JAVNE FINANSIJE

Oblici državne intervencije

pravna regulativa (donošenje propisa imehanizma za njihovu prinudu);

intervencija na tržištu putem kupovine(viška) proizvoda i usluga i prodajom robe (uslučaju nedovoljne ponude određenerobe) na tržištu;

vršenje davanja,pladanje

transfernihekonomskakamate na

pladanjapomod

(socijalnaprivredi,

javni dug, pomodlokalnim samoupravama i transferi ukorist inostranstva);

vođenje stabilizacione makroekonomskepolitike, donošenje mera, uvođenje poreza isubvencija i

vršenje alokacije oskudnih privrednihresursa (redistribucija oskudnih resursa, kaošto su hrana, energija, novčana sredstva...)

Istorijat

• 30 godine XX veka (Kejns) – intervencija države neophodna -nesavršenost tržišta

• Državni suverenitet ima tri osnovna atributa:o Zakonodavnu

o Izvršnu

o Sudsku vlast

• Mere antimonopolske politike – nadležnost državea) Prvi zakon – Šermanov zakon u SAD - 1890.god.

b) U Engleskoj monopolista – preko 25% tržišta

Javni prihodi

Javni prihodi predstavljaju prihode koje ubira država zapodmirivanje opštedruštvenih potreba

1.Ubiraju se u novcu

2.Ubiraju se redovno godišnje

3.Trošenje prihoda ne dovodi u pitanje postojedu imovinu

4.Služe podmirivanju koji imaju opšti karakter

Ubiranje javnih prihoda obavlja država preko nadležne službe

Budžet

Budžet se najčešde definiše kao sistemski prikaz prihoda i rashoda jednedržave za određeno plansko razdoblje, odnosno za jednu budžetskugodinu.

Budžet je pravni akt koji donosi najviše zakonodavno telo u državi –parlament, skupština u kome se za godinu dana detaljno predviđaju svijavni prihodi i svi javni rashodi, a zatim se prikazuju i namenskiraspoređuju po tačno i unapred utvrđenoj budžetskoj strukturi.

Osnovne karakteristike budžeta su:

budžet je pravni akt od posebne važnosti koji se donoi poposebnoj proceduri, koga donosi najviše predstavničko,zakonodavno telo u formi zakona;

budžet je finansijski instrument i donosi se za vremenskiperiod od godinu dana;

budžet je sistematski prikaz ili plan prihoda i rashodadržave za jednu godinu;

budžet se donosi unapred, pre početka budžetske godine;

budžet obavezno usvaja najviše predstavničko telo države(parlament, skupština);

u budžetu svi javni prihodi i javni rashodi detaljno supredviđeni, kako po vrsti, tako i po nameni. U budžetu seobavezno predviđaju izvori i iznosi pojedinih prihoda;

budžet sadrži i finansijski zakon, koji se odnosi na izvršenjebudžeta;

visina i struktura prihoda i rashoda budžeta morajubiti potpuno usaglašene i dinamički raspoređeni, i to takoda osiguravaju kontinuitet finansiranja javnih potreba.

Funkcije budžeta

• osnovna funkcija za razvoj privredeEkonomska

funkcija

• budžet, njegov obim i njegova struktura, prevashodno zavisi oddruštveno-političkog uređenja zemlje

Političkafunkcija

• donosi se kao zakonPravnafunkcija

Budžetska načela

1. Načelo (princip) javnosti budžeta

2. Načelo o veličini budžeta - budžet treba da ima onoliko sredstava koliko je potrebno za

pokride javnih funkcija

3. Načelo pokrida budžetskih rashoda - podrazumeva pokride javnih rashoda ne samo redovnim

izvorima javnih ved i javnim zajmovima

4. Načelo budžetskog pluralizma, zapravo, znači uvođenje više paralelnih budžeta

5. Načelo potpunosti (univerzalnosti) budžeta znači da se svi prihodi i rashodi u budžetu nužno

moraju prikazivati u bruto iznosima

6. Načelo budžetske klasifikacije pretpostavlja da svi prihodi i svi rashodi predviđeni u budžetu

budu utvrđeni sa svim svojim specifičnostima

7. Načela jednogodišnjosti budžeta

8. Načelo realnosti budžeta zahteva realno i egzaktno iskazivanje predviđenih (planiranih) i

izvršenih (ostvarenih) prihoda i rashoda

9. Načelo budžetske ravnoteže u klasičnom smislu ("zlatno pravilo" budžeta)

Budžetska procedura

izrada budžeta

• budžetskainicijativa,

• planiranjeprihoda,

• planiranjerashoda i

• izradapredlogabudžeta

donošenjebudžeta

•privremenofinansiranje

•donošenje budžeta

izvršavanjebudžeta

•način izvršavanja

•izvršioci budžeta

kontrolabudžeta

•redovnabudžetska kontrola

•završni računbudžeta

Poreski monizam i poreski pluralizam

Poreski monizam – predviđa samo jedan, i to jedinstvenporez

Poreski pluralizam – sistem sastavljen od više poreskih oblika,instrumenata, grupa...

Direktni porezi (Porez na imovinu, Porez na dohodak , Porez na dobit)

Indirektni porezi (PDV, Akcize, Carine, Trošarine, Monopolski porezi)

Dvostruko i višestruko oporezivanje -elementi

Dvostruko oporezivanje je pojava kada

poreski obveznik mora pladati nekoliko

poreza na istoj poreskoj osnovi u isto

vreme

Elementi dvostrukog oporezivanja:

1)Isti poreski obveznik

2)Isti objekat oporezivanja

3)Ista vrsta poreza

4)Plada se u isto vreme

5)Isti nivo vlasti

Oblici dvostrukog oporezivanja

1) Interno dvostruko oporezivanje

2) Dvostruko oporezivanje u granicama federativne države

3) Međunarodno dvostruko oporezivanje

Poreska saturacija – prelazak gornje granice oporezivanja

Poreska relaksacija – redukcija stope opteredenja

Poreska evazija - vrste

Poreska evazija – radnje i propuštanje

radnji koje poreski obveznik preduzima

sa ciljem izbegavanja pladanja poreza

Zakonita – prestanak pušenja

Nezakonita – prodaja cigareta bez

akciznih markica

MEĐUNARODNE KLASIFIKACIJE I HARMONIZACIJE U FISKALNOM

SISTEMU

Međunarodna klasifikacija javnih prihoda

U svetu postoje četiri klasifikacije javnih prihoda:

1)Klasifikacija OECD

2)Klasifikacija UNSNA

3)Evropski sistem integrisanih računa (ESA)

4)Klasifikacija MMF

Međunarodna klasifikacija javnih rashoda

U savremenoj fiskalnoj teoriji i politici karakteristične sudve sistematizacije (klasifikacije) javnih rashoda, i to:

Klasifikacija IMF

Klasifikacija OECD

Harmonizacija poreza u Evropskoj uniji

odredbe konstitutivnog Ugovora oosnivanju EU (zabrana bilo kakve poreskediskriminacije);

harmonizacija poreza na promet, akciza idrugih formi indirektnog poreza;

Približavanje stopa PDV-a u EU

Opšta stopa PDV u EU ne sme da bude niža od 15%

Najniža povlašdena stopa PDV u EU je 5%, mogu postojatidve stope

Akcize u EU

Naftniderivati

Duvanskiproizvodi

Alkoholnapida

Porez na dodatu vrednost - PDV

PDV je opšti porez na potrošnju koji se obračunava i plada naisporuku dobara i pružanje usluga, u svim fazama proizvodnjei prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osimzakonom propisanih izuzetaka

Predmet oporezivanja PDV su:

isporuka dobara i pružanje usluga (promet dobara iusluga) koje poreski obveznik izvršinaknadu, u okviru obavljanja delatnosti;

uvoz dobara u Republiku.

u Republici uz

Akcizni proizvodi

Naftni derivati (benzin, dizel...)

Duvanski proizvodi (cigarete, cigarilosi,duvan za žvakanje...)

Alkoholna pida (žestoka pida, vino,

pivo...)

Kafa

Osnovna pitanja koja su uslov za primenuakciza

Za akcizne proizvode karakteristično je da se

smeštaju u akcizna skladišta

Akciza se plada po pravilu:

1. Danom proizvodnje, odnosno

2. Danom uvoza

Izuzetno, na osnovu dozvole Ministarstva finansija,

pladanje akcize se može odložiti do dana kada

roba prelazi iz veleprodaje u maloprodaju

Osnovicu za obračun akcize, po pravilu, čini

jedinica proizvoda (litar bezina, litar alkohola,

paklica cigareta...), osim kafe

Suspenzivni (odloženi) aranžman u pladanju akciza

Javni prihodi i primanja

JAVNIPRIHODI

porezi

doprinosi zaobaveznosocijalno

osiguranje

naknade zakorišdenje dobara od

opšteg interesa

takse

samodoprinos

donacije itransferi

PRIMANJADRŽAVE

primanja odprodaje

nefinansijskeimovine

primanja odzaduživanja

primanja odprodaje

finansijskeimovine

primljeneotplate

glavnice datihzajmova

primanja odprodaje

hartija odvrednosti

primanja odprodaje akcija

i udela

Takse kao javni prihodi

Takse su prihodi koji predstavljaju novčani ekvivalent za usluge koje čine javni organi ili druga javno-pravna tela

fizičkim ili pravnim licima

administrativne;

sudske;

komunalne;

registracione;

boravišna;

za posebne proizvode i aktivnosti.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Zakonom se uvode doprinosi za obaveznosocijalno osiguranje, i to za:

penzijsko i invalidsko osiguranje

zdravstveno osiguranje

osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Revizija budžeta

Reviziju budžeta obavlja Državnarevizorska institucija

Institucija izveštava Skupštinupodnošenjem:

godišnjeg izveštaja o svom radu;

posebnih izveštaja u toku godine;

izveštaja o reviziji završnog računa budžeta Republike, završnih računafinansijskih planova organizacijaobaveznog socijalnog osiguranja ikonsolidovanih finansijskih izveštajaRepublike.

Budžetski deficit i javni dug

Četiri su osnovna razloga stvaranja javnog duga, a to su:

Vanredni veliki javni rashodi;

Savremeni državni intervencionizam u privredi sredstvimaizvan redovnih poreza;

Nepoklapanje vremena formiranja javnih prihoda itrošenja sredstava (rashoda);

Stalni budžetski deficit koji nije mogude pokriti redovnim javnim prihodima.