Podržano od strane američke Akademije za pedijatriju

Od kada je američko Udruženje za srce (eng. American Heart Association) poslednji put predstavilo smernice za ishranu za decu, dogodile su se značajne promene koje se tiču rasprostranjenosti faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti i navika u ishrani kod dece. Povećana je učestalost predgojaznosti i gojaznosti, dok su smanjeni unos zasićenih masti i holesterola kao izvori ukupnog unosa kalorija na dnevnom nivou. Na osnovu dostupnih podataka iz nacionalnih istraživanja moguće je bolje razumevanje povezanosti rizika od kardiovaskularnih bolesti kod dece i njihove ishrane. Objavljena su nova istraživanja o efikasnosti nutritivnih intervencija kod dece. Takođe, posvećana je dodatna pažnja važnosti ishrane u ranoj fazi života, uključujući i fazu fetusa. Ove naučne Smernice sumiraju trenutne raspoložive informacije o ishrani za kardiovaskularno zdravlje kod dece, pružajući preporuke za univerzalnu i primarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti od najranijeg perioda života. Napomena U ovom projektnom dokumentu prevedene su i navedene samo temljene preporuke američkog Udruženja za srce o ishrani dece i adolescenata, zbog obimnosti kompletnog teksta; originalni materijal moguće je preuzeti iz sledećih naučnih časopisa: Circulation i Pediatrics, ili sa zvanične internet stranice udruženja: www.heart.org

Smernice američkog Udruženja za srce Dijetetske preporuke za decu i omladinu

Aktivni mladi za zdraviji život: zdravlje, životni stilovi i fizička forma mladih

Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke Prilog br. 14

Sprovodi Udruženje za sport i medicinu sporta Beograd

Finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije

Gidding SS, et al. Dietary recommendations for children and adolescents: a guide for practitioners. Pediatrics. 2006 Feb;117(2):544-59. http://pediatrics.aappublications.org/content/117/2/544 Priredio: CHESS © 2015

Originalni izvor

2

AHA Tabela 1 Preporuke za ishranu osoba starijih od 2 godine života:preporuka svim pacijentima i njhovim porodicama

Održavati balans između unosa kalorija i fizičke aktivnosti u cilju ostvarivanja normalnog rasta i razvoja

Učestvovati u 60 minuta umerene do intenzivne (živahne) fizičke aktivnosti ili igre svakoga dana

Jesti povrće i voće svakoga dana, ograničiti unos voćnih sokova

Upotrebljavati biljna ulja i meke margarine sa niskim sadržajem zasićenih masti i trans-masnih kiselina u ishrani, umesto putera ili većine drugih životinjskih masti

Jesti hleb i cerealije od celog zrna žitarica, a ne proizvode od rafinisanog zrna

Smanjiti unos šećera - zaslađenih pića i namirnica bogatih šećerom

Svakodnevno konzumirati nemasno ili nisko-masno mleko i mlečne proizvode

Jesti više ribe, naročito masne ribe, pečenu ili sa roštilja

Smanjiti unos soli, uključujući soli iz prerađene hrane

AHA Tabela 2 Saveti za roditelje za sprovođenje pedijatrijskih dijetetskih smernica AHA Smanjiti unos dodatih šećera, uključujući i šećerom

zaslađene napitke i sokove Za pripremu hrane upotrebljavati ulje uljane repice,

sojinoh zrna, kukuruzno ulje, suncokretovo ulje, ili druga nezasićena ulja umesto čvrstih masti

Prilikom pripreme i serviranja hrane poštovati preporučene veličine porcija (količine) navedene na etiketama namirnica

Upotrebljavati sveže, smrznuto i konzervirano povrće i voće u svakom obroku; budite oprezni sa dodatim sosovima i šećerima

Uvesti i redovno služiti ribu kao obrok Ukloniti kožicu sa živinskog mesa pre jela Konzumirati samo posne komade mesa i mesne

proizvode sa smanjenim sadržajem masti Ograničiti unos visoko kaloričnih sosova, kao što su:

Alfredo, krem-prilozi, sirni i holandski sosovi Jesti hleb i cerealije od celog zrna, a ne proizvode od

prerađenog (rafinisanog) zrna žitarica; pročitati etiketu i uveriti se da su cela zrna prvi sastojak na etiketi ovih proizvoda

Jesti više mahunarki (npr. pasulj) i tofu, umesto mesa, u nekim jelima

Hleb, cerealije za doručak i gotova hrana, uključujući supe, mogu imati visok sadržaj soli i / ili šećera; pročitati etikete na namirnicama i izabrati one koje imaju visok sadržaj vlakana, a malo soli i šećera

3

AHA Tabela 3 Preporučene dnevni unos kalorija i veličine porcija žitarica, voća, povrća, i mleka/mlečnih proizvoda prema starosti i polu

* Preporučene dnevne kalorije odnose se na osobe koje vode sedentaran stil života. Povećana fizička aktivnost podrazumeva unos dodatnih kalorija: od 0-200 kcal/d kod umerene fizičke aktivnosti; i 200-400 kcal/d kod intenzivnije fizičke aktivnosti.

† Za decu od 2 godine i stariju; usvojeno iz Tabele 2, Tabele 3, i Dodatka A-2 iz Smernica za ishranu Amerikanaca (2005) ; http://www.healthierus.gov/dietaryguidelines. Nutritivni i energetski doprinosi namirnica iz svake grupe, izračunati su prema njihovoj nutritivnoj gustini (npr. posno meso i bezmasno mleko).

‡ Podrazumeva se da je mleko bez mlečne masti (osim za decu mlađu od 2 godine ). Ako se koristi mleko sa 1%, 2% mlečnih masti ili punomasno mleko, to će dodatno povećati količinu kalorija za svaku šolju: 19, 39, ili 63 kcal i dodatnih 2.6, 5.1, ili 9.0 g ukupnih masti, od kojih su 1.3, 2.6, ili 4,6 g zasićene masti.

§ Veličine porcija su 1/4 šolje za decu do 1 godine starosti, 1/3 šolje za decu starosti od 2 do 3 godine starosti, a 1/2 šolje za decu ≥ 4 godine starosti. Izabrati raznoliko povrće iz svake podgrupe, u toku nedelje.

II Polovina svih žitarica treba da budu integralne žitarice. ¶ Za decu od 1 godine, proračuni su zasnovani na unosu mleka sa 2% mlečne masti. Ako se

unose 2 šolje punomasnog mleka, dodaje se 48 kcal. Američka Akademija za pedijatriju preporučuje da se sa nisko-masnim mlekom ne počinje pre 2 godine starosti.

Legenda

Zapamtite !!!

Čitajte etikete na namirnicam

a !!!

4

AHA Tabela 4 Dnevni preporučeni unos vlakana, natrijuma i kalijuma prema starosti i polu

* Poželjno je da ukupni unos vlakana

budu najmanje 14 grama na 1000 kcal. Pročitati etikete za određivanje

količina na svim pakovanim namirnicama. Usvojeno iz Izveštaja o smernicama za ishranu Savetodavnog

komiteta o Smernicama za ishranu Amerikanaca iz 2005. godine.

AHA Tabela 5 Odgovornosti roditelja i staratelja za ishranu dece Izabrati dojenje kao prvi način ishrane;

pokušati da ga održite 12 meseci Kontrolisati kada je hrana dostupna i kada se

može jesti (kvalitet hranljivih materija, veličina porcije, užine, redovni obroci)

Obezbediti društveni kontekst za ponašanje za vreme jela (porodični ručkovi i večere, uloga hrane u društvenim odnosima)

Učiti o namirnicama i ishrani u prodavnicama hrane, pri kuvanju jela

Suprotstaviti se netačnim informacijama iz medija i drugim uticajima

Naučiti ostale koji vode brigu o vašoj deci (npr. vaspitačice, bebisiterke) o tome, šta želite da vaša deca jedu

Biti uzor i ponašati se za primer; "Uradi kako ja radim", a ne "uradi kako ja kažem"

Promovisati i učestvovati u redovnim dnevnim fizičkim aktivnostima

AHA Tabela 6 Poboljšanje kvaliteta ishrane, posle odbijanja od dojenja Održavati dojenje kao jedini izvor ishrane

deteta tokom prvih 4 - 6 meseci života Odložiti uvođenje 100% voćnog soka do

starosti deteta od najmanje 6 meseci; ograničiti unos na ne više od 113-170 grama dnevno; sok treba davati samo iz čaše

Odgovoriti na pojavu znakova sitosti i ne prehranjivati; bebe i mala deca mogu sami da regulišu ukupni kalorijski unos; ne terati decu da završe obrok ako nisu gladna, jer se često razlikuje unos kalorija od obroka do obroka

Uvesti zdravu hranu i nastaviti sa njenim nuđenjem, iako je prvobitno odbijena; ne uvoditi namirnice bez hranljive vrednosti, koje samo daju kalorije

5

AHA Tabela 7 Poboljšanje ishrane kod dece Roditelji biraju vreme obroka, a ne deca Obezbeđivati širok spektar namirnica visoke

hranljive vrednosti kao što su voće i povrće, umesto visoko-energetskih/ nisko-hranljivih namirnica, kao što su slane grickalice, sladoled, pržena hrana, kolači i zaslađeni napici

Obratiti pažnju na veličinu porcija; služiti porcije koje odgovaraju dimenzijama i starosti deteta

Upotrebljavati nemasne ili nisko-masne mlečne proizvode kao izvora kalcijuma i proteina

Ograničiti grickanje tokom sedantarnih aktivnosti ili kao odgovor na dosadu, a posebno ograniči konzumiranje slatkih/zasladjenih napitaka (npr. sok, soda, sportska pića) i grickalica

Ograničiti neaktivni stil ponašanja, sa ne više od 1 do 2 sata dnevno za video ekranom i/ili televizorom; ne postavljati televizore u dečjim sobama

Dozvoliti samoregulaciju ukupnog unosa kalorija kod normalnog indeksa telesne mase, težine ili visine

Imati redovne porodične ručkove i večere radi promovisanja društvene interakcije i poslužiti kao uzor za ponašanje za vreme obroka

AHA Tabela 8 Strategije za škole Prepoznati "ključnog čoveka" u okviru škole

koji treba da koordinira programe za zdravu ishranu

Uspostaviti multidisciplinarni tim uključujući predstavnika učenika u cilju procene svih aspekata školskog okruženja koristeći tzv. školske zdravstvene indekse (CDC) ili slične ocene

Utvrditi lokalne, regionalne, i nacionalne programe zdrave ishrane; odabrati one koji su dokazano efikasni, npr: http//www.ActionForHealthyKids.org

Razvijati politike koje promovišu zdravlje učenika i identifikovati probleme ishrane u školi , npr: http//www.nasbe.org/HealthySchools/healthy_eating.html

Preduzimati sve da pretežno zdrave namirnice budu dostupne u školama i uticati na ugovore vezane za nabavku namirnica i napitaka koje sklapa škola, primeniti marketinške tehnike na učenike, s ciljem da čine zdrave izbore, i ograničiti dostupnost i reklamiranje loših namirnica u školi

Povećati šanse za sve fizičke aktivnosti i fitnes programe (takmičarske i individualne sportove); koristiti trenere i nastavnike fizičkog vaspitanja kao uzore

Lobirati za promene propisa koji unapređuju mogućnosti da škola obezbeđuje kvalitetne namirnice učenicima

Zabraniti reklamiranje namirnica u školskim kampusima

6

Centar za zdravlje, vežbanje i sportske nauke © 2015

AHA Tabela 9 Vrste mogućih zakonskih mera u funkciji poboljšanje ishrane dece Merenje indeksa telesne mase od strane školskog osoblja zaduženog za zdravstveni nadzor i/ili davanje

informacija roditeljima Ograničenje dostupnosti određenih vrsta namirnica i napitaka u školama Oporezivanje određenih namirnica ili sedantarnih oblika zabave Uspostavljanje lokalnih školskih zdravstvenih politika, koristeći multidisciplinarni tim školskog osoblja i volontera

iz lokalne zajednice (posebno programa koji su dotirani od strane države - programa za školski ručak, doručak ili mleko)

Uspostavljanje propisa za deklarisanje namirnica, uključujući odgovarajuće opise veličine porcija (npr. piće koje sadrži umerenu količinu šećera bi trebalo da ima 170-227 grama šećera)

Regulisanje uredbi o reklamiranju namirnica usmerene na decu

AHA Tabela 10 Usvojene smernice za dijagnozu hipertenzije i dislipidemije kod dece