BIBLIOTEKA

@ E S T I N A

Naslov originalaStieg Larsson

Flickan som Lekte Med EldenMillennium

Copyright Stieg Larsson 2006, first published by Norstedts, Sweden in 2006

Translation Copyright 2008 za srpsko izdanje ^arobna knjiga

Autor ilustracije na naslovnoj strani:Dragan Bibin

Copyright ^arobna knjiga

Published by agreement with Norstedts Agency.

ISBN: 978-86-7702-077-4

^arobna knjigaBeograd, 2009.

Nijedan deo ove publikacije, kao ni publikacija u celini, ne sme se repro-dukovati, umno`avati, pre{tampavati niti u bilo kojoj drugoj formi i bilokojim drugim sredstvom prenositi ili distribuirati bez odobrenja izdava~a.Sva prava za objavljivanje ove knjige zadr`avaju autor i izdava~ premaodredbama Zakona o autorskim pravima.

Stig Laon

DEVOJICA KOJA SEIGRALA VATROM

DRUGI DEO TRILOGIJEMILENIJUM

Preveli

Danijela Babi}, Dorijan Hajdu i Zorica Man~i}

PROLOG

Le`ala je vezana ko`nim kai{evima na malom krevetu s okvirom odkaljenog ~elika. Jedan remen joj je bio ~vrsto zategnut preko grudi. Le`alaje na le|ima. Ruke su joj bile vezane za ram kreveta, uz bokove.

Odavno je ve} odustala od poku{aja da se oslobodi. Bila je budna, ali je`murila. Ako bi otvorila o~i, na{la bi se u mraku, spram jednog jedinogslaba{nog tra~ka svetlosti koji je dopirao iznad vrata. U ustima je ose}alaneprijatan ukus i ~eznula je da opere zube.

Jedan deo njene svesti oslu{kivao je odjek koraka, koji je zna~io da ondolazi. Nije znala koliko je sati, osim da ve} postaje prekasno za njegovuposetu. Iznenadno vibriranje kreveta nateralo ju je da otvori o~i. Kao da senekakva ma{ina uklju~ila negde u zgradi. Posle nekoliko sekundi nije bilasigurna da li umi{lja ili je zvuk stvaran.

U glavi je lupila recku jo{ jednom danu.Bio je to ~etrdeset tre}i dan u zarobljeni{tvu.Nos ju je zasvrbeo i okrenula je glavu kako bi se po~e{ala o jastuk. Bila

je znojava. U sobi je bilo zagu{ljivo i toplo. Nosila je jednostavnuspava}icu, koja se nabrala pod njom. Odigla je bok i ka`iprstom i srednjimprstom uspela da uhvati rub spava}ice i jednu stranu polako, centimetar pocentimetar, povu~e nadole. ^itavu akciju ponovila je i na drugoj strani.Ispod le|a je, me|utim, i dalje ose}ala nabor. Du{ek je bio neravan i ne-udoban. Zbog potpune izolacije, i najsitniji nadra`aji, koje ina~e ne bi niprimetila, postali su poja~ani. Kai{evi su bili tek toliko opu{teni da jemogla da promeni polo`aj i legne na stranu. Taj polo`aj joj je, me|utim,bio nezgodan, jer je tada jednu ruku morala da dr`i iza le|a, zbog ~ega jojje ruka neprekidno trnula.

Nije bila upla{ena. S druge strane, ose}ala je sve ve}i gnev.Istovremeno su je mu~ile i sopstvene misli, koje su neprestano prelazile

u nepodno{ljivo fantaziranje o tome {ta }e joj se desiti. Prezirala je svojunametnutu bespomo}nost. Koliko god da se trudila da se koncentri{e nane{to drugo ne bi li prekratila vreme i potisnula misli o svojoj situaciji,

strah je ipak prokapavao. Poput oblaka otrovnog gasa, stajao je nad njomi pretio da }e se probiti kroz njena vrata i zatrovati njeno postojanje.Otkrila je da je najbolji na~in za razvejavanje straha ma{tanje o ne~emu {tojoj uliva snagu. Zatvorila je o~i i u se}anje prizvala miris benzina.

Sedeo je u automobilu sa spu{tenim prozorom. Ona je pritr~ala, sipala ben-zin kroz prozor i zapalila {ibicu. Sve se zbilo u treptaju oka. Plamen je istogtrenutka buknuo. On se uvijao u mukama i ~ula je njegove krike straha i bola.Ose}ala je miris spaljenog mesa i opori miris plastike i sun|era sedi{ta koje sepolako ugljenisalo.

Verovatno je zadremala, po{to nije ~ula korake, ali razbudila se ~im suse vrata otvorila. Svetlost ju je zaslepila.

On je ipak do{ao.Bio je visok. Nije znala koliko ima godina, ali bio je odrastao. Imao je

kestenjastu kovrd`avu kosu, nao~ari s crnim okvirom i retku bradu.Mirisao je na toaletnu vodu.

Mrzela je njegov miris.Dugo je bez re~i stajao u dnu le`aja i posmatrao je.Mrzela je njegovo }utanje.Svetlost mu je dopirala iza le|a i videla ga je samo kao siluetu. Iznenada

joj se obratio. Imao je dubok glas i razgovetno je nagla{avao svaku re~.Mrzela je njegov glas.Rekao je da joj je ro|endan i da je do{ao da joj ~estita. Ton mu nije bio

neprijateljski ili ironi~an. Bio je neutralan. Pretpostavljala je da se osmehuje.Mrzela ga je.Pribli`io se i do{ao do uzglavlja. Stavio joj je svoju vla`nu nadlanicu na

~elo i pomilovao je po kosi, {to je verovatno trebalo da bude prijateljskigest. To je bio njegov ro|endanski poklon za nju.

Mrzela je njegov dodir.

Ne{to joj je govorio. Videla je kako mu se usne pomeraju, ali jeisklju~ila ton. Nije `elela da slu{a. Nije `elela da odgovara. ^ula je kako jepovisio ton. Trunka iznerviranosti zbog izostalog odgovora uvukla mu se uglas. Govorio je o uzajamnom poverenju. Posle nekoliko minuta je u}utao.

St ig La{on6

Ignorisala je njegov pogled. On je zatim slegnuo ramenima i po~eo daname{ta ko`ne kai{eve. Pritegao je remen koji joj je i{ao preko grudi i nad-vio se nad nju.

Ona se najednom okrenula ulevo i udaljila od njega koliko god jemogla, koliko god su kai{evi dopu{tali. Privukla je kolena bradi i sna`nozamahnula nogama ka njegovoj glavi. Ciljala je u Adamovu jabu~icu, ali gaje vrhom no`nog prsta pogodila negde ispod brade, slabim, jedva osetnimudarcem. Ponovo je poku{ala da ga {utne, ali on joj je ve} bio izvandometa.

Spustila je noge na krevet.^ar{av je spao preko njegove ivice. Spava}ica joj se podigla iznad stomaka.On je dugo }utao. Zatim je pri{ao krevetu i postavio kai{ i na njegov

donji kraj. Poku{ala je da skupi noge, ali ju je on jednom rukom uhvatioza ~lanak, a drugom joj spustio koleno i potom vezao nogu. Obi{ao jekrevet i to isto uradio i s njenom drugom nogom.

Time je postala potpuno bespomo}na.Podigao je ~ar{av s poda i pokrio je. Dva minuta ju je u ti{ini posma-

trao. Ose}ala je njegovo uzbu|enje u mraku, iako ga on nije pokazivao.Sigurno je imao erekciju. Znala je da `eli da ispru`i ruku i dodirne je.

Zatim se okrenuo, iza{ao i zatvorio vrata. ^ula je kako ih zaklju~ava, {toje bilo potpuno nepotrebno s obzirom na to da ni ina~e nikako ne bi moglada se oslobodi iz kreveta.

Nekoliko minuta je posmatrala tra~ak svetlosti iznad vrata. Onda sepomerila da proveri koliko su ~vrsto kai{evi vezani. Mogla je malo dapodigne kolena, ali bi joj se remeni na grudima i na nogama odmah zateza-li. Le`ala je potpuno mirno i zurila u prazno.

^ekala je. Ma{tala je o kanti benzina i {ibici.Videla ga je natopljenog benzinom. Fizi~ki je ose}ala kutiju {ibica u ruci.

Protresla ju je. Zveckala je. Otvorila je kutiju i izvadila jedno palidrvce. ^ulaje kako on ne{to govori, ali je zapu{ila u{i i nije slu{ala njegove re~i. Videla jenjegov izraz lica kad je {ibicu prinela kutiji. ^ula je zvuk struganja fosfora okresivo. Zvu~ao je poput grmljavine. Videla je kako nastaje plamen.

S mukom se osmehnula i u tom trenutku je o~vrsnula.Te no}i je napunila trinaest godina.

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 7

DEO PRVI

NELINEARNE JEDNA^INEod 16. do 20. decembra

Jedna~ina se imenuje po najvi{em stepenu (vrednosti ekspo-nenta) po~etnih nepoznatih veli~ina. Ako je stepen jedan,jedna~ina je prvog stepena, ako je stepen dva, jedna~ina je

drugog stepena itd. Jedna~ine vi{eg stepena od prvog dajuvi{estruke vrednosti za nepoznate veli~ine. Ove vrednosti

nazivaju se re{enja.

Prvostepena jedna~ina (linearna jedna~ina): 3x 9 = 0 (re{enje: x = 3)

POGLAVLJE PRVO~etvrtak, 16. decembar petak, 17. decembar

Lizbet Salander spusti nao~ari za sunce s vrha nosa i za{kilji ispod oboda{e{ira. @ena iz sobe broj 32 iza{la je na bo~na vrata hotela i uputila se kajednoj od zeleno-belih stolica kraj bazena. Pogled joj je bio prikovan za tlo,a hod pomalo nesiguran.

Salanderova ju je dotad vi|ala samo izdaleka. Procenila je da `ena imaotprilike trideset pet, ali je delovalo kao da je mogla da ima i dvadeset peti pedeset godina. Kestenjasta kosa dosezala joj je do ramena, imala jeizdu`eno lice i oblo telo, koje kao da je i{etalo iz kataloga za `enski ve{.Nosila je sandale, crni bikini i nao~ari za sunce s ljubi~astim staklima. Bilaje Amerikanka i govorila je s ju`nja~kim akcentom. Spustila je `uti {e{irpored lige{tula i mahnula {ankeru za barom Ele Karmajkl.

Lizbet Salander spusti knjigu u krilo, otpi kafu iz ~a{e i ma{i se za ciga-rete. Ne okre}u}i glavu, usmeri pogled ka horizontu. S terase kraj bazenase kroz palme i rododendrone kraj zida ispred hotela naziralo Karipskomore. Na pu~ini je neki jedrenjak klizio na sever, u pravcu Sent Lu{e iliDominike. Ne{to dalje videli su se sivi obrisi broda teglja~a na putu za jug,ka Gvajani ili nekoj od susednih dr`ava. Blagi povetarac suprotstavljao seprepodnevnoj `egi, ali Lizbet svejedno oseti da joj kapljica znoja laganoklizi niz ~elo. Lizbet Salander nije volela da se pr`i na suncu. Dane jeprovodila u {to ve}oj hladovini, ali uprkos tome {to je uvek sedela unatkrivenom delu terase, bila je jako preplanula. Na sebi je imala {orts kakiboje i crnu majicu bez rukava.

Iz zvu~nika iznad bara dopirali su neobi~ni tonovi odsvirani na ~eli~nojburadi. Lizbet se ni najmanje nije zanimala za muziku i nije razlikovala{lagere {vedskog benda Sven-Ingva{ od Nika Kejva, ali ovi tonovi su jefascinirali. Sama ideja {timovanja obi~nog bureta za naftu bila joj jeneverovatna, a jo{ neverovatnije joj je bilo to da neko iz ne~eg takvog mo`eda izvu~e kontrolisane zvuke koji ne nalikuju ni~emu drugom. Za nju suovi tonovi bili magi~ni.

Odjednom je osetila nervozu i ponovo pogledala Amerikanku iz hotela,kojoj su upravo doneli nekakvo narand`asto pi}e.

Ni{ta od toga nije se ticalo Lizbet. Jedino joj nije bilo jasno za{to ` ena to trpi.Otkad je par stigao u hotel, ve} ~etiri ve~eri zaredom slu{ala je potmuli teror kojise odigravao u susednoj sobi. Do nje su dopirali pla~ i prigu{eni, uznemireniglasovi; nekoliko puta je ~ak ~ula i prasak {amara. Mu{karac odgovoran zaudarce Lizbet je pretpostavila da je u pitanju `enin suprug imao je ~etrdese-tak godina. Kosa mu je bila tamna i ravna, staromodno za~e{ljana na razdeljakpo sredini. Na Grenadi je izgleda bio poslovno. Lizbet nije imala predstavu okakvom se poslu radi, ali je primetila da ~ovek, obu~en u fino poslovno odelo,svakog jutra pije kafu u hotelskom baru, a onda s aktovkom u ruci ulazi u taksi.

U hotel se vra}ao kasno po podne. On i `ena bi se kupali u bazenu isedeli na hotelskoj terasi. Obi~no bi zajedno ve~erali, u naizgled intimnojatmosferi ispunjenoj ljubavlju. @ena bi mo`da popila koju ~a{icu vi{e, alinikad nije bila pripita toliko da to bude upadljivo ili neprijatno.

Sva|a u susednoj sobi po~injala bi izme|u deset i jedanaest uve~e,obi~no u ono vreme kad je Lizbet odlazila u krevet s knjigom o misterija-ma matematike u rukama. U pitanju nije bilo te{ko zlostavljanje. Koliko jeLizbet uspevala da razabere, radilo se o mu~nim sva|ama bez kraja i konca.Prethodne no}i nije uspela da savlada radoznalost, pa je iza{la na terasu dabi kroz otvorena vrata susednog balkona oslu{nula o ~emu se radi. Vi{e odsat vremena ~ovek se vrteo po sobi govore}i kako je obi~na ni{tarija koja nezaslu`uje takvu `enu. Nanovo je ponavljao da ga ona sigurno smatradvoli~nim. Ona mu je odvra}ala da ne misli tako i poku{avala da ga smiri.^ovek je postajao sve glasniji i na kraju je zgrabio `enu i `estoko je protre-sao. Ona je naposletku rekla ono {to je hteo ... da, dvoli~an si. Ovoiznu|eno priznanje smesta mu je poslu`ilo kao izgovor da napadne njenopona{anje i njenu narav. Nazvao ju je kurvom ta re~ bi Lizbet Salanderbez sumnje naterala da preduzme odre|ene mere da je slu~ajno njoj bilaupu}ena. Ovde pak to nije bio slu~aj, {to je prakti~no zna~ilo da pri~a i nijenjen problem, i zato se Lizbet dvoumila da li da uop{te ne{to preduzima.

Slu{ala je zapanjeno njegove pridike, koje su odjednom prerasle u ne{to{to je zazvu~alo kao {amar. Istog trenutka je donela odluku da iza|e u hod-nik i navali na susedna vrata, ali u sobi je najednom nastao tajac.

St ig La{on12

Sad kad je bolje pogledala `enu kraj bazena, uo~ila je omanju modricuna njenom ramenu i jednu ogrebotinu na kuku, ali ne i neke ozbiljnijepovrede.

Devet meseci ranije Lizbet je na aerodromu Leonardo da Vin~i uRimu naletela na ne~iji zaboravljeni primerak ~asopisa Popjular sajens.^lanak koji je pro~itala pobudio je u njoj neodre|enu fascinaciju ne~imtako opskurnim kao {to je sferna astronomija. Potpuno impulsivno jeposetila univerzitetsku knji`aru u Rimu i kupila nekoliko najva`nijih di-sertacija na tu temu. Da bi shvatila sfernu astronomiju, morala je,me|utim, da se uputi u komplikovanije matemati~ke misterije. Narednihmeseci je tokom putovanja ~esto obilazila univerzitetske knji`are u potraziza knjigama iz matematike.

Knjige su joj uglavnom stajale u torbi, a izu~avanje materije bilo jenesistemati~no i bez nekog odre|enog cilja, sve dok iz univerzitetskeknji`are u Majamiju nije i{etala s knjigom Dimenzije u matematici doktoraL. C. Parnoa (Univerzitet Harvard, 1999). Knjigu je na{la neposredno preputa na Florida Kiz, odakle je krenula na putovanje Karipskim ostrvima.

Obi{la je Gvadelup (dva dana u nepojmljivoj rupi), Dominiku (prijat-no i opu{teno, pet dana), Barbados (jedan dan u ameri~kom hotelu u komse ose}ala krajnje nepo`eljno) i Sent Lu{u (devet dana). Na Sent Lu{i jemogla da ostane i du`e da se nije spore~kala s pritupim ~lanom lokalneklina~ke bande, kome je bar njenog jeftinog hotela slu`io kao baza.Naposletku je izgubila strpljenje, odvalila ga ciglom po glavi, odjavila se izhotela i ukrcala na trajekt za Sent D`ord`, glavni grad Grenade. Dok nijekro~ila na palubu, za Grenadu nije bila ni ~ula.

Po najgorem tropskom pljusku je, u deset sati jednog novembarskogjutra, stupila na tlo Grenade. Iz bro{ure Vodi~ kroz Karibe saznala je da jeGrenada poznata i kao Spajs Ajlend, Ostrvo za~ina, i da se ubraja u najve}eproizvo|a~e muskatnog ora{~i}a. Na samom ostrvu `ivi oko sto dvadesethiljada ljudi, a jo{ oko dvesta hiljada Grena|ana rasuto je po SjedinjenimDr`avama, Kanadi i Engleskoj, {to je podatak koji pru`a izvestan uvid ulokalno tr`i{te rada. Krajolik je bio brdovit, a u njegovom centru nalazio seuga{eni vulkan Grand Etang.

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 13

S istorijske ta~ke gledi{ta, Grenada je bila jedna od mnogobrojnih ne-upadljivih biv{ih britanskih kolonija. Politi~ku pa`nju pobudila je 1795,kad je oslobo|eni rob pod imenom @ilijen Fedon, inspirisan Francuskomrevolucijom, podigao bunu zbog koje je Kruna poslala trupe da poseku,upucaju, pove{aju i osakate ogroman broj pobunjenika. Ono {to je polju-ljalo kolonijalni re`im bila je ~injenica da se ~ak i jedan broj siroma{nihbelaca pridru`io Fedonovoj pobuni, bez i najmanjeg obzira na rasnupodelu. Pobuna je ugu{ena, ali Fedon nikada nije uhva}en nestao je uplaninskom masivu Grand Etang, gde je prerastao u lokalnu legendurobinhudovskih dimenzija.

Nekih dvesta godina kasnije, 1979, advokat Moris Bi{op pokrenuo jerevoluciju koju su, kako je stajalo u vodi~u, inspirisali the communist dic-tatorships in Cuba and Nicaragua. Lizbet Salander je, me|utim, o revolu-ciji stekla sasvim druga~iju predstavu nakon susreta s Filipom Kembelom,nastavnikom, bibliotekarom i baptisti~kim propovednikom, ~iju jegostinsku ku}u iznajmljivala tokom prvih dana boravka na ostrvu.Ukratko Bi{op je bio istinski omiljen narodni vo|a, koji je svrgnuoludog diktatora; ovaj je, izme|u ostalog, bio opsednut NLO-ima i deoskromnog nacionalnog bud`eta tro{io je na lov na lete}e tanjire. Bi{op se

St ig La{on14

zalagao za ekonomsku demokratiju i uveo prvi zakon o ravnopravnostime|u polovima pre nego {to su ga 1983. godine ubili.

Nakon ubistva i masakriranja stotinu dvadeset ljudi, me|u kojima subili i ministar spoljnih poslova, ministar za `enska prava i jedan brojzna~ajnih sindikalnih vo|a, SAD su okupirale zemlju i uvele demokratiju.Grenadi je ovo donelo porast nezaposlenosti sa {est na gotovo pedeset pro-cenata, kao i ponovno uspostavljanje uvoza kokaina kao daleko najva`nijegizvora prihoda. Filip Kembel je na opis u Lizbetinom vodi~u odmahnuoglavom i posavetovao joj koje osobe i kvartove da izbegava nakon {to sespusti mrak.

Ovakvi saveti bili su gotovo protra}eni kad je Lizbet Salander bila upitanju. Lizbet je ipak u potpunosti izbegla susrete s kriminalnim svetomGrenade tako {to se odu{evila pla`om Grand Ans, sme{tenom tek ne{toju`nije od Sent D`ord`a. Kilometrima duga pe{~ana pla`a bila je gotovopusta, i Lizbet je mogla satima da {eta a da ne mora da popri~a s nekim, pa~ak ni da vidi drugog ~oveka. Pre{la je u Kiz, jedan od nekoliko ameri~kihhotela u blizini Grand Ansa, i tamo provodila ve} sedmu nedelju.Uglavnom se samo {etala pla`om i jela lokalno vo}e ~inaps, u koje sebeskrajno zaljubila i koje ju je po ukusu podse}alo na gorki {vedski ogrozd.

Van sezone je jedva tre}ina kapaciteta hotela Kiz bila popunjena.Jedini problem bio je taj {to joj je mir i povremeno prou~avanje mate-matike iznenada poremetio prigu{eni teror iz susedne sobe.

Mikael Blumkvist pozvoni kod Lizbet Salander u ulici Lundagatan.Nije o~ekivao odgovor, ali mu je ve} bilo pre{lo u naviku da nekoliko putamese~no pro|e kraj njenog stana i vidi da nije do{lo do neke promene.Kroz otvor za po{tu na vratima nazreo je gomilu uba~enih reklama. Bilo jedeset uve~e i previ{e mra~no da bi procenio koliko se gomila pove}ala odnjegove prethodne posete.

Jo{ koji trenutak je neodlu~no stajao u hodniku, a onda se bespomo}nookrenuo i iza{ao iz zgrade. Bez `urbe se pro{etao do svog stana u uliciBelmanzgatan, pristavio kafu i pred po~etak poslednjeg dnevnika otvoriove~ernje novine. Ose}ao se utu~eno i pitao se gde je Lizbet Salander. Bio jepomalo zabrinut, i po hiljaditi put se zapitao {ta se zapravo dogodilo.

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 15

Tokom bo`i}nih praznika pre godinu dana pozvao je Lizbet Salander uvikendicu na Sandhamnu. Odlazili su u duge {etnje i razgovarali oposledicama dramati~nih doga|aja u kojima su oboje u~estvovali. Sve se tode{avalo nakon {to je Mikael do`iveo ne{to {to je naknadno protuma~iokao `ivotnu krizu bio je osu|en za klevetu i nekoliko meseci je proveo uzatvoru, novinarska karijera raspala mu se u parampar~ad, a s mesta odgo-vornog urednika ~asopisa Milenijum pobegao je podvijenog repa. Iznenadase, me|utim, sve promenilo. Zadatak da napi{e biografiju industrijskogmagnata Henrika Vangera, koji je Mikael do`iveo kao besmislenoprepla}enu terapiju, iznenada je prerastao u grozni~avo traganje za ne-uhvatljivim nepoznatim ubicom.

Tokom tog traganja upoznao se s Lizbet Salander. Mikael odsutnodotaknu izbledeli o`iljak koji mu je tik ispod levog uha ostavio konopac.Lizbet mu nije samo pomogla u lovu na ubicu ona mu je bukvalno spasla`ivot.

Sve vreme ga je iznena|ivala svojim neobi~nim sposobnostima fotografskim pam}enjem i izuzetnim poznavanjem kompjutera. Mikael jesmatrao da se sam solidno razume u ra~unare, ali Lizbet Salander je njimabaratala kao da je u dosluhu sa samim |avolom. S vremenom je shvatio daje ona haker svetske klase, kao i to da je u ekskluzivnom internacionalnomklubu vrhunskih kompjuterskih kriminalaca smatraju legendom, poznatom,dodu{e, samo pod pseudonimom Vosp.

Upravo zahvaljuju}i njenoj sposobnosti da u{eta u sva~iji ra~unar i i{etaiz njega, Mikael je do{ao do materijala koji mu je bio neophodan da svojnovinarski poraz preina~i u aferu Vene{trem. ^ak i godinu dana kasnije,ova afera bila je predmet me|unarodnih policijskih istraga o ekonomskomkriminalu i povod Mikaelovih redovnih gostovanja na TV-u.

Pre godinu dana Mikael je na ~itavu pri~u gledao s ogromnim zado-voljstvom do`ivljavao ju je kao osvetu i kao svoj povratak iz`urnalisti~kog blata. Zadovoljstvo ga je, me|utim, brzo napustilo. Nakonnekoliko nedelja ve} je bio umoran od odgovaranja na jedna te ista pitanjai novinara i finansijske policije. @ao mi je, ali ne mogu da otkrivam svojeizvore. Kad se novinar engleske verzije lista Azerbejd`an tajms pomu~io dado Stokholma do|e samo da bi mu postavio ista glupava pitanja, kap je

St ig La{on16

prelila ~a{u. Mikael je broj intervjua sveo na minimum, i poslednjih mese-ci je prihvatao razgovore mahom ako bi ga na to nagovorila Ona s TV4, ai to se de{avalo samo onda kad bi istraga u{la u novu fazu.

Mikaelova saradnja s Onom s TV4 imala je, uostalom, i jednu sasvimdruga~iju dimenziju. Od svih novinara, ona je bila prva koja je zagrizla vesto Vene{tremovom razotkrivanju da one ve~eri kad je Milenijum objaviotekst nije bilo njene pomo}i, pitanje je da li bi pri~a imala tako sveobu-hvatan u~inak. Mikael je tek naknadno saznao da se ona i rukama i nogamaborila da ubedi uredni{tvo da pri~i da prostora. Otpor prema pridavanju inajmanje pa`nje nesposobnjakovi}u iz Milenijuma bio je ogroman, i ona dosamog uklju~enja u `ivi program nije znala da li }e joj odred redakcijskihadvokata uop{te i dozvoliti da objavi vest. Nekoliko starijih kolega pokaza-lo joj je palcem nadole, konstatuju}i da, u slu~aju da gre{i, mo`e da se po-zdravi s karijerom. Ona je ostala pri svome, a pri~a je postala vest godine.

Pri~u je pratila tokom prve nedelje bila je jedini izve{ta~ koji se istin-ski uputio u materiju ali je Mikael u jednom trenutku pred Bo`i} prime-tio da svi novi komentari i analize poti~u od njenih mu{kih kolega. OkoNove godine je izokola saznao da je ona jednostavno izgurana iz svega, podizgovorom da jednu tako zna~ajnu pri~u treba da prate ozbiljni ekonomskiizve{ta~i, a ne neka curica s Gotlanda ili iz Berjslagena, ili odakle ve} be{e.Kad su ga slede}i put s TV4 pozvali da d komentar, Mikael je smestaispalio da }e im izjavu dati samo ako mu ona bude postavljala pitanja.Usledilo je nekoliko dana zlovoljne ti{ine, ali su na kraju momci s TV4ipak potpisali kapitulaciju.

Mikaelova sve manja zainteresovanost za aferu Vene{trem poklopila se s ne-stankom Lizbet Salander iz njegovog `ivota. I dalje mu nije bilo jasno {ta sedogodilo.

Rastali su se drugog dana po Bo`i}u, i u me|uvremenu se nisu vi|ali. Mikaelju je pozvao kasno uve~e uo~i Nove godine, ali ona mu nije odgovorila.

Tokom novogodi{nje ve~eri je dva puta i{ao do njenog stana i zvoniojoj na vrata. Pri prvom poku{aju u stanu je bilo svetla, ali mu Lizbet nijeotvarala. Drugi put je stan bio u mraku. Prvog januara je ponovo poku{aoda je dobije telefonom, ali i ovoga puta ostao je bez odgovora. Od tada sesvaki njegov poziv zavr{avao porukom da korisnik nije dostupan.

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 17

Tokom narednih dana video ju je dva puta. Nakon bezuspe{nih tele-fonskih poziva, po~etkom januara je oti{ao do nje, seo na stepenice isprednjenih vrata i otvorio knjigu koju je poneo sa sobom. Nakon ~etiri sataupornog ~ekanja, Lizbet se, u nekoliko minuta do jedanaest uve~e,kona~no pojavila u ulazu. Nosila je nekakav sme|i karton i iznena|enozastala kad ga je ugledala.

Zdravo, Lizbet, pozdravio ju je i zatvorio knjigu.Bledo ga je pogledala, ni toplo ni neprijateljski, a onda pro{la pored

njega i gurnula klju~ u bravu.Je l bi mi skuvala kafu?, upitao ju je Mikael.Ona se okrenula i odgovorila mu prigu{enim glasom.Idi odavde. Ne `elim vi{e da te vidim.Potom mu je, potpuno zapanjenom, zalupila vrata pred nosom. ^uo je

kako okre}e klju~ u bravi. Slede}i put ju je video samo tri dana kasnije. Vozio se metroom od

Slusena do glavne stanice; kad se voz zaustavio u Starom gradu, on jepogledao kroz prozor, i na peronu, na tek dva metra od sebe, ugledaoLizbet. Primetio ju je u trenutku kad su se vrata zatvarala. Pet sekundi jegledala kroz njega kao da je vazduh, a onda se okrenula i nestala mu izvidokruga ba{ kad je voz krenuo dalje.

Njena poruka je bila potpuno jasna. Lizbet Salander ne `eli da ima i{tas Mikaelom Blumkvistom. Odstranila ga je iz svog `ivota bez obja{njenja,jednako efektno kao da je izbrisala dokument iz kompjutera. Promenila jebroj mobilnog telefona i nije odgovarala na mejlove.

Mikael uzdahnu, isklju~i TV i kroz prozor se zagleda u zgradu Gradskeskup{tine.

Pitao se da li gre{i {to uporno odlazi do njenog stana. Oduvek je sma-trao da treba da se ukloni ako mu neka `ena tako jasno stavlja do znanja daza njega ne `eli da ~uje. U njegovim o~ima je nepo{tovanje takve porukebilo isto {to i nedostatak po{tovanja prema njoj kao osobi.

Mikael i Lizbet su spavali jedno s drugim, ali to se dogodilo na njenuinicijativu, i veza je trajala pola godine. Ako je ona odlu~ila da pri~u zavr{ijednako nenadano kako ju je i zapo~ela, Mikael se s tim potpuno slagao.Odluka je bila na njoj. On nije imao problema sa snala`enjem u ulozi

St ig La{on18

biv{eg de~ka ako je to ono {to je uop{te bio ali ga je zbunjivalo to {to seLizbet Salander potpuno ogradila od njega.

Nije bio zaljubljen u nju bili su nespojivi koliko se to samo moglozamisliti ali ta prokleta, zaguljena devojka bila mu je draga i istinski mu jenedostajala. Mislio je da je njihovo prijateljstvo obostrano. Sve u svemu ose}ao se kao idiot.

Dugo je stajao kraj prozora.Na kraju je doneo ~vrstu odluku.Ako ga Lizbet Salander ne podnosi toliko da ne mo`e ~ak ni da se prisili

da ga pozdravi kad se sretnu u metrou, onda je s njihovim prijateljstvompo svoj prilici gotovo, i {teta se nije mogla popraviti. Vi{e ne}e poku{avatida stupi u kontakt s njom.

Lizbet Salander baci pogled na ru~ni sat i primeti da je, iako samo sediu hladu, potpuno oblivena znojem. Bilo je pola jedanaest pre podne.Upamtila je tri reda duga~ku matemati~ku formulu i sklopila Dimenzije umatematici. Potom je sa stola pokupila cigarete i klju~.

Soba joj je bila na drugom, ujedno i poslednjem spratu hotela. Svuklase i oti{la pod tu{.

Dvadeset centimetara duga~ak gu{ter upiljio se u nju sa svog mesta tikispod plafona. Lizbet mu je uzvratila pogledom, ali nije u~inila ni{ta da gaotera. Ostrvo je bilo puno gu{tera, i u sobu su joj ulazili provla~e}i se kroz`aluzine, ispod vrata ili kroz otvor za ventilaciju u kupatilu. Lizbet je prija-lo dru{tvo koje ju je prete`no ostavljalo na miru. Voda je bila hladna, aline i ledena, i ona ostade pet minuta pod tu{em da bi se rashladila.

Kad je gola iza{la iz kupatila, zastala je pred ogledalom na ormaru izami{ljeno se zagledala u svoje telo. I dalje je imala tek ~etrdesetak kilogra-ma i bila visoka sto pedeset centimetara tu nije mogla bogzna {ta dauradi. Udovi su joj bili tanki kao u lutke, {ake sitne, a kukovi zaobljeni teku naznakama.

Sada je, me|utim, imala grudi.Celog `ivota je bila ravna kao da jo{ nije u{la u pubertet. Jednostavno

je delovala sme{no, i uvek se ose}ala neprijatno kad je trebalo da se skinepred nekim.

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 19

Sad je odjednom imala grudi. Nisu u pitanju bile nikakve bombe (kojeina~e nije ni htela, i koje bi na njenom mr{avom telu izgledale jo{sme{nije), ve} ~vrste, okrugle grudi srednje veli~ine. Promena je pa`ljivosprovedena i proporcije su bile krajnje razumne. Razlika je, me|utim, biladrasti~na, i {to se izgleda i {to se njenog li~nog zadovoljstva ticalo.

Pet nedelja je provela na klinici u \enovi da bi dobila implantate zasvoje nove grudi. Izabrala je kliniku i lekare koji su va`ili za apsolutnonajbolje i najozbiljnije u Evropi. [armantna i uzdr`ana lekarka podimenom Alesandra Perini konstatovala je da su Lizbetine grudi fizi~ki ne-razvijene i da je uve}anje zato medicinski opravdano.

Zahvat nije bio bezbolan, ali grudi su i na oko i na dodir delovale pot-puno prirodno, a o`iljci su bili gotovo neprimetni. Lizbet se ni na trenutaknije pokajala zbog svoje odluke. Bila je zadovoljna. I posle pola godine je,svaki put kad bi se gola na{la pred ogledalom, zapanjeno zastajala i zado-voljno konstatovala da je podigla kvalitet svog `ivota.

Boravak na klinici u \enovi iskoristila je i za to da ukloni jednu odsvojih devet tetova`a osicu od dva centimetra na desnoj strani vrata.Lizbet je volela svoje tetova`e, naro~ito velikog zmaja koji joj se protezaood lopatice do zadnjice, ali je ipak odlu~ila da se re{i osice. Razlog je biotaj {to je tetova`a bila toliko vidljiva i upadljiva da je Lizbet po njoj moglalako da se upamti i identifikuje. Lizbet Salander nije `elela da je upamtei identifikuju. Tetova`a je uklonjena laserom, i Lizbet je pod prstommogla da oseti blagi o`iljak. Ako bi je neko pa`ljivije pogledao, video bida joj je preplanula ko`a na tom mestu za nijansu svetlija, ali se na prvipogled ni{ta nije prime}ivalo. Boravak u \enovi ko{tao ju je ukupno stodevedeset hiljada kruna.

[to je ona sebi mogla da priu{ti.Trgla se iz sanjarenja pred ogledalom i obukla ga}ice i brushalter. Dva

dana nakon {to je napustila kliniku u \enovi, po prvi put je u svom dvade-setpetogodi{njem `ivotu u{la u prodavnicu `enskog ve{a i kupila ono {to jojnikada ranije nije trebalo. Odonda je napunila dvadeset {est godina, agrudnjak je jo{ uvek nosila s izvesnim zadovoljstvom.

Obukla je farmerke i crnu majicu s tekstom Consider this a fair warning,obula sandale, uzela {e{ir i prebacila crnu plasti~nu torbu preko ramena.

St ig La{on20

Na putu ka izlazu iz hotela primetila je da se na recepciji okupila uzne-mirena grupica gostiju. Usporila je hod i na}ulila u{i.

Just how dangerous is she?, glasno je i s evropskim akcentom upitalajedna tamnoputa `ena. Lizbet ju je prepoznala kao jednog od putnika kojisu nedelju dana ranije stigli ~arter-letom iz Londona.

Fredi Makbejn, prosedi recepcioner koji je Lizbet uvek pozdravljao pri-jateljskim osmehom, delovao je zabrinuto. Objasni da }e svi gosti hotelabiti upu}eni u proceduru, te da nema razloga za brigu dok god se svi dodetalja budu pridr`avali uputstava. ^im je ovo izgovorio, okupljeni gazasu{e pitanjima.

Lizbet Salander se namr{ti i produ`i do bara za kojim je stajala ElaKarmajkl.

[ta se de{ava?, upita Lizbet pokazuju}i palcem ka gu`vi na recepciji.Matilda preti da nam svrati u posetu.Matilda?Orkan pojavio se iznad Brazila pre nekoliko nedelja i jutros je pro-

tutnjao pravo kroz Paramaribo, glavni grad Surinama. Ne zna se u kom }esmeru nastaviti verovatno na sever ka Americi ali ako produ`i na zapaduz obalu, Trinidad i Grenada su mu ta~no na putu. Dakle, mo`e se desitida nam bude vetrovito.

Mislila sam da je sezona orkana pro{la.I jeste upozorenja obi~no dobijamo tokom septembra i oktobra, ali

zbog efekta staklene ba{te i tolikih klimatskih promena, u poslednje vremevi{e ni{ta ne mo`emo pouzdano da znamo.

Okej. I kad da o~ekujemo Matildu?Uskoro.Je l treba ne{to ja da uradim?Lizbet, s orkanima nema {ale. Grenadu je sedamdesetih pogodio orkan

koji je za sobom ostavio pusto{. Imala sam jedanaest godina i tad sam `ivelau jednom selu u Grand Etangu, bli`e Grenvilu nikad ne}u zaboraviti tuno}.

Hm.Ali, ne treba da brine{. Gledaj da se u subotu ne udaljava{ od hotela.

Spakuj u jednu torbu ono {to ti je neophodno na primer, taj kompjuter

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 21

na kom se stalno igra{ i ponesi je sa sobom ako nam narede da se spusti-mo u podzemno skloni{te. To je sve.

Okej.Ho}e{ da popije{ ne{to?Ne.Lizbet Salander iza|e bez pozdrava, a Ela Karmajkl se pomirljivo

nasme{i trebalo joj je neko vreme da se navikne na neobi~no pona{anjeove ~udne devojke i da shvati da ona nije arogantna, ve} jednostavno znat-no druga~ija. Lizbet je pla}ala svoje pi}e bez pogovora, nije se opijala,dr`ala se po strani i nikada nije pravila probleme.

Gradski saobra}aj u Grenadi prete`no se svodio na `ivopisno dekorisaneminibuseve, ~iji polasci uglavnom nisu podlegali redu vo`nje i sli~nim for-malnostima. S druge strane, za dana ih je bilo sasvim dovoljno, ali je nakon{to bi mrak pao kretanje bez sopstvenog vozila bilo prakti~no nemogu}e.

Lizbet Salander je tek koji minut stajala kraj puta za Sent D`ord` prenego {to je nai{ao jedan od autobusa. Voza~ je bio rastafarijanac i izzvu~nika je iz sve snage tuklo No Woman No Cry. Lizbet zapu{i u{i, dadedolar za kartu i provu~e se izme|u pozama{ne dame prosede kose i dvade~aka u {kolskim uniformama.

Sent D`ord` se smestio u polukru`nom zalivu koji je ~inio unutra{njuluku Kernid`. Oko luke su se dizali strmi bre`uljci s ku}ama, starim koloni-jalnim zgradama i utvr|enjem Fort Rupert, sme{tenom na litici na rtu.

Sent D`ord` je bio krajnje kompaktan i zbijen grad, s mno{tvom uzanihuli~ica i prolaza. Ku}e su bile na~i~kane po strmim bre`uljcima, a zaravnijedva da je bilo drugde sem na severnom obodu grada, gde su se smestilihipodromom i igrali{te za kriket.

Lizbet iza|e u centru luke i pro{eta se do prodavnice Makintajerovaelektronika na vrhu jedne kratke uzbrdice. Roba koja se prodavala naGrenadi prete`no je poticala iz Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava i Engleske,pa je zato ko{tala dvostruko vi{e nego drugde, ali prodavnica je zauzvratbila klimatizovana.

Rezervne baterije koje je naru~ila za svoj epl pauerbuk (G4 titanijumsa 17-in~nim ekranom) najzad su stigle. U Majamiju je kupila palmpaj-lot sa sklopivom tastaturom s njega je imala pristup elektronskoj po{ti i

St ig La{on22

mogla je jednostavno da ga gurne u plasti~nu torbu umesto da sa sobomvu~e laptop ali je ru~ni kompjuter bio bedna zamena za 17-in~ni ekran.Originalne baterije laptopa, me|utim, bile su na izdisaju, i morale su da sedopunjavaju svakih pola sata. To je bilo pravo mu~enje, i zato {to je Lizbetponekad `elela da s kompjuterom sedi na terasi kraj bazena, ali i zato {tona Grenadi nije ba{ moglo da se ra~una na redovno snabdevanje strujom tokom nekoliko nedelja koje je provela na ostrvu, Lizbet je do`ivela dvadu`a nestanka struje. Platila je kreditnom karticom s ra~una u posedufirme Vosp enterprajziz, gurnula baterije u plasti~nu torbu i vratila se napodnevnu `egu.

Svratila je u banku Barklis, podigla trista dolara u gotovini, a potomna pijaci kupila vezu {argarepe, nekoliko manga i litar i po mineralne vode.Torba joj je znatno ote`ala; dok se spustila u luku, ve} je bila i gladna i`edna. Prvo se uputila u Ora{~i}, ali je ulaz u restoran bio zakr~en gosti-ma, pa je produ`ila u mirniju Palubu, na kraju luke. Sela je na terasu iporu~ila tanjir lignji s pr`enim krompirom i fla{u kariba, lokalnog piva.Neko je u restoranu ostavio primerak lokalnih novina Grenejdijan vojs iLizbet ih je listala nekoliko minuta. Jedini zanimljiv ~lanak na koji je nai{ladonosio je dramati~no upozorenje o mogu}em naletu Matilde. Tekst jepratila slika razorenih ku}a, podsetnik na pusto{ koju je prethodni orkanostavio za sobom.

Lizbet sklopi novine, otpi pivo direktno iz fla{e i zavali se u stolicu. Utom trenutku iz bara na terasu iza|e ~ovek iz sobe 32. U jednoj ruci bilamu je sme|a aktovka, a u drugoj velika ~a{a koka-kole. Preleteo je pogle-dom preko Lizbet bez ikakve naznake da ju je prepoznao, seo na suprotnikraj terase i zagledao se u vodu u zalivu.

Lizbet je prou~avala njegov profil. ^ovek je delovao potpuno odsutno sedam minuta je nepomi~no sedeo, a onda je iznenada podigao ~a{u iotpio tri velika gutljaja. Vratio je ~a{u na sto i ponovo se zagledao u vodu.Nekoliko trenutaka kasnije, Lizbet otvori torbu i izvu~e Dimenzije umatematici.

Celog `ivota su je zanimale mozgalice i zagonetke. Kad je imala devetgodina, majka joj je poklonila Rubikovu kocku. Logi~ka sposobnost na{la

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 23

joj se na probi; nakon ~etrdeset grozni~avih minuta, Lizbet je shvatila kakokocka funkcioni{e. Posle toga nije imala problema da je slo`i. Nikad nijepogre{no odgovorila ni na jedno pitanje iz testova inteligencije koje suobjavljivale novine: pet figura ~udnog oblika s pitanjem kako bi {esta unizu trebalo da izgleda. Odgovor joj je uvek bio o~igledan.

U osnovnoj {koli je nau~ila sabiranje i oduzimanje. Mno`enje, deljenje igeometrija bili su logi~an nastavak. Umela je da sabere ra~un u restoranu,napravi fakturu i izra~una putanju granate koja je ispaljena odre|enom brzi-nom i pod odre|enim uglom. To joj je dolazilo samo od sebe. Pre nego {toje pro~itala ~lanak u Popjular sajensu, matematika je nije ni najmanje zani-mala, niti je razmi{ljala o tome da tablica mno`enja uop{te spada u mate-matiku. Tablicu mno`enja je zapamtila u roku od jednog popodneva u {kolii nije shvatala za{to nastavnik nastavlja da o tome `va}e tokom cele godine.

Sasvim neo~ekivano, po~ela je da uvi|a neumoljivu logiku {to je stajala izarezona i formula koje su se na{le pred njom to ju je i odvelo do polica smatemati~kim knjigama u univerzitetskoj biblioteci. Ali tek po{to je u rukeuzela Dimenzije u matematici, pred njom se otvorio jedan potpuno novi svet.Matematika je zapravo logi~ka slagalica s beskona~nim varijacijama zagonetkama koje je mogu}e re{iti. Trik nije u tome da se ne{to izra~una. Petputa pet uvek je dvadeset pet. Trik je u tome da se razumeju slo`ena pravilakoja omogu}avaju re{avanje bilo kog matemati~kog problema.

Knjiga Dimenzije u matematici nije bila obi~an ud`benik, ve} cigla od1.200 strana o istoriji matematike, od anti~ke Gr~ke pa sve do dana{njihpoku{aja da se ovlada sfernom astronomijom. Smatrana je Biblijom, sli~noonome {to je Diofantova Aritmetika nekada predstavljala (i jo{ uvek pred-stavlja) za ozbiljne matemati~are. Kad je Dimenzije otvorila prvi put, naterasi hotela na pla`i Grand Ans, odjednom se na{la u za~aranom svetucifara, u knjizi pisca koji je bio i pedagog, a koji je ~itaoca uspevao i dazabavi anegdotama i te{ko doku~ivim matemati~kim problemima. Moglaje da isprati razvoj ove nauke od Arhimeda do savremene laboratorije D`etpropul`n u Kaliforniji. Razumela je metode na osnovu kojih oni re{avajuprobleme.

Pitagorina teorema, a2 + b2 = c2, formulisana oko 500 g. p.n.e, za Lizbetdotad nije predstavljala poseban do`ivljaj. Sada je najednom razumela

St ig La{on24

sadr`aj onoga {to je zapamtila u vi{im razredima osnovne {kole, na nekomod retkih predavanja na kojima je bila. U pravouglom trouglu kvadrat nadhipotenuzom jednak je zbiru kvadrata nad katetama. Bila je fasciniranaEuklidovim otkri}em 300 g. p. n. e. da je savr{en broj uvek proizvod dvabroja, pri ~emu je prvi broj stepen broja 2, a drugi razlika izme|u slede}eg ste-pena broja 2 i broja 1. To je predstavljalo produbljivanje Pitagorine teo-reme i Lizbet je odmah uvidela beskona~ne mogu}nosti.

6 = 2 x (2 1) 28 = 2 x (2 1)

496 = 24 x (25 1)

8128 = 26 x (27 1)

Mogla je da nastavi do beskona~nosti a da ne na|e broj koji bi prekr{iopravilo. Bila je to logika koja se poklapala s Lizbetinin ose}ajem za apsolut-no. Sa zadovoljstvom je i{~itala poglavlja o Arhimedu, Njutnu, MartinuGardneru i desetak drugih klasi~nih matemati~ara.

Zatim je do{la do poglavlja o Pjeru de Fermau, tvorcu Fermaove teo-reme, matemati~ke zagonetke koja ju je okupirala sedam nedelja. [to je,ina~e, ni{tavan period, s obzirom na to da je Ferma izlu|ivao matemati~areskoro ~etiri stotine godina pre nego {to je tek 1993. Englez po imenuEndru Vajls uspeo da re{i njegovu slagalicu.

Fermaova teorema ispostavila se prili~no lakim zadatkom.Pjer de Ferma ro|en je 1601. godine u mestu Bomon de Lomanj u

severozapadnoj Francuskoj. [to je najzabavnije, nije ~ak ni biomatemati~ar; bio je slu`benik, a matematika mu je predstavljala samobizarnu razbibrigu. Uprkos tome, Ferma se smatra jednim od najnadareni-jih samoukih matemati~ara u istoriji. Ba{ kao i Lizbet Salander, i njega jezabavljalo re{avanje zagonetki i slagalica. Izgleda da ga je posebno zabavlja-lo mu~enje drugih matemati~ara time {to bi konstruisao problem a ne biprilo`io re{enje. Filozof Rene Dekart nadenuo je Fermau niz pogrdnihepiteta, dok ga je njegov engleski kolega D`on Volis nazvao prokletimFrancuzom.

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 25

Tridesetih godina XVII veka iza{ao je francuski prevod DiofantoveAritmetike koji je sadr`avao kompletan pregled teorema {to su ih for-mulisali Pitagora, Euklid i ostali anti~ki matemati~ari. Dok je prou~avaoPitagorinu teoremu, Ferma je, u naletu ~iste genijalnosti, stvorio svojbesmrtni matemati~ki problem. Formulisao je varijaciju na Pitagorinu teo-remu. Umesto a2 + b2 = c2, Ferma je stepene podigao na kub: x3 + y3 = z3.

Problem je bio u tome {to ova nova jedna~ina za re{enje nije imala celebrojeve. Ferma je time, unev{i samo jednu malu teorijsku promenu, pre-obrazio formulu s beskona~no mnogo savr{enih re{enja u }orsokak bezijednog re{enja. Upravo u tome se i sastoji njegova teorema Ferma je tvr-dio da u ~itavom beskona~nom univerzumu brojeva ne postoji celi broj ~ijije kub zbir kubova neka druga dva broja i da to va`i za sve stepene vi{e od2, dakle, za sve vi{e od onih u Pitagorinoj teoremi.

Da ova teorija dr`i vodu, ubrzo su se slo`ili i ostali matemati~ari. Kroztrial and error konstatovali su da ne mogu da na|u broj koji bi opovrgaoFermaovu tvrdnju. Jedini problem bio je u tome {to, i da su ra~unali do krajavremena, nisu mogli da isprobaju sve postoje}e brojeve s obzirom na to daih ima beskona~no pa stoga nisu mogli da budu stoprocentno sigurni danaredni broj ne}e opovrgnuti Fermaovu teoremu. Naime, u matematici tvrd-nje moraju biti takve da se mogu matemati~ki dokazati i izrazitiop{teva`e}om i nau~no ispravnom formulom. Matemati~ar mora da bude umogu}nosti da se pojavi na podijumu i izgovori re~i to je tako zato {to....

Ferma je, po svom obi~aju, kolegama pokazao srednji prst. Na marginisvog primerka Aritmetike ovaj matemati~ki genije je na`vrljao postavkuproblema i zavr{io s nekoliko redaka teksta. Cuius rei demonstrationemmirabilem sane detexi hanc marginis exquisitas non caperet. Ova re~enica jepostala besmrtna u istoriji matematike: Otkrih uistinu predivan dokazovoga, no ne na|oh na margini mesta, te ga ne napisah ovde.

Ako mu je namera bila da razbesni kolege, onda je u tome izvanrednouspeo. Od 1637. godine svaki matemati~ar koji je dr`ao do sebe tro{io jevreme, katkad i pozama{no, poku{avaju}i da na|e Fermaov dokaz.Generacije mislilaca nisu imale uspeha, sve dok 1993. Endru Vajls nijeizneo kona~an dokaz. Bdeo je nad zagonetkom dvadeset pet godina, odkojih poslednjih deset skoro neprekidno.

St ig La{on26

Lizbet Salander je bila potpuno zapanjena.Odgovor je, zapravo, nije ni zanimao. Poenta je u samom re{avanju

problema. Kad se na|e pred zagonetkom, ona je re{i. Pre nego {to je shvati-la principe rasu|ivanja, matemati~ke misterije su joj oduzimale dosta vre-mena, ali uvek je dolazila do ta~nog odgovora bez virenja u re{enja.

Tako je, nakon {to je pro~itala Fermaovu teoremu, uzela blok i po~elada {kraba cifre, ali nije uspela da do|e do dokaza.

Nije htela da vidi odgovor, pa je presko~ila deo u kojem je predstavljenoVajlsovo re{enje. Umesto toga je zavr{ila s ~itanjem Dimenzija konstatuju}ida joj re{avanje nijednog drugog problema iz knjige nije predstavljalo ve}upote{ko}u. Zatim se vratila Fermaovoj zagoneci i iz dana u dan je, sveiznerviranija, lupala glavu oko toga kakav je to ~udesan dokaz Fermaimao na umu. Zapadala je iz jednog }orsokaka u drugi.

Lizbet podi`e glavu kad ~ovek iz sobe 32 iznenada ustade i po|e kaizlazu. Ona baci pogled na sat i zaklju~i da je nepomi~no sedeo dva sata ideset minuta.

Ela Karmajkl spusti ~a{u na {ank pred Lizbet Salander, konstatuju}i daLizbet ni najmanje ne zanimaju roza pi}a sa sme{nim ki{obran~i}ima.Lizbet je uvek naru~ivala isto rum s koka-kolom. Izuzev jedne ve~eri,kad je Salanderova bila fenomenalno raspolo`ena i toliko se napila da je Elabila primorana da zamoli nekog od osoblja da je odnese do sobe, Lizbetinakonzumacija pi}a sastojala se od kafe s mlekom, ponekog `estokog pi}a ililokalnog piva karib. Kao i obi~no, sedela je na samom kraju desne strane{anka i ~itala knjigu s komplikovanim matemati~kim formulama, {to je uo~ima Ele Karmajkl bio ~udan izbor literature za devojku njenih godina.

Konstatovala je i to da Lizbet Salander nije bila ni najmanje zaintereso-vana za to da se s nekim smuva. Ono malo slobodnih mu{karaca {to jepoku{alo da je startuje odbijala je ljubazno ali odlu~no, u jednom slu~ajune ~ak ni preterano ljubazno. Kris Makalen, kog je Lizbet grubo odbila, bioje lokalni mangup kome je i trebalo pokazati gde mu je mesto. Zato se Elai nije previ{e iznenadila kad se nekako spotakao i pao u bazen poslecelove~ernjeg prepiranja s Lizbet Salander. U Makalenove dobre osobinespadalo je to {to nije bio zlopamtilo. Vratio se slede}e ve~eri, trezan, i pozvao

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 27

Lizbet na pivo, {to je ona posle kra}eg premi{ljanja prihvatila. Posle toga suse u~tivo pozdravljali kad bi u baru naleteli jedno na drugo.

Je l sve u redu?, upita Ela.Lizbet Salander klimnu glavom i uze ~a{u.Ima li ne{to novo u vezi s Matildom?, upita.Jo{ uvek ide ka nama. Sme{i nam se neprijatan vikend.Kad }emo znati?I ne}emo dok ne pro|e. Mo`e da krene pravo na Grenadu i onda

odlu~i da zaokrene na sever.^esto imate orkane?Tu i tamo. Naj~e{}e nas zaobi|u u suprotnom ostrva ne bi ni bilo.

Ali ne brini.Ne brinem.Iznenada za~u{e malo glasniji smeh; kada su se okrenule, ugleda{e `enu

iz sobe 32, koju je izgleda nasmejalo ne{to {to joj je mu` ispri~ao. Ko su ovi?, upita Lizbet.Dr Forbs? Amerikanci iz Ostina u Teksasu.Ela Karmajkl je re~ Amerikanci izgovorila s odre|enim ga|enjem. Znam da su Amerikanci. [ta rade ovde? Je l on lekar?Ne, nije ta vrsta doktora. Ovde je zbog fondacije Santa Marija. [ta je to?Finansiraju obrazovanje nadarene dece. On je dobar ~ovek. Pregovara

s Ministarstvom obrazovanja o izgradnji nove {kole u Sent D`ord`u. Dobar ~ovek koji bije `enu, re~e Lizbet Salander.Ela Karmajkl za}uta i o{tro je pogleda, a zatim ode do druge strane bara

nose}i karib lokalnim mu{terijama. Lizbet je posedela jo{ deset minuta s nosom uronjenim u Dimenzije. Jo{

pre puberteta je postala svesna da poseduje fotografsko pam}enje i da setime u potpunosti razlikuje od svojih drugova iz odeljenja. Tu svojuosobinu nikome nije otkrila osim Mikaelu Blumkvistu, u jednomtrenutku slabosti. Ceo tekst iz Dimenzija ve} je znala napamet i vucarala jeknjigu sa sobom samo zato {to joj je predstavljala vizuelnu vezu sFermaom, kao da joj je postala neka vrsta talismana.

St ig La{on28

Ali ove ve~eri pa`nju joj nisu dr`ali ni Ferma ni njegova teorema. Predo~ima joj je bila slika dr Forbsa kako nepomi~no sedi i zuri u jednu ta~kuu moru.

Nije mogla da objasni za{to je iznenada osetila da ne{to nije u redu.Na kraju zatvori knjigu, ode do sobe i uklju~i laptop. Nije joj padalo na

pamet da surfuje po internetu. Hotel nije imao kablovsku vezu, ali njenkompjuter je imao ugra|en modem na koji je mogla da priklju~i svojmobilni telefon i na taj na~in {alje i prima mejlove. Na brzinu napisaporuku i posla je na adresu :

[Nemam kablovski net. Treba mi informacija o izvesnomdr Forbsu iz fondacije Santa Marija i njegovoj `eni.@ive u Ostinu u Teksasu. Pla}am 500 dolara onome koobavi istra`ivanje. Vosp.]

Mejlu je prilo`ila svoj originalni PGP-klju~, kodirala tekst PlejgovimPGP-klju~em i poslala ga. Zatim pogleda na sat i vide da je nekoliko minu-ta iza osam uve~e.

Lizbet isklju~i laptop, zaklju~a sobu i od{eta ~etiristo metara niz obalu,pre|e put za Sent D`ord` i pokuca na vrata jedne stra}are iza restoranaKokosov orah. D`ord` Blend je bio {esnaestogodi{nji student. @eleo jeda postane lekar ili advokat ili mo`da astronaut i bio je tanu{an poputLizbet Salander i skoro jednako nizak.

Lizbet ga je upoznala na pla`i tokom prve nedelje boravka na Grenadi,dan nakon {to je pre{la na Grand Ans. [etala je pla`om, a potom sela uhladovinu ispod palminog drve}a i gledala decu koja su nedaleko od njeigrala fudbal. Bila je uronila u Dimenzije kad je on pri{ao i seo na samo neko-liko metara od nje. ^inilo se da je nije ni primetio. Posmatrala ga je u ti{ini.Mr{avi, tamnoputi momak u sandalama, crnim pantalonama i beloj ko{ulji.

Ba{ kao i ona, i on je bio udubljen u knjigu. Ba{ kao i ona, i on jeprou~avao knjigu o matematici Osnove 4. Koncentrisano je ~itao i zapisivaone{to u ve`banku. Tek kad se Lizbet posle pet minuta naka{ljala, on je postaosvestan njenog prisustva i pani~no je sko~io. Izvinio se na uznemiravanju ipo{ao, a Lizbet ga je u tom trenutku pitala da li ~ita o slo`enim brojevima.

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 29

Algebra. Posle dva minuta, Lizbet mu je ukazala na fundamentalnugre{ku koju je pravio u ra~unu. Posle pola sata, njegov doma}i bio je ura|en.Posle sat vremena, pre{li su celo naredno poglavlje u ve`banci, a Lizbet muje sistemati~no objasnila trikove ra~unskih operacija. Gledao ju je s divlje-njem. Posle dva sata, ispri~ao joj je da mu je mama u Torontu u Kanadi, atata u Grenvilu, na drugoj strani ostrva, dok on sam `ivi u jednoj {upi malodalje uz obalu. Bio je najmla|e dete u porodici i imao je tri sestre.

Njegovo dru{tvo je na Lizbet Salander delovalo za~u|uju}e opu{taju}e.Situacija je bila neobi~na. Ona skoro nikad nije zapo~injala razgovor samopri~e radi. Nije se radilo o stidljivosti. Konverzacija je za nju imalaprakti~nu funkciju kako da do|em do apoteke ili koliko ko{ta hotelskasoba. Konverzacija je imala i poslovnu funkciju. Kad je u firmi Miltonsekjuriti za Dragana Armanskog radila kao istra`itelj, nije imala problemada vodi duge razgovore kako bi do{la do podataka.

S druge strane, gnu{ala se privatnih razgovora, koji su uvek vodili do kopa-nja po onome {to je ona smatrala svojim li~nim stvarima. Koliko ima{ godina poga|aj. Je l ti se svi|a Britni Spirs ko? Da li ti se dopadaju slike Karla La{ona nikad nisam razmi{ljala o tome. Jesi li ti lezbijka to te se apsolutno ne ti~e.

D`ord` Blend je bio smotan i srame`ljiv, ali bio je u~tiv i poku{avao je das Lizbet vodi inteligentne razgovore, a ne da se s njom nadme}e ili kopa ponjenom privatnom `ivotu. Ba{ kao i ona, ~inilo se da je i on sam. Za~udo,prihvatio je da se jedna matemati~ka boginja jednostavno pojavila na pla`iGrand Ans i delovao je zadovoljan time {to je htela da se dru`i s njim. S pla`esu krenuli posle nekoliko sati, kad se sunce ve} pribli`ilo horizontu. Po{li suu {etnju ka njenom hotelu, a on joj je pokazao svoj studentski sme{taj iposti|eno je pozvao na ~aj. Prihvatila je, {to ga je iznenadilo.

Stan mu je bio krajnje jednostavan; stra}ara s jednim starim stolom, dvestolice, krevetom i ormarom za ode}u i posteljinu. Jedino osvetljenjedolazilo je od male stone lampe s kablom koji je vodio do restorana. Imaoje mali re{o umesto {poreta. Ponudio ju je ve~erom koja se sastojala odpirin~a i povr}a serviranih na plasti~nim tanjirima. Smelo ju je ponudio icigaretom lokalne zabranjene supstance, {to je tako|e prihvatila.

Salanderovoj nije bilo te{ko da primeti kako njeno prisustvo uti~e naD`ord`a i da on nije sasvim siguran kako da se pona{a. Impulsivno je

St ig La{on30

odlu~ila da mu dozvoli da je zavede. To se, me|utim, razvilo u slo`enu imu~nu proceduru pri kojoj je on nesumnjivo razumeo njene signale, ali nijeimao pojma kako da na njih reaguje. Obletao je kao ma~ka oko vru}e ka{edok ona nije izgubila strpljenje, odlu~no ga gurnula na krevet i skinula se.

Bio je to prvi put da je neko vidi golu posle operacije u \enovi.Napustila je kliniku s blagim ose}ajem panike. Trebalo joj je dosta vreme-na da uvidi da niko ne zuri u nju. Lizbet Salander nikad nije zanimalo {tadrugi misle o njoj i nije joj bilo jasno za{to se odjednom ose}a tako nesig-urno.

D`ord` Blend je bio savr{eni debi za njeno novo ja. Kad je (posleodre|enog podstrekivanja) kona~no uspeo da joj otkop~a brushalter, odmahje, pre nego {to je i po~eo da se skida, isklju~io lampu pored kreveta. Lizbetje shvatila da je stidljiv i uklju~ila je lampu. Pa`ljivo je posmatrala njegovureakciju kad je nespretno po~eo da je dodiruje. Opustila se tek dosta kasni-je te ve~eri, uvidev{i da on njene grudi smatra potpuno prirodnim. S drugestrane, ~inilo se da ba{ i nema s mnogo ~ime da ih uporedi.

Nije joj bio plan da na Grenadi na|e maloletnog ljubavnika. To je bioporiv, i kad je kasno te no}i oti{la od njega, nije nameravala da se vra}a. Alive} slede}eg dana ga je srela na pla`i i osetila da je ovaj smu{eni de~kozapravo prijatno dru{tvo. Tokom sedam nedelja boravka na Grenadi,D`ord` Blend je postao ustaljeni deo njene svakodnevice. Nisu se vi|alitokom prepodneva, ali on je ve~eri provodio na pla`i, a no}u je bio sam usvojoj ku}ici.

Primetila je da kad zajedno {etaju izgledaju kao dvoje tinejd`era. Sweetsixteen.

On je mo`da mislio kako mu je `ivot postao zanimljiviji. Upoznao je`enu koja ga je podu~avala u matematici i erotici.

D`ord` otvori vrata i osmehnu se.Je l ti treba dru{tvo?, upita Lizbet.

Lizbet Salander je oti{la od D`ord`a Blenda ne{to posle dva ujutru.Telo joj je bilo ispunjeno toplinom i odlu~ila je da se do hotela pro{etapla`om umesto da ide ulicom. I{la je sama kroz mrak, svesna da je D`ord`na oko sto metara iza nje.

D E V O J ^ I C A K O J A S E I G R A L A V A T R O M 31

Uvek ju je pratio. Nikad nije ostajala da prespava kod njega i ~esto seo{tro bunio protiv toga da ona, `ena, potpuno sama ide no}u do hotela,tvrde}i da je njegova obaveza da je otprati. Posebno zato {to je naj~e{}edugo ostajala kod njega. Lizbet bi obi~no saslu{ala njegovo izlaganje prenego {to bi diskusiju prekinula jednim kratkim ne. I}i }u kud ho}u, kadho}u. End of discussion. I ne, ne `elim pratnju. Prvi put kad je otkrila da jeprati, u`asno se iznervirala. Ali sada joj je njegov za{titni~ki instinkt biodonekle {armantan, pa se stoga pravila da ne prime}uje da on ide za njomi da se ne vra}a ku}i sve dok se ne uveri da je ona pro{la kroz kapiju hotela.

Pitala se {ta bi uradio ako bi je neko iznenada napao.Ona bi iskoristila ~eki} koji je kupila u gvo`|ari Makintajer i nosila u

spoljnom d`epu ranca. Malo je fizi~kih pretnji koje se ne mogu re{iti jed-nim dobrim ~eki}em, smatrala je Lizbet Salander.

Nebo je bilo posuto zvezdama, a mesec pun. Lizbet podi`e pogled ina|e zvezdu Regulus u sazve`|u Lava, blizu horizonta. Skoro da je stigla dohotela kad najednom zastade. Iznenada spazi nekog tik uz vodu, na pla`iispred hotela. To je bio prvi put da je nekog videla na pla`i tokom no}i.Iako je razdaljina bila skoro sto metara, Lizbet je bez problema prepoznala~oveka pod mese~evom svetlo{}u.

Bio je to uva`eni dr Forbs iz sobe 32.Lizbet posko~i u stranu i sakri se iza drveta. Kad je pogledala na drugu

stranu, D`ord`a Blenda nije bilo. ^ovek na pla`i {etao se napred-nazad.Pu{io je. Zastajao je u pravilnim razmacima i naginjao se kao da proveravane{to u pesku. Ova pantomima je trajala dvadeset minuta, a onda on izne-nada promeni pravac, ode do sporednog ulaza u hotel i nestade.

Lizbet je sa~ekala nekoliko minuta pre nego {to je oti{la do mesta nakom je dr Forbs stajao. Kretala se po polukrugu i pa`ljivo posmatrala tlo.Videla je samo pesak, nekoliko kamenova i {koljki. Posle dva minuta jeprekinula ispitivanje ruba pla`e i oti{la u hotel.

Iza{la je na balkon, nagnula se preko ograde i pogledala terasu svojihkom{ija. Bilo je tiho i mirno. Ve~era{nja sva|a je o~igledno zavr{ena.Nekoliko trenutaka kasnije oti{la je po ranac, izvadila rizlu i napravilad`oint od supstance kojom ju je D`ord` Blend snabdeo. Sela je na stolicui posmatrala mra~nu vodu Karipskog mora dok je pu{ila i razmi{ljala.

Ose}ala se kao radarsko postrojenje u najvi{em stanju pripravnosti.

St ig La{on32