Analiza medijskog diskursa Prikaz žene u nedeljnicima „Novi Magazin“, „Vreme“ i „NIN“ u toku predizborne kampanje 2012. godine u Republici Srbiji

7/27/2019 Analiza medijskog diskursa Prikaz ene u nedeljnicima Novi Magazin, Vreme i NIN u toku predizborne kampa

1/36

1

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Asocijacija centara za interdisciplinarne

i multidisciplinarne studije i istraivanja (ACIMSI)Master Rodne studije

Rod i mediji

Analiza medijskog diskursa

Prikaz ene u nedeljnicima Novi Magazin, Vreme iNIN

u toku predizborne kampanje 2012. godine u Republici Srbiji

Violeta Momilovi

Novembar, 2012. godine


2/36

2

1. Uvod.....................................................................................................................................32. Definisanje analize medijskog diskursa...............................................................................53. Teorijski okvir i drutveni kontekst istraivanja..................................................................74. Novinarske forme i razvoj metoda i korpusa istraivanja....................................................95.

Kontekst analiziranih medija..............................................................................................11

6. Predmet, cilj i zadaci istraivanja.......................................................................................137. Korpus i metoda istraivanja..............................................................................................148. Kvantitativni rezultati istraivanja......................................................................................169. enske uloge u analiziranim tekstovima............................................................................19

9.1.Novi Magazin...............................................................................................................20

9.2. Vreme...........................................................................................................................22

9.3.NIN...............................................................................................................................25

9.4. Mesto i forma analiziranih tekstova27

9.5. Analiza fotografija...........29

10.Diskusija.............................................................................................................................3011.Zakljuak......................................................................................... ...................................3412.Literatura............................................................................................................................35


3/36

3

1. UvodTokom devetnaestog i dvadesetog veka borbu za prava ena,pre svega je obeleila borba za

pravo glasa. Decenijama nakon toga, oigledno je da je to bila tek prva stepenica udobijanju pune

ravnopravnosti, a da ene ni u dvadeset prvom veku, pa ak ni u najrazvijenijim dravama nisu

ostvarile punu ravnopravnost, posebno kada je re o enskom ueu u odluivanju. Moe se reida je tokom celog svog razvojnog puta feminizam, u veoj ili manjoj meri bio povezan sa

politikom i politikim procesima, i to zato to je zahtevao drutvenu promenu u kojoj se morao

postii politiki konsenzus. Politiki ciljevi koje su postavili feministiki pokreti doveli su do

jedne od najznaajnijih drutvnih promena legitimizacije zahteva ena da budu ravnopravne

akterke u odluivanju o drutvu u kome ive. Sve druge oblasti feministikog aktivizma su

sutinski zavisile, i jo uvek zavise, od legitimizacije ena kao politikih subjekata i stvaranja

prostora za njihovo delovanje (Markov, Milojevi 2011: 281-282).Za razumevanje feministikih pokreta danas, ili kako ih esto nazivaju neofeministikih,

neophodno je poznavanje svih prethodnih faza, tzv. Prvog, Drugog i Treeg talasa feminizma,

odnosno, zahteva koje su pojedini talasi imali u odnosu na drutvo, kao i unapreenja koja su ti

talasi proizveli za ivote ena. Suoen sa ozbiljnim iskuenjima, dananji feministiki pokret se

nalazi na raskru koje moe da dovede do erozije mnogih postignua, ali je neophodno pre toga

razreiti neke od antinomija koje je izazvalo naizgled ostvarenje svih feministikih ciljeva. Jedna

od tih protivrenosti je politiki angaman ena, koji, iako definisan Ustavom, brojnim poveljama

i zakonima, nije realizovan u praksi, kako u Srbiji, tako i u veini zemalja sveta(Pavlovi, 2009:

195-196).

Demokratizacija drutva zasniva se na obezbeivanju ravnopravnosti, a jedan od najvanijih

aspekata ravnopravnosti je rodna ravnopravnost. Postizanje demokratije pretpostavlja stvarno

partnerstvo izmeu ena i mukaraca u voenju drutva, u uslovima jednakosti i

komplementarnosti. Potpuna demokratizacija podrazumeva i odsustvo bilo kakvog oblika

diskriminacije, a drutvo koje sebe smatra demokratskim, naela pravednosti i jednakosti,

moralo bi da primenjuje na svim nivoima i u potpunosti (Petrui,2007: 34). Istovremeno, gotovoda ne postoji zemlja u kojoj su ene u svim aspektima izjednaene sa mukarcima, tako da i danas

imamo brojne oblike individualne, insitucionalne i strukturalne diskriminacije. Razlike meu

polovima su posebno izraene kada je re o novcu i vlasti, odnosno u domenu interesa i moi.

ene su manje plaene od mukaraca za iste poslove, tee im se poveravaju odgovorne i visoke

funkcije, a kada je re o prisustvu ena u politici, uglavnom imaju ulogu statista, dekora ili


4/36

4

portparolki koje prenose miljenja i stavove veinsko mukog rukovodstva stranaka (Stefanovi,

2006: 38).

Nedovoljna zastupljenost ena u politikom ivotuSrbije je evidentna, a na mestima moi

ena gotovo i nema, pa je i njihov uticaj na kreiranje drutvenih politika neznatan (Pajvani,

2006: 9). Neravnopravan poloaj ena u odnosu na mukarce u sferi politike predstavlja posebanvid institucionalne diskriminacije, a reenje je u uspostavljanju politike jednakih mogunosti

kojom bi se drava obavezala da preduzme posebne mere za otklanjanje rodne neravnopravnosti u

politici.

Da bi se ostvarila rodna ravnopravnost u politici, odnosno da bi se poveao broj ena na

mestima odluivanja, pored zakonskih reenja (koja postoje), neophodno je smanjiti stereotipe i

predrasude, odnosno promovisati enu kao liderku. Da bi ene bile uspene kao kandidatkinje na

izborima i da bi postale ravnopravne uesnice politikih procesa na svim nivoima vlasti,

neophodno je obezbediti i njihovu vidljivost, odnosno ravnopravnu promociju ena i mukaraca

tokom politikih kampanja. Za prepoznatljivost i vidljivost ena u politici mediji imaju veliku,

gotovo presudnu ulogu, jer su oni ti koji mogu uticati kako na kvantitativno prisustvo, tako i na

kvalitet predstavljanja ena u politici, odnosno promenu stava i miljenja glasaa i razbijanje

stereotipa, odnosno pozitivnu promociju ena kao ravnopravnog uesnika politikih procesa

(Baanovi,2008: 1).

Mo i uticaj medija su stari koliko i sami mediji, s tim to se uticaj poveava tehnolokim

napretkom sredstava komunikacije. Mediji mogu u velikoj meri uticati na formiranje javnog

mnjenja i znaajni su za promovisanje masovne kulture ime su se jo tridesetih godina

dvadesetog veka posebno bavili Adorno, Horkhajmer i Markuze, drugim reima, sve dok se

medijski, bez rezerve ne podre principi rodne ravnopravnosti, teko e ene postati ravnopravni

uesnici politikih procesa u Srbiji.Mediji su u obavezi da prue sve relevantne informacije na

osnovu kojih e graani biti u mogunosti da naprave izbor. Najvei broj graana upravo preko

medija dobija podatke o kandidatima i kandidatkinjama, odnosno njihovim programima i izbornim

platformama. Delovanje medija tokom kampanja regulisano je Zakonom o javnom informisanju

Republike Srbije 2002. godine, i sadri zahteve za nepristrasnim, balansiranim i vremenski

ujednaenim predstavljanjem svih uesnika u izbornoj trci. Meutim, kada su obaveze medija

vezane za predstavljanje ena ili marginalizovanih grupa, sve se svodi na meunarodne preporuke

i deklaracije, koje ni za jednu dravu nisu obavezujue, odnosno nemaju pravnu snagu

(Baanovi, 2008: 2).


5/36

5

Mediji predstavljaju javni ivot, uglavnom kroz debate i dijaloge, i pokazuju ta setrenutno deava u drutvu. Ako vas nema u medijima, kao i da ne postojite. Zato je izperspektive jednakih prava vano da ene i mukarci pod istim uslovima mogu daokupiraju medijski prostor. U drutvu koje eli dase predstavi kao demokratsko, ienska i muka stvarnost bi trebalo da bude jednako vana i vidljiva. Uprkos tome,masovni mediji u svetu su i dalje indikatori muke dominacije, iako postoji i drugaijitrend i potvrda da ene postepeno osvajaju medijski prostor i profesije. (Zaharijevi,2008: 248).

Medijskim kampanjama kandidati i kandidatkinje prenose poruke svojim biraima, ali je

evidentno, i dokazano brojnim analizama, da se muki i enski akteri na politikoj sceni u Srbiji

razliito predstavljaju. Pored toga to ene dobijaju manje medijskog prostora, nain na koji se

prezentuju takoe ne odgovara principima rodne ravnopravnosti, naprotiv, esto su mediji upravo

promoteri rodnih stereoptipa, a pozicije namenjene politiki aktivnim enama u okviru njihovih

partija im u tome idu na ruku.

Nita manje vana injenica je, da je u Srbiji, kao i u veini post-socijalistikih drava,

neophodna radikalna i sveopta promena matrice miljenja, ponaanja i delovanja, kako bi

dosegla standarde savremenog civilnog drutva dvadesetprvog veka, u kome je rodna

ravnopravnost sveprisutna, a ne samo deklarativna. Post-socijalistie drave pate od

civilizacijske nekompetentnosti, jer ne mogu da potisnu skup pravila, normi i vrednosti, a koji

se izmeu ostalog manifestuje nedostatkom diskurzivne kulture. Ta nekultura se ogleda u

nedostaku tolerancije, prihvatanja razliitosti, otvorenosti i pluralizma, odnosno graanske

kulture, posebno kada je re o graanskom aktivizmu i spremnosti na participaciju (Pavlovi,2009: 172), a koje su preduslov kada je u pitanju potovanje principa rodne ravnopravnosti.

2. Definisanje analize medijskog diskursaAnaliza medijskog diskursa je znaajno podruje za istraivanje, posebno zbog uticaja koji

mediji imaju u 21. veku i injenice da predstavljaju sastavni deo ivota veine populacije. Kada

je re o analizi diskursa pisanih medija najee se polazi od analize strukture novinskih lanaka,

kako je to postavio Van Dajk, a koja podrazumeva analizu makro i mikro strukture teksta.

Meutim, isto lingvistika analiza esto nije dovoljna da bi se prouio tekst, pa se na ovaj

pristup nadovezuje i kritika analiza diskursa iji je glavni predstavnik Ferklaf. Ovaj nain koristi

rezultate dobijene lingvistikom analizom radi tumaenja ideolokih, politikih, socijalnih i

drugih okolnosti koje utiu na kreiranje novinarske prie, pod kojom Van Dajk (Van Dijk, 1988:

4) podrazumeva onu vrstu teksta koja prua informacije o skorijim dogaajima. Rea (Reah,


6/36

6

1998: 4) proiruje ovu definiciju, podrazumevajui pod veu informaciju o skorijim

dogaajima koji su od interesa za dovoljno veliku grupu ili koji mogu uticati na ivote dovoljno

velike grupe ljudi.

Van Dajk smatra da postoje razliiti nivoi analize diskursa, a da je osnovna podela analize

makrostrukturai mikrostrukturateksta koji je predmet analize. Dok mikrostrukturapodrazumevalingvistiki aspekt (fonologiju, morfologiju, sintaksu, semantiku, leksiku, koheziju i koherentnost

teksta), makrostrukturaukljuuje tematsku i organizacionu strukturu teksta. Putem nje tema ili

predmet teksta postaju eksplicitni, a u isto vreme se definie i koherentnost celog teksta, kao i

njegova sutina i svrha (Laki, 2009: 93).Makrostruktura se definie na osnovu znaenja

reenica u tekstu uz pomo niza pravila kao to su izbor, konstrukcija i generalizacija ( Van Dijk,

1988: 13).Bez teorije o makrostrukturamane bi bilo mogue objasniti posebna svojstva naslova

i lida, koji subjektivno sumiraju ostatak teksta - smatra van Dajk. Svaka sistematska analiza

teksta poinje objanjenjem teme, jer je tema predmet diskursa, sadrina ili sutina onoga o emu

sepie (Van Dijk, 1988: 31-31).

Ferklaf smatra da se jezika analiza odvija kroz tri dimenzije, odnosno tri komunikativna

dogaaja:

Tekst analiza teksta se fokusira na formalne karakteristike tekstova (renik, gramatika,kohezija, struktura), to su kod Van Dajka mikrostrukture;

Diksursna praksa analiza usmerena na proizvodnju, upotrebu i distribuciju diskursakoje je predmet prouavanja; i,

Drutvena praksa ili socio-kulturna praksa - se bavi drutvenim i kulturnimdeavanjima, poput politikog konteksta diskurzivnih dogaaja. Ovaj okvirpodrazumeva

prouavanje ne samo tekstualne forme, ve i na koji nain tekst koristi odgovarajuem

drutvenom kontekstu, odnosno diskursnoj zajednici.(Ferklaf, 1996: 311-313).

Intertekstualna analizapredstavlja graninu oblast izmeu teksta i diskurzivne prakse kada je

u pitanju analitiki okvir. Intertekstualna analiza tekst posmatra iz perspektive diskurzivne

prakse. Dok je lingvistika analiza vie deskriptivne prirode, intertekstualna analiza je

interpretativna, jer koristei dokaze koje joj prua lingvistika analiza, interpretira tekst na

odreeni nain i time ga locira u odreenu diskursnu praksu. Za razliku od lingvistike analize

koja je egzaktna, intertekstualna analiza je apstraktnija jer zavisi od socijalnih i kulturnih

parametara analitiara/analitiarke. Ferklaf smatra da je povezivanje lingvistike analizeteksta i

intertekstualne analizebitno za prevazilaenje jaza izmeu teksta i jezika sa jedne, i drutva i


7/36

7

kulture sa druge strane. Ovakav pristup spada u domen kritike analize diskursa (Laki, 2009:

94). Van Dajk (Van Dijk, 2001: 300) smatra da kritika analiza diskursa podrazumeva

prouavanje odnosa izmeu diskursa, moi, dominacije, socijalne nejednakosti i pozicije

analitiara diskursa u takvim drutvenim odnosima. On ovaj pristup naziva i sociopolitikom

analizom diskursa. Po tome moemo zakljuiti da analiza medijskog diskursa podrazumevamultidisciplinaran pristup, odnosno skup vie metoda i tehnika analize.

3. Teorijski okvir i drutveni kontekst istraivanjaUee u odluivanju se moe posmatrati na dva nivoa, jedan je odluivanje u politici koji se

manifestuje ueem ena u strukturama vlasti (parlament i vlada), a drugi aspekt je zastupljenost

ena na visokim rukovodeim mestima (velike firme i korporacije). Analizom oba nivoa na

primeru Srbije, oigledno je da se enama uskrauje pravo na odluivanje. U naem drutvu

postoje duboko ukorenjeni stereotipi o tipinim rodnim ulogama ena, te se oni retko ispituju, a

jo ree anaiziraju razlozi nastanka tih problema (Milinovi, Savi, 2011: 16).

U doba socijalizma, postojanje tzv. kljueva je omoguavalo enama izvesno uee u

politikim procesima, a njegovim propadanjem je zapoeo proces retradicionalizacije drutva, to

je dovelo do smanjivanja broja ena na vodeim politikim i privrednim funkcijama. Na prvim

viestranakim izborima 1990. godine, meu poslanicima je bilo svega 1,6% ena, to je tadanju

Jugoslaviju stavilo na poslednje mesto meu evropskim zemljama kada je uee ena u politici u

pitanju. Ni na izborima 1992. godine ene nisu znaajno uveale svoje prisustvo u Parlamentu,bilo ih je svega 4,4%, a nakon izbora 1997. godine, ene su imale 6,4% poslanikihmesta.1

U tom periodu opte nestabilnosti i neizvesnosti, u Srbiji se aktivira alternativna enska javna

scena i organizuje enski pokret, pa se javlja i inicijativa za formiranje paralelnog enskog

parlamenta, gde bi uestvovale ene iz tadanjih opozicionih partija i pokreta, enskih i drugih

nestranakih organizacija. Glavni cilj je bio politiko osnaivanje ena i njihovo vee uee i

vea vidljivost u politici. Razne, posebno enske NVO, realizovale su znaajne edukacije u cilju

osnaivanja ena za izlazak na izbore i kandidovanje za predstavnike organe. Angaman je bio

usmeren i na stranke radi poveanja vidljivosti ena u javnom prostoru i senzibilisanja ukupne

javnosti za uee ena na politikim funkcijama. Zahvaljujui ovim akcijama znatno se poveala

1 http://www.b92.net/info/izbori2012/zene-u-politici.php?yyyy=2012&mm=04&dd=19&nav_id=601868,preuzeto

02.11.2012.
http://www.b92.net/info/izbori2012/zene-u-politici.php?yyyy=2012&mm=04&dd=19&nav_id=601868http://www.b92.net/info/izbori2012/zene-u-politici.php?yyyy=2012&mm=04&dd=19&nav_id=601868


8/36

8

izlaznost ena na izborima 2000. godine, a ene su se nakon smene reima ukljuile u proces

demokratizacije i tranzicije i doprinele stvaranju institucionalnih okvira za rodnu ravnopravnost.

Velika izlaznost ena i mladih na izborima 2000. godine je bila od presudnog znaaja i za

konani ishod glasanja i doprinela je pobedi DOS-a, tj. tadanje ujedinjene opozicije. Iako je

formirana nova vlast, procenat ena u novom sazivu Skuptine i dalje je bio nizak, ene su imalesamo 10,8% poslanikih mesta.Politike partije nisu smatrale da je mali broj ena u organima

odluivanja drutveno znaajan problem, a vea ukljuenost ena u najvie dravne i partijske

organe bila je i dalje oteana. Ipak, posle 2000.godine, delovalo je da su se stekli uslovi za jednu

potpuno novu politiku izgradnje graanskog demokratskog drutva, koje bi na drugaiji nain

pristupalo unapreenju i zatiti ljudskih prava i jednakih mogunosti svih graanki i graana.

Krajem aprila 2011. godine usvojen je amandman predlogaZakona o izmenama i dopunama

Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim se propisuje da se na svakom treem mestu na

izbornoj listi mora nai manje zastupljen pol, a podrku ovom amandmanu dale su mnoge

predstavnice politikih stranaka, NVO i uticajni pojedinci, i na taj nain doprineli da amandman

bude usvojen. Mada u najiroj javnosti postoji stav o potrebi ravnomerne zastupljenosti ena u

javnim sferama, i same politiarke smatraju da nemaju ravnopravan tretman u politici i da se

esto suoavajusa stereotipima i predrasudama.

Istraivanja pokazuju da ene ele da se bave pitanjima obrazovanja (UNESCO, 2010: 12-15),

ali i ekonomije (uri-Kuzmanovi, 2002), zdravstva, vaspitanja, socijalne pravde, unutranje i

spoljne politike (anketa sprovedena od strane Interparlamentarne Unije 2008 o ueu ena imukaraca u parlamentima, Ballington, 2008), finansija, bankarstva, bezbednosti i rodnog prava

(UN, 2010: 28-40). Veina njih smatra da ene mogu podjednako dobro da se angauju u svim

oblastima drutva. To pokazuje da je kod politiarki sazrela svest da ravnopravno sa mukim

kolegama treba da uzmu uee u svim dravnim resorima i oblastima drutva, mada kao

ograniavajue faktore za bavljenje politikom navode nedostatak informacija, nedostatak

vremena, tehnike dominacije, nedovoljnu podrku mukih kolega i nedostatak samopouzdanja.

U pretposlednjem sazivu Skuptine Srbije, nakon parlamentarnih izbora 2008. godine, svega

20% poslanikih mandata je pripadalo enama. Standard Evropske Unije preporuuje

zastupljenost ena od najmanje 40%, kao odnos kojim se dokazuje potovanje principa

ravnopravnosti, a koji su sadrani u svim ustavima evropskih drava, pa i u Ustavu Republike


9/36

9

Srbije.2Pored toga, Republika Srbija je potpisnica i svih relevantnih meunarodnih dokumenata

koji se tiu ravnopravnosti polova, poput: Univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima

(Universal Declaration of Human Rights); Meunarodnog pakta o politikim i graanskim

pravima (International Covenant on Political and Civil Rights) i Meunarodnog pakta o

ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima UN-a (International Covenant on Economic, Socialand Cultural Rights); Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije nad enama - CEDAW

(Convention on Elimination of All Forms of Discrimination against Women) i Pekinke

Platforme. Iz ovoga proizilazi da bi ene, koje ine 52% stanovnika Srbije, u Skuptini, ali i u

svim ostalim mestima odluivanja, morale biti zastupljene i sa daleko vie od preporuenih 30%

mandata.

Istraivanje Monitoring prisustva ena kandidatkinja u medijima tokom predizbornih

kampanja za lokalne i pokrajinske izbore u 2008, Novosadske novinarske kole pod nazivom

Kandidatkinje, dolo je do zakljuka da:

Politiarke nisu ravnopravno zastupljene u medijima u odnosu na politiare; Rodna ravnopravnost tokom kampanje nije medijski praena tema; ene nisu prikazane stereotipno nego su gotovo nevidljive.Motiv ovog rada je potreba da se ustanovi da li je u protekle etiri godine dolo do promene

u medijskom praenju i prikazivanju ena u politici tokom predizborne kampanje 2012. godine.

4. Novinarske forme i razvoj metoda i korpusa istraivanjaKlasina podela novinarskih formi izraavanja podrazumeva tri najoptije podele koje je

najbolje predstaviti i prikazati grafiki:

Dogaajmonolokeautorske novinarske forme

2http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=102,preuzeto 02.11.2012.
http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=102http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=102http://www.srbija.gov.rs/cinjenice_o_srbiji/ustav_odredbe.php?id=102


10/36

10

Dogaaj ili portretdijaloke interpersonalne forme govornik sagovornik

Dogaaj ili portretmonoloke ili dijaloke umetnike i/ili zahtevnije forme

stavnovinara iliredakcij e odogaaju

ko, ta,kada, kako,gde i zato

ko, ta,kada, kako,gde+citatireiuesnika

ko, ta,kada, kako,gde

VEST IZVETAJ

KOMENTARBELEKA

novinar u senci /intervjuisani u fokusu

IZJAVA

novinar statusnonadreeni /intervju isani statusnopodreeni

INTERVJU

novinar iintervjuisaniravnopravni

RAZGOVOR

iseak iz ivota

REPORTAA

sloena formaizvetavanja

EMISIJA

rasprava vieuesnika o istojtemi

OKRUGLI STO


11/36

11

U teoriji novinarstva postoji i trostruka podela na:

faktografske formevest, izvetaj, klasini (pitanje odgovor) intervju analitike formelanak, uvodnik, kolumna, komentar i male forme poput beleke, idelom umetnike kritike beletristike forme feljton, reportaa, crtica, satira, kozerija, karikatura i umetnikakritika (Vali Nedeljkovic, 2000: 34).Razvoj medija i oblika komunikacije, doveo je i do razliitih savremenih oblika istraivakih

metoda. U tom smislu, pre svakog istraivanja, neophodno je definisati ta se danas smatra

medijskim tritem.

Medijsko triteu najuem smislu ine svasredstva javnog informisanja na teritorijikoju obuhvata odreena zona distribucije i pokrivanja. Trite u ovom sluaju moemosmatrati sektorom koji obuhvata kreiranja, obradu i distribudiju medijskih sadraja prekoodreenih kanala, u cilju njihove masovne potronje (Vali Nedeljkovi, 2007: 137).

5. Kontekst analiziranih medijaZa potrebe ovog rada analizirani su asopisi Novi Magazin,Vreme i Nin3 u periodu 19.

april3. maj 2012. godine, u cilju praenja prikaza ena u politici tokom predizborne kampanje

za parlamentarne i lokalne izbore u Republici Srbiji, koji su odrani 6. maja 2012. godine. Motiv

za izbor navedenih nedeljnika je irina oblasti koju pokrivaju i znaajan broj tekstova ija je tema

aktuelna politika, odnosno cilj je utvrditi - da li je dolo do promene prikaza ene u medijima,

posebno ene u politici. Uobiajena slika ene u medijima u Srbiji ne predstavlja odraz realnosti,osim u pojedinim aspektima, jer marginalizacija koliine sadraja govori o marginalizovanoj

ulozi ene u drutvu.(Vasiljevi, 2009: 10).

Novi M agazin je nedeljnik koji izlazi etvrtkom u izdanju drutva zanovinsko-izdavaku

delatnost Agenda 2020 d.o.o. iz Beograda u tirau od 20.000 primeraka nedeljno. Pored glavne

i odgovorne urednice Nadede Gae (koja je, inae, i predsednica Nezavisnog Udruenja

Novinara Srbije), urednitvo ima devet mukaraca i dve ene, u redakcijije zaposleno osam ena

i est mukaraca, dok stalne saradnike ini devet mukaraca i jedna ena , tako da je vidljiv

preovlaujui broj mukaraca (24:12).

Nedeljnik Novi Magazinima sledee stalne rubrike:

Tema broja3 Prvi broj NIN-a je izaao 26. januara 1935. godine, a posle 26 brojeva je zabranjen. NIN ponovo izlazi od 7.januara 1951. godine.


12/36

12

Srbija Region Svet Kultura

Revija Arena Koraks iri ugao Ekran Pisma Horoskop/ukrtenice Esej

Nedeljnik Vreme,iji je izdava NP Vreme iz Beograda izlazi etvrtkom u tirau od 18.000

primeraka, a urednitvo ima pored glavnog urednika Dragoljuba arkovia jo etiri mukarca i dve

ene. U redakciji radi dvadeset jedan mukarac i etrnaestena, a od stalnih saradnika u nedeljniku

Vreme je zaposleno sedam mukaraca i trinaest ena.I ovde preovladavaju mukarci, ali u daleko

skladnijem odnosu (33:29).

Nedeljnik Vreme ima sledee stalne rubrike:

MeuvremeNavigator Zoom Trupni portret IntervjuNuspojave Lisica i dral Ljudi i vreme Kultura Svet Mozaik Moj muki ivot Pota


13/36

13

Vreme uivanjaNedeljnik NIN izlazi etvrtkom u izdanju preduzea Ringier Axel Springer iz Beograda.

Nedeljni tira je 15.000 primeraka. U urednitvu su pored glavnog i odgovornog urednika Neboje

Spajia jos dva mukarca i jedna ena. U redakciji radi devet mukaraca i osam ena, odnosno deset

mukaraca i sedam ena su stalni saradnici.Dakle, i uNIN-u preovlauju, mukarci (22:16).

Nedeljnik NIN ima sledee stalne rubrike:

Vrtoglavica ZaNIN Primeeno Ekonomski program Biznis klub

Re nedelje Intervju Jezik PriaOsim navedenih stalnih rubrika sva tri nedeljnika imaju razliite tekstove u zavisnosti od

aktuelnih deavanja, tako da je u posmatranom periodu veliki deo prostora posveen upravo

politikoj situaciji i predizbornim aktivnostima aktera napolitikoj sceni Srbije.

6. Predmet, cilj i zadaci istraivanjaPredmet ovog istraivanja, odnosno istrivako pitanjeje - u kojoj meri su zastupljene i na koji

nain se predstavljaju ene, a posebno politiarke, u nedeljnicima Novi Magazin, Vreme i

NIN tokom predizborne kampanje u Srbiji? Cilj istraivanja je utvrditi - da li postoji medijska

podrka, u nedeljnicima koji su predmet analize, za veu zastupljenost ena na politikoj sceni

Srbije, odnosno, na koji nain se ene reprezentuju od strane autora ili autorki tekstova?

Istraivanje e putem kvantitativno-kvalitativne analize sadraja, a na osnovu klasifikacije

korpusa utvrditi:

Na koji nain su ene u politici predstavljene u toku predizborne kampanje u Srbiji 2012.godine;

Na koji nain su ene predstavljene od mukih autora, odnosno enskih autorki; Utvrivanje tema kojima se bave autorke;


14/36

14

Utvrivanje u kom broju tekstova je tema ena (bez obzira na kontekst) i kojim anrovima titekstovi pripadaju;

Utvrivanje uloge koju ene imaju u analiziranim tekstovima; i, Analiza fotografija ena u okviru teksta.Mada je bilo najava da e nakon izbora 2008. godine 30% mandata u Skuptini Srbije imati

ene, to se nije ispotovalo, iakoje taj procenat postojao na izbornim listama. Pored toga, ene su

vie bile dekor u kampanjama i spotovima, a obraajui se medijima, predstavljale su programe

svoje stranke, odnosno stavove predsednika stranke. U tom smislu, istraivanje e obuhvatiti i na

koji nain analizirani mediji podravaju ili osporavaju najavljeno poveanje broja i uloge ena u

politici Srbije.

7. Korpus i metoda istraivanjaKodni list za istraivanje

Medij Naziv nedeljnika

Datum Datum izdavanja

Broj Broj izdanja

Ukupan broj tekstova Nedeljnici pojedinano/ukupno/komparativno

Ukupan broj tekstova u kojima se pominje ena Nedeljnici pojedinano/ukupno/komparativno

Broj tekstova u kojima se pominje politiarka Nedeljnici pojedinano/ukupno/komparativno

Broj stranice na kojoj je analizirani tekst

Da li postoji najava na naslovnoj strani

Veliina teksta

Rubrika u kojoj je tekst

anr kome tekst pripada

Autor/autorka teksta

Kvantitativna analiza fotografija Nedeljnici pojedinano/ukupno/komparativno

Upotreba rodno osetljivog jezika

Tema o kojoj ena govori

Za istraivanje je koriena kvanititativno-kvalitativna analiza sadraja. Istraivanje je

obuhvatilo po tri broja nedeljnika Novi Magazin, Vreme i NIN, koji su izlazili tri nedelje

pre izbora (6. maja 2012), to ukupno ini devet analiziranih izdanja:

Novi Magazin broj 51, datum 19.04.2012.



15/36

15


Vreme broj 1111, datum 19.04.2012.



NIN broj 3199, datum 19.04.2012.NIN broj 3200, datum 26.04.2012.

NIN broj 3201, datum 03.05.2012.

Kategorije u kodeksu koje odreuju mestu teksta su: broj strane, da li postoji najava na

naslovnoj strani, rubrika u kojoj je tekst, odlika forme u kojoj je tekst, a kao odlika sadraja: ena

kao deo vesti, vrsta subjekta ene, da li je ena citirana, da li je tekst praen fotografijom ikontekst

pojavljivanja ene. Analizirani su samo tekstovi u kojima se na bilo koji nain spominju ene

kandidatkinje ili funkcionerke na vlasti.

Sva tri analizirana broja Novog Magazina imaju po 100 strana, to ukupno ini 300 stranica

teksta. Nedeljnik Vreme u sva tri broja ima po 80 strana, ukupno je anal izirano 240 strana, a

NINu broju 3199 ima 76 strana, u broju 3200 - 100 strana, a u broju 3201 - 84 strane, to ukupno

ini 260 strana analiziranog teksta. Ukupan broj strana koje su predmet analize je 800.

Jedinica analize su tekstovi, koji su u pojedinim sluajevima dopunjeni fotografijama,

grafikonima i karikaturama, a analizirani su tekstovi u kojima se na bilo koji nain pominje ena,

odnosno tekstovi u kojima je tema neposredno ili posredno ena u politici. Pored toga, analizira se

autorstvo potpisanih tekstova, da li se radi o enskim ili mukim autorima, kao i kategorije forme isadraja.

Kada je re o novinama, tj. magazinima kao masovnom mediju, analiza sadraja se smatra

osnovnom savremenom metodom. Kvanitativno-kvalitativna analiza u radu se sastoji iz ukupnog

broja tekstova, broja tekstova po polu autora, ukupnog broja tekstova koji pominju ene, analizu

anra u tekstovima o enama, uloga ene u tekstovima. Vizuelna analiza fotografija predstavlja

ukupan broj fotografija na kojima je ena, odnosno kontekst fotografija u odnosu na tekst i nain na

koji su ene vizuelno predstavljene. Komparativna analiza predstavlja zastupljenost i kontekst

pisanja o enama u nedeljnicima koji su predmet istraivanja.


16/36

16

8. Kvantitativni rezultati istraivanjaNedeljnik Broj/datum Broj tekstova

po izdanjuBroj tekstova u

kojima se

pominje ena

Broj tekstova o

izborima u

Srbiji

Tekstovi o

politiarkamauSrbiji

Novi Magazin 51-19.04.2012. 48 20 3 1

Novi Magazin 52-26.04.2012. 55 18 3 2

Novi Magazin 53-03.05.2012. 47 20 5 1

ukupno 150 68 11 4

Vreme 1111-19.04.2012. 42 16 3 4

Vreme 1112-26.04.2012. 47 19 3 3

Vreme 1113-03.05.2012. 41 17 3 3

ukupno 130 52 9 10

NIN 3199-19.04.2012. 49 21 4 3

NIN 3200-26.04.2012. 51 19 3 4

NIN 3201-03.05.2012. 48 18 3 2

ukupno 148 58 10 9

UKUPNO 428 178 30 23

Tabela 1.

Ukupan broj analiziranih tekstova u sva tri nedeljnika je 428 (Tabela 1) od toga, mukarci su

autori 185 tekstova, ene 97, a nepotpisanih tekstova je 143. Kada je re o fotografijama, u sva tri

magazina ukupno ima 600 fotografija, od toga, na 389 su mukarci, na 113 ene, a 98 su

fotografije koje prikazuju i ene i mukarce, to je prikazano u grafikonima 2 i 3.

Tabela 1prikazuje da se u nedeljniku Novi Magazin ene pojavljuju u 45% tekstova, izbori

su zastupljeni sa 7%, dok se ene politiarke i funkcionerke pominju u svega 2% tekstova. U

nedeljniku Vreme ene su pojavljuju u 40% tekstova, izbori u 7%, a ene politiarke u 7%

tekstova. Nedeljnik NIN je ene u analiziranim izdanjima pomenuo u 39% tekstova, izbore u

7%, a ene politiarke, funkcionerke i kandidatkinje u 6% tekstova (Grafikon 1).

Iz priloene Tabele 1 i Grafikona 1je jasno vidljivo da su ene u sva tri nedeljnika

zastupljene s manje od 50%, da izbori u sva tri nedeljnika zauzimaju istovetnih - 7% tekstova, a

ene politiarke, funkcionerke i kandidatkinje ni u jednom nedeljniku nisu dobile vie od 7%

tekstova, pri emu se najmanje spominju u nedeljniku Novi Magazin 2%, a neto vie u

NIN-u6%, a najvie u nedeljniku Vreme7%.


17/36

17

Grafikon 1: Kodiranje ukupnog broja tekstova u magazinima/tekstova o enama/tekstova o

izborima/tekstova o politiarkama

Grafikon 2: Ukupan broj tekstova po autorstvu

Novi Magazin

Vreme

NIN

0

20

40

60

80

100

120

140

160150

68

11

4

130

52

910

148

58

109

Novi Magazin

Vreme

NIN

428

185

97

143

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

Ukupno tekstova

Autor muskarac

Autorka zena

Nepotpisan tekst


18/36

18

Kvantitativna analiza autorstva (Grafikon 2 i Grafikon 3) pokazuje da je od 100%

analiziranih tekstova, u 43% autor mukarac; nepotpisani tekstovi ine 34%, a autorke su

zastupljene sa tek 23% tekstova. Po tome moemo zakljuiti da su ene novinarke manje

zastupljene od svojih mukih kolega.

Grafikon 3: Procentualna zastupljenost mukih autora, enskih autorkii nepotpisanih tekstova

Kada je re o fotografijama u nedeljnicima Novi Magazin, Vreme i NIN koji su

predmet analize, situacija je slina kao kod tekstova, kao to se jasno vidi i iz Grafikona 4. U 9

brojeva asopisa imamo ukupno 600 fotografija, a od toga su na njima - 389 mukarci, na 113 su

ene, a98 fotografija prikazuje zajedno i ene i mukarce.

Grafikon 4: Ukupan broj fotografij a

43%

23%

34%

Autor muskarac

Autorka zena

Nepotpisan tekst

600

389

113 98

0

100

200

300

400

500

600

700

Ukupno fotogafija

Fotografija muskarca

Fotorafija zene

Fotografija oba pola


19/36

19

Procentualno, kao to to pokazuje i Grafikon 5, zastupljenost polova na fotografijama iznosi:

65% muskarci, ene 19%, a zajednike fotografijepredstavljanju 16%.

Grafikon 5:Procentualna zastupljenost mukaraca, ena i zajednikih fotografija

Na osnovu prikazane ukupne kvantitativne analize svih nedeljnika moemo uoiti da su u obe

posmatrane kategorije - autorstvo i fotografije - mukarci znaajno vie zastupljeni, u odnosu 3:1

u korist mukaraca.

Kada je re o nedeljnicima pojedinano, situacija je nepromenjena to je mogue videti iz

Grafikona 5. Priblino ravomeran odnos po autorstvu tekstova vidimo u nedeljniku Novi

Magazin, a najneravnomerniji, i to u korist mukih autora - u nedeljniku NIN.

9. enske uloge u analiziranim tekstovimaUkupno posmatrano, nije uoeno odstupanje u odnosu na temu; i ene i mukarci se

podjednako bave svim oblastima u analiziranim nedeljnicima. U pitanju su asopisi koji obrauju

aktuelne teme, najvie iz oblasti politike, ali i ekonomije, likovne umetnosti, medija, knjievnosti,

filma i to pratei kako lokalna, tako i globalna deavanja. Osnovni motiv za ovo istraivanje je

bio da se proveri da li je dolo do promena naina predstavljanja ena u domaoj politici u

odnosu na izbornu kampanju 2008. godine. Prof. dr. Dubravka Vali Nedeljkovi je pratei na

koji nain su ene predstavljene tokom kampanje na prethodnim izborima uoila da su ene imale

uglavnom dekorativnu ulogu i da ni jedna nije zaista uestvovala u kampanjama.4

4 http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Zene-u-medijima-objekat.html,preuzeto 10.10.2012.

65%

19%

16%

Muskarci

Zene

Zajedno
http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Zene-u-medijima-objekat.htmlhttp://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Zene-u-medijima-objekat.html


20/36

20

9.1. Novi Magazin

Nedeljnik Novi Magazin u brojevima koji su predmet analize ima ukupno 150 tekstova,

koji se po tematici mogu podeliti na unutranju i spoljnu politiku, ekonomiju, zdravlje,

obrazovanje, evropske integracije, kulturu, sport, religiju i zabavu.

Grafikon 6:Novi Magazin, procentualna zastupljenost u odnosu na tematiku tekstova

Iz Grafikona 6 i Grafikona 7 se jasno uoava da je najea tema nedeljnika Novi

Magazin unutranja politika (22%), nakon toga slede tekstovi iz kulture (20%), ekonomije

(19%), spoljne politike (12%), zabave (10%), tekstovi posveeni evropskim integracijama (5%),

zdravlju (4%), obrazovanju (3%), sportu (3%) i religiji (2%). Iz ovoga moemo zakljuiti da su

osnovne teme nedeljnika Novi Magazin unutranja i spoljna politika, ekonomija i kultura.

Oblast u kojima je ena kao autorka zastupljenija u odnosu na mukarce autore ili

nepotpisane tekstove je spoljna politika, sa ukupno 10 tekstova koje su potpisale ene, 7

mukarci, a jedan tekst je nepotpisan, od ukupno 18 tekstova iz ove oblasti. ene su takoezastupljenije i u temama koje se tiu obrazovanja: 3 teksta u odnosu na 2 teksta mukih autora, i

sporta, gde su ene potpisale dva teksta, mukarci jedan, a jedan tekst je nepotpisan. Nepotpisani

tekstovi su dominirajui u oblastima unutranje politike14 tekstova (u formi kratke vesti), zabave

u 10 tekstova i rubrika koje se tiu kulture - u 18 tekstova.

18

12%

33

22%

28

19%

6

4%

5

3%

7

5%

30

20%

4

3%

3

2%16

10%

Spoljna politika

Unutrasnja politika

Ekonomija

Zdravlje

Obrazovanje

Evropske integracije

Kultura

Sport

Religija

Zabava


21/36

21

Grafikon 7:Novi Magazin, autorstvo nad temama u nedeljniku

ene autorke su u okviru spoljne politike u dugakim tekstovima (vie od dve strane)

analizirale predsednike izbore u SAD i Francuskoj (tri teksta, br. 51, 52 i 53), sukob

antifaistikih i neofaistikih aktivista u Hrvatskoj, odnos Vlade i sindikata u Sloveniji, kao i

suenje i zatvorski tretman Julije Timoenko, nekadanje premijerke Ukrajine. Meutim, kada je

tema domaa politika, ene autorke su intervjuisale muke sagovornike poput Vojina

Dimitrijevia (53: 22-25), odnosno pisale o izbornim oekivanjima u Srbiji i moguimpostizbornim koalicijama.

Ni u jednom od brojeva koji su bili predmet analize na naslovnoj strani nema naslova koji

se bavi enom u politici. U sva tri broja imamo ukupno etiri teksta u kojima se pominju ene

politiarke, funkcionerke ili kandidatkinje.

Direktno je citirana samo Maja Gojkovi (53: 19), dok su indireketno citirane politiarke

u rubrici Mozaik (52: 20-21) i Sneana Malovi (53: 19), kao i Svetlana Vukajlovi (51: 16).

Na str. 13 u tekstu U raljama farmaceuta (Novi Magazin, 51: 12-16) u autorskom tekstuJelene Stojkovi i Zlatka Minia, uopirnoj analizi stanja u zdravstvu i farmaceutskoj industriji,

odnosno zloupotrebama u ovim oblastima, navodi se kratka biografija i fotografija Svetlane

Vukajlovi, nekadanje direktorke RFZZ (Republiki fond za zadravstvenu zatitu), mada je

istraga utvrdila da ona nije bila ni jedina osumnjiena, ni jedina odgovorna za navedene

zloupotrebe.

0246

810

12

14

16

18

10

7

12

3 32

4

1 2

8

14

2

7

0

10

0 0 1 1

18

7

10

6

2 3 3 32

0

5 Autor muskarac

Nepotpisan tekst

Autorka zena

Zajednicki tekst


22/36

22

Ni naredni broj nedeljnika Novi Magazin ne poklanja velikupanju enama, a posebno

ne enama u domaoj politici, pa u svega dva teksta pronalazimo politiarke.Tekst u stalnoj

rubrici Mozaik (Novi Magazin, 52: 20-21) na dve strane u nepotpisanom tekstu predstavio

fotografije trinaest ena srpske politike, a u oblaiima je iznad fotografije svake od njih

iznetopojedinano miljenjeo poziciji ena u domaojpolitici. Autorka Jelka Jovanovi u tekstuSve je isto, a drugaije (52: 26-29) predstavlja predsednike kandidate, odnosno kandidatkinje

Jadranku eelj i Danicu Grujui.

Novi Magazin broj 53se pojavio na kioscima samo nekoliko dana pred izbore. ene se

pominju na strani 19 u okviru stalne, nepotpisane rubrike Tendenciomer, (Sneana Malovi i

Maja Gojkovi), a svaka je dobila po jednu reenicu praenu fotografijom.

Moemo zakljuiti da autorke u nedeljniku Novi Magazin nisu apolitine, naprotiv,

kada je tema spoljna politika, njihovi tekstovi imaju primat. Meutim, u sva t ri broja je primetno

odsustvo tekstova o domaim politiarkama, kandidatkinjama i funkcionerkama. Istovremeno,

upravo od enskih autorki saznajemo da se politikom u svetu bave i ene (tekstovi o Juliji

Timoenko, izbori u SAD i Francuskoj), to je sa jedne strane potvrda teze da ene imaju

znaajne uloge u oblasti politike (svetske), ali i da u nedeljniku Novi Magazin nemaju

znaajnijimedijski prostor.

9.2. Vreme

Nedeljnik Vreme u brojevima koji su predmet analize ima ukupno 130 tekstova, koji sepo tematici mogu podeliti na unutranju i spoljnu politiku, ekonomiju, zdravlje, obrazovanje,

evropske integracije, kulturu, sport i zabavu.

Grafikon 8:Vreme,procentualna zastupl jenost u odnosu na tematiku tekstova

28

22%

9

7%

19

15%

2

1%

11

8%2

2%

24

18%

43%

31

24%

Unutrasnja politika

Spoljna politika

Ekonomija

Zdravlje

Obrazovanje

Evropske integracije

Kultura

Sport

Zabava


23/36

23

Kao to to Grafikon 8 prikazuje, najzastupljeniji su - sa 24% (31 tekst) - tekstovi iz

rubrike zabava, meutim, u pitanju je niz kratkih, nepotpisanih vesti iz sveta zabave, o poznatim

linosti iz sveta politike i estrade, koje ukupno zauzimaju do 4 stranice po broju nedeljnika.

Oblast unutranje politike zauzima 22% nedeljnika, od ega su mukarci autori 19, a autorke 9,

od ukupno 28 tekstova, u tri analizirana broja. Od ukupno 24 teksta o kulturi, odnosno 18%nedeljnika, 18 tekstova su potpisali autori, dok autorke imaju samo 6 tekstova. Teme koje se tiu

ekonomije su zastupljene sa 15%, a od ukupno 19 tekstova - 11 su potpisali autori, svega 6

autorke, dok su 2 teksta nepotpisana. Obrazovanje zauzima 8% tekstova; 2 su potpisala autori, 2

autorke, a 7 tekstova nije potpisano. Spoljna politika sa 7% tekstova ima 7 autora i samo dve

autorke tekstova, a o sportu u nedeljniku Vreme piu samo mukarci u 4 teksta (3%), kao i kada

su teme evropske integracije (2%), gde imamo jedan tekst autora mukarca i jedan tekst bez

potpisa. Oblast zdravlja je zastupljena u dva teksta; jedan je potpisala autorka, a jedan je bez

potpisa. Moemo zakljuiti da ene autorke ni u jednoj temi nemaju primat kada je re o

autorstvu, a da najvie tekstova imaju u tekstovima o unutranjoj politici.

Grafikon 9: Vreme,autorstvo nad temama u nedelj niku

Nedeljnik Vreme ni na jednoj naslovnoj strani od tri broja koja su predmet analize nema

naslov koji pominje enu u politici.

0

5

10

15

20

25

30

35

9

26

1 2 6

21

31

7

1

19

711

21

4

18

Autorka zena

Nepotpisan tekst

Autor muskarac


24/36

24

Direktno su citirane Verica Kalanovi, povod otvaranje pogona fabrike u Kragujevcu

(Vreme, 1111: 12) ekonomska tema; Vesna Raki Vodineli u tekstu Analitiar u zakonskoj

rupi ija je tema unutranja politika (Vreme, 1111: 16-17); Slavica uki Dejanovi u rubrici

zabava - Ljudi & Vreme (Vreme, 1111: 42) i (Vreme, 1112: 48); Slavica Grujii i Jadranka

eelj u tekstu Kandidata pedeset hiljada-ostali ne znaju za koga e glasati (Vreme, 1113: 6-14)ija je tematika takoe unutranja politika.

Broj 1111, od 19. aprila 2012. u tekstu autorke Jovane Glogorijevi Trka oko

Kragujevca, na 10. strani, pominje prisustvo predsednice Skuptine Slavice uki Dejanovi i

Verice Kalanovi, potpredsednice Vlade Srbije, koje su uz predsednika Vlade, prisustvovale

otvaranju fabrike Fiat automobili Srbija, i to je jedino pominjanje ena u tekstu od etiri

stranice, a prvo u celom izdanju. Tekst tematski pripada oblastima unutranje politike i

ekonomije. U stalnoj rubrici Trupni portret na strani 15, autor Dragan Todorovi, takoe u

okviru unutranjopolitike tematike, u tekstu Zdrav razum komentariui predizborne

aktivnosti pominje VD Slavicui eelj enu, uz predlog da Suzana Mani pomogne RIK-u

u izvlaenju redosleda predsednikih kandidata na izbornim listiima. Ozbiljniji pristup ima

autorka teksta Analitiar u crnoj rupi (Vreme, 1111: 16-17) Zora Dreli, koja svojoj

sagovornici prof. dr Vesni Vodineli Raki daje prostor za izjave o domaim politikim

zbivanjima, kao i novinarka Tatjana Tagirov (Vreme, 1111: 18-19) koja u tekstu Saglasnost o

poraznom pominje vie ena iz srpskog pravosua, a koje iznose sopstvena miljenjaili vienja

na temu reforme pravosua- dakle, opet su teme iz oblasti unutranje politike.Naredni broj asopisa Vreme od 26. aprila 2012. godine, koji je bio predmet ove analize

ne donosi nita novo niti drugaije. Dragan Todorovi u tekstu Domain i gost(Vreme,1112:

13), u okviru stalne rubrike Trupni portret, bavi se jo jednom eelj enom, dok pie o

predizbornim aktivnostima u Srbiji, i to svega dve nedelje pre izbora. Ako bi se neko oslonio

samo na nedeljnik Vreme kao izvor informacija, doao bi do zakljuka da je Jadranka eelj

jedina ena u Srbiji koja se bavi politikom. Kada su ene autori u pitanju, Zora Dreli u tekstu

Ne postoje sluajni kandidati (Vreme, 1112: 10-12) predstavlja lanicu grupe Models kao

kandidatkinju za mesto poslanice, dok tekst analizira matematiku izborne trke. U rubrici Ljudi

& vreme (Vreme, 1112: 48-49) ene su ravnopravne. Predstavljene su tri estradne

umetnice, dve politiarke (ponovo Slavica uki Dejanovi i Verica Kalanovi) ali i dve

plavue zaposlene u Ministarstvu za infrastrukturu (inae nekadanje uesnice rijaliti programa

i voditeljke tabloidnih televizijskih emisija) koje obrazlau zbog ega su kompetentne za rad u


25/36

25

pomenutom Ministarstvu.Svi tekstovi pokrivaju oblast unutranje politike i aktuelnih

drutvenopolitikih zbivanja.

S obzirom da je broj 1113 nedeljnika Vremeobjavljen tri dana pre izbora - 03.05.2012.

godine, ve na strani 6 se nalazi lanak Milana Miloevia Kandidata pedeset hiljada-ostali ne

znaju za koga e glasati (Vreme, 1113: 6-14). Autor teksta analizira politiku scenu Srbije,vodee partije i njihove programe, a enama posveuje ukupno tri stupca, koliko je bilo potrebno

da se predstave dve kandidatkinje za mesto predsednika drave. U tekstu Najvei TV hitovi

(Vreme, 1113: 21) autor Slobodan Georgijev je podsmehu izloio predsednicu optine

Kurumlija, odnosno njihov predizborni spot. Jo jendom, svi tekstovi su iz ovlasti unutranje

politike. urica Bogosavljevi u tekstu Od sigurne kue do sigurnog posla (Vreme, 1113: 38-

39) se takoe bavi enama, odnosno radom Savetovalita protiv nasiljai njihovim programima za

ekonomsko osamostaljivanje ena, pri emu je to i jedini tekst iz tri analizirana broja nedeljnika

Vreme koji se baviupravo i samo enama na ovim prostorima, njihovim osnovnim ljudskim

pravima i njihovom zatitom, odnosno drutvenim procesima i socijalnom politikom.

Na osnovu analize nedeljnika Vreme moemo zakljuiti da tekstova o enama

politiarkama, kandidatkinjama i funkcionerkama nema dovoljno, a najzastupljenije su u rubrici

Ljudi & vreme, koja se sastoji iz nepotpisanih teksova, a po sadraju - oni spadaju u zabavu.

9.3. NI N

Nedeljnik NIN u brojevima koji su predmet analize ima ukupno 130 tekstova, koji se potematici mogu podeliti na unutranju i spoljnu politiku, ekonomiju, zdravlje, kulturu, sport,

religiju i zabavu.

Grafi kon 10:NIN, procentualna zastupljenost u odnosu na tematiku tekstova

37

25%

25

17%

27

18%6

4%

39

26%

3

2%

2

2%

9

6%Unutrasnja politika

Spoljna politika

Ekonomija

Zdravlje

Kultura

Sport

Religija

Zabava


26/36

26

Iz Grafikona 10uoava seda u nedeljniku NINnajvieje tekstova iz oblasti kulture, a

od 39 tekstova, ene su autorke 8tekstova, mukarci - 22, a nepotpisanih tekstova je 9, odnosno

26%. Slede teme iz unutranje politike sa 25% svih tekstova (njih 37), a od tog broja, ene su

autorke 10 tekstova, mukarci ak 24, dok su tri teksta bez potpisa. Ekonomija zauzima 18%

objavljenih tekstova (autora je 16, autorki - 7, a bez potpisa je 4 teksta). Spoljna politika zauzima17% analiziranih nedeljnika (pri emu autori potpisuju 13, autorke - 6, a bez potpisa je 3 teksta).

Ni kada su ostale teme u pitanju, autorke nemaju vie tekstova; o sportu piu samo i iskljuivo

mukarci;o zabavi i zanimljivostima prednjae tekstovi bez potpisa, dok su objavljena tek dva

teksta o religiji, po jedan autorke i autora.

Grafi kon 11:NIN,autorstvo nad temama u nedelj ni ku

Ni trei nedeljnik koji je predmet ovog istraivanja - NIN - nema u najavi tekst o

enama u politici na naslovnoj strani. Kada je re o temama i prostoru koji imaju autorke, dve

strane je dobio tekst iz oblasti spoljne politike, Da su barem nai faisti autorke Zorice

Stanivukovi (NIN, 3199: 36-37) - o ulstradesniarskim pokretima u Hrvatskoj, kao i tekst izoblasti ekonomije Oivljavanje etno stila, autorke Manuele Graf (NIN, 3199: 54-55), o

eknomskim mogunostima etno turizma. Autorka direktno i citira svoju sagovornicu Bosiljku

Tomaevi. O izborima na dve strane teksta pie Tanja Nikoli akovi (NIN, 3199: 24-25). U

tekstu o zloupotrebama u privatizaciji Zakasnela pravda(NIN, 3199: 9) autorke Katarine

Preradovi, pominje se Verica Bara i njen doprinos borbi protiv korupcije u zemlji. Jedini za

0

5

10

15

20

25

3 36

9

11

610

7 8

1 2

10

13

24

14

22

2 31 2 Zene autorke

Nepotpisan tekst

Muskarci autori


27/36

27

ene afirmativanje nepotpisan tekst Moderan grad privlaan za investitore (NIN, 3199: 63), a

u okviru rubrike Biznis klub, koji predstavlja predsednicu optine Svilajnac, drGoricu Dimi

Tasi, i njen program ekonomskog razvoja ove varoice.

NIN u broju 3200 od 26.05.2012. godine u tekstu Tanje Nikoli akovi Crni fondovi

za savetnike iz senke (NIN, 3200: 24-25) citira potpredsednicu DS-a Jelenu Trivan ..DS netreba da plaa lobiste da bi pokazala da ume da komunicira sa narodom... . Panje vredan je

tekst Vere Didanovi Pozli mi kada ga vidim sa lemom (NIN, 3200: 28-29) koja je pruila

prostor Vesni Pei i njenom osvrtu na politiku situaciju u Srbiji. enama se posredno bavi i

tekst Od budeta samo rupe (NIN, 3200: 30-31) autorke Katarine Preradovi, koja pie o

podrci Slavice uki Dejanovi i Verice Kalanovi za ukidanje PDV-a na opremu za bebe, kao

populistikom predizbornom obeanju, kao to je i najava pomoi porodiljama od strane

predsednika optine Jagodina. Rubrika Biznis klub iu ovom broju ima nepotpisan tekst o eni,

a u pitanju je Nataa Cvjetkovi, predsednica optine id i to u tekstu Pred optinom sigurna

budunost (NIN, 3200: 83-85).

Poslednji broj u okviru ove analize nedeljnika NIN, je broj 3201 od 03. 05.2012.

godine. Vladan Marjanovi u tekstu Radikalno dosadni (NIN, 3201: 7) predstavlja predizborni

debakl Jadranke eeljna skupu u Hrtkovcima. Katarina Preradoviu tekstu Trai se razreenje

Nate Mesarovi (NIN, 3201: 14) prenosi i obrazlae zahtev Saveta za borbu protiv korupcijeza

razreenje predsednice Vrhovnog kasacionog suda. Izbori u brojkama (NIN, 3201: 14-15),

tekst bez potpisa, predstavlja kandidate ali ne i kandidatkinje na predstojeim izborima32%ene i 68% mukarci, naglaavajui jedino da ...Za 250 mesta u Skuptini Srbije takmii se 18

lista sa 3065 kandidata....

Na osnovu analize tekstova, kao i iz priloenog Grafikona 11, moemo ustvrditi, pa ak i

zakljuiti da ena nema dovoljno u analiziranim brojevima nedeljnika NIN, odnosno da su

nedovoljno zastupljene kao autorke, a da se zanemaruju politiarke, funkcionerke i kandidatkinje,

u odnosu na broj tekstova o njihovim mukim kolegama.

9.4. Mesto i forma analiziranih tekstova

Predmet analize sadraja ini ukupno 21 tekst u po tri broja tri analizirana nedeljnika, u

kojima su pominjane ene politiarke, funkcionerke i kandidatkinje. Kao subjekti najee su

pominjane Slavica uki Dejanovi, Jadranka eelj i Verica Kalanovi, dok su najvie prostora

dobile Vesna Pei i Vesna Raki Vodineli u intervjuima o aktuelnim politikim deavanjima, a


28/36

28

autorke oba intervjua su ene. Slavica uki Dejanovi i Verica Kalanovi se pominju i u okviru

pseudo-dogaaja, otvaranja proizvodne linije fabrike Fiat u Kragujevcu, a u izrazito

negativnom kontekstu se pominje Svetlana Vukajlovi, nekadanja direktorka RFZZ-a.

Analizom forme tekstova u kojima se pominju politiarke, kandidatkinje i funkcionerke,

najvei broj tekstova spada u anr zabavnog novinarstva. Imajui u vidu da su mediji danasnajznaajniji proizvoai i distributeri svih vrsta popularne kulture, zabavna tampa dominira na

kioscima (Vali Nedeljkovi, 2007:47). ak se i ozbiljne dnevne i nedeljne novine, koje se sve

loije prodaju, redizajniraju, ubacuju zabavne rubrike i arene strane, koje se vie gledaju nego

to se itaju.

Komercijalizacija auditorijuma kroz ki i folk kulturu obezbeuje ekstraprofit medijskim

vlasnicima i podiu tira;i bez obzira to medijski kritiari i komunikolozi ove sadraje definiu

kao ki (banalan i plitak sadraj bez umetnike vrednosti), oni su postali sastavni deo ak i

nedeljnika koji se bave ozbiljnim novinarstvom (Vali Nedeljkovi, 2007: 48).

Primer 1: Nedeljnik Vreme, broj 1112, rubrika Ljudi i Vreme, str. 48-49. (Verica

Kalanovi, funkcionerka URS-a je otvorila put duine 1,5 km u selu Konjuva i poruila

metanima da su joj obeali jabuke ukoliko se put izgradi, a Slavica uki Dejanovi,

funkcionerka SPS-a je na predizbornom skupu u Aranelovcu evocirala uspomene na svoje

kolske dane).

Primer 2: Nedeljnik Vreme, broj 1113, rubrika Ljudi i Vreme str. 42. (Slavica uki

Dejanovi odgovara na pitanje kako se u njenoj kui proslavlja Uskrs).Kolumna, kao vrsta anra je autorski tekst, a ene politiarke su bile tema nekim od

autora.

Primer 3:Nedeljnik Vreme, broj 1112, rubrika Trupni portret, autor Dragan Todorovi.

(Komentariui predizborne aktivnosti autor pominje VD Slavicu i eelj enu,uz predlog

da Suzana Mani pomogne RIK-u u izvlaenju redosleda predsednikih kandidata na izbornim

listiima).

Istraivako novinarstvo, kao jedna od najzahtevnijih formi je takoe prisutno u

analiziranim nedeljnicima, kada je re o enama.

Primer 4: Nedeljnik Novi Magazin, broj 51, str. 12-16. Autori Jelena Stojkovi i Zlatko

Mini. (U tekstu U raljama farmaceuta u opirnoj analizi stanja u zdravstvu i farmaciji,

odnosno zloupotrebama u ovim oblastima, navodi se kratka biografija i fotografija Svetlane

Vukajlovi, nekadanje direktorkeRFZZ (Republiki fond za zadravstvenu zatitu).


29/36

29

Intervju kao novinarski anr je vrlo zastupljen u analiziranim nedeljnicima, pa imamo

primer u kome je sagovornica ena, politiarka.

Primer 5: Nedeljnik NIN, broj 3200, str. 28-29. (Tekst Vere Didanovi Pozli mi kada

ga vidim sa lemomkoja je pruila prostor Vesni Pei i njenom osvrtuna politiku situaciju u

Srbiji, ini i najvei prostor koji je ena politiarka dobila u devet analiziranih nedeljnika).

9.5. Analiza fotografija

Analiza fotografija u nedeljnicima Novi Magazin, Vreme i NIN u posmatranom

periodu je prikazana u Grafikonu 12. Sva tri nedeljnika imaju izrazito vei broj fotografija na

kojima su mukarci, dok je broj fotografija na kojima su ene znaajno nii , a vidljivo je i iz

Grafikona 4 i 12. Pored toga, broj fotografija u odnosu na pol je slian u svim analiziranim

nedeljnicima, odnosno, ne postoje znaajnija odstupanja u vrsti fotografija.

Grafikon 12: Zastupljenost mukaraca, ena i zajednikih fotografija u nedeljnicima NoviMagazin, Vremei NIN.

Analizom fotografija politiarki, kandidatkinja i funkcionerki, moemo zakljuiti da su

nevidljive. Od ukupno 600 fotografija, na 113 su ene, a politiarke, kandidatkinje i funkcionerke

su u svih devet brojeva analiziranih nedeljnika pristutne na samo 34 fotografije. Od toga, u

nedeljniku Novi Magazin broj 52, u rubrici Mozaik je na dve stranice (20-21) fotomontaom

uklopljeno 13 politiarki, koje deluju da su na jednoj fotografiji, pa ako bi se to posmatralo kao

jedna fotografije, ene bi bile predstavljane na ukupno 21 fotografiji, odnosno na svega 3,5%.

0

20

40

60

80

100

120

140

Novi MagazinVreme

NIN

28

2323

34 4138

139

120130

Zajedno na fotografiji

Zena na fotografiji

Muskarac na fotografiji


30/36

30

Najveije broj fotografija upravopredsednike kandidatkinje Jadranke eelj - ukupno 5,

dok je Slavica uki Dejanovi(predsednica Skuptine)na etiri fotografije. Nataa Svjetkovi

(predsednica Optine) je na tri, Slavica Grujii (kandidatkinja za predsednicu Srbije), Sneana

Malovi (ministarka pravde) i Vesna Pei (profesorica sociologije i nezavisna narodna

poslanica) su na po dve fotografije.Veina fotografija ena politiarki, funkcionerki i kandidatkinja je na zabavnim stranama

i u kratkim vestima. U nedeljniku Novi Magazin to su rubrike Mozaik, broj 52, kola 13

politiarki i Tendenciometar, broj 52 i 53, na kojima je ukupno etiri fotografije funkcionerki i

kandidatkinja. Slino je i u nedeljniku Vreme, u rubriciLjudi i vreme, broj 1111 i 1112 su tri

fotografije, od ukupno 10 u sva tri izdanja na kojima su politiarke i funkcionerke. NIN je

nedeljnik koji iako ukupno ima najmanje fotografija politiarki i kandidatkinja (svega 6 u tri

broja), fotografije su u skladu sa tekstom i temom. Na dve se nalazi Vesna Pei u okviru

intervuja na str. 28, (NIN, 3200), a na tri je Nataa Svjetkovi (NIN, 3201: 83-85).

10.DiskusijaU dananjem drutvu mediji su neposredan i direktan uzronik promena, sa velikim uticajem i

ubeivakom moi. (Milivojevi, 2001: 160).Na osnovu analize agencije Stratedik marketing

iz 2004. godine, a kao to to pokazuje Grafikon 13, svega 5% stanovnika Srbije informacije

dobija iz magazina.No i pored toga, nedeljnici bi trebalo da imaju drutvenu odgovornost kada je

informisanje javnosti u pitanju, posebno u politiki zanimljivim trenucima kao to je predizborna

kampanja u dravi.

Grafikon 13. Izvor: Stratedik marketingiz prezentacije ene u medijima Dubravke Vali Nedeljkovi5

5ene u medijima Dubravke Vali Nedeljkovi(prezentacija)

8876

33 33

5 4

0102030405060708090

100


31/36

31

Na osnovu podatkaRepublikog Zavoda za statistikuiz 2010. godine, jasno se vidi da je u

Srbiji vie ena sa visokim obrazovanjem, to je samo po sebi dovoljna injenica da su ene

sposobne i kompetentne da aktivno uestvuju u donoenju politikih odluka, ne samo na osnovu

kvoteod 30%.

Grafikon 14. Izvor:Republiki Zavod za statistiku

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdf, preuzeto

9.10.2012.

Grafikon 14prikazuje upisane studente i studentkinje na visokim kolama i fakultetima

Srbije u 2009. godini, prema podruju obrazovanja i polu, pri emu je broj ena koje studiraju

znaajno vei od broja mukaraca, posebno u oblastima obrazovanja, zdravstva, humanistikih i

drutvenih nauka. Ovaj podatak ukazuje na mogunost da se slika o eni kao akteru politike u

Srbiji u budunosti znaajno promeni u odnosu na dosadanju situaciju.
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdfhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdf


32/36

32

Grafikon 15.Izvor: Republiki Zavod za statistiku:

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdf, preuzeto9.10.2012.

Upravo ovi podaci Republikog zavoda za statistiku, prikazani u Grafikonima 14 i 15,ukazuju i potvrujuve iznet stav da su ene zainteresovane da uestvuju u oblastima politike,

zdravlja, obrazovanja, biznisa, odnosno, da ravnopravno sa mukarcima dele pozicije bez obzira

na pol. Posmatrajuiglobalnu sliku, Srbija svakako ne spada u drave na dnu lestvice kada je re

o enama u politici (Maarska, Portugalija, Kipar su neke od evropskih zemalja sa procentom

poslanica niim od 20% iako su drave lanice Evropske Unije), na odgovornim drutvenim i

ekonomskim funkcijama. Zastupljenost ena u parlamentima po regionima sveta se popravlja,

prema istraivanju Inter-parlamentarne Unije iz 2012. godine, to se jasno vidi iz Grafikona 16.
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdfhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdf


33/36

33

Grafikon 16. Zastupljenost ena u parlamentima u svetu 6

Grafikon 16nesumljivo pokazuje da se broj ena u globalnoj politici na najviem nivou -

poveava. No i pored toga, samo su 44 zemlje postigle da u parlamentima imajupreko 30% ena,

to je postavljeno kao jedan od najznaajnijih ciljeva u dostizanju rodne ravnopravnosti.

Istovremeno, u 9 drava - ene jo uvek nemaju ak ni mogunost za politiko angaovanje. Od

2003. godine, zemlja lider po broju predstavnica u Parlamentu i Vladi je Ruanda, gde ene imaju

veinu u Parlamentu i zauzimaju 56,3% poslanikim mesta (44 od ukupno 80).7 Znaajan

napredak je ostvaren na Kubi, u Kostariki i Argentini, gde danas ene zauzimaju oko 35%

poslanikih mesta. U arapskim zemljama imamo potpunu iskljuenost ena iz politike u

Saudijskoj Arabiji i Kataru, ali i 20% poslanica je u parlamentu Ujedinjenih Arapskih Emirata.8

Bilo bi dobro kada bi se u nedeljnicim Novi Magazin, Vreme i NIN iostalim medijimamogli pronai lanci koji promoviu ene u politici, ali i u svim drugim oblastimajavog ivota i

rada koje su esto i dalje realno rezervisane uglavnom za mukarce. Pri tome, drave koje imaju

znaajan broj ena u politici nesumljivo i dokazano imaju i dobre ekonomske i kulturne rezultate.

6http://www.ipu.org/pdf/publications/gsp11-e.pdf,preuzeto 06.11.2012.

7Tokom graanskog rata u Ruandi 1990-1993, prve procene su bile da je ubijeno izmeu 600.000 i 800.000 ljudi,meutim, istraivanja iz 2008. godine su utvrdila da je broj rtava bio ak preko 1.100.000 ljudi, gotovo 10%ukupog stanovnitva. Posebno je za zemlju bilo tragino to je ubijeno gotovo 60% nastavnog kadra drave(uitelja, nastavnika, srednjokolskih i univerzitetskih profesora). Intervencijom meunarodne zajednice, poredobnove drave i izgradnje institucija civilnog druta,znaajna sredstva suse ulagala u unapreivanje obrazovanja,a posebno se insistiralo se na rodno ravnopravnom obrazovanju. Videti vie u Crisafulli, Redmond Rwanda:

How a Devastated Nation Became an Economic Model for the Developing World8ttp://www.ipu.org/pdf/publications/gsp11-e.pdf, preuzeto 96.11.2012.

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45

Drzave Severne Evrope

Severna i Juzna Amerika

Evropa bez drzava Severa

Afrika

Azija

Pacifik

Arapsko poluostrvo

Svet ukupno

2011

1995
http://www.ipu.org/pdf/publications/gsp11-e.pdfhttp://www.ipu.org/pdf/publications/gsp11-e.pdf


34/36

34

11. Zakljuak

Predstavljena analiza, koja je za predmet imala uticajne politike nedeljnike i njihove

brojeve objavljene uoi parlamentarnih i predsednikih izbora u Republici Srbiji 2012. godine,

ukazuje da su enepolitiarke marginalizovane. Bez obzira na brojne zakone, deklaracije i

povelje koje je Srbija potpisala, kada je re o rodno ravnopravnom informisanju, i pruanjujednake medijske panje politiarkama i politiarima, u nedeljnicima Novi Magazin, Vreme i

NIN to nije sluaj,to je u radu i dokazano - kako kvantitativno-kvalitativnom analizom, tako i

analizom sadraja.

Brojna istraivanja medija u odnosu na rodnu perspektivu (Savi: 2004; Vali

Nedeljkovi: 2007) ukazuju da mukarci dominiraju kao sagovornici, a to je nesumnjivo

dokazalo i ovo istraivanje. Tekstova o enama politiarkama, funkcionerkama i kandidatkinjama

je veoma malo, a pojedine, poput Jadranke eelj, Slavice uki Dejanovi i Verice Kalanovi su

deo rubrika posveenih zabavi i zanimljivostima. Mizoginija se, iako ne direktno, provlai kroz

tekstove pojedinih autora (pre svega mukaraca) . Isto je kada je re o vizuelnom prikazu ena u

nedeljnicima koji su bili predmet istraivanja, i tu su sva tri nedeljnika gotovo izjednaena.

Fotografije prate sagovornike i teme, a s obzirom na injenicu da su to u veini sluajevi

mukarci, ene su nevidljive.

Jedini pozitivan pomak u analiziranim nedeljnicima je upotreba rodno osetljivog jezika,

to je svakako doprinos dugogodinjeg rada aktivistkinja za rodnu ravnopravnost na naim

prostorima. injenica da Zakon o rodnoj ravnopravnostipodrazumeva znaajnije uee ena upolitikom ivotu Republike Srbije, i da se taj procenat prvi put ostvaruje u praksi, proizvela je

oekivanje da e ene biti zastupljenije u nadeljnicima koji se bave politikom, bar uoi samih

izbora. Takoe je injenica da se to nije dogodilo; naprotiv, prikazana analiza ukazuje da su ene

u politici Srbije, ak i kada je re o renomiranim nedeljnicima - Novi Magazin, Vreme i

NIN - u marginalizovane, i od strane autora, ali i od strane autorki.


35/36

35

11.Literatura i izvori sa interneta

1. Baanovi, Vinja, (2008).Kandidatkinje, Novosadska novinarska kola, Novi Sad2. Ballington, Julie, (2008).A Survey of Women and Man in Parliament, Inter-Parliamentary

Union, Geneva3. Crisafulli, Patricia, Redmond, Andrea, (2012). How a Devastated Nation Became and

Economic Model for the Developing World, Palgrave MacMillan, New York, USA

4. Dokmanovi, Mirjana, (2004).ene i politika, Centar za enske studije, Subotica5. uri Kuzmanovi, Tatjana, (2002).Rodnost i razvoj u Srbiji, Budunost,Novi Sad6. Fairclough, Norman, (1996). Critical Analysis of Media Discourse, Edinburgh University

Press, Edinburgh

7. Laki, Igor, (2009).Modeli analize diskursa novinskih lanaka, Rije, br. 2, Niki8. Markov, Slobodanka, (2001).Pravo glasa ena, CeSID, Beograd9. Mati, Jovanka, (2002). Mediji i izbori, CeSID, Beograd10.Milinovi Jelena, Savi Svenka, (2011). Misterije rodne ravnopravnosti i jo poneto.

Helsinki parlament, Banja Luka

11.Milivojevi, Snjeana, (2001) Javnost i ideoloki efekti medija. Re - asopis zaknjievnost i kulturu i drutvena pitanja,Beograd

12.Milojevi Ivana, Markov Slobodanka, ur. (2011). Uvod u rodne teorije. Mediteran, NoviSad. Dragana Popovic, Naa Duhaek, tekst Rod i Obrazovanje

13.Milojevi Ivana, Markov Slobodanka, ur. (2011). Uvod u rodne teorije. Mediteran, NoviSad. Dubravka Vali Nedeljkovi, tekst Rod i mediji

14.Mrevi, Zorica, (2007), Ka demokratskom drutvu, sistem izbornih kvota, Institutdrutvenih nauka, Beograd

15.Pamieri, Sonia, (2012). Gender Sensitive Parliaments, Inter-Parliamentary Union, Geneva16.Pavlovi, Vukain, (2009). Civilno drutvo i demokratija, Slubeni glasnik, Beograd17.Pavlovi, Vukain, (2009).Drutveni pokreti i promene, Slubeni glasnik, Beograd18.Petrui, Nevena, urednica, (2007). Putevi ostvarivanja rodne ravnopravnosti i jednakih

mogunosti.Savet za ravnopravnost polova, Vlada Republike Srbije, Beograd

19.Reah, Danuta, (1998) The Language of Newspapers, Routledge, London20.Savi, Svenka, (2004). ena skrivena jezikom medija: kodeks neseksistike upotrebe

jezika.Futura publikacije, Novi Sad


36/36

21.ijaki, Zorana, (2006). Ravnopravnost polova reprezentovanje u skuptinama iinstitucionalni mehanizmi. Zavod za ravnopravnost polova, Novi Sad. Marijana Pajvani,

tekst Pet godina posle

22.Stefanovi, Nenad, (2006). Srbija je enskog roda, Demokratska stranka, Centar resornihodbora, Beograd

23.UNESCO, (2010). Global Education Digest, Special focus on gender, United NationsPublication, New York.

24.United Nations, (2001). The Worlds Women, Trends and Statistics, United NationsPublication, New York

25.Vali Nedeljkovi, Dubravka (2000).Praktikum novinarstva, Privredni pregled, Beograd26.Vali Nedeljkovi, Dubravka, (2007). O novinarstvu i novinarima. Filozofski fakultet,

Novi Sad

27.Van Dijk, T. A. (1988).News Analysis, Lawrence Erlbaum, Hillsdale, USA28.Van Dijk, T. A. (1988).News as Discourse, Lawrence Erlbaum, Hillsdale, USA29.Van Dijk, T. A. (1993).Principles of Critical Discourse Analysis, u Discourse & Society,

4(2), s. 249-83.

30.Vasiljevi, Lidija i Anelkovi, Violeta, (2009). Prirunik za medije, Indok Centar,Beograd

31.Zaharijevi, Adriana, (2008).Neko je rekao feminizam?Artprint, Novi Sad

Izvori sa interneta:

http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Zene-u-medijima-objekat.html

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdf

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdf

http://www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/current.htm

http://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/platform/index.html

http://www.ipu.org/pdf/publications/gsp11-e.pdf
http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Zene-u-medijima-objekat.htmlhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdfhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdfhttp://www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/current.htmhttp://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/platform/index.htmlhttp://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/platform/index.htmlhttp://www.un.org/womenwatch/daw/beijing/platform/index.htmlhttp://www.un.org/womenwatch/daw/cedaw/current.htmhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdfhttp://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/52/50/ZeneIMuskarci.pdfhttp://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Zene-u-medijima-objekat.html

Documents

Analiza medijskog diskursa Prikaz žene u nedeljnicima „Novi Magazin“, „Vreme“ i „NIN“ u toku predizborne kampanje 2012. godine u Republici Srbiji