Razlike između akcija i obveznica

Akcije: Nemaju rok dospeća Vlasnička HOV Menja se vlasnička struktura Rizičnije HOV Veći prinosi Ne postoji zakonska Obaveza isplate dividendi

Obveznice: Imaju rok dospeća Dužnička HOV Ne menja se vlasnička struktura Nose fiksni prihod Mora se isplatiti nominalna vrednost + kamata

Tržište je sveukupnost odnosa koji se uspostavljaju Ponuda i Traznja za određenim tržišnim materijalom.

Opšta podela tržišta: Tržište roba i usluga Finansijska tržišta Mešovito tržište

Finansijska štednja je deo dohotka ili deo dobiti, čija se potrošnja u sadašnjosti odlaže da bi se imala korist u budućnosti.

Štednja može biti: Kratkoročna Dugoročna

Izvor štednje su: Stanovništvo Država Privredni subjekti (preduzeća).

Sa aspekta finansijskog materijala razlikujemo: Novčano tržište Devizno (internacionalno) tržište Tržište kapitala

Novčano tržište je sveukupnost odnosa koji se uspostavljaju PiT za kretkoročnim novčanim sredstvima, a novčanim tržištem možemo se pojaviti iz dva razloga:

- zato što smo likvidni , zelimo da plasiramo taj novac kako bi ga uvećali- zato što smo nelikvidni i želimo da prikupimo novac

1

Likvidnost je sposobnost dužnika da svoje obaveze izmiri u roku.Solventnost je sposobnost dužnika da svoje obaveze izmiri nebitno kada.

Vrste novčanog tržišta:1. tržište žiralnog novca i kratkoročnih HOV2. kreditno tržište3. eskontno i lombardno tržište

Razlika između novčanog tržišta i tržišra novca: novčano tržište je širi pojam jer ono obuhvata pored drugih segmenata i tržište novca.

Devizno tržište je tržište na kome se vrši PiT stranih sredstava plaćanja, uplaćuje PiT deviza i utvrđuje devizni kurs (za devize koje su predmet trgovine).

Devize su potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu i efektivni strani novac.

Valuta je nacionalno sredstvo plaćanja jedne zemlje.

Devizno tržište je neophodno zbog međunarodnog PP koji se zasniva na uvozu i izvozu (spoljno-trgovinsko poslovanja).

Lica u spoljno-trgovinskom poslovanju:- uvoznik - izvoznik- uvoznik-izvoznik

Primer za uvoznika:Preduzeće „Colour“ iz Nemačke uvozi 100 kg farbe po ceni od 10000€ pa su mu zbog toga potrebni euri i zato on sa 100000 dinara izlazi na devizno tržište kako bi kupio eure.

Preimer za izvoznika:Preduzeće koje se bavi preradom voća prodalo je preduzeću iz Nemačke 1000l ranije i on mu je platio obavezu u iznosu od 5000€. Preduzeće iznosi taj novac na devizno tržište jer su mu potrebni dinari da bi izmirilo svoje obaveze prema domaćim partnerima.

Primer za uvoz-izvoz:Preduzeće koje se bavi proizvodnjim maline izvezlo je u Nemačku maline i za to dobilo 10000€. Pošto istovremeno uvozi koncentrat jabuke iz V.B. izlazi na devizno tržište kako bi tih 10000€ zamenimo za 10000₤.Tržište kapitala predstavlja sveukupnost odnosa koji se uspostavljaju PiT za određenim finansijskim sredstvima (kapital i dugoročne HOV).

2

Integralni delovi tržišta kapitala:- kreditno-investiciono tržište - hipotekarno tržište- tržište efekata

Funkcije tržište kapitala:- obezbeđuje korisniku kapitala (kupcu) kupovinu potrebnog kapitala, pod za njega

najpovoljnijim uslovima- obezbeđuje vlasniku kapitala (prodavcu) prodaju kapitala pod za njega

najpovoljnijim uslovima.

Cilj:- Obezbeđivanje neophodnog odnosno nedostajućeg kapitala.- Optimalna lokacija kapitala.- Ostvarenje najveće moguće - Zaštita interesa malih onvestitora- Utvrđivanje stvarne cena kapitla- Selekcija privrednih programa i projekata

Poslovi na finansijskom tržištu:- promptni- terminski

Promptni poslovi odnose se na svaku finansijsku transakciju koja se izvršava odmah ili u roku od 2-5 dana od dana zaključenja posla.Primer:Broker A prodao je brokeru B 100 akcija za 100.000€ i on mi je platio odmah ili u roku od 2-5 dana.

Terminski poslovi odnose se na svaku finansijsku transakciju koja se izvršava u određenom roku koji počinje da teče nakon isteka roka za izvršenje pomenjenih poslova.Primer:Broker A prodao je brokeru B 100 akcija za 100.000€ 7. januara a broker B će mu platiti posle 20. januara.

Finansijski sistem kao sastavni deo ekonomskog sistema predstavlja zaokruženost transakcija, finansijskih i drugih instrumenata mehanizma putem kojih se ostvarije mobilizacija, koncentracija, transfer i alokacija finansijskih sredstava i novčane štednje.

3

ZNAČAJ ZAKONA O HOV

Zakon se zasniva na slobodi učesnika na primarnom i sekundarnom finansijskom tržištu i sistemu odobrenja sa značajnim ulogom komisije za HOV.Osnovni cilj zakona je dalja afirmacija HOV sa namerom da obezbedi kvalitet koji se ogleda kroz legalitet (poštovanje svih pravnih zakonskih, podzakonskih i autonomnih) a koja se odnose kao na emitovanje HOV tako i na trgovanje sa njima.

Zakon o HOV treba da obezbedi:1. kvalitet HOV2. finansijsku disciplinu3. zaštitu investitora4. da spreči pojavu špekulativnih odnosno štetnih poslova ili pojava.

NAČELA NA KOJIMA SE ZASNIVAJU REŠENJA ZAKONA O HOV

1. Princip ravnopravnosti (ista prava za imaoce HOV iste vrste i iste klase)2. Princip autonomije volje (označava slobodu učesnika na finansijskom tržištu da

zasnuju određenu transakciju ili određeni pravni odnos i da utvrdi njegovu sadržinu)

3. Princip inkorporencije (I od najvažnijih) označava da svaka HOV sadrži određena prava koja proizilaze iz te hartije

4. Princip negocijabilnosti (II po važnosti) označava laku i brzu promenljivost tj prenos prava koja proizilaze iz HOV

5. Princip strogog zakonskog formalizma (označava da su sadržine odluke o emisiji i elementi same hartije zakonski propisani)

6. Princip srazmernosti (ozvačava da je obim prava srazmeran obimu uloženih sredstava)

7. Princip pacta sunt servanda (označava da su preuzete obaveze striktno izvršavaju a obligacioni odnos se ne može nadoknaditi i jednostrano menjati)

8. Princip publiciteta (označava obavezu javnog objavljivanja podataka o emisiji HOV i emitentu)

9. Princip dematerijalizacije (označava da je umesto šrampanja određenih HOV moguće izdati potvrde overene od strane banke od koje emitent ima depo račun)

10. Princip posebne zaštite investitora (omogućava da se štite mnogi subjekti na finansijskom tržištu čijim investitorima bi se moglo lako manipulisati)

11. Princip ekvivalencije (označava ravnotežu ukupnih međusobnih prava i obaveza)12. Princip jačanja i zaštite nacionalne valute (označava da postoje ograničenja i

da se postavljaju posebni uslovi za emitovanje i trgovinu HOV koje glase na stranu valutu)

13. Princip pooštrene odgovornosti (označava da oštrinu odgovornosti imaju svi subjekti koji učestvuju na finansijskom tržištu)

4

HOV se može trgovati ako ispunjavaju sledeće uslove:- ako su emitovane u skladu sa zakonom- ako postoji pozitivno mišljenje revizora o poslovanju emitenata- ako nije pokrenut postupak sanacije, stečaja ili likvidacije komitenta.

Sa aspekta izvršenja obaveza trgovina HOV može biti:- gotovinska- polugotovinska- bezgotovinska

ULOGA DRŽAVNIH INVESTICIJA U VEZI EMISIJE I TRGOVINE HOV

Država ostvaruje nadzor preko komisije za HOV nad procesom emisije i trgovine HOV.

Komisija za HOV ostvaruje sledeće funkcije:- preventivno-zaštitna P- kontrolno-nadzorna K- regulatorna R- represivna R- registratorska R- informativna I- savetodavna S- edukativna E

ZNAČAJ ZAKONA O NBS

Svaka država ima svoju CB, naša je NBS. CB je banka svih banaka i ostalih finansijskih organizacija.

NBS je samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema Srbije. Odgovorna je za monetarnu politiku, stabilnost valute i za finansijsku disciplinu.

Funkcije NBS su:1. kreiranje novca i izdavanje novčanica2. obavljanje posebnih poslova za tačun države i finansiranje države3. održavanje stabilnosti bankarskog i finansijskog sistema i preko njih ukupnog

privrednog sistema4. povezivanje kreditnih i novčanih tokova5. obezbeđenje efikasnog i kvalitetnog funkcionisanja banaka i drugih subjekata

privrednog sistema6. povezivanje domaćeg sa međunarodnim finansijskim tržištem.

5

Sve funkcije NBS sprovodi politikom:- operacija na otvorenom tržištu- refinansiranja- obavezne rezerve- eskontne stope- intervencija na deviznom tržištu.

ZNAČAJ ZAKONA O BANKAMA

Banka može obavljati sve finansijske, novčane, kreditne transakcije koje su utvrđene odgovarajućim zakonom a koje su u interesu za funkcionisanje privrednih i neprivrednih objekata i stanovništva.

Bankarski poslovi su:- depozitni poslovi- kreditni poslovi- devizni, devizno-valutni i menjački poslovi- depo poslovi- emisioni poslovi- poslovi sa efektima - garancijski poslovi- poslovi platnog prometa

Banka može biti:- osnivač berze- član berze- baviti se poslovima berzanskog posrednika ili osnovati berzanskog posrednika.

Zakon o deviznom poslovanju

Kod zakona o deviznom poslovanju razlikujemo dva pojma :- jedinstveno devizno trziste - medjubankarsko devizno trziste (deo jedinstvenog deviznog trzista)

Jedinstveno devizno trziste cine - svi poslovi

- kupovine i prodaje deviza, - izmedju ovlascenih banaka I drugih domacih lica,- izmedju ovlascenih banaka medjusobno- I poslovi koji se naprave na medjubankarskom deviznom trzistu

Medjubankarsko devizno trziste je deo jedinstvenog deviznog trzista na kom se trguje devizima tako sto trguju ovlascene banke medjusobno I ovlascenje banke sa NBS, odredjujuci pri tome jedinstveni kurs dinara .

6

Ucesnici na jedinstvenom deviznom trzistu su :- NBS - Ovlascena banka u ulozi posrednika ili trgovca - Pravno lice I preduzetnik sa sedistem u Srbiji Pravno lice sa sedistem u inostranstvu , Fizicko lice sa prebivalistem u inostranstvu i Srbiji- Nadlezni drzavni organ koji vrsi deviznu kontrolu.

Vrste trzisnog materijala : - devize - HOV - zlato - devizni depoziti

Devize se koriste za placanje u inostranstvu. Kupovina i prodaja deviza se obavlja na jedinstvenom deviznom trzistu . Zabranjeno je placanje i kupovina u devizama i zlatu kao i unosenje valutne klauzule.

Strane HOV poseduju nasi drzavljani koji rade u inostranstvu , nasledstvo u devizima , pokloni ...

Zlato mogu iznositi u inostranstvo sledeca lica : - NBS u nepreradjenom i kovanom obliku - Pravna lica i preduzetnici koji se bave proizvodnjom zlata u nepreradjenom

obliku - Banke ovlascene za poslove sa inostranstvom i to u kovanom obliku - Druga domaca lica u nepreradjenom i kovanom obliku

Proizvodjaci zlata su Pravna lica i preduzetnici koji proizvode zlato , a korisnici zlata su pravna lica i preduzetnici koji koriste zlato u svojoj poslovnoj delatnosti .

Pod zlatom podrazumevamo:- poluge zlata ( nepreradjeno zlato) - kovano zlato (sve vrste zlatnika)

Devizni depoziti u okviru offshare bankarskih poslova postoje trzisni depoziti u inostranoj valuti kupovina deviza neposredno jedni za druge ( arbitraza) .

Porezi

7

Porezi su instrument javnog prihoda koji drzava prinudno uzima.

Vrste poreza : - PDV ( porez na promet dobara i usluga)- Porez na dohodak fizickih lica - Porez na imovinu

Pojava da se isti poreski obaveznik ili poreska osnovica ili i jedno i drugo poreski tretira po normama dva poreska zakona je dvostruko ili visestruko oporezivanje. Ono moze biti :

- pravno i ekonomsko - medjunarodno i interno

Drzava pokusava da resi problem dvostrukog oporezivanja predvidjanjem odredjenih modaliteta neutralisanja dvostrukog oporezivanja dobiti korporacija.

Kapitalni dobitak je razlika u ceni izmedju PV jedne stvari i njene revalorizovane NV na dan prodaje. Kapitalni dobitak mogu ostvariti i fizicka i pravna lica. Razlikujemo kratkorocni i dugorocni kapitalni dobitak .

Dividenda je prihod od kapitala i predstavlja deo dobiti kompanije koji pripada vlasniku odnosno kolekcionaru .

Prednosti i nedostaci kotiranja HOV na berzi

Prednosti: - laksa prodaja novih emisija - bolji kreditni rejting - kupovina drugog preduzeca- lakse odredjivanje cene nove emisije - manji rizik zbog poznavanja cene akcija

Nedostaci : - placanje naknade za kotiranje - postovanje pravila od strane preduzeca - redovno obavestavanje javnosti o rezultatima poslovanja- mogucnost promene vlasnika kompanije iz saglasnosti i uticaja rukovodstva

8

Finansijski instrumenti

Cek je pismena isprava kojom izdavalac ceka ( trasant) daje nalog trasatu – banci , da sa njegovog racuna isplati korisniku ceka (remitentu) iznos koji je naznacen na ceku.

Elementi ceka: - oznacenje da je cek - bezuslovni uput- ime onog ko treba da plati trasata - mesto isplate - datum i mesto izdavanje ceka - potpis onog ko je izdao cek (trasanta)

Karakteristike ceka : - formalnost F - inkorporacija I - fiksna cekovna obaveza F- strogoca S- samostalnost obaveze S- solidarnost S - _______ N

Vrste ceka: - cek na ime - cek po naredbi - cek na donosioca - mesoviti cekovi

Namena ceka : - isplatni cek koristi se za isplatu gotovog novca na blagajni banke. Koriste ga

imaoci tekuceg racuna za svoje potrebe dizu gotovinu ili placaju sitne usluge licima koji nemaju tekuci racun .

- Obracunski (virmanski) cek koristi se za bezgotovinska placanja izmedju trasanta i remitenta .

- barirani (precrtani) cek sluzi za bezgotovinska placanja izmedju lica koja imaju tekuci racun kod banke .

- akreditivni cek koriste se za placanja prilikom kupovine odredjenih proizvoda na teret otvorenog akreditiva .

- cirkularni cek izdaju ga banke i postanska stedionica po tekucim racunima gradjana.

HOV je pismena isprava kojom se njen emitent obavezuje da izvrsi obavezu u njoj njenom zakonitom imaocu .

9

HOV mora da sadrzi : - oznacene vrste HOV - naziv i ime emitenta - ili ime i prebivaliste emitenta - naziv ili ime lica na kojeg glasi HOV ili naznaku da je HOV na donosioca - tacnu obavezu emitenta - mesto i datum izdavanja i serijski broj ako se radi o hartiji izdatoj u seriji - potpis emitenta ili faksimil za serijski HOV

Efekti su dugorocne HOV sa kojima se posluje na trzistu kapitala bez obzira na formu njegovog organizovanja. Prema Zakonu o menici , ceku i zakonu o HOV dozvoljene su sledece HOV : cekovi, menice, akcije, obveznice, blagajnicki zapisi, komercijalni zapis, drzavni zapis, sertifikat o depozitu, fjucersi i opcije.

Menica predstavlja HOV sastavljenu u zakonski propisanom obliku koja sadrzi obavezu bezuslovnog placanja novcanog iznosa upisanog u njoj poveriocu ili drugom licu po njegovoj naredbi upisanog na poledjini bez obzira na period pravnog posla na kojem se zasniva.

Elementi menice : - princip formalnosti (pismenosti) - princip inkorporacije - princip fiksne obaveze - princip strogosti - princip solidarnosti - princip samostalnosti obaveze - __________________

Prema obliku postoje: - Trasirana naredba 1 lica 2 licu da uplati odredjenu sumu novca - Sopstvena obecanje 1 lica 2 da ce uplatiti odredjenu sumu novca

Prema roku dospelosti postoje : - menica po vidjenju - menica na odredjeno vreme po vidjenju - menica na odredjeno vreme od dana izdavanja - menica na odredjeni dan

Akcije

Akcija je vlasnicka HOV i vlasnik akcije ima proporcionalni idealni ugao u vlasnistvu preduzeca. Odgovornost za obaveze vlasnika akcije je ograniceno .

10

Prava koja proizilaze iz HOV : - Pravo na dobijanje potvrde o vlasnistvu HOV - pravo upravljanja - pravo na dividendu - pravo prece kupovine kod novih emisija - pravo prenosa vlasnistva - pravo na ucestvovanje u ostatku stecajne ili likvidacione mase po izmirenju

obaveza prema poveriocu - pravo akcionara da o svom trosku izvrse zamenu pohabanih akcija - pravo na uvid u poslovanje preduzeca

Akcije prema redosledu izdavanja mogu biti : - osnivacke - akcije sledecih emisija

Akcije prema pravu glasa mogu biti : - sa pravom glasa - bez prava glasa

Prema sadrzaju prava na ucesce u dobiti mogu biti : - Obicne (redovne) - prioritetne ( povlascene)

Emitent akcija moze biti samo pravno lice .

Prioritetne akcije imaju prioritet prilikom raspodele ostatka likvidacione mase. Mogu biti garantovane .

Prema kupcima investitorima kojima je emisija namenjena razlikujemo : - javnu ili eksternu emisiju- privatnu ili internu emisiju

Javna emisija se realiziju oglasavanjem javnog poziva za upis i uplatu akcija u sredstvima javnog informisanja. Interna emisija je namenjena postojecim akcionarima ili zaposlenima kod emitenta s ciljem prikupljanja sredstava, omogucavanja poreskih olaksica i povecanja motivisanosti zaposlenih .

Odluka o emisiji akcija sadrzi : - naziv i sediste emitenta - na koga glasi - nominalna vrednost akcija - broj akcija koje se emituju - ukupna vrednost akcija - broj glasova po akciji - nacin i rok upisa akcija

11

- nacin i rok za upis i ili uplatu akcija - naziv i sediste banke gde se vrsi uplata - rok za uplatu sredstava - povracaj sredstava u slucaju da emisija ne uspe - postupak distribucije akcija - nacin oglasavanja

Sadrzaj i oblik akcija

Akcija moze biti u materijalizovanom obliku ( novac i HOV ) i dematerijalizovanom (elektronskom) obliku. Ako je akcija u materijalizovanom obliku sastoji se iz dva dela:-plasta-kupovni tabak

Na plastu se nalazi:- oznaka da je akcija - oznaka vrste akcija - firna i sedište emitenta - firma i sedište kupca- nominalni iznos- iznos emisije te serije- serijski kontrilni broj- rokovi ispkate akcija- datum i mesto emisije- faksimil potpisa ovlašćenog lica emitenta

Kuponski tabak sadrži:- redni broj kupona za naplatu dividende

- broj akcija po kojoj se isplaćuje dividenda- naziv emitenta i godine za koju se isplaćuje dividenda- faximil ovlašćenog lica emitenta

Prospekt i njegovi elementiProspekt je dokument koji sadrži osnovne podatke o emitentu i emisiji HOV. U berzanskom svetu se još i zove podsmrtnica, umrlica. Prospekt sa pozivom na upis i kupovinu se objavljuje u sredstvima javnog informisanja da bi se sa njim upoznali svi zainteresivani potencijalni kupci tih hartija.

Prospekt sadrži:- firmu i sedište emitenta

- ukupan obim emisije i broja akcija- nominalnu vrednost akcija- vrstu akcija - način ovjavljivanja javnog poziva za kupovinu i upis akcija- vreme i način plaćanja

12

- prava, ovabeze i momenat njihovod ostvarenja- način isplate dividende- snošenje rizika - posledice neuspešne emisije

ObvezniceTo je zajmovna HOV kojom se emitent obavezuje da će imaocu obveznice u roku njene dospelosti isplatiti iznos nominalne vrednosti obveznice i ugovorenu kamatu. Mogu biti:

- kamatonosne(glavnica + kamata)- diskontovane (nominalna vrednost – kamatna stopa)

Vrsre obveznica:- prema načinu ostvarivanja prava: obv. na ime i na donosioca- prema načinu ostvarivanja prava na kamatu: obv. sa kamatim isplativom

odjednom i obv. sa kamatom isplativom u kamatnim preiodima- prema načinu obezbeđenja prava iz obveznice: garantovane, negarantovane i

hipotekarne založnice.- prena načinu ostvarivanja prava na poveraćaj nominalnog iznosa:jednokratne i

obv. u ratama.- preme roku dospeće: kratkoročne i dugoročne- prema posebnim pravima: participativne i konvertibilne- prema valuti: dinarske i devizne- prema emitentima: obveznice javnog i privatnog sektora- prema prinosu investitora: obv. sa fixnom kamatom, varijabilnom kamatom i

pravom učešća u dobiti

Emitenti obveznica mogu biti emitenti, preduzeća, banke i društveno-politička zajednica.

Sadržaj obluke ili zakona o emisiji obveznica:- namena emisije- iznos emisije- struktura apoena i broj obveznice- kamatna stopa- vreme emisije- rok otplate glavnice i plaćanje kamate- način garantovanje obv- način prenosa- mogućnost zamene za druge HOV- unos svih pogodnosti koje je emitent spreman da pruži investitoru

Distribucija emisije obv. predstavlja splet odnosa u koji stupaju emitenti i prvi kupci obveznice. Može biti direktan odnos između emitenta i kupca, i može biti distribucija preko fin. posrednika.

13

Ako se distribucija vrši preko fin. posrednika razlikujem 2 načina:- kada se fin. posrednici prosti tehnični izvršioci distribucija obv. bez obaveze

otkupa ne prodatog dala emisija- kada fin. posrednici kupuju celokupnu emisiju radi dalje prodaje na sekundarnom

tržištu

Blagajnički zapis je kratkoročna HOV kojom se emitent obavezuje da će imaocu u roku dospaća platiti novčanu vrednost naznačenu na njemu.Emitenti mogu biti NBS i poslovne banke.

Komercijalni zapis je kratkoročna HOV kojom se emitent obavezuje da će imaocu u roku dospeća platiti nominalnu vrednost naznačenu na njemu. Po finkciji i karakteru je sličan kratkoročnim obveznicama.

Državni zapis je kratkoročna HOV koja se emituje radi prikupljanja novčanih sredstava za premošćavanje vremenske neusklađenosti između priticanja prihoda i izvršavanja rashoda budžeta drugih političkih zajednica, a obaveze prema njima dospevaju najkasnije do kraja budžetske godine.

Sertifikat o depozitu je HOV kojim se emitent obavezuje da će imaocu S.O. dep. isplatiti iznos deponovanih sredstava sa pripadajućom kamatom u utvrđenom roku. Izdaju ga banke.Deli se:

- prema ročnosti (kratkoročni, dugoročni)- prema načinu ogovaranja (na fixni rok sa klauzulom ili bez klauzule odlaganja

roka , na otkazni rok)- prena prinosu (sertifikat sa fixnom kamatnom stopom, ser. sa varijabilnom

kamatnom stopom)- prema valuti (dinarski i devizni)

Finansijski derivatiPostoje 2 vrste:

- finansijski-terminski ugovori - opcijski ugovori

Finansijski-terminski ugovor je ugovor o proraji standardnog tržišnog materijala. Zaključuje se preko berzanskih posrednika. Postoje 2 vrste:

- fjučerski - svopovi

Fjučers je prenosivi ugovor o prodaji standardnod materijala.Svop je ugovor o istovremenoj promptnoj i terminskoj prodaji tržišnog materijala.

14

Opcijski ugovor je ugovor o terminskoj prodaji tržišnog materijala u kome prva ugovorna strana stiče pravo da kupi ili proda predmet opcije svakog dana do isteka ugovornog roka, a druga strana se obavezuje da na zahtev prve bezuslovno preda ili preuzme i plati ugovoreni predmet opcije.

Značaj uredbe o komisiji za HOVOsnovni regulator finansijskog tržišta u našoj zemlji je komisija za HOV. To je samostalni organ koji kao posebno pravno lice samostalno i nepistrasno donosi odluke o ocenjivanju, ispunjenosti uslova za emitovanje HOV za rad berze i ber. posrednika. Cilj komisije je da obezbedi da tržište radi pravično, otvoreno, efikasno, transparentno, konkurentno i uredno (P.O.E.T.K.U.)

Nadležnost komisije za HOV je osnovana februara 1990. i u njenoj nadlažnosti je davanje odobrenja za emisiju akcija (dugoročnih HOV i svih HOV koji glase na stranu valutu), saglasnost za objavljivanje prospekta, izdavanje dozvole za rad berze, ber. posrednika, kontrola pravnih lica koja posluju sa HOV, sprečavanje špekulativnih poslova, izdavanje saglasnosti akta udruženja berze i ber. posrednika i davanje saglasnosti organizovanje programa za brokere, investicione savetnike i portfolijo menadžere.

Učesnici na fin. tržištuPostoje 4 kategorije učesnika na fin. tržištu:

- investitori (vlasnici kapitala)- preduzetnici (korisnici kapitala)- posrednici (banke, specijalne fin. institucije i berza )- država

Investitori na fin. tržištu su:- stanovništno- pravna lica tj. preduzeća- javni sektor (država)

Berzanski posredniciRazlikujemo sledeće vrste:

- eskontne firme- lombardne firme- žoro firme- založne firme- menjačke firme- otkupne firme

Pored ovih ber. posrednik kao berzanski posrednici se mogu pojaviti i banke, poštanske štedionica, osiguravajuće kompanije ali samo one koje dobijaju saglasnost NBS.

15

Osnovna razlika između brokera i dilera je ta što su dileri trgovci a brokeri posrednici. Dileri uvek posluju u svoje ime i za svoj račun i ostvaruju zaradu na osnovu razlike u ceni. Brokeri posluju u svoje ili tuđe ime i tuđi račun i ostvaruju zaradu u vudu provizije.

Berza je organizovano tržišre na kome se sreću P i T odrađenog trž. maretijala odn. berzanske robe.

Predmet trgovanja na berzi je žiralni novac, akcije, HOV koje glase na stranu valutu, druge HOV, kapital, devize, zlato i drugi plemeniti metali, fin. derivati.

Berzanska roba: nafta, pšenica, bakar, vuna, olovo...

Akta neophodna za osnivanje berze:- ugovor za osnivanje berze- statut berze - pravila rada berze- predlog za imenovanje direktora

Zadaci berze: - stvarane likvidnog tržišta- formiranje objektivne cene- direktna pomoć u fin. industrija - predviđanje i anticipiranje uspešnosti poslovanja

Likvidno tržište pogoduje investitorama tako da oni mogu brzo plasirati ili povući svoja sredstva što im omogućava da sredstva drže investirana sve vreme, a da ih povuku onda kada zatrebaju. Likvidno tržište pogoduje emitentima jer povećava njihove šanse za prikupljanje sredstava iz nove emisije.

Organi berze:- skupština S- upravni odbor U.O.- nadzorni odbor N.O.- direktor D

Vrsre naloga klijenataSa aspekta vrste posla:

- nalog za kupovinu tržišnog materijala - nalog za prodaju tržišnog materijala

Sa aspekta veličine naloga:- lort (svežanj)- pojedinačna hartija- nalog na sve ili ništa

Lort je skup pojedinačnih HOV koje čine jednicu kojom se trguje.

16

Pojedinačne HOV su hartije koje su po veličini manje od Lorta kao i jedinica trgovanja. Nalog na sve ili ništa sadrži uputstva klijenta da se nalog može izvršiti u celosti.

Sa aspekta ograničenja cena:- nalog sa limitiranom cenom - nalog po najpovoljnijim uslovima

Nalog sa limitiranom cenom sadrži uslov da se tržišni materijal kupi po ceni navedenoj u nalogu ili povoljnije. Nalog podnajpovoljnijim uslovima sadrži uputstvo da se tržišni materijal kupi ili proda po najboljoj ceni u trenutku kada je dat brokeru.

Sa aspekta vremenskog ograničenja:- dnevni- nedeljni- nalog do opoziva

Dnevni je nalog koji automatski prestaje da važi na kraju radnog dana kada je dat. Nedeljni nalog prestaje da važi na kraju kalendarske nedelje-do petka do 16h.

Nalog do opoziva ostaje u važnosti dok se ne opozove, stim što se mora potvrđivati svakog radnog dana.

Specijalne vrste naloga:- stop nalog- stop limit nalog

Stop nalog akrivira se kada tržišna cena dostigne ili premaši cenu navedenu u nalogu i tog trenutka stop nalog postaje nalog pod najpovoljnijim uslovima. Stop limit nalog aktivira se kada navedena cena dostigne limitiranu cenu navedenu u nalogu i tada stop limit nalog postaje nalog sa limitiranom cenom.

Modeli predvidjanja finansijskih poteškoća preduzećaPostoje modeli na osnovu kojih se mogu predvideti finansijske poteškoće preduzeća. To su zet model i zeta model. Zet model je model koji se koristi za predviđanje fin. poteškoća koje nastaju kada nastupi mogućnost iskorišćavanja fin. obaveza. Zeta model je proširen Zet model. Po njmu je predviđen stečaj u 70% analiziranih preduzeća. Koeficijent zeta modela nisu objavljeni i prestavljaju poslovnu tajnu.

17

Oporezivanje dividendeDividenda je prihod od kapitala i kao takav predstavlja deo dobiri kompanije koji pripada vlasniku odnosno akcionaru. Oporezivanje dividende se tretira kao zakon o porezu na dohodak građana tako i zakon o porezu na dobit korporacije.

Kompanija ili AD je obavezno da kod isplate dividende fizičkom licu obračuna i odbije akontacioni porez i da mu isplati ostatak (npr. J.S. ima 100 akcija i treba da mu bude isplaćeno 3€ po akciji: Kad dođe da naplati dividendu kompanije neće mu se isplatiti 300€ već će taj iznos biti umanjen za akontacioni porez)

Kod pravnog lica razlikujemo rezidenta i nerezidenta. Kada je pravno lice nerezidend AD obračunava i odbija porez po odbitku kod isplate dividende (to je za njega konačno plaćeni porez).

Primer : S. je nerezident koji u Srbiji treba da dobije divedendu od 300 evra . Na kraju godine i zbog placanje poreza isplatice mu se 250 evra a tih 50 evra je njegov konacan porez u Srbiji . Poreski kredit je placeni porez na dobit odnosno porez po odbitku na dividendu i umanjuje se poreska osnovica za isplatu poreza na dobit korporacije kao maticne kuce.

Oporezivanje kamate.Kamata je prihod od kapitala. Tretira se sa oba zakona. Kod fizickih lica kamata se akontaciono oporezuje obracunava se i naplacuje porez po dobitku.

Primer : Imamo 1000 evra stednje u banci i za to dobijemo kamatu 10 % . Na kraju godine imamo 100 evra kamate , ali posto imamo oporezivanje necemo dobiti 100 evra vec 90 evra i taj iznos ulazi u godisnje prihode. Zajedno sa drugim prihodima tako dobijena kamata ulazi u poresku osnovicu koja podleze placanju godisnjeg poreza. Izuzimaju se prihodi od kamata na dinarska sredstva po vidjenju , prihodi od kamata po osnovu javnog duga odnosno zajma i kamata na staru deviznu stednju . Za ulaganje u akcije postoje stimulativna resenja po zakonu o porezu na dohodak gradjana. Fizickim licima je omoguceno da od svoje poreske osnovice odbije kao nestandardni odbitak rashode koje je imao na ulaganje u investicije, akcije, udele preduzeca.

Oslobodjenje ili umanjivanje oporezivog dohotka predvidjena je u slicnim situacijama :

- za ulaganje u otpocinjanje sopstvene delatnosti - za ulaganje na osnovu ugovora u samostalnu delatnost dva lica - za ulaganje u drustvo lica - za ulaganja u kupovinu akcija - za ulaganja u kupovinu udela rezidenata

18

Primer 1 : Odlucili smo da se bavimo uslugama pranja posteljine i potrebno je da kupimo masine , pegle.. Ulazemo 50000 evra u otpocinjanje te delatnosti i tih 50000 evra je poreski oslobodjeno.

Primer 2 : Imamo 5000 evra i zelimo da ih ulozimo. Neki prijatelj se bavi X delatnosti i mi ulazemo te pare u njegovu delatnost i te pare su poreski oslobodjenje.

Primer 3 : Imamo 5000 evra. J.S. ima udeo u DOO koji zeli da proda i mi kupimo taj deo za 5000 evra.

Primer 4:Imamo 1000 evra i zelimo da kupimo 10 akcija komercijalne banke.

Poreski tretman ulaganja u obveznice i dr. HOV

Obveznice su prihod od kapitala. Zakon je destimulativan za ulaganje u OBV i druge HOV. Fizickim licima se ne priznaje kao nestanak odbitka ulaganja. Pa oba zakona su predvidjena olaksica samo kad obveznik kupi OBV javnog zajma i to tako sto se poreska osnovica umanjuje za visinu ulaganja. Poreske olaksice u Srbiji se regulisu ne poreskim propisima kao sto je zakon o izdavanju kratkorocnih obveznica republike srbije.

Poresko tretiranje usluga na finansijskom trzistu

PDV se placa u nacelu na sve poslove i radnje koje ne predstavljaju promet proizvoda izuzev jednog broja zakonoskih odredjenih usluga. Usluge berze i trzista novca se oporezuju i predstavljaju naknade koje se za navedene usluge utvrdjuju.Na kamate iz duznicko-poverilackih odnosa placa se porez na kamate kao i u zemljama Evropske Unije. Portfolio – skup razlicitih finansijskih instrumenata .

RAZLIKE IZMEDJU AKCIJA I OBVEZNICA :

AKCIJE : - nemaju rok dospeca - prihod – dividenda - vlasnicka HOV - menja se vlasnicka struktura - rizicnije HOV - veci prinosi - prinos obicnih akcija - ne postoji zakonska obveznica

19

- _____________ dividendi

OBVEZNICE:- imaju rok dospeća- prihod – kamata- dužnička HOV- ne menja se vlasnička struktura na primarnom tržištu- nosu fixni prihod- mora se isplatiti nominalna vrednost + kamata.

20