoprivrednom savetodavstvu. Poglavlje u monografiji Sisteminformacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Univerzitetu Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

65. Vukoje, V., Koči, I. (2007). Proizvodno-ekonomski pokazatelji napoljoprivrednim gazdinstvima. Poglavlje u monografiji Sistem

“Poljoprivreda Zapadnog Balkana i Evropske Integracije“. Skopje: Fakultet za zemjodelski nauki i hrana.

AGROEKONOMIKA4677

98

informacija u poljoprivrednom savetodavstvu Vojvodine. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

66. Pejanović, R., Njegovan, Z., Tica, N. (2007). Tranzicija – ruralnirazvoj i agrarna politika. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivrednifakultet Novi Sad; Ekonomski institut Beograd.

67. Vlahović, B., A. Puškarić, V. Radojević (2007): Istraživanje tržištaprehrambenih proizvoda, monografija, Poljoprivredni fakultet.

68. Vlahović, B. (2007.): Strategija razvoja poljoprivrede i sela AP Vo-jvodine, poglavlje u monografiji, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

69. Đorić D., Jevremović Vesna, Mališić J., Nikolić-Đorić Emilija (2007).Atlas raspodela. Građevinski fakultet, Beograd.

4.3 Praktikumi 1. Vukoje, V., (2017). Računovodstvo poljoprivrednih preduzeća.

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

2. Zoranović, T. (2016). Primenjena informatika. Univerzitet u NovomSadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

3. Đurić, K. (2015). Ekonomika poljoprivrede - praktikum. Univerzitetu Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

4. Vukoje, V., (2011). Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

5. Novkovic, N., Rodic, V., Vukelic, N. (2008). Linearno programiranje– primeri i zadaci, praktikum. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

6. Nikolić-Đorić Emilija, Čobanović Katarina (2008). Rešeni primeri izadaci za vežbu iz statističkih metoda. Univerzitet u Novom Sadu,Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

7. Bošnjak Danica (2007). Organizacija ratarske proizvodnje.Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

AGROEKONOMIKA4677

99

AGROEKONOMIKA4677

2007. godina: Proslava jubileja Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

2012. godina: Proslava jubileja Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

100

AGROEKONOMIKA4677

2014. godina: deo kolektiva Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

16.06.2017: Prvi doktor nauka Doktorskih studija Agroekonomije, kandidat: Christoph HusemannKOMISIJA: prof. dr Nebojša Novković, mentor, prof. dr Slobodan Ceranić, predsednik komisije, prof.dr Tihomir Zoranović, član

101

5 Studenti koji su stekli zvanja na Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

5.1 Diplomirani studenti Departmana u periodu 1977-2017.

1980/81. 1. Kaplanović Mirko

1981/82. 1. Novković Nebojša2. Ivković Milica3. Jovanović Aleksandar4. Bokinac Milana5. Gašpar Zorka6. Milenković Dragiša7. Pavlović Olga8. Tanasković Zoran9. Crnogorac Đuka10. Narančić Zorica11. Rašić Živko12. Bođa Maja

1982/83. 1. Janjić Milutin2. Cvejić Dragica3. Ignjatović Draga4. Wudineh Demeke5. Cucanić Pera6. Stojšić Milivoj7. Rakić Dragana8. Đaković Mirjana9. Nedeljković Ružica10. Kečić Zorica11. Butulija Dušan12. Aleksić Ljubiša13. Ndeko Kanga Afonso14. Krstić Ljutica15. Martinšić Željko16. Tekabe Haile Bruk17. Onešćuk Nenad

AGROEKONOMIKA4677

godine

102

18. Malbaški Ivan19. Randić Zoran20. Kolarski Era21. Bačvanski Jelkica22. Periz Zora23. Stepanović Jelica24. Novaković Nevenka25. Krezić Ljiljana26. Perić Snežana27. Suša Predrag28. Borovnjak Boško29. Halbvajs Karolj30. Radošević Moravka31. Todić Milenko32. Miloradov Đorđe33. Nreković Nikola

1983/84. 1. Kozomora Risto2. Vlahović Branislav3. Protić Dragan4. Kolbas Dražen5. Jocić Ilija6. Savatić Milenko8. Kurjački Arsen9. Banić Branka10. Orčik Andraš11. Bojović Natalija12. Zhou Gao Che13. Milosavljev Ivan14. Lukić Tomislav15. Grujin Dragan16. Aralica Borislav17. Selenić Nadežda18. Kulić Velka19. Januško Judit20. Mutić Slaviša

1984/85. 1. Falc Marija2. Barać Jadranka3. Đurić Slavko4. Šeik Petar

AGROEKONOMIKA4677

103

5. Stijepić Drago6. Varga Magdolna7. Kontić Stojanka8. Ačai Marta9. Cece Zogbelemou10. Patrice Lova11. Vučković Ranko12. Cece Kroghomou13. Tiljak Nenad14. Klašnja Radmila15. Stefanović Vesna16. Rožić Nada17. Zavišin Mirjana18. Ćosović Janko

1985/86. 1. Mićić Gordana2. Škundrić Anđelka3. Anđelković Nenad4. Trišić Mićo5. Pantelić Đorđe6. Balać Nada7. Mihi Ištvan8. Tomić Miodrag9. Dragović Gordana10. Savanović Milorad11. Subotić Biljana12. Bugarin Dejana13. Beglerbegović Zlatko14. Jakubec Robert15. Novković Luka16. Suvčarov Radiša17. Nikolić Miloš18. Vujackov Slavka19. Breu Ranče20. Ilić Pera21. Prokić Goran22. Mijailović Vera23. Ćebić-Margušić Natalija24. Bakoš Ljubiša25. Mandić Zlatica26. Mirkov Zoran27. Kuzmanović Petra

AGROEKONOMIKA4677

104

28. Mičić Vukica29. Savanov Dragojla30. Tomić Vojin31. Zaviša Dragoljub32. Madžgalj Slobodan33. Kamber Fikret34. Lazić Jovanka35. Špirić Dragica36. Svitić Zoran37. Stepanov Aleksandra38. Nađ Gabor39. Mihajlović Olivera40. Kovačević Zorica41. Lujić Joka42. Andrijašević Nebojša43. Perić Dragoslav44. Radić Milica45. Tiljak Zvezdana46. Jarić Manda47. Igić Rajka48. Čief Jaroslava49. Gigić Branislav50. Rodić Smilja

1986/87. 1. Krnajac Đorđe2. Crvenković Verica3. Savin Berislav4. Raković Ružica5. Tica Nedeljko6. Novak Dragica7. Musa Cena8. Simonović Siniša9. Šimak Ondrej10. Vučković Snežana11. Zakić Milan12. Kostić Biljana13. Jovanović Dragiša14. Bajšev Dragomir15. Jeftić Milorad16. Pavlović Ivica17. Maričić Mirjana18. Mikić Gordana

AGROEKONOMIKA4677

105

19. Rodić Radovan20. Baukov Miroslav21. Božin Ljiljana22. Momčilović Ljiljana23. Marković Nikola24. Kuzmanović Milan25. Ristanović Milutin26. Koković Gordana27. Matošević Anka28. Horvat Margit29. Rackov Srđan30. Novaković Momčilo31. Milak Milanka

1987/88. 1. Špehar Stjepan2. Mihajlović Milica3. Ilig Drago4. Popović Ljiljana5. Kišmarton Oto6. Đurić Aleksa7. Tot Bela8. Vasiljević Višeslav9. Živankić Olga10. Mrkšić Dragana11. Ljubičić Srđan12. Ristić Milan13. Vinokić Ranka14. Popović Radovan15. Zorić Snežana16. Stefanović Nada17. Radulović Zoran18. Klincov Milinko19. Zagorac Milenko20. Doroghazi Nevenka21. Papić Borka22. Jurić Nada23. Okulić Radovan24. Buzejka Svetlana25. Marković Gordana26. Janjić Gordana27. Klajn Nevenka28. Mačković Daniel

AGROEKONOMIKA4677

106

29. Sekereš Igor30. Savić Snežana31. Gojković Ružica32. Pejin Radovan

1988/89. 1. Chala Yai Fury2. Perić Jelica3. Kojić Jasmina4. Mašić Milenko5. Marković Marina6. Zečević Slađana7. Radulović Branislav8. Tomić Vesna9. Glamočak Duško10. Eshetu Mulugeta11. Tomić Borislav12. Kručec Danica13. Tschayu Demeke14. Carls Ivana Charmichael15. Radulović Mladen16. Marković Slavica17. Vladaja Ljiljana18. Žarak Milenko19. Vukadinović Milena20. Ristić Davor21. Bratić Olivera22. Čenejac Ljiljana23. Durguti Zenel24. Petković Gordana25. Vranjković Milka

1989/90. 1. Badanjac Jelica2. Đorđević Srđan3. Jojkić Predrag4. Zrnić Marinko5. Mitrović Dubravka6. Ubiparip Nada7. Brkić Nemanja8. Pešić Ljubinko9. Majtan Miroslav10. Vlaisavljević Biljana

AGROEKONOMIKA4677

107

11. Basarić Ljiljana12. Pantić Jelica13. Mrkobrad Svetlana14. Subašić Miroslav15. Assefa Abraha Kebeden16. Salapura Radmila17. Mezić Mato18. Radić Tatjana19. Sladoja Danica20. Jurić Siniša21. Maksić Svetlana22. Kerkez Anka23. Žarić Radovan24. Pil Željko25. Žikić Dejan26. Đmura Vesna27. Glušac Milica

1990/91. 1. Đurišić Ljiljana2. Kekezović Oskar3. Štulić Gordana4. Ivanić Sretko5. Papić Biljana6. Batić Miloš7. Srdić Tanja8. Vukadinović Slavoljub9. Davidović Stevan10. Tica Lazar11. Hlađik Mirela12. Serda Mate13. Vujadinov Đura14. Rusov Dragan15. Petrović Jelena16. Svirac Anđelka17. Krajnov Goran18. Grubačić Ružica19. Žirovnik Ivana20. Raković Duško21. Marcikić Miroslav22. Roganović Marija23. Gutović Snežana24. Dozet Radmila

AGROEKONOMIKA4677

108

25. Lovrić Stojanka26. Miličić Era27. Andrić Dragan28. Petrović Milena29. Kušić Jasminka30. Zoranović Tihomir

1991/92. 1. Nagulov Branislav2. Ivkov Gordana3. Jovanović Branka4. Mitrović Radmila5. Vukoje Nataša

1992/93. 1. Popović Snežana2. Il Sandra3. Davidović Goran4. Stojanović Nenad5. Leković Olivera6. Tomić Vlastimir7. Gavrančić Dragana8. Sabo Igor9. Dragičević Biljana10. Vukoje Veljko11. Radoš Marijan

1993/94. 1. Topić Mladen2. Gagić Slobodan3. Mutavdžić Beba4. Umićević Biljana5. Čuturilo Slobodan6. Oparnica Milena7. Štrbac Nenad8. Petruc Gordana

1994/95. 1. Medić Ljubica2. Ilić Gordana3. Đukić Borislav4. Glišović Jasmina5. Savić Mirjana

AGROEKONOMIKA4677

109

6. Popović Radmila7. Vasić Nada8. Jandrić Slavica9. Solarević Duško10. Mitrić Mira11. Ćetković Svetlana12. Mačković Suzana13. Marković Tatjana14. Šmitran Ratka15. Glavanović Marko16. Polojac Slobodan17. Ćorović Žarko18. Terzić Radovan19. Đorđević Slavica20. Bojković Branislava

1995/96. 1. Đukanović Slobodan2. Pejić Vesna3. Kovljen Snežana4. Janjatović Zoran5. Nikolić Goran6. Bakić Ljiljana7. Pilipović Đuro8. Kekić Gordana9. Radosavljević Zoran10. Baroš Nikola11. Đurđev Aleksandra12. Rakočević Ružica13. Petrović Milovan14. Delić Rajko15. Čejtej Marija16. Šešlija Miloš17. Šumar Nikola18. Godina Milko19. Momić Gojko20. Doroškov Lazar

1996/97. Radović Dijana Tatomir Jadranka Nikolić Slavica Šumar Olivera

AGROEKONOMIKA4677

1.2.3.4.

110

Stojaković Vesna Puljić Slavica Stojanović Dejan Lovrić Slavica Arbutina Aleksandar Matić Gordana Maričić Danijela Zekić Vladislav Erak Dejan Španović Branka

1997/98. 1. Gnjatović Mirjana2. Tokarek Petar3. Popović Snežana4. Mladenović Ljiljana5. Đurđevački Vladimir6. Tomašević Dejan7. Vasiljević Aleksandar8. Zekić Stanislav9. Zagorac Marinela10. Sremčević Vesna

1998/99. 1. Novaković Branka2. Lukač Mirjana3. Koviljac Jelena4. Beronja Dragan5. Pešić Nebojša6. Nadbantić Biljana7. Balandžić Slavica8. Prodanović Daliborka

1999/2000. 1. Brenesel Marjana2. Begojev Đorđe3. Pokrajac Milan4. Novković Branka5. Samardžić Darinka6. Stanišić Marilyn7. Čeperković Zorica8. Mirković Đorđe9. Milojević Zoran

AGROEKONOMIKA4677

5.6.7.8.9.10.11.12.13.14.

111

10. Savin Iva11. Ivetić Sandra12. Pribić Milan13. Samardžija Gordana14. Blažić Rajko15. Malić Branka

2000/2001. 1. Drmanić Ratomirka2. Marković Vesna3. Trkulja Bogdan4. Malbaša Tatjana5. Budurin Ivana6. Simić Sanja7. Jelić Nataša8. Marković Katarina9. Majstorović Malenko10. Kozomora Radmila11. Štrbac Olivera12. Komnenić Lidija13. Manojlović Emilija14. Semenović Zoran15. Čobanov Pavle16. Pavlović Vladimir17. Gruber Zdenko18. Ikrašev Gordana19. Prodanović Radivoj20. Bugarski Nataša21. Jovanović Dragana22. Čobanov Dejan

2001/2002. 1. Gojić Anđelina2. Ličina Vera3. Stepanov Vladimir4. Zeljković Svjetlana5. Rajačić Saša6. Đukić Svetlana7. Bošković Vojislav8. Matić Gordana9. Petrović Predrag10. Vukosav Jovo11. Ristivojević Zoran

AGROEKONOMIKA4677

112

12. Popović Goran13. Šebez Jovanka14. Sorajić Dejan15. Jeličić Dragan16. Kevrešan Branko17. Marković Todor18. Kljajić Borislav19. Bajić Radmila20. Janković Maja21. Milutinović Dragana22. Radaković Darko23. Nikšić Marijana24. Pejović Gordana25. Soro Vladislava26. Brkljač Tanja27. Nikolić Danijela28. Španić Siniša29. Ajdžanović Aleksa30. Lekić Slaven31. Jovanović Lidija32. Zelić Damir

2002/2003. 1. Brcan Srđan2. Turika Marin3. Simić Nataša4. Radojević Vuk5. Radunović Nenad6. Bođo Akoš7. Vidić Jelena8. Vulić Miodrag9. Martić Jelena10. Bratić Siniša11. Azaševac Ivana12. Supić Nataša13. Kopčok Svetlana14. Smolović Danijela15. Popović Milena16. Jaš Violeta17. Stojanović Verica18. Jelenić Zorica19. Uzelac Tanja20. Knežević Danijela

AGROEKONOMIKA4677

113

21. Kovačević Milica22. Đurić Željko23. Inđić Jasmina24. Vuleta Aleksandra25. Regodić Dragana26. Milić Dragan27. Živković Olivera

2003/2004. 1. Ačanski Jelena2. Ožvat Željko3. Ristić Nataša4. Marjan Duška5. Popović Đorđije6. Guberinić Sanja7. Despić Ljilja8. Sogić Sandra9. Plavšić Aleksandra10. Carić Danijela11. Mišković Emil12. Ćulibrk Gordana13. Pavlović Mladen14. Bajčetić Jovanka15. Živković Ivana16. Stojičić Stanislava17. Vrčinac Marija18. Takač Nataša19. Babić Svetlana20. Svitlica Zorka21. Panin Biljana22. Žižić Marija23. Stokin Miroslav24. Stojanović Jasmina25. Sorajić Dejana26. Živković Maja

2004/2005. 1. Stakić Jovan2. Nikšić Neda3. Savić Dragana4. Pantović Vladimir5. Vukmirović Oliver6. Knežević Željko

AGROEKONOMIKA4677

114

7. Vesić Mirjana8. Kiš Ferenc9. Đukić Tamara10. Radojević Milorad11. Skoknić Maja12. Pavlica Verica13. Čemerlić Milan14. Grozdanić Nataša15. Bošković Olivera16. Lavrnja Jasna17. Belić Jelena18. Stepanović Jelena19. Miljević Slađana20. Knežević Mirjana21. Ignjatović Rajko22. Ćulibrk Dragan23. Vujin Predrag24. Gergelj Boris25. Simeunović Rada26. Renovica Marko27. Mihajlov Vladimir28. Maletić Darko29. Marković Miroslav30. Stankić Dragana

2005/2006. 1. Damjanović Nataša2. Srećkov Vladimir3. Laušević Sandra4. Blagovčanin Željana5. Bajkin Ivana6. Gajić Mirjana7. Golušin Vladimir8. Kuzmanov Slavko9. Lončar Stevan10. Broćeta Marija11. Jovanović Gordana12. Radovanov Dragica13. Moldovanov Slavica14. Kelić Srđan15. Katić Milka16. Popović Aleksandra17. Vukmirović Tatjana

AGROEKONOMIKA4677

115

18. Kolarov Marija19. Pauljev Sandra20. Nikolić Dragica21. Kršić Adrijana22. Frol Boban23. Kostadinović Tihana24. Marković Igor25. Števkov Zorica26. Martinović Dragana27. Boškić Dalibor28. Kovačević Milorad29. Kočić Svetlana30. Stojkov Živojin31. Vidrić Jelena32. Babić Dragica33. Medić Goran34. Gerić Svetozar35. Rošulj Aleksandra36. Milašinović Žarko37. Maletin Vojin38. Nedeljković Miroslav39. Žagar Zvezdana40. Marjanović Snežana41. Rudić Borislav42. Pavlović Rea43. Prešić Snežana44. Trkulja Uglješa

2006/2007. 1. Malbaški Milan2. Prodanić Srđan3. Stokuća Jasmina4. Marković Marina5. Andrić Nataša6. Bajić Dragica7. Jović Nataša8. Tomašević Dijana9. Marjanović Strahinja10. Olćan Biljana11. Milošev Dragana12. Marković Vesna13. Grabić Marko14. Delibašić Ivana

AGROEKONOMIKA4677

116

15. Vulović Bojan16. Petrašek Bojana17. Prodanović Branislav18. Grujić Jelena19. Dragić Mile20. Antić Goran21. Kokai Kornelija22. Malbaša Dragan23. Vujičić Nikola24. Sabo Dalibor25. Guljaš Igor26. Lučić Marko27. Drobac Saša28. Delić Milan29. Rudić Đorđe30. Stevanović Maja31. Stanojev Ivan32. Ivanišević Milkica33. Banić Jasmina34. Stanojev Dragana35. Mileusnić Bojana36. Vranić Marko37. Vujaković Mirko

2007/2008. 1. Đonović Maja2. Jurišin Branislav3. Letajev Igor4. Jokić Dejan5. Stokrp Dušan6. Budurin Boris7. Sačić Miloš8. Stankov Nataša9. Manojlović Bojan10. Panić Srboljub11. Pudar Milorad12. Nastić Maja13. Štrbac Biljana14. Mišić Staša15. Širadović Veljko16. Jankov Mirjana17. Babić Stanislav18. Dobrenov Ivan

AGROEKONOMIKA4677

117

19. Kostić Stojan20. Tomašević Branka21. Crnobarac Živko22. Stojić Vladimir23. Grujić Ivana24. Marčok Vierka25. Radosavčev Dragica26. Vajagić Milica27. Jeličin Tatjana28. Ružić Slavica29. Mijić Milomirka30. Vojičić Julija31. Medić Slađana32. Janković Igor33. Vidarić Jovana34. Stojanov Milica35. Aleksić Ivana36. Nemeth Katalin37. Pavlovski Jadranka38. Kamenarski Nina39. Popović Zoran40. Keco Jelena41. Kojović Nemanja42. Demko-Rihter Goran43. Glavaš-Trbić Danica

2008/2009. 1. Milošević Slobodan2. Čudomirović Vojislav3. Vrčinac Branka4. Ćirić Stefanija5. Jovanovski Nataša6. Tomaš Mirela7. Cvetković Miloš8. Nenadić Marko9. Stojšić Tijana10. Šabli Igor11. Pribojan Dejan12. Vešligaj Ivana13. Stamatović Ivan14. Popović Dragana15. Milenković Aleksandar16. Banović Mrđan

AGROEKONOMIKA4677

118

17. Đurđić Svetlana18. Klašnja Biljana19. Živković Mirko20. Karan Milan21. Cuparić Aleksandra22. Denda Vladimir23. Zlatanov Srđan24. Tepić Sonja25. Blagojević Zorica26. Dopuđa Jovan27. Todorović Danijela28. Radojčić Vladimir29. Vučićević Jelena30. Begojević Stevan31. Zrakić Aleksandar32. Nešković Miodrag33. Dragičević Darja34. Sremac Vladimir35. Cerović Milica36. Petković Mladen37. Konjović Ivana38. Lujić Jelena39. Barac Tanja40. Glišović Ana41. Gnjatić Gordana42. Zec Biljana43. Bandin Marija44. Malešev Marija45. Sabov Mirjana46. Fabri Angela47. Banjanin Bojana48. Grujović Ivana49. Rakas Siniša50. Vitas Kristina51. Dragnić Dragoslav52. Grba Mirko53. Lekić Zoran54. Jocović Gorčin55. Grbović Dragana56. Zeljković Vladimir57. Papić Ivan58. Gavrilović Darko59. Perić Gordana

AGROEKONOMIKA4677

119

60. Matković Jovanka61. Čelar Marija62. Jerinić Predrag63. Bojičić Janko64. Nikolić Mirjana65. Mirković Siniša66. Teodinov Danilo67. Popov Sandra68. Cvetković Ksenija69. Miladinov Jasmina70. Radojičić Nebojša71. Bjegović Ivan72. Popov Milana73. Grujić Jelena

2009/2010. 1. Marinković Nikica2. Jović Milana3. Jović Miroslava4. Dovičin Ljudmila5. Jagodić Strahinja6. Prošić Vesna7. Zirojević Ljubiša8. Bašić Đuro9. Jocić Jasmina10. Kopilović Nikola11. Vuletić Vladimir12. Obradović Dragana13. Ćulum Momčilo14. Rusmirović Biljana15. Ačanski Teodora16. Poznić Branislav17. Kojić Milivoj18. Pavkov Nikola19. Ninković Ana20. Ristić Nenad21. Đurđević Sanja22. Knežević Slavica23. Počuča Milica24. Milinić Vladimir25. Omaljev Igor26. Šućur Svetlana27. Nenadić Biljana

AGROEKONOMIKA4677

120

28. Vukosavljević Tihomir29. Ćulum Dragana30. Mihaljčić Sanja31. Đurđević Aleksandra32. Zarubica Nikola33. Jovišević Sandra34. Radulović Maja35. Slavujević Dragica36. Jakovljević Natalija37. Simić Danijela38. Jakšić Slobodanka39. Kolundžija Milan40. Lukić Jelena41. Ljubičić Jelena42. Đuričić Svetlana

2010/2011. 1. Draginčić Jovana2. Plavšić Mirjana3. Lavrnić Jelena4. Isak Miloš5. Jovanić Nebojša6. Kepić Zorica7. Jelečik Emanuela8. Vlaović Miroslav9. Ćeran Branislava10. Andrijašević Radovan11. Stanković Slađana12. Protić Vladimir13. Vlaović Nikola14. Slijepčević Marko15. Zubac Branko16. Đuranović Zorana17. Zavišić Nataša18. Perišić Zoran19. Linjak Duško20. Farbaš Endre21. Džever Aleksandar22. Ivković Mirka23. Ibraković Mirza24. Pišak Radmila25. Stojaković Dragana26. Marinkov Jovana

AGROEKONOMIKA4677

121

27. Gavarić Branislav28. Kostić Ivana29. Gnjidić Biljana30. Nedeljković Vladan31. Milinkov Magda32. Sekulić Nevenka33. Joksimović Miljan34. Bulatović Vojislav35. Knežević Nataša36. Rajić Petar37. Vasić Bojan38. Ninić Aleksandar39. Radaković Dragana40. Mlinar Danka41. Jankov Vesna42. Bošnjak Biljana43. Zorić Aleksandra44. Šoć Nemanja45. Kozić Miljana46. Šašić Milan47. Kalkan Danko48. Mijić Jelena49. Vlaški Sonja

2011/2012. 1. Grujić Vladimir2. Vulinović Radovan3. Dajović Maja4. Jakovljev Tijana5. Vujackov Danijela6. Ignjatić Milena7. Stefanov Milan8. Vukanac Jelena9. Milinkov Marina10. Stankov Srđan11. Gačević Ivan12. Kovačević Ivana13. Vukićević Danilo14. Tešić Miodrag15. Živanović Jovica16. Dragić Darko17. Đurić Jelena18. Pavlović Milana

AGROEKONOMIKA4677

122

19. Kružević Dunja20. Pajić Nemanja21. Karapandžin Jelena22. Lazić Bojana23. Gvozdenović Jelena24. Sarić Milica25. Crnojević Milica26. Draganić Miljan27. Mrkšić Jelena28. Bajac Emilija29. Tubić Milan30. Tomić Nada31. Bugarski Jovan32. Carević Mihajlo33. Mijić Jelena34. Jokić Ivan35. Dudarin Rada36. Todorović Jelena37. Petrović Dragana

2012/2013. 1. Draganović Ilija2. Vojvodić Bojan3. Dozet Darko4. Malbaša Bojan5. Petrović Mladen6. Gagić Jelena7. Petković Nemanja8. Prnjat Biljana9. Kontić Radovan10. Novaković Nebojša11. Latinović Marija12. Šili Danijela13. Dorča Alena14. Panić Rade15. Šarčev Dušan16. Princip Marko17. Petrušić Ana18. Novaković Vesna19. Kulačin Slađana20. Tomić Nataša21. Popović Branislava22. Momčilović Milan

AGROEKONOMIKA4677

123

23. Dešić Jovana24. Lenhart Ana25. Lepki Dejan26. Petrić Jasmina27. Kolarski Dragan28. Kojadinović Danijela29. Sivčev Tomislav30. Lazić Milana31. Drača Vanja32. Perišić Marko33. Spevak Jaroslav34. Milić Jelena35. Kokot Željko

2013/2014. 1. Princip Jovana2. Zeremski Dejana3. Preradović Miloš4. Babić Radovan5. Golub Jelena6. Raičković Jovana7. Bojanić Nemanja8. Bubanja Dragomir9. Đuričin Tamara10. Nikolić Vladimir11. Nikolić Zorica12. Manojlović Branislav13. Rodić Filip14. Šešlija Velibor15. Miletić Branimir16. Krznarić Vesna17. Stajić Borislav18. Atanackov Slobodan19. Budimlija Maja20. Šaravanja Ante21. Antolović Boris22. Čordaš Feđa23. Ančevski Maja24. Bajić Aleksandar25. Mirković Slobodan26. Rudić Siniša27. Uzelac Aljoša28. Trnić Milica

AGROEKONOMIKA4677

124

29. Vučičević Vesna30. Stojanović Sanja31. Rokvić Selena32. Aničić Ljubica33. Vujaković Jovana34. Bogojevac Olga35. Novaković Tihomir36. Panić Jelena37. Arambašić Emanuela38. Škornički Nenad39. Abramović Milana40. Savić Strahinja41. Tadin Lenka42. Gluvaković Jelena43. Martić Stefan44. Damjanović Slavica45. Kozomora Lara46. Stojković Đorđe47. Pantelić Miloš

2014/2015. 1. Kovačević Marija2. Anđelković Zoran3. Pupovac Mile4. Vuksanović Vladimir5. Zubović Marijana6. Kokić Aleksandar7. Jurišin Aleksandar8. Milinković Jelena9. Adamović Milana10. Dragosavac Milica11. Aleksić Andrijana12. Miodanić Nataša13. Berić Branislav14. Tubić Ivan15. Trninić Jovana16. Matković Veljko17. Lužaić Sanja18. Ostojić Tanja19. Ostojić Tihana20. Rajić Dragana21. Živković Snježana22. Stevanov Katarina

AGROEKONOMIKA4677

125

2015/2016. 1. Teofilović Maja2. Milanović Aleksandar3. Čolović Snežana4. Abadžin Anđelka5. Džunić Petar6. Mihailović Nemanja7. Radujkov Svetlana8. Miloščin Marija9. Pećerić Tihomir10. Ćurčić Milan11. Pačariz Nikola12. Jovanović Nina13. Vrcelj Gordana14. Karakaš Aleksandra15. Milić Daliborka16. Melentić Đorđe17. Užar Dubravka18. Živanov Ivica19. Mrkšić Zlatko20. Banić Nemanja21. Ladičorbić Marijana22. Sekulić Zoran23. Đajić Selena24. Pajčin Vanja25. Debeljački Jovan26. Ilić Ostoja27. Kovačević Milica28. Mićunović Mitar29. Miljatović Aleksandar30. Mandić Đurđa31. Srdić Marijana32. Ormanović Svetlana33. Čarubić Ivana34. Đorđević Danica35. Lazarević Aleksandar36. Kisić Ljubomir37. Milić Milica38. Mjerimačka Jovana39. Simić Vladimir40. Horvat Ivana41. Vujasinović Tijana

AGROEKONOMIKA4677

126

42. Urošević Ivana43. Kokeza Valentina44. Pavlović Milan45. Stanivuk Saša

2016/2017. 1. Zlatanov Ljubica2. Vuković Milana3. Kovačević Jovana4. Mihajlović Kristina5. Vujanović Jelena6. Baraksadić Bojana7. Đurišić Slavka8. Štrbac Marko9. Petrovački Tijana10. Zorić Dušan11. Starović Tomaš12. Radulović Milijana13. Nenin Milovan14. Sedlan Teodora15. Premović Nikola16. Čavić Dušan17. Šaraba Ivana18. Stojadinović Vladimir19. Čavić Vanja20. Ilijevski Milica21. Rastovac Branislava22. Milić Ivana23. Nataša Rakićević24. Milica Cvelf25. Radovan Stajić26. Jeftić Branko27. Nimčević Ivana28. Đurić Borislav29. Bojović Željka30. Babić Mitar31. Kocić Milica32. Cimeša Milana33. Duška Korasić

AGROEKONOMIKA4677

34. Prodanović Dušan35. Plavšić Nataša36. Oličkov Dalibor

127

5.2 Masteri 2008. 1. Nedeljković Miroslav2. Odavić Petrana3. Bandin Sonja4. Andrić Nataša

2009. 1. Ivanović Lana2. Jeločnik Marko3. Kostić Stojan4. Cvetković Miloš

2010. 1. Čudomirović Vojislav2. Potrebić Velibor3. Jovanović Ljiljana4. Nikolić Danica5. Vučković Željana6. Dobrenov Ivan7. Jeremić Vladan8. Petrović Daniel9. Teodinov Danilo10. Tomaš Mirela11. Glavaš Trbić Danica12. Konjović Ivana

2011. 1. Ćaćić Damir2. Jelić Dragana3. Vranić Marko

2012. 1. Štrbac Ljuba2. Ištvan Mikloš3. Nenadić Biljana4. Đurđević Aleksandar5. Nešković Miodrag6. Lazić Miroslav7. Radojčić Vladimir8. Mlinar Danka9. Ivanišević Mladen

AGROEKONOMIKA4677

128

10. Radivojević Srećko11. Todić Bosiljka12. Mišanović Biljana

2013. 1. Glišović Ana2. Novaković Branka3. Pajić Nemanja4. Draganić Miljan5. Pavlović Milana6. Radulović Maja7. Kolundžija Milan8. Petrović Nikolina9. Zirojević Ljubiša10. Karapandžin Jelena11. Miladinov Jasmina12. Milošević Ivana13. Glišović Ana

2014. 1. Dušanić Jelena2. Kulačin Slađana3. Kozić Miljana4. Đurđev Ana5. Živanović Jovica6. Bošnjak Biljana7. Kokot Željko8. Farbaš Endre9. Kolarski Dragan10. Anđelić Srđan11. Mikić Zdravko12. Jankov Vesna13. Ilić Ružica

2015. 1. Ignjatić Milena2. Ibraković Mirza3. Stojaković Dragana4. Ljubičić Jelena5. Guljaš Igor6. Novaković Nebojša7. Živadinović Milanka8. Gvozdenović Jelena

AGROEKONOMIKA4677

129

9. Princip Jovana10. Žuža Gordana11. Košutić Dragica12. Milović Slavica13. Josić Vinka14. Popov Vojin15. Malešev Marija

2016. 1. Šoć Nemanja2. Petrušić Danko3. Teofanov Slobodan4. Milošević Mirjana5. Radaković Dunja6. Crnojević Milica7. Preradović Miloš8. Vujaković Jovana9. Stojanović Sanja10. Bogojevac Olga11. Novaković Tihomir12. Milićević Milana13. Tubić Ivan14. Ostojić Tihana15. Ostojić Tanja16. Tadin Lenka17. Banjac Tijana18. Pantelić Miloš19. Bajčev Maja20. Novaković Ivana21. Stefanović Zorica

2017. 1. Abramović MIlana2. Medić Marija3. Mihajlović Nina4. Martić Stefan

AGROEKONOMIKA4677

5. Zdravković Zorica6. Ostojić Mirjana7. Veličković Stevan

130

1. Ugrinčić Vlada2. Stojanović Novica3. Salatić Petar4. Obrenović Desimir5. Selak Vjekoslav6. Vasić Ljiljana7. Čobanović Katarina8. Babić Stevan9. Mihajlović Lazo10. Milovanović Slobodan11. Marčeta Zlatomir12. Jovanović Milenko13. Zečević Rajko14. Ćirović Milutin15. Draksimović Borivoje16. Danish Karima17. Tomić Danilo18. Gligorić Predrag19. Miguel Estrada20. Felja Zvonimir21. Selim Hodža22. Petijević Jovan23. Filipović Vlastimir24. Radojičić Đorđo25. Jović Milutin26. Đokić Pantelija27. Josifidis Kosta28. Begenešić Vuko29. Tomić Čedomir30. Marjanac Dane31. Čanadžić Đorđe32. Kukić Đuro33. Kovački Tomislav34. Delić Božidar35. Tomić Božidar36. Vuksanović Vaskrsije37. Krejić Borislav38. Sladoja Branko39. Cucanić Pera40. Lučić Đoko41. Cvejić Milisav

5.3 Magistri nauka

AGROEKONOMIKA4677

131

42. Gladović Rajko43. Đurić Gojko44. Svirčević Jovan45. Janić Milutin46. Tian Hua Zhang47. Hromiš Vladimir48. Malenković Đorđe49. Bošnjak Danica50. Baša Rade51. Bošnjaković Svetlana52. Bugarin Radoslav53. Letić Vasilije54. Wudineh Demeke55. Stefanović Dejan56. Tica Nedeljko57. Abdelkhaleg Aidi58. Vlahović Branislav59. Simeunović Todor60. Rodić Vesna61. Zornić Biljana62. Vukoje Veljko63. Lončarević Milinko64. Ranković Radisav65. Popović Slobodan66. Raljić Dušan67. Zekić Vladislav68. Vukosava Marija69. Janković Nikola70. Vasiljević Aleksandar71. Šnjegota Duško72. Umićević Biljana73. Živković Dragoljub74. Mutavdžić Beba75. Mihajlović Svetlana76. Radović Rank a77. Putniković Biljana78. Pušičić Danko79. Marković Katarina80. Drinić Ljiljana81. Štrbac Maja82. Simin Milica83. Kostadinović Dragan84. Tomašević Dejan

AGROEKONOMIKA4677

132

85. Lukač Mirjana86. Paunović Nađa87. Grulović Jasmina88. Čobrda Ana89. Beljić Zoran90. Nestorov Bizonj Jelena91. Ćosović Janko92. Sočo Ivan93. Stevanović Saša94. Tepavac Dejan95. Kiš Ferenc96. Zelenjak Miroslav97. Kuzman Boris98. Mijailović Vladimir99. Radojević Vuk100. Puškarić Anton 101. Pavlović Mladen 102. Ćulibrk Zoran 103. Mažić Milorad 104. Gospođinački Dušan 105. Vukelić Nataša 106. Škatarić Goran 107. Matković Milenko 108. Nićin Slobodan 109. Čikić Jovana 110. Maksimović Branka 111. Raičević Petar 112. Kunovac Goran 113. Mihajlović Šumadinka 114. Radosavac Adriana 115. Matković Milutin 116. Krajinović Goran 117. Mijailović Mirjana 118. Stijepović Darko 119. Milić Dragan 120. Matković Dragana 121. Ivanišević Dragan 122. Miladinović Marica 123. Đukić Sanja 124. Jelić Vladimir 125. Ljubičić Srđan 126. Tešić-Miličić Maja 127. Supić Dejan

AGROEKONOMIKA4677

133

128. Raketić Branislav 129. Zarić Bojan 130. Racić Slobodan 131. Radojičić Đuro 132. Kostić Ivan 133. Nikolić Goran

AGROEKONOMIKA4677

134

5.4 Doktori nauka 1. Stanković Dušan2. Rajkov Bogdan3. Milovančev Svetozar4. Mišev Aleksandar5. Božidarević Desanka6. Rajić Aleksandar7. Petrović Milan8. Radomirović Vojin9. Badnjarević Radosav10. Stojanović Novica11. Ugrinčić Vlada12. Jovanović Milenko13. Obrenović Desimir14. In-Min Cao15. Čobanović Katarina16. Milošević Bogomir17. Nikolić Marija18. Tomić Danilo19. Duvnjak Kosta20. Mrvić Vojin21. Milić Dušan22. Novković Nebojša23. Tian-Hua Zhang24. Bošnjak Danica25. Kraljić Branko26. Kavgić Petar27. Tica Nedeljko28. Vlahović Branislav29. Lučić Đoko30. Jovanović Miomir31. Sredojević Zorica32. Rodić Vesna33. Laiopoulou Niki34. Elenov Riste35. Rajić Zoran36. Radojević Veljko37. Lončarević Milinko38. Simeunović Todor39. Miloradić Jova40. Krasnić Toma

AGROEKONOMIKA4677

135

41. Vasiljević Aleksandar42. Bastajić Ljubomir43. Stojanović Vladimir44. Vukoje Veljko45. Šnjegota Duško46. Zekić Vladislav47. Janković Nikola48. Štrbac Maja49. Trmčić Snežana50. Kosanović Nada51. Kostadinović Dragan52. Lukač-Bulatović Mirjana53. Marković Todor54. Drinić Ljiljana55. Maksimović Goran56. Janošević Miljojko57. Stojiljković Dragi58. Kačar Bahrija59. Ferenc Kiš60. Kuzman Boris61. Kljajić Nataša62. Simanović Vojislav63. Puškarić Anton64. Racić Slobodan65. Delić Stanislava66. Radosavac Adriana67. Figurek Aleksandra68. Vukelić Nataša69. Galić Dragan70. Milić Dragan71. Vujičić Milan72. Radović Gordana73. Đukić Sanja74. Ivanišević Dragan75. Vučurević Slaviša76. Milovanović Miloš77. Christoph Husemann

AGROEKONOMIKA4677

AGROEKONOMIKA4677

136

2.10.2017. Deo kolektiva D

epartmana za ekonom

iku poljoprivrede i sociologiju sela

AGROEKONOMIKA4677

1.

2.3.

Envelope

4.

5.6.7.

8.9.10.11.

12.13.

14.

15.

16.

17.

18.

19.

20.

137

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске , Нови Сад

338.43

AGROEKONOMIKA = Agrieconomica : casopis Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu / glavni i odgovorni urednik Branislav Vlahović. - 1972, br. 1- , - Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, Departman za ekonomiku poljoprivгede i sociologiju sela, 1972-, - 23cm

Тromesečno ,ISSN 0350-5928 = Agroekonomika (Novi Sad)COBISS.SR-ID 28370439

Documents

4677 - agroekonomika.rs · IZBORNI BLOK II: 1. Menadžment proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda 2. Agrarna politika 2+2 6 Ukupno u petom semestru: 14+12 30 27. Računovodstvo