61

Interkulturalni kontekst i viktimizacija

Aktivnosti­i­diskurs­državnih­organa­i­institucija­­u­Srbiji­u­bavljenju­međuetničkim­sukobima1

Sanja ćopić*

Ovaj rad ima za cilj da predstavi deo rezultata istraživanja „Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava“, koje je, tokom 2012. i početkom

2013. godine, sprovelo Viktimološko društvo Srbije u okviru projekta „Alternativni načini reagovanja na kriminalitet i bezbednost“ – ALTERNATIVE. U radu će biti predstavljeni rezultati istraživanja koji se odnose na aktivnosti državnih organa i institucija u Srbiji u bavljenju međuetničkim sukobima, i to kako sukobima 1990-tih, tako i onih koji su se desili nakon 2000. godine. Analiza data u ovom radu bi trebalo da omogući identifikovanje diskursa predstavnika države, kako bi se uočile eventualne promene tokom protekle dve decenije. Uz to, fokus je i na uočavanju mesta i uloge restorativne pravde u načinu na koji se država bavi međuetničkim sukobima kako bi se videlo da li i kakav potencijal ovaj pristup ima u Srbiji, kao i koji bi mogli da budu dalji pravci njegove šire primene.

Ključne reči: međuetnički sukobi, država, diskurs, aktivnosti, restorativna pravda

1 Ovaj rad na stao je kao re zul tat ra da na pro jek tu ko ji je do bio fi nan sij sku po dr šku EU u okvi­ru Sed mog okvir nog pro gra ma Evrop ske ko mi si je za is tra ži va nja i teh no lo ški raz voj (FP7­SEC­2011­1), ugo vor broj 285368 (The re se arch le a ding to the se re sults has re ce i ved fun ding from the Euro pean Union’s Se venth Fra me work Pro gram me (FP7­SEC­2011­1) un der grant agre e ment no. 285368).

TE MI DA De cem bar 2013, str. 61-94 ISSN: 1450-6637 DOI: 10.2298/TEM1304061C Pre gled ni rad

* Dr Sa nja Ćo pić je na uč na sa rad ni ca u In sti tu tu za kri mi no lo ška i so ci o lo ška is tra ži va nja u Be o­gra du i is tra ži va či ca i pred sed ni ca Uprav nog od bo ra Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je.

E­mail: sco pic @e u net.rs

Sanja Ćopić

62

Uvod

Ratovi na prostoru bivše Jugoslavije 1990­tih godina i način na koji se država bavila i bavi njima u velikoj meri su uticali na međuetničke odnose u samoj Srbiji (Nikolić­Ristanović, Ćopić, 2013). I nakon okončanja ratova 1990­ ­tih i formalnog uspostavljanja mira, ostali su brojni nerešeni problemi i sukobi, kako na nivou države tako i na mikro nivou, odnosno između pojedinaca, pripadnika različitih etničkih grupa. Čak i danas, odnosi među pripadnicima različitih etničkih grupa u Srbiji su, između ostalog, pod snažnim uplivom ratova 1990­tih i njihovih posledica.2 To je posebno izraženo u delovima zemlje koji su višenacionalni i koji se nalaze u neposrednoj blizini nekadašnjih jugoslovenskih republika i pokrajina na čijoj teritoriji su tokom 1990­tih godina vođeni ratovi (Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova). Distanciranost i netolerancija između pripadnika različitih etničkih grupa utiču na održavanje tenzija i predstavljaju stalni potencijalni izvor novog i intenzivnijeg nasilja. Samim tim, nerešavanje postojećih međuetničkih problema i tenzija predstavlja prepreku izgradnji mira i stalnu pretnju bezbednosti građana, zemlje i regiona. Stoga je za razvoj demokratije, vladavinu prava i osiguranje bezbednosti građana, u Srbiji neophodno povezano bavljenje prošlim i sadašnjim sukobima, odnosno sukobima iz 1990­tih, pa čak i onih koji su se dešavali ranije (tokom Drugog svetskog rata i pre) i onih koji su se javljali nakon 2000. godine i koji postoje i danas među pripadnicima različitih etničkih grupa u Srbiji (Pavković, 2000; Nikolić­Ristanović, 2003; Daskalovski, 2005; Guzina, 2005; Zdravković, 2005; Nikolić­Ristanović, Ćopić, 2013). Pri tome, u bavljenju međuetničkim sukobima, posebno značajnim čini se iznalaženje alternativnih, nenasilnih vidova njihovog rešavanja i sprečavanja, zasnovanih na principima restorativne pravde,3 kako bi se prekinula spirala nasilja i doprinelo povećanju ukupne bezbednosti građana.

Ovaj rad ima za cilj predstavljanje dela rezultata istraživanja „Podsticanje dijaloga u multietničkom društvu uz osnaživanje žrtava“, koje je, tokom 2012. i početkom 2013. godine, sprovelo Viktimološko društvo Srbije u okviru projekta

2 Na današnje sukobe između pripadnika različitih ethničkih grupa, kao i na na čin na ko ji se dr ža va ba vi nji ma, uti ču i broj ni dru gi fak to ri, kao što su po li tič ki kon tekst, eko nom ska si tu a­ci ja, prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir za bor bu pro tiv dis kri mi na ci je, za la ga nja za ljud ska i ma njin­ska pra va, ali i pri ti sci od stra ne me đu na rod ne za jed ni ce, po seb no u kon tek stu evrop skih in te gra ci ja (Ni ko lić­Ri sta no vić, Ćo pić, 2013: 13).

3 Vi še o kon cep tu re sto ra tiv ne prav de vi de ti u Ćo pić, 2010.

Temida

63

Alternativni načini reagovanja na kriminalitet i bezbednost – „ALTERNATIVE“.4 U radu će biti predstavljeni rezultati istraživanja koji se odnose na aktivnosti državnih organa i institucija u Srbiji u bavljenju međuetničkim sukobima u Srbiji i drugim delovima bivše Jugoslavije, koji su se desili tokom 1990­tih i nakon 2000. godine. Kada se kaže državni organi i institucije, misli se na organe i institucije zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, kao i na institucije koje funkcionišu na centralnom (državnom) nivou i na nivou lokalne samouprave. Ova analiza bi, takođe, trebalo da omogući identifikovanje diskursa predstavnika države, odnosno državnih organa i institucija, kako bi se uočile eventualne promene tokom protekle dve decenije. Uz to, fokus će biti na identifikovanju mesta i uloge restorativne pravde u načinu na koji se država bavi međuetničkim sukobima kako bi se uočilo da li i kakav potencijal ovaj pristup ima u Srbiji, kao i koji bi mogli da budu dalji pravci njegove šire primene.

Rezultati koji su predstavljeni u ovom radu dobijeni su kvalitativnom analizom pisanog materijala o načinu na koji su se državni organi i institucije bavili ovim pitanjem, uključujući naučne radove, istraživačke izveštaje, izveštaje državnih organa i organizacija civilnog društva, informacija dostupnih na internetu, medijskih tekstova i slično.5 Dodatne informacije dobijene su putem grupnih intervjua sa predstavnicima državnih organa, institucija, nezavisnih tela i organizacija civilnog društva, koji su sprovedeni 2012. godine u formi tri okrugla stola. Pored toga, podaci su prikupljeni i putem učešća članova istraživačkog tima Viktimološkog društva Srbije na konferencijama za štampu, okruglim stolovima i sličnim skupovima, koje su tokom 2012. i 2013. godine organizovale organizacije civilnog društva i pojedine državne institucije. Ovi podaci su prikupljeni putem neposrednog posmatranja i analize sadržaja transkripata, video zapisa, prezentacija i diskusija sa ovih skupova. Na kraju, podaci su dobijeni i kroz dodatno ispitivanje predstavnika pojedinih državnih organa, institucija, nezavisnih tela,

4 Ovaj rad pred sta vlja pri la go đen i do pu njen deo is tra ži vač kog iz ve šta ja o na či nu ba vlje nja dr žav nih or ga na i ci vil nog dru štva me đu et nič kim i sa nji ma po ve za nim po li tič kim i in ter­kul tu ral nim su ko bi ma u Sr bi ji i biv šoj Ju go sla vi ji u pe ri o du od 1990. do 2012. go di ne, ko je je spro ve de no 2012. i po čet kom 2013. go di ne (Ni ko lić­Ri sta no vić, Ćo pić, 2013). Is tra ži vač ki iz ve­štaj do stu pan je na en gle skom je zi ku na in ter ent stra ni ci Vik ti mo lo škog dru štva Sr bi je www.vds.org.rs i na internet stranici projekta ALTERNATIVE www.alternativeproject.eu.

5 Za istraživa nj e pi sanih do ku menata ko ri šćen je u pitnik z a pri kuplja nj e podata ka o nač inima ba vlj enja me đu et ni čkim suk obima, aktivnosti ma i d is kursu or ganizac ija civ il nog dr ušt va i drug ih aktera.

Sanja Ćopić

64

organizacija civilnog društva i naučnih radnika, kojima je upitnik prosleđen elektronskim putem.

Za potrebe istraživanja, međuetnički konflikti definisani su veoma široko, podrazumevajući brojne probleme u odnosima između pripadnika različitih etničkih grupa sa teritorije Srbije i drugih država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije, i to na makro, mezo i mikro nivou.6 Utoliko se pod pojmom sukob podrazumevaju oružani, društveni, kulturološki, verski, politički, interpersonalni, grupni i drugi sukobi (Foss i dr., 2012: 29). S obzirom da su u fokusu istraživanja, kao i analize u ovom radu, međuetnički sukobi, pod njima se podrazumevaju sukobi između Srbije i drugih država bivše Jugoslavije, sa jedne, i sukobi između pripadnika različitih etničkih grupa u samoj Srbiji, sa druge strane. Takođe, u analizi načina bavljenja Srbije međuetničkim sukobima imaće se u vidu vremenska dimenzija, pa će u radu fokus prvo biti na sukobima koji su se desili 1990­tih godina i načinu na koji su se državni organi bavili njima, kako tada, tako i nakon 2000. godine, a potom na sukobima koji su se dogodili nakon 2000. godine i načinu na koji se država bavila njima.

Bavljenje­državnih­organa­i­institucija­međuetničkim­sukobima­1990-tih­godina:­diskurs­i­aktivnosti

Tokom 1980­tih godina etničke tenzije su postale veoma vidljive na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući Srbiju, raspirujući nacionalizam: stvoreni su nacionalni identiteti, etnonacionalistički pokreti su se razvijali ili jačali, a „drugi“ (pre svega druge etničke grupe, ali i drugi (politički) protivnici) bivali su prepoznati kao opasni, (potencijalni) protivnici i neprijatelji, što je, između ostalog, generisalo i dalje produbilo sukobe koji su se desili tokom 1990­tih godina na prostoru bivše Jugoslavije (Blagojević, 2000; Guzina, 2005). Sve to se odigravalo u kontekstu ekonomske krize i političke nestabilnosti, ali i snažnog delovanja međunarodnih faktora, što je činilo plodno tle za manipulaciju nacionalnim osećanjima i stavovima (Blagojević, 2000; Zdravković, 2005), zasnovanu na „oživljavanju starih podela i neprijateljstava“ (Nikolić­Ristanović, 2000: 11). Dobar primer toga je zapaljivi govor koji je Slobodan Milošević održao 1989. godine na Gazimestanu povodom 600 godina Kosovske bitke (Pavković, 1999: 9). Stoga, kako primećuju pojedine autorke, od kraja 1970­tih i

6 Više o tom e u Nikol ić­Ristanović, Ćopić, 201 3: 8­12.

Temida

65

početka 1980­tih godina, etnička (nacionalna) pripadnost postaje važan faktor socijalnih podela (različitosti) (Blagojević, 2000), dok se nacionalizam pojavio kao „sinteza anti­komunističkog zanosa, s jedne, i ideologija „okrivljavanja žrtve” i „žrtvenog jarca”, s druge strane“ (Blagojević, 2005: 164).

Kao posledica toga, tokom 1990­tih godina u Srbiji je dominirao nacionalistički diskurs. Njega je odlikovalo kreiranje „delimične „istine ” o prošlim i sadašnjim sukobima“ (Nikolić­Ristanović, 2006: 364) putem „naracija o viktimizaciji“ sopstvene etničke grupe, optuživanja „drugih“ za nasilje prema „nama“ (Srbima) i posmatranja pripadnika drugih etničkih grupa kao pretnje bezbednosti zemlje i njenih građana, etiketirajući ih kao „teroriste“, „ekstremiste“, „secesioniste“ ili „fundamentaliste“ (Morrison, 2008: 3). Tako su Srbi bili smatrani jedinim ili većim žrtvama u poređenju sa pripadnicima drugih etničkih grupa (hijerarhizacija viktimizacije), čime je država pravdala potrebu za osvetom zbog onoga što su „drugi“ (druge etničke grupe ili drugi protivnici kao neprijatelji) učinili „nama“ i prevencijom (preventivna agresija) u smislu da ako ne preduzmemo neke korake da se odbranimo (da odbranimo sopstvenu etničku grupu), „drugi“ će nas napasti (Blagojević, 2000: 7). U takvom kontekstu, sukobi na prostoru bivše Jugoslavije, ali i u samoj Srbiji, pravdani su kao odbrambeni po svom karakteru i kao takvi su tretirani kao neophodni, što je doprinosilo jačanju nacionalne hegemonije (Raković, 2005: 72). Ovakav nacionalistički diskurs može da se posmatra kao oblik bezbednosnog diskursa, koji je oblikovao državnu politiku u pogledu bavljenja međuetničkim sukobima, i to kako onim koji su se dešavali na prostoru bivše Jugoslavije, tako i u samoj Srbiji, posebno na Kosovu tokom 1990­tih godina.

Aktivnosti­državnih­organa­i­institucija­u­bavljenju­međuetničkim­sukobima­­na­prostoru­bivše­Jugoslavije­tokom­1990-tih

Tokom 1990­tih godina, bavljenje države međuetničkim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije bilo je na neki način ambivalentno. Sa jedne strane, država je usvojila retoriku „neučestvovanja u sukobima“, poričući da je država u ratu, a time i svoju odgovornost za generisanje sukoba, za ratne zločine i patnju ne samo pripadnika drugih etničkih grupa, već i sopstvenog naroda, odnosno Srba, kako u Srbiji, tako i u drugim delovima bivše Jugoslavije. Sa druge strane, država je mobilisala srpske građane u policiju i vojsku i slala ih u rat pod sloganom zaštite Sr ba ko ji ži ve iz van gra ni ca Sr bi je, što je u pot pu no sti bi lo u skla du sa na ci o na li stič kim, bez bed no snim dis kur som. U ba vlje nju me đu­

Sanja Ćopić

66

et nič kim su ko bi ma to kom 1990­tih go di na, dr ža va se uglav nom fo ku si ra la na re pre siv ne me ha ni zme, neo sta vlja ju ći pu no pro sto ra re sto ra tiv nim me ha ni­zmi ma tran sfor ma ci je kon fli ka ta. Kon kret ne ak tiv no sti dr ža ve u ba vlje nju su ko­bi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je mo gu da se svr sta ju u ne ko li ko ka te go ri ja: „hu ma ni tar na“ in ter ven ci ja, po li ti ka opre si je i re pre si je, rat bro je vi ma, se lek­tiv no go nje nje, i pri hvat i po dr ška iz be glim i in ter no ra se lje nim li ci ma.

Po la ze ći od po li ti ke za šti te Sr ba ko ji ži ve iz van gra ni ca Sr bi je, to kom 1990­tih go di na dr ža va je mo bi li sa la gra đa ne Sr bi je, ali i iz be gli ce sa pro sto ra biv še Ju go sla vi je ko je su do šle u Sr bi ju, za rat i in ter ven ci je na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, što je u pot pu no sti bi lo u skla du sa na ci o na li stič kim, bez bed no­snim dis kur som. Iako su po je din ci do bro volj no od la zi li u rat, oni su ma hom bi li „za ne se ni dr žav nom rat nom pro pa gand om, sna žno ve ru ju ći da je nji ho va oba ve za da za šti te svo ju „bra ću” “ (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 371). Ove in ter­ven ci je su se sma tra le hu ma ni tar nim. One su ima le za cilj za šti tu Sr ba iz van Sr bi je od na si lja dru gih et nič kih gru pa, ali isto ta ko i spre ča va nje pre me šta nja su ko ba na te ri to ri ju Sr bi je, što je ovim ak tiv no sti ma da va lo ka rak ter pre ven­tiv nih, pre u ra nje nih in ter ven ci ja, što je jed na od ka rak te ri sti ka bez bed no snog dis kur sa. Zna ča jan do pri nos u ovom pro ce su ima li su elek tron ski i štam pa ni me di ji, ko ji su bi li pod kon tro lom dr ža ve, či ne ći ta ko „igru žr tva ma“ mo gu­ćom (Bla go je vić, 2005: 175). Sve to je pro du blji va lo jaz iz me đu žr ta va, sa jed ne, i uči ni la ca, sa dru ge stra ne, re zul ti ra ju ći di ho to mi jom, od no sno bi na ri zmom žr tva­uči ni lac (Bu tler, 2004), učvr šću ju ći na ci o na li zam.

Pro du blji va nje su ko ba na pro sto ru biv še Ju go sla vi je do ve lo je do pri li va iz be gli ca sa pro sto ra ne ka da šnjih ju go slo ven skih re pu bli ka u Sr bi ju. Vr lo br zo, već 1992. go di ne, dr ža va je usvo ji la Za kon o iz be gli ca ma7 i us po sta vi la Ko me­sa ri jat za iz be gli ce. Ti me je stvo ren prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir za pri hvat, bri gu i po dr šku iz be gli ca ma (pri vre me ni sme štaj, pr vo u ko lek tiv nim cen tri ma, a po tom i u dru gim objek ti ma, is hra na, zdrav stve na ne ga, ma te ri jal na po moć).

U ne po sred noj ve zi sa po li ti kom hu ma ni tar ne in te r ven ci je bi la je i po li­ti ka opre si je i re pre si je u sa moj Sr bi ji. Na nje nom uda ru bi le su dru ge et nič ke gru pe u Sr bi ji kao po ten ci jal na pret nja bez bed no sti (kao što su Bo šnja ci/Mu sli­ma ni u ju go za pad noj Sr bi ji) (Mor ri son, 2008: 3) ili po li tič ki pro tiv ni ci ko ji su za go va ra li an ti rat nu po li ti ku, što je re zul ti ra lo po li tič kim ubi stvi ma od ko jih ne ka još ni da nas ni su ra sve tlje na. Dr ža va je vo di la i rat broj ka ma, ma ni pu­

7 „Službeni glasnik RS“, br. 18/92 , „Službeni list SRJ“, br. 42/200 2, „Služ be ni glasn ik RS “, br . 45/200 2.

Temida

67

li šu ći bro jem ka ko voj nih gu bi ta ka, ta ko i žr ta va (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2000: 12; Ra ko vić, 2005). Žr tve ni su po sma tra ne kao in di vi due ko ji ma su po treb ni po moć, za šti ta i po dr ška, već kao sku po vi bro je va ko ji su ko ri šće ni ka ko bi se oprav da lo iz vr še no na si lje. Dru gim re či ma, žr tve su bi le ne vi dlji ve, osta vlje ne na mar gi na ma dr žav nog si ste ma po mo ći i za šti te.

To kom 1990­tih go di na bi lo je su đe nja za rat ne zlo či ne pred do ma ćim su do vi ma u Sr bi ji, ali su ona bi la „spo ra dič na i ne pro fe si o nal na“ (Osto jić, 2007: 114). Pri lič no sla bo sud stvo, ne do sta tak od go va ra ju ćih za ko na, lo ša eko nom­ska si tu a ci ja i jak po li tič ki pri ti sak do pri ne li su ne sprem no sti dr ža ve da ne pri­stra sno su di rat nim zlo čin ci ma. Kao re zul tat to ga, ma hom su pri pad ni ci dru­gih et nič kih gru pa osu đi va ni, dok se Sr bi ma su di lo sa mo spo ra dič no, a i ta da su iz ri ca ne bla že ka zne (Osto jić, 2007: 114). Na ovaj na čin, dr žav ne struk tu re su ma ni fe sto va le po ri ca nje bi lo ko je vr ste od go vor no sti i uklju če no sti u su ko be na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. To je bio je dan od glav nih raz lo ga zbog ko ga su Uje di nje ne na ci je 1993. go di ne osno va le Me đu na rod ni kri vič ni sud za biv šu Ju go sla vi ju u Ha gu (u da ljem tek stu Ha ški tri bu nal). Me đu tim, u to vre me je le gi ti mi tet Ha škog tri bu na la bio do ve den u pi ta nje u Sr bi ji, pa je po sto jao jak ot por i ne pri hva ta nje ovog su da od stra ne dr ža ve, što je ne mi nov no re zul ti­ra lo ti me da dr ža va ni je sa ra đi va la sa njim (Osto jić, 2007).

Ot por da se po ka že bi lo ka kva sprem nost da se ba vi su ko bi ma iz 1990­tih bio je pri su tan i na sa mom kra ju 1990­tih go di na, čak i to kom gra đan skog pro­te sta 1996­1997. go di ne, ko ji je bio od go vor na iz bor nu kra đu Mi lo še vi će vog re ži ma na kon lo kal nih iz bo ra 1996. go di ne. Kao što pri me ću je Ilić (2005) ni vla da­ju ća struk tu ra ni opo zi ci ja ni su bi le sprem ne da se su o če sa re al no šću i pri hva te od go vor nost za su ko be ko ji su se od i gra li 1990­tih na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Sto ga je pe riod 1990­tih bio obe le žen po ri ca njem sop stve nih zlo či na, ne pro ce­su i ra njem ili sa mo spo ra dič nim vo đe njem po stu pa ka za rat ne zlo či ne.

Ak­tiv­no­sti­dr­ža­vih­or­ga­na­i­in­sti­tu­ci­ja­u­ba­vlje­nju­me­đu­et­nič­kim­su­ko­bi­ma­­na­pro­sto­ru­Sr­bi­je­to­kom­1990-tih

Kao što pri me ću ju po je di ni auto ri, u post­ko mu ni stič kim dr ža va ma, kao što je Sr bi ja, na ci o na li zam ne zna či bor bu za sop stve na pra va, već bor bu za po ri ca nje i mi ni mi zi ra nje pra va „dru gih“ (Mic hnik, 1996, pre ma Hon dus, 2007: 11), što re zul ti ra po li ti kom ne to le ran ci je, ne po što va nja raz li či to sti i is klju či va­nja. To je po seb no bi lo pri met no u slu ča ju su ko ba na Ko so vu. Iako su su ko bi na Ko so vu po če li još 70­tih go di na, oni su se in ten zi vi ra li to kom 80­tih i eska­

Sanja Ćopić

68

li ra li u oru ža ni su kob kra jem 90­tih go di na pro šlog ve ka (Gu zi na, 2005; Zdrav­ko vić, 2005). Do mi nan tan me ha ni zam ba vlje nja dr ža ve me đu et nič kim su ko­bi ma na Ko so vu na ma kro, me zo i mi kro ni vou bi la je po li ti ka ugnje ta va nja i pri me ne re pre siv nih me ra, što je bi lo u skla du sa do mi nant nim na ci o na li stič­kim, bez bed no snim dis kur som to kom 1990­tih go di ne (Gu zi na, 2005; Ni ko­lić, 2005; Zdrav ko vić, 2005; Ar sov ska, Va li nas, Fel le gi, 2008). Ta ko se ba vlje nje su ko bi ma na Ko so vu („Ko sov skom kri zom“ ili „Ko sov skim pro ble mom“, ka ko se obič no na vo di) od stra ne dr žav nih or ga na Sr bi je to kom 1990­tih go di na svo di lo na pred u zi ma nje ni za ak tiv no sti i me ra ko je su bi le usme re ne na ja ča­nje kon tro le nad ovom te ri to ri jom. To je či nje no na dva na či na: kroz su zbi ja nje ja ča nja Al ba na ca i nji ho vog po kre ta za ne za vi snost, što mo že da se po sma­tra kao „po li ti ka si ste mat skog is klju či va nja Al ba na ca iz obra zov nog, po li tič­kog i jav nog ži vo ta“ (Ja njić, 2005: 58),8 i kroz po ja ča va nje re pre si je pre ma al ban skom sta nov ni štvu i kon cen tri sa nje srp skih po li cij skih i voj nih sna ga na Ko so vu (Da ska lov ski, 2005; Gu zi na, 2005).

Po red re pre siv nih me ha ni za ma, ipak bi tre ba lo po me nu ti spo ra dič ne po ku ša je re ša va nja Ko sov skog su ko ba pu tem po sre do va nog di ja lo ga–to kom 1992. a po tom i 1995. i 1996. go di ne (Burg, 2007: 24; Vu ko ma no vić, 1999). To su bi li di ja lo zi ili, pre ci zni je, di sku si je na po li tič kom ni vou, ko je su pre vas hod no bi le usme re ne na pi ta nja obra zo va nja i je zi ka, a ne to li ko na istin sku tran sfor­ma ci ju su ko ba ko ji je tra jao. Oni su pre vi đe ni kao sred stvo za do bi ja nje po ve­re nja gra đa na u okvi ru pred iz bor ne kam pa nje. Sto ga ovaj po ten ci jal no re sto­ra tiv ni me ha ni zam ni je us peo da do ne se re še nje za Ko sov sku kri zu. Kra jem 1990­tih na si lje je eska li ra lo u oru ža ni su kob i ma sov no kr še nje ljud skih pra va i Al ba na ca i Sr ba.

Pod pri ti skom me đu na rod ne za jed ni ce do la zi do za o kre ta u na či nu ba vlje nja dr ža ve su ko bi ma na Ko so vu. Na kon pot pi si va nja spo ra zu ma iz me đu Mi lo še vi ća i Hol bru ka ok to bra 1998. go di ne do la zi do za u sta vlja nja po li cij skih 8 Na p rim er : hapše nj a i politi čk a suđe nja A lbanci ma, segrega cija Alb ana ca u škola ma , z atvara­

nje albans kih škola i univerzi te t a, otpuš tan je al ba nsk ih drž avn ih i vo jn ih funkcio ner a, zab ra­na kori šć enj a alba nskog jezika ka o službeno g j ezika i ko rišće nj e samo s rps kog jez ik a kao slu­žbenog , z abrana medija na al banskom jezi ku i slično (A rs ovska, Valiñas, Fe llegi, 2008; Guzina, 200 5; Nikolić , 2005 ; Z dravkov ić , 2005) . U z to, n a Kosovu j e bila pri su tna i pol itika sa moiskl­jučiv an ja Alb an ac a i nj ihovog p as ivn og otp or a prema dr žavi (po li ti ka mir no g i nenas iln og o tpora), ol ičena u formiranju paralel ni h i nstit uci ja na K osovu . Tak o su , na pri mer , pa ralel ne a lbanske škole bi le reakci ja na segreg aciju A lbanaca u s rpski m šk olama i p os tale su s imbol bo rb e za s lob od u Albanaca i p olo žaj a Albanaca na K osovu (Kostov ic ova, 2005 ; Daskalovski, 2 005; Guz ina, 2 005). Međutim, s obzirom na ob im rada i njegov fo kus , na ovom m es tu se neć e u laz iti u dublje raz ma tra nje ovo g pita nj a.

Temida

69

i voj nih ope ra ci ja na Ko so vu, po vla če nja srp skih bez bed no snih sna ga i pri­pre ma za di ja log sa Al ban ci ma (Da up hi nee, 2005). Me đu tim, ne po sred nog di ja lo ga iz me đu stra na u su ko bu ni je bi lo, što bi ina če da lo ovoj ak tiv no sti re sto ra tiv ni ka rak ter i po ten ci jal za iz na la že nje re še nja ko ja bi bi la pri hva tlji va obe ma stra na ma. Ume sto to ga, me đu na rod na za jed ni ca je or ga ni zo va la tzv. mi rov ne pre go vo re u Ram bu jeu u Fran cu skoj 1999. go di ne, ko ji su ima li for mu po sre do va ne di plo ma ti je (shut tle di plo macy). Iako se pre go vo ri mo gu sma­tra ti „osnov nim na či nom za do la že nje do ono ga što se že li od dru ge stra ne“ i pri mar no su ori jen ti sa ni ka re zul ta tu – po sti za nju spo ra zu ma (Berg hof Fo un­da tion, 2012: 49), oni ipak mo gu da ima ju i de li mič no re sto ra tiv ni po ten ci jal i mo gu da se pre o bra te u di ja log. Pa ipak, ovi pre go vo ri bi li su da le ko od bi lo kog mo gu ćeg re sto ra tiv nog pri stu pa za sno va nog na di ja lo gu:9 obe stra ne su bi le pri mo ra ne da uče stvu ju u pre go vo ri ma, ta ko što su uce nje ne od stra ne me đu na rod nih ak te ra na pa dom NA TO sna ga (Chomsky, 2000, pre ma Zdrav­ko vić, 2005: 75; Da up hi nee, 2005). Dru gim re či ma, me đu na rod na za jed ni ca je po sred stvom Kon takt gru pe po sta vi la prin ci pe (osno ve), oko ko jih ni je bi lo mo gu će pre go va ra ti (Ar sov ska, Valiñas, Fel le gi, 2008: 84).

Pre go vo ri u Ram bu jeu po ka za li su ne u speh me đu na rod ne za jed ni ce u pro ce su tran sfor ma ci je ovog su ko ba. Šta vi še, kao što su pri me ti li po je di ni auto ri, me đu na rod na za jed ni ca je od sa mog po čet ka do pri no si la ne u spe hu pre go vo ra (Da up hi nee, 2005; Zdrav ko vić, 2005: 76). Usle di lo je bom bar do va­nje SR Ju go sla vi je od stra ne NA TO sna ga, što je di rekt no do pri ne lo oži vlja va­nju ose ća ja pat nje me đu Sr bi ma i imi dža žr tve, dok je dr ža va po ja ča la svo ju rat nu pro pa gan du, a na si lje na Ko so vu je dra stič no eska li ra lo (Ni ko lić, 2005: 62­63; Zdrav ko vić, 2005: 76). Ovo je još jed nom po ka za lo ka ko pri me na re pre­siv nih me ha ni za ma i ne u speh po ten ci jal no re sto ra tiv nih me ha ni za ma pot hra­nju ju spi ra lu na si lja i pro du blju ju su kob, eli mi ni šu ći bi lo ka kvu per spek ti vu ko eg zi sten ci je raz li či tih et nič kih gru pa na Ko so vu (Ni ko lić, 2005: 64).

9 Pos mat rano iz ug la restorat ivne pr avde, d ijalo g p redstav lja uklju ču ju ć, o tvore n proc es k onstr ukt iv ne , dvosm erne ko mun ikacij e koja omo guć ava i nt er akcij u st rana ( uče sni ka pr oce­sa ). Učesn i ci d ijaloga s arađuju, zajed nički dop ri noseći raz umevanju. Dij alo g j e pre sv ega orijen tis an na proc es, a tek s ekundarno na i sh od . On n as to ji da t ra ns fo rmiše o dno s kroz pr omo visanje e mp atije i pov eća vanje sp o so bnosti učesni ka da pro mene svo je p ogled e i raz­um eju dr ugu s tranu. Za više informacija vi deti N iko lić­Rist an ov ić i dr., 2012.

Sanja Ćopić

70

Ba­vlje­nje­dr­žav­nih­or­ga­na­i­in­sti­tu­ci­ja­u­Sr­bi­ji­me­đu­et­nič­kim­su­ko­bi­ma­na­pro­sto­ru­biv­še­Ju­go­sla­vi­je:­dis­kurs­i­ak­tiv­no­sti­na­kon­2000.­go­di­ne

Na kon pa da Mi lo še vi će vog re ži ma ot po čeo je pe riod tran zi ci je ka tr ži šnoj eko no mi ji, de mo kra ti ji i vla da vi ni pra va. De vet na est po li tič kih par ti ja raz li­či te ori jen ta ci je, pred sta vlja ju ći tzv. de mo krat sku opo zi ci ju, for mi ra le su no vu vla du, ko ja je na pu tu de mo kra ti za ci je bi la su o če na sa dva ključ na iza zo va: s jed ne stra ne, po sto jao je jak pri ti sak od stra ne me đu na rod ne za jed ni ce da se dr ža va ba vi zlo či ni ma iz vr še nim od stra ne Sr bi je to kom su ko ba 1990­tih go di na, dok je, sa dru ge stra ne, bi la su o če na sa opo zi ci jom i op struk ci ja ma Mi lo še vi će vih pri sta li ca i na ci o na li sta (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 369). Uz to, no va vla da ju ća ko a li ci ja bi la je op te re će na unu tra šnjim po de la ma u po gle du ba vlje nja su ko bi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, pa je u tom smi slu ne do sta­jao po li tič ki kon sen zus.

Me đu na rod na za jed ni ca u su šti ni ni je bi la za in te re so va na za pri me nu re sto ra tiv nih me ha ni za ma u ba vlje nju et nič kim su ko bi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 372). Ona je bi la pr ven stve no fo ku si­ra na na pra vo sud ne me ha ni zme, vr še ći pri ti sak na Sr bi ju da in ten zi vi ra sa rad­nju sa Ha škim tri bu na lom te da ta ko eli mi ni še sve obra sce ne ka žnja va nja za ma sov na kr še nja ljud skih pra va. Ima ju ći to u vi du, mo glo bi se re ći da je na kon 2000. go di ne u Sr bi ji po stao do mi nan tan tzv. ha ški dis kurs u ba vlje nju su ko­bi ma iz 1990­tih. On je po de lio vla da ju ću ko a li ci ju, ali i ce lo kup nu po li tič ku sce nu i jav nost u Sr bi ji na dve stru je: pro­ha ški i an ti­ha ški ori jen ti sa ne gru pe i po je din ce (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 372). Ova po de la je za pra vo bi la u skla du sa dru ga dva su prot na dis kur sa vi dlji va na po li tič koj sce ni Sr bi je: na ci o na li stič­kim na su prot re for ma tor skom ili pro­evrop skom. Na ci o na li stič ki dis kurs an ti­ha ški ori jen ti sa nih gru pa, me đu ko ji ma su bi le Mi lo še vi će ve pri sta li ce, ko je su još uvek za u zi ma le zna čaj na me sta u dr žav nim in sti tu ci ja ma, po seb no po li ci ji i pra vo su đu,10 ka rak te ri sa li su: po zi va nje na pre sta nak i op stru i ra nje sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom, za šti ta i glo ri fi ko va nje rat nih zlo či na ca kao he ro ja, stva ra­

10 S tim u v ezi zna čaj no je p omenuti d a je 2003. go di ne N arodna sk up ština Sr bije usv ojila Zakon o odgov onos ti za kršen je ljudsk ih prava (tzv. Zakon o lustraciji) („Službeni g lasni k RS “, br. 5 8/ 20 03 i 61/ 20 03) i da je os no vana Kom isija za ispit iv anje od go vo rnost i za kr šenje lj udskih pra­va. Međ utim, Ko mi sija nik ada nije dosti gla pu n sas ta v niti j e počela sa ra dom, a ovaj Zakon n ije nik ada pr im enjen , p a do l ustracije n ij e ni došlo . Deset go dina kasni je, juna 20 13. godine ovaj Zakon je prestao da va ži.

Temida

71

nje di ho to mi je žr tva­ugnje ta vač/agre sor i pri ja telj­ne pri ja telj, i re la ti vi zo va nje dr žav ne od go vor no sti za me đu et nič ke su ko be (Pav ko vić, 2000). Na dru gom kra ju ha škog dis kur sa bi li su pro­evrop ski ori jen ti sa ni po je din ci i gru pe, ko ji su za go va ra li sa rad nju sa Ha škim tri bu na lom ka ko bi na taj na čin utr li put Sr bi je u pro ce su evrop skih in te gra ci ja, pa je sto ga ova sa rad nja bi la vi še mo ti vi sa na po li tič kim i eko nom skim raz lo zi ma, ne go po sti za njem po mi re nja.

Ova kva si tu a ci ja za dr ža la se do da nas: stal ne pro me ne u po li ti ci sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom, ko ja per ma nent no osci li ra za vi sno od po li tič kih pri li ka u Sr bi ji, pri če mu je sva ko in ten zi vi ra nje sa rad nje (po seb no u smi slu hap še nja i eks tra di ci je) vo di lo ja ča nju de sno ori jen ti sa nih po li tič kih struk tu ra i da ljem ja ča nju na ci o na li zma i na ci o na li stič kog dis kur sa u Sr bi ji, re zul ti ra ju ći no vim po de la ma, ten zi ja ma i pro te sti ma. Na i me, sva ko tra ga nje za op tu že ni ma, nji­ho vo hap še nje i eks tra di ci ja su od stra ne po je di nih na ci o na li sta po sma tra ni kao na pad na sop stve ni na rod, ko ji či ni ve ro vat ni jim ob na vlja nje na si lja (Li eb­mann, 2007: 362). Ovo je vi dlji vo i da nas. Po sle oslo ba đa ju ćih pre su da Ha škog tri bu na la u slu ča je vi ma hr vat skih ge ne ra la i biv šeg ofi ci ra Oslo bo di lač ke voj ske Ko so va, do šlo je do no vog ta la sa ne za do volj stva me đu Sr bi ma, kao i dr žav nih in sti tu ci ja Ha škim tri bu na lom, što je re zul ti ra lo eska la ci jom na ci o­na li zma i mi ni mi za ci jom sa rad nje sa tri bu na lom, svo de ći je na ni vo teh nič ke sa rad nje. Ova kva kli ma to kom pro te kle de ce ni je osta vi la je ma lo pro sto ra za re sto ra tiv ni dis kurs u ba vlje nju me đu et nič kim su ko bi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Pa ipak, bi lo je, do du še spo ra dič nih, pri me ra po zi va nja na di ja log, po mi re nje i una pre đe nje od no sa, kao i iz vi nje nja za iz vr še na kri vič na de la i osu de rat nih zlo či na. Ne u ma nju ju ći zna čaj to ga, ipak se či ni da su ovi me ha­ni zmi osta li na mar gi na ma dr žav nog ba vlje nja su ko bi ma iz 1990­tih i u sen ci do mi nant nog ha škog dis kur sa. Ono što, ta ko đe, mo že da se pri me ti je da ni je sa mo pi ta nje sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom do vo di lo do po de la unu tar vla da ju će struk tu re, po li tič kih kru go va i jav no sti, već i one ak tiv no sti ko je su mo gle da ima ju od re đe ni re sto ra tiv ni po ten ci jal.

Pre o vla đu ju ći ha ški dis kurs je ob li ko vao i uti cao na ak tiv no sti dr ža ve u ba vlje nju su ko bi ma ko ji su se de si li na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Upr kos od su stvu si ste mat skog pri stu pa ba vlje nju ovim su ko bi ma, ipak se mo že re ći da su u po re đe nju sa pe ri o dom 1990­tih, ak tiv no sti dr ža ve po ovom pi ta nju in ten zi vi ra ne na kon 2000. go di ne. Me đu tim, one su bi le pre sve ga usme re ne na pra vo sud ne me ha ni zme, da ju ći ta ko pr ven stvo sud skim po stup ci ma. Pa ipak, mo gu se uoči ti i ne ki van sud ski me ha ni zmi. Po la ze ći od to ga, u da ljem ra du će bi ti ana li zi ra ni sud ski i van sud ski me ha ni zmi ba vlje nja su ko bi ma na

Sanja Ćopić

72

pro sto ru biv še Ju go sla vi je, uz na sto ja nje da se uka že na me sto žr tve i ele­men te re sto ra tiv ne prav de u nji ma.

Sud­ski­me­ha­ni­zmi­ba­vlje­nja­dr­ža­ve­su­ko­bi­ma­iz­1990-tih

Na kon 2000. go di ne u ba vlje nju me đu et nič kim su ko bi ma na pro­sto ru biv še Ju go sla vi je, Sr bi ja se go to vo u pot pu no sti fo ku si ra la na kri vič ne po stup ke za rat ne zlo či ne, od no sno na sud ske po stup ke pred Ha škim tri bu na­lom i sa rad nju sa njim, i na us po sta vlja nje prav nog i in sti tu ci o nal nog okvi ra za su đe nja za rat ne zlo či ne u Sr bi ji.

a) Sa rad nja sa Ha škim tri bu na lom

Upr kos op struk ci ja ma i ne sla ga nji ma unu tar vla da ju će ko a li ci je, u pe ri­o du iz me đu 2001. i 2003. go di ne, za vre me vla de Zo ra na Đin đi ća, sa rad nja sa Ha škim tri bu na lom bi la je pri lič no ak tiv na: usvo je na je Ured ba, a po tom i Za kon o sa rad nji Sr bi je i Cr ne Go re sa Me đu na rod nim tri bu na lom za kri­vič no go nje nje li ca od go vor nih za te ška kr še nja me đu na rod nog hu ma ni tar­nog pra va po či nje na na te ri to ri ji biv še Ju go sla vi je od 1991. go di ne11, do la zi lo je do hap še nja i eks tra di ci je po je di na ca op tu že nih pred tri bu na lom, tri bu­na lu su do sta vlja ni po treb ni do ka zi i slič no. Zbog opre de lje nja za sa rad nju sa Ha škim tri bu na lom, Đin đić je po stao me ta na ci o na li sta iz do ba Mi lo še vi ća, što je re zul ti ra lo aten ta tom na nje ga. Usle di la je po li cij ska ak ci ja s ci ljem da se iden ti fi ku ju, ot kri ju i uhap se di rekt ni iz vr ši o ci aten ta ta i nji ho vi sa u če sni ci. To je do pri ne lo raz ot kri va nju ve za iz me đu rat nih zlo či na i kri vič nih de la iz vr še nih pre ma Mi lo še vi će vim pro tiv ni ci ma u Sr bi ji, što je do ne kle „do pri ne lo uma nje­nju po ri ca nja rat nih zlo či na ko je su uči ni li Sr bi“ (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 372). Me đu tim, dr žav ni od go vor na ubi stvo Pre mi je ra Đin đi ća imao je for mu „ra ta pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la“ i „mo ral ne pa ni ke“, da ju ći pri mat se lek tiv noj re pre si ji nad ot kri va njem ce le isti ne, te je ta ko pro pu šte na šan sa da se us po­sta vi osnov za po li tič ki kon senzus o pro šlo sti (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 372).

Na kon 2001. go di ne glo bal ni rat pro tiv te ro ri zma i bez bed no sni dis kurs pre vla da li su u od no su na in sti tu ci je i prak se me đu na rod nog pra va, ko je je bi lo (zlo)upo tre blje no od stra ne dr žav nih vla sti u Sr bi ji na kon Đin đi će vog ubi stva za mi ni mi zi ra nje ili od la ga nje sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom (Su bo tić, 2010:

11 „Službeni list SRJ“, br. 1 8/2 002 i „Službeni list SCG“, br. 16/2003.

Temida

73

62). Uz to, de sno ori jen ti sa ne po li tič ke par ti je su oja ča le i na ci o na li stič ki dis kurs je po no vo po stao do mi nan tan. Kao re zul tat to ga, sa rad nja sa Ha škim tri bu na­lom je na za do va la (Osto jić, 2007: 113); za go va ra na je po li ti ka do bro volj nih pre­da ja i pru ža nja mo ral ne i ma te ri jal ne po dr ške op tu že ni ma ko ji su do bro volj no oti šli u Hag i nji ho vim po ro di ca ma. Kroz ne is pu nja va nje ili ne ra do is pu nja va nje oba ve za pre ma Ha škom tri bu na lu, dr ža va je sve la sa rad nju na ni vo for mal ne, pa siv ne sa rad nje. Me đu tim, pod no vim pri ti sci ma me đu na rod ne za jed ni ce, po seb no Evrop ske uni je, dr ža va je po no vo in ten zi vi ra la sa rad nju sa Ha škim tri bu na lom od 2005. go di ne, ali je i ta da ona bi la kraj nje prag ma tič na i mo ti vi­sa na do bi ja njem po li tič kih po e na na pu tu evrop skih in te gra ci ja.

b) Su đe nja pred do ma ćim su do vi ma

Dru ga stra na pra vo sud nog me ha ni zma ogle da la se u us po sta vlja nju prav­nog i in sti tu ci o nal nog okvi ra u Sr bi ji za ba vlje nje me đu et nič kim su ko bi ma iz 1990­tih. To je ot po če lo 2003. go di ne sa usva ja njem Za ko na o or ga ni za ci ji i nad le žno sti dr žav nih or ga na u po stup ku za rat ne zlo či ne12 i sa osni va njem po seb nih je di ni ca za ot kri va nje i pro ce su i ra nje rat nih zlo či na: spe ci jal ne po li­cij ske je di ni ce za ot kri va nje rat nih zlo či na, Kan ce la ri je tu ži o ca za rat ne zlo či ne i Ve ća (Ode lje nja) za rat ne zlo či ne pri Okru žnom, da nas Vi šem su du u Be o­gra du. Us po sta vljen je prin cip stvar ne nad le žno sti za rat ne zlo či ne, što obez­be đu je osnov za spe ci ja li za ci ju ka ko po li cij skih ta ko i pra vo sud nih or ga na za po stu pa nje, što ne sa mo da bi tre ba lo da do pri ne se ne pri stra sno sti su đe nja, već i bo ljoj za šti ti žr ta va i sve do ka.

Kan ce la ri ja tu ži o ca za rat ne zlo či ne i Ve će za rat ne zlo či ne in ten zi vi ra li su svoj rad po seb no od 2005. go di ne. Pre ma sta ti stič kim po da ci ma Kan ce la ri je tu ži o ca za rat ne zlo či ne,13 do po čet ka no vem bra 2013. go di ne 407 oso ba je bi lo pro ce su i ra no, pri če mu je pro tiv 158 li ca po dig nu ta op tu žni ca, a u ovim pred me ti ma je bi lo ukup no 2947 žr ta va. 36 slu ča je va (sa jed nim ili vi še op tu­že nih li ca u sva kom od njih) je re še no u dru gom ste pe nu: ukup no 70 li ca je osu đe no, dok je u slu ča ju 15 li ca do ne ta oslo ba đa ju ća pre su da. Šest pred me ta je tre nut no pred dru go ste pe nim su dom, a u 10 pred me ta po stu pak je u to ku pred Ve ćem za rat ne zlo či ne. Uz to, 21 slu čaj sa 71 osum nji če nom oso bom je 12 „Službeni glasnik RS“, br. 67/2003, 13 5/ 20 04, 61/2 005, 101/200 7 i 104/200 9. 13 Ove i nf or macij e s u dostupn e na i nt erent stranici Kancelarije tužioca za ratne zločine

http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/predmeti_eng.htm, stranici pri st uplje no 22.11.2 01 3. godine.

Sanja Ćopić

74

u fa zi is tra ge, dok je 100 slu ča je va u fa zi pret kri vič nog po stup ka. U pro ce su i ra­nju rat nih zlo či na us po sta vlje na je sa rad nja sa re le vant nim in sti tu ci ja ma u biv­šim ju go slo ven skim re pu bli ka ma i sa Mi si jom UN na Ko so vu (UN MIK).14 To je, iz me đu osta log, re zul ti ra lo ti me da je do no vem bra 2013. go di ne raz me nje no ukup no 212 pred me ta sa Hr vat skom, Bo snom i Her ce go vi nom, Cr nom Go rom i sa EULEX/UN MIK na Ko so vu.15 Ovi po da ci go vo re u pri log na po ri ma srp skog pra vo su đa da se su ko bi ma iz 1990­tih ba vi pu tem kri vič nih po stu pa ka, iako i tu ži la štvo i Ve će za rat ne zlo či ne funk ci o ni šu u „at mos fe ri pret nji i za stra ši va­nja od stra ne ne kih čla no va jav no sti“ i sa „ogra ni če nom po li tič kom po dr škom, čak i uz op struk ci je po je di nih po li tič kih par ti ja“ (Co un cil of Euro pe, 2012: 18).16

Od 2005. go di ne za ko no dav ne re for me u Sr bi ji do pri ne le su una pre đe­nju prav nog po lo ža ja žr ta va kri mi na li te ta, uklju ču ju ći i žr tve rat nih zlo či na, po sta vlja ju ći osnov za nji ho vu bo lju za šti tu od se kun dar ne vik ti mi za ci je i re vik ti mi za ci je, za stra ši va nja i pret nji (Ćo pić, 2011; Ni ko lić­Ri sta no vić, 2011). U prak si, po zi tiv ni po ma ci na či nje ni su sa osni va njem Slu žbe za za šti tu ošte će­nih i sve do ka u okvi ru Ve ća za rat ne zlo či ne (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2011; Pe ko­vić, 2011). Slu žba je osno va na 2006. go di ne sa ci ljem da obez be di lo gi stič ku i emo ci o nal nu po dr šku žr tva ma i sve do ci ma u pred me ti ma rat nih zlo či na. Slu­žba je us po sta vi la sa rad nju sa slič nim slu žba ma u Bo sni i Her ce go vi ni i Hr vat­14 P otpis ani su proto kol i o saradnj i u po st upcim a g on jenja uč in ila ca za k rivična d ela protiv

č ovečno sti i d rugih doba ra zašti ćen ih međuna rodnim pra vo m sa Hrvatsk om i Crnom Go rom . Kada j e u pitanju saradn ja sa Bos no m i H ercegovin om, po tp isan je memorand um o sa ra dnji na nivou pos eb ni h t užilaš tava za ra tne zlo čine ka ko bi se i nt enzivi ral a saradnj a u proces ui­ranju tešk ih zločina . N ajzad, k ada j e u pi tanju sa rad nja sa K oso vom, potpisan je protokol o sa ra dnji izm eđu Ministar stv a unutra šn jih po sl ov a RS i EU L EX­a.

15 O ve inf or macije su dostupne na interent stranici Kancelarije tužioca za ratne zločine http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/predmeti_eng.htm, strani ci pris t up lj eno 22. 11.2013. go dine.

16 N eki od p ro blema sa koj im a se ovi o rg ani suoč av aju u radu s u: odsu st vo podrš ke policije, al i i medija, z a ra zliku o d po dr ške ko ju p ru ža ju org an im a na dležni m za po st upanje u sl učajevi­m a orga n iz ovao g kri min aliteta; mi ni mizovanje ra da tužilašt va z a r atne zl očine; ne adekvatna sarad nj a sa jedini com za ot kr ivanje i procesu ira nje r atn ih zlo čin a, kao i sa jedinicom za za štitu svedo ka (poseb no u pogl ed u za štite pripadnika p ol icije ili v oj ske koji su sprem ni da sv edoče o d og ađ aj ima iz 199 0­ ti h, koj im a o va jedini ca ne ž el i da pruži za štitu) ; ne razumevanje problema tik e proce su ir an ja ratnih z ločina zbog nj iho ve slože no st i, sa je dn e, i proble ma u dok aziva nju, sa d ruge str an e (proble mi u pron alaženj u materi ja lnih do kaza, nesp remnost ž rta va i sve doka da svedo če , proto k vre mena, sećanja b lede, i s lično); n eposto ja nje jasnog s tava drž a ve o tome k oj e vr em e se s ma tr a vrem enom oruž anih s ukoba što j e bitan pr ed usl ov za k valifikov anje odr eđenih d el a kao de la protiv čovečn os ti i m eđ unarodn og prava i s li čno . O tome je go vorio t už il ac za r at ne zločine Vladimi r Vu kč ević na konferenciji „Dostignu ća i p ozi­cije tra nzicio ne prav de u p regovorima S rb ij e sa EU“, koja je u org an izaciji Bal kanske istraži­ v ač ke mre že (BIR N) orga niz ovana 1 4.1 1.2013 . godine u Beogr adu .

Temida

75

skoj. Na su prot to me, ka ko je po ka za lo jed no sko ri je is tra ži va nje, i da lje po sto ji ne do sta tak sa rad nje Slu žbe sa dru gim slu žba ma za žr tve u Sr bi ji (Ni ko lić­Ri­sta no vić, 2011: 112). Zbog to ga Slu žba za za šti tu ošte će nih i sve do ka funk ci o­ni še iz van ši rih okvi ra si ste ma po dr ške žr tva ma kri mi na li te ta, što re zul ti ra ti me da su žr tve osta vlje ne bez ne ke da lje po dr ške i po mo ći na kon da va nja is ka za pred su dom.

Upr kos broj nim ne do sled no sti ma u po sto je ćem za ko no dav stvu i či nje ni ci da bi pru ža nje po dr ške i za šti te žr tva ma u prak si tre ba lo da se una pre di, ipak se mo že re ći da su dr žav ne in sti tu ci je pred u ze le zna čaj ne ko ra ke u ba vlje nju su ko bi ma iz 1990­tih na ni vou pra vo su đa. To se či ni po seb no va žnim ako se na umu ima to da in sti tu ci je još uvek funk ci o ni šu u ne sta bil nom po li tič kom pro­sto ru, su o ča va ju ći se sa raz li či tim pre pre ka ma i iza zo vi ma. Pa ipak, su đe nja za rat ne zlo či ne i na sta vak sa rad nje sa dru gim dr ža va ma na pro sto ru biv še Ju go­sla vi je bi će deo pre go vo ra Sr bi je sa EU u pro ce su pri dru ži va nja, pa se sa svim re al no mo že oče ki va ti da će i na da lje po seb na pa žnja u ba vlje nju su ko bi ma iz 1990­tih bi ti na pra vo sud nim me ha ni zmi ma.17

Iako se kri vič no prav ni si stem če sto po sma tra kao naj bo lji i neo p ho dan na čin da se „is pra vi pro šla dr žav na ne prav da i da se una pre di nor ma tiv na tran sfor ma ci ja tih vre me na u si stem vla da vi ne pra va“ (Te i tel, 2000: 28), ipak po sto je tri ključ na pri go vo ra su đe nji ma kao glav nom me ha ni zmu ba vlje nja su ko bi ma: re tro spek tiv nost, po li ti za ci ja i se lek tiv nost (Mi now, 1998: 30­31). Upra vo je to ono što se uoča va na pri me ru Sr bi je. Sa dru ge stra ne, kri vič ni po stup ci su di zaj ni ra ni na ta kav na čin da pred sta vlja ju od nos iz me đu uči ni o ca (ko ga obič no za stu pa advo kat) i dr ža ve (ko ju za stu pa jav ni tu ži lac) (Ni el sen, 2001: 151). To su stran ke u po stup ku ko je se tak mi če, sva ka od njih po ku ša­va ju ći da ne što do ka že, da po ra zi pro tiv ni ka i da do bi je po stu pak. U ta kvom kon tek stu, žr tva, ko ja je ne po sred no ili po sred no po go đe na kon kret nim do ga­đa jem, po sta je ne vi dlji va: žr tva se za ne ma ru je, mar gi na li zu je i ne tre ti ra kao stran ka. Sto ga su vla sni ci su ko ba ti ko ji su za pra vo is klju če ni iz pro ce sa nje go­vog re ša va nja, pa ne osta je pro sto ra za nji ho vu (kon struk tiv nu) ko mu ni ka ci ju i in ter ak ci ju. Za to su đe nja ge ne ral no ne da ju pro sto ra „in ter ak ci ji iz me đu raz­li či tih gla so va“, što je su štin ski deo „di ja lo ške/re sto ra tiv ne prav de“ (Foss i dr., 2012: 47) i što je po seb no va žno u pro ce su opo rav ka žr tve.

17 To je istaka o Pi erre Mire l, d irektor za Z apa dn i Balk an u G lavnoj di re kciji E vr op s ke komi sije za pr oš ir enje na konferenciji „Dostignu ća i p oz icije tra nzicio ne prav de u p regovorima S rb ij e sa EU“, koja je u organizaci ji Balkan s ke istražvač ke mr ež e (BIR N) organizo vana u 1 4. nov em bra 2013. godine u Beogra du.

Sanja Ćopić

76

Ve ći na onih ko ji su sve do či li pred Ve ćem za rat ne zlo či ne u Be o gra du bi li su žr tve i sve do ci iz Bo sne i Her ce go vi ne, Hr vat ske i sa Ko so va, ali, zbog ne do volj nih ka pa ci te ta Slu žbe za za šti tu ošte će nih i sve do ka ni su svi mo gli da do bi ju po moć i po dr šku. Uz to, mno ge žr tve još uvek ni su sprem ne da do đu u Sr bi ju i sve do če, bi lo za to što ži ve da le ko ili zbog stra ha, pret nji i za stra ši­va nja.18 Sa dru ge stra ne, žr tve su če sto ne za do volj ne od lu ka ma ka ko Ha škog tri bu na la, ta ko i do ma ćih su do va, jer one ne is pu nja va ju nji ho va oče ki va nja ko ja se pre vas hod no od no se na stro ži je ka žnja va nje. Ova oče ki va nja su kre i­ra na kroz sna žan uti caj do mi nan tno re pre siv nog dis kur sa i in si sti ra nja dr ža ve i or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva na su đe nji ma i ka žnja va nju kao ključ nom na či nu ba vlje nja su ko bi ma iz 1990­tih. Sto ga, iako zna ča jan ele ment tran zi ci o ne prav de, kri vič no prav ni si stem isto ta ko do pri no si pro du blji va nju su ko ba. Za to ne ke autor ke sa svim is prav no pri me ću ju da je sud ska prav da na ne ki na čin „sim bo lič na prav da“ (Lieb mann, 2007: 362) i da ona tre ba da bu de do pu nje na van sud skim me ha ni zmi ma ko ji bi tre ba lo da bu du vi še ori jen ti sa ni na žr tve, na tran sfor ma ci ju su ko ba i za tva ra nje kru ga na si lja.

Van­sud­ski­me­ha­ni­zmi­ba­vlje­nja­dr­ža­ve­su­ko­bi­ma­iz­1990-tih

U ba vlje nju su ko bi ma iz 1990­tih mo gu se uoči ti i ne ki po ten ci ja li za us po­sta vlja nje re sto ra tiv nih me ha ni za ma kao do dat ka re pre siv nim (kri vič no)prav­nim me ha ni zmi ma: osni va nje Ko mi si je za isti nu i po mi re nje, jav na iz vi nje nja i osu de zlo či na, kao i ne ke ini ci ja ti ve na lo kal nom ni vou ko je su vi še ori jen ti­sa ne ka žr tva ma (po seb no u smi slu me mo ri ja la). Uz to, va žno je po me nu ti i di ja lo ge ili, bo lje re če no, pre go vo re o Ko sov skom pro ble mu, ko ji mo gu da se po sma tra ju kao mi ran na čin re ša va nja pro ble ma na sta lih na kon for mal nog okon ča nja su ko ba na Ko so vu.

18 Konferencija projekta „Pravda i ratni zličini“, maj 2011. godine, dostupno na http://www.slobodnaevropa.org/content/region_sudjenja_svedoci/24093744.html, s tr anici p ristuplj eno 5 .2.2013. g odi ne .

Temida

77

a) Pro ce si tra ga nja za isti nom

U po gle du pro ce sa tra ga nja za isti nom is ti ču se dva va žna ko ra ka ko ja je dr ža va na či ni la: osni va nje Ko mi si je za ne sta la li ca i Ko mi si je za isti nu i po mi­re nje19. Osni va nje i rad Ko mi si je za ne sta la li ca zna ča jan je za do la že nje do sa zna nja o oni ma ko ji su ubi je ni to kom su ko ba u ze mlja ma biv še Ju go sla vi je, po seb no u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni, ali i na Ko so vu. U svom ra du Ko mi­si ja ne po kla nja pa žnju sa mo Sr bi ma kao žr tva ma, već i pri pad ni ci ma dru gih et nič kih gru pa ko ji su ne sta li to kom ra to va (in klu zi van pri stup). Ova ak tiv nost dr ža ve je ve o ma va žna u pro ce su opo rav ka čla no va po ro di ca ne sta lih li ca. Me đu tim, po sma tra no iz ugla re sto ra tiv ne prav de i nje nih ključ nih prin ci pa, ko ji pod ra zu me va ju i ak tiv no uklju či va nje žr ta va (pre ži ve lih) u pro ces tra ga­nja za isti nom, či ni se da da le ko ve ći zna čaj u ovom pro ce su ima ju ko mi si je za isti nu i po mi re nje. One pru ža ju for mal ni okvir di rekt nim i in di rekt nim žr tva ma, kao i uči ni o ci ma, da se ču je nji hov glas, da is pri ča ju svo je pri če i iz ra ze svo ja ose ća nja, i da „pru že do ka ze o zlo u po tre ba ma ljud skih pra va“ (Li eb mann, 2007: 363). Iz ugla žr ta va, ovo je va žan ko rak u pro ce su nji ho vog pre po zna va­nja, pri zna va nja i opo rav ka, ali i obez be đi va nja na kna de pri či nje ne šte te. Za to se ko mi si je za isti nu i po mi re nje sma tra ju re sto ra tiv nim me ha ni zmom iako ni vo nji ho ve re sto ra tiv no sti mo že da za vi si od to ga u ko joj me ri one na sto je da ob no ve žr tve kroz obez be đi va nje po dr ške, sim bo lič ne na dok na de, uklju či­va nje za jed ni ce i slič no (Li eb mann, 2007: 381).

Me đu tim, srp ska Ko mi si ja za isti nu i po mi re nje je na kon sa mo dve go di ne od osni va nja pre sta la da po sto ji, a da pri to me ni je ostva ri la zna čaj ni je re zul­ta te. Mo glo bi se re ći da za to po sto je dva glav na raz lo ga. Pr vo, us po sta vlja nje Ko mi si je je bi lo pre u ra nje no; ona je osno va na ve o ma br zo i bez pret hod ne ši re di sku si je ko ja bi uklju či la glav ne ak te re, uklju ču ju ći i pred stav ni ke ne vla di­nih or ga ni za ci ja (Ni ko lić­Ri sta no vić, 2003: 248). Dru go, ima ju ći u vi du za da tak Ko mi si je ko ji je de fi ni san u Ured bi ko jom je ona osno va na, či ni se da je njen man dat bio po sta vljen pri lič no ši ro ko. Na i me, ako se po gle da ju za da ci Ko mi­si je,20 uoča va se da ni je bi lo do volj no ja sno u ko joj me ri i na ko ji na čin bi se

19 K om isi ja za is ti nu i pomi re nje os no va na je 2001. go di ne Uredbom p redse dnika SR J ug os la­vije, Vo ji sl ava Koštu nice .

20 Za da ta k K omisije bi o j e defi ni sa n na sledeći na čin: da organizuje istra ži vanja o d ruštv enim, m eđuna ro dn im i poli ti č ki m suk ob ima koj i su vo dili k a ratu, kao i da razj asn i uz r očne veze i zm­eđ u događa ja ; d a inf or miše domaću i među na ro dn u javno st o svom ra du i rezu ltatai ma, i da sarađ uje i raz me njuje i skust va sa s li čnim k om isijama i telim a u sus ed nim i drug im zemlja ma.

Sanja Ćopić

78

Ko mi si ja usme ri la na ono što bi ulo ga ko mi si je za isti nu i po mi re nje tre ba lo da bu de – „me ha ni zam ko ji tre ba da omo gu ći ka zi va nje isti ne i uklju či va nje jav­no sti“ (Osto jić, 2007: 123). U tom smi slu, iz sa mog tek sta Ured be ni je bi lo ja sno ka ko bi jav nost bi la uklju če na i da li bi i ka ko per spek ti va žr ta va bi la uze ta u ob zir. Ima ju ći to u vi du, mo že se za klju či ti da je us po sta vlja njem ove ko mi si je no va vla da že le la da do bi je po li tič ke po e ne, po seb no u ino stran stvu, stva ra­ju ći la žnu sli ku svo je sprem no sti da se su o či sa su ko bi ma iz 1990­tih. Za pra vo, ona je na taj na čin na sto ja la da sma nji pri ti ske spo lja i ube di me đu na rod nu za jed ni cu da bi upra vo ovoj ko mi si ji tre ba lo da ti pri mat nad su đe nji ma pred Ha škim tri bu na lom, te da ta ko uma nji sa rad nju sa tri bu na lom i spre či bu du ća iz ru če nja (Ilić, 2005: 71; Ni ko lić­Ri sta no vić, 2006: 376). Uto li ko je di sku ta bil no u ko joj me ri je nje no osni va nje bi lo mo ti vi sa no do pri no še njem in klu ziv ni jem pro ce su re ša va nja su ko ba, ko ji bi ak tiv no uklju čio sve stra ne, uklju ču ju ći žr tve.

b) Me ha ni zmi re pa ra ci je

U pe ri o du na kon 2000. go di ne, dr ža va je pred u ze la od re đe ne na po re u ci lju obez be đi va nja sim bo lič ne na kna de šte te, uklju ču ju ći jav na iz vi nje nja, osu de zlo či na i ne ke ini ci ja ti ve na lo kal nom ni vou ko je su bi le usme re ne ka žr tva ma, kao što je po sta vlja nje spo me ni ka, kao i im ple men ta ci je pro gra ma za iz be gla i in ter no ra se lje na li ca. Sa dru ge stra ne, pak, ma te ri jal ne na kna de šte te su spo ra dič ne i re flek tu ju još uvek pri sut nu hi je rar hi za ci ju žr ta va.

Jav na iz vi nje nja vi so kih dr žav nih funk ci o ne ra21 su va žna za sma nji va nje et nič kih ten zi ja i olak ša va nje pro ce sa po mi re nja (Bi ro, 2001). Pa ipak, u Sr bi ji, ovi ko ra ci pro iz ve li su raz li či te re ak ci je, ne ret ko bi va ju ći kri ti ko va ni kao isu vi še for mal ni, a ne su štin ski. Na pri mer, re ak ci je u Sr bi ji na kon jav nog iz vi nje nja Bo ri sa Ta di ća bi le su raz li či te: iz vi nje nje da to u Sa ra je vu 2004. go di ne za kri­vič na de la iz vr še na od stra ne Sr ba u Bo sni i Her ce go vi ni bi lo je oštro kri ti ko­va no, vo de ći istim po la ri za ci ja ma vla da ju će struk tu re i po li tič kih kru go va kao i sa rad nja sa Ha škim tri bu na lom, ja ča ju ći na ci o na li stič ki dis kurs. Na su prot to me, iz vi nje nje da to u Za gre bu 2007. go di ne na ro du Hr vat ske bi lo je bo lje pri hva­će no, čak i me đu ne kim (bla žim) de sno ori jen ti sa nim po li tič kim par ti ja ma, od ko jih su ne ke bi le u vla da ju ćoj ko a li ci ji. Po sma tra no iz ugla dr žav nih in sti tu­

21 Predsed ni k Srbije i Crne Gore, Svet oz ar Marovi ć se 2 003. godine izv ini o za k ri vičlna dela koja su izvr ši le sr ps ke snage prem a Hrva tim a i Bošnjac im a, dok s e preds ed nik Srb ije, Bori s Ta di ć 2004. godine izvinio z a sva de la uč in je na u im e S rbije i srpsk og na rod a u Bosni i He rcego vi ni , a 2007. i 2010 . godine z a del a izvršen a u Hr vatsko j.

Temida

79

ci ja i ve ći ne po li tič kih stra na ka, iz vi nje nje je vi đe no kao is pra van i vre men ski do bro uklo pljen po li tič ki čin zna ča jan za ostva ri va nje bo lje po zi ci je i po dr­ške me đu na rod ne za jed ni ce u re ša va nju Ko sov skog pro ble ma. On je, ta ko đe, po zi tiv no oce njen i od stra ne ci vil nog dru štva zbog to ga što je pred sed nik Ta dić pri hva tio od go vor nost, što je, pak, in ter pre ti ra no kao po li tič ka od lu ka da se in ten zi vi ra sa rad nja sa Ha škim tri bu na lom i do pri ne se osu da ma onih ko ji su op tu že ni pred ovim su dom. Sto ga se či ni da je iz vi nje nje, ko je se sma tra jed­nim od mo gu ćih re sto ra tiv nih is ho da, za pra vo bi lo tre ti ra no kao sred stvo za do bi ja nje po li tič kih po e na, što je bi lo kraj nje prag ma tič no, i kao na čin da se oja ča ju sud ski me ha ni zmi.

Na kon ne ko li ko go di na ot po ra i di sku si ja, 2010. go di ne Na rod na skup šti na Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la je De kla ra ci ju o Sre bre ni ci, što se mo že sma tra ti po zi­tiv nim ko ra kom u pro ce su ba vlje nja et nič kim su ko bi ma iz 1990­tih. U De kla ra­ci ji je srp ski par la ment osu dio zlo čin iz vr šen u Sre bre ni ci 1995. go di ne i iz vi nio se po ro di ca ma žr ta va zbog pat nji. Po red ovog zva nič nog do ku men ta, srp ska Vla da i pred sed nik Sr bi je osu di li su sve rat ne zlo či ne iz vr še ne na te ri to ri ji biv še Ju go sla vi je, kao i sla vlje nje rat nih zlo či na ca kao he ro ja i sva ki ob lik fa ši zma, an ti se mi ti zma i dru gih vi do va dis kri mi na ci je. Slič no kao iz vi nje nja, i osu de zlo­či na mo gu da se ana li zi ra ju iz dva ugla. One su zna čaj ne za žr tve i nji ho ve po ro di ce jer mo gu da se po sma tra ju kao ob lik pri zna va nja nji ho vih gu bi ta ka i pat nji i mo gu da po mog nu u nji ho vom opo rav ku, što ovom na či nu ba vlje nja pro šlo šću da je ma kar de li mič no re sto ra tiv ni ka rak ter. Me đu tim, slič no kao i u slu ča ju iz vi nje nja, osu de zlo či na ne mo gu da se sma tra ju pot pu no re sto ra tiv­nim jer im ne do sta je re sto ra tiv ni pro ces za sno van na su sre tu i ak tiv nom uče­šću svih onih ko ji su, ne po sred no ili po sred no, bi li uklju če ni u su kob, u di ja­log o to me šta se de si lo i do ka kvih je po sle di ca to do ve lo. Sa dru ge stra ne, va žno je is ta ći da su i ove ak tiv no sti dr ža ve re zul ti ra le po de la ma u Sr bi ji, što je za pra vo bi la po sle di ca od su stva po li tič kog kon sen zu sa o ulo zi Sr bi je u et nič­kim su ko bi ma 1990­tih i pri ro di de la ko ja su iz vr še na to kom njih. To je do pri­no si lo kon stant nom oži vlja va nju na ci o nal i stič kih sta vo va i ose ća nja i na ra ti va o vik ti mi za ci ji sa mo sop stve ne et nič ke gru pe (u ovom slu ča ju Sr ba), ugro ža va­ju ći pr o ces de mo kra ti za ci je.

Na pri mer, po de le u ve zi sa De kla ra ci jom o Sre bre ni ci od no si le su se na po sto ja nje dva dis kur sa: je dan ko ji se vi di iz sa mog tek sta De kla ra ci je, kroz osu du zlo či na iz vr še nih u Sre bre ni ci i pri zna va nje svih žr ta va, uz is ti ca nje oče­ki va nja da i dru ge dr ža ve u re gi o nu osu de zlo či ne iz vr še ne pre ma Sr bi ma (in klu zi van pri stup), i dru gi, ko ji su za go va ra le ne ke po li tič ke par ti je i or ga ni­

Sanja Ćopić

80

za ci je ci vil nog dru štva da dr ža va mo ra ja sno da osu di zlo čin u Sre bre ni ci kao ge no cid. U tek stu De kla ra ci je, zlo čin u Sre bre ni ci ni je na zvan ge no ci dom, već se Na rod na skup šti na po zva la na pre su du Me đu na rod nog su da prav de. Pre ma pre su di ovog su da, Sr bi ja ni je di rekt no od go vor na za ge no cid u Sre bre ni ci ni ti da je u to me uče stvo va la, ali je ste od go vor na za kr še nje Kon ven ci je o pre ven­ci ji i ka žnja va nju ge no ci da jer ni je pred u ze la po treb ne me re da spre či ge no cid u Sre bre ni ci, kao i zbog ne sa rad nje sa Ha škim tri bu na lom u osu di iz vr ši la ca ge no ci da i zbog kr še nja oba ve ze da se po vi nu je pri vre me nim me ra ma ko je je sud na lo žio.22

Naj zad, po me ni i me mo ri ja li su zna čaj ni ob li ci sim bo lič ne re pa ra ci je. Na ža lost, oni su spo ra dič ni i ma hom ini ci ra ni na lo kal nom ni vou (na ni vou lo kal ne sa mo u pra ve). Ne ke od ovih ini ci ja ti va bi le su uspe šne, re zul ti ra ju ći, na pri mer, po di za njem spo me ni ka žr tva ma od re đe nog zlo či na (na pri mer, spo­me nik u Pri je po lju),23 dok dru ge ni su bi le uspe šne iz raz li či tih raz lo ga (me sto za spo me nik ni je mo glo da bu de ode đe no, pret nje, op struk ci je i slič no).

In te re san tan pri mer kon tra pro duk tiv ne ini ci ja ti ve za iz grad nju spo me ni ka je ona ko ja je po kre nu ta u Be o gra du, a ko ja je 2012. go di ne re zul ti ra la po di za­njem spo me ni ka u cen tru gra da, ko ji je, ka ko sto ji na nje mu, po sve ćen „Svim žr tva ma ra to va i bra ni o ci ma otadž bi ne od 1990. do 1999. go di ne“. Od lu ka o po di za nju ovog spo me ni ka do ne ta je bez pret hod nog di ja lo ga (re sto ra tiv nog pro ce sa), ko ji bi uklju čio sve re le vant ne ak te re, uklju ču ju ći pred stav ni ke or ga­ni za ci ja žr ta va. Po sma tra no iz ugla žr ta va, one su i da lje ne vi dlji ve: na i me, ni je ja sno na ko je su ko be se ovaj spo me nik od no si, na nje mu ne ma ime na žr ta va, a žr tve su iz jed na če ne sa oni ma ko ji su uče stvo va li u ra to vi ma. Sto ga bi se te ško mo glo re ći da je ova kva ini ci ja ti va pri mer re sto ra tiv nog pri stu pa; ona vi še od go va ra na ci o na li stič kom dis kur su oprav da va nja su ko ba 1990­tih kao od bram be nih i pri zna va nja vik ti mi za ci je sa mo sop stve nih gra đa na.

Na kon 2000. go di ne dr ža va je na sta vi la da pru ža po dr šku i po moć iz be­glim i in ter no ra se lje nim li ci ma u nji ho voj re in te gra ci ji u Sr bi ji (kroz da va nje dr ža vljan stva Sr bi je, obez be đi va nje sme šta ja, po seb no kroz iz grad nju no vih

22 Z a više in formacija o presudi Međunarodnog suda pravde u slučaju Bosna i Hercegovina protiv Srbije videti http://www.icj­cij.org/docket/index.php?p1=3&p2=2&case=91&code=bhy&p3=5 , s tranic i prist upl jeno 6 .2.2013 . g odine.

23 U Prij epo lju je 2009 . godi ne , na osnovu je dnogla sne odluke lokalne vl as ti , podign ut spomen­ik posve će n gra đan i ma Prijepol ja (njih de vet Bo šnjaka) ko ji s u kidnapo va ni u stanici Š tr pci i ubijeni feb ruara 1 99 3. godin e. Njihov a imena su ugr avirana na s pomeniku, kao i po ruka: „Ko u ovoj z emlji z aboravi sta nicu Štr pc i i 2 7. f eb ru ar 1993. o dus tao je od budućnosti“.

Temida

81

sta no va i ra se lja va nje iz be glih i ra se lje nih li ca iz ko lek tiv nih cen ta ra, obez be đi­va nje ma te ri jal ne po mo ći i slič no) ili po vrat ku u me sta iz ko jih su pro te ra ni.24

Što se ti če ma te ri jal ne na kna de šte te, pri me ću je se da još uvek ne do­sta ju me ha ni zmi za re pa ra ci ju žr ta va et nič kih su ko ba, što je di rekt na po sle­di ca sta va dr ža ve pre ma su ko bi ma 1990­tih, a re zul ti ra u hi je rar hi za ci ji žr ta va: ne ke žr tve mo gu da do bi ju na kna du šte te (na pri mer, voj ni in va li di ili po ro di ce ubi je nih u oru ža nim su ko bi ma ili umr lih zbog po vre da za do bi je nih to kom su ko ba), dok su mno gi dru gi is klju če ni (na pri mer, žr tve či je su po vre de ili smrt re zul tat ak ci ja srp skih dr žav nih slu žbi), a ne ki mo gu da do bi ju na kna du uko­li ko is pu ne od re đe ne uslo ve (na pri mer, biv ši lo go ra ši, žr tve sek su al nog na si lja i žr tve tor tu re, ali sa mo ako je nji ho vo zlo sta vlja nje re zul ti ra lo te le snim po vre­da ma od re đe ne te ži ne) (Co un cil of Euro pe, 2012: 28). Uz to, dr ža va još uvek ni je pri zna la sta tus ci vil nih žr ta va ra ta, pa one ne mo gu ni da ostva re pra vo na bi lo ka kvu re pa ra ci ju. Žr tve iz ovih is klju če nih ka te go ri ja mo gu je di no da tra že na kna du ma te ri jal ne i ne ma te ri jal ne šte te kroz re dov nu sud sku (gra đan sku) pro ce du ru, ko ja du go tra je, sku pa je, a is hod je ne iz ve stan.

c) Po sre do va ni di ja log

Iako na po li tič kom ni vou, po sre do va ni di ja log, od no sno pre go vo ri Be o­gra da i Pri šti ne mo gu da se po sma tra ju kao po ku šaj re ša va nja po sle di ca Ko sov skog su ko ba na mi ran na čin. Na ovaj na čin dr ža va za pra vo po ku ša va da za šti ti Sr be na Ko so vu i spre či bu du će su ko be, ko ji su i da nas pri sut ni. Pr ve ini ci ja ti ve za ot po či nja nje di ja lo ga da ti ra ju iz 2001. go di ne. Do to ga je do šlo vr lo br zo na kon po li tič kih pro me na u Sr bi ji, ali one ni su ima le uspe ha. Sa vet bez bed no sti Uje di nje nih na ci ja je tek 2005. go di ne dao ze le no sve tlo za ot po­či nja nje pre go vo ra o sta tu su Ko so va, pa je pro ces po sre do va nih pre go vo ra po čeo na red ne, 2006. go di ne i na sta vio se to kom ce le 2007. go di ne. Me đu tim, ovi pre go vo ri su se po ka za li ne e fi ka snim usled kraj nje opreč nih sta vo va zva­nič ni ka iz Be o gra da i Pri šti ne o sta tu su Ko so va. Usle di lo je jed no stra no pro­gla še nje ne za vi sno sti Ko so va 2008. go di ne, što je bi lo pra će no di plo mat skim pri zna njem Ko so va kao ne za vi sne dr ža ve od stra ne od re đe nog bro ja ze ma lja. Sa dru ge stra ne, to je is pro vo ci ra lo pro te ste ši rom Sr bi je 2008. go di ne.25

24 Više o ovome videti na internet stranici Komesarijata za izbeglice RS http://www.kirs.gov.rs/articles/onama.php?lang=ENG, stranici pristupljeno 5.2.2013. godine

25 Za više informacija videti http://en.wikipedia.org/wiki/2008_protests_in_Serbia, stranic i p ristuplj en o 6.2 .20 13. god ine .

Sanja Ćopić

82

Pro stor za ot po či nja nje no vog pro ce sa pre go vo ra otvo ren je 2010. go di ne. Pro ces je op to čeo mar ta 2011. go di ne i na sta vljen je do da nas. To je po li tič ki di ja log o teh nič kim pi ta nji i ma u ko me po sre du je Evrop ska uni ja. Di na mi ka di ja lo ga se stal no me nja, za vi sno od po li tič kih pri li ka u da tom mo men tu. Po čet kom 2013. go di ne Na rod na skup šti na Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la je Re zo lu­ci ju o Ko so vu i Plat for mu za da lji po li tič ki di ja log sa ko sov skim in sti tu ci ja ma.26 U njoj se ka že da je je dan od glav nih ci lje va di ja lo ga osi gu ra nje bez bed no sti i za šti ta ljud skih pra va Sr ba i dru gih et nič kih gru pa ko je ži ve na Ko so vu. Apri la 2013. go di ne u Bri se lu je pot pi san spo ra zum o nor ma li za ci ji od no sa Be o gra da i Pri šti ne (tzv. Bri sel ski spo ra zum). Nji me se pred vi đa us po sta vlja nje Za jed ni ce srp skih ve ćin skih op šti na (Se ver na Mi tro vi ca, Zu bin Po tok, Le po sa vić i Zve čan), uz mo guć nost pri klju či va nja i dru gih op šti na uz sa gla snost čla ni ca. Pre ma tek stu Spo ra zu ma, „op šti ne čla ni ce ove Za jed ni ce će, u skla du sa Evrop skom po ve ljom o lo kal noj sa mo u pra vi i ko sov skim za ko ni ma, ima ti pra vo da sa ra­đu ju u spro vo đe nju svo jih ovla šće nja ko lek tiv no pre ko za jed ni ce. Za jed ni ca će ima ti pu ni nad zor u obla sti ma eko nom skog raz vo ja, obra zo va nja, zdrav stva, ur ba nog i ru ral nog pla ni ra nja“. Ta ko đe, pred vi đe no je po sto ja nje sa mo jed ne, ko sov ske po li ci je, u ko ju tre ba da se in te gri še po li ci ja sa se ve ra Ko so va, kao i in te gri sa nje pra vo sud nih or ga na u po sto je će pra vo sud ne or ga ne Ko so va.

Ka da je u pi ta nju di ja log Be o gra da i Pri šti ne, jed no ne dav no is tra ži va nje jav nog mnje nja, ko je je po čet kom ok to bra 2013. go di ne spro ve de no na te ri­to ri ji Sr bi je, Ko so va i Al ba ni je, po ka zu je da i gra đa ni Sr bi je i gra đa ni Ko so va po dr ža va ju na sta vak ovog di ja lo ga.27 Pri to me, 56% gra đa na Sr bi je sma tra da di ja log tre ba da se na sta vi bez ob zi ra na to da li po sto ji pri ti sak EU ili ne, dok je 13% njih mi šlje nja da di ja log tre ba da se na sta vi sa mo uko li ko će to po ve ća ti šan se za član stvo u EU. Sa dru ge stra ne, 55% is pi ta ni ka na Ko so vu je mi šlje nja da di ja log tre ba na sta vi ti sa mo ako će to po ve ća ti šan se za član stvo u EU, dok 19% njih na vo di da di ja log tre ba na sta vi ti bez ob zi ra na pri ti ske od stra ne EU. Me đu tim, ka da se po sma tra pod u zo rak Sr ba sa Ko so va, pri me ću je se da je vi še njih za na sta vak di ja lo ga bez ob zi ra na pri ti sak EU (36%) u od no su na one

26 V iš e i nform ac ija može se naći na internet stranici Narodne skupštine Republike Srbije http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/ostala_akta/2013/RS1­13Lat.pdf, s tra nici pristu pljen o 10.2.2013 . g od ine

27 Gra đa ni o srp s ko­alban ski m odb os im i r e gionalnoj be zb ednosnoj sar ad nji, u okv ir u Forum a z a bezbe dnos na istraživanja Beograd­Priština­Tirana, Beograd, 31. oktobar 2013. godine. Prezentacija rezultata dostupna i na http://www.bezbednost.org/upload/document/gradjani _o_srpsko­albanskim_odnosima_i_regionalnoj.pdf.

Temida

83

ko ji sma tra ju da je di ja log po treb no na sta vi ti sa mo iz prag ma tič nih raz lo ga, da kle, ula ska u EU (18%). In te re sant no je da na spram 13% gra đa na Sr bi je ko ji sma tra ju da di ja log ne tre ba da se na sta vi, to isto mi sli 22% gra đa na Ko so va, pri če mu čak 37% Sr ba sa Ko so va de li ovo mi šlje nje.

Ta ko đe, 42% gra đa na Ko so va sma tra da je mo guć mi ran su ži vot Sr ba i Al ba na ca na Ko so vu, dok njih 27% mi sli da je mo guć su ži vot ali da ipak ima pro ble ma. Go to vo sva ki pe ti gra đa nin Ko so va sma tra da su ži vot ni je mo guć. Ka da se, pak, po sma tra pod u zo rak Sr ba sa Ko so va, uoča va se da čak 40% njih sma tra da je su ži vot mo guć, ali da po sto je pro ble mi; 34% mi sli da je su ži vot mo guć i da ne ma pro ble ma, dok sa mo 8% njih sma tra da su ži vot ove dve et nič ke gru pe ni je mo guć. Iako ovi po da ci, sa jed ne stra ne, de lu ju op ti mi­stič no, sa dru ge stra ne ipak po ka zu ju da pro ble ma i da lje ima i da su pri sut ne ten zi je iz me đu Sr ba i Al ba na ca na Ko so vu, što, s vre me na na vre me, eska li ra u na si lje. To do pri no si per cep ci ji si gur no sti Sr ba ko ji ži ve na Ko so vu, ko ji se još uvek ose ća ju ne si gur no i ne za šti će no.

Me­đu­et­nič­ki­su­ko­bi­u­Sr­bi­ji­na­kon­2000.­go­di­ne­i­ba­vlje­nje­dr­žav­nih­or­ga­na­i­in­sti­tu­ci­ja­nji­ma

Na kon for mal nog okon ča nja su ko ba na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, uklju­ču ju ći i Ko so vo, mno ge ten zi je, pro ble mi i su ko bi osta li su u Sr bi ji to kom či ta ve pret hod ne de ce ni je, op sta ju ći sve do da nas, po seb no u mul ti et nič kim sre di­na ma, kao što su jug Sr bi je, Voj vo di na i ju go za pad na Sr bi ja (San džak ili Ra ška oblast). U na stav ku ra da uka za će se na na sto ja nja dr ža ve da raz vi je prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir za ba vlje nje me đu et nič kim su ko bi ma i na ak tiv no sti ko je su u tom prav cu pred u zi ma ne.

Prav ni i in sti tu ci o nal ni okvir

Pod sna žnim uti ca jem me đu na rod ne i evrop ske za jed ni ce, 2005. go di ne u Sr bi ji je ot po če la re for ma za ko no dav stva, ko ja se kre ta la u dva glav na prav ca: usva ja nje za ko na ko ji je tre ba lo da pru že bo lji osnov za za šti tu pra va na ci o nal­nih ma nji na28 i usva ja nja an ti­dis kri mi na ci o nog za ko no dav stva u ši rem smi slu,

28 U sm isl u zaš ti te njiho vih prava i sloboda , osnivanja nacio nalni h veća na ci onalnih manjina, os nivanja savet a za m eđuetn ičke odno se n a lokalnom n ivou i sl ično.

Sanja Ćopić

84

ko je obez be đu je za šti tu od dis kri mi na ci je, uklju ču ju ći i za šti tu od dis kri mi na ci je na osno vu na ci o nal ne pri pad no sti i et nič kog po re kla. Osnov za ove re for me bio je u Usta vu iz 2006. go di ne, ko ji pro mo vi še ne di skri mi na ci ju i za šti tu pra va na ci o nal nih ma nji na. Uz to, od 2000. go di ne, a po seb no od 2005. go di ne ulo­že no je do sta na po ra da se u za ko no dav stvo une su me re i prak se re sto ra tiv­nog ka rak te ra, po seb no u kri vič no i ma lo let nič ko za ko no dav stvo (Ni ko lić­Ri­sta no vić, Ćo pić, 2006; Ćo pić, 2010), po tom rad no, po ro dič no, tr go vin sko, kao i u an ti­dis kri mi na ci o no za ko no dav stvo, što je sve sku pa pru ži lo bo lji osnov za ši ru pri me nu re sto ra tiv nih pro ce sa, po seb no po sre do va nja (ili, ka ko se još ime­nu je u za kon skim tek sto vi ma, me di ja ci je, po rav na nja, mi re nja).29

Na in sti tu ci o nal nom ni vou, pak, za šti ta od kr še nja ljud skih pra va, uklju­ču ju ći i ona ko ja su za sno va na na na ci o nal noj pri pad no sti i et nič kom po re­klu, po tom, pre ven ci ja et nič ki mo ti vi sa nih su ko ba, me đu sob no raz u me va nje i po li ti ka ne di skri mi na ci je us po sta vlje ni su na tri ni voa.

Na stra te škom ni vou kre i ra nja po li ti ka zna čaj no je po sto ja nje Kan ce la ri je za ljud ska i ma njin ska pra va Vla de Re pu bli ke Sr bi je.30 Ova Kan ce la ri ja je uklju­če na u kre i ra nje po li ti ka o ljud skim i ma njin skim pra vi ma, pra će nje nji ho vog po što va nja i rad na ukup nom po bolj ša nju sta nja ljud skih i ma njin skih pra va u Sr bi ji. Na ni vou Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne po sto ji Po kra jin ski se kre­ta ri jat za obra zo va nje, upra vu i na ci onal ne ma nji ne,31 či ji je rad usme ren na oču va nje kul tur ne raz li či to sti i raz voj me đu et nič kog raz u me va nja i to le ran ci je. Sto ga mo že mo da kon sta tu je mo da su ovi me ha ni zmi pre vas hod no usme re ni ka pre ven ci ji mo gu ćih su ko ba i to kroz raz vi ja nje mul ti kul tu ral no sti, me đu sob­nog raz u me va nja, po što va nja i po ve re nja.

Dru gi ni vo či ne ne za vi sna te la za za šti tu ljud skih pra va na dr žav nom, po kra jin skom i lo kal nom ni vou: Za štit nik gra đa na RS, Po kra jin ski om bud sman

29 S tim u vez i va žno je i staći d a j e 2006. g od in e osnovan R ep ub lički centar z a m edijac iju ka o javna us ta nova, s a sedi štem u Be ogradu i mrež om odelj enj a za medija ciju p ri sud ov im a opšte nadlež nos ti š irom S rbije, u ko ji ma s udije, k oj e su pro šle obuk u, zapravo postupa ju k ao posrednici (medijat ori). Iako p os re do va nje m ože d a se orga ni zu je u različ it im v rstam a suk oba, pra ks a je po ka zala da su se u o vom Centr u mah om orga ni zo vala p os redovanja (me dijacije) u slučajevima tr govin s kih sporov a, sporov a z a na knadu štete i u p oro dičnim sporovima. Me đutim, ovaj Cen tar se p oče tkom 2 013 . godin e suočio sa pro blemo m finansir­anj a, jer n is u odob re na s redstva iz budžeta , št o preds tavlja značajnu prepreku u radu.

30 Više o tome videti na internet stranici Kancelarije za ljudska i manjinska prava Vlade RS, www.ljudskaprava.gov.rs.

31 Više o tome videti na internet stranici Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va nje, upra vu i na ci o nal ne ma nji ne, www.puma.vojvodina.gov.rs.

Temida

85

i kan ce la ri je om bud sma na na op štin skom ni vou, kao i Po ve re nik za za šti tu rav no prav no sti. Iako oni ima ju i pre ven tiv nu ulo gu, nji hov pri mar ni cilj je re a­go va nje u kon kret nim slu ča je vi ma i za šti ta po je di na ca i po je din ki i gru pa od raz li či tih vi do va kr še nja ljud skih pra va, uklju ču ju ći i ona ko ja su et nič ki mo ti vi­sa na. Uz to, ulo ga Po ve re ni ka za za šti tu rav no prav no sti je zna čaj na i za raz vi­ja nje prak se po sre do va nja u slu ča je vi ma dis kri mi na ci je, uklju ču ju ći onu ko ja je za sno va na na na ci o nal noj pri pad no sti i et nič kom po re klu.

Ka ko je pred vi đe no Za ko nom o za bra ni dis kri mi na ci je,32 u po stup ku za šti te od dis kri mi na ci je Po ve re nik је ovla šćen da, pre pred u zi ma nja dru gih rad nji, stra na ma pred lo ži po stu pak mi re nja (po sre do va nja, od no sno me di ja­ci je) uko li ko pro ce ni da ima me sta ovoj vr sti po stu pa nja. Ob u če na je gru pa po sred ni ka (me di ja to ra), ko ji su sta vlje ni na li stu spe ci ja li zo va nih me di ja to ra, i raz vi ja se mo del po sre do va nja (me di ja ci je) pri la go đen slu ča je vi ma dis kri mi­na ci je.33 To kom 2012. go di ne po sre do va nje (me di ja ci ja) je bi lo po nu đe no u se dam slu ča je va dis kri mi na ci je, ali ni u jed nom od njih stra ne ni su pri hva ti le da na ovaj na čin po ku ša ju da re še na sta li pro blem. Kao ključ ni raz lo zi za to na vo de se: ne do volj no po zna va nje pred no sti i mo guć no sti ko je po sre do va nje nu di stra na ma u su ko bu, ne si gur nost i ne do sta tak po ve re nja u dru gu stra nu pa sto ga ni su že le li da uđu u ova kav po stu pak, ve ća si gur nost uko li ko do bi ju zva nič no mi šlje nje Po ve re ni ka i po ve re nje da će dr žav ni or gan re ši ti pro blem zbog ko ga je tu žba za za šti tu od dis kri mi na ci je pod ne ta (Re dov ni go di šnji iz ve štaj Po ve re ni ka za za šti tu rav no prav no sti za 2012. go di nu). Sve to go vo ri u pri log po tre bi da se in ten ziv ni je ra di na po di za nju sve sti gra đa na, ali i struč­nja ka u dr žav nim or ga ni ma i in sti tu ci ja ma o po ten ci ja lu ko ji po sre do va nje kao re sto ra tiv ni pro ces ima u re ša va nju ova kvih i slič nih slu ča je va.

Tre ći ni vo či ne na ci o nal ni sa ve ti na ci o nal nih ma nji na i op štin ski sa ve ti za me đu et nič ke od no se. Nji hov rad je usme ren na pro mo ci ju i za šti tu pra va ma nji na u obla sti obra zo va nja, in for mi sa nja, kul tu re i slu žbe ne upo tre be je zi ka u mul ti et nič kim sre di na ma.34 Iako je stvar na moć ovih ve ća di sku ta bil na, oni 32 „Sl užbe ni glasn ik RS“, br . 22 /2009 .33 Više o u sp os tavljanju o kvira za sp ro vo đenje postupka p os redovanja u slu ča ju disk rim inaci­

j e, kao i o d osa dašnj oj p ra ksi vide ti u Redo vn om g od išnjem izveštaj u Povere nika za zaš titu ravnopravnosti za 2012. godinu, koji je dostupan na www.ravnopravnost.gov.rs , pristuplje no 22.1 1.2 013. god ine.

34 M eđ u tim , jed an od k lj u čni h prob lem a sa k oj im se naci on aln i save ti na ci onalnih manjin a suočavaj u j e n edosta ta k finan si r anj a. Nai me, Zakonom o nacion alnim savetima nacionalnih ma nj ina („Slu žb en i glas nik RS”, br. 72/2009 ) p red viđen o j e formiranje bud že tskog fond a za nacionalne man jine, al i je u prote kle tri god ine u ova j fond n ova c uplaćen sa mo je dnom, št o

Sanja Ćopić

86

ipak ima ju zna čaj nu ulo gu u za šti ti pra va na ci o nal nih ma nji na, na pri mer, kroz obra ća nje dr žav nim in sti tu ci ja ma ili ne za vi snim dr žav nim te li ma u slu ča ju kr še­nja ljud skih pra va za sno va nih na na ci o nal noj pri pad no sti ili et nič kom po re klu (po seb no u slu ča je vi ma si stem skih pro ble ma u pri me ni pro pi sa ko ji ma se ga ran­tu ju pra va pri pad ni ka na ci o nal nih ma nji na i nji ho vo ostva ri va nje ili po sto ja nja prav nih pra zni na u ovoj obla sti), ili kroz pru ža nje po mo ći i po dr ške po je din ci ma i po je din ka ma ko ji su žr tve kr še nja ljud skih pra va (na pri mer, pru ža nje prav ne po mo ći, in for ma ci ja o nji ho vim pra vi ma, po sto je ćim pro ce du ra ma i to me slič no).

Ak­tiv­no­sti­dr­ža­ve­u­ba­vlje­nju­me­đu­et­nič­kim­su­ko­bi­ma

Po čet kom 2000­tih dr ža va je ima la kraj nje in di fe ren tan stav pre ma me đu­et nič kim su ko bi ma u Sr bi ji, po seb no u Voj vo di ni i ju go za pad noj Sr bi ji: po li­ti ka ne re a go va nja ili ne a de kvat nog re a go va nja (ne e fi ka snost tu ži la štva, neo­d go va ra ju ća prav na kva li fi ka ci ja kri vič nih de la i slič no) bi la je pri met na, što je po ja ča va lo strah i ose ćaj ne si gur no sti me đu pri pad ni ci ma od re đe nih et nič­kih gru pa i pro du blji va lo et nič ke po de le i ten zi je (Iva ni še vić, 2005). Od 2003. go di ne ja vlja ju se ne ke pro me ne u dr žav noj po li ti ci iako su re ak ci je na me đu­et nič ke su ko be va ri ra le za vi sno od kon kret nih po li tič kih pri li ka isto ona ko kao i one na dr žav nom ni vou ve za no za su ko be iz 1990­tih. Pa i on da ka da se od go­va ra lo na ova kve su ko be, to se či ni lo sa mo u okvi ru po sto je ćeg kri vič no prav­nog si ste ma, pri me nom me ra re pre si je, iako je bla ga ka zne na po li ti ka i prav na kva li fi ka ci ja ovih de la za pra vo is klju či va la et nič ku di men zi ju, što je bi lo iz lo­že no kri ti ci (Iva ni še vić, 2005). To je do pri ne lo iz me na ma za ko no dav stva, ko je su se ogle da le u per ma nent nom ja ča nju ka zne nih, po seb no kri vič no prav nih me ha ni za ma za ba vlje nje ovom vr stom su ko ba.

Sa dru ge stra ne, u ba vlje nju su ko bi ma ko ji su se ja vlja li na kon 2000. go di ne, dr ža va se vi še fo ku si ra la na su ko be na ju gu Sr bi je, ko ji su bi li u ne po­sred noj ve zi sa Ko sov skim su ko bom (Ba če vić i dr., 2011). U ba vlje nju ovim su ko­bi ma mo gu se uoči ti dve gru pe ak tiv no sti: ja ča nje re pre si je od stra ne po li ci je i voj ske, što je bi lo u skla du sa glo bal nom po li ti kom bor be pro tiv te ro ri zma (Ryan, 2007)35 i usva ja nje Pro gra ma Vla de za re ša va nje kri ze u ovoj obla sti na

nije dovolj no za p ot rebe svih saveta k oj i postoj e. Više o tome: Živ ko vić, K . (2013) Očekuj u se dopune Za ko na o manjinama, D anas, 12 .­13. ok to bar 2 01 3. godin e, str. 13.

35 Nak on su ko ba na Koso vu država je po čela d a konc ent ri še policij sk e snag e u tzv. K opnenoj zo ni bezbe dn os ti duž a dmi nistrativ ne li nij e sa Kos ov om , gledaju ći na Alban ce kao potenc ij al­ne nepr ij atelje.

Temida

87

mi ran na čin. Ovo po sled nje je oce nje no od stra ne Me đu na rod ne kri zne gru pe za Sr bi ju kao „jed na od ret kih uspe šnih pri ča mir nog re ša va nja su ko ba u biv šoj Ju go sla vi ji“ (In ter na ti o nal Cri sis Gro up, 2007). Pre ma ovom pro gra mu, pro ces iz grad nje mi ra uklju či vao je tri gru pe ak tiv no sti: in te gra ci ju Al ba na ca u in sti tu­ci je lo kal ne vla sti; us po sta vlja nje bez bed no sti u re gi o nu kroz raz vi ja nje mul ti et­nič ke po li ci je, raz o ru ža va nje, de mi li ta ri za ci ju re gi o na, am ne sti ju i re in te gra ci ju biv ših voj ni ka i slič no, i raz voj obra zo va nja, eko no mi je i ci vil nog dru štva (Ba če­vić i dr., 2011). Ko or di na ci o nom te lu za op šti ne Bu ja no vac, Pre še vo i Me dve đa, ko je je osno va no 2000. go di ne, po ve re na je im ple men ta ci ja ovog pro gra ma.

Od svog osni va nja, Ko or di na ci o no te lo za op šti ne Bu ja no vac, Pre še vo i Me dve đa ima lo je zna čaj nu ulo gu u sma nji va nju et nič kih ten zi ja u ovom de lu ze mlje, za u sta vlja nju su ko ba i nor ma li za ci ji sva ko dnev nog ži vo ta. To kom pro­te klih go di na ono se po seb no fo ku si ra lo na iz grad nju ka pa ci te ta ovih op šti na, nji hov eko nom ski raz voj i po li tič ku i so ci jal nu in te gra ci ju, što su glav ni pred­u slo vi za sta bil nost i raz voj ovog re gi o na. Ak tiv no sti Ko or di na ci o nog te la se spro vo de ma hom u do me nu obra zo va nja, dru štve nog i eko nom skog raz vo ja i ja ča nja ci vil nog dru štva. One su usme re ne ka pre ven ci ji su ko ba kroz ja ča nje ka pa ci te ta Sr ba i Al ba na ca, raz voj mul ti kul tu ra li zma i raz u me va nja raz li či to sti. Ujed no, one od ra ža va ju sprem nost dr ža ve da su ko be na ju gu ze mlje re ša va na mi ran na čin i di ja lo gom, uz uklju či va nje svih su ko blje nih stra na i sa rad nju sa me đu na rod nom za jed ni com, stva ra ju ći ta ko osnov za re sto ra tiv ne me ha­ni zme ko ji bi tre ba lo da za me ne re pre siv ne, ko ji su do mi ni ra li u pret hod nom pe ri o du. Sto ga se ak tiv no sti i mi si ja Ko or di na ci o nog te la mo gu po sma tra ti kao do bar pri mer raz vi ja nja ne re pre siv ne po li ti ke u ba vlje nju su ko bi ma sa zna čaj­nim re sto ra tiv nim po ten ci ja lom.

Upr kos ovim na po ri ma, et nič ke ten zi je na kraj njem ju gu Sr bi je još uvek po sto je, pre te ći bez bed no sti gra đa na. Pri mer ko ji to do bro ilu stru je je po sta vlja nje spo me ni ka bor ci ma Oslo bo di lač ke voj ske Pre še va, Bu ja nov ca i Me dve đe u Pre še vu po čet kom 2013. go di ne. Ovaj do ga đaj je is pro vo ci rao re ak ci ju pre mi je ra Sr bi je, ko ji je re kao da uko li ko lo kal na vlast ne uklo ni spo­me nik, dr ža va će to ura di ti si lom. Ova kva re to ri ka i stav su kraj nje su prot ni ide ji re in te gra ci je, uklju ču ju ći re in te gra ci ju biv ših voj ni ka, i pri hva ta nju isti na svih su ko blje nih stra na. To je, pak, re zul ti ra lo pret nja ma biv šeg ko man dan ta Oslo bo di lač ke voj ske Pre še va, Bu ja nov ca i Me dve đe oru ža nim na si ljem uko­li ko Vla da po ku ša da uni šti spo me nik.36 Ta ko, ume sto da se us po sta vi di ja log

36 Internet stranica Radio televizije Srbije www.rts.rs, strani ci pri stu plje no 4.1.2013. go di ne.

Sanja Ćopić

88

o ovom pi ta nju, is klju či vi dis kurs Vla de je pre o vla dao i spo me nik je uklo njen i pre me šten u jed nu od dža mi ja u Pre še vu. Kao re zul tat tog po stup ka u ne ko­li ko me sta na Ko so vu uni šte ni su nad grob ni spo me ni ci Sr ba na pra vo slav nim gro blji ma. To je još jed nom po ka za lo ka ko re pre siv ni, is klju či vi i agre siv ni dis­kurs dr ža ve do pri no si pro du blji va nju po sto je ćih ten zi ja i vo di u no ve su ko be.

Za­klju­čak

U Sr bi ji još uvek ne do sta je ja sna po li tič ka vo lja da se ba vi od go vor no šću za me đu et nič ke su ko be i da se otvo re no go vo ri o ulo zi srp skih vla sti i po je­di na ca ko ji su bi li uklju če ni u su ko be 1990­tih. Šta vi še, na ci o na li stič ki dis kurs, za jed no sa po li ti kom pe nal nog po pu li zma i od su stvom vla da vi ne pra va, či ni plod no tle za po li tič ke op struk ci je i zlo u po tre bu kri vič no prav nog si ste ma. To uma nju je po sto je će na po re i po stig nu te re zul ta te u pro ce su i ra nju i ka žnja va­nju iz vr ši la ca, ko ji su ipak pri sut ni.

U ba vlje nju me đu et nič kim su ko bi ma od stra ne dr ža ve do mi ni ra bez bed­no sni dis kurs. On je vi dljiv u stal nom ja ča nju ka zne ne po li ti ke, sve ši roj upo­tre bi re pre siv nih me ha ni za ma i fo ku si ra nju na kri vič no prav ni od go vor i sank­ci je kao glav ne me ha ni zme ba vlje nja me đu et nič kim su ko bi ma, dok su zbi ja nje ra si zma, ne to le ran ci je i dis kri mi na ci je po sta je do mi nan tan okvir za ba vlje nje nji ma. Ovo se do bro ukla pa u glo bal nu po li ti ku pe nal nog po pu li zma (Gar­land, 2001), ko ji se pri me ću je i u Sr bi ji (So ko vić, 2012), kroz spro vo đe nje po li­ti ke re pre si je i po o štra va nje ka zne ne po li ti ke u ime za šti te žr ta va, ali i gra đa na u ce li ni i osi gu ra nje nji ho ve bez bed no sti. Ali, efek ti ta kve po li ti ke ni su vi dlji vi: su ko bi i da lje po sto je, po sta ju ći čak i du blji. Žr tve ni su su štin ski uklju če ne u tran sfor ma ci ju su ko ba; one su pre pa siv ni po sma tra či pro ce sa, po seb no ka da je reč o kri vič nom po stup ku.

Dru gi kraj bez bed no snog dis kur sa obe le žen je per ma nent nim na sto ja­nji ma dr ža ve da obez be di za šti tu ma nji na ma ge ne ral no, i po seb no na ci o nal nim ma nji na ma. Me đu na rod na i evrop ska za jed ni ca su po zi tiv no oce ni le ko ra ke ko je je Sr bi ja pred u ze la u ci lju ra ti fi ka ci je re le vant nih me đu na rod nih do ku me na ta, uklju či va nje prin ci pa ne di skri mi na ci je i za šti te na ci o nal nih ma nji na u Ustav iz 2006. go di ne (Evrop ska ko mi si ja pro tiv ra si zma i ne to le ran ci je, 2008), kao i raz­voj an ti­dis kri mi na ci o nog za ko no dav stva i in sti tu ci o nal nog okvi ra za pro mo vi­sa nje i za šti tu ljud skih pra va, so ci jal ne ko he zi je i prav de. Ali, ana li zi ovih ko ra ka tre ba lo bi pri stu pi ti kraj nje opre zno i kri tič ki. Na pri mer, na po čet ku Usta va iz

Temida

89

2006. go di ne ka že se da gra đa ni Sr bi je do no se Ustav „po la ze ći od dr žav ne tra di ci je srp skog na ro da i rav no prav no sti svih gra đa na i et nič kih za jed ni ca u Sr bi ji“. Član 1 Usta va gla si: „Re pu bli ka Sr bi ja je dr ža va srp skog na ro da i svih gra­đa na ko ji u njoj ži ve, za sno va na na vla da vi ni pra va i so ci jal noj prav di, na če li ma gra đan ske de mo kra ti je, ljud skim i ma njin skim pra vi ma i slo bo da ma i pri pad­no sti evrop skim prin ci pi ma i vred no sti ma“. Uko li ko ana li zi ra mo ovu od red bu, mo že mo da uoči mo da ona kri je po de lu na „nas“ (Sr be) i „njih“ ili „dru ge“ (dru ge et nič ke gru pe). Sto ga za ko no dav ni okvir za za šti tu ma nji na i us po sta vlja nje in sti tu ci o nal nog okvi ra mo gu da pred sta vlja ju „sig nal dr ža ve“ u po gle du nje ne po li ti ke pre ma „dru gi ma “ (Bi ro, 2001). Na i me, za vi sno od na či na na ko ji se ovi me ha ni zmi za šti te re gu li šu i pri me nju ju, a još vi še ka ko se in ter pre ti ra ju, oni mo gu da do pri ne su ili una pre đe nju od no sa iz me đu raz li či tih et nič kih gru pa ili, pak, nji ho vom ra za ra nju, re zul ti ra ju ći u pro du blji va nju raz li či to sti i po sto je ćih ten zi ja, pred sta vlja ju ći plod no tle za no ve su ko be (Bi ro, 2001).

Od 2005. go di ne i po čet ka prav nih re for mi u Sr bi ji, uoča va ju se na po ri ka uklju či va nju re sto ra tiv nog pri stu pa. No va za kon ska re še nja pru ža ju osnov za ši ru pri me nu re sto ra tiv nih pro gra ma u kri vič nom i si ste mu ma lo let nič kog pra vo su đa, ali i za re ša va nje slu ča je va dis kri mi na ci je, uklju ču ju ći i onu ko ja je et nič ki mo ti vi sa na. Me đu tim, prak sa pri me ne re sto ra tiv nih pro gra ma je još uvek ne do volj na i spo ra dič na. Ta ko đe, ni je mo gu će da ti nje nu oce nu sa mo na osno vu pre gle da re le vant ne li te ra tu re. Uz to, re sto ra tiv ni dis kurs i re sto ra tiv ne ak tiv no sti ni su do volj no vi dlji ve, što je po sle di ca ne do volj nog po zna va nja i raz u me va nja kon cep ta re sto ra tiv ne prav de i nje go vih po ten ci ja la. To zah te va da lje is tra ži va nje pri me ne po sto je ćih re sto ra tiv nih me ha ni za ma, ali i rad na po di za nju sve sti na uč ne, struč ne i op šte jav no sti o nji ho vom zna ča ju ka ko bi on da i nji ho va pri me na za ži ve la u prak si.

Li­te­ra­tu­ra

Ar sov ska, J., Va li nas, M., Fel le gi, B. (2008) Pro lo gue to the Ko so vo dra ma: ca u ses and con se qu en ces of a vi o lent et hno­po li ti cal con flict. U: I. Aert sen, J. Ar sov ska, H. C. Roh ne, M. Va li nas, K. Van spa u wen (ur.) Re sto ring Ju sti ce af ter Lar ge-sca le Vi o lent Con-flicts, De von, UK: Wil lan Pu blis hing, str. 75­98.

Ba če vić, J., Ban croft, I., Frid man, O., To šić, J. (2011) The Con flict and its Af ter math in So uth Ser bia – So cial and Et hnic Re la ti ons, Agency and Be lon ging in Pre se vo and Bu ja no-vac. Bel gra de: UNDP.

Sanja Ćopić

90

Berg hof Fo un da tion (2012) Berg hof Glos sary on Con flict Tran sfor ma tion – 20 no ti ons for the ory and prac ti ce. Ber lin: Berg hof Fo un da tion Ope ra ti ons GmbH.

Bi ro, M. (2001) Ka ko po mi ri ti Sr be, Hr va te i Bo šnja ke? No va srp ska po li tič ka mi sao, 1­4, str. 111­122.

Bla go je vić, M. (2000) Pre bro ja va nje mr tvih te la: vik ti mi za ci ja kao sa mo o stva ru ju će pro ro čan stvo, Te mi da, 2, str. 5­10.

Bla go je vić, M. (2005) War on Ko so vo: A vic tory for the Me dia?. U: F. Bi e ber, Z. Da ska­lov ski (ur.) Ser bia Af ter the Ko so vo War: The De fe at of Na ti o na lism and Chan ge of Re gi me. Un der stan ding the War in Ko so vo, Lon don: Frank Cass, str. 163­180.

Burg, S. (2007) NGOs and Et hnic Con flict: Les sons from the Work of the Pro ject on Et hnic Re la ti ons in the Bal kans. Ne go ti a tion Jo ur nal, 1, str. 7–33.

Bu tler, J. (2004) Pre ca ri o us li fe: The Po wers of Mo ur ning and Vi o len ce. Lon don and New York: Ver so.

Ćo pić, S. (2010) Re sto ra tiv na prav da i kri vič no prav ni si stem. Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, dok tor ska di ser ta ci ja (neo bja vlje no).

Ćo pić, S. (2011) Po lo žaj i za šti ta žr tve u kri vič nom po stup ku. U: V. Ni ko lić­Ri sta no vić, S. Ćo pić (ur.) Pra va žr ta va i EU: iza zo vi pru ža nja po mo ći žr tva ma, Be o grad: Vik ti mo lo­ško dru štvo Sr bi je i Pro me tej, str. 135­160.

Co un cil of Euro pe (2012) Post-war ju sti ce and du ra ble pe a ce in the for mer Yugo sla via. Stras bo urg: Com mis si o ner for Hu man Rights.

Da ska lov ski, Ž. (2005) Cla ims to Ko so vo: Na ti o na lism and Self­De ter mi na tion. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo – myths, con flict and war, Ke e le Uni ver­sity, Uni ted King dom: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre, str. 11­27.

Da up hi nee, E. A. (2005) Ram bo u il let: A Cri ti cal (Re)As ses sment. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo – myths, con flict and war, Ke e le Uni ver sity, Uni ted King­dom: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre, str. 99­119.

Evrop ska ko mi si ja pro tiv ra si zma i ne to le ran ci je (2008) Iz ve štaj o Sr bi ji. Stras bo urg: Co un cil of Euro pe.

Gar land, D. (2001) The Cul tu re of Con trol – Cri me and So cial Or der in Con tem po rary So ci-ety. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.

Gu zi na, D. (2005) Ko so vo or Ko so va – Co uld It Be Both? The Ca se of In ter loc king Ser­bian and Al ba nian Na ti o na lisms. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo- myths, con flict and war, Ke e le Uni ver sity, Uni ted King dom: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre, str. 29­49.

Temida

91

Hon dus, P. (2007) Mo gu li Sr bi i Al ban ci ži ve ti za jed no?. Bez bed nost Za pad nog Bal-ka na, 4, str. 4­12.

Ilić, D. (2005) Ju go slo ven ska ko mi si ja za isti nu i po mi re nje. Reč, 73.19, str. 53­79.

Iva ni še vić, B. (2005) Ser bia, dan ge ro us in dif fe ren ce: vi o len ce aga inst mi no ri ti es in Ser bia. Hu man Rights Watch.

Ja njić, D. (2005) The Cri sis in So uth Ser bia. Oc ca si o nal pa per No. 11. Bu da pest: Po licy Do cu men ta tion Cen ter.

Ko sto vi co va, D. (2005) Al ba nian Scho o ling in Ko so vo 1992­1998. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo- myths, con flict and war, Ke e le Uni ver sity, Uni ted King dom: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre, str. 12­20.

Li eb mann, M. (2007) Re sto ra ti ve ju sti ce: how it works. Lon don: Jes si ca Kin gsley Pu blis­hers.

Mi now, M. (1998) Bet we en Ven ge an ce and For gi ve ness–Fa cing Hi story af ter Ge no ci de and Mass Vi o len ce. Bo ston: Be a con Press.

Mor ri son, K. (2008) Po li ti cal and Re li gi o us Con fict in Sand zak. Shri ven ham: De fen ce Aca demy of the Uni ted King dom.

Ni el sen, B. (2001) Re pres si ve, Re sto ra ti ve and Re fle xi ve Cri mi nal Law. U: E. Fat tah, S. Par men ti er (ur.) Vic tim Po li ci es and Cri mi nal Ju sti ce on the Road to Re sto ra ti ve Ju sti ce, edi ted, Le u ven: Le u ven Uni ver sity Press, str. 145­166.

Ni ko lić, L. (2005) Et hnic Pre ju di ces and Di scri mi na tion: The ca se of Ko so vo. U: F. Bi e­ber, Ž. Da ska lov ski (ur.) Ser bia Af ter the Ko so vo War: The De fe at of Na ti o na lism and Chan ge of Re gi me. Un der stan ding the War in Ko so vo. Lon don: Frank Cass, str. 51­76.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2000) Žr tve ra to va u biv šoj Ju go sla vi ji: obim, struk tu ra i obra sci vik ti mi za ci je. Te mi da, 2, str. 11­21.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2003) Pos si bi li ti es for Re sto ra ti ve Ju sti ce in Ser bia. U: L. Wal­gra ve (ur.) Po si ti o ning Re sto ra ti ve Ju sti ce. De von: Wil lan Pu blis hers, str. 239­255.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2006) Truth and re con ci li a tion in Ser bia. U: D. Sul li van, L. Tifft (ur.) Hand bo ok of Re sto ra ti ve Ju sti ce, Oxon: Taylor & Fran cis Bo oks, str. 369­387.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V. (2011) Prav na za šti ta žr ta va rat nih zlo či na u Sr bi ji. U: V. Ni ko lić­Ri sta no vić, S. Ćo pić (ur.) Pra va žr ta va i EU: iza zo vi pru ža nja po mo ći žr tva ma, Be o grad: Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je i Pro me tej, str. 103­118.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V., Ćo pić, S. (2006) Po lo žaj žr tve u Sr bi ji: kla sič ni kri vič ni po stu pak i mo guć no sti re sto ra tiv ne prav de. Te mi da, 1, str. 67­77.

Ni ko lić­Ri sta no vić, V., Ćo pić, S., Pe tro vić, N., Ša ći ri, B. (2012) Draft re se arch re port 6.1. Bel gra de: Vic ti mo logy So ci ety of Ser bia (neo bja vlje no).

Sanja Ćopić

92

Osto jić, M. (2007) Beyond Tran si ti o nal Ju sti ce: Co ming to Terms with the Past in Post­Mi lo se vic Ser bia. Slo vo, 2, str. 103­123.

Pa li, B. (2012) De li ve ra ble 1.1. The o re ti cal analysis re port. Le u ven: KU Le u ven (neo bja­vlje no).

Pav ko vić, A. (1999) Ko so vo: a Land of Con flic ting Myths. U: K. Dre zov, B. Go kay, D. Ko sto vi co va (ur.) Ko so vo- myths, con flict and war, Ke e le Uni ver sity, UK: Ke e le Euro pean Re se arch Cen tre: str. 4­12.

Pav ko vić, A. (2000) A re con ci li a tion mo del for the For mer Yugo sla via. Pe a ce Re vi ew, 1, str. 103­109.

Pe ko vić, S. (2011) Po dr ška žr tva ma i sve do ci ma u sud skim po stup ci ma za rat ne zlo­či ne. U: V. Ni ko lić­Ri sta no vić, S. Ćo pić (ur.) Pra va žr ta va i EU: iza zo vi pru ža nja po mo ći žr tva ma, Be o grad: Vik ti mo lo ško dru štvo Sr bi je i Pro me tej, str. 189­198.

Ra ko vić, S. (2005) We are not li ke Them: De nial of the Ot her in Ser bia, Cro a tia and Bo snia­Her ze go vi na. U: M. Paj nik, T. Ku zma nić (ur.) Na tion-Sta tes and Xe nop ho bia: In the ru ins of Ex-Yugo sla via, Lju blja na: Pe a ce In sti tu te, str. 63­74.

Ryan, B. (2007) Qu a si­plu ra lism in a Qu a si­pe a ce: So uth Ser bia’s Mul ti­et hnic Po li ce. In ter na ti o nal Pe a ce ke e ping, 2, str. 282­297.

So ko vić, S. (2012) Pe ni ter si jar ne sta ti sti ke: me ra kri mi na li te ta i/ili vi se od to ga?. U: V. Ni ko lić­Ri sta no vić (ur.) Evi den ti ra nje kri mi na li te ta is ku stva iz sve ta i Sr bi je, Be o grad: Pro­me tej: str. 83­104.

Su bo tić, J. (2010) Oti ma nje prav de: su o ča va nje s pro šlo šću na Bal ka nu. Be o grad: Be o­grad ski cen tar za ljud ska pra va.

Te i tel, R. (2000) Tran si ti o nal Ju sti ce. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.

Vu ko ma no vić, D. (1999) Ko sov ska kri za ­ upra vlja nje et nič kim su ko bom. No va srp ska po li tič ka mi sao, 3­4, str. 35­59.

Zdrav ko vić, H. (2005) Po li ti ka žr tve na Ko so vu: iden ti tet žr tve kao pri mar ni dis kur ziv ni cilj Sr ba i Al ba na ca u upor nom su ko bu na Ko so vu. Be o grad: Srp ski ge ne a lo ški cen tar.

Živ ko vić, K. (2013) Oče ku ju se do pu ne Za ko na o ma nji na ma, Da nas, 12.­13. ok to bar 2013. go di ne, str. 13.

Temida

93

In­ter­net­iz­vo­ri

Foss, E. M., Has san, S. C., Hydle, I., Se e berg, M. L., Uhrig, B. (2012) Re port on con flicts in in ter cul tu ral set tings (neo bja vlje no). Do stup no na: http :// www.alt er nativepr oj e ct. eu/asse ts/ up load/De liv erable_2.1_ Repor t_ on_conlic ts_ in _inter cul tu ra l_sett i ngs.pdf , stranici pristupljeno 20.11.2013.

Gr ađani o srpsk o ­albanskim odnosima i regio na lnoj be zbe dn os noj s ara dn ji, u okv iru Foruma za bezbednosna istraživanja Beograd­Priština­Tirana, Beograd, 31. oktobar 2013. godine. Prezentacija rezultata dostupna na: ht tp://ww w.bezbednost. org/upl­oa d/ d ocument / gradjani_o_sr ps ko­alb anskim_od nosim a_ i_regionalno j.pd f, stranici pristupljeno 20.11.2013.

International Crisis Group (2007) Serbia: Maintaining Peace in the Presevo Valley. Europe Report N°186. Dostupno na: http ://www.crisisgrou p. or g/ en/re gi o ns/europe /balka ns /serbia/186­serbia maintaining­peace­in­the­presevo­valley.aspx, stranici pristupljeno 4.12.2012.

Kancelarija tužioca za ratne zločine, http://www.tuzilastvorz.org.rs/html_trz/pred­meti_eng.htm, strani ci pri stu plje no 22.11.2013.

Kan ce la ri ja za ljud ska i ma njin ska pra va Vla de RS, www.ljudskaprava.gov.rs, stranici pristupljeno 20.11.2013.

Komesarijat za izbeglice RS, h ttp: //www.kirs.gov.r s/ art ic les/on ama .php?lan g=ENG, strani ci pristupljeno 5. 2. 2013.

Konf erencija projekta „Pravda i ratni zločini”, maj 2011. godine. Dostupna na: http ://www.slobodna evr opa.org /co ntent/region_sudjenja_svedoci/24093744.html, stranici pristupljeno 5.2.2013.

Narodna skupština RS, http ://www.parlament .g ov.rs/ upl oa d/archive/f iles/lat/pdf/osta l a_akta/2013/ RS1 ­1 3Lat.pdf , stranici p ristupljeno 10. 2.2013.

Nik ol ić ­Rist ano vić, V., Ć opić, S. (20 13) Dealing wit h interethnic conflicts in Serbia and the place of restorative justice and victims (neobjavljeno). Dostupno na ht tp :/ /www.vds.or g. rs /File/Del iverabl e_ 6 _1_ Resea rch _report_on_dealing_with_conflicts_by_NGOs_and_the_state.pdf, stranici pristupljeno 20.11.2013.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine, www.puma.vojvodina.gov.rs, stranici pristupljeno 20.11.2013.

Presuda Međunarodnog suda pravde u slučaju Bosna i Herce go vi na pro tiv Sr bi je, http ://www.icj­cij. org/do ck et /i ndex. ph p?p1=3&p2=2&case=91&code=bhy&p3=5, stranici pristupljeno 6.2.2013.

Radio televizije Srbije, www.rts.rs, stranici pristupljeno 4.1.2013.

Sanja Ćopić

94

Redovni godišnji iz ve štaj Po ve re ni ka za za šti tu rav no prav no sti za 2012. go di nu, Do stup no na: www.ravnopravnost.gov.rs, stranici pristupljeno 22.11.2013.

Sanja ćopić

Activities­and­the­discourse­of­the­state­agencies­and­institutions­in­Serbia­in­dealing­with­interethnic­conflicts

This paper aims at presenting a part of the research “Fostering victim­oriented dialogue in a multiethnic society”, which was conducted by the Victimology Society of Serbia in the course of 2012 and the beginning of 2013 within the project “Developing alternative understandings of security and justice through restorative justice approaches in intercultural settings within democratic societies” – ALTERNATIVE. The result of research into the activities of the state agencies and institutions in Serbia in dealing with multi­ethnic conflicts during the 1990s onwards will be presented. The analysis should identify the discourse of the state in relation to multiethnic conflicts in order to observe any changes or developments in the past two decades. In addition, the focus is on identifying the place and role of restorative justice in how the state responds to these conflicts in order to assess the potential of such an approach in Serbia and consider possible pathways towards its broader use.

Keywords: interethnic conflicts, state, discourse, activities, restorative justice