72826983 Sem Neverbalna Komunikacija

7/31/2019 72826983 Sem Neverbalna Komunikacija

1/18

:

: :D. . Aleks 10/43


2/18

, 2012.

UVOD ..............................................................................................................................................2ZAKLJUAK ................................................................................................................................18LITERATURA ..............................................................................................................................18

UVOD

Poslovni svet svakim danom postaje sve sloeniji i zahtevniji, a po pitanjukomuniciranja odreeniji. Vekovi trgovine i poslovanja iza nas razvili su prirodnu potrebu ljudiu biznisu da standardizuju svoje poslovne odnose i unaprede komunikaciju izmeu sebe.Engleski jezik je prihvaen kao oficijelni jezik poslovnog sveta u celom svetu, a sa njime suuglavnom preuzimane i komunikacijske osobine i obiaji anglosaksonskog sveta. Te

karakteristike su uglavnom ve standardizovane i opte prihvaene to poslovanje ini lakim iefikasnijim. Poznajui i uvaavajui ta pravila uspeno komuniciraju i sarauju ljudi i firme iz

2


3/18


4/18

Neverbalna komunikacija (govor linosti i tela) nesvesno i automatsko slanje informacijaputem signala o oseanjima, stavovima, miljenju omoguava ljudima da komuniciraju bez upotreberei. Moe se ostvarivati na razliite naine: vizuelnim putem (preko ula vida), taktilnim putem(dodirom i drugim fizikim kontaktima), putem mirisa (na pr. hrane, pia, ljudskog tela, ambijenta) i dr.Komunikator koji u komunikaciji koristi ulne neverbalne podsticaje treba da zna da razliite osobe

saglasno svojim opredeljenim preferencijama na njih mogu razliito da reaguju.Svi ljudi koriste neverbalnu komunikaciju. lako se misli da svoje elje i namere najboljeiskazujemo reima, neverbalno sporazumevanje ima ak znaajniju ulogu, jer je vie od 50%komuniciranja licem u lice neverbalnog tipa. Engleski komunikolog Albert Mehrabijan /AlbertMehrabian/ je otkrio da se pri komuniciranju celokupni uticaj poruke sastoji od sledeih delova:verbalnog dela - sadraj poruke (7%), vokalnog dela - ton glasa i njegove promene (38%) i neverbalnogdela (55%).

Mada je jo 1872. godine bila objavljena knjiga arlsa Darvina /Charles Darwin/ Izrazioseanja kod ljudi i ivotinja, u kojoj je pisano o govoru tela, ovaj vid komuniciranja poeo se

prouavati tek od ezdesetih godina XX veka, i od tada do danas sprovedena su brojna istraivanja.Mnogi psiholozi, sociolozi, antropolozi, lingvisti i pregaoci iz drugih naunih disciplina, prouavali su

razliite aspekte ljudskog ponaanja koji obavljaju funkciju pri komunikaciji.Zanimljivo je da su i pre ovih istraivanja primere vetine govora tela pruali mnogi glumci

nemog filma u prvim decenijama XX veka (meu kojima je najpoznatiji bio arli aplin /CharlieChaplin/), jer je tada to bio jedini nain komuniciranja sa filmskog platna. Zavisno od toga u kojoj sumeri mogli uspeno komunicirati gestovima i ostalim znakovima tela, glumci su smatrani dobrim ililoim. Kada se pojavio zvuni film (krajem 20-tih godina) i kada je neverbalni deo glume postao manjenaglaen, mnogi glumci nemog filma pali su u zaborav. Odrali su se samo oni koji su se uspenokoristili i verbalnim vetinama.

Pri prouavanju neverbalne komunikacije glavno pitanje koje su naunici postavljali odnosilo sena to da li su neverbalni signali uroeni, naueni, genetski uslovljeni ili steeni na neki drugi nain. Dodokaza se dolazilo na osnovu promatranja gluvih i slepih osoba koje elemente govora tela nisu mogleusvajati putem auditivnih i vizuelnih kanala, prouavanjem neverbalnog izraavanja u razliitimkulturama irom sveta i na druge naine. Rezultati su pokazali da je veina naeg osnovnog neverbalnog

ponaanja nauena, a da odreeni elementi spadaju u posebnu, uroenu kategoriju. Na primer, niko neui bebu da plae ili da se smeje, a ipak ove forme samoizraavanja su skoro univerzalne. Austrijskietnolog Irenojs Ajbl-Ajbesfeld /Irenaus Eibl-Eibesfeldt/ je otkrio da se i kod dece koja su roena slepa iligluva osmeh javlja nezavisno od uenja i oponaanja. Drugi tipovi neverbalnog komuniciranja, kakvo jena primer znaenje boja ili izvesni gestovi, razlikuju se od kulture do kulture.

Utvreno je da naueno neverbalno ponaanje nastaje kao posledica tri vida usvajanja:samootkrivanja, nesvesnog kopiranja i smiljenog ponavljanja. Na primer, u tenji da zauzmu poloajekoji su im udobni ljudi izraavaju modele samootkrivanja na nain na koji prekrtaju ruke ili noge.

Zahvaljujui nesvesnom kopiranju znaajnih osoba iz svog linog okruenja ili kulture, ljudi usvajajunaine na koje govore, gestikuliraju, stoje, hodaju i sl. Takoe, grupa radnji koja se ui svesnomvebom, kao to su rukovanje, dodirivanje, kontakt oima, gestovi i dr, predstavljaja smiljeno

ponavljanje.Neverbalna komunikacija se fundamentalno razlikuje od verbalne. Najpre, manje je

struktuirana, tako da ju je tee prouavati. Takoe, razlike su oigledne i u smislu nameravanosti ispontanosti. Rei se uglavnom planiraju, dok se neverbalna komunikacija odvija nesvesno. Uglavnomniko ne planira da, na primer, podigne obrvu ili da pocrveni. Takve reakcije dolaze spontano. Bez naeg

pristanka emocije nam se ispisuju na licima.Neme poruke tela esto otkrivaju mnogo vie nego to prenose rei dok opisuju istinska

oseanja ili stavove. Ove poruke su od neprocenjivog znaaja, jer utiu na stvaranje prvog utiska ili

graenje slike o sebi koju elimo da pruimo drugima. Ljudi se mnogo lake mogu prevariti reima,nego govorom tela, poto konstantno, svesno i nesvesno, reaguju na ono to telo "saoptava". Rei se

4


5/18

relativno lako mogu kontrolisati, za razliku od izraza lica, pokreta, gestova, stava i dr. Obraanjempanje na ove signale, mogu se otkriti neiskrenosti ili potvrditi istinitosti izgovorenih rei.

Zbog toga to je neverbalna komunikacija tako pouzdana, ljudi uopteno vie verujuneverbalnim znacima nego verbalnim porukama. Ukoliko osoba iskae misao, a neverbalno "odailje"suprotnu poruku, sluaoci skoro u potpunosti veruju neverbalnom signalu. Ako govor tela nije

sinhronizovan s porukom, govornik gubi kredibilitet.Kada se za nekoga kae da dobro zapaa ili da je "intuitivan", misli se na njegovu sposobnost datumai neverbalne signale druge osobe i da ih uporeuje s verbalnim. Drugim reima, kada se kae da se"sluti" ili "da se ini" da je neko, na primer, rekao la, ustvari se misli da se njegov govor tela ne podu-dara sa izgovorenim reima. ene uopteno imaju znatnu veu sposobnost percepcije od mukaraca i ta

je injenica dovela do pojma "enske intuicije". ene poseduju uroenu sposobnost da uoe i odgonetnuneverbalne znakove, isto kao to i imaju "otro oko" za sitne detalje. Ta enska intuicija posebno dolazido izraaja kod ena koje su odgajale malu decu. Tokom prvih godina u komunikaciji s detetom majkase iskljuivo oslanja na neverbalne signale i smatra se da je upravo to razlog zbog koga ene obino

postaju perceptivniji sagovomici od mukaraca.Pri prouavanju neverbalne komunikacije uvek treba voditi rauna o nekoliko znaajnih

aspekata: o odnosu meu osobama koje komuniciraju, okolnostima u kojima se odvija komunikacija,kulturama iz kojih potiu uesnici u komuniciraju, kao i principima tj. pravilima po kojima se odvijakomunikacija. Na primer, pri susretu sa dobrim prijateljem ili stranom osobom razmenjuju se razliitineverbalni signali, a takoe isti neverbalni znaci mogu imati savim drugaije znaenje.

Mada se u literaturi moe pronai da postoji preko 700.000 formi neverbalne komunikacije, onese mogu grupisati u nekoliko generalnih kategorija. Jedna od moguih podela je na: kontakt pogledom,izraajnost lica, pokrete glavom, gestove i pokrete tela, dranje tela, razdaljinu i orijentaciju, ponaanjedodirom, pojavu i grau, korienje vremena i neverbalne aspekte govora.

NEVERBALNE PORUKE U POSLOVNOJ KOMUNIKACIJI

KONTAKT POGLEDOM

To je izuzetno mono sredstvo komunikacije koje se koristi kada:- traimo informaciju- pokazujemo panju i interesovanje,- traimo i kontroliemo interakciju,- dominiramo, pretimo ili utiemo na druge,- pruamo priliku za reakciju onih koji sluaju dok govorimo,- otkrivamo stavove.

Ljudi su od vajkada bili zaokupljeni oima i njihovim delovanjem na ljudsko ponaanje.esto se koriste fraze poput: "Prostrelio ga pogledom", "Ima velike deje oi", "Sjaj u njegovimoima", "Opako me pogledao" i sl. Kada se koriste ovakve fraze, ustvari se nesvesno misli naizraz oiju druge osobe i na veliinu njenih enica. Zenice se, na primer, suavaju ili ire zavisnood toga kako se menja stav i raspoloenje pojedinca, i to od pozitivnog ka negativnom i obrnuto.Vea irina enica pokazuje da gledamo neto to nam je privlano.

U vezi sa usmeravanjem pogleda, u strunoj literaturi se razlikuje nekoliko pojmova:

- kratkotrajno usmeravanje (traje sekundu ili manje); obino se za neiji takav pogledkae: "bacio je pogled"; mogla bi se upotrebiti i re "pogledanje";

- fiksiranje (traje vie sekundi); koristi se i re "zagledanje";- uzajamno gledanje "oi u oi" (traje due).

5


6/18

Informacije koje dobijamo kroz kontakt oima odnose se na to da li na sagovornikgovori istinu, da li obraa panju na ono to govorimo, da li nas razume, da li nas prepoznaje idr. Takoe, ovaj vid komunikacije ima vitalnu ulogu u pokazivanju panje i interesa. Kada

pogledamo nekoga mi ga pozivamo da komunicira sa nama. Ukoliko doe do interakcije,

kontakt oima je presudan u kontrolisanju njene prirode i trajanja. U sagovornika mnogo viegledamo dok ga sluamo, nego dok mu govorimo, a kontakt oima takoe daje znak osobi kojaslua da je govornik zavrio i da mu predaje re.

Pojedinci koji ele da dominiraju, prete ili na neki drugi nain utiu na druge koristeduge, neisprekidane poglede. Mnogi ljudi ne vole oseaj da neko dominira nad njima ili da im

preti, tako da ukoliko se ovakvo ponaanje ispolji u toku poslovne komunikacije ono moe bitipogubno po njen ishod. Povratna reakcija sagovornika je od izuzetne vanosti u razgovoru.Govorniku treba staviti do znanja da ga ostali sluaju, a sluaocima treba pokazati da se njihova

panja ceni. Takoe, kroz voljno pruanje prilike za kontakt oima mogu se otkriti stavovi,raspoloenja i emocije.

Poznato je da ljudi dok sluaju vie gledaju one koje vole. Istraivanja su pokazala da

dominantne osobe govore vie, te da tako manje gledaju, ali i da pritom manje prekidaju pogled,kao i da ekstravertni pojedinci ee gledaju, posebno dok govore.

Dokazano je da ak i kada ljudi razgovaraju preko telefona, pa se stoga ne mogu videti,pokreti oima imaju mnogo slinosti sa onima iz komunikacije licem u lice. O znaaju kontaktaoima sa drugom osobom govore i mnoga zanimljiva iskustva. Stari kineski trgovci draguljima su, na

primer, posmatrali irenje enica kod svojih kupaca pri ugovaranju cena. Grki milioner Aristotel Onazis/Aristotel Onassis/ je bio poznat po tome to je nosio tamne naoare pri poslovnim pregovorima, kakomu oi ne bi odavale misli. Stoga, kada komunicirate ili pregovarate s nekom osobom, ili ukolikokomunicirate s veom grupom ljudi, gledajte ih u oi i dopustite da vam one kau njihova pravaoseanja.

Za izgraivanje dobrog odnosa sa sagovomikom od velike vanosti je i duina kontakta oima.Da bi se ostavio pozitivan utisak engleski psiholog Majki Argajl /Michael Argyle/ je procenio da bi se utoku razgovora pogledi morali sretati barem 60% do 70% vremena. ak i ako im svojim reima upuuje

pozitivnu poruku, sluaoci je mogu doiveti kao negativnu ukoliko govornik sree pogled dok imgovori.

Pored vremenskog trajanja od znaaja je i deo lica ili tela koji se posmatra, jer i to utie na ishodpregovora. Australijski ekspert za neverbalnu komunikaciju Alan Piz /Allan Pease/ predlae da se privoenju poslovnog razgovora zamisli trougao na sagovornikovom elu. Usmeravanjem pogleda na to

podruje stvara se atmosfera ozbiljnosti i istie poslovni duh. Ukoliko se pogled uspe zadrati iznadlinije sagovornikovih oiju, odrae se kontrola u meusobnom odnosu.

Pri drutvenim susretima, kada se pogled spusti ispod linije sagovornikovih oiju, stvara se

prisnija atmosfera. Istraivanja su pokazala da osoba i tada gleda u trougao, ali u onaj koji nasagovornikovom licu ine oi i usta.

IZRAAJNOST LICA

Izraajnost lica je u govoru tela druga na lestvici vanosti i ima velikog uticaja nakontrolu i koliinu komunikacije koja se odvija meu ljudima. Smatra se da je najkritiniji

period prilikom susreta dvoje ljudi prvih pet minuta i da se utisci koji se tada formiraju (a koji nemoraju biti objektivni ve u svetlu prvih trenutaka susreta) zadravaju i pojaavaju kroz kasnijukomunikaciju. U tih nekoliko minuta sudi se o karakteru, linosti, inteligenciji, naravi,afinitetima, navikama i sl., sagovornika. Sve se to ini na osnovu veoma malo informacija o

6


7/18

drugoj osobi, a opet ljudi su ee u pravu nego to gree. Poto je lice prva stvar koja se uoavapri komunikaciji, jasno je da imapresudnu ulogu u uspostavljanju odnosa sa drugima.

Glavna uloga lica u neverbalnoj komunikaciji je izraavanje emocija i stepena njihovejaine. Ipak ne treba zaboraviti da se mnogi izrazi lica, kao uostalom i drugi signali u

neverbalnoj komunikaciji, razliito tumae od kulture do kulture. Stoga je i broj emocija koje sepouzdano mogu prepoznati iz izraza lica ogranien Utvreno je da postoji samo est osnovnihizraza lica koji se razumeju svuda u svetu. Prouavajui izraze lica osoba koje potiu iz pet bitnorazliitih kultura, ameriki naunici Pol Ekman /Paul Eckman/ i Volas Frisen /Wallace Friesen/otkrili su da su to izrazi koji sekoriste da pokau radost, tugu, gaenje, ljutnju, strah i iznenaenje.

STRAH

RADOST

Izrazi lica koji se razumeju svuda u svetu

Osmeh je najpozitivniji izraz lica i verovatno najuniverzalnija kategorija neverbalnogkomuniciranja. Koristi se irom sveta da bi pokazao zadovoljstvo, sreu, ohrabrenje,razuveravanje i sl. (uzeli smo u obzir samo pozitivne fukcije osmeha).

U mnogim amerikim kancelarijama i na mestima gde se radi sa ljudima esto se moevideti jedan humoristiki natpis koji glasi: "Budite naporni, ako morate, ali smeite se, makar vasto ubilo." Ove rei u sutini dokazuju jednu veoma vanu stvar, a to je da se moe tolerisatimnogo neprijatnog ponaanja, ako osoba koja na taj nain komunicira licem pokazuje da ne bi

bila takva da nema dobar razlog. Drugim reima, ako ljudi licem pokazuju da se trude najvie to

mogu da budu prijatni prema drugima, dozvolie im se mnogo vie neprijatnog ponaanja, negoosobama koje su neprijatne i

7


8/18

postupcima i izgledom.Izraajnost lica se tokom komunikacije neprestano menja. Meu tim promenama

uoavaju se i veoma kratki, tj. mikrotrenutni izrazi lica.Kao to im i samo ime kae, traju samodeli sekunde i esto ukazuju na prava oseanja. Na primer, osoba moe tvrditi da joj je milo tonekoga vidi, moe se ak i smeiti, ali svoj prvi, pravi stav moe otkriti mikrotrenutnim izrazom

nezadovoljstva. Takvi izrazi lica su veoma kratki da bi ih veina ljudi mogla zapaziti, ali sasveu da oni postoje i sa proirivanjem znanja iz ove oblasti, moe se i u tom pogledu postatiekspert.

POKRET I GLAVOM

Pokreti glavom, koji veoma doprinose raznovrsnosti i suptilnosti u izraavanju, imajuveliki znaaj i u toku govora i pri sluanju, i od uspenosti njihovog korienja moe da zavisi iishod komunikacije. Koriste se u raznorazne svrhe: za pokazivanje stavova, za obeleavanjeodreenih rei i fraza u govoru, kao zamena govoru u znak podrke onome to je reeno itd.Mogu ak i da protivree izreenom i u tom sluaju, kao i u drugim formama neverbalne komu-nikacije, vie e se verovati onome to prenosi govor tela, nego onome to se pokuava prenetireima.

Dva najuestalija pokreta glavom su klimanje i odmahivanje. Klimanje glavom u skorocelom svetu oznaava slaganje, odobravanje, prihvatanje, neprekidnu panju i razumevanje, i usituacijama kada verbalne jezike barijere oteavaju sporazumevanje moe biti veoma korisno.To je izuzetno mono sredstvo komunikacije kojim pokazujemo da smo svesni onoga to drugaosoba govori. Istraivanja vrena s ljudima koji su od samog roenja bili gluvi, nemi ili slepi,

pokazuju da i oni koriste ovaj pokret kako bi dali do znanja da se slau, to je uticalo na

prihvatanje teorije da bi ovaj pokret mogao biti uroen. Jedan od najdelotvornijih efekataklimanja glavom je izraavanje neprekidne panje. Relativno esto korienje ovih pokreta (aline i neprekidno) dok sluamo sagovornika, ohrabruje ga da govori due i da kae vie. Istraivanjasu otkrila da se na taj nain neiji govor moe uveati za tri do etiri puta. Ova saznanja imajusutinsku vanost za procese intervjuisanja i rasprava, koji na taj nain mogu postati efektniji i

produktivniji.Odmahivanje glavom, koje uglavom u celom svetu znai "ne", odreeni naunici takoe

smatraju uroenim, mada postoje i miljenja da je to ustvari prvi signal neverbalnogkomuniciranja koji ovek naui u ivotu. Zagovornici ovog stava smatraju da novoroene,

poto se dovoljno nahrani mlekom, odmahuje glavom s jedne na drugu stranu kako bi odbilomajinu dojku. Takoe, malo dete koje pojede dovoljno hrane, koristi pokret odmahivanja

glavom kako bi osujetilo pokuaje roditelja da ga i dalje hrani.Pored pokreta, vano je pomenuti i osnovne poloaje glave, koji imaju veliki znaaj priizraavanju svesnog ili nesvesnog stava odreene osobe:

1. uzdignuta glava uspravan poloaj glave ne samo da utie na dobro dranje veodaje da je osoba samosvesna i sigurna u sebe. Pri komunikaciji ovaj poloaj obinozauzima osoba koja ima neutralan stav popitanju onoga to je ula. Glava obino ostajemirna uz povremene sitne pokrete klimanja. Ali ukoliko se glava dri visoko i ukoliko jemalo nagnuta unazad, to se moe protumaiti kao gord, preziran i moda ak i agresivanstav (ako ga prati i izraz lica koji odaje agresiju - otar pogled, izvijene usne i sl).2. glava nagnuta na jednu stranu pokazuje da osobu neto zanima. Ukoliko elite dasagovornik oseti naklonost prema vama zauzmite ovaj poloaj glave i klimnite.

3. sputena glava oznaava negativan stav ili ak osuivanje. Sagovornika u tomsluaju treba podstai da iznese svoje miljenje i da promeni poloaj glave, jer u

8


9/18

suprotnom mogu nastati problemi u komunikaciji. Ali pognuta glava moe ukazivati i naponiznost, pokornost ili ak i depresiju (ako se pojave i faktori kao to su: opta pognutost udranju, tih, spor i isprekidan govor, izbegavanje kontakta oima).

GESTOVI I POKRETI TELA

Gestovi i pokreti tela mogu da iskau iroku skalu emocija, stavova i drugih porukaznatno izraajnije i suptilnije nego ostali aspekti neverbalne komu-nikacije. Mada su izuzetnoznaajni kontakt oima, izrazi lica i pokreti glavom imaju odreena ogranienja. Majki Argajlnavodi pet razliitih funkcija gestova:

- ilustrovanje i ostali signali povezani sa govorom;- obiajni znaci i znakovni jezici;- pokreti koji mogu da izraze emocije;- pokreti koji izraavaju linost;- pokreti koji se koriste pri raznim religijskim i drugim ritualima.

Pol Ekman i Volas Frisen predlau sledee grupe:

- amblemi (pokreti koji zamenjuju rei);- ilustratori (pokreti koji prate govor);- regulatori (pokreti koji zadravaju ili signalizuju pramenu u ulozi govornika

ili sluaoca);- adapteri (pokreti kao to su na primer trljanje ruku ili igranje sa nekim pred-

metima koji mogu da ukau na emocionalno stanje osobe);- pokazivai afekata (pokreti koji direktnije izraavaju emocije, kao izrazi lica).

Postoji veliki broj konvencionalnih gestova koji imaju skoro univerzalna znaenja:tapanje u znak odobravanja, podizanje ake kako bi se zadobila panja, mahanje pesnicom da se

pokae ljutnja, zevanje iz dosade, trljanje stomaka da se ukae na glad itd. Druge vrste telesnihpokreta su nenameme i izraavaju optije poruke. Na primer, nespretnost, naginjanje napred,vrpoljenje, ivahan hod i sl, predstavljaju nesvesne signale koji otkrivaju da li se osoba oseasamopouzdano ili nervozno, snano ili bespomono, preduzimljivo ili pasivno, da li jenastrojena prijateljski ili ne, itd.

Istraivanja su dokazala da se aktivne osobe, koje koriste mnogo neverbalnih pokreta,ocenjuju kao prijatne, tople, energine, a kada su ti isti ljudi mirni i prave samo nekoliko pokreta,

pripisuje im se da su analitini, logini i hladni.

Ali pri poveanom korienju gestova i pokreta tela, veoma je vano koji seupotrebljavaju. Poto njihovo znaenje moe da bude veoma snano, da bi se ta snaga u potpunostiiskoristila potrebno je izbegavati sve nepotrebne gestove i pokrete, one koji ne pomau usaoptavanju eljene poruke na primer: navike igranja olovkom, dobovanja o sto, krenja

prstiju, uvrtanja kose, zveckanja sitninom ili kljuevima u depu, mahanja rukama, ljuljanja i sl.Uspenosti komunikacije doprinose svrsishodni gestovi i pokreti, koji su spontani, izraajni i

jasni.Takoe, da bi se poveao kvalitet neverbalne komunikacije treba izbegavati "zatvorene"

gestove isprekrtane i zatvorene udove koji pruaju "sigurnost". Poreklo ovih gestova uljudskom ponaanju potie iz detinjstva kada je sakrivanje iza neke ograde (vrstih predmeta kaoto su stolovi, stolice, nametaj ili majina suknja) bila uobiajena reakcija koju je dete nauilo

da preduzima kada se nae u situaciji koja ga plai. U toku odrastanja to ponaanje postaje sveistananije i ve oko este godine, kada postaje neprimereno sakrivati se iza vrstih predmeta,

9


10/18

dete u takvim situacijama poinje da vrsto preklapa ruke preko grudi. U pubertetu osobanaui da primenjuje ovaj gest, a da on ne bude jako uljiv, naime preklopljene ruke se maloopuste i uz to se prekrste noge.

Kada se primene ovakvi zatvoreni gestovi, stvara se ograda koja u sutini predstavljapokuaj da se zaustavi opasnost koja preti i da se spree neeljene okolnosti. Mnogi ljudi iz

navike zauzimaju ove poloaje, jer se u njima prijatno oseaju. Poto se osobe prijatno oseajukada gestovi koje koriste prate odgovarajue stavove koje poseduju, poloaj zatvorenih udova i"ukoenog" dranja pojedinac e zauzimati ukoliko ima negativan stav, ukoliko se brani ili jenervozan.

Ne treba zaboraviti da u neverbalnoj komunikaciji tumaenje poruke zavisi takoe i odprimaoca, a ne samo od osobe koja je upuuje. Osoba se moe "prijatno" oseati u poloaju spreklopljenim rukama, prekrtenim nogama ili s ukoenim leima i vratom, ali istraivanja supokazala da takvi signali neverbalne komunikacije negativno utiu na sagovornike.

Zatvoreni i otvoreni gestovi

"Otvoreni" gestovi kao to su neprekrtene noge i ruke, pokreti sa dlanovima na gore isl, kao i oputeno dranje tela, predstavljaju odlina sredstva za prenoenje toplote, poverenja i

prijateljstva. Posebno mogu biti korisni kada se neko eli ubediti da promeni miljenje ili dauradi neto to inae ne bi. Rei mogu biti primarni faktor ubeivanja ako se navedu injenice,ali i ulogu govora tela u ovom kontekstu ne treba potcenjivati.

Znaajni efekti pri komuniciranju mogu se postii i korienjem istih pokreta i poloajatela kao i sagovornik. Ovakvo "kopiranje" predstavlja nain da jedna osoba porui drugoj kakose slae sa njenim idejama i stavovima. Istraivanja su otkrila da ljudi koji nemaju nitazajedniko, paljivo izbegavaju da zauzmu istu pozu.

Zahvaljujui ovim saznanjima, ukoliko se oponaaju sagovornikovi pozitivni pokreti ipoloaji tela, moe se ostvariti bolji kvalitet interpersonalne komunikacije. Na taj nainsagovornik e se oseati oputenije i lake e prihvatiti vae stavove, s obzirom da je uvideo davi razumete njegove.

DRANJE TELA

Dranje tela je najfundamentalnija "izjava" koju pojedinac prua svojim telom. Usko je

10


11/18

povezano sa gestovima i moe u mnogome ukazivati na linost i karakter osobe. Skladno,uspravno dranje svedoi o posedovanju samopouzdanja i integriteta, o tome da je osoba"pribrana" i "na nivou". Pojedinac koji uglavnom ima takvo dranje poseduje prilino razliittemperament od osobe koja je stalno povijena. lako se na osnovu posmatranja dranja ne mogu

pogoditi misli ljudi, mogue je otkriti puno toga o njihovom stanju svesti, da li su samouvereni ili

stidljivi, dominantni ili pokorni, puni nade ili depresivni i sl.Stoga je veoma korisno posmatrati dranje ljudi i to posebno pre samog susreta sa njima,jer to moe posluiti kao pokazatelj pri odluivanju za najproduktivniji pristup u komunikaciji.Dranje ima tu prednost da se moe precizno sagledati iz daljine, za razliku od, na primer,izraza lica, gde je vea blizina neophodna. Dranje odslikava nau ideju o tome kako nam teloizgleda i ima vanu ulogu u samoprezentaciji.

Gordon R. Veinrajt /Gordon R. Wainright/ istie da su pozitivni stavovi prema drugimanajee praeni naginjanjem unapred i to posebno kada se sedi. Negativne ili neprijateljskestavove signalizira naginjanje unazad. Kao to je ve bilo pomenuto, ruke prekrtene na grudimatakoe mogu odavati negativan stav prema drugoj osobi. Ukoliko se ruke dre labavo poredtela, to se obino tumai kao otvorenost, pristupanost i spremnost za interakciju.

Takoe, dranje ima vanu ulogu i pri signaliziranju statusa. Najjednostavnijeposmatrano, visok status moe biti signaliziran uspravnim dranjem, a nizak status povijanjem isleganjem ramena.

RAZDALJINA I ORIJENTACIJA

Razdaljina i orijentacija su takoe znaajni elementi neverbalnog komuniciranja. Kolikosmo blizu sagovornicima, da li smo okrenuti prema njima ili od njih, gde sedimo za stolom urazliitim situacijama i sl, ima uticaja pri ostvarivanju interakcije.

Ameriki antropolog dr Edvard T. Hol /Edvvard T. Hall/ bio je jedan od pionira uprouavanju ovekovih prostornih potreba i poetkom ezdesetih godina XX veka u nauku jeuveo novi pojam: proksemika ("proxemics" od rei "proximity", tj. blizina). Njegovaistraivanja u ovoj oblasti dovela su do novih saznanja o meuljudskim odnosima.

U Holovom istraivanju znaajno mesto je zauzimao pojam teritorije, koji je definisaokao podruje ili prostor u "vlasnitvu" odreene osobe, koji ona doivljava kao proirenje svogtela. Svaki ovek poseduje linu teritoriju koja ukljuuje prostor oko njegovog vlasnitva (ukoje npr. spadaju kua, automobil, spavaa soba pojedinca ili njegova stolica i sl.) i, kao to jeovaj naunik otkrio, odreeni vazduni prostor oko njegovog tela. Taj pokretni lini"vazduni omota" kree se zajedno sa njim i njegova veliina zavisi od gustoestanovnitva na prostoru gde je odrastao. Stoga su i zonske udaljenosti kulturoloki odreene.Dok su ljudi iz odreenih kultura (kakva je npr. japanska) naueni na prenatrpanost, u drugimase preferiraju iroki, otvoreni prostori i radije odravaju vee zonske udaljenosti.

Posmatrajui ljude koji su odrasli u zapadnim kulturama, Hol je definisao etiri zonekorienja prostora:

1. Intimna zona (izmeu 0 i 45 cm) - osobe se dodiruju ili im je lako da se dodirnu. Odsvih zonskih udaljenosti ova je najznaajnija, jer nju osoba uva kao da je njeno linovlasnitvo. U tu zonu dozvoljen je pristup samo onimakoji su joj emocionalno bliski.

2. Lina zona (izmeu 46 cm i 1,22 m) - osobe su u stanju da se rukuju ili su udaljene uduini ruku. To je udaljenost meu ljudima na slubenim prijemima, drutvenim

susretima, zabavama, koktelima, prijateljskim okupljanjima i sl.3. Drutvena zona (izmeu 1,22 i 3,6 m) - najee se koristi pri svakodnevnim

11


12/18

susretima drutvenog ili poslovnog tipa. To je obino udaljenost koju osoba uspostavljasa, na primer, strancem, potarom, prodavcem, majstorom koji obavlja popravke u kui,novim kolegom na poslu.4. Javna ili opta zona (vie od 3,6 m). Pri obraanju velikoj grupi ljudi, to je pogodnaudaljenost na kojoj se najee stoji.

Tolerancija naruavanja linog prostora zavisi i od okolnosti u kojima se osoba nalazi.Na primer, u autobusima, na utakmicama ili prilikom drugih velikih guvi, visok je stepen tetolerancije, koji se kompenzira izbegavanjem pogleda i doivljavanjem ljudi kao objekata, bezsubjektivizacije.

Pored razdaljine, na interakciju meu ljudima znaajno utie i ugao njihovog usmerenja.Ugao pod kojim ljudi okreu svoja tela u odnosu na druge, prua niz neverbalnih nagovetaja onjihovim stavovima i meuljudskim odnosima. to je ugao direktniji, prua se i dobija vie

panje, jer direktno usmerenje poziva na interakciju. Indirektna orijentacija uglavnomuslovljava manje uestvovanje u razgovoru. U takvom sluaju, povremeni okreti glave u pravcurazgovora, na primer, mogu pokazati da se osoba nije sasvim iskljuila.

"Lice sagovornika moe biti okrenuto ka nama, uz osmeh i klimanje glavom, ali onjegovom pravom interesovanju za komunikacijom i eljenom pravcu kretanja, svedoi smer u

kome su okrenuti njegovo telo i stopala!"

Telo pokazuje gde um eli da ide

Ukoliko se nekome okrenu lea, to sasvim prekida razgovor. Kada se razgovor odvijalicem u lice gledanjem preko ramena sagovornika ili okretanjem glave postie se isti efekat,mada za to treba vie vremena.

Takoe, i gde ljudi izaberu da sednu u razliitim situacijama, moe otkriti odreenepredvidive forme ponaanja. Strateki izbor mesta sedenja za stolom u odnosu na druge, jedanje od preduslova za ostvarivanje uspene saradnje.

"Mesto sedenja za stolom koje drugi ljudi odaberu u odnosu na nas, najbolji je pokazatelj

njihovog stava prema nama!"

12


13/18

Na primer, ukoliko se razmatra sedenje oko pravougaonog stola pri obavljanjuposlovnih aktivnosti, osoba B u odnosu na osobu A moe zauzeti etiri poloaja:

Ugaoni poloaj obino zauzimaju ljudi koji vode prijateljski i neobavezan razgovor.Ovakav poloaj omoguava neograniene kontakte oima, daje priliku za mnotvo pokreta, kaoi za opaanje sagovomikovih pokreta. Ukoliko je u pitanju, na primer, obavljanjekupoprodajnih aktivnosti, najbolji strateki poloaj za davanje ponude novom kupcu jeste

poloaj B1, uz pretpostavku da je kupac na poloaju A. Jednostavnim primicanjem stolice

prema poloaju sagovornika, moe se smanjiti napetost i poveati izgledi za uspene pregovore.Saraujui poloaj obino zauzimaju osobe koje su slinih nazora, tj. koje imaju slian

nain razmiljanja ili zajedniki rade na istom zadatku. Ovo je najbolji poloaj za predstavljanjei u isto vreme za prihvatanje neke ponude, ali treba voditi rauna da se pri zauzimanju ovakve

pozicije sagovornik ne oseti da je njegov prostor ugroen.

Takmiarsko-odbrambeni poloaj, u kome osobe sede jedna nasuprot druge, kao to isam naziv kae, moe stvoriti odbrambenu i takmiarsku atmosferu pri razgovoru. To svaku odstrana navodi da zauzme vrsto gledite, jer se sto simboliki pretvara u ogradu izmeu njih. Naovaj nain sede pojedinci meu kojima postoji suparniki odnos, ukoliko jedan od njih ima

primedbe u odnosu na drugog, ukoliko je u pitanju odnos nadreeni-podreeni itd. Pri

ovakvom poloaju razgovori su krai nego pri drugim poloajima i teme saetije. Ukoliko je ciljpridobijanja sagovornika, ovakav vid sedenja moe smanjiti izglede za uspene pregovore, osimako to nije deo unapred planirane strategije.

Nezavisni poloaj se zauzima kada neko ne eli da komunicira s drugima. Na ovaj nainse vrlo esto sedi u bibliotekama, u restoranima, na klupama u parkovima itd. Time se prenosi

poruka nezainteresovanosti, a ovaj poloaj se ak moe smatrati i neprijateljskim, ukoliko senjime ugroavaju neije prostorne granice. Ukoliko se eli voditi iskren i otvoren razgovor,ovakav vid sedenja trebalo bi izbegavati.

Ovakvi poloaji se ne zauzimaju samo u navedenim sluajevima, ve se i tendencioznokoriste kako bi podstakli eljeno ponaanje. To je veoma znaajno pri dodeljivanju sedita ljudima

na sastancima i skupovima.Pri poslovnim razgovorima, kakvi su na primer intervjui za posao, savetovanja iliprocene uinka, ukoliko postoje samo dva uesnika, poeljno je zauzeti ugaoni poloaj. Takoe,bolje je zauzeti neformalan poloaj nego formalan. Na primer, sedenje u udobnim stolicama zaniskim stolom podstie mnogo veu razmenu informacija, nego razgovor kada ispitiva sedi zakancelarijskim stolom, a ispitanik na stolici ispred njega.

Pored mesta za stolom, posebnu vanost ima i oblik stola za kojim se sedi. Zakvadratnim i pravougaonim stolovima uglavnom se sedi pri formalnoj komunikaciji, i ukolikouesnici sede jedan nasuprot drugog postoji mogunost stvaranja takmiarske ili odbrambeneatmosfere. Korienje okruglog stola implicira oputeniju, neformalnu atmosferu.

Takoe, sedenje za stolom moe izraziti i status pojedinca. elo stola je veoma jasnopovezano sa viim statusom. Zanimljivo je da su vitezovi kralja Artura sedeli za okruglimstolom, kako bi svaki od njih uivao isti autoritet i mo.

13


14/18

"Davanjem jednakosti svim uesnicima u razgovoru, okrugli sto kralja Artura

anticipirao je savremena istraivanja na temu neverbalne komunikacije!"

Ali naalost, kralj Artur nije uzeo u obzir da se, ako je poloaj samo jedne osobe zaovakvim stolom vii od poloaja drugih, menja mo i autoritet svakog pojedinog uesnika.Kralj je imao najvei autoritet, to je znailo da su vitezovi koji su sedeli do njega neverbalnosmatrani prvima do njega, s tom razlikom to je osoba s desne strane doivljavana netomonijom od osobe s leve strane. Uostalom, osoba koja u bilo kojoj vrsti pregovora zauzmedesno mesto u odnosu na izabranog predvodnika, ima za njega poseban znaaj. Stoga i samtermin "desna ruka" znai mnogo vie od metafore!

Mo svakog od vitezova kralja Artura opadala je zavisno od sve vee udaljenosti odnjega za stolom. Kao posledica toga, pojedinac koji je sedeo najdalje od kralja, preko putanjega, nalazio se u takmiarsko-odbrambenom poloaju, i verovatno je bio onaj koji mu je istvarao najvie problema.

PONAANJE DODIROM

"Dodirivanje moe da utie na pozitivne reakcije drugih ljudi i na njihovo

prosuivanje i delovanje!"

Dodir za ljudsku jedinku postaje znaajan jo od samog njenog roenja. To je najvanijeulo putem koga beba ostvaruje svoja najranija iskustva u komunikaciji sa drugima. Dokazano jeda se emocionalni i fiziki razvoj beba koje nisu dodirivane odvija usporeno.

Mada su kontakt telom i dodir slini pojmovi, meu njima postoji razlika. Kontakt telomse uglavnom odnosi na sluajne dodire, nesvesne i uinjene bilo kojim delom tela. Dodirivanje

je namerna i svesna akcija, ostvarena primetno akama u cilju izraavanja razliitih namera:ohrabrenja, izraavanja nenosti ili saoseanja, pruanja podrke itd. Moda zbog toga to

podrazumeva intimnost, ponaanje dodirom je regulisano striktnim normama, koje odreujuko moe koga dodirnuti i na koji nain u razliitim situacijama. Prihvaene norme varirajuzavisno od pola, starosti, statusa i kulturne pozadine ukljuenih osoba.

Ovaj oblik neverbalne komunikacije ee je vezan za odreene situacije nego za druge.Ljudi e radije dodirivati kada pruaju neke informacije ili savete nego kada ih primaju; kada

pokuavaju da ubede radije nego dok su ubeivani; kada nareuju pre nego kada ispunjavajunareenja; kada mole za uslugu radije nego kada je nekom ine; kada izraavaju uzbuenjeradije nego dok prisustvuju tuem; kada sluaju neije brige pre nego kada izraavaju svoje; prena proslavama nego na poslu itd. U poslovnim situacijama, dodir upuuje na dominiranje, takoda je verovatnije da e osoba vieg statusa dodirnuti osobu nieg statusa, nego obrnuto.

Pri sastanku i rastanku telesni kontakt je normalni deo procedure. Posebno uobiajenoje rukovanje, koje moe da poprimi mnoge oblike, od veoma slabanog i kratkog, do veomajakog, ivahnog, pa ak i bolnog. Veina ljudi voli vrsta rukovanja, dok se slabana mogupovezati sa feminiziranim mukarcima ili generalno sa neodlunim i nepreduzimljivimlinostima. enama se ovakav vid rukovanja moe tolerisati, ali kada je preslab takve osobemogu biti shvaene kao neiskrene i nevoljne.

"Poto je svrha rukovanja pozdravljanje, potvrivanje dogovora, eljenje dobrodolice

ili ispraanje nekoga, da bi ispunilo svoju funkciju ono treba da bude pozitivno, toplo i

prijateljsko!"

ake se upotrebljavaju i za dua dranja nego pri rukovanju. Pored dranja za ruke,razliitih vrsta zagrljaja, tapanja (pri kome se osoba tape po ruci, ramenu ili leima), uz

14


15/18

pomo blagog pritiska ake na leima osoba se moe uputiti u eljenom pravcu, dodirom se moeprivui panja osobe koja je oigledno usmerena na neto drugo itd.

"Najbolji nain da odobrovoljite nekoga je da ga potapete po ramenu ili po leima.

To je gest ohrabrenja ili podrke."

ake se mogu koristiti i za samododirivanje, koje na odreeni nain predstavlja vrstukomunikacije sa samim sobom. Uobiajene oblike ovog "unutranjeg dijaloga" predstavljaju,na primer: trljanje brade, glaenje kose, eanje glave, trljanje nosa itd. Dodirivanje sopstvenogtela nema intenciju komunikacije, ali prua znaajne informacije o osobi koja ga sprovodi. Na

primer, trljanje brade oznaava da osoba donosi odluku, dodirivanje nosa da govornik nastoji daprikrije izgovorene lai ili da slualac sumnja u govornikove rei, glaenje kose da osoba gajiafinitete prema svom sagovorniku itd.

Vano je znati da postoje osobe koje uivaju u telesnom kontaktu i spremno na njegaodgovaraju, kao i one koje mu pristupaju nevoljno i kolebljivo, ili ga se klone. Na osnovu togamogu se definisati dve opte kategorije ljudi: dodirivai i anti-dodirivai. Neki istraivaismatraju da postoji veza izmeu ove podele i gestova, tj. da su dodirivai skloniji otvorenim

gestovima, a anti-dodirivai zatvorenim."Zagrljaj rukom oko ramena je gest kojim pokazujemo ljudima da smo na njihovoj

strani."

POJAVA I GRAA

Pojava i graa takoe imaju svoju komunikativnu vrednost. Veliina i oblik naih tela inain na koji tela pokrivamo tkaninama raznih vrsta, imaju znaajan uticaj na to kako nas ljudi

doivljavaju i koliko nam panje posveuju. Prvi utisak u susretu sa drugom osobom ostvarujese pogledom na njeno telo i tek se nakon toga uspostavlja kontakt oima. To znai da se najpreuoi lini "stil" osobe (njena doteranost, garderoba i detalji) koji odreuje njen izgled i naosnovu koga se izvlae odreeni zakljuci.

Pored svoje primarne funkcije da zatiti telo oveka, odea poseduje sloeno simbolikoi estetsko znaenje. Ona ima znaajnu vrednost pri komunikaciji, jer odaje informacije o tomekako, u kom vremenu i prostoru se ovek oblai; prua podatke o raznim dimenzijama linosti,njenim interesovanjima, stavovima i shvatanjima, statusu, prihodima, pripadnosti grupi,

profesiji itd. Na izbor odee govori drugima ko smo, ili im bar govori o tome kako sami sebevidimo. Istie nau jedinstvenost, ili - ako nosimo npr. uniformu - nau slinost sa drugima.Ukazuje na to kako gledamo na svoju linost. O tome esto svedoe boje odee koja se nosi, pa

introvertniji ljudi biraju tamnije i neupadljivije boje, a ekstrovertni svetle, pa ak i kontrasne.Postoje razliita tumaenja pojedinih boja i njihovih kombinacija, koja se razlikuju od

kulture do kulture. Mada je potrebno biti oprezan prilikom interpretacije boja, one imaju svojusimboliku. Na primer, jedna od verovanja su:

- Crvena je boja ivotne energije. Vole je hrabri, drutveni, dobronamerni, radoznali ljudi,jake volje, koji ive punim ivotom, imaju jaka oseanja i koji su skloni riziku. Ukoliko oseteotpor sredine umeju da "buknu" i esto donose odluke umesto drugih.

- uta je simbol uma i intuicije. Biraju je osobe sigurne u sebe, nezavisne, nestrpljive,optimisti, s visokim zahtevima, koje trae da ih vole i da im se dive. esto tee potpunojslobodi od obaveza i briga. Vole sve to je novo i brzo se privikavaju.

- Zelena je znak stabilnosti i sigurnosti. Dopada se upornim, urednim, pedantnim,srdanim i ponekad malo zatvorenim ljudima. U drutvu vole da vode glavnu re, ponekad i da

15


16/18

preteruju u tome, ali rado pomau drugima, ak i na svoju tetu. Preterano kritini, dolaze usukobe sa svojom okolinom.

- Tamnoplavu vole osobe koje tee sigurnosti i miru, cene sreen ivot i vode rauna omiljenju sredine; linosti koje su oseajne, neodlune i koje se esto plae tekoa.

- Svetloplava simbolizuje matanja i snove. Odabiraju je osobe koje tee psiholokojravnotei i harmoniji, koje su privrene i verne, ali koje u trenucima neuspeha lako padaju udepresiju.

- Narandasta je boja slobodoljubivih i oseajnih pojedinaca koji umeju da sekontroliu. Vole je racionalni, uspeni i drueljubivi ljudi, spremni da pomognu i eljni ulnihsenzacija. Razvijene intuicije, skloni su razmiljanju, zaljubljivanju i samoodricanju.

- Ljubiastu boju vole matovite, delikatne, oseajne osobe, s visokim idealima, ljudikoji povremeno oseaju potrebu da pobegnu od realnosti u svet snova. Oni imaju posebanoseaj za estetsko i neretko stvaraju oko sebe atmosferu harmonije i sloge - mada su samiskloni da u sve sumnjaju.

- Bela je simbol istote, nevinosti, blagosti, urednosti, ali podsea i na hladnou, sneg,sjaj. Dopada se onima koji tee slobodi. Ljudi koji ele da naglase istotu, pedantnost, daizbegnu neprijatnosti i odbace sve prljavo i mrano, vole da se pokau u drutvu u belom.Umeju da budu sitniavi i dosadni. Ponekad bela odeasvedoi o potrebi da se zapone "noviivot".

- Sivu kao neutralnu, "neemocionalnu" boju, odabiraju oni koji se svesno ograuju odspoljnih uticaja da bi sauvali unutranji mir i stabilnost. "Ljudi u sivom" su esto zatvoreni,razboriti, oprezni, vie vole da ostanu u senci i odatle dre situaciju pod kontrolom.

- Braon odabiraju osobe koje tee mirnom ivotu i vrsto stoje na svojim nogama. Iznadsvega cene dom, porodicu, prijatelje, tradiciju. Neretko braon privlai one koji se nalaze u

nekom sukobu ili oseaju fiziku nelagodnost, kao i one kojima je potreban odmor.- Crna je simbol tajanstvenog, zagonetnog, ak i zlokobnog. Njen izbor pokazuje da

oveku nedostaje neto to mu je veoma vano. Crnom bojom kao da se ograuje i titi odspoljanjih uticaja. Ljubitelji crne su skloni da pesimistiki gledaju na stvarnost i esto trpe

poraze u "dvoboju" sa sudbinom. Oni imaju poveanu potrebu za nezavisnou, suprotstavljajuse stranom uticaju i ne priznaju autoritete.

Pored znaenja boja, pisane su i brojne psihoanalitike studije o stilu oblaenja ilinosti. Na primer, Flugel je otkrio da osobe koje su daleko od kue, kao i one koje oseajunedostatak ljubavi, oblae mnogo vie odee nego inae.

Odea se moe kategorisati na vie naina, ali je osnovna podela na formalnu i

neformalnu. Uopteno posmatrano, formalna garderoba je zastupljenija na poslu, a neformalnau slobodno vreme, mada ljudi imaju tendenciju da odabiraju odeu na osnovu udobnosti,pristojnosti ili utiska koji ele da ostave na druge.

Oblici tela takoe ima znaaja pri prenoenju neverbalnih poruka. esta je podela naektomorfe (mrave i koate), mezomorfe (miiave) i endomorfe (debele). Argajl navodi daljudi ektomorfe esto smatraju mirnim ili napetim, mezomorfe nezavisnim avanturistima, aendomorfe toplim, pristupanim i zavisnim.

KORIENJE VREMENA

16


17/18

Upotreba vremena je izuzetno mono sredstvo neverbalne komunikacije koje moe daprui znaajne informacije o linosti oveka. Izmeu ostalog, njime se moe iskazati autoritetosobe. Na primer, odreeni ljudi demonstriraju svoju vanost na taj nain to putaju drugeljude da ih ekaju; drugi pokazuju potovanje time to dolaze na vreme.

Korienje vremena u neverbalnoj komunikaciji razlikuje se i od kulture do kulture. Za

zapadnu kulturu, za koju je "vreme novac", od velike je vanosti brzina delovanja i ona svakimdanom sve vie dobija na znaaju. Stvaranje dodatnog vremena postala je neophodna aktivnostza dranje koraka sa svetom, koji se sve vie i bre menja.

NEVERBALNI ASPEKTI GOVORA

Neverbalni aspekti govora (paralingvistika) prate verbalno izraavanje i slueinterpretaciji rei u toku govora. Ukljuuju mnoge elemente: melodiku (visinu glasa), dinamiku

(jainu glasa), tempo (brzinu govora), ritmiku (ritminost govornog signala), agogiku(ubrzavanje i usporavanje govora), metriku (naglaavanje odreenih rei), tembr (boju glasa),dijalekt, uzvike, jezike potapalice i dr. Paralingvistiki signali ukazuju na trenutno raspoloenjegovornika, njegove emocije, namere i sl. Na osnovu njih se moe suditi o starosnoj dobi, polu,socijalnom statusu, obrazovanju i drugim osobenostima pojedinaca.

Nain na koji govornik upotrebljava svoj glas primaran je element komunikacije(pomenutih 38% uticaja poruke pripada ovom aspektu). Glas je dovoljan da se izraze mnogenijanse znaenja setimo se, na primer, koliko se znaajnih informacija moe dobiti iz tona prvereenice izreene u telefonskom razgovoru.

Kako bi se pri javnim nastupima neverbalnim aspektima govora ostvario maksimalankvalitet komunikacije, tj. glas uinio prirodnim, izraajnim i jasnim, neophodno je:

1. Pauzirati u govoru2. Kontrolisati jainu glasa3. Negovati ivost govora.

Pauziranje je prirodan deo govorenja. Duina pauza prua u razgovoru znaajneinformacije. Kratka oklevanja, na primer, ukoliko su povezana sa grekama u govoru, moguukazivati da osoba ne govori istinu ili da je umorna. Da vie nema ta da kae, govornik moeizraziti dugom pauzom, koja takoe moe upuivati na promiljenost i odbijanje pojedinca dastupi u komunikaciju.

Prilikom javnih govora, snanom i izraajnom ritmu izlaganja doprinose este i potpunepauze, tj. pravilnim pauziranjem u govoru iz njega se izvlai maksimum. Pauziranje govornikuprua priliku da razmisli o onome to e sledee rei, da uje ono to je upravo rekao, da sepribere i povrati dah, dok se sluaocima daje vremena da "upiju" poruku i da se osete oputenije.

"Pauza u pravom trenutku jo vie privlai panju i interesovanje slualaca!"

Pauze se mogu uspeno koristiti i kako bi se izmamile eljene reakcije publike (npr.smeh ili aplauz). Time to naprave pauzu govornici esto naznauju da oekuju aplauz. To

posebno dolazi do izraaja prilikom politikih okupljanja, ali je znaajno da esto samo visoko"kotirani" lanovi stranaka mogu ove tehnike uspeno da upotrebe.

Zadovoljavajua jaina govora omoguava ujnost govorne poruke. Ukoliko izgovorenare ne dopre do slualaca, usled neprenoenja poruke komunikacija se neostvaruje. Takoe, isuvina glasnost moe da ometa proces komunikacije, jer zamara recepijente i oni joj senesvesno odupiru. Glas je potrebno upotrebljavati sa onoliko snage koliko je neophodno, da sesa najmanje napora doe do najboljeg utiska.

17


18/18

ivost govora omoguava da se izbegne monotonija izlaganja, odri panja slualaca ipostigne ubedljivost i sugestivnost. Komunikator je u prilici da u skladu sa svojim misaonimtokom i raspoloenjem menja dinamiku, tempo, ritmiku, agogiku i metriku glasa, upotrebu

pauza, nijansiranost fraza i sl, kako bi ostvario zadovoljavajui kvalitet govora. Znaajnirezultati postiu se i zahvaljujui bogatstvu izraza, slikovitosti poruke, podsticanju dijaloga i

dr, kao i na osnovu ve pomenutih elemenata neverbalne komunikacije (mimike, gestova, itd).

ZAKLJUAK

Neverbalna komunikacija stalni je podtekst svega to inimo, ne moemo prestatipokazivati izraze lica ili dranje, ili prikrivati ton kojim neto govorimo. Ako greimo u odabiruemocionalnih poruka koje upuujemo biemo odbacivani. Iz svega navedenog u radu se vidi, da

su neverbalne poruke izuzetno znaajne, nekada odliujue u poslovnoj komunikaciji. Izneverbalnih poruka moemo dobiti veoma verne slike o namerama npr. naih poslovnih

partnera ili buduih poslovnih partnera. Takoe moemo da zakljuimo da je govor tela, sasvim svojim oblicima, samo jedna od vetina komunikacije. Klju lei u injenici da neverbalnisignali nisu kompletna i zavrena poruka. Potrebno je potraiti potvrdu i u drugim signalimavezanim za interpersonalnu komunikaciju. Da bi utisak bio potvren i kompletan, potrebno jeuskladiti znaenja govora tela sa verbalnom i ostalom komunikacijom. Takoe, potrebno je dase slika uklapa u kompletnu trenutnu situaciju.

Govor tela tj. neverbalna komunikacija, oigledno, ima svoje granice i specifinosti uodnosu na koliinu informacija koje moe da prenese ili prui. Ali kad ga savladamo, zajedno isa drugim oblicima interpersonalne poslovne komunikacije shvatamo da smo nauili jednu

veoma korisnu vetinu.

LITERATURA

1. Mandi Tijana: Komunikologija psihologija komunikacije, Clio, Beograd, 2003.2. Markovi Marina : Poslovna komunikacija, Clio, Beograd, 2003.

3. Moris Dezmond: Govor tela, Narodna knjiga, Beograd, 1998.4. Nierenberg Gerard: Umetnost pregovaranja Kako osobu itati kao knjigu, PS Grme

Privredni pregled, Beograd, 2000.5. Tomi Zorica: Komunikologija, Cigoja tampa, Beograd, 2003.6.

18

Documents

72826983 Sem Neverbalna Komunikacija