Aleister Crowley · 2011. 4. 1. · elektronsko izdanje-digitariaoaza-ordotempliorientis-šabac 2007 4 iza vrha tog, ako to uopšte jeste vrh, ori se glas, jasan, ĉvrst, srĉan,

elektronsko izdanje-digitariaoaza-ordotempliorientis-šabac 2007

2

Aleister Crowley

Srce Majstora


3

I.

VIZIJA

Penumbra.

Ja sam jedan od mnoštva. Svi, ili gotovo svi, kao

da podlegoše nekom osećanju teţine, samo ne

usled iscrpljenosti od rada, no usled letargije.

Ravnica se prostire dalje no što oĉi mogu videti,

ĉak i da nije sve zatamnjeno kuţnim isparenjima

od magle i puno moĉvarne vlage. Nas nekolicina

napola je budna, i nemo zuri ka Istoku. Nema

svetla da odgovori. Jao meni, koji sam preobuzet

uţasnom i beznadeţnom ĉeţnjom za snom kao

neko poludrogiran! Ošamućen, umrtvljen – ne

znam ko sam – ne znam odakle potiĉem – ne

znam kuda idem. Rastreseno govorim unutar

svoga otupelog srca: Ne smem da spavam jer sam

vojnik. Ali, kojeg kapetana, u kojem ratu? Zaista

ne znam. Postoji samo jedna nejasna predstava,

kao o nekakvoj nesreći davnoj, oh! veoma

davnoj. Maglovito sećanje na nekog neuspešnog

voĊu, o nekom planu što mu se kiĉma slomila –

siguran sam u ovo: da je sa svom disciplinom

svršeno, da je sva hrabrost ugušena, svaka svrha

išĉezla. Iza me – ĉudno! – ova tmina je manje

mutna no na Istoku, za kojim pogledi iznemoglo

ţude. Osećam li to instinktom – oblik jednog

ogromnog piramidalnog brda, od crne crncijate

stene? Suviše sam iznuren da okrenem glavu i

pogledam. Najednom, daleko iza mene, daleko


4

iza vrha tog, ako to uopšte jeste vrh, ori se glas,

jasan, ĉvrst, srĉan, smeo. To je glas vojnika, ton

naredbe, muţevna odvaţnost. Svako bi

prepoznao – ubeĊen sam – taj zvonki povik.

Istina, Pobeda, u svakom oglašenju trube: Ĉuj!

VOX.

Kapetan povika: „Pogledajte, Zvezda na Istoku!“

Odmah nastupi tišina. No, iznenadno komešanje

meĊu nama dade mi do znanja me da ne behu svi

usnuli; da beše onih koji bdiju poput mene, ljudi

koji to pomnije od mene ĉinjahu. Ĉujem

mrmljanje s moje leve strane. Razabiram tri reĉi:

„Taj Nulti Ĉas. To me dozove k sebi. Sada znam

da pripadam jednoj velikoj vojsci – vojsci

osujećenoj i slomljenoj, no ipak u ţivotu. Oštar

ĉujem šapat ţustrog apsolutnog autoriteta: „Nula

je Dva.“ Nekako sam svestan – kao ĉovek

pogoĊen munjom, u istom trenu i ubijen i iniciran

– da ta neobiĉna fraza objavljuje konaĉnu

Misteriju Istine, Reĉ o Planu Bitke, Kljuĉ

Pohoda. Ali, u mome umu njeno znaĉenje je

najgušća tama. Ponovo sumoran muk. Malo beše

onih koji ĉuli su glas mladog kapetana: jer

usnulost sviju sem najmlaĊih i najjaĉih beše

usnulost smrtna. A ĉak i ovima usud je loše

stajao; jer umovi njihovi behu rastrojeni usled

ogorĉenosti njihovih srdaca. Zato, kad im Glas

dopre do ušiju, rugahu se. Ĉuh: „Zvezda na

Zapadu. Kakva glupost!“ ili: „To nije glas

nijednog od naših voĊa.“ ili: „Zvezda na Zapadu?


5

Ĉuvaj se: to je Zvezda zvana Ĉemer.“ Tad, istog

ĉasa, iz nevidljive zemlje iza planine, dopre jedan

teţak jecaj, pa zvuk nekog pada, što ga rĊavim

uĉini neko izopaĉeno zvonko cerekanje. Potom se

zaĉuše grozni jauci. Misterija, zla tmina ovih

nepovezanih urlika grozno struţe mojim zubima.

Pa ipak, ne mogu da izgubim nadu koja me

proţela kad sam ĉuo Glas. Ali, toliko oštar, toliko

neutešan, toliko nepodnošljiv, je bol moga duha

da me pusta tmina sasma obuzima.

UMBRA.

U toku Vizije ide jedan san – batrgam se u snu u

kaljuzi od krvi i blata. Zavijanja zverskija no u

paklu: smrad na ĉiji oset, jak kao od same

raspadajuće lešine, grstim se u samrtnim

mukama; najpomamnije ludilo: fantomi zlodela,

ledeno-hladni, utvare izroĊene od ubistva – ĉini

se da ovoj noćnoj mori nema kraja – ne, ona

samu sebe iscrpljuje, zgaĊena od sopstvene

truleţi, i tone u tupo mrtvilo.

FANTAZMA.

Budim se iz uţasa. Svaki ţivac trne, svaki mišić

promrznut, svaka kost zasebno boli, krvlju mi

struji otrov. Ali klanica sad ne moţe jasno da se

vidi. Šta? Moguće li je da Glas ipak govoraše

Istinu? Je li ta Zvezda onda Sunce, ĉije svetlo

napokon probija kroz gnusne izmaglice masakra,

usled ĉije vreline zgrušena miazma isparava ka


6

nebu u onim gustim trakama mutnog sivog

oblaka? Ĉuj! Da, onih nekolicina što još su ţivi

videše šta ih to tera da diţu svoje sakate ruke, da

zure mutnim zakrvavljenim oĉima, da mumlaju

polomljenim vilicama i razderanim jezicima. „Za

ime Hrista,“ urla uškopljena krpa od mesa, „ne

gledaj u tu prokletu Zvezdu!“ „Izgubljeni smo,“

cvili drugi. „Zver!“ dere se treći: manijak. I ja

sam nemalo prestravljen. Jer u kretnjama tih

isparenja gmiţu monstruozne i strahotne prilike –

strašna obliĉja, odvratne gesture. Sva izopaĉena

stara verovanja: to moj smrtni duh ispunjava

deliriĉnim strahom. Od tih prizora, ranjenici se

grĉe u nepodnošljivim mukama. Neki suludo

grabe prljavštinu u koju su već upola utonuli da

je bace na avet, ĉime samo još više kaljaju svoje

lice. Njihova jalova zloba ide toliko preko svojih

granica da me to za trenutak nagoni na smeh.

Utom, kao na Najmoćnije Slovo kakvog velikog

mudraca, zaĉaranost prsnu: vinuh se u visine

prisebnosti. Zaista treba da budem proste duše!

Kako to da za trenutak ne uspeh da shvatim da

Razlomljena-PriviĊenja samo su senke koje baca

neka Zvezda, jedno Sunce, na isparenja što se

diţu usled sunĉevog zraĉenja – da su svi ovi

oblici ludila samo iskrivljeni odrazi jednog oblika

sa vrha planine, usamljene senke – senke

Ĉovekove!


7

LUX

Stajah prav. Videh da sam nepovreĊen. Okrenuh

se. Digoh pogled gore. Pogledaj! Brdo! Teme

kolosalne Piramide ovenĉano je likom ozbiljnog,

nemog kipa, isklesanog u jasnoj silueti naspram

Prstena Sunĉevog. Povikah glasno: Pozdrav Tebi,

o Zvezdo koja jesi sunce, Zvezdo što se penješ u

Visine Nebesa! MeĊutim, moje se srce odazva,

tajanstveno, i još tako da mi pomoţe da ga

razumem: „On ne izlazi nit zalazi! Ide sijajući

svojim putem, i pred njim Zemlja se vrti u ritmu

svog Bahanalijskog plesa!“ Tad spoznah i ovo:

svi ovi siroti mrtvi ljudi što leţe oko mene

pogubljeni behu sopstvenim strahom, svojom

greškom u verovanju, jer smatrahu da Sunce – ili

bilo koja druga zvezda – moţe umreti. I sad ja,

koji bejah osećao samo strah od tog kipa, bivam

oĉaran. Shvatam da On – ko god, šta god da je –

jeste Onaj koga svi toliko dugo ĉekasmo. Kako

usredsreĊujem pogled na njega, postajem svestan

da je njegova tamnost naspram svetlosti zvezde

samo relativna; i kako stiĉem pouzdanje u svoj

vid, tama nestaje. Taj kip je prizma od ĉistog

kristala – upravo izobliĉenje i mešanje sa

Svetlom koje odašilje, beše uĉinilo da ti fantomi

strahotni plešu svoj Veštiĉji Sabat u kretnjama

miazme. A sad me ţustro gore vuĉe neka

nevidljiva sila; usisava ka Brdu neki vrtlog. I sad

sam pred Njime, dok On stoji nada mnom.


8

HOMO

Glava mu je blago povijena kao da nutri u kakvoj

radosti. Nosi šlem od rumenog zlata, ozaren

svetlošću Zvezde. IzmeĊu njegovih veĊa stoji

crni dijamant u prstenu od rubina i smaragda,

optoĉen ĉistim sedefom, pa tako liĉi na nekog

nepoznatog, nekog nespoznatljivog Boga. Ovo

oko nema kapka. Ali njegova dva ljudska oka još

su poluzatvorena, kao prilikom bogoštovanja ili

ĉudesnog zanosa. Ruke su mu prekrštene na

grudima: na grudnom oklopu njegovome stoji

zlatni lik Sunca. U desnoj mu se ruci nalazi

palica od ćilibara, okrunjena rubinom; u levoj

lotus od ametista sa venĉićem od safira. Gle! Iz

oĉiju mu teku suze mešane tuge i radosti, od

radosti što sagoreva tugu, i tima suzama on udara

po jalovom kamenu pod svojim stopalima. Ona

se topi kao vosak od tog dodira; ruţe niĉu i

uvijaju se se oko njegovih udova. Okruţen je sa

ĉetiri ţiva stvorenja, stvorena njegovom voljom,

kako bi planina mogla sjati ţivotom koji kroz

njega protiĉe. Tu je mrkoţuti Lav, sa ĉijih usana

kaplje med. Glasno riĉe, i reĉ otuda je ova: Gnev

Majstorov je Energija Ljubavi. Tu je Bivolica,

sivoplave boje, ĉija vimena prepuna su mleka, a

njeno muĉanje znaĉi: Rad Majstorov je

Ishranjivanje Ţivota. Tu je Dete, koja svojim

ruĉicama istiskuje krv iz sopstvenih grudi, i

osmejkom iskazuje: Put majstorov je Nevinost

Slobode. TakoĊe, i Zlatni Orao, noseći Pehar

Vina, glasno kliĉe: Zavet majstorov je Zanos


9

Svetlosti. Poslednji meĊu njima, nad Njegovom

glavom, vrti se toĉak sjaja od mnogih boja, ne bi

li se tako sva dela sloţila u jedno. A zujanje toĉka

objavljuje: Mudrost Majstorova je Pravda

Vremena. Sluţi Volju Majstorovu! Utom iz srca

Toĉka izaĊe Zmija sa likom Sfinge, i dodirne

usne Majstorove, i Njegov se glas pretoĉi u

Pesmu: Reĉ Zakona je Θελημα. Tad vascelo

Nebo usplamti od snaţnog jeĉanja truba; a svet bi

obasjan jednim bleskom što poseĉe svaki ţivi

duh, obeleţivši ga ovim Ţigom: Ĉini šta ti volja

neka bude sav Zakon.

AVES.

Sad sav vazduh bi proţet glasovima ptica:

jednoga Labuda, Feniksa, Gavrana, Orla, Sokola,

Pelikana, Goluba, Ibisa i Lešinara: redom je svaki

pevao hvalospeve, baš kako mu je dato da

razume jedan deo Srca Majstorovog.

GLAS LABUDOV.

AUMGN: kroz NeroĊeno, kroz Veĉno, Misao

Majstorova ide, ploveći Etirom.

GLAS FENIKSOV

AL: ne moţe da se spali, ne moţe da se ugasi,

Duša Majstorova kupa se u Vatri Prirode, i biva

osveţena.


10

GLAS GAVRANOV

AMEN: Prošlost i Budućnost deo su Sadašnjosti,

u Oku Majstorovom, što vidi Tajnu nad Tajnama

i zna da su sve one Jedno.

GLAS ORLOV

SU: Nebesa se vaţu na Perju Pravednih, što lebdi

sred njih, gledajući u Sunce; tako vi doznajete

Milost i Radost Majstorovu!

GLAS SOKOLOV

AGLA: pod tvojom Energijom ustaje sav Pokret

Volje Majstorove, svatvaraĉeve, uništiteljove!

GLAS PELIKANOV

IAO: sve što ţivi je od krvi Srca Majstorova: sve

zvezde uţivaju u Gozbi na tom Pašnjaku,

obitavajući u Svetlu.

GLAS GOLUBOV

HRILIU: ništa nije ni premalo, ni preveliko, ni

prenisko, ni previsoko: nego se sve stvari

sjedinjuju u Radost Ljubavlju Majstorovom.


11

GLAS IBISOV

ABRAHADABRA: svi su Putevi isti, budući

beskrajni, veĉno se uvijajući u Krivama

neiskaznog ĉuda; svaka Zvezda ima svoju

putanju, putem raznolikih zamišljanja što prolaze

Umom Majstorovim.

GLAS LEŠINAROV

MU: nespareno, neokaljano, osvećeno, ĉedno,

sve biva zaĉeto od daha Majstorovog i roĊeno od

Beskonaĉnog Prostora u kojemu On im daje

njihovo Obliĉje – i obitava u Tišini.

Sad je sve, takoreći, Strast velikog Mira; a u toj

Mirnoći ja podiţem svoju Dušu kao ţrtvu i

preklinjem u svome Srcu: Daj da budem kraj

stopala Majstorovih! MeĊutim, Tišina guta te

uzaludne reĉi; i kroz njih silovito prodre vatra

Njegove krvi, koja ih pretvori u ove: „Do

Njegovih stopala jedino je Zemlja, i to On

pretvara u cveće; ali sve što ţivi pripojeno je Srcu

Majstorovom.“ Na to u potpunosti prestajem da

budem ono što bejah: upijen sam u Njegovu

divotnu suštinu, i moj ţivot biva ravnomerno

rasprostrt beskrajnim Eonima Stvaranja. Da –

više nema baš niĉega odvojenog; usled toga

Vizija išĉeznu, jer Onaj što vidi jedno je sa

ViĊenim.


12

II.

GLAS.

Nije dato krvi i mesu, sve dok nisu sedam puta

proĉišćeni, proĉišćeni od kraja do kraja, da

borave u svetilištu Srca Majstorovog. Moja

ţestina se iscrpljuje; moja vera sahni; ispadam iz

zanosa strasnog što se proliva Ponorom prostora.

Sve stvari osećaju To; svim stvarima ţivot daje

To; pa ipak, ništa što zna za se, ne pozna To

kakvo To jeste. Tako sam sad ja, izgarajući, ali

još ne sasvim spaljen, u sjaju tog Svetla,

podrhtavajući, ali još ne potpuno uzdrhtao,

snagom tog Pulsa, tek onoliko usklaĊen sa Srcem

Majstorovim što beše ĉist Zanos u tom

uzvišenom trenutku sjedinjenja biva prevedeno u

nešto nalik sveĉanoj muzici – nošenoj veoma

daleko tihim vazdušnim prostranstvom – Glas

koji obznanjuje Tajnu Svetilišta svakome uhu u

taĉno onoj meri s kojom je to uho u stanju da ga

primi.

DESET TAJNIH RADOSTI

MAJSTOROVIH.

Isprva, muzika kao da je prigušena, šum vetra iza

neprobojnih velova.

000. NIŠTA JEDINO POSTOJI, I JESTE SVE STVARI.

Posle pauze duboko ukorenjene Tišine:


13

00. NEMA OGRANIĈENJA

Nanovo Tišina, kao da je sama utroba Prirode

proţeta Mirnoćom.

0. UKUPNOST SVEGA JE NEOGRANIĈENO

SVETLO.

Najednom dolazi do pribiranja suštine Tišine;

kao da skupljena je u Taĉku:

1. TI SI ONO ŠTA BIRAŠ DA BUDEŠ U SVOJOJ

ZAMISLI, IMUN NA SVE, JER TO NIJE NIŠTA DO

TAĈKA GLEDIŠTA.

Zatim izbi Talas Svetlosti, i razleţe se u

veliĉanstvenosti Grmljavine:

2. TVOJE IME, KOJE JE TVOJA REĈ, JE SUPSTANCA

TVOJE VOLJE, ĈIJI NAĈIN DELOVANJA TVORI

POSTOJANJE. SLUĈAJ.

Glazba brzo tone u duboki unutrašnji zanos,

sveĉan i lagan:

3. TO ŠTO STVARAŠ JE TVOJE RAZUMEVANJE

SOPSTVENE LJUBAVI.

Tad nastupi potres i pometnja, kao da harmonija

bi razbijena na nebrojene fragmente; sudaraju se

meĊusobno, a nema nikakvog razgovetnog


14

govora; sve dok ne odjeknu jedan strahoviti jek,

trubljenje Veliĉanstvenosti. No unutar jeka

olujnog, prolomi se Glas ĉvrst i neumoljiv, a ipak

ispunjen mirom i ljubaznošću.

4. NUŢNOST UNIVERZUMA JE MERILO TVOJE

PRAVEDNOSTI.

Sledi vojna muzika, silovita i puna prodora

Vatre:

5. POKRET UNIVERZUMA JE ISPUNJENJE TVOJE

ENERGIJE.

A ovo bi pomešano sa odjekom svih preĊašnjih

glasova i njihove muzike, pa sav ponor bi

ispunjen njihovim uorkestravanjem u jednu

Simfoniju.

6. POREDAK UNIVERZUMA JE IZRAZ TVOG

ZANOSA U LEPOTI.

Ovo išĉezavajući prelazi u jednu duboku i neţnu

pesmu, nalik slavujima pored kakvog vodopada;

a glas cvrkutom javlja:

7. OSEĆAJNOST UNIVERZUMA JE TRIJUMF TVOJE

IMAGINACIJE.

Brzi drhtaji proţimaju vazduh, veĉiti hor mirijada

deĉaka i devojĉica:


15

8. PROMENLJIVOST UNIVERZUMA JE

VELELEPNOST TVOJE GENIJALNOSTI.

Tad opet sav se zvuk sasta u jedan, beskrajni

jedan monotoniju moći neosvojive, nalik

trubljenju slona u Proleće:

9. STABILNOST UNIVERZUMA JE PROMENA,

IZVESNOST TVOJE ISTINE.

Tad, najzad, duša Muzike uzima oblik ĉistog

glasa jedne Device, i ona peva:

10. SAVRŠENSTVO UNIVERZUMA JE OSTVARE-

NJE IDEALA TVOJE STRASTI.

Gle, u Tišini što usledi moj se duh tako prosvetli

usled poimanja ovih Tajnih Radosti Majstorovih,

da još jednom bejah van sebe i ponovo malo

poţiveh u Njemu.

DVA I DVADESET TAJNA

UPUTSTVA MAJSTOROVA

Sad kad sam došao sebi, ĉeznem u bezvremenoj

tugi za onim što sam toliko malo u stanju da

dostignem. Krvarim iznutra, tako da strast moja

kroz moje meso ide tragom reĉi vapaja kojeg ne

mogu naglas izgovoriti, tim zovom Duše za

Dušom Majstorovom, da se sjedini sa Njim. Da

na to odgovori, On posla Svoju Volju, koju, pošto


16

baca senke na nebo Ţivota, moţe delom da

proĉita onaj ĉiji je pogled dovoljno prosvetljen

muţevnošću njegove ljubavi. Tako doznajem

najbolji naĉin da se pripremim za ispunjenje svog

Ţivota, unutar Ţivota Majstorova, i prinesem

svoju krv Njegovome Srcu.

0

Znaj Ništa! Svi su putevi za Nevinost ispravni.

Ĉista ludost je Kljuĉ Inicijacije. Tišina se

pretvara u Zanos. Ne budi ni muškarac ni ţena,

već oboje u jednom. Tiho budi, Dete u Jajetu

Plavom, dok ne stasaš da poneseš Koplje i Gral!

Lutaj samotno, i pevaj! U Kraljevoj Palati

njegova te ĉeka kći.

I

Istinsko Sopstvo je znaĉenje Istinske Volje:

poznaj Sebe kroz Svoj Put! Izraĉunaj valjano

Formulu Svoga Puta! Stvaraj slobodno; upijaj

radosno; deli punim srcem; uĉvršćuj potpuno.

Delaj, Svemoćni, Sveznajući, Sveprisutni, u

Veĉnosti i za Nju.

II

Ĉistota treba da ţivi samo za Preuzvišenog; a

Preuzvišeni je Sve: budi ono što je Artemida

Panu! Uputi se u „Knjigu Zakona“, i probij se

kroz veo Device!


17

III

Ovo je Harmonija Univerzuma, što Ljubav spaja

Volju za stvaranjem sa Razumevanjem te

Tvorevine: poznaj svoju Volju! Voli i pusti druge

da vole! Sladi se u svakom obliku ljubavi, i otud

crpi svoj zanos i svoju hranu.

IV

Lij vodu po sebi: tako ćeš biti Vrelo Univerzuma.

Otkrivaj sebe u svakoj Zvezdi! Postigni sve

mogućnosti!

V

Prinesi svoju Ĉednost kao ţrtvu Znanju i

Razgovoru svog Svetog AnĊela Ĉuvara! Sve

drugo je zamka. Budi borac sa osam udova Joge;

jer bez njih nisi obuĉen ni za kakvu borbu.

VI

Boţansko Proroĉište je Detinji Glas Ljubavi u

tvojoj Duši! oslušni ga! Ne haj za Glas Sirene

Smisla, ili Fantoma Razuma: odmaraj u

Prostodušnosti, i osluškuj Tišinu.


18

VII

Potomstvo Lešinara, Dva-u-Jednom, preneseno;

ovo su koĉije Moći. TRINC: poslednje

proroĉanstvo!

VIII

Nasuprot svakoj misli odmeri njenu tačnu

suprotnost! Jer Brak njihov je Poništenje Iluzije.

IX

Lutaj samotno; noseći Svetlo i svoj Štap! I neka

Svetlo bude toliko jarko da te niko ne vidi! Neka

te ništa ne uzbuĊuje ni unutra ni spolja: oĉuvaj

Tišinu na svaki mogući naĉin!

X

Sledi svoju Sreću, ma kuda te vodila! Osovina se

ne kreće: postigni to!

XI

Energiju ublaţi Ljubavlju; ali neka Ljubav

proţdre sve. Oboţavaj ime ______*,

ĉetvorostruko, mistiĉno, prekrasno, i ime

Njegove Kuće 418. (Ovo Ime prenositi samo

onima koji zavreĊuju takvu Inicijaciju.)


19

XII

Ne dopusti da te vode po kojima brodiš pokvase!

A, stigavši na obalu, posadi Lozu i predaj se

radosti bez stida.

XIII

Univerzum je Promena: svaka Promena je

posledica Ĉina Ljubavi; svaki Ĉin Ljubavi sastoji

se iz Ĉiste Radosti. Umiri svakodnevno! Smrt je

vrhunac jedne krivulje zmije Ţivota: sve

suprotnosti posmatraj kao nuţne dopune, i raduj

se!

XIV

Izlij sve svoje iz Vaze u desnoj ruci, ne izgubivši

ni kapi! Zar u levoj ruci nemaš vazu? Sve

potpuno preobrazi u Lik svoje Volje, dovodeći

sve do istinskog mu obeleţja Savršenstva!

Rastvori Biser u Peharu Vina: ispij, i obznani

Vrlinu toga Bisera!

XV

Svojim desnim Okom stvaraj sve za sebe, a levim

prihvataj sve što biva drugaĉije stvoreno.


20

XVI

Razori utvrdu svog Individualnog Sopstva, da bi

tvoja Istina mogla nesputano da se vine iz

ruševina!

XVII

Svu svoju energiju uloţi za ovladavanje svojom

mišlju: spali svoju misao poput Feniksa!

XVIII

Neka Iluzija Sveta mine kraj tebe, neopaţenog,

dok prevaljuješ put od Ponoći do Jutra!

XIX

Svoju svetlost daruj svima ne zazirući: oblaci i

senke te se ne tiĉu. Od Govora i Tišine, Energije i

Mirovanja, naĉini dvojake oblike svoje igre!

XX

Nek svaki Ĉin bude Ĉin Ljubavi i Oboţavanja!

Nek svaki Ĉin bude Blagoslov Boţiji! Nek svaki

Ĉin bude Izvor blistave Slave!

XXI

Vreme i sve okolnosti DogaĊaja smatraj slugama

svoje Volje, zaduţenim da ti predstave


21

Univerzum u vidu tvoje Zamisli. I: blagoslov i

oboţavanje proroku ljupke Zvezde!

Senke iznenada nestadoše kad na nebu išĉeznuše

oblaci; i više nema zapisa na Nebesima, jer ono

što beše pisalo useĉeno je u moje Srce.

ČETIRI VRLINE SRCA

MAJSTOROVOG

SVETLO je ustoliĉeno na prestolu Srca

Majstorovog, i on nema zlih misli. Jer u tom

Svetlu sve je Istina.

Neistina je samo delatnost prirode Vremena i

Prostora, a zamisao o zlu dolazi jedino usled

opaţanja suprotnosti koje se prevazilaze Istinom.

Prema tome, sve što postoji ima svoj koren u

Nuţnosti; da se i delić toga izgubi, svo Delo bilo

bi osujećeno.

ŽIVOT kljuĉa u Srcu Majstorovom; Smrt je

samo Sistola tog ĉudesnog pulsa.

Bledi su fantomi Iluzije; spopadnuti tim jarkim

strujanjem, oni drhte i pulsiraju sjajem njegove

stvarnosti; on nijedno zamislivo obliĉje ne

ostavlja inertnim i bez duha; u njemu svi sudeluju

u svetoj tajni roĊenja za Istinu.

SLOBODA poskakuje u Srcu Majstorovom; jer

svaki ĉovek i svaka ţena je zvezda. Svako ide,


22

nesputan i ispunjen radošću, za svojom Voljom;

jer za svaku Volju jednako stoji da obavlja svoju

suštinsku delatnost u ritmu Srca Majstorovog.

Nijedna zvezda ne moţe da zaluta sa svoje

samoizabrane putanje: jer u beskonaĉnoj duši

prostora sve su staze beskrajne, sveobgrljujuće:

savršeno.

LJUBAV plamti u Srcu Majstorovom; videći u

svim stvarima jedino Boga, on ih svetlim

plamenom oboţavanja išĉišćava od svih

uobraţenih mana. Njegovom dubokom odanošću

što granica ne pozna pali se i sam prostor, i tako

ne ostaje ništa prazno što njegova strast ne

ispunjava. Snagom svog ZAKONA svaku misao

plavi ljubavlju, i redom je venĉava za svaku

drugu; a od svake braĉne noći plodovi su dvojaki,

Zanos u Tišini, i neki novi Svet za koji ni Mašta

nije znala; od ovih vidi kako su, jedan jezovit a

drugi groteskan, ovaj lirski a onaj gospodski,

ţalostiv i blaţen, Njemu jednak prizor, jer niti

poznaju granice, niti razotkrivaju beskonaĉnu

raznovrsnost svoje Lepote, stvarajući nove

Harmonije svakim ĉasom, za Radost

neverovatne.


23

FRULA I PAN

Potom se ĉuje zvuk koji kao da potiĉe od padanja

sneţnih pahuljica i ruţinih latica: to je

podrhtavanje stopala mlade device što pleše. A

muzika je šapat Vetra izmeĊu borova na Brdu; a

to je dah Panove frule na usnama Majstorovim. I,

sve ujedno, to je Univerzum u manifestaciji.

TakoĊe; ĉujem otuda Sedmostruku pesmu.

KARMEN

On Mudrošću oblikuje materiju i prostor i vreme,

Iskustvo uzvišenome. Vrlinom On provodi Svoj

Ţivot u svemu; Milost veliĉanstvena. Energijom

On sve vrti u sili Promene, bezgraniĉnog.

Poretkom On sastavlja sve svetove Svetlosne u

Lepotu beskonaĉnu. Ljubavlju On razara sve da

bi u Sudbu uneo Sveţa Maštanja. Razumom On

odmerava Svoju vladavinu, Ĉudo Svoga Sluĉaja.

Ĉistotom On razrešava svu Svoju Volju od

svakog predstave Zlog. U Tišini vraća On svaki

ispunjeni deo u Zanos Svoga Srca, Srca Svoga, u

ĉijoj Istini Prirode sve postoji , Mirnoj i Sjajnoj

Zvezda.


24

III.

HRAM ISTINE

INICIJACIJA.

Ja, Khaled Khan, videh tu Viziju i primih ovaj

Glas na Svetom Brdu Sidi Bou Said, u zemlji sad

zvanoj Tunis, ali od davnina ispunjena mnogim

svetinjama. Do sada mi bi dopušteno da slobodno

govorim o onome na šta sam nailazio u svom

dugom traganju za Istinskom Mudrošću; ali da

obznanim Naĉin svoje Inicijacije, putem ĉega bi

odobren ulazak u Mesto zvano Hram Istine (no,

neki ga zovu Dar-el-Jalal), zabranjeno je. A ne

smem ni obelodaniti u kojoj se zemlji ta Kuća

moţe naći, sem nešto slobodnije reći: isklesana je

u ţivoj steni na središnjoj taĉki vrha jedne visoke

planine odvojene, u vencu Jebel-el-Asharah.

Kako sad uveden sam posle mnogo dana u jedno

Mesto gde Svetlo beše, i prosijava se kroz

rezbaren zid od topaza, na njemu ugravirana

Ruţa sa devet-i-ĉetrdeset latica na grĉkom Krstu,

od Sunca, i to u ponoć, naĊoh se u prisustvu

izvesnog starijeg ĉoveka (jer beše pisalo da

Njegovi dani brojaće stotinu i dvadeset godina),

koji stajaše pred stolom sa sedam strana, na

kojem beše plamen, i tamjan u kadilu, i hleb.

Reĉe mi da uzmem od toga, i kad beše to

konzumirano, uzeo je u ruku boĉicu zlatnoga

ulja, i pomazao moje oĉi, i moje uši, i moje usne.

Utom spazih lik jednoga Boga, dostojanstvenog i


25

plemenitog izraza, krajnje blagog duha, u desnoj

mu ruci srp, a u levoj pešĉanik. A kad ga

pogledah, on obrnu zglob svoje ruke, jer

poslednje zrno peska beše prošlo kroz grlić. Tada

moj Instruktor pokaza malim štapom na jednu

veliku kartu što ne beše sasma ispunjena, i tu se

pojavi senka ruke jednoga ĉoveka, koja nacrta

Lava na kraju zapisa. Nad ovim pergamentom,

koji beše delom uvijen, stajaše jedna ĉetvrtasta

ploĉa od belog mermera, na kojoj, obloţene

zlatom, ĉitam ove znakove o Liku Oka unutar

blistavog Trougla.

S S a ovo znaĉi, kad se prevede, „Veliko

Belo Bratstvo.“

Ispod beše pisalo: Sa Nama Dve Hiljade Godina

je kao Jedan Dan. Tad mi moj Instruktor objasni

da Bratstvo šalje jednog svog ĉlana na svakih dve

hiljade godina, koji donosi sa sobom jednu Reĉ

da sluţi Ĉoveĉanstvu kao nova Formula Magike,

kako bi ono moglo da preduzme naredni korak na

dugom putu koji vodi ka Savršenstvu. Uz to,

dvaput tokom tog perioda, to jest, u razmacima

od nešto više od tri, a nešto manje od sedam

vekova, šalju jednog manjeg proroka da utre Put

sledećoj Reĉi, i da oĉuva ili da obnovi vrlinu

Reĉi tad na snazi. A na neuvijenom delu karte

ĉitam imena izvesne Braće, i reĉi, kako behu

izreĉene jedna za drugom. MeĊutim, neka ne

mogah proĉitati, jer znakovi behu ĉudni. Ova

slova:


26

FU-HSI.

Posle velike praznine (ispunjene nekim imenima,

i to neĉitljivim)

LAO-TZE, GAUTAMA, ZERDUSHT,

PYTHAGORAS, DIONYSUS, OSIRIS.

Ovi behu poslati u isto vreme – a Dionis pod

nekoliko razliĉitih obliĉja – da prosvetle Šest

Velikih Civilizacija, koje je trebalo da budu

zbliţene otvaranjem komunikacija širom planete

putem širenja Rimske Sile. Posle ovih, gotovo

usamljeno stajaše ime:

APOLLON.

Ali iznad ovg navoda, punom širinom karte, reĉ

I A O. Tad preko cele mape pruţi se tama, jer

tokom jednog perioda Bratstvo beše gotovo

potpuno uništeno delom jednog Velikog

Ĉarobnjaštva Crne Loţe, i pomraĉenja svega

Rasuda, i pometenosti u svoj Istini.

Videh samo jedan zraĉak jedva ĉitljiv:

PLOTINUS.

I, na kraju tame, usred mnogih imena koja ne

mogah (USPEH) proĉitati,


27

JACOBUS BURGUNDUS MOLENSIS, jer

njegovo ime beše ispisano slovima vatrenim. Nije

li Red Hrama utro put Renesansi stapanjem

Misterija Istoka i Zapada? Tad sevnu na karti u

belini nenadanoj, kao da mrlja ona beše izbrisana

(mada ne sasma od zamaha maĉa) i ova reĉ

ispisana vijugavim znacima oštrim kao sablja

krivošija: MOHAMMED. Sledeće ide ime silno

zamućeno:

SIR EDWARD KELLY, Sa jednim zapisom u

cifri ............a u središtu svega, unutar simbola

rubinove ruţe sa pet latica na zlatnom krstu, beše

ugravirano:

CHRISTIAN ROSENCREUTZ

(Jer Braća behu toliko obazriva da zataje njegovo

pravo ime). Posle koga idu tri imena Velika i

Strašna koja ovde ne ispisujem. Na kraju se

pojavi ovaj novozapisani hijeroglif Lava, a Ime

toga Brata beše od mene skriveno. Tada mi bi

objašnjena Misterija ovih Reĉi: kako su u prvom

periodu zabeleţene istorije ljudi mislili da ţivot

potiĉe samo od Ţene, i delovali po Formuli Izide,

oboţavajući prirodu kao ĉednu i ljubaznu, ne

razumevajući Smrt, ili Arkanu Ljubavi. I kako se,

kad vreme beše sazrelo, pojaviše Braća Formule

Ozirisa, ĉija reĉ je I A O; pa tako ljudi oboţavaše

Muškarca, smatrajući ga podloţnim Smrti, a

njegovu pobedu zavisnom od Vaskrsnuća. Na isti

naĉin smatrahu da Sunce biva pogubljeno i


28

ponovo roĊeno svakim novim danom, i svake

godine. Sad, kad je ova velika Formula ispunjena

i dovedena do sramnog stanja, ovaj Lav istupi da

proglasi Eon Horusa, krunisanog i osvajaĉkog

deteta, koje ne umire, niti se ponovo raĊa, već

blistajući veĉno hodi svojim Putem. Isto tako ide

i Sunce: jer, isto kako se sad zna da je noć samo

Zemljina senka, tako je i Smrt samo senka Tela,

što zaklanja njegovo Svetlo od njegova nosaĉa.

Od ovog Proroka Reĉ je . Mnoge su i

ĉudesne misterije ove Reĉi, i Numeracije otuda!

A ne smem ih ni obznaniti, sem ove najprostije,

zbog male dece: „Ljubav je zakon, ljubav pod

voljom.“

Karta se najednom potpuno uvi, a moj instruktor

mi reĉe da se okrenem: jer tamo beše ušla jedna

devica, izgleda poput zlatne ruţe, kovrdţavih

uvojaka i rumenih obraza, ĉije grudi behu sjajne

kao slonovaĉa, a hod njen kao hod mlade lavice.

Na njenim veĊama sjaše Zvezdani Safir, a na

obrazu beše upadljiv beleg, krug jedan dubok i

divotan. U ĉijim rukama beše jedan spis; i,

smešeći se, ona ga stavi u moje. Tad ne znadoh

kako da je oslovim ne bih li joj se zahvalio na

ovakvoj susretljivosti: razumevši to, reĉe mi:

„Moje ime je Zvezda Severa.“ A ovo beše

Objava:

ĈOVEKU

Ĉini što ti volja neka bude sav Zakon. Budući da

je moj Rok Sluţbe otpoĉeo u godini osnivanja


29

Teozofskog Društva, preuzeh na sebe, s moje

strane, greh celog Sveta, ne bi li se Proroĉanstva

ispunila, da Ĉoveĉanstvo moţe da preĊe na

Sledeći Korak od Magiĉke Formule Ozirisa ka

Horusovoj.

I kako je kucnuo moj Ĉas, obznanjujem svoj

Zakon. Reĉ Zakona je Θελημα.

Usred Mediteranskog mora

AN XX Sol in 3 Deg. Libra die Jovis

ovo dajem ja, ТО МЕГА ΘΗΡΙΟΝ Λογοζ

Αιοηοζ Θελημα

Proĉitavši ovi reĉi s dubokom paţnjom jedanaest

puta, preklinjah svog Instruktora (jer Devica se

beše vratila svom Majstoru) da mi razjasni nešto

što beše mutno za moju slabašnu moć

razumevanja. „U Svetlu Karte Dela Bratstva,“

rekoh, „Volja Majstorova, i Njegova Reĉ,

objašnjene su. Ali o Njegovom Ĉasu nemam

znanja; a drhtim pred tamom ove Misterije

Greha.“ „O njegovu ĉasu,“ odgovori moj uĉitelj,

„nije teško govoriti. Delo naše Sestre Helene

Petrovne Blavacki inaugurisano je taĉno u vreme

RoĊenja na Zemlji našeg Brata, Majstora, ĉija reĉ

je Thelema, ĉije Ime je još skriveno pod obliĉjem

Lava. Jer beše najnuţnije utrti Njegov Put kako

bi On mogao da objavi Svoj Zakon u svakoj

zemlji što postoji na kugli Zemaljskoj.“ A ovo


30

delo bi obavljeno od strane Društva koje je s tim

ciljem osnovala naša Sestra. Ali, i pored toga,

pogledaj! punih pedeset godina proĊe, a tek je

sad nastupio ĉas Moći u kojem naš Brat moţe da

izgovori Svoju Reĉ u punoj snazi za celu

Zemlju.“ On tad zaćuta, a moj duh beše silno

muĉen; lice mi se smrknu, jer doĊoh do Misterije

Greha. Ali, izraz na licu mog Uĉitelja bio je

radostan; i godine njegove spadoše s njega poput

kakve maske; a njegov glas treperaše zanosom

osloboĊenja.


31

MISTERIJA GREHA

„Reĉ Greha je Ograniĉenje. Ĉini što ti volja neka

bude sav Zakon.“ Takve pisahu reĉi na izvesnoj

ĉetvrtastoj ploĉi od mesinga što leţaše na

šestougaonom stolu pod ispruţenim prstom moga

Instruktora. A kako videše da njihov smisao beše

delom skriven od mene, on uĉini da se prisetim

dvaju drugih spisa iz jedne zbirke izvesnih

drevnih Jevreja: „Svi grešiše, i ne dostigoše slavu

Boţiju“; i ovo: „Pomisao o gluposti je greh.“ Tad

shvatih da svi ljudi ţive u grehu, jer su osujećeni

u postizanju svoje Istinske Volje, to jest, u

nesputanom delovanju njihove suštinske prirode.

Ovo ograniĉenje umnogoĉemu potiĉe od

njihovog neznanja o tome šta njihova Istinska

Volja jeste, i umnogome od spoljašnjih prepreka,

ali najviše od ometanja što ih uzrokuju loše

kontrolisani delovi njihovih sopstvenih

instrumenata, tela i uma. Jer sloboda se ne

pronalazi u raspusnosti i slabom upravljanju

sobom, već u ispravnom vladanju svakog

pojedinca iz zajednice, ne bi li osigurao

sopstveno dobrostanje, a time i dobrostanje cele

zajednice. A ovakav uĉinak da se ostvariti putem

savršene organizacije pod okom Inteligencije

koja je sposobna da istovremeno obuhvati i opšte

i pojedinaĉne potrebe. Put Savršensva je tako

dvojak: prvo, Um mora svesno spoznati Istinsku

Volju, a ovo Delo jednako onom zvanom

Dostignuće Znanja i Razgovora Svetog AnĊela


32

Ĉuvara. Drugo, kao što piše: „Ti nemaš drugog

prava sem da ĉiniš svoju Volju,“ svaki delić

energije koji je Instrument u stanju da proizvede

mora da se usmerava u izvršavanje te Volje, a to

znaĉi jedan divlji lav na putu, da sve dok drugi

zadatak ne bude dovoljno poodmakao, pometnja

u instrumentu biva takva da je sasvim

nesposoban da obavi prvi. Tad reĉe moj vodiĉ:

Dobro je. Znaj i ovo, veliku jednu Misteriju i

prekrasnu, da svi sukobi izmeĊu delova

Univerzuma potiĉu od ove greške, i nikako

drugaĉije. Jer u našem beskonaĉnom Prostoru

(koji nije ništa drugo do naš neograniĉeni opseg

mogućnosti) nema potrebe da iko gura svog

bliţnjeg u stranu. Kako na Nebu ima dovoljno

mesta za svaku Zvezdu da neosporena ide svojim

Putem, tako je i sa onim Zvezdama na Zemlji, što

idu maskirane kao muškarci i ţene. Znaj stoga da

je ovaj Zakon Theleme „Ĉini što ti volja“ prvi

zakon ikad dat ĉoveku koji vaţi za sve ljude na

svim mestima i u svako vreme. Svi raniji Zakoni

behu nepotpuni, prema veri onoga kome se

kazivao, ili obiĉajima odreĊenog naroda, ili

filosofiji njihovih mudraca. A nema ni potrebe, s

ovim Zakonom Theleme, za pretnjama i

obećanjima: Jer Zakon se sam ispunjava, pa je

stoga jedina nagrada za onoga ko ĉini svoju volju

Sloboda, a Ograniĉenje jedina kazna za onog ko

zaluta. Poduĉavaj zato sve ljude ovom Zakonu:

jer ukoliko ga slede, oni prestaju da te ometaju

svojim nepravilnim nasumiĉnim kretanjem; a ti

ĉiniš dobro sebi ĉineći dobro njima. I onaj najviše


33

sebe ometa, koji ometa druge na njihovom Putu,

ili koji ih primorava na neko kretanje koje ne

odgovara njihovoj Prirodi. Primeti i ovo, da

mnogi ljudi, osećajući gorĉinu Ograniĉenja,

pokušavaju da se razreše svog bola namećući

sliĉan teret svojim bliţnjima: to je kao kad bi

bogalj traţio olakšanje u sakaćenju nosilaca svoje

koĉije. Pored toga, poricati Zakon Theleme je

ograniĉenje u samom sebi, ĉime se postojanje

sukoba u Univerzumu potvrĊuje kao neophodno.

To predstavlja bogohuljenje na Sopstvo,

uzimajući da njegova Volja nije nuţno (i otud,

ĉestit) deo Celine. Jednom reĉju, onaj ko ne

prihvata Zakon Theleme zavaĊen je protiv sebe:

to jest, on je bezuman, i krajni ishod toga je

narušavanje Jedinstva u njegovog Boţanstva.

Ipak, poslušaj opet; opozicija izmeĊu dve kretnje

nije uvek dokaz postojanja sukoba ili greške. Jer

dve naspramne taĉke na ivici toĉka kreću se tako

što jedna ide Severno, a druga Juţno; pa ipak,

one predstavljaju skladne delove istoga sistema.

A viljuška što pruţa otpor veslu ne ometa, već

potpomaţe Istinsku Volju tog vesla. Prema tome,

samokontrola ni na koji naĉin nije neprijatelj

Slobode, već ono što je omogućuje. A onaj koji

bi da oslobodi mišić od njegove vezanosti za kost

rastavljajući ga, tako ĉini mišić neupotrebljivim.

Ĉuj još i ovu reĉ: kako je mišić beskoristan, sem

ako se pravilno njime ne upravlja, tako i tvoje

delo moţe laganije da teĉe ako se sjediniš sa

Delom Majstorovim, upravo Therionom, ĉija

Istinska Volja je da dovodi delo svakoga Ĉoveka


34

do njegova savršenstva. U tu svrhu je on objavio

svoj Zakon; zato, u istu svrhu, što je takoĊe i

tvoja svrha, pridodaj svoju neznatnu snagu

Njegovoj velikoj moći. Kao što piše: I blagoslov i

oboţavanje Proroku ljupke Zvezde! Ti, stoga –

idi, idi u mojoj snazi, kaţe Gospod Eona, i nećeš

se ni za ĉim okretati. Dok tako govoraše,

neprestano u sebi osećah išĉišćavanje srca; a moj

stas je rastao, usled uspravljanja moje prirode. I

dok tako mišljah, moj instruktor, primetivši to,

nasmešio se u mom pravcu, govoreći: Uistinu, O,

Khaledu Khane, O, dete od svitanja Eona, pravo

si prorekao i uznapredovao u svom biću pomoću

Zakona Theleme. Jer ovaj zakon je prav Zakon;

on ne traţi svijena kolena ropstva, ni povijenu

glavu u stidu. Štaviše, budeš li govorio ĉak i

Bogu nad bogovima, stoj prav, da moţeš s Njim

biti sjedinjen Ljubavlju, kako On sigurno hoće.

Sa tom reĉju, zidovi te male odaje u Hramu na

Planinskom Vrhu odmakoše se od oko mene, i ja

se naĊoh sasvim sam na jednom napuštenom

mestu, neobiĉnom i dalekom. A o onome što mi

se tamo zbilo sada ne smem zboriti. Jer tamo

jedna Lepota biva, za koju nema lepšeg ukrasa od

Tišine.

Proĉitavši ove reĉi s dubokom paţnjom

jedanaest puta, preklinjah svog Instruktora (jer

Devica se beše vratila svom Majstoru) da mi

razjasni nešto što beše mutno za moju slabašnu

moć razumevanja. „U Svetlu Karte Dela

Bratstva,“ rekoh, „Volja Majstorova, i Njegova


35

Reĉ, objašnjene su. Ali o Njegovom Ĉasu nemam

znanja; a drhtim pred tamom ove Misterije

Greha.“ „O njegovu ĉasu,“ odgovori moj uĉitelj,

„nije teško govoriti. Delo naše Sestre Helene

Petrovne Blavacki inaugurisano je taĉno u vreme

RoĊenja na Zemlji našeg Brata, Majstora, ĉija reĉ

je Thelema, ĉije Ime je još skriveno pod obliĉjem

Lava. Jer beše najnuţnije utrti Njegov Put kako

bi On mogao da objavi Svoj Zakon u svakoj

zemlji što postoji na kugli Zemaljskoj.“ A ovo

delo bi obavljeno od strane Društva koje je s tim

ciljem osnovala naša Sestra. Ali, i pored toga,

pogledaj! punih pedeset godina proĊe, a tek je

sad nastupio ĉas Moći u kojem naš Brat moţe da

izgovori Svoju Reĉ u punoj snazi za celu

Zemlju.“ On tad zaćuta, a moj duh beše silno

muĉen; lice mi se smrknu, jer doĊoh do Misterije

Greha. Ali, izraz na licu mog Uĉitelja bio je

radostan; i godine njegove spadoše s njega poput

kakve maske; a njegov glas treperaše zanosom

osloboĊenja.


36

MISTERIJA GREHA

„Reĉ Greha je Ograniĉenje. Ĉini što ti volja neka

bude sav Zakon.“ Takve pisahu reĉi na izvesnoj

ĉetvrtastoj ploĉi od mesinga što leţaše na

šestougaonom stolu pod ispruţenim prstom moga

Instruktora. A kako videše da njihov smisao beše

delom skriven od mene, on uĉini da se prisetim

dvaju drugih spisa iz jedne zbirke izvesnih

drevnih Jevreja: „Svi grešiše, i ne dostigoše slavu

Boţiju“; i ovo: „Pomisao o gluposti je greh.“ Tad

shvatih da svi ljudi ţive u grehu, jer su osujećeni

u postizanju svoje Istinske Volje, to jest, u

nesputanom delovanju njihove suštinske prirode.

Ovo ograniĉenje umnogoĉemu potiĉe od

njihovog neznanja o tome šta njihova Istinska

Volja jeste, i umnogome od spoljašnjih prepreka,

ali najviše od ometanja što ih uzrokuju loše

kontrolisani delovi njihovih sopstvenih

instrumenata, tela i uma. Jer sloboda se ne

pronalazi u raspusnosti i slabom upravljanju

sobom, već u ispravnom vladanju svakog

pojedinca iz zajednice, ne bi li osigurao

sopstveno dobrostanje, a time i dobrostanje cele

zajednice. A ovakav uĉinak da se ostvariti putem

savršene organizacije pod okom Inteligencije

koja je sposobna da istovremeno obuhvati i opšte

i pojedinaĉne potrebe. Put Savršensva je tako

dvojak: prvo, Um mora svesno spoznati Istinsku

Volju, a ovo Delo jednako onom zvanom

Dostignuće Znanja i Razgovora Svetog AnĊela


37

Ĉuvara. Drugo, kao što piše: „Ti nemaš drugog

prava sem da ĉiniš svoju Volju,“ svaki delić

energije koji je Instrument u stanju da proizvede

mora da se usmerava u izvršavanje te Volje, a to

znaĉi jedan divlji lav na putu, da sve dok drugi

zadatak ne bude dovoljno poodmakao, pometnja

u instrumentu biva takva da je sasvim

nesposoban da obavi prvi. Tad reĉe moj vodiĉ:

Dobro je. Znaj i ovo, veliku jednu Misteriju i

prekrasnu, da svi sukobi izmeĊu delova

Univerzuma potiĉu od ove greške, i nikako

drugaĉije. Jer u našem beskonaĉnom Prostoru

(koji nije ništa drugo do naš neograniĉeni opseg

mogućnosti) nema potrebe da iko gura svog

bliţnjeg u stranu. Kako na Nebu ima dovoljno

mesta za svaku Zvezdu da neosporena ide svojim

Putem, tako je i sa onim Zvezdama na Zemlji, što

idu maskirane kao muškarci i ţene. Znaj stoga da

je ovaj Zakon Theleme „Ĉini što ti volja“ prvi

zakon ikad dat ĉoveku koji vaţi za sve ljude na

svim mestima i u svako vreme. Svi raniji Zakoni

behu nepotpuni, prema veri onoga kome se

kazivao, ili obiĉajima odreĊenog naroda, ili

filosofiji njihovih mudraca. A nema ni potrebe, s

ovim Zakonom Theleme, za pretnjama i

obećanjima: Jer Zakon se sam ispunjava, pa je

stoga jedina nagrada za onoga ko ĉini svoju volju

Sloboda, a Ograniĉenje jedina kazna za onog ko

zaluta. Poduĉavaj zato sve ljude ovom Zakonu:

jer ukoliko ga slede, oni prestaju da te ometaju

svojim nepravilnim nasumiĉnim kretanjem; a ti

ĉiniš dobro sebi ĉineći dobro njima. I onaj najviše


38

sebe ometa, koji ometa druge na njihovom Putu,

ili koji ih primorava na neko kretanje koje ne

odgovara njihovoj Prirodi. Primeti i ovo, da

mnogi ljudi, osećajući gorĉinu Ograniĉenja,

pokušavaju da se razreše svog bola namećući

sliĉan teret svojim bliţnjima: to je kao kad bi

bogalj traţio olakšanje u sakaćenju nosilaca svoje

koĉije. Pored toga, poricati Zakon Theleme je

ograniĉenje u samom sebi, ĉime se postojanje

sukoba u Univerzumu potvrĊuje kao neophodno.

To predstavlja bogohuljenje na Sopstvo,

uzimajući da njegova Volja nije nuţno (i otud,

ĉestit) deo Celine. Jednom reĉju, onaj ko ne

prihvata Zakon Theleme zavaĊen je protiv sebe:

to jest, on je bezuman, i krajni ishod toga je

narušavanje Jedinstva u njegovog Boţanstva.

Ipak, poslušaj opet; opozicija izmeĊu dve kretnje

nije uvek dokaz postojanja sukoba ili greške. Jer

dve naspramne taĉke na ivici toĉka kreću se tako

što jedna ide Severno, a druga Juţno; pa ipak,

one predstavljaju skladne delove istoga sistema.

A viljuška što pruţa otpor veslu ne ometa, već

potpomaţe Istinsku Volju tog vesla. Prema tome,

samokontrola ni na koji naĉin nije neprijatelj

Slobode, već ono što je omogućuje. A onaj koji

bi da oslobodi mišić od njegove vezanosti za kost

rastavljajući ga, tako ĉini mišić neupotrebljivim.

Ĉuj još i ovu reĉ: kako je mišić beskoristan, sem

ako se pravilno njime ne upravlja, tako i tvoje

delo moţe laganije da teĉe ako se sjediniš sa

Delom Majstorovim, upravo Therionom, ĉija

Istinska Volja je da dovodi delo svakoga Ĉoveka


39

do njegova savršenstva. U tu svrhu je on objavio

svoj Zakon; zato, u istu svrhu, što je takoĊe i

tvoja svrha, pridodaj svoju neznatnu snagu

Njegovoj velikoj moći. Kao što piše: I blagoslov i

oboţavanje Proroku ljupke Zvezde! Ti, stoga –

idi, idi u mojoj snazi, kaţe Gospod Eona, i nećeš

se ni za ĉim okretati. Dok tako govoraše,

neprestano u sebi osećah išĉišćavanje srca; a moj

stas je rastao, usled uspravljanja moje prirode. I

dok tako mišljah, moj instruktor, primetivši to,

nasmešio se u mom pravcu, govoreći: Uistinu, O,

Khaledu Khane, O, dete od svitanja Eona, pravo

si prorekao i uznapredovao u svom biću pomoću

Zakona Theleme. Jer ovaj zakon je prav Zakon;

on ne traţi svijena kolena ropstva, ni povijenu

glavu u stidu. Štaviše, budeš li govorio ĉak i

Bogu nad bogovima, stoj prav, da moţeš s Njim

biti sjedinjen Ljubavlju, kako On sigurno hoće.

Sa tom reĉju, zidovi te male odaje u Hramu na

Planinskom Vrhu odmakoše se od oko mene, i ja

se naĊoh sasvim sam na jednom napuštenom

mestu, neobiĉnom i dalekom. A o onome što mi

se tamo zbilo sada ne smem zboriti. Jer tamo

jedna Lepota biva, za koju nema lepšeg ukrasa od

Tišine.

Documents

Aleister Crowley · 2011. 4. 1. · elektronsko izdanje-digitariaoaza-ordotempliorientis-šabac 2007 4 iza vrha tog, ako to uopšte jeste vrh, ori se glas, jasan, ĉvrst, srĉan,