ANALIZA BILANSA ANALIZA BILANSA BANAKA Predavanje XIIBANAKA Predavanje XII

Dr Jovica Lazić, redovni profesorDr Jovica Lazić, redovni profesor

Mr Marija Vuković, asistentMr Marija Vuković, asistent

Maja Ilić, asistentMaja Ilić, asistent

Novi Sad, 29.12.2010. godineNovi Sad, 29.12.2010. godine

                           

VISOKA POSLOVNA ŠKOLASTRUKOVNIH STUDIJA

Šta se podrazumeva pod Šta se podrazumeva pod bonitetom banke?bonitetom banke?

Bonitet banke obuhvata Bonitet banke obuhvata niz elemenata koji treba niz elemenata koji treba da izraze sposobnost da izraze sposobnost banke da uspešno obavlja banke da uspešno obavlja svoju delatnost.svoju delatnost.

Elementi boniteta Elementi boniteta banakabanaka

Kvalitativni iKvalitativni i

Kvantitativni elementi Kvantitativni elementi bonitetaboniteta

Kvalitativni elementi Kvalitativni elementi boniteta bankeboniteta banke

1. Organizaciona struktura1. Organizaciona struktura

2. Tržišni položaj banke2. Tržišni položaj banke

3. Menadžment banke3. Menadžment banke

4. Kadrovska struktura4. Kadrovska struktura

5. Informaciona opremljenost5. Informaciona opremljenost

6. Povezanost osnovnih funkcija 6. Povezanost osnovnih funkcija bankebanke

Organizaciona struktura Organizaciona struktura bankebanke

Određena je veličinom banke, Određena je veličinom banke, njenom primarnom delatnošću njenom primarnom delatnošću (poslovanje sa privredom, sa (poslovanje sa privredom, sa stanovništvom).stanovništvom).

Izražava se kroz broj filijala, Izražava se kroz broj filijala, ekspozitura, poslovnica i kroz ekspozitura, poslovnica i kroz njihovu međusobnu njihovu međusobnu povezanostpovezanost..

Tržišni položaj bankeTržišni položaj banke

Pozicija banke u odnosu naPozicija banke u odnosu na

- - finansijska tržišta,finansijska tržišta,

- druge banke,- druge banke,

- centralnu banku.- centralnu banku.

- sektore koji raspolažu viškovima - sektore koji raspolažu viškovima gotovine – potencijalni deponenti igotovine – potencijalni deponenti i

- sektore koji imaju potrebu za - sektore koji imaju potrebu za sredstvima- potencijalni komitenti.sredstvima- potencijalni komitenti.

Menadžment bankeMenadžment banke

-Kvalifikaciona struktura -Kvalifikaciona struktura menadžmenta,menadžmenta,

- rezultati u dosadašnjem - rezultati u dosadašnjem radu,radu,

- starosna struktura,- starosna struktura,

- porodična situacija,- porodična situacija,

- stil rukovođenja,- stil rukovođenja,

Kadrovska opremljenost Kadrovska opremljenost bankebanke Odnos obima poslova koje banka Odnos obima poslova koje banka

obavlja i broj zaposlenih.obavlja i broj zaposlenih.- kvalifikaciona struktura - kvalifikaciona struktura

zaposlenihzaposlenih- posebna znanja i veštine koje - posebna znanja i veštine koje

zaposleni poseduju (znanje jezika, zaposleni poseduju (znanje jezika, informatička znanja)informatička znanja)

- starosna struktura zaposlenih,- starosna struktura zaposlenih,- raspored zaposlenih po sektorima - raspored zaposlenih po sektorima

i pojedinim poslovimai pojedinim poslovima

Informaciona opremljenostInformaciona opremljenost

- brzina i kvalitet - brzina i kvalitet izvršavanja naloga izvršavanja naloga komitenata,komitenata,

- kvalitet međusobnih veza - kvalitet međusobnih veza organizacionih jedinica organizacionih jedinica bankebanke

Integrisanost osnovnih Integrisanost osnovnih funkcija bankefunkcija banke

Odnos između funkcija Odnos između funkcija (upravljanje, rukovođenje, (upravljanje, rukovođenje, izvršavanje)izvršavanje)

Hijerarhija u upravljanju,Hijerarhija u upravljanju, Mehanizmi za subordinaciju iMehanizmi za subordinaciju i Mehanizmi za koordinaciju Mehanizmi za koordinaciju

poslova i aktivnosti pojedinih poslova i aktivnosti pojedinih delova banke.delova banke.

Kvantitativni elementi Kvantitativni elementi boniteta bankeboniteta banke

Finansijski položaj bankeFinansijski položaj bankePrinosni položaj bankePrinosni položaj banke

Specifičnosti analize Specifičnosti analize finansijskih izveštaja finansijskih izveštaja

banakabanaka Finansijski položaj je određen Finansijski položaj je određen

aktivnom i pasivom banke u aktivnom i pasivom banke u datom trenutku, a prinosni datom trenutku, a prinosni položaj visinom prihoda, rashoda položaj visinom prihoda, rashoda i rezultata ostvarenog u i rezultata ostvarenog u određenom periodu.određenom periodu.

Analiza finansijskih izveštaja Analiza finansijskih izveštaja bilansa stanja i bilansa uspeha bilansa stanja i bilansa uspeha se, otuda, javlja kao instrument se, otuda, javlja kao instrument za ocenu boniteta banke.za ocenu boniteta banke.

Delatnost banaka je osnova Delatnost banaka je osnova na kojoj se javljaju na kojoj se javljaju specifičnosti analize njihovih specifičnosti analize njihovih finansijskih izveštaja. finansijskih izveštaja.

Specifičnosti se ogledaju u Specifičnosti se ogledaju u ciljevima i instrumentima ciljevima i instrumentima analize.analize.

Ciljevi analize finansijskih Ciljevi analize finansijskih izveštaja banakaizveštaja banaka

Otkrivanje izloženosti banke Otkrivanje izloženosti banke riziku solventnosti, riziku solventnosti, valutnom,kamatnom riziku i valutnom,kamatnom riziku i tržišnom riziku.tržišnom riziku.

Upravljanje ovim rizicima Upravljanje ovim rizicima ključ je uspešnog ključ je uspešnog upravljanja bankom.upravljanja bankom.

Ako bi se vršilo rangiranje Ako bi se vršilo rangiranje rizika kojima je banka rizika kojima je banka izložena tada bi rizik izložena tada bi rizik solventnosti trebalo staviti solventnosti trebalo staviti na prvo mesto.na prvo mesto.

Ovo stoga što posledice Ovo stoga što posledice kamatnog, valutnog i kamatnog, valutnog i tržišnog rizika vode tržišnog rizika vode nelikvidnosti banke.nelikvidnosti banke.

Izvori rizika nesolventnosti bankeIzvori rizika nesolventnosti banke

AktivaAktiva PasivаPasivаGotovina i gotovinski Gotovina i gotovinski ekvivalenti, likvidnosti računi ekvivalenti, likvidnosti računi kod Centralne banke, rezerve kod Centralne banke, rezerve likvidnostilikvidnosti ( po pravilu ( po pravilu nekamatonosna aktiva)nekamatonosna aktiva)

Transakcioni Transakcioni depozitidepoziti

(visoke dnevne fluktuacije)(visoke dnevne fluktuacije) Plasmani bankamaPlasmani bankama

(ukamaćivanje rezervi (ukamaćivanje rezervi likvidnosti)likvidnosti)

Obaveze prema Obaveze prema bankamabankama

(premošćavanje (premošćavanje nelikvidnosti i dodatni nelikvidnosti i dodatni troškovi kamata)troškovi kamata)

Krediti komitentimaKrediti komitentima (ročno transformisana (ročno transformisana prinosna aktiva koja je prinosna aktiva koja je izložena visokom riziku izložena visokom riziku naplate)naplate)

Depoziti stanovništva –Depoziti stanovništva – najstabilniji izvor sredstavanajstabilniji izvor sredstava

(prirodna osetljivost na (prirodna osetljivost na paniku i naglo povlačenje paniku i naglo povlačenje depozita)depozita)

Osnovna sredstva Osnovna sredstva

(ni likvidna ni kamatonosna (ni likvidna ni kamatonosna aktiva)aktiva)

Kapital i rezerveKapital i rezerve

(u bankama relativno nizak iznos (u bankama relativno nizak iznos kapitala)kapitala)

Modeli realizovanja rizika Modeli realizovanja rizika od nelikvidnostiod nelikvidnosti

Dva su tipična modela po Dva su tipična modela po kojima se može realizovati kojima se može realizovati rizik od nelikvidnosti:rizik od nelikvidnosti:

1. Nelikvidnost izazvana 1. Nelikvidnost izazvana padom izvorapadom izvora

2. Nelikvidnost izazvana 2. Nelikvidnost izazvana nekvalitetnim plasmanimanekvalitetnim plasmanima

Prema prvom modelu nelikvidnost se Prema prvom modelu nelikvidnost se javlja usled:javlja usled:

- naglog i visokog pada transakcionih - naglog i visokog pada transakcionih depozitadepozita

Posledice ovog pada su:Posledice ovog pada su:- pad rezervi likvidnosti,- pad rezervi likvidnosti,- povlačenje plasmana datih bankama, - povlačenje plasmana datih bankama,

usled toga pad prihoda po osnovu kamatausled toga pad prihoda po osnovu kamata-pribavljanje novih kredita radi održanja -pribavljanje novih kredita radi održanja

likvidnosti, usled toga rast rashoda po likvidnosti, usled toga rast rashoda po osnovu kamata osnovu kamata

- pad rentabilnosti - pad rentabilnosti - smanjenje kapitala - smanjenje kapitala - nesolventnost banke- nesolventnost banke

Prema drugom modelu:Prema drugom modelu: Pojava visokih iznosa nenaplaćenih Pojava visokih iznosa nenaplaćenih

kredita odobrenih komitentimakredita odobrenih komitentima Posledice:Posledice:- pad kamatonosne aktive, usled toga pad - pad kamatonosne aktive, usled toga pad

prihoda od kamata,prihoda od kamata,- nedostatak sredstava za isplatu depozita - nedostatak sredstava za isplatu depozita

i drugih obaveza usled toga pad rezervi i drugih obaveza usled toga pad rezervi likvidnosti,likvidnosti,

- povlačenje plasmana od drugih banaka - povlačenje plasmana od drugih banaka što dovodi do pada prihoda od kamata,što dovodi do pada prihoda od kamata,

- zaduženje radi održanja likvidnosti usled - zaduženje radi održanja likvidnosti usled čega rastu rashodi po osnovu kamata,čega rastu rashodi po osnovu kamata,

- pad rentabilnosti- pad rentabilnosti- smanjenje kapitala- smanjenje kapitala- nesolventnost banke- nesolventnost banke

Zaključak:Zaključak: Nezavisno od toga da li su Nezavisno od toga da li su

izvori rizika na strani izvora izvori rizika na strani izvora sredstava ili na strani sredstava ili na strani plasmana posledice su iste:plasmana posledice su iste:

- pad rentabilnosti – pojava - pad rentabilnosti – pojava gubitakagubitaka

- smanjenje kapitala i- smanjenje kapitala i

- nesolventnost banke.- nesolventnost banke.

Otkrivanje realizovanih i Otkrivanje realizovanih i pretećih -nerealizovanih pretećih -nerealizovanih rizika u poslovanju banke rizika u poslovanju banke može se označiti kao osnovni može se označiti kao osnovni cilj analize finansijskog cilj analize finansijskog izveštaja banke.izveštaja banke.

Pored rizika nelikvidnosti Pored rizika nelikvidnosti važno je obratiti pažnju na važno je obratiti pažnju na kamatni rizik, valutni rizik i kamatni rizik, valutni rizik i tržišni rizik.tržišni rizik.

Ko vrši analizu finansijskih Ko vrši analizu finansijskih izveštaja?izveštaja? Računovođe nemaju samo Računovođe nemaju samo

obavezu sastavljanja finansijskih obavezu sastavljanja finansijskih izveštaja već i obavezu izveštaja već i obavezu prezentiranja informacija o prezentiranja informacija o finansijskom i prinosnom finansijskom i prinosnom položaju kako sopstvene banke položaju kako sopstvene banke tako i drugih banaka sa kojima se tako i drugih banaka sa kojima se ostvaruju poslovni odnosi. Do ostvaruju poslovni odnosi. Do informacija se dolazi analizom informacija se dolazi analizom finansijskih izveštaja.finansijskih izveštaja.

Osnova za analizu Osnova za analizu finansijskog i prinosnog finansijskog i prinosnog

položaja bankepoložaja banke Osnovu čine:Osnovu čine:- bilans stanja,- bilans stanja,- bilans uspeha,- bilans uspeha,- izveštaj o promenama na - izveštaj o promenama na

kapitalukapitalu- izveštaj o tokovima gotovine,- izveštaj o tokovima gotovine,- beleške uz finansijske - beleške uz finansijske

izveštaje.izveštaje.

Bez beležaka uz Bez beležaka uz finansijske izveštaje nije finansijske izveštaje nije moguće izvršiti analizu moguće izvršiti analizu finansijskog izveštaja finansijskog izveštaja banke.banke.

Beleške treba da pruže podatke o:Beleške treba da pruže podatke o:- računovodstvenim politikama i metodologiji - računovodstvenim politikama i metodologiji

obračuna rezervisanja za gubitke po kreditima,obračuna rezervisanja za gubitke po kreditima,- metodamo o upravljanju rizuhicima i politikama - metodamo o upravljanju rizuhicima i politikama

internih kontrola u odnosu na rizike sadržane u internih kontrola u odnosu na rizike sadržane u kreditnom portfoliju,kreditnom portfoliju,

- geografskom rasporedu kredita, rizičnih kredita i - geografskom rasporedu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita uključujuži i iznose posebnih i dospelih kredita uključujuži i iznose posebnih i opštih rezervisanja,opštih rezervisanja,

- iznosu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita po - iznosu kredita, rizičnih kredita i dospelih kredita po osnovnim kategorijama dužnika i iznose specifičnih i osnovnim kategorijama dužnika i iznose specifičnih i opštih rezervisanja za svaku od kategorija,opštih rezervisanja za svaku od kategorija,

- značajnim koncentracijama kreditnog rizika,- značajnim koncentracijama kreditnog rizika,- iznosima kredita po kojima je prestao obračun - iznosima kredita po kojima je prestao obračun

kamata,kamata,- iznosima kredita koji su u toku godine restrukturirani - iznosima kredita koji su u toku godine restrukturirani

i uslove pod kojima je izvršeno restrukturiranje ii uslove pod kojima je izvršeno restrukturiranje i- ugovorenim prodajama kredita i očekivanim - ugovorenim prodajama kredita i očekivanim

gubicima po tom osnovu.gubicima po tom osnovu.

Analitičaru su iz beležaka Analitičaru su iz beležaka potrebni pojedinačni podaci, potrebni pojedinačni podaci, koje koristi za utvrđivanje koje koristi za utvrđivanje pokazatelja ili što je čest pokazatelja ili što je čest slučaj analitičar koristi slučaj analitičar koristi belešku u celini kao osnovu belešku u celini kao osnovu za izvlačenje određenih za izvlačenje određenih zaključaka.zaključaka.

u 000u 000

BILANSI USPEHA

BeleškaBeleška 20082008.. 20072007..

Prihodi po osnovu kamataPrihodi po osnovu kamata 3.1,43.1,4 1,538,9201,538,920 1,365,3031,365,303

Rashodi po osnovu kamataRashodi po osnovu kamata 3.1,43.1,4 (580,126)(580,126) (491,215)(491,215)

NETO PRIHODI OD KAMATANETO PRIHODI OD KAMATA 958,794958,794 874,088874,088

Prihodi Prihodi od naknada i provizijaod naknada i provizija 3.2.,53.2.,5 493,915493,915 526,434526,434

Rashodi Rashodi od naknada i provizijaod naknada i provizija 3.2,53.2,5 (116,357)(116,357) (74,415)(74,415)

Pozitivna kursna razlika / netoPozitivna kursna razlika / neto 3.3,63.3,6 182,609182,609 174,892174,892

OstataOstatali poslovnili poslovni prihod prihodii 77 313,292313,292 867,539867,539

Gubitak na osnovu nenaplativosti Gubitak na osnovu nenaplativosti plasmana (neto)plasmana (neto)

3.5,93.5,9 (811,560)(811,560) (1,208,874)(1,208,874)

OstaliOstali poslovni rashodi poslovni rashodi 88 (901,093)(901,093) (940,158)(940,158)

DOBITAK DOBITAK pre opoorezivanja pre opoorezivanja 119,600119,600 219,506219,506

Porez na dobitPorez na dobit 3.9,103.9,10 (15,220)(15,220) (48,504)(48,504)

NETO DOBITAKNETO DOBITAK 104,380104,380 171,002171,002

BeleškaBeleška 2008.2008. 2007.2007.

SREDSTVASREDSTVA

Novčana sredstva i ekviv. gotovine, potraž. od banaka idepoziti Novčana sredstva i ekviv. gotovine, potraž. od banaka idepoziti kod CBkod CB

1111 15,026,83815,026,838 6,867,8166,867,816

Plasmani, depoziti i avansi dati bankamaPlasmani, depoziti i avansi dati bankama 1212 183,065183,065 2,003,6352,003,635

Krediti dati komitentimaKrediti dati komitentima 1313 8,574,1888,574,188 6,873,8356,873,835

Finansijska ulaganja namenjena prodajiFinansijska ulaganja namenjena prodaji 1414 78,13878,138 38,52038,520

Finansijska ulaganja – do roka dospećaFinansijska ulaganja – do roka dospeća 1515 526,553526,553 --

Osnovna sredstvaOsnovna sredstva 1616 1,071,3321,071,332 707,252707,252

Obračunate kamate i ostala sred.Obračunate kamate i ostala sred. 1717 522,537522,537 934,943934,943

UKUPNA AKTIVAUKUPNA AKTIVA 25,982,65125,982,651 17,426,00117,426,001

PASIVAPASIVA

Depoziti banaka i drugih fin. institut.Depoziti banaka i drugih fin. institut. 320,443320,443 1,192,8451,192,845

Depoziti komitenataDepoziti komitenata 20,917,14120,917,141 11,771,86311,771,863

Obaveze po osnovu kreditaObaveze po osnovu kredita 1,168,5621,168,562 836,344836,344

Druge obaveze i obračunate kamateDruge obaveze i obračunate kamate 295,732295,732 660,338660,338

RezervisanjaRezervisanja 96,73696,736 189,034189,034

UKUPNA PASIVAUKUPNA PASIVA 22,798,61422,798,614 14,650,42414,650,424

KAPITALKAPITAL 2222

Akcionarski kapitalAkcionarski kapital 2,137,9032,137,903 1,959,5101,959,510

Rezerve bankamaRezerve bankama 950,067950,067 816,067816,067

Neraspoređena dobitNeraspoređena dobit 96,06796,067 --

Ukupno kapitalUkupno kapital 3,184,0373,184,037 2,775,5772,775,577

UKUPNE OBAVEZE I KAPITALUKUPNE OBAVEZE I KAPITAL 25,982,65125,982,651 17,426,00117,426,001

VANBILANSNE OBAVEZEVANBILANSNE OBAVEZE 2525 4,120,6814,120,681 2,816,8372,816,837

Analiza finansijskog Analiza finansijskog položaja bankepoložaja banke

Finansijski položaj Finansijski položaj banke,opredeljen je aktivom i banke,opredeljen je aktivom i pasivom banke. pasivom banke.

Aktivu banke u najvećem delu čine Aktivu banke u najvećem delu čine gotovina, gotovinski ekvivalenti i gotovina, gotovinski ekvivalenti i plasmani banke. Izloženost banke plasmani banke. Izloženost banke rizicima, naročito riziku rizicima, naročito riziku solventnosti i valutnom riziku solventnosti i valutnom riziku zavisi od kvaliteta aktive.zavisi od kvaliteta aktive.

Analiza kvaliteta aktive:Analiza kvaliteta aktive: 1. Odnos rashoda po osnovu 1. Odnos rashoda po osnovu

indirektnih otpisa plasmana i indirektnih otpisa plasmana i visine rezervisanja za gubitke visine rezervisanja za gubitke po kreditimapo kreditima

811.560/8.757.253=9,23%811.560/8.757.253=9,23% Tumačenje: Od ukupnih Tumačenje: Od ukupnih

kredita procena je da neće kredita procena je da neće biti naplaćeno 9.23%biti naplaćeno 9.23%

2. Odnos loših kredita i ukupnih 2. Odnos loših kredita i ukupnih kreditakredita

322003/8757253=3,67%322003/8757253=3,67%

Tumačenje: Ovaj pokazatelj Tumačenje: Ovaj pokazatelj pokazuje koliko je učešće loših pokazuje koliko je učešće loših kredita u ukupnim kreditima.kredita u ukupnim kreditima.

3. Odnos ispravke vrednosti i 3. Odnos ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kreditarezervisanja i ukupnih kredita

96736/ 8757253 =1,1%96736/ 8757253 =1,1% Tumačenje: Pokazatelj se Tumačenje: Pokazatelj se

koristi za procenu dovoljnosti koristi za procenu dovoljnosti formiranih rezervisanjaformiranih rezervisanja

4. Istu namenu ima i 4. Istu namenu ima i pokazatelj koji se utvrđuje pokazatelj koji se utvrđuje stavljanjem u odnos stavljanjem u odnos formiranih rezervisanja sa formiranih rezervisanja sa lošim (rizičnim kreditima)lošim (rizičnim kreditima)

96736/322003=30% 96736/322003=30%

OOdnos neto dobitka i rashoda izazvanih dnos neto dobitka i rashoda izazvanih ispravkama vrednosti i rezervisanjimaispravkama vrednosti i rezervisanjima

96.067/811560=11,83%96.067/811560=11,83% Tumačenje:Tumačenje: Iskazuje koliko iznosi učešće neto dobiti u Iskazuje koliko iznosi učešće neto dobiti u

rashodima izazvanim nenaplatom rashodima izazvanim nenaplatom plasmana i kredita. U ovom slučaju to znači plasmana i kredita. U ovom slučaju to znači da neto dobit predstavalja11,83% ovih da neto dobit predstavalja11,83% ovih rashoda odnosno da na svaku EUR dolazi rashoda odnosno da na svaku EUR dolazi 11,83 EUR rashoda po osnovu 11,83 EUR rashoda po osnovu nenaplativnosti plasmana i kredita.nenaplativnosti plasmana i kredita.

Pokazatelji za ocenu Pokazatelji za ocenu izloženosti banke riziku izloženosti banke riziku

nelikdivnostinelikdivnosti 1. 1. Gotоvina i gotоvinski Gotоvina i gotоvinski

ekviвalenti/Ukupnу aktivuekviвalenti/Ukupnу aktivu 15026/25982651=57,8%15026/25982651=57,8% Tumačenjе: Tumačenjе: Udeo likvиdne aktive u уkupnoj aktivиUdeo likvиdne aktive u уkupnoj aktivи U ovоm primeru više od polоvine aktive jе U ovоm primeru više od polоvine aktive jе

u likvиdnoj aktivи. Razloзi za ovako visokо u likvиdnoj aktivи. Razloзi za ovako visokо učešćе likvиdne aktive u učešćе likvиdne aktive u uukupnoj aktivи kupnoj aktivи može bitи uslovljen нepostоjanjem može bitи uslovljen нepostоjanjem мogućnosti za ulagаnje sa prihvatljivиm мogućnosti za ulagаnje sa prihvatljivиm rizиkom naplаte i ukamаćenjеm.rizиkom naplаte i ukamаćenjеm.

Gotovina i gotovinski Gotovina i gotovinski ekvivalenti/kratkoročni depoziti i ekvivalenti/kratkoročni depoziti i obaveze prema bankamaobaveze prema bankama

15026838/14036685=107,05%15026838/14036685=107,05% Tumačenje:Tumačenje: Ukazuje na pokriće kratkoročnih Ukazuje na pokriće kratkoročnih

depozita i obaveza prema bankama depozita i obaveza prema bankama gotovinom i gotovinskim gotovinom i gotovinskim ekvivalentima. ekvivalentima.

U ovom slučaju su kratkoročni depoziti U ovom slučaju su kratkoročni depoziti i obaveze prema bankama u celini i obaveze prema bankama u celini pokriveni gotovinom i gotovinskim pokriveni gotovinom i gotovinskim ekvivaletima što ukazuje na visok ekvivaletima što ukazuje na visok stepen likvidnosti banke.stepen likvidnosti banke.

Izloženost riziku od Izloženost riziku od nelikvidnosti se ocenjuje i nelikvidnosti se ocenjuje i sagledavanjem sagledavanjem usaglašavanjem prinosne usaglašavanjem prinosne aktive po rokovima i po aktive po rokovima i po valutama sa rokovima i valutama sa rokovima i valutama dospeća i uzetih valutama dospeća i uzetih kredita. U tu svhu se kredita. U tu svhu se sastavlja mapa likvidnosti i sastavlja mapa likvidnosti i devizna mapa.devizna mapa.

Mapa likvidnostiMapa likvidnosti Sučeljavanjem aktivne i pasive razvrstane po Sučeljavanjem aktivne i pasive razvrstane po

ročnosti utvrđuje se uslađenost rokova ročnosti utvrđuje se uslađenost rokova Iz priložene mape likvidnosti se da zaključiti sledeće:Iz priložene mape likvidnosti se da zaključiti sledeće: - banka nema teškoća da izmiri obaveze koje - banka nema teškoća da izmiri obaveze koje

dospevaju do mesec dana , šta više ima višak dospevaju do mesec dana , šta više ima višak likvidnih sredstava;likvidnih sredstava;

- Obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca su više - Obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca su više od raspoloživih sredstava za njihovo izmirenje što od raspoloživih sredstava za njihovo izmirenje što nameće potrebu pribavljanja dodatnih sredatava;nameće potrebu pribavljanja dodatnih sredatava;

- Neusklađenost rokova postoji i kod obaveza koje - Neusklađenost rokova postoji i kod obaveza koje dospevaju za plaćanje u roku od 3 do 12 meseci , ali dospevaju za plaćanje u roku od 3 do 12 meseci , ali u suprotnom smislu ovde postoji višak sredstava,; u suprotnom smislu ovde postoji višak sredstava,;

- za izmirenje obaveza koje dospevaju u roku od 1 - za izmirenje obaveza koje dospevaju u roku od 1 do pet godina i preko pet godina banka ima značajan do pet godina i preko pet godina banka ima značajan nedostatak sredstava što ukazuje napreteću nedostatak sredstava što ukazuje napreteću nelikvidnost u budućnosti.nelikvidnost u budućnosti.

Mapa valutne struktureMapa valutne strukture Pruža osnovu za ocenu izloženosti Pruža osnovu za ocenu izloženosti

banke valutnom riziku.banke valutnom riziku. Iz priložene mape valutne strukture Iz priložene mape valutne strukture

se da zaključiti osim kada je reč o se da zaključiti osim kada je reč o CHFCHF banka ima višak potraživanja u banka ima višak potraživanja u odnosu na obaveze u stranoj valuti. odnosu na obaveze u stranoj valuti. Stepen izloženosti valutnom riziku Stepen izloženosti valutnom riziku pretpostavlja procenu promena kursa pretpostavlja procenu promena kursa domaće u odnosu na stanu valutu i domaće u odnosu na stanu valutu i promene kurseva stranih valuta.promene kurseva stranih valuta.

Koncentracija rizikaKoncentracija rizika Koncentracija rizika se procenjuje Koncentracija rizika se procenjuje

prema informacijama o tome prema informacijama o tome kojim komitentima su plasirana kojim komitentima su plasirana sredstva i od kojih komitenata sredstva i od kojih komitenata potiču depoziti i krediti, potom u potiču depoziti i krediti, potom u kojim delatnostima se nalaze kojim delatnostima se nalaze komitenti i depozitari banke.komitenti i depozitari banke.

Primer:Primer: 20020088 20020077

Do 1 godineDo 1 godine Preko 1 Preko 1 godinegodine

Do 1 Do 1 godinegodine

Preko 1 Preko 1 godinegodine

Stanovništvu u EURStanovništvu u EUR 393.196393.196 1019.4401019.440 351.332351.332 982.358982.358

Preduzećima:Preduzećima:

- U - U EUREUR6187.6456187.645 1277.8821277.882 5682.0915682.091 1288.7551288.755

- U stranoj valuti- U stranoj valuti 43.09343.093 656.617656.617 254.794254.794 474.564474.564

Lokalnoj upravi i drugim Lokalnoj upravi i drugim vladinim org.:vladinim org.:

- U - U EUREUR 99.24599.245 -- 137.273137.273 --

Stranim preduzećima u Stranim preduzećima u stranoj valutistranoj valuti

-- 50.00950.009 65.65565.655 50.00950.009

6723.1796723.179 3003.9483003.948 6491.1456491.145 2795.6862795.686

Tekuća dopeća dug. kreditaTekuća dopeća dug. kredita 704.446704.446 (704,446)(704,446) 681.496681.496 (681.496)(681.496)

7427.6257427.625 2299.5022299.502 7172.6417172.641 2114.1902114.190

Umanjenje za potencijalne Umanjenje za potencijalne gub.gub.

(939.358)(939.358) (213.581)(213.581) (2135.938)(2135.938) (277.058) (277.058)

6488.2676488.267 2085.9212085.921 5036.7035036.703 1837.1321837.132

Primer:Primer:a) a) depoziti po viđenju prеma depozitarimadepoziti po viđenju prеma depozitarima

31.12.20031.12.20088.. 31.12. 20031.12. 20077. .

Do 1 godineDo 1 godine Preko 1 Preko 1 godinegodine

Do 1 Do 1 godinegodine

Preko 1 Preko 1 godinegodine

StanovništvoStanovništvo-U U EUREUR-U stranoj valutiU stranoj valuti

1.414.0161.414.016

6.941.0766.941.0761.059.7011.059.701

1.306.9501.306.950

PreduzećaPreduzeća-U U EUREUR-U stranoj valutiU stranoj valuti

3.129.0943.129.094

564.022564.0222.783.4102.783.410

1,082.5191,082.519

Stana preduzećaStana preduzeća-U U EUREUR-U stranoj valutiU stranoj valuti

124.167124.167

1.004.3041.004.304 46.668 46.668

1.749.1811.749.181

Vladine institucije – u KMVladine institucije – u KM

Ostali deponentiOstali deponenti-U U EUREUR-U stranoj valutiU stranoj valuti

209.950209.950

187.576187.576

332,709332,709

317.470317.470

99.83099.830

349.316349.316

13.906.91413.906.914 8.795.0458.795.045

Pored uvida o tome ko su depozitari i Pored uvida o tome ko su depozitari i komitenti banke, za ocenu izloženosti komitenti banke, za ocenu izloženosti riziku od nelikvidnosti važno je riziku od nelikvidnosti važno je sagledati u kojim sektorima deluju sagledati u kojim sektorima deluju komitetnti banke. komitetnti banke.

Komitenti banke deluju u sledećim Komitenti banke deluju u sledećim sektorima:sektorima:

20020088.. 20020077..ProizvodnjaProizvodnja 4.031.6244.031.624 3.301.4073.301.407

Trgovina Trgovina 2.080.9252.080.925 2,473.8082,473.808

Zemljoradnja, šumarstvo i ribolovZemljoradnja, šumarstvo i ribolov 87.07787.077 61.05961.059

StanovništvoStanovništvo 1.412.6361.412.636 1.333.6901.333.690

Finansijske, tehničke i proiz. uslugeFinansijske, tehničke i proiz. usluge 720.487720.487 791.614791.614

GrađevinarstvoGrađevinarstvo 437.358437.358 459.708459.708

Transport i komunikacijeTransport i komunikacije 337.747337.747 386.945386.945

Ugostiteljstvo i turizamUgostiteljstvo i turizam 145.351145.351 111.281111.281

Socijalne organizacije i institucijeSocijalne organizacije i institucije 190.182190.182 101.110101.110

ObrazovanjeObrazovanje 124.996124.996 82.24982.249

ZdravstvoZdravstvo 78.41078.410 94.31094.310

OstaloOstalo 80.33480.334 89.65089.650

9.727.1279.727.127 9.286.8319.286.831

Umanjenje za potencijalne gubitkeUmanjenje za potencijalne gubitke (1.152.939)(1.152.939) (2.412.996)(2.412.996)

8.574.1888.574.188 6.873.8356.873.835

Ocena prinosnog položaja Ocena prinosnog položaja bankebanke

Za ocenu uspešnosti banke, Za ocenu uspešnosti banke, uostalom, kao i preduzeća uostalom, kao i preduzeća koriste se podaci iz bilansa koriste se podaci iz bilansa uspeha, ali se oni često uspeha, ali se oni često kombinuju sa podacima iz kombinuju sa podacima iz bilansa stanja. bilansa stanja.

Pokazatelji koji se najčešće Pokazatelji koji se najčešće koriste su:koriste su:

Stopa prinosa na ukupan Stopa prinosa na ukupan kapitalkapital

Odnos između neto dobiti pre poreza Odnos između neto dobiti pre poreza i ukupnog kapitala bankei ukupnog kapitala banke

109782/25982651=0.422%109782/25982651=0.422%

Tumačenje:Ukupni kapital banke je Tumačenje:Ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka po osnovu ostvarenog dobitka uvećаn zа 0,422%uvećаn zа 0,422%

Stopa prinosa na Stopa prinosa na sopstveni kapitalsopstveni kapital

Neto dobit nakon oporezivanja/ Neto dobit nakon oporezivanja/ sopstveni kapital bankesopstveni kapital banke

96067/3184037=3,01%96067/3184037=3,01% Tumačenje: Povećanje sopstvenog Tumačenje: Povećanje sopstvenog

kapitala po osnovu dobiti, tj. Na kapitala po osnovu dobiti, tj. Na svaku svaku EUREUR sopstvenog kapitala sopstvenog kapitala ostvarena dobit iznosi 30 ostvarena dobit iznosi 30 centacenta..

Kamatna maržaKamatna marža

Neto prihod od kamata/prosečna Neto prihod od kamata/prosečna ukupna aktivaukupna aktiva

956959/21704326=4,4%956959/21704326=4,4% Tumačenje: Kamatna marža izražava Tumačenje: Kamatna marža izražava

uspešnost banke u obavljanju njene uspešnost banke u obavljanju njene osnovne delatnosti, odnosno u osnovne delatnosti, odnosno u prikupljanju i plasiranju sredstava.Po prikupljanju i plasiranju sredstava.Po tom osnovu ukupna sredstva banke tom osnovu ukupna sredstva banke su povećana za 4,4%su povećana za 4,4%

Pokrivenost rashoda neto Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamateprihodom od kamate

Neto prihod od kamate/Ostali operativni Neto prihod od kamate/Ostali operativni rashodi 889178/956959=92,9rashodi 889178/956959=92,9

Tumačenje: Ovaj pokazatelj iskazuje Tumačenje: Ovaj pokazatelj iskazuje učešće operativnih rashoda u neto prihodu učešće operativnih rashoda u neto prihodu od kamata. U ovom primeru to znači da u od kamata. U ovom primeru to znači da u svakoj svakoj EUREUR neto prihoda od kamata neto prihoda od kamata operativni rashodi učestvuju sa 92,9 % operativni rashodi učestvuju sa 92,9 %

Struktura prihoda i rashoda Struktura prihoda i rashoda od kamataod kamata

Prihodi i rashodi od kamata izazivaju Prihodi i rashodi od kamata izazivaju opravdano pažnju analitičara, jer opravdano pažnju analitičara, jer potiču od osnovne delatnosti banke.potiču od osnovne delatnosti banke.

Analiza ovih prihoda se vrši sa Analiza ovih prihoda se vrši sa aspekta sektora u kojima se aspekta sektora u kojima se ostvaruju ovi prihodi i rashodiostvaruju ovi prihodi i rashodi..

Kamate po Kamate po kreditima i kreditima i depozitima depozitima

2020110.0. 20020099..

PrihodPrihod РасходРасход ПриходПриход RashodRashod

StanovništvoStanovništvo 195.753195.753 245.85245.8500

168.957168.95788

186.03186.0355

PreduzećaPreduzeća 1025.511025.5144

251.65251.65

99

676.305676.305 208.51208.5177

Banke i finans. Banke i finans. Instit.Instit.

55.626 55.626

61.45561.455

55.30655.306 52.19652.196

Vladine institucijeVladine institucije 5.2945.294 -- -- --

Strana preduzećaStrana preduzeća 191.986191.986

20.25720.257

292.394292.394

41.92841.928

ostaloostalo - - 2.1532.153

- -

2.5392.539

Zatezna kamataZatezna kamata 64.16064.160

-- 172.341172.341

--

1538.331538.3333

581.37581.37

44

1365.301365.3033

491.21491.215 5

Neto prihod od Neto prihod od kamatekamate

956.959956.959 874.088874.088

Beleška omogućava sledeće zaključke:Beleška omogućava sledeće zaključke:1. 1. Od ukupnih prihoda i rashoda po osnovu kamata Od ukupnih prihoda i rashoda po osnovu kamata

najveći deo (78% prihoda i 85% rashoda od najveći deo (78% prihoda i 85% rashoda od kamata) odnosi se na prihode i rashode od kamata) odnosi se na prihode i rashode od kamata ostvarenih po osnovu datih kredita i kamata ostvarenih po osnovu datih kredita i primljenih depozita od preduzeća i stanovništva. primljenih depozita od preduzeća i stanovništva.

2. Činjenica da prihodi od kamata po osnovu kredita 2. Činjenica da prihodi od kamata po osnovu kredita datih stanovništvu u ukupnim priodima od kamata datih stanovništvu u ukupnim priodima od kamata učestuvuju sa 12,42%, a kamate koje se plaćaju učestuvuju sa 12,42%, a kamate koje se plaćaju na depozite stanovništva iznose čak 42% ukupnih na depozite stanovništva iznose čak 42% ukupnih rashoda od kamata ukazuje da banka nije rashoda od kamata ukazuje da banka nije opredeljena na poslove sa stanovništvom, već da opredeljena na poslove sa stanovništvom, već da depozite prikupljennj od stanovništva plasira u depozite prikupljennj od stanovništva plasira u privredu. To potvrđuje okolnost da učešće kamate privredu. To potvrđuje okolnost da učešće kamate naplaćene na kredite date preduzećima u naplaćene na kredite date preduzećima u ukupnim prihodima od kamata sa 66,66%, a ukupnim prihodima od kamata sa 66,66%, a kamata na depozite preduzeća učestvuje u kamata na depozite preduzeća učestvuje u ukupnim rashodima od kamata sa 43,28.ukupnim rashodima od kamata sa 43,28.

Pri analizi prihoda i rashoda Pri analizi prihoda i rashoda ostvarenih po osnovu ostvarenih po osnovu naknada kriterijum je naknada kriterijum je područje (tržište) u kome su područje (tržište) u kome su nastali: nastali:

- na domaće ili strano.- na domaće ili strano.

5. Prihodi i rashodi po osnovu 5. Prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizijanaknada i provizija

20020088.. 20020077..PrihodiPrihodi

U domaćoj valutiU domaćoj valuti 110.983110.983 74.19474.194

U stranoj valutiU stranoj valuti 355.496355.496 432.334432.334

466.479466.479 506.528506.528

RashodiRashodi

U domaćoj valutiU domaćoj valuti 75.08275.082 45.21245.212

U stranoj valutiU stranoj valuti 31.37131.371 21.063 21.063

106.453106.453 66.27566.275

Zaključak:Zaključak:11. . Banka najveći deo prihoda od provizija Banka najveći deo prihoda od provizija

i naknada ostvaruje u stanoj valuti i naknada ostvaruje u stanoj valuti (76%).(76%).

2. U odnosu na prethodnu godinu prihodi 2. U odnosu na prethodnu godinu prihodi u stanoj valuti su niži za 17,7%.u stanoj valuti su niži za 17,7%.

3. Rashodi po osnovu provizija i naknada 3. Rashodi po osnovu provizija i naknada u najvećoj meri ostvaruju na domaćem u najvećoj meri ostvaruju na domaćem tržištu, dakle u domaćoj valuti.tržištu, dakle u domaćoj valuti.

Pad prihoda i rashoda po osnovu Pad prihoda i rashoda po osnovu provizija i naknada upućuje na provizija i naknada upućuje na smanjenje obima poslovanja banke. smanjenje obima poslovanja banke.

Pošto pad prihoda odgovara u Pošto pad prihoda odgovara u apsolutom iznosu padu rashoda rezultat apsolutom iznosu padu rashoda rezultat banke nije po ovom osnovu promenjen.banke nije po ovom osnovu promenjen.

Ocena boniteta Ocena boniteta banakabanaka

Finansijski izveštaji banaka Finansijski izveštaji banaka predstavljaju nesporno važan izvor predstavljaju nesporno važan izvor informacija potrebnih za ocenu informacija potrebnih za ocenu njihovog boniteta.njihovog boniteta.

Pored kvantitativnih podataka za Pored kvantitativnih podataka za ocenu boniteta banke potrebno je ocenu boniteta banke potrebno je raspolagati nizom nefinansijskih raspolagati nizom nefinansijskih informacija. informacija.

1. 1. Kvalitativni pokazatelji Kvalitativni pokazatelji boniteta banakaboniteta banaka

1. 1. Organizaciona struktura bankeOrganizaciona struktura banke

2. tržišni položaj banke2. tržišni položaj banke

3. menadžment banke3. menadžment banke

4. kadrovska struktura banke4. kadrovska struktura banke

5. informaciona opremljenost banke5. informaciona opremljenost banke

6. integrisanost osnovnih poslovnih 6. integrisanost osnovnih poslovnih funkcija banke funkcija banke

Organizaciona struktura Organizaciona struktura bankebanke

Broj, vrsta i povezanost užih Broj, vrsta i povezanost užih organizacionih delova banke:organizacionih delova banke:

- ekspozitura,- ekspozitura,

- filijala,- filijala,

- poslovnica- poslovnica

- šaltera banke. - šaltera banke.

Tržišni položaj bankeTržišni položaj banke

1. 1. Položaj banke na finansijskim Položaj banke na finansijskim tržištimatržištima

2. Položaj banke u odnosu na sektore 2. Položaj banke u odnosu na sektore koji imaju suficit gotovinekoji imaju suficit gotovine

3. Položaj banke u odnosu na sektore 3. Položaj banke u odnosu na sektore koji imaju potrebe za sredstvimakoji imaju potrebe za sredstvima

4. Odnos banke sa centralnom bankom4. Odnos banke sa centralnom bankom

5. Odnos banke sa drugim bankama5. Odnos banke sa drugim bankama

Menadžment bankeMenadžment banke

1. Kvalifikaciona struktrura uprave1. Kvalifikaciona struktrura uprave

2. Starosna struktura2. Starosna struktura

3. Rezultati ostvareni u prethodnim 3. Rezultati ostvareni u prethodnim periodimaperiodima

4. Porodična situacija4. Porodična situacija

4. Poverenje komitenata 4. Poverenje komitenata

Kadrovska struktura bankeKadrovska struktura banke

Pregled zaposlenih po:Pregled zaposlenih po:

- kvalifikacijama- kvalifikacijama

- vrsti poslova- vrsti poslova

- godinama staža- godinama staža

- ukupan broj zaposlenih- ukupan broj zaposlenih

Informaciona opremljenost Informaciona opremljenost bankebanke

1. Od nivoa informacione opremljenosti 1. Od nivoa informacione opremljenosti zavisi stepen integrisanosti osnovnih zavisi stepen integrisanosti osnovnih funkcija bankefunkcija banke

2. brzina i kvalitet izvršavanja naloga 2. brzina i kvalitet izvršavanja naloga komitenatakomitenata

3. visina troškova 3. visina troškova

Интегрисаност основних Интегрисаност основних функција банкефункција банке

Управа банке треба да Управа банке треба да дефинисањем хијерархијских дефинисањем хијерархијских односа између основних пословних односа између основних пословних функција банке, успостављањем функција банке, успостављањем субординације и координације субординације и координације делова банке који обављају делова банке који обављају различите послове осигура различите послове осигура реализацију пословних циљева реализацију пословних циљева банке.банке.

Kvantitativni elementi boniteta Kvantitativni elementi boniteta banakabanaka

U kvantitativne elemente boniteta U kvantitativne elemente boniteta banke ubrajaju se: finansijski položaj banke ubrajaju se: finansijski položaj banke i prinosni položaj banke.banke i prinosni položaj banke.

Kao i kod preduzeća finansijski Kao i kod preduzeća finansijski položaj banke je određen njenom položaj banke je određen njenom aktivom i pasivo, a prinosni položaj aktivom i pasivo, a prinosni položaj odnosom prihoda i rashoda odnosno odnosom prihoda i rashoda odnosno visinom ostvarenog rezultata.visinom ostvarenog rezultata.

Cilj analize finansijskog položaja Cilj analize finansijskog položaja banke je da ukaže izloženost banke banke je da ukaže izloženost banke rizicima.rizicima.

Rizik nelikvidnosti banke ima svoja Rizik nelikvidnosti banke ima svoja izvorišta kako u aktivi tako i u pasivi izvorišta kako u aktivi tako i u pasivi banke.banke.

Dva su tipična Dva su tipična modelamodela putem kojih se putem kojih se može realizovati rizik od nelikvidnosti. može realizovati rizik od nelikvidnosti.

Po prvom modelu banka pada u Po prvom modelu banka pada u nelikvidnost ako dođe do naglog i visokog nelikvidnost ako dođe do naglog i visokog pada transakcionih depozita, to vodi padu pada transakcionih depozita, to vodi padu rezervi likvidnosti, pad rezervi likvidnosti rezervi likvidnosti, pad rezervi likvidnosti ima za poslicu hitno povlačenje plasmana ima za poslicu hitno povlačenje plasmana datih bankama i pribavljanju novih kredita datih bankama i pribavljanju novih kredita za održanje likvidnosti, što vodi smanjenju za održanje likvidnosti, što vodi smanjenju prihoda od kamata i povećanju rashoda od prihoda od kamata i povećanju rashoda od kamata, odnosno padu rentabilnosti i kamata, odnosno padu rentabilnosti i gubicima u poslovanju i na kraju gubicima u poslovanju i na kraju nesolventonosti banke.nesolventonosti banke.

Po drugom modelu banka se suočav sa Po drugom modelu banka se suočav sa nemogućnošću naplate kredita od nemogućnošću naplate kredita od komitenata, što vodi padu prinosne aktive, komitenata, što vodi padu prinosne aktive, padu prihoda od kamata, nedostatku padu prihoda od kamata, nedostatku sredstava za isplatu depozita i drugih sredstava za isplatu depozita i drugih obaveza, usled čega dolazi do pada rezervi obaveza, usled čega dolazi do pada rezervi likvidnosti, povlačenja plasmana datih likvidnosti, povlačenja plasmana datih bankama i pribavljanja kredita za održanje bankama i pribavljanja kredita za održanje likvidnosti od drugih banaka usled čega likvidnosti od drugih banaka usled čega dolazi do pada prihoda od kamata i rasta dolazi do pada prihoda od kamata i rasta rashoda po osnovu kamata, potom do pada rashoda po osnovu kamata, potom do pada rentabiliteta, gubitaka i smanjenja kapitala i rentabiliteta, gubitaka i smanjenja kapitala i kao konačna posledica javlja se kao konačna posledica javlja se nesolventnost banke.nesolventnost banke.

AkAktivativa Gotovina i gotovinski ekvivalenti i računi Gotovina i gotovinski ekvivalenti i računi

kod Centralne banke, rezerve likvidnostikod Centralne banke, rezerve likvidnosti ((po pravilu nekamatonosna aktivapo pravilu nekamatonosna aktiva)) Plasmani bankamaPlasmani bankama ((ukamaćivanje rezervi likvidnostiukamaćivanje rezervi likvidnosti)) Krediti komitentimaKrediti komitentima – – ( ročno transformisana priosna kativa koja je ( ročno transformisana priosna kativa koja je

izložena visokom riziku naplate)izložena visokom riziku naplate) OOsnovna sredstvasnovna sredstva ((ni likvidna ni prinosna aktivani likvidna ni prinosna aktiva))

PasivaPasiva TTransakcioni depozitiransakcioni depoziti visoke dnevne fluktuacijevisoke dnevne fluktuacije)) OObaveze prema bankambaveze prema bankam ((premošćavanje nelikvidnosti ipremošćavanje nelikvidnosti i dodatni troškovi usled kamatadodatni troškovi usled kamata)) Depoziti stanovništva-Depoziti stanovništva- najnestabilniji izvor sredstavanajnestabilniji izvor sredstava (prirodna osetljivost na paniku(prirodna osetljivost na paniku i naglo povlačenje depozita)i naglo povlačenje depozita) KaKapital i rezervepital i rezerve ((u bankama relativno u bankama relativno mali iznosi kapitalamali iznosi kapitala

HVALA NA HVALA NA PAŽNJIPAŽNJI