4b) Ekspresionizam Kao Degenerisana Umetnost, Nacikunst

7/30/2019 4b) Ekspresionizam Kao Degenerisana Umetnost, Nacikunst

1/19


2/19

shvatanje.Hitlerov ukus odigrae odluujuu ulogu u kuturnoj politici Treeg rajha i sluiekao apsolutni kritetijum za odreivanje umetnikih vrednosti.

IIIzgelda da negativan stav prema modernoj umetnosti nije bio jednoduno prihvaen meu

nacistima. Brzo su se stvorila dva tabora: jedan, koji je bio estoki neprijatelj moderne umetnosti

i eleo da uniti sva ta dela i da ih zameni nekom vrstom realizma, nadahnutog selom,sentimentalnim i izvetaenim realizmom uz dodatak raznih nordijskih i rasistikih elemenata. To je struja koju su podravaliHitler i Rozenberg. Drugi tabor se trudio da pridobije izvestan brojmodernih umetnika za novi reim. To je bio i stavGebelsa u prvim danima hitlerovske vlasti iizgleda da je on eleo da ogranii kulturnu istku. Uostalom, ini se da su neki nacisti revnosnouklanjali moderna "degenerisana" platna iz muzeja samo da bi izvuki linu korist. U svakomsluaju, izgleda da su u poetku Gebelsovi stavovi u pogledu umetnosti bili mnogo manje uskinego Hitlerove i naroito Rozenbergove, ali je vrlo brzo prihvatio Hitlerove stavove u svemu, pa iu estetici. Tako e verovatno iz poslunosti prema Hitleru i Roznbergu brzo usvojiti izrazitonegativan stav i prema modernoj umetnosti.

Broba protiv ekspresionizma i protiv onoga to je od njega ostalo poinje odmah poGebelsovomdolasku u Berlin. Berlin je bio grad koji je simbolizovao avangardu, Vajmarskurepubliku, vrsto jedinstvo izmeu umetnosti i proleterijata, grad u kojem su jevrejskiintelektualci odigrali najznaajniju ulogu u nemakom umetnikom ivotu i grad u kojem sunacisti najmanje ozbiljno shvatani. U Minhenu, Hitler je oduevljavao one koji su ga sluali, a uBerlinu su ga umetnici u kabareima ismevali. Berlin je bio "prestonica jevrejsko-boljevikoginternacionalizma" i dugo je odolevao uticajima Nacionalsocijalistike partije. Odmah po dolaskuu Berlin, Gebels e povesti nemilosrdnu borbu protiv intelektualaca i umetnika u prestonici.

Prvi veliki talas represalija prema umetnicima ekspresionistima poeo je posle paljenjaRajhstaga. Brojni pesnici i pisci koji jo nisu napustili Nemaku bili su uhapeni i odvedeni ukoncentracione logore. Vrlo brzo veina umetnika ekspresionsita bila je iskljuena iz organizacija pisaca i slikara, zbog toga to su bili Jevreji, pacifisti, komunisti ili jednostavno, predstavnici jedne "degenerisane" umetnosti. Stvaranje "nemakih komora za kulturu" omoguavalo je da se,malo po malo, eliminiu svi umetnici koji su odbijali da se pokore novom reimu.

U prvi mah na najeem udaru nalo se slikarstvo. Brojni ekspresionistiki slikari, koji su smukom sticali priznanje u godinama oko I svetskog rata, postali su kasnije profesori na likovnimakademijama. Sada su gotovo svi odmah izgubili posao. Bauhaus je morao da napusti prvoVajmar 1924, potom Desau 1932. i konano su ga nacisti zatvorili, jer su u njemu videli tvravu"kulturnog boljevizma". Veina onih koji su podravali modernu umetnost bila je uklonjena. Imuzeji, galerije i trgovci slikama morali su da odustanu od toga da izlau ekspresionistika ilimoderna dela.

Sve do 1934. neki ekspresionisti, koji su ostali u Nemakoj, pokuavali su da dokau da je njihova umetnost "tipino nemaka". I sam Gropijus je tvrdio da je itava moderna arhitekturagermanska. Meutim, ta borba nekolicine ekspresionista - slikara i pesnika - koji su se trudili daubede novi reim da prihvati ekspresionizam bila je potpuno uzaludna. Borba protiv moderneumetnosti, a naroito protiv ekspresionizma, nikako se ne moe smatrati "brljivou" nekolicineglupih funkcionera: sve je to bilo sprovoenje Hitlerovih principa, proklamovanih u knjizi"Mein Kampf" . Te 1934.ponovo poinju estoki napadi na ekspresionizam. Reim se uvrstio i vie nijemorao da pazi kako e se ophoditi prema intelektualcima i umetnicima. Najotriji u napadima bio je Alfred Rozenberg. Veliao je grku umetnost, nemaki srednji vek i renesansu. Za veinu mera preduzetih protiv nemakih umetnika direktno je bio odgovoranslikar Adolf Zigler, koji sespecijalizovao za slikanje akademskih i alegorijskih aktova.

Godine 1935. poinju da se organizuju velike izlobe protiv "degenerisane umetnosti". Ukinuta je grupa Nova secesijau Minhenu. Gebels, koji je do tada izgleda titio neke moderneumetnike, postajao je sve agresivniji.Godine 1936.kampanja protiv ekspresionizma postala je jo

150


3/19

ea. Zabranjene su izlobe ekspresionistikih dela, a veini umetnika uskraeno je pravo danastavi da stvara u tom stilu. Adolf Zigler, koji je postao zvanini slikar i predsednik sekcije zalikovnu umetnost Komore za kulturu, propovedao je kao jedini mogui stil najbezizraajnijiakademizam i naturalizam.Sledee godine 18. jula, otvorena je izloba degenerisane umetnosti .Svu odgovornost za to snosi Zigler. Meu izloenim platnima bila suKirhnerova, Noldeovamit-Rotlufova, Milerova, Bekmanovai Kokokinadela. Bila je tu i Kula plavih konja FrancaMarka, a i agalovihdela. Izloena dela propraena su natpisima na kojima su izvrgavana ruglu.Ponekad su uz dela ekspresionista izlgana dela duevnih bolesnika, da bi publika mogla da ihuporedi.

Potom su svi muzeji bili oieni, a izlobe "degenerisane umetnosti" obile su mnoge drugegradove. Gering je dao da se proda nekoliko Van Gogovih dela i iz toga izvukao linu dobit.Mnoga dela odneta su u vajcarsku i prodata stranim muzejima. Ostala, za koja nisu naenikupci, spaljena su u glavnom tabu Vatrogasnog drutva u Berlinu. Potom su unitene i zbirke pesama, drame i skulpture.

Godine 1977. u Minhenu u Kui umetnosti, sagraenoj po Hitlerovom nalogu, organizovana je retrospektiva nemake umetnosti 30ih godina. Moda prvi put, hronolokim redom izloena sudela nastala u Nemakoj 1920-40. Platana Ziglera i drugih slikara Treeg rajha dola su odmah posle Fajningera, Bekmana, Pehtajna. Brekerove, Klimove i Kolbeove skulpture izlovene suzajedno sa Barlahovim. To naporedno prikazivanje "degenerisane umetnosti" i zvanineumetnosti koju su podsticali nacisti omoguilo je da se bolje uoi ne samo prekid, nego i izvori nakojima su se te dve umetnosti napajale.

I DEO - BEDA, NADA I NASILJE.HRONIKA JEDNE PROMAENE REVOLUCIJE I JEDNE USPELEKONTRAREVOLUCIJE

Od ekspresionizma do nacizma.

Umetnost i kontrarevolucija u Nemakoj (1914-33)IUmetniki ivot u doba Vajmarske republike

"Sv irepe godine"Tokom godina od potpisivanja Versajskog ugovora do dolaska nacista na vlast napredovae

desnica i krajnja desnica, koje socijal-demokrati odbijaju da ugue, dok se na levicu i krajnjulevicu obruavaju. Standard nemakih radnika neprekidno se pogorava. Iz godine u godinu,marka sve vie devalvira. Broj nezaposlenih neprekidno raste. Politiki ivot je odraz drutvenekrize: uline borbe, demonstracije pacifista koje bivaju uguene u krvi, politika ubistva (KarlaLibknehta i Roze Luksemburg). Dolazi do raskola izmeu proleterske Nemake, bedne i izloene

estokim represijama od strane policije kad god se pobuni, i buroaske Nemake, Nemake crne berze koja se bori za ouvanje i jaanje svojih privilegija (situacija opisana u Brehtovim"Bubnjevima u noi" ). Naroito su pogoeni gradovi, a Berlin je u to vreme simbol itave Nemake koja naglo propada. To je najnemirniji i najbedniji grad u kojem su socijalnesuprotnosti najizrazitije. Grad kabarea, pozorita, bioskopa, koji privlai panju itavog sveta, alii grad bede u kojem u velikim radnikim kvartovima ima sve vie nezaposlenih. To je doba kadaljudi nastoje da kroz buni ivot, boemtinu i traganje za zadovoljstvima zaborave na injenicu danisu sigurni da li e sutra imati ta da jedu (ovo vreme lepo prikazano u Deblinovom"Berlin Aleksanderplac" ).

151


4/19

Glavni umetniki pravciJedna od osnovnih temaekspresionistikih delaje opsednutost gradom, koji se kod brojnih

pesnika javlja kao zlokobna sila. To je svet fabrika, siromanih kvartova, mranih kanala kojima plove ubre i krv, bolnica, kasarni, prihvatilita. Ovo je bio direktan odraz posledica naglograzvoja industrije: koncentrisanje radnika u siromanim kvartovima i sve vea beda u gradovima.

Druga ekspresionistika tema je pobuna protiv rata. Rat su svi predosetili mnogo pre nego to je izbio. Prisutan je na poslednjim platnimaFranca Marka , na kojima su prikazane ranjene i preplaene ivotinje. Za veinu ekspresionistikih pesnika, rat je znaio ruenje itave evropskekulture i povratak varvarstvu. Zato e se mnogi od njih boriti za pacifizam, koji e doiveti porazu sudaru sa stvarnou. Nakon toga mnogi e pristupiti komunistikom pokretu ili e potonuti umisticizam.

Trea ekspresionistika tema jestesvest o propadanju, o umiranju, ali i verovanje u jednognovog, izmenjenog oveka i nov, izmenjen svet. U tom uznoenju leeva nesumnjivo postojiizvesna elja za "okiranjem", za raskidanjem sa buroaskom estetikom. Ali, u veini pesamakoje pominju te mrtvace i leeve tei se uhvati sutina jedne epohe.Traklovi raspadnuti ovek nije le: to je savremeni ovek, rastrzan nasiljem i svirepou, vuen u propast.

Skoro svi, dakle, pokuavaju da stvore utopijske vizije jednog novog sveta.Blohov "Duhutopije" moe se smatrati filozofskim jevaneljem ekspresionistike generacije. Svim tim delimazajednika je vera u mogunost mistinog iskupljenja oveka, vera u njegovu prirodnu dobrotu(Franc Mark slika Kulu plavih konja).

U ekspresionizmu se najdublje beznae preplie sa najluim utopizmom. Iako je bioiracionalan, idealistiki, pesimistiki, ipak nije bio priprema za nacizam, kao to su to tvrdili nekiautori (Luka). Taj pokret ostaje jedna od najveih savremenih umetnikih pobuna. Pesimizam,mora i beznae, karakteristini za ekspresionizam, sjajno odraavaju duh tog vremena i njegovedrutvene i politike protivrenosti. Posle 1914. ta utopistika pobuna izgubila je smisao (Breht je to shvatio u malosti i neprekidno e ismevati tu idealistiku tenju).

Druga znaajna struja u godinama Vajmarske republike ogleda se u razvoju knjievnosti iumetnosti vezanih za proleterijat. U Nemaoj"proleterska kultura" , kao oblik borbi koje proleterijat razrauje na planu kulture, nikada nije bila vetaka i proizvoljna tvorevina, kao to jeto ponekad bila u SSSR-u. Tokom 20ih dolazi do sve veeg zbliavanja pisaca i umetnika saradnikom klasom. Posle I svetskog rata i revolucije Komunistika partija uspela je da privuenajvee umetnike toga vremena. Polako se razvijaju pozorite (Piskator je osnovao svoje proletersko pozorite) i knjievnost, pa ak i film tesno vezan za proleterijat.

Najupeatljiviji primer je nesumnjivorazvoj Agitpropa, koji je poetkom 20ih trebalo da budesredstvo za pridobijanje masa za revoluciju. Propaganda koju je razvila Komunistika partija Nemake koristila se umetnikim sredstvima da bi privukla mase. Trupe Agitpropa su se koristile pozoritem, filmom, ansonom, pa ak i kabareom, trudei se da ukau na svakodnevnougnjetavanje, teror, militarizam. Te trupa bile su brojne u Berlinu, naroito u velikim radnikimkvartovima, a nastupale su i na ulici i u fabrici i u tramvajima. Radile su kao mali kolektivi, samesu smiljale repertoar i preuzimale su tehniku ruskog futurizma, pa ak i neke njegove vidove(sklonosti ka pantomimi i akrobatici). Te grupe esto su bile izloene svirepim represalijama od

strane policije.Osim pozorita, od Piskatorovih reija do improvizovanih komada,kabare i ansonekao oblik akcije takoe su bili od velikog znaaja. 20ih godina komunisti osnivaju male scene i kabaree,gde nastoje da politiziraju gledaoce zasmejavajui ih.

Komunistika partija se trudi da iskoriti ifilmkao sredstvo akcije. Te filmove slabo poznajmo(nisu sauvani), ali treba pomenuti dvojicu znaajnih teoretiara koji u to doba pokuavaju daudare temelje marksistike kinematografije: Maar Bela Bala i Zlatan Dudov. Oduevljensovjetskim filmom, Dudov radi sa Viktorom Blumom i bavi se montaom dokumentaraca, a i

152


5/19

sam snima kratkometrane filmove o ivotu radnika u Berlinu i o nezaposlenima.(vrhunac filmSmrznuti trbusi- malo je filmova koji tako surovo prikazuju bedu, zato je bio zabranjen).

Veinu tih dela, koja su napisali ili snimili komunisti, nacisti e unititi im dou na vlast.

Trea struja jesteiracionalistika struja koja je neprekidno jaala tokom Vajmarskerepublike. Filozofski koreni nalaze se u nizu dela izdatih krajem XIX i poetkom XX veka. Tajiracionalizam pripremio je teren za reakcionarnu umetnost. Iracionalizam nalazimo i uekspresionizmu, ali u obliku sentimentalne, humanistike i pacifistike pobune, koja jeomoguavala povezivanje sa radnikim pokretom. Kod ovih drugih on poprima uznemiravajueoblike (Ben uznosi iracionalizam, tvrdi da se itava realnost raspada, da je istorija zamenjenamitom, razum instinktom - vei broj tih teza srodan je nacistikoj ideologiji).Romani strave iuasau to doba doivljavaju ogroman uspeh , naroito u deluHans Hajnca Eversa, jedne vrloonespokojavajue figure tog vajmarskog nacionalizma. Iako Eversa moda ne moemo smatratinacistikim piscem njegovo delo je karakteristian simptom. Veliki deo iracionalnih tih tema - poricanje istorije, slavljenje mita, mistino shvatanje jezika, uznoenje krvi, tla i rase - sree unacistikoj ideologiji (Rozenbergov"Mit XX veka" ).

Taj iracionalizam sree se i u svakodnevnom ivotu - u doba Vajmara niu najudnije sekte,naroito u Bavarskoj.

Podjednako uznemirujua je i etvrta struja koju treba takoe pomenuti, jer e nastaviti da ivii posle hitlerovske epohe, a to jeknjievnost krajnje desnice, koja se razvija odmah pozavretku rata. Njen prvi izraz je nesumnjivo Kriegliteratur , ratna knjievnost, odn. knjievnostkoja velia borbe i junatvo (Jinger). Dok ekspresionisti proklinju rat, stavljaju ga van zakona iopisuju njegove strahote, Jinger slavi poetinost bitaka. Jinger je bio oficir i borio se mrzeinaciste (pred kraj rata prei e u aristokratsku opoziciju nacizmu): rat, po njegovom miljenju,mora da zadovolji jednu viteku etiku, a rat koji vodi Hitler njemu lii na klanicu. Ali on e ustutini ostati na desnici, ak i onda kad kritikuje.

Isto toliko zanaajan kao Jinger jesteMeler van den Bruk ("Trei rajh" 1922.) Meler van denBruk je bio neprijateljski raspoloen prema demokratiji i ogoreni neprijatelj socijalizma kojeg segnuao: ubio se oajan zbog propadanje Nemake. Njegovo delo imae duboki uticaj na mladenacionaliste.Hitler e malo po malo pridobiti veinu tih nacionalistikih elemenata. Vojnika ikonzervativna isnpiracija, snano antidemokratski nastrojena, dobie znaajno mesto unacistikoj knjievnosti.

Umetnost i politika u doba VajmaraOsnovna velika tema koja je zaokupljala jesterat . Mnoga dela bila su vezana za I svetski rat.

Gros crta karikature pijanih buruja koji se prederavaju, dok na ulicama osakeani, obogaljeni inemoni, okieni medaljama, pruaju ruke prosei.Kete Kolvicna gravirama izraava istumrnju prema ratu, isto uasavanje pred njegovim pustoenjima.

Pobuna protiv buroazije takoe je jedna od osnovnih tema iako dvosmislena, jer je i desnicaantiburoaska. Taantiburoaska orjentacija dostie vrhunac prvo u Minhenu, pa tek posle u

Berlinu.Vedekind izvodi svoje estoko antiburoaske ansone u kabareuOsam delata .Slikanjesiromatva takoe zauzima znaajno mesto u delima iz tog doba. I u filmovima sestalno prikazuje siromatvo u gradu. Tokom 20ih teme grada, ulice, bede velgrada i prostitucije postaju opsesija.Pabst1 e u Ulici bez radostiopisati propast sitnih bekih tedia i degradacijumorala.

1 Ne moe se za njega rei da je ekspresionista, ali je njegovo direktno naslee; njegove filmove karakterieizvesna doza poetskog realizma.

153


6/19

Treba podovui kljunu ulogu koju u to vreme igrafilm. U.F.A. (filmsko drutvo) je stvorenaza vreme rata na inicijativu vlade. Posle Lubievih sentimentalnih komedija, u kinematogafiji serazvijaekspresionizam, koji stvara svoju mitologiju i svoju estetiku : ekran preplavljuju svetlo-tamno, bedna stepenita za poslugu, uliice, fantastini dekori i udovita (Vampir Nosfertu, Kabinet doktora Kaligarija, Mabuze, demon zloina). Ekepresionistiki stil ustupie potom mesto Kamerspiel -u i novoj objektivnosti - pokuaji sliniPabstvim (tada dobija nadimak CrveniPabst), koji u filmovima Lului Prosjaka operaostvaruje meavinu romantizma i realizma, a uetvorici iz peadijei Tragediji u rudnikupotvruje simpatije prema socijalistima. Meutim,veina komunistikih filmova bie zabranjena.

Vajmarska republika bila je nemirno i dramatino doba, ali i jedan od najplodnijih umetnikih perioda. Pored ekspresionizma, treba pomenuti i dadaizma i uticaje kubo-futurizma istrukturalizam (posredstvom El Lisickog razvija se i u Berlinu). Slikarstvo doivljava veliki preobraaj saMarkom i Kandinskim, sa raanjem Bauhausa , sa agonijom ekspresionizma i sadadaistikim talasom, sa trijumfom zvaninog filma i sa procvatom pozorita. U Berlinu se nalazei najvea pozorta i najvei reditelji:Piskator, ali i Maks Rajnhard. To je vreme kada cvetaumetnost kabarea.

Atmosfera dekadencije, raspadanja i ruenja institucija jedna je od karakteristika svih rodovaumetnosti u doba Vajmara. Prisutna je u estiniGrosovih karikatrura, ali i u veini filmova iztoga doba. M Frica Langa i Plavi aneo Jozefa fon ternberga nesumnjivo su dvenajupeatljivije ilustracije te dekadencije. M - olo je prikazan u prilino simpatinom svetlu, to je crta koja je karakteristina za dela iz togdoba. Sud oloa je parodija na pravosue. Nije samo Fric Lang u brojnim filmovima, naroitoonima koje e snimiti u SAD, zaokupljen problemom pojedinca suoenog sa drutvom i sa pravdom koja mu izgleda esto udovina; time je opsednuta itava Nemaka koja je izgubila poverenje u demokratske institucije, a naroito u buroasku pravdu. Plavi aneo- prvi zvuni film u nemakoj kinematografiji. Ovaj film, jedan od najveih u istorijikinematografije, predstavlja i viziju dekadencije koja je karakteristna za godine Vajmara i Nemaku pre dolaska nacista. Marlena Ditrih je takoe simbol ove epohe kabarea, koji e se jomnoiti krajem 20ih i koje e nacisti veinom pozatvarati. U Berlinu e nacisti traiti zamenuMarleni, neku glumicu koja osea simpatije prem njima: bie to Zara Leander, najslavnija zvezdafilmova hitlerovske epohe.

IINacisti uzimaju umetnost pod svoje

Umetnost, instrument propagande Nacisti su eleli da utope umetnost u sturkture drave i da od nje naine najobinije sredstvo

propagande. Malo se koji reim u istoriji toliko starao da razvija neke oblike umetnosti kaonacistiki. Dakle, pozorite, vajarstvo, slikarstvo i pre svega film - svi oblici umetnosti - trebalo jeda postanu orua propagande i da usauju nacional-socijalistike vrednosti.

Sam umetnik vie ne postoji kao pojedinac: on je samo spona koja ostvaruje "zajednitvo due

i krvi nacije" i orue Firerove vizije, on postaje propagator Firerovih ideja. Umetnikostvaralatvo postoji jedino kao politiko orue. Umetnost nije nita bez rasnog zajednitvakoje joj daje smisao i vrednost."Umetniku produkciju treba staviti u slubu drave i ideje omoralnoj kulturi" (Hitler). Zato smatra da senadahnue moe nai jedino u krvi i rasi .Estetske vrednosti bivaju zamenjene biolokim: funkcija umetnosti je da ostvari mitsku,organsku, politiku i versku koheziju. Nezamislivo je delo koje nevelia svete vrednosti:kult"germanizma" (ak i ako je re o najobinijem pejzau), glorifikacija seljaka, heroja, partije,armije, hrabrosti, lepote rada i radosti radnika.

154


7/19

Zahvaljujui Gebelsu (na elu novoosnovanog Ministarstva za propagandu od 1933) propaganda e potpuno uguiti umetnost. Za nepunih godinu dana Gebels je reorganizovao sveinstitucije i podredio ih partiji.

Mrnja prema Vajmarskoj republici Nacisti je mrze i na politikom i na umetnikom planu. Te godine smatraju godinama

korupcije, dekadencije i raspadanja, a odgovornost za tu korupciju svaljuju na umetnike.Suprotstavljaju se svakoj ideji o internacionalizmu u umetnosti;ele stvaranje jedne zaista

"nemake" umetnosti ukorenjene u tlo i krv germanske rasne zajednice, koja bi zbrisala svete dekadentne i opasne pojave. Nacistika Nemaka ima ambicije ne samo da stvori svojuumetnost, negoi veitu umetnost nemakog naroda. Zato tee da skuenim propisima reguliuumetniko stvaralatvo. Vole najstarije i najzastarelije oblike, teme iz seoskog ivota isrednjovekovne teme i nastoje da u te kalupe ubace jedan novi politiki sadraj.

Prve represijeBorba protiv "umetnosti levice" poela je u Nemakoj i pre dolaska nacista na vlast. Mnogi

umetnici bili su izloeni progonima ili neprijatnostima od strane policije i vlasti (Piskator, GeorgGros). Ako ih nije proganjalo pravosue Vajmarske republike, ovi umetnici bili su izloenidirektnom maltretiranju od strane nacista: napadali su ih u svojim desniarskim glasilima, povelisu i kampanju zastraivanja.

Kada je Hitler doao na vlast, osvajanje kulturnog ivota poelo je borbom protiv institucija zakoje je procenjeno da su suvie liberalne.

Borba protiv institucijaPrva se na udaru nala Pruska akademija. To je, ustvari, bila samo prva u dugom nizu mera

iji je cilj bio uklanjanje liberala i demokrata. Malo po malo i u drugim organizacijama dolazi doistih autoritativnih promena i iskljuivanja. Ta istka je pogodila sve kulturne institucije.

Posle paljenja Rajhstaga preduzet je niz mera protiv komunista, to je dovelo do ukidanja svihdemokratskih sloboda, naroito slobode okupljanja, tampe itd.

Nova "kultura"Gebelsje polako objavljivao principe na osnovu kojih e se razraivati jedna nova kultura .Ofanziva je zapoeta na planu slikarstva. Svi rasistiki, nacionalistiki i pronacionalistiki

slikari eleli su da se osvete umetnicima koji su ih bacili u zasenak. Tako su nastale izlobedegenerisane umetnosti. Pored svakog dela stajao je natpis sa otkupnom cenom da bi se stvorioutisak da su se umetnici obogatili tokom najteih godina vajmarskog doba. Napadi su bili uperenii protiv stila i protiv sadraja: zameralo im se to su za modele uzimali prostitutke i prosjake i dasu dali jednu odvratnu sliku Nemake. Brojne slike kubistikih i ekspresionistikih umetnika prodate su u inostranstvu da bi se napunile kase nacistike partije.

Takve akcije spovedene su i protiv pozorita i muzike (Maks Rajnhard, reditelj ije imeostaje vezano za sve to je veliko u nemakom pozoritu posle I svetskog rata, a morao je da odeu izgnanstvo).

Lomae Najoitiji znaci nacistikog varvarstva na planu umetnosti i knjievnosti ispoljavali su se kroz

spaljivanje dela, najpre u Belinu 10. maja 1933. Studenti sa Berlinskog Univerziteta zapoeli su"ienje" biblioteka od svih knjiga "nedostjnih" i "stranih nemakom duhu". Tako je na TrguOpere spaljeno preko 20 000 knjiga (Hajne: "To je bila samo predigra: tamo gde spaljuju knjige,na kraju e spaljivati ljude" ).

Kada je stvorena Komora za kulturu, kojom je u potpunosti upravljao Gebels, prestala je svakasloboda. Drava je upravljala svime: odluivala je o tome ta valja ta ne valja, ta je lepo ta

155


8/19

runo, ta je politiki korisno ta tetno. Naruivala je dela, odobravala ih i odreivala im oblik isadraj. Nizom zakona izglasanih 1934/35 diktatura u kulturi dovedena je do savrenstva. Posleistke, sprovedene pomou vatre, mogla je da se iri jedna nova kultura. Ministarstvo propaganderukovodilo je celokupnim umetnikim ivotom.

Sloboda stvaralatva i knjievna kritikaU umetnosti, Nemaka je morala da prizna jednog jedinog vou: Firera. On je procenjivao i

likovne umetnosti, i film, i pozorite, i knjievnost. Hitler tvrdi da je struan za sve vrsteumetnosti.

Meutim, poto je ipak postojala elja da se umetnost pretvori u element rasnog i narodnogzajednitva, pojavie se brojne publikacije posveene umetnosti.

IIIGlavne teme nacistike umetnosti

Formiranje vrednosti nacistike estetikeAnalizu sadraja nacistike umetnosti nemogue je odvojiti od celokupnog politikog

konteksta. "Nacistika estetika" nije se stvorila odmah - korene te estetike treba traiti u daljoj prolosti. S jedne strane, ona preuzima i nastavlja da neguje sva naela nemakog imperijalizma,s druge strane, najavljuje neke vidove masovne kulture savremenog kapitalizma. Nacistikaumetnost se prvo definie kroz poricanje Vajmara, a zatim nastoji da velia sutinske vrednostiimperijalizma, nacionalizma, pangermanizma, kulta nasilja i snage i rasizma.

IracionalizamIracionalizam se razvijao u itavoj posthegelovskoj misli, od elinga do penglera. Ne moe

se rei da je eling odgovoran za nacistiki misticizam, ali dugotrajno poricanje istorije,racionalnosti i dijalektike misli, koje postoji tokom XIX veka, nije neduno u tom pogledu. Tasumnjiavost prema racionalnom, prema "duhu" kome su suprotstavljeni mrana dubina due,instinkt, mit, stalno se pojaava sve do dolaska Treeg rajha. Taj iracionalizam bie prisutan i uumetnosti i u shatanju istorije (svedena na elitistiki krvavi mit) i u shvatanju filozofije.

Pruski duhMoe se rei da je sam pruski duh, uzdignut na nivo morala, politikog sistema, mistike, bio

prava priprema za nacizam. Nemako jedinstvo ostvario je Bizmark, "krvlju i maem".Bizmarkovo doba ostavilo je potonjim pokolenjima u naslee niz vrednosti koje su pisci krajnjedesnice veliali - militarizam, apsolutno potovanje autoriteta, patriotski fanatizam, preteranismisao za disciplinu - to su nacisti umeli da iskoriste. Nacizam je iskoristo sve struktureautoritativne porodice i patrijarhalnog sistema. "Nacistiki moral" esto predstavlja ovaploenjenajreakcionarnijeg malograanskog morala. Naroito je, u tom smislu, reita predstava kojuimaju o eni.

St udenske organizacije i omladinski pokreti

U Nemakoj se jo od Napoleonovog doba razvija sklonost ka studentskim uduenjima iomladinskim pokretima u kojima dominira patriotski duh. To su reakcionarna drutva, kojaljubomorno uvaju svoje privilegije. Ona oslikavaju dvolinost nemakog univerziteta koji je,kao institucija (sem nekoliko izuzetaka) podravao nacizam i bogatio ga svojom erudicijom.

Nemaki univerzitet i njegove reakcionarne strukture nisu jedini nain vrbovanja omladine.Tu su i svi pokreti koji veliaju sport, fiziko savrenstvo, kult tela i mistiku snage. (LeniRifental Bogovi stadiona: krupni planovi statuaArna Brekera, koje su tada krasile stadion ikoje su posebno napravljene u ast Olimpijskih igara, ali i slavljenja snage mistinosti tela,

156


9/19

muevnog duha i nadmetanja, pokazuju do koje mere su te vrednosti bile duboko ukorenjene u Nemakoj - mistika sporta pristuna je i u nemakim komunistikim filmovima 30ih.)

Sklonost ka kiuOva sklonost je jedna od komponenti nemakog senzibiliteta u XIX veku2. Ki i barok u

Nemakoj dostiu vrhunac za vreme vladavine Ludviga II Bavarskog, koji usred XIX veka kaoreakciju na kapitalizam i odreenu viziju savremenosti vaskrsava zamkove iz bajke. Bavarska iAustija zahvaene su tim talasom koji je bio praen naklonou ka preteranim ukrasima, pozlati,tukaturama i lanim dubinama, stubovima koji nita ne nose i prozorima koji ni na ta ne gledaju(bidermajer kao najuveniji primer savrememnog kia). Nacizam je u izvesnoj meri nasledio tutradiciju. U nacistikoj umetnosti, manifestacijama i predstavama ogromna je naklonost kadekoru, raskoi, varkama, monumentalnom - nalazimo i u projektima za izmenu Berlina i naBrekerovim statuama. Sam Hitler veoma je sklon toj estetici. Zanimljivo je da posebno voli Be iMinhen.

Postavalj se pitanje moe li se uopte govoriti o "nacistikoj estetici"? Koliko se zna, za vremeTreeg rajha nije nastala nijedna rasprava o estetici.Kriterijumi na osnovu kojih se sudi odelima prevashodno su politiki. Delo je lepo ako predstavlja otelotvorenjeduha rasnog

zajednitva , a oslanjanje na narodnu tradiciju garancija je njegove vrednosti . Najvee razlike izmeu italijanskog faizma i nacional-socijalizma ogledaju se u stavu premamodernoj umetnosti.Faistiki reim u Italijipreuzeo je neke odlike umetnikih avangardi(italijanski futuristi pristupili su faizmu). U zemlji koja jo nije dostigla nivo industrijskerazvijenosti drugih evropskih zemalja, slavljenje tehnike, maina, brzine i elektriciteta (teme koje proimaju sva futuristika dela) nalaze sigurnu osnovu, kao i tema jedinstva oveka i maine.U Nemakoj, naprotiv, nacisti sua priori odbacili sve savremene umetnike struje. Smatrali su da jeitava moderna umetnost povezana sa snagama koje razbijaju Nemaku i da ta umetnost nemanikakvih osnova u narodu. Nije mogla da poslui ni kao delotvorno sredstvo propagande, ni kaospona za ostvarivanje rasnog zajednitva. Zato e se nacisti okrenuti klasicizmu, nastojei da takoizraze osnovne vrednosti svoje ideologije.

Nacistika umetnost neprekidno e biti neka neo-umetnost, bez ikakvog originalnogstvaralatva, bez posebnog stila, sem eventualnobrutalonosti i dinovskih razmerasvih dela.Koristili su klasicizam i najstarije umetnike formeda bi izrazili ideoloki sadrajhiljadugodinjeg Rajha. Te klasine forme publika je ve bila prihvatila:figurativni realizam,glorifikovanje narodnih, naroito seljakih tadicijai imitiranje antikih oblika. Nacistikaskulptura tako predstavlja imitiranja grko-rimske tradicija sa brutalnim izrazom na licu (uveninabor zahvaljujui kojem lice dobija izraz pun mrnje), sve to u pompeznom i dinovskom stilu -monotono podraavanje grkih statua, neoklasicizamArna Brekera, Torakovi miiavi kolosi istalno iste scene iz seoskog ivota, isti prizori uma, poljskih radova, "seljakih Venera". Problemistraivanja na planu forme i iznalaenja novih sredstava izraavanja ak se i ne postavlja; takvaistraivanja su i zabranjena.Doputeno je jedino oslanjanje na nemaku tradiciju,deformisanu do smenog. Zato se razvijaju stilovi kao neoklasicizam u vajarstvu, neogotika ugraviri (Hitler kao srednjovekovni vitez, preraene Direrove gravire sa likom Firera kao

otelotvorenjem nemakog duha).Lepo je vezano za bioloke vrednosti; lepo je ono to velia germanske tradicije i pretvara ihu mit, ono u emu su sadrani krv, tlo, narodna dua, nemako zajednitvo, arijevska rasa. Nacistismatraju da je grka umetnost vrhunac zapadne umetnosti i tvrde da su njeni nastavljai. Ta2 Izgleda da se javlja kroz filmove nove nemake kinematografije (Ziberberg, reter, mit) u kojimaoperski dekor i muzika, kroz atmosferu sna i legende, uspevaju da srue svaku realnost.Ziberbergov Ludvig, rekvijem za jednog devianskog kraljai Karl Maj- sjajno ilustruju tu fasciniranost romantiarskimmitovima i tom nerealnom atmosferom koja kulminira u ovim filmovim, a koji su pogreno nazvanineoekspresionistiki.

157


10/19

umetnost je "zdravi" element zapadne umetnosti koju su neprekidno izopaavali Jevreji i nierase - Jevreji su trgovali umetnou i uneli su u nju poroan duh, a crnci ni nemaju umetnost poto su nia rasa. Njihova dela slavljena su u Nemakoj da bi se iskvario germanski rasni ideal.U grkoj umetnosti oni se dive fizikoj istoti i kultu telesne lepote. Grka umetnost jedinasavreno tano prikazuje vitalne funkcije: mukarac je dat kao muevan i ratnik , a ena kaobie spremno da postane majka.

IVNeki primeri i neki oblici nacistike umetnosti

1. KNJIEVNOSTKnjievnost i poezija hitlerovske epohe potvruju elju za povratkom prolosti, za

nadovezivanjem na stare germanske tradicije, na vrednosti koje su cenili preci, na rodnu grudu.Veina pesnika i pisaca daje posebno mesto jeziku, mistinom entitetu koji je izraz rasnogzajednitva, Volksgemeinschaft -a. Pokuavaju da oiste nemaki jezik od stranih rei.Savrenstvo jezika otelotvoreno je u govorima Firera, koji je smatran nenadmanim majstorom jezika i umetnikom rei.Da bi se postiglo savrenstvo u jeziku, treba se inspirisati govoromseljaka koji su jedini zdrav elemenat nacije .Jezik nije prosto sredstvo za komuniciranje: unjemu ivi duboka dua naroda. Zato se neprekidno slave kult predaka i jezik seljaka, koji nije bio izopaen interancionalizmom i stranim reima i koji ostaje veran osnovnim vrednostima krvi itla.Naporedo sa tim, veliaju se germanski mitovikoji su alegorina istorija nemakog naroda, a krv koja tee kroz njih je i nemaka krv. Ta tema krvi povezan je sa itavim nizom iracionalnihvrednosti koje su se razvile tokom godina Vajmara (Evers).

Moemo razlikovati bar etiri pravca koji su formirali nacistiku knjivenost:- nacionalistika sturja - dela nastala uglavnom pre 1933. koja su nacisti smatrali svojim

preteama. Starim nacionalistikim i pangermanskim temama od 1914. prikljuuje se islavljenje rata i junatva. Ta knjievnost uglavnom slavi vojnike vrednosti, rtvovanje,nasilje, rat kao nacionalnu etiku koja budi duh naroda umao u malograanskoj udobnosti.Brojni nacistiki filmovi inspirisae se ovom strujom.

- neoromantizam- romantiarska tradicija je uvek postojala u Nemakoj, ali je u godinam oko

I svetskog rata taj neoromantizam poprimao sve reakcionarniji vid. Slavei iracionalno,misticizam, san, bekstvo od realnosti, poinje da uznosi zemlju, krv, rodnu grudu, nagone. Zavreme Treeg rajha taj neoromantizam proslavie se naroito temama iz seoskog ivota islavljenjem nacionalnog zajednitva i rase.

- regionalistiki pravac- slian prethodnom, okree se prolosti. Slavi selo, zdrave seljakeobiaje, narodnu i provincijsku umetnost, zemlju. To nije samo slavljenje nemake zemljekao mistinog entiteta, ve se najee posebno slavi autentinost fizikog rada, naroito radaseljaka. Povratak zemlji, slavljenje istote obiaja na selu, mrnja prema industrijalizaciji iromantini antikapitalizam postali su tako sastavni delovi faistike knjievnosti

- propagandna literatura

2. ARHITEKTURA

Od 1914. masovna upotreba betona, stakla, elika praena je traganjem za novom plastinou. Godine 1915.Van de Velde je izloen napadima, jer je belgijski dravljanini i morada napusti Vajmarsku kolu za dekorativne umetnosti, a kao naslednika preporuujeGropijusa -

Bauhaus je roen iz prvih Van de Veldeovih istraivanja . Bauhaus je ubrzo postao ariteumetnike kreativnosti i inventivnosti i mesto sinteze avangardnih pokreta itave Evrope: oditalijanskog futurizma, preko apstraktne umetnosti, do ruskog konstruktivizma. I Bauhaus, iTatljin i Rodenko rado su prihvatili ideju o "smrti umetnosti"; arhitektura je trebalo da budeumetnost u kojoj bi se stapale sve druge. Bauhaus je eleo da napravi sintezu svih umetnosti i ahitekture, ali i da prui konkretan odgovor na probleme svakodnevnog okruenja (radionica za

158


11/19

nametaj, radionica za osvetljenjeMoholji-Naa, radionica za tkanjeAni Abers; Gropijusovo"Totalno pozorite" za Piskatora). Arhitektura vajmarske epohe nije toliko novatorska kao ruskaarhitetkutura i njeni utopistiki eksperimenti (Tatljin, El Lisicki); pogaa je ekonomska kriza, aliipak doivljava procvat koji e biti zaustavljen dolaskom nacista.

Eksperesionizam je pokazao originalnost kroz mnoge scenografije za filmove (dekor iz Kabineta dr. Kaligarijasa iskoenim pejzaima); i on je uticao na arhitekte svojim romantizmomi svojom fantastikom. Dok se Bauhaus kretao u pravcu savrene realnosti, sklada materijala istambenog prostora, ekspresionisti su izmiljali graevine simboline i irelne arhitekture. Ta eljada se u kamenu otelotvore ideja i simbol posebno je upaatljiv vid arhitekture u doba Vajmara(Geteanum Rudolfa tajnera - kupole poduprte drvenom konstrukcijom: trebalo da konkretno pokae njihov mistini zanos i viziju duhovnog; ogromna panja posveena najsitinijimdetaljima: vitrai; stradao u poaru, verovatno podmetnutom). Ova dva dela,Gropijusov Bauhausi tajnerov Geteanum, tako udaljena jedno od drugog, najbolje oslikavaju raznolikosti i bogatstvo pravaca u doba Vajmara.

Od 1937. jedan jedini arhitetka, Hitlerov ljubimac, uzima u svoje ruke sudbinu nemakearhitekture.To je Albert per . per je dobio zadatak da obnovi sve velike nemake gradove; bio je zaduen za urbanistiko ureenje Berlina i njegovu obnovu3. Trebalo je da razradi jedanmonumentalni stil, primeren nacistikom reimu . Trudio se da svuda unese nekuvrstu kolosalnog neoklasicizma4 . Saraivao je saBrekerom .Monumentalna arhitektura i obnova gradova trebalo je da budu simbol politikeobnove. Dinovske razmere odraavale su veliinu namera Rajha: Rajh mora da razvijearhitekturu koja nastavlja tradicije Egipta i Vavilona.

Ostvarenja nacistike arhitekture bila su prilino monotona Veinu graevina karakteriesklonost ka imitiranju rimskog stila, jedanlani klasicizam, strast zadinovskim razmerama(slavoluci); one su umnogome dovele do razaranja lepote i sklada starih etvrti nekih gradova prosecanjem arterija, kroz koje je trebalo da defiluju povorke tenkova, ili podizanjem dinovskihspomenika. Radnike naseobine projektovane su po modelu koji prilino lii na konice ili Metropolis Frica Langa. Buroaski stanovi, ak i u gradu, tee da imaju izvesnu notu ruralnog(zidovi ukraeni slikama "rodnog kraja", velika panja se pridaje predmetima zanatske izrade).

Ideal nacistike arhitekture i njen kult klasicizma i dinovskog prilino podseaju nanajgora ostvarenja staljinistike arhitekture.3. LIKOVNA UMETNOST

I u likovnoj umetnosti trebalo je izraziti osnovne vrednosti reima. Karakterie je potpunoodsustvo originalnosti, osim u skulpturi.

Skulptura (bronza ili mermer) je nesumnjivo jedan od najkarakteristinijih oblika umetnostiza vreme Treeg rajha. Hitler ju je posebno cenio. Najslavniji umetnik bio jeArno BrekerProizvodnja statua dostizala je ogromne razmere. Sauvano je vrlo malo tih dela. Najvee statue bile su sruene kao simboli nacistike umetnosti, neke su bile pretvorene u graevinski materijalili prenete u privatne zbirke; neke nisu nestle: neke od onih na Olimpijskom stadionu u Berlinu jo stoje na starom mestu, ali su imena autora uklonjena ili prekrivena.

Karakteristino jeobjedinjavanje arhitekture i skulpture- arhitektura i skulptura trebalo je da

najtenje sarauju na izradi "spomenika". Sve formacije, od dobrovoljakih odreda do podmorniara, elele su svoj spomenik. Ta zdanja esto lie na parodije srednjovekovnihgraevina (nalik na srednjovekovne tvrave) i rimskog klasicizma. Skulptura je trebaloda upotpuni arhitekturu i da nove ideale uini sveprisutnim Nekeosobenosti nacistike skulpture:3 Napravio je, izmeu ostalog, nemaki paviljon na Svetskoj izlobi 1937, kongresna zdanja u Nirnbergu inovu Kancelariju Rajha.4 Staljin se, izgleda, duboko divio perovim projektima; izmeu nemakih i sovjetskih arhitekata skoro jedolo do nadmetanja u arhitektonskoj megalomaniji, s tim da su Staljinovi prevazilazili Hitlerove.

159


12/19

monumentalnost- kao i arhitetkutra, esto nastoji da bude dinovska. Veina statua bila jevisoka 5-6 m. Vlast je elela daveliinu svojih ideala i snagu svoje ideologije izrazi krozmonumentalnost delalikovne umenost

podraavanje antike- veina dela koncipirana jena osnovu rimskog uzora. eleli sudaostvare klasini ideal (Vinkelmanov uzor vajarstva).Breker e se proslaviti pre svega neoklasicizmom. Dok se drugi vajari orjentiu ka delima iji je cilj propagiranje junatva(predstave vojnika, generala, junaka sa kukastim krstovima), Breker vaje "atlete" (autor skulptura na Olimpijskom stadionu), koji e zajedno sa "enama-Venerama" biti glavne temenjegovog dela. Za te skulpturekarakteristina je idealizacija telesnog oblika, klasineistote, muevnosti, enstvenosti

slavljenje tela- u kamenu i bronzitreba prikazati ideal nove rase. Breker je bio specijaista za alegorije na spomenicima, ali iza prikazivanje ideala enske lepote- Gracije, Psiha, muze kojepodseaju na grke i rimske staue. Za razliku od njegovih skulptura, delaJozefa Toraka zapanjuju svojombrutalnou (ideal mukog tela) - to su kolosi koji se dre za ruke, gomile miia, vaarske atlete sa ijih lica izbija prigueno nasilje;to se ne moe nazvati preuzimanjem "klasinog ideal"

Neke odglavnih tema nacistike skulpture: muevnost i enstvenost- nacisti smatraju da je grka umetnost prikazala ideal mukosti i

enstvenosti: mukarac je hrabar i muevan, a ena stvorena za meterinstvo.Breker je idealizovaoklasini oblik, atletu. Torak je slaviosnagu i brutalnost - preteranamiiavost, masivno i esto etvrtasto lice izraava nasilje. Kod Brekera lica vojnika i herojaimaju gotovo klaian izraz, kod Toraka izraz brutalnosti.ena je viena u svetlosti Gracije, Muze, Psihe i Majke (stvorenja uzdignutih ruku u paradnom pokretu, koja diu zastavu, pruaju ruke ka nebu ili niice padaju na tlo). Imajunaglaene grudi i trbuh, iroke bokove. Te skulpturesu klasine, ali ipak nisu obinokopiranje antike umetnosti.

"Kamaradschaft" - muevno i vojniko drugarstvosu stalna tema u likovnoj umetnosti .KodToraka Kamaradschaft predstavljaju dva naga kolosa koji se dre za ruke, kodBekera Kamaradenje jedan bareljef sa nagim vojnikom koji grli ranjenog druga, nagog. Iz brojnihTorakovih skulptura koje slave agresivnu "muevnost", drugarstvo meu vojnicima ili sportizbija naglaena homoseksualnost

herojske teme i simboli- brojne skulpture prikazujuatlete i vojnike(ranjeni ratnik, drugovi,avijatiar), ali tu su ialegorjiske figure(Snaga, Napad, Nacija, Osvetnik), kao i berzbrojnisimboli karakteristini za nacistiku epohu(likovi koji nose ma, kukasti krst, orlovi...)

poprsja - izraivana suda bi se ovekoveili likovi dostojanstvenika. Prave se poprsja uvenih nacista:Breker radi Hitlera, Gebelsa, pera, Geringove keri (mada se on proslavio pre svega neoklasicizmom)

Simbolika i teme uslikarstvu su sloenije, ali isto toliko monotone. To su bila krajnjeematska dela, koja su robovalapropagandnoj funkciji. Podstie se "autentino nemakoslikarstvo" - kao paralela pisaca "krvi i tla" moe se govoriti o slikarima "nemakih polja, uma,sela i livada".

Nacistiki slikari mogu se svrstati u vie kategorija: slikari nemakih pejzaa, slikari nemakihseljaka, slikari seoskih scena, slikari ivotinja, slikari Hitlerovog lika, slikari jurinih odreda,slikari esesovaca

Inspiracija se kreeod neoklasicizma do rustinog i seoskog stila. Realizam je dominantnaodlika svih slika; kao slike za kalendare. Pojedini Hitlerovi portreti dovode u iskuenje dagovorimo o hiperrealizmu. Nacisti nisu peruzeli nijednu novinu koju je uvela moderna umetnost.Glavneteme nacistikog slikarstva:- glorifikacija sela i seljaka- seljaci se slave kao zdrav element nacije, jer nisu prihvatili

strane mode, sauvali su arhaine vrednosti i istotu rase i obiaja, u dodiru su sa zemljom i

160


13/19

tako neprekidno opte sa rodnom grudom i nastavljaju tradiciju. Slikari su prikazivali poljskeradove u raznim godinjim dobimaslavei obradu zemlje i muke seljaka. Na veini dela uoavamo isti stil i iste stereotipe: godinja doba,poljski radovi, berba, etva, sejai, drvosee, pastiri,seoska porodica. Posebnu panju poklanjajuimanju, slikajurazne aktivnosti vezane za njega i rade gomileslika sa ivotinjama . Naroito se uzdieena sa sela, kojoj je strana rasko i lakomislenost gradskih devojaka . Prikazana je kao prilino punaka sa kukiima i sisiima, a naziva se"seoska Venera" ili "bavarska Venera".Karakteristina je i klasina tema, politiki obojenija,Seljaci, radnici, vojnici.Na ovu mitologiju sela nadovezuje se slavljenje bliskog kontakta sa zemljom, jednostavnosti obiaja, ali i fizikog radai to seljaka i zanatlija

- glorifikacija rada- kada ele da predstave rad ili radnike, nacistiki slikari retko poseu zasavremenim aktivnostima -ne prikazuje se rad u industriji, nego rad seljaka, a i tad seljak nikad ne koristi traktor nego plug (kao sa Holbajnovih gravira). Utisak nerealnosti pred platnima koja prikazuju selo (po tome se ona razlikuju od sovjetski ili kinseskih dela posveenih tim temama) vezan je za arhainost prikazanog orua.Oni slikaju nemako selokao da pripada srednjem veku: seja i kosac imaju iste uglaste crte kao nasrednjovekovnim gravirama - potuje se i arhainost tehnika.Vie vole zanatstvo nego industrijski rad, na slikama nema radnika, ali se obilato prikazuju kovai, bravari, drvosee .ak i kad se upuste u to da prikau radnike, u prvom planu su miii.Rad je pojam, simbol, a nikad realnost- prikazuju arhaian rad seljaka koji je nestao u Nemakoj davno pre dolaska nacista, ili poslove koji se obavlaju po nareenju Firera: radniciu kamenolomu koji vade mermer za kancelariju Rajha

- pejza - prikazuju se razne oblasti i razni spomenici, ali suuvek prisutni tradicionalni kliei: borva uma, nemaki hrastovi, nemaka polja, planine i lednici, na ije se dubokonemake odlike podsea. Malo je slika sa prikazima gradskih predela. est motiv je i cvee:suncokreti, raznobojni buketi, venci od cvea

- ovek i ena- nacistiko slikarstvo bilo je krajnje figurativno, ovek i ena zauzimajunajbitnije mesto u njemu. Kada prikazuju mukarca i enu na oklevaju da sa arhainog preuna mitologiju.Brekerovski ideal rimskog neoklasicizma i "ene-muze" razvija se i uslikarstvu. Mukarac je predstavljen kao Adam, antiki junak, ratnik, vojnik , a enasamo kao mitoloka boginja ili seoska Venera. . Mukarca oplemenjuje rad i rat, a enudete.U njoj se slave veiti enski principi, ovaploenje rodnog tla, plodnost zemlje, Majka-sa detetom koje spava, pored vojnika i seljaka, kako bdi nad domaim ognjitem Kodnacistaena postoji samo kao princip: ona je materinstvo, plodnost rase i plodnost tla; usebi nosi budunost nacije i naroda, a predstavlja i simbol godinjih doba, etve, venog bujanja. ena ne pripada aktivnom delu drutva: ona jevestalka, svetenica ognjita, uvarka tradicije. Zato se najbolje moe prikazati kroz mitologiju. Ona je Gracija,kupaica u kupatilima, veno obeanje - lei naga, nudi se pogledima mukaraca, spava iliga eka, telo svesno svoje savren lepote; ona nema ukrase, stvorena je za materinstvo(grudi, bokovi). I sam izbor mitolokih tema odraava njenu potinjenost mukarcu:Parisova presuda (mukarac presuuje koja je ena najlepa), Dijana, Leda koju siluje labud.

Veliki broj slikara inspirie se temom "seoskog akta"- devojka otkopanog prsluka izabaene glave lei u itnom polju, plavokosa devojka bosih nogu prolazi itnim poljem,devojka nosi voe u velikoj korpi naslonjenoj na trbuh Ova tema esto je obojena paganskim tonovima - ena-seljanka nosi dete kao to zemlja nosti etvu, njene dojke i njentrbuh znak su plodnosti, a njena kosa preplie se sa zlatnim itnim klasjem. Primeuje se dasu plodnost zemlje, materinstvo i enskost tesno pvezanina gotovo svim slikama

- alegorije- krozupotrebu najtradicionalnijih simbola - seljaci, porodica, pejza, mistikarodne grude, ali i brojna monotona variranja Holbajna, Direra i Kranaha - nastoji se izrazitivrednost reima, njegova snaga i nejgova veliina. Srednji vek je pruao izvor za

161


14/19

najneverovatnije alegorije - za prikazivanje nemake porodice obilato se koristi triptih, Hitler je dat kao srednjovekovni vitez, scene srednjovekovnih bitaka; slikaju se i stara germanska boanstva - Tor i njegova gomila oruja

- "politiko" slikarstvo- propagandno slikarstvo. Slikaju se ratni dobrovoljci, povorkeesesovaca, Hitler i nacistike parade, mase koje kliu Hitleru, Hitler koji obilazi turpe,mornari, avijatiari, peadija; slave se hrabrost, junatvo, disciplina i drugarstvo, Kameraden; bezbrojni su portreti esesovaca ili oficira

4. FILMFilm je bez sumnje najbolje poznat vid nacistike umetnosti. Nemaki film je doiveo

ogroman procvat posle I svetskog rata. Meutim, on ne umire sa Vajmarskom republikom. Iakosu veliki reditelji i glumci emigrirali, infrastruktura je ostala i nacisti su nasledili najstrunijeekipe u Evropi toga doba. Oni odmah lansiraju svoje prve propagandne filmove.

Posle uspehaEjzentajnove5 Krstarice Potemkin, nacisti su uvideli da film u slubi partijemoe imati slavnu budunost -"U poreenju sa ostalim umetnostima , film, zbog sposobnosti daneposredno deluje na poetsko oseanje i afektivnost, dakle na ono to nije intelektualno, ima

prodornu i trajnu delotvornost na planu psihologije masa i propagande" . Nacisti su potpunouzeli film u svoje ruke, drava je prigrabila filmsku industriju, pretvorila je u monopol i zavelaapsolutnu cenzuru. Svi filmovi su stavljeniu slubu idelogije. Hitlerovski film bio je epopejanacizmu.Dok su nacistiko slikarstvo, skulptura i knjievnost osrednji, sa filmom to nije sluaj -kinematografija je raspolagala odlinim ekipama i izvanredno obuenim tehnikim osobljem.

Jedan od prvih znaajnih dugometranih nacistikih filmova bio je Hitlerov omladinac Kveks.Ovaj film prikazuje atmosferu u Berlinu poslednjih godina Vajmara, sa krvavim ulinim borbamau stilu koji prilino podsea na filmove "nove objektivnosti", pa ak i na komunistike filmove.Junak, sin komuniste preobraa se u nacizam i, uprkos oevom protivljenju, stupa u redovehitlerovske omladine; komunisti ga ubijaju. Ovaj film trebalo je da probudi fanatizam kodomladine; doiveo je ogroman uspeh.

Ubrzo su doli prvi veliki filmovi koji nisu samo prikazivali sudbinu pojedinca, ve supretendovali tome da daju sliku itavog naroda. Bila je to nova vizija sveta.Leni Rifentalje dobila zaduenje da snima kongres Nacistike partije u Nirnbergu i napravilafilm Pobeda vere, prvi dokumentarac posveen partiji . Taj film najavljujeTrijumf volje(1934).Leni Rifental je tvrdila da to nije bio propagandni, nego istorijski film. Briljivo je odabiralascene i kadrove kako bidala oduevljenu i mistinu sliku nacizma(kadar gde se Hitler smei,kad se kamera penje ka orlovima, scene sa prikazom ceremonije Nacionalne slube za rad kojalii na versu ceremoniju: "Evo nas"-"Odakle dolazi?"-navode po jednu oblast Rajha). To jesavreni faistiki propagandni film: vatrenost, slavljenje nacistikog sjaja, solidarnosti vojnika iradnika, egzaltirane mase i govori.Leni Rifental doprinela je stvaranju jednog reportanogstila koji e doiveti veliki uspeh . Drugo njeno uveno deloOlimpijada, film posveen olimpijskim igrama odranim u Berlinu1936, nije samo reportaa, nego i himna nacistikoj Nemakoj. To je najdui "sportski" film svih vremena (800 000m trake), koji jasnoglorifikujesnagu, fiziko zdravelje, sport, dok su kukasti krst i Hitler svuda prisutni.U isto vremeHans pingeri Rolf fon onevski-Jamrovskisnimaju u Berlinu filmVena uma

- scene iz nemake prolosti, gde je nemaka prikazivana kao veita rtva stranih agresija,smenjuju se sa scenama pejzaa. To je himna germanskoj Nemako, gde je Rajh vrhunac njeneistorije, posveenje i spas. Neki"anrovi" nacistikog filma:- "istorijski" filmovi- slavili su "velike ljude". Pored filmova posveenih istorijskim

linostima (najvie su se divili Fridrihu II, Bizmarku), tu si i oni posveeni naunicima i

5 Sergej Mihailovi E.(1898-1948) - sovjetski filmski reditelj (Oktobar , Aleksandar Nevski, Ivan Grozni).Teoretskim radovima na podruju montae unapredio je filmsku umetnost.

162


15/19

pesnicima. U slinom duhu slavljenja velikana i "sudbina", snimljeni su i filmovi posvenenimuziarima: Bahu, Mocartu.Kao primer uzimane sui itave epohe: filmovi o borbama za nacionalno osloboenjevoenim protiv Napoleona I i u I svetskom ratu

- "nacional-socijalistiki ovek"- ovi filmovi treba da prikau nove vrednosti reima,otelotvorene kroz pojedine likove. Hitler je u Mein Kampf tvrdio da e rasistika drava"morati da u svim oblicima podstie formiranje karaktera" . Tako se nastoje prikazati"karakteri" koji najavljuju nacional-socijalistikog oveka: slika krutog, elinogoveka, nepokolebljive hrabrosti i volje spremnog na sve rtve; velia se izdrljivost,hrabrost, kolektivni rad, odanost zajednici

- krv i tlo- filmovi posveeni seljacima i ivotu na selu. Slini tim filmovima Blut und Boden,koji veliaju rodnu grudu, su i oni u kojima je prikazana nostalgija Nemaca u inostranstvukoji ele da se vrate u domovinu

- neprijatelji Rajha- filmovi kojiimaju za cilj da Nemcima pokau ko su im stvarnineprijatelji. Ksenofobija je bila jedna od dominantnih crta nemakog filma . Prvi su se naudaru nali Englezi. Jo vanija je bila borba protivboljevizma. Englezi su omraeni kaostranci i politiki maloumnici, dok su Rusi omaraeni jer su Sloveni i marksisti (uglavnom prikazivani kao pijani grubijani koji siluju ene i ubijaju civile). Najslavnije deloantikomunistike propagande bio je filmGPU Karla Ritera iz 1942. - boljevici nastoje da putem atentata zavedu teror u svetu, daje zastraujui portret komunista. Filmovi koji treba da poslue kaoantisemitska propaganda jo su straniji . Prvi antisemitski filmovi nastali sunekoliko godina pre dolaska nacista na vlast. Antisemitska propaganda e uzeti jo veegmaha 1939. - od novembra Jevreji moraju da nose utu zvezdu, a od februara 1940. poinjuodvoenja u logore. Jevreje treba prikazati kao tvrdice, pohlepne i pohotljive, kao stvorenjakoja ive na raun drugih i upropaavaju ih. Najznaajniji antisemitski film je zloglasno delo Jevrejin SisFajta Harlana iz 1940 . Polazei od prie o Jevrejinu Jozefu Sisu Openhajmeru,koji je obeen u Frankfurtu u XVIII veku, Harlan prikazuje kako "jevrejstvo" ve vekovimaizaziva nesreu nemakog naroda i kako je nuno da mu se stane na put. Film je snimljen poGebelsovoj narudbini i "posebno se preporuuje zbog svoje politike i umetnike vrednosti";Himler je preporuivao da se prikazuje esesovcima i uvarima u konc-logorima. Toj je film pun mrnje. Ovakvi filmovi prikazivani su do kraja rata, a predstavljali su neku vrstu pravdanja pokolja po logorima

- ratni filmovi- prikazivali su pobede nemake armije;veliali su junatvo i hrabrost boraca(tuke Karla Ritera). To su filmovi kojiveliaju rat, muzika u njima je borbena iproeti su duhom ksenofobije. Najuveniji od tih filmova jeKojtnerovo delo Auf wiedersehen, Franziskaiz 1941, porpagandni film namenjen enama vojnika

- muzike komedije- u hitlerovsko doba snimljen je i veliki broj zabavnih filmova (operete,muzike komedije, sentimentalni filmovi) koji su, takoe, na svoj nain izraavali vrednostireima (neki se i danas prikazuju na nemakoj televiziji). Ideologija je u njima esto utolikoopasnija jer je nije lako otkriti: javlja se posredno kroz dijalog i linosti. Ti filmovi su imaliogroman uspeh. Filmovi kao Put raja i Kongres se zabavljaiz 1930. i 1931. otvorili su putmuzikim komedijama. Posle slavneLilian Harvej, u nacisitkom filmu javilo se nekoliko

velikih glumica i pevaica koje su oduevljavale Nemaku:Zara Leander i Marika Rek .Zara Leander, lansirana da zameni Marlenu Ditrih ( Plava lisica, Pesma pustinje, Habanera), bila je zvezda sentimentalnih melodrama i muzikih komedija. Jo ima izvesnog uspeha: ploe i pesme iz njenih filmova ponovo su izdate u Nemakoj

Nacistiki film bio je, dakle, raznolik. Ali pored osrednjih propagandnih dela, mora se priznatida su neki filmovi bili vrlo dobro napravljeni. ak i u najmanje ozbiljnim anrovima nacisti su ponekad prevazilazili najbolja holivudska ostvarenja.

163


16/19

Analizom nacistike umetnosti i prouavanjem njenih dela moe se shvatiti na koji nain jeumetnost posluila kao insturment koji je imao, dotad, nevienu mo, na koji nain je stavljena uslubu smrti.

Dodatak Nekoliko kritikih opaski o pojmu nacistike umetnosti

I Neosporno je da su Musolini, Hitler i Staljin obilato koristili umetnost kao sredstvo

propagande. Izvesno je da postoji jedno tipino faistiko korienje umetnosti. Meutim,govoriti o "nacistikoj umetnosti" znai ostaviti mesta pretpostavci da je nacizam, kao istaljinizam, stvorio neki stil. Kada pogledamo dela izstaljinistikog ili hitlerovskog perioda ,zapanjuje to da dolazi do preuzimanja najklasinijh, tj. najvie "poznatih" formi. Ni nacizam, nistaljinizamnisu doneli nita novo na polju umetnike invencije, ve su se neprekidnooslanjali na "klasine" forme, na forme koje su ve postojale pre njih, a ideologija seubacuje u te poznate umetnike obrazce.

Upotreba termina "faistika umetnost", "nacistika umetnost" ili "staljinistika umetnost"

unose mnogo dvosmislenosti i opasna pojednostavljivanja. Treba skrenuti panju na to da ganemaki kritiari koriste prilino retko i da vie vole da govore o "umetnosti za vreme Treegrajha" ili o "umetnosti u doba Hitlera".Nacistika sturktura koja se javlja u umetnostiustvari je stvorena ne toliko kroz pojedinana dela ili teme, koliko kroz karakteristino "okupljanje" kojestvara specifian efekat.Re je o procesu "montae"u filmskom smislu te rei,procesu kojistvara ideoloke efekte zahvaljujui skupu zankova, slika, oznaka, a ne na osnovu nekeposebne teme. Daleko od toga da unapred oblikuje neku viziju sveta, ova umetnost sluisamo tome da da formu jednoj ve oblikovanoj viziji. Utopijska i kritika funkcija dela biva zamenjena hagiografskom funkcijom (Bloh). Delo velia jedan sistem koji ve postoji i ini gasvuda prisutnim, a umetnost uklopljena u ideoloki kalup pokuava da stekne priznanje i plasirase na tritu.

Karaktristine crte umetnosti u doba Hitlera:

- afirmie se kaoporicanje moderne umetnosti- pojmom"kulturnog boljevizma" se oznaava sve to je nastalo u doba Vajmara- karakteristian jepovratak na prethodne pravce; slikarstvo je osrednje akademsko

slikarstvo, arhitektura je hladna imitacija klasine francuske arhitekture i variranje na grko-rimske teme, skulptura se inspirie antikom ili klasinom nemakom tradicijom

Ipak, ova umetnost ne predstavlja jednostavno preuzimanje klasinih tema i formi (koje publikagarantovano prihvata), ve im daje i neke specifine crte:- strogo odreen ideoloki sadraj, koji uznosi snagu, rasnu istotu, mitski i mistini

germanski duh- mistini i religiozni patoskroz teme narodnog rasnog zajednitva, optenja sa krvlju i tlom,

ukorenjenosti u rodnu grudu- jedan sutinskoseljaki element-

monotono ponavljanje svih ideolokih tema kojima su ta dela prezasiena; ovoj umetnostinajvie odgovara taprezasienost ideolokim porukama, jer se polazi od toga da su te poruke odn. "ideologije kroz slike" postojale i pre nacizma

- uzdizanje tih poruka do kolosalnog, to postaje alegorija veliine i venosti RajhaII

injenica je da, za razliku od Staljina, Hitler nikada nije verovao u politiku umetnost inikada nije nastojao da propisuje teme, kao to je to bio sluaj za vreme Staljina u SSSR-u .Breker je predloio mitoloke, romantiaske, grko-rimske alegorije i jedan klasini i realistiki stil koji je oduevio Hitlera, alito nije bio stil koji bi bio pretvaranje nekih ideolokih

164


17/19


18/19

Sem toga, postavlja se znaajnije pitanje: jesu li umetnici svesno pristupili nacistikojideologiji, jesu li je razvijali, obogaivali ili kopirali? Nacistiko slikarstvo je bilo sasvimosrednje. Kako je veina avangardnih slikara bila progonjena, u Nemakoj su ostali samo oni kojisu bili najsterilniji. ak i kod klasinih mitolokih aktova, odmah pada u oi lo kvalitet izrade; toslikarstvo karakterie hladnoa, odsustvo pokreta, monotonost. to se tie npr. seoskih temau "nacistikom slikarstvu", one su unete ne iz ubeenja nego da bi se delima obezbedila dobra proa na triu.Ti slikari kopiraju, prepriavaju i ilustruju krilatice nacistike partije da bidobro prodavali svoja dela.

Leni Rifental (sa net-a)LENI RIEFENSTAHLwas born in Berlin in 1902. She studied painting and started her artisticcareer as a dancer. She became already so famous after her first dance hatMax Reinhardtengaged her for theDeutsches Theater.

An injury of the knee put an end to her sensational career. After that, she became famous as anactress, a film director, a film producer and a film reporter. She became world-renowned as

an actress in the films Der heilige Berg (1926), Der groe Sprung (1927), Die weie Hllevom Piz Pal (1929), Strme ber dem Mont Blanc (1930), Der weie Rausch (1931),Das Blaue Licht (1932) and SOS Eisberg (1933).

Her greatest success she made with the documentary filmTriumph des Willensnamedafter the Reich Party Congress 1934 in Nurembergwhich got the highest awards: The goldmedal in Venice in 1935 and the gold medal at the World Exhibition in Paris in 1937. However,at the end of the war this film destroyed Leni Riefenstahl's career, for now it had no longer beenrecognized as a piece of art but been condemned as a National Socialist propaganda film. Her world-famous film about theOlympic gamesmade the same experience . That film included two parts, part I Fest der Vlker and part 2 Fest der Schnheit , and did also get the highestawards: the gold medal in Paris in 1937, the first price in Venice as the world's best film in 1938,

the Olympic Award by the IOC in 1939, and in 1956 it had been classified as one of the world's best ten films.

As a photographer, too she soon gained the world's elite after the war. Photo reportages abouther stay with theNuba were first published in the magazines Stern, The Sunday TimesMagazine, Paris Match, L'Europeo, Newsweek and The Sun. Mainly her illustrated books The Nuba and The Nuba of Kau earned her further honours and awards.

At the age of 71, Leni Riefenstahl fulfilled a dream to herself, she had cherished for long: Sheattended a diving course to be able to also work as an underwater photographer in the future.Soon she became a master in this profession too. With her two illustrated books,The coralgardens and The wonders under watershe had caused a worldwide sensation and got

further honours and awards for them. In 1987, Leni Riefenstahl published her Memoirs whichmeanwhile have come out in 13 countries and reached a high circulation mainly in Japan and inthe USA. In 1992, the documentary filmDie Macht der Bilder(ja sam ovaj film gledala) was produced over several months at original scenes where she herself could express her opinionabout her life and her artistic work. This film too got several international awards - among themthe Emmy Award in the USA and in Japan the special price of the film critics.

Exhibitions of her photographshad been successfully organized i.a. in Tokyo (1980 and 1991),in Kuopio (Finland), in Milan and Rome (Italy), in Munich, Potsdam and Berlin (Germany), in

166


19/19

Calpe (Spain) and in Knokke Heist (Belgium). Others are in preparation. In between, she isworking untiringly on the finishing of her first underwater film, and that is why she visited themost wonderful diving areas repeatedly. Even at the age of 94, she dived in Cocos Island (CostaRica) and took pictures of sharks.

Even more unusual was her decision at the age of 97 to travel to theSudan being isolated because of the civil wars which had been going on there for many years, in order to research thefate of her beloved Nuba and to bring them help. For 23 years she had not heard anything fromher Nuba friends for it had been impossible to her to get an entry permission. After long efforts,she finally had it, and she was even able to contact the rebel leader. Together with a small filmteam provided by the Odeon-Film Company, she travelled to Khartoum in February 2000accompanied by Horst Kettner, her assistant of many years standing. First after a long time of waiting and hard negotiations, the team could travel to the Nuba mountains under the protectionof a military convoy. Thousands of Nuba people were waiting for Leni Riefenstahl who has toknow upon her arrival that her best friends had become victims of the civil war. She was deeplyshattered. Nevertheless, she wanted to search for her other friends still alive but this did nothappen anymore. Because of the breaking out of new fights, she was forced to leave the Nubamountains immediately. No protests did help. The team had to leave by a helicopter. Another disaster followed soon. After a stopover in El Obeid the helicopter crashed. As if by a miracle,there had been no dead but only injured. Leni Riefenstahl had to be taken by a rescue plane to aGerman hospital where they found that she had suffered a number of rib fractures the points of which had hurt the lungs. Despite this dreadful accident, she will not give up her plan to travel theSudan once again to help her Nuba friends.

Leni celebrates her 98th birthday.

sa ispita:- rasistika ideologija u umetnosti ili nacikunst: propagandno-realistika sa elementima

alegorijskog- poredi se sa socrealizmom, koji se javlja istovremeno u Rusiji i slinih je umetnikihtendencija- uloga i tumaenje uloge ene u Staljinovom socrelizmu i u nacikunstu: kod Staljina vrsta

liberalizacije ene, jer je ona bitan inilac u drutvu, ali radnikom drutvu

- ta je sve kultura Vajmara dala izvan slikarskog; ta se deava na filmskom planu? -Ubica M Frica Langa (malo izlazi iz ekspresionistikih okvira)

- kratak osvrt i poreenje scenografije Metropolisasa ekspresionistikom arhitekturom- ta se deava sa filmom posle '33; kako to povezati sa politikom umetnou? - Leni Rifental

Nirnberg i Olimpijada; - ta bi on mogao da predstavlja na ideoloko-simbolinom nivou? -kult snage i tela

- posle je snimala neki film u Africi o nekom narodu, koji vai za najskladnije graene ljude,

moda je podsvesno tu opet neka pria o genima i rasi- ta je radila pre nacistikih filmova?

167

Documents

4b) Ekspresionizam Kao Degenerisana Umetnost, Nacikunst