predmet.sinergija.edu.ba › pluginfile.php › 3456 › mod_folder... Univezitet Sinergija - Vežbe, VIII-1 nedeljaOdgovornost usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili

Obligaciono pravoVežbe, VIII-1 nedelja

Predmetni nastavnik: Doc. dr Žaklina Spaleviće-mail: [email protected]

Odgovornost usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili manifestacija

1. Vežba (Na osnovu obrazloženja međupresude Osnovnog suda uHerceg Novom P br. 372/93 od 7. XII 1993. i presude Višeg suda uPodgorici Gž. 1444/94 od 25. X 1994.) U Crnoj Gori je ispod jednog automobila podmetnut eksploziv, te je usled

dejstva istog pomenuti automobil uništen. Učinilac je nepoznat. Vlasnik vozila sada traži naknadu prouzrokovane štete.

? Ko je građansko-pravno odgovoran za štetu zbog uništenog automobila?

Doc. dr Žaklina Spalević

Odgovornost organizatora priredbi2. Vežba (Na osnovu obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije u

Beogradu, Rev. br. 427/08 od 10. septembra 2008. godine) Opština Š. je bila organizator akcije "Postigni pogodak" u 2005. godini kada je

došlo do štetnog događaja kada se u bazenu utopio maloletni dečak, učesniksportske manifestacije.

Brat nastradalog dečaka podnosi tužbu protiv Opštine Š, tražeći da je sudobaveže da mu naknadi kako nematerijalnu, tako i materijalnu štetu.

Tužena navodi da nije bila organizator akcije "Postigni pogodak ", te da samimtim nije odgovorna za prouzrokovanu štetu.

U postupku pred sudom je na osnovu Rešenja o obrazovanju i imenovanjuorganizacionog odbora sportske manifestacije "Postigni pogodak” br. 110-40/2005-13 a koje je doneto na osnovu člana 44. Statuta opštine Š. od stranepredsednika Opštine Š. od dana 28.4.2005. godine, utvrđeno da je tuženaOpština Š. bila organizator navedene sportske manifestacije. Takođe je utvrđenoda u radnjama pravnog prethodnika tužioca – oštećenog nije bilo propusta.

? Da li je podneti tužbeni zahtev osnovan, odnosno ko je odgovoran zaprouzrokovanu štetu i da li eventualno ima mesta podeljenoj odgovornostiizmeđu Opštine Š. i oštećenog?


Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa

3. Vežba (Na osnovu obrazloženja presude Okružnog suda u NovomSadu, Gž. 1687/01 od 31.10. 2001. godine) Tužilja svojim tužbenim zahtevom traži da sud obaveže tuženu stranu – JKP

"Čistoća " da joj na ime naknade prouzrokovane štete isplati iznos naveden utužbi.

Na osnovu podnetog tužbenog zahteva, u postupku pred prvostepenim sudomutvrđeno je sledeće činjenično stanje:

Dana navedenog u tužbi tužilju je napao čopor pasa lutalica, od kojih ju je jedanujeo za desnu potkolenicu. Obratila se lekaru, koji je ranu previo i dao jojantitetanusnu zaštitu.

Stara je 45 godina, njeno lečenje je trajalo mesec dana, pretrpela je lake telesnepovrede, a postoji i naruženost lakog stepena u vidu ožiljaka koji su uočljivi sa 3do 4 m.

Trpela je bol srednjeg stepena u toku 15 dana i bol slabog stepena u narednih 15dana. Bol prolaznog karaktera oseća se i sada na promenu vremena, pri dužemstajanju, hodanju i sl.

Trpela je strah visokog stepena, koji traje do dolaska kući, potom se on smanjujeDoc. dr Žaklina Spalević

Odgovornost u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa

ali još uvek je jakog intenziteta, opada na strah srednjeg stepena kada joj jeukazana stručna pomoć u Domu zdravlja. Tek narednog dana, kada su urađeneprobe na besnilo, strah se smanjuje i do kraja lečenja je slabog intenziteta. I sadase javlja strah, čak i panika kada vidi pse u blizini.

Tužena strana, JKP "Čistoća " ističe da iz člana 2. Zakona o komunalnimdelatnostima proizilazi obaveza za Grad da uređuje i obezbeđuje usloveobavljanja komunalnih delatnosti i njihov razvoj, te da samim tim odgovornost zaprouzrokovanu štetu stoji na strani Grada.

U postupku je dalje utvrđeno da je Grad je svojom odlukom poverio posaouklanjanja pasa lutalica JKP "Čistoća".

? Da li je podneti tužbeni zahtev osnovan, odnosno da li postoji odgovornostza prouzrokovanu štetu, a ako postoji ko je odgovoran za istu?


Odgovornost proizvođača stvari sa nedostatkom

4. Vežba (Na osnovu obrazloženja presude Vrhovnog Suda Srbije, Rev.351/07 od 21. februara 2007. godine) T. je u jednoj apoteci u svom gradu kupio lek, a samo par dana kasnije je

primetio da isti ne pruža sigurnost, odnosno da od njegove konzumacije pretiopasnost od štete? U nameri da podnese tužbu, obratio se advokatu zasavet.

? Ko je odgovoran za štetu od lekova u situaciji kada lek ne pružasigurnost koja se od leka može osnovano očekivati ili kada od lekapreti opasnost od štete?


Posebnislučajeviodgovornostizaštetu• Odgovornost za štetu nastalu u slučaju udesa izazvanog motornim

vozilom u pokretu: Međusobna odgovornost imaoca i Odgovornost imaoca prema trećim licima.

• Međusobna odgovornost imaoca – odgovornost po osnovu krivice.• Prema trećim oštećenim licima imaoci vozila odgovaraju: nezavisno od

krivice, i to solidarno.

5. Vežba (Na osnovu obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije, Rev.3730/01 od 14.3.2002. godine) Vozač traktora je suprotno članu 38. Zakona o osnovama bezbednosti

saobraćaja na putevima započeo skretanje na kolovozu radi promene pravcakretanja, a da se prethodno nije uverio da ovu radnju bezbedno može izvestipo ostale učesnike u saobraćaju, te je na taj način izazvao saobraćajni udes. Uistom je učestvovalo nekoliko vozila. Tužilac, koji se nalazio u teretnommotornom vozilu, je tom prilikom pretrpeo štetu.


Posebnislučajeviodgovornostizaštetu U toku postupka je utvrđena alkoholisanost vozača teretnog vozila (0,38

promila alkohola).? Ko je odgovoran za štetu koju je tužilac pretrpeo i po kom osnovu?? Da li je relativno mala alkoholisanost vozača teretnog vozila u uzročnoj vezi

sa nastalom štetnom posledicom, odnosno da li je tužilac kao putnik koga jevozač teretnog vozila primio radi besplatnog prevoza morao znati zaalkoholisanost vozača i da li je time pristao na štetnu posledicu?

Relevantne odredbe: Za štetu koju pretrpe treća lica imaoci motornih vozila odgovaraju solidarno –

član. 178. stav 4. ZOO. Odgovornost imalaca vozila je solidarna činjenicaeventualne podeljene odgovornosti učesnika u saobraćaju bez značaja zanjihovu građansko-pravnu odgovornost.

Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da ješteta nastala bez njegove krivice – član 154. stav 1. ZOO.

Krivica postoji kada je štetnik prouzrokovao štetu namerno ili nepažnjom –član 158. ZOO.


Naknada materijalne i nematerijalne štete

6. Vežba (Na osnovu obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije, Rev.1869/07 od 24.10.2007. godine) Utvrđeno je sledeće činjenično stanje: imenovani tuženi su, kao saizvršioci,

pravnosnažnom presudom u krivičnom postupku oglašeni krivim za krivičnadela – teški slučajevi razbojništva i neovlašćenog nabavljanja i nošenjavatrenog oružja. Osuđeni su na kazne zatvora.

Kako je ustanovljeno, ovi tuženi su u kritično vreme umišljajno lišili životaimenovanog vozača taksi vozila, tada starog 48 godina. U vreme izvršenjakrivičnog dela i nastanka štetnog događaja, oba tužena su bili maloletni. Tužiocisu supruga ubijenog i njegove kćerke, a tuženi su i roditelji izvršilaca ovogkrivičnog dela sa kojima su živeli u porodičnoj zajednici.

Tužena strana navodi da je jedan od imenovanih tuženih u međuvremenu, tj.posle podnošenja tužbe, postao punoletan i stekao punu poslovnu sposobnost,zbog čega njegovi roditelji nisu pasivno legitimisani u ovoj parnici.

? Da li su navodi tužene strane osnovani, odnosno da li su roditeljiodgovorni za prouzrokovanu štetu i da li su u obavezi da istu naknade?



Relevantne odredbe: Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o

odgovornosti za štetu – član 160. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete

koje je navršilo sedam godina, osim ako dokažu da je šteta nastala beznjihove krivice – član 165. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima.

Ako pored roditelja odgovara za štetu i dete, njihova je odgovornost solidarna– član 166. Zakona o obligacionim odnosima.

Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete –član 186. Zakona o obligacionim odnosima. Ista se utvrđuje premaokolnostima i činjenicama koje su postojale u vreme nastanka štete.



• Razlozi koji dovode do snižavanja naknade štete: Manji stepen štetnikove krivice Slabo imovno stanje odgovornog lica Dobročinstvo štetnika prema oštećenom Podeljena odgovornost.

7. Vežba (Na osnovu obrazloženja presude Okružnog suda u NovomSadu, Gž. 98/05 od 20.1.2005. godine) U postupku pred prvostepenim sudom utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Dana 18.1.2003. godine na označenoj lokaciji dogodila se saobraćajna

nezgoda tako što je imenovani vozač upravljao autobusom krećući seprilaznim putem za perone prigradske autobuske stanice, pa – kada je stigaona stajalište – prednjim desnim točkom autobusa nagazio je stopalo levenoge tužilje, koja je stajala na trotoaru pored perona, zajedno sa ostalimputnicima i čekala dolazak autobusa. Trotoar pored stajališta je uzdignut iodvojen bankinom u odnosu na mesto gde je autobus stao, pa – kada su



putnici nekontrolisano počeli da ulaze u autobus – tužilja je poneta masomljudi pala pod autobus koji joj je prešao preko stopala leve noge, naudaljenosti od oko 70 cm u odnosu na pešački deo trotoara.

Povodom predmetne saobraćajne nezgode izvršen je uviđaj. Tužilja, rođena 23.04.1971. godine, u navedenoj nezgodi je trpela fizičke

bolove i strah. Zadobila je povrede u vidu nagnječenja levog stopala, prelomačunaste kosti levog stopala, razderotina u tabanskom predelu na levomstopalu. Navedene povrede su teške telesne povrede i predstavljajuumanjenje životne aktivnosti od 15%.

Levo stopalo je, kao i predeo levog skočnog zgloba, lako otečeno.Naznačena je atrofija leve potkolenice. S unutrašnje strane levog stopalakoža je delimično ožiljno izmenjena na površini veličine dlana a na prelazuprema tabanu nalazi se uzdužno postavljen grebenasto izdignut ožiljakdužine 8 cm, koji zateže okolnu kožu. Tužilja hramlje na levu nogu. Opisanepromene predstavljaju naruženost lakog stepena.

Tuženi utvrđene činjenice ne osporava, međutim, navodi da do predmetnogudesa nije došlo isključivo njegovom krivicom već da postoji doprinos tužilje



nastanku nezgode, s obzirom da je ona stajala na kolovozu. Iz utvrđenog činjeničnog stanja i navoda tuženog proizilazi njegova

odgovornost za naknadu prouzrokovane štete, samim tim i osnovanosttužbenog zahteva u delu kojim tužilja traži da joj se na ime naknadenematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životneaktivnosti i naruženosti dosudi odgovarajući novčani iznos. To opravdavajuokolnosti konkretnog slučaja a posebno životna dob tužilje, stepen umanjenjaživotne aktivnosti i naruženosti. Međutim ono što je ovde sporno jeste:

? Da li je do predmetnog udesa došlo isključivom krivicom vozačaautobusa tuženog, ili postoji doprinos tužilje nastanku nezgode?

Relevantne odredbe: Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače

bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu – član 192. stav 1.Zakona o obligacionim odnosima.



8. Vežba (Na osnovu obrazloženja rešenja Okružnog suda u Valjevu, Gž.I 394/2005 od 7.12.2005. god.)

U prvostepenom postupku utvrđeno je sledeće činjenično stanje: Tužilja, radnik tuženog, na dan povređivanja novembra 1998. godine, iako inače

obavlja druge poslove, radila je na radnom mestu kontrole higijenske ispravnostiflaša – "ekran". Prilikom odlaganja neispravne flaše došlo je do pucanja stakla odkoga je u potpunosti izgubila vid na levo oko. Za pretrpljenu tešku telesnupovredu, kako je dalje utvrdio prvostepeni sud, tužilja je 2001. godine odosiguravajuće kuće "K..." , na ime polise kolektivnog osiguranja čiju premiju jeplatio tuženi, primila iznos od 12.000,00 dinara.

Takođe je utvrđeno da je tužilja bila osposobljena za bezbedan rad na poslovimana kojima je radila, da joj je bila data zaštitna oprema (štitnik za oči), koju –međutim – tužilja nije koristila kritičnom prilikom, iako joj je bila poznato dazaštitnu opremu mora da koristi.

Takođe je ustanovljeno da je od strane tuženog tolerisan rad radnika bez zaštitneopreme, u konkretnom slučaju zaštitne maske za lice.



Svojim tužbenim zahtevom tužilja traži da joj tužena strana u potpunostinaknadi prouzrokovanu štetu.

Tužena strana navodi da je tužilja doprinela nastanku štete, odnosno da štetabude veća nego što bi inače bila, te da shodno tome ima pravo samo nasrazmerno smanjenu naknadu.

? Kako će odlučiti sud?

9. Vežba (Na osnovu obrazloženja presude Okružnog suda u NovomSadu, Gž. 5201/05 od 7.6.2006. godine) U dokaznom postupku prvostepeni sud je utvrdio sledeće: Dana 19.3.2004.godine došlo je do saobraćajne nezgode tako što je tužilja,

nameravajući da uđe u autobus koji je, pre nego što je ona stigla do njega,zatvorio vrata i krenuo unazad nekoliko metara i stao. Tužilja je, misleći da jeautobus stao da bi njoj otvorio vrata da uđe, dotrčala do prednjih zatvorenihvrata i na ista lupala vozaču. Vozač je, međutim, bez otvaranja vrata krenuounapred i zakačio deo tužiljine garderobe. Zbog toga je ona pala i povredila se.



Na iznetim činjenicama tužilja je zasnovala svoj tužbeni zahtev, tražeći naknaduprouzrokovane štete.

Tužena strana ne negira iznete činjenice osim u delu koji se odnosi naodgovornost za nastanak štetnog događaja, navodeći da tužena strana nijeisključivo odgovorna za prouzrokovanu štetu ukazujući pri tom na doprinostužilje od 20% nastanku iste. Svoje navode obrazlaže činjenicom da je tužilja,nakon prijema putnika i polaska autobusa, pokušala nepropisno da uđe uautobus van mesta određenog za prijem putnika, tako što je dotrčala doautobusa koji je započeo radnju isparkiravanja i, ometajući ga pri manevrisanju,lupala na vrata vozaču, pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe kako bi jojotvorio vrata da naknadno uđe u autobus.

? Da li u konkretnom slučaju ima osnova za primenu odredbi Zakona oobligacionim odnosima o podeljenoj odgovornosti?



• Neprenosivost prava: pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usledsmrti bliskog lica ili usled povrede tela i oštećenja zdravlja je lično pravooštećenog – ne može se preneti na drugoga.

• Na drugoga se mogu preneti pojedina dospela potraživanja koja su utvrđenapismenim sporazumom strana ili pravosnažnom odlukom suda.



10. Vežba (Iz obrazloženja presude Okružnog suda u Valjevu, Gž. br.568/03 od 30.1.2003. godine) Pred prvostepenim sudom je pokrenut postupak po tužbi tužioca S. B. radi

naknade materijalne i nematerijalne štete zbog povreda zadobijenih usaobraćajnoj nezgodi. Prvostepeni sud je pravilno i potpuno utvrdio sveodlučne činjenice za donošenje odluke u ovoj parnici u korist tužioca.Međutim, pre okončanja parničnog postupka tužilac je umro, te su tužilje kaonjegove zakonske naslednice preuzele parnicu zahtevajući naknadumaterijalne štete za izdatke povodom tuđe nege i pomoći, pri čemu nije bilosporno da navedena šteta pok. B. nije bila priznata pismenim sporazumomstranaka ni pravnosnažnom sudskom odlukom.

? Da li je tužbeni zahtev tužilja osnovan?



Relevantne oderedbe: Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi

mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaraduizgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja licu – član 195. stav 1.ZOO.

Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ilisu mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja inapredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćatipovređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu licu – član 195.stav 2. ZOO.

Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica ili usledpovrede tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti drugom licu – član 197.stav 1. ZOO.

Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknadeodređen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom –član 197. stav 2. ZOO.



11. Vežba (Na osnovu obrazloženja presude Vrhovnog suda Srbije, Rev.210/92 od 28.11.2002. godine) Predmet spora je zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete zbog povrede

na krosu 7. oktobra 1988. godine, koji je organizovala tužena osnovna škola uT...

Prema utvrđenom činjeničnom stanju kros je bio obavezan za učesniketužene od V do VIII razreda, a tužilja je trčala sa učenicima V razreda, koji ječinilo pet odeljenja. Krosu su prisustvovali nastavnici fizičkog vaspitanja irazredne starešine odeljenja. Na startu trke, u gužvi koja je nastala, tužilja jepala i zadobila prelom gležnja leve nadlaktice.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio daje tužena odgovorna za štetu koju je tužilja pretrpela po principu objektivneodgovornosti za opasnu delatnost, što drugostepeni sud nije prihvatio. Premastanovištu drugostepenog suda tužena odgovara po principu krivice, pa kakonije utvrđena njena krivica, pobijanom presudom je preinačena prvostepenapresuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete.

? Stanovište kog suda je ispravno: stanovište prvostepenog ili stanovištedrugostepenog suda? Doc. dr Žaklina Spalević


Relevantne odredbe: Organizator okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom ili na otvorenom

prostoru odgovara za štetu nastalu smrću ili telesnom povredom koju nekopretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastati, kaošto je gibanje masa, opšti nered i slično – član 181. Zakona o obligacionimodnosima:

Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inačebila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu – član 192. Zakona oobligacionim odnosima.


Documents

predmet.sinergija.edu.ba › pluginfile.php › 3456 › mod_folder... Univezitet Sinergija - Vežbe, VIII-1 nedeljaOdgovornost usled terorističkih akata, javnih demonstracija ili