УВОД У ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Економска теорија и јавне финансије• Јавне финансије, познате и као економија јавног

сектора или јавна економија, као научна област усредсређују се на активности државе у вези са опорезивањем и потрошњом и утицај тих активности на алокацију ресурса и расподјелу дохотка

• Анализира се eкономска политика државе и смјернице и препоруке за активности државе у овој области. Када је у питању ово друго, на економисте утичу њихова увјерења и ставови о улози државе у друштву.

• Два су става о улози државе:• - органски и • - механистички.

• У складу са органским ставом о друштву, појединци се вреднују само према свом доприносу остварењу друштвених циљева при томе, друштвене циљеве одређује држава

• Према механистичком ставу о друштву, држава је средство створено у циљу постизања циљева појединца. Према томе, није јасно како држава може да помири понекад супростављене циљеве појединаца

• Можемо закључити да се индивидуално одлучивање налази у фокусу великог дијела економске науке и одговара механистичком ставу о друштву. Међутим, тиме се не елиминишу све противријечности у вези са одговарајућом улогом државе у економији

• Све савремене привреде су "мjешовите": иако многе економске активности обављају приватне фирме, велики број активности обавља и држава.

• Разлике у величини јавног сектора друштава која су ближа социјално-тржишном моделу привреде, и оних који су економски више либерално орјентисана, много су мање од очекиваних.

• Економија јавног сектора нас упознаје са разноврсним активностима у које је укључена држава:

- предвиђа посљедице оваквих државних активности; - оцјењује алтернативне јавне политике и- бави се тумачењем политичког процеса, односно

начина на који држава доноси одлуке.

• У средишту анализе јавног сектора су посљедице одлука државе на економску ефикасност и правичност, односно нагодба између ова два, често супротстављена циља.

• У већини развијених земаља значајан дио државног буџета намјењен је програмима који имају за циљ да пруже минимум материјалне сигурности за сиромашни дио популације. И док ови програми повећавају расположиви дохотак појединаца и позитивно утичу на њихово економско благостање, с друге стране могу да имају негативне подстицаје за понуду рада.

• анализа траде офф-а (нагодбе) између ефикасности и правичности присутна је и приликом формулисања пореског система.

• Систем опорезивања дохотка грађана који, примјера ради, има већи неопорезив износ и прогресивне пореске стопе сматра се вертикално правичним али са посљедицама по економску ефикасност с обзиром да дисторзивно дјелује на понуду рада, посебно продуктивнијих појединаца који остварују виши ниво дохотка.

Процјена утицаја државних програма на понашање појединаца

• Нпр. Посљедице различитих мјера државе – предложено повећање пореских стопа

• Ефекат ове мјере на број часова рада у току године: заснована на рационалној расподјели времена треба пронаћи комбинацију дохотка и доколице која ће максимирати његову корисност

• Нека је сатница 10$ као цијена његовог рада, сваки сат у доколици значи да он жртвује 10$ зараде тј. новца. Људи проводе у доколици докле год користи од ње превазилазе трошкове доколице. Претпоставимо да она за x максимизира корисност, шта се дешава уколико држава уводи порез на зараду 20%, па сатница послије опорезивања износи 8$?

-мањи трошак доколице,више је користи = ефекат супституције -доходак се реално смањио па мора радити више=доходни ефекат.- Економска теорија обезбјеђује оквир за размишљање о чиниоцима

који би могли да утичу на одређено понашање и помаже у формулисању онога што пракса треба да потврди

Методе анализе у јавним финансијама:

1. Методе позитивне анализе: шта се догодило /шта се догађа/шта ће се догодити?

Нпр. Како ће одређене мјере фискалне политике утицати на расподјелу националног дохотка?

2. Методе нормативне анализе: како би требало да буде?

Нпр. Да ли се држава уопште треба мијешати у алокацију ресурса?

• Већина развијених земаља од половине прошлог вијека суочена је са растућим трошковима, не само на програме намјењене сиромашним појединцима, већ и друге такозване »социјалне услуге«: пензије, здравство и образовање.

• За разлику од индивидуалног (приватног) избора:• држава одлуке доноси путем јавног избора и

већинског одлучивања,• одговорност за доношење јавних одлука је посредна у

име бирачког тијела и • држава располаже правом да присилно спроведе

своје одлуке.

Монетарне и јавне финансије 11

ЈАВНИ СЕКТОР• Дио привреде за чије је функционисање одговорна држава

Разлике између приватног и јавног сектора:Јавни сектор Приватни сектор

Мотив Остварење циљева друштва

Стицање профита

Остварење прихода

Принудним путем Посредством тржишта

Учесници при остварењу

прихода

Држава: активна Обвезници: пасивни

Сви учесници активни субјекти

Доношење одлука Политичким путем (колективно одлучивање)

Самостално одлучивање

Величина државног сектора

• Мјерење величине државног сектора не огледа се у броју запослених службеника већ према обиму њених годишњих расхода који се односе на:

1. куповину роба и услуга – обим мноштва различитих роба и услуга потребних за функционисање државе,

2. трансфери доходака грађанима, фирмама или другим нивоима државе – узимајући доходак од једних и преносећи другима (социјални програми – бонови за храну, субвенције пољопривредницима..),

3. плаћање камата – држава се задужује како би финансирала своје активности и плаћа камату на зајам.

- Расходи су разврстани по ставкама у документу којисе назива консолидовани буџет. - Ипак, не постоји прецизан показатељ за процјену тренда њеног раста (поред расхода утиче и повећање броја становника, величина националне привреде – ако се нпр. Државни сектор удвостручи а привреда утростручи очигледно је смањење државног сектора)

• Дакле, сви уобичајени показатељи за утврђивање величине државног сектора – број запослених, расходи, приходи и слично – имају неки недостатак. Тако нпр. ниједан од њих не укључује трошкове који су генерисани државном регулативом. Без обзира на то, постоје снажни докази да је утицај државе на алокацију националних ресурса током времена порастао.

Монетарне и јавне финансије 14

• Улога савремених држава: креирање правног система, образовне услуге, здравствене услуге, социјална заштита, унутрашња и спољна безбједност...

• Велики утицај државе на привредне субјекте

• Јавне финансије – економска дисциплина која се бави проучавањем питања везаних за финансирање јавног сектора, односно прикупљање јавних прихода и њихову употребу за финансирање јавних расхода, како би се постигли општекорисни циљеви на оптималан начин

ЕКОНОМСКА УЛОГА ДРЖАВЕ

Монетарне и јавне финансије 15

Предмет проучавања:

1. Јавни расходи/потребе/функције 2. Јавни приходи3. Буџет и друге институције за финансирање

јавних расхода4. Јавни кредит5. Фискални федерализам

ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА И МЕТОДЕ АНАЛИЗЕ

Монетарне и јавне финансије 16

ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА - ЦИЉЕВИ• Финансијска (фискална) политика - изучава улогу,

карактер и ефекте инструмената и мјера које држава предузима да би остварила економске и социјалне функције које има (политика јавних прихода, политика јавних расхода и политика управљања буџетом и буџетским дефицитом)

Циљеви:1. Корективни циљ2. Дистрибутивни циљ3. Стабилизациони циљ4. Промјена привредне структуре

Монетарне и јавне финансије 17

Корективни циљПримјена мјера фискалне политике с циљем

кориговања алокативне функције тржишта • Несавршеност тржишта: подстицај за активну

улогу државеСитуације у којима тржиште није савршено:

– Несавршена конкуренција – Јавна добра– Екстерни ефекти– Несавршене информације – Незапосленост и други макроекономски поремећаји

Узроци неуспјеха државних програма:– Ограничене информације– Ограничена контрола реакција приватног сектора– Ограничена контрола над бирократијом– Ограничења која намећу политички процеси

Монетарне и јавне финансије 18

Дистрибутивни циљ

Примјена мјера фискалне политике с циљем прерасподјеле националног дохотка

Програми прерасподјеле : 1. Програми државне помоћи:

права корисника програма социјалне помоћи зависе од материјалног стања појединца

износ помоћи одређује држава

2. Програми социјалног осигурања: права корисника програма социјалног осигурања зависе од

његових личних доприноса фонду социјалног осигурања износ примања зависи од уплаћених доприноса

Монетарне и јавне финансије 19

Стабилизациони циљ

• Примјена мјера фискалне политике с циљем успостављања привредне равнотеже

Држава може примјењивати: 1. Активну фискалну политику – примјена мјера

којима се у периоду контракције стимулише привредна активност, а у периодима експанзије утиче на њену рестрикцију

2. Неутралну фискалну политику - стална примјена раније одабраних мјера фискалне политике

Монетарне и јавне финансије 20

Промјена привредне структуре• Примјена мјера фискалне политике с циљем

промјене учешћа појединих привредних грана у стварању националног дохотка

Утицај државе на привреду:1. Субвенције

• Директне субвенције – субвенционисање цијене • Индиректне субвенције – пореске олакшице • Субвенције на терет потрошача

2. Државни прописи

Мјере фискалне политике за подстицање развоја привредне гране:

• На страни прихода: смањење пореских стопа, пореске олакшице и ослобађања

• На страни расхода: субвенције и јавне инвестиције у привредну грану

Монетарне и јавне финансије 22

ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА - МЈЕРЕМјере фискалне политике се дијеле на:

1. Активне (дискреционе) – дејство мјера заснива се на одлукама државе

2. Пасивне (аутоматски стабилизатори) – дејство мјера је аутоматско и антициклично

a. Аутоматске промјене у нивоу пореских стопа (прогресивно опорезивање)

б.Компензације за незапослене в.Субвенције у пољопривреди

• Свјетска финансијска и економска криза, која траје од 2007. године, поново отвара питање улоге државе и степена њеног интервенционизма и регулисања привреде на националном и међународном нивоу.

• Није само ријеч о краткорочним мјерама за превазилажење кризе, већ о потреби суштинских промјена у регулисању глобалних финансијских и економских процеса. О томе су се током претходних година водиле бројне расправе у развијеним земљама, међународним економским и финансијским организацијама.

• У тој дебати поред САД и ЕУ све већу улогу добијају Кина, Русија, Индија, Бразил и друге земље у успону.

• Свјетска привреда у 21. вијеку функционише у међународним и националним институционалним оквирима који се разликују од оних који су обиљежили 20.вијек.

• То су уједно и главни изазови приликом проучавања јавног сектора јер многа питања су и даље отворена и траже нове одговоре, поготово када је ријеч о земљама закашњеле транзиције и са веома специфичном историјом улоге државе у економском и друштвеном животу.

• Примјер несавршености тржишта- реакција приватног сектора

• Код нас је уведен програм запошљавања приправника ВСС. Циљ тог програма, између осталог, је смањење незапосленост и да се особама са завршеним факултетом омогући да стекну радно искуство. Међутим, програм је тако конструисан да се предузећу исплати да обучи радника, да му да отказ, а онда прима новог приправника и поново га обучава. Према томе, млади људи по истеку приправничког стажа губе посао, а могућности проналаска новог посла су им сужене јер већина предузећа хоће да запосли баш приправника због стимулације коју добија од државе. Програм је делимично остварио жељени ефекат. Само је привремено смањио незапосленост. Али то не значи да је програм у потпуности неуспјешан, јер је младим људим пружио шансу да стекну радно искуство, што би им ипак требало помоћи при проналаску новог посла.

• Један од узрока неуспјеха државних програма је и ограничена контрола над бирократијом. Примјер

• Држава је донијела закон о раду и ангажовале инспекторе рада да прате провођење закона. Између осталог, инспектори су задужени за спрјечавања рада на црно. Међутим, инспектори не раде адекватно свој посао, у смислу да примају мито, те не пишу пријаве против лица и предузећа који су прекршили закон о раду (имају раднике на црно). Резултат тога је потпуни или дјелимични неуспјех државе у спрјечавању радна на црно и, наравно, мањи приходи у буџету због не плаћања пореза и доприноса за раднике који су запослени на црно.

Хвала на пажњи!