arhitektura, prijemni ispit 2001-2011

8/12/2019 arhitektura, prijemni ispit 2001-2011

1/36

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKANOVI SAD

ZBIRKA ZADATAKA

SA PRIJEMNIH ISPITANA FAKULTETU TEHNIKIH NAUKA

(ARHITEKTURA)

NOVI SAD, 2011 .


2/36

Izdava: Fakultet tehni kih naukaTrg Dositeja Obradovi a 6

21000 Novi Sad

Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Ilija osi , dekan

Ure ivaki odbor: Prof. dr Ilija osi

Prof. dr Ilija Kova evi Prof. dr Janko Hodoli Prof. dr Vladimir Kati

Prof. dr Sr an Kolakovi

Tehnika obrada: Mr Ranko Bojani

Mr Nenad Simeunovi Gordana Baj eti

tampanje odobrio:Savet za izdava ku delatnost Fakulteta tehni kih nauka

Predsednik Saveta za izdavaku delatnost: Prof. dr Radomir Foli

Informacije:Trg Dositeja Obradovi a 6

Telefon: (021) 459-141Fax: (021) 458-133

e-mail: [email protected]. un s.ac. rs

Tira:

tampa:


3/36

1

OPTE INFORMACIJE O PRIJEMNOM ISPITU

1. Prijemni ispit

1a. Prijemni ispit iz Matematike polau kandidati koji ele da upiu slede e oblasti:- Elektrotehnika i raunarstvo (kandidati se upisuju na jedan od slede a dva studijska programa:

Energetika, elektronika i telekomunikacije; Ra unarstvo i automatika).- Saobraaj (kandidati se upisuju na jedan od slede a dva studijska programa: Saobra aj i transport;

Potanski saobra aj i telekomunikacije).- Gra evinarstvo (kandidati se upisuju na studijski program: Gra evinarstvo).- Mehatronika (kandidati se upisuju na studijski program: Mehatronika).- Geodezija (kandidati se upisuju na studijski program: Geodezija i geomatika).- Raunarska grafika (kandidati se upisuju na studijski program: Animacije u inenjerstvu).

1b. Prijemni ispit iz Matematike sa proverom sklonosti za studije odgovaraju e oblasti polaukandidati koji ele da upiu slede e oblasti:- Mainstvo Matematika sa proverom sklonosti za studije mainstva (kandidati se upisuju na jedan od

slede a etiri studijsk program : Proizvodno mainstvo; Mehanizacija i konstrukciono mainstvo;Energetika i procesna tehnika; Tehni ka mehanika i dizajn u tehnici).

- Industrijsko inenjerstvo i inenjerski menadment Matematika sa proverom sklonosti za studijeindustrijskog inenjerstva i inenjerskog menadmenta (kandidati se upisuju na jedan od slede a dvastudijsk program : Industrijsko inenjerstvo; Inenjerski menadment).

- Grafi ko inenjerstvo i dizajn Matematika sa proverom sklonosti za studije grafi kog inenjerstva idizajna (kandidati se upisuju na jedan studijski program: Grafi ko inenjerstvo i dizajn).

- Inenjerstvo zatite ivotne sredine i zatite na radu Matematika sa proverom sklonosti za studijeinenjerstva zatite ivotne sredine (kandidati se upisuju na jedan od slede a dva studijska programa:Inenjerstvo zatite ivotne sredine; Inenjerstvo zastite na radu).

1c. Prijemni ispit iz Geometrije sa arhitektonskom i optom kulturom; Slobodoru no crtanje iProstorna kompozicija polau kandidati koji ele da upiu slede u struku (oblast):

- Arhitektura (kandidati se upisuju na studijski program: Arhitektura i urbanizam).

2. Na in bodovanjaUkupan broj bodova na osnovu kojeg se vri rangiranje kandidata za upis na Fakultet formira se kao zbir

bodova ostvarenih po slede em kriterijumu:

1. Opti uspeh u srednjem obrazovanju - podrazumeva zbir prose nih ocena iz svih predmeta u I, II, III i IVrazredu, pomnoen sa brojem 2 (dva). Po ovom osnovu kandidat moe ste i najmanje 16, a najvie 40

bodova. Opti uspeh u srednjem obrazovanju ra una se zaokruivanjem na dve decimale.

2. Kandidat je poloio prijemni ispit (i time stekao pravo na rangiranje radi upisa) ukoliko na prijemnomispitu osvoji najmanje:

- 14 bodova iz matematike za kandidate koji polau samo matematiku,- 7 bodova iz matematike i 7 bodova iz testa provere sklonosti za kandidate koji polau matematiku sa

proverom sklonosti za studije odgovaraju e oblasti.- 6 bodova iz geometrije sa arhitektonskom i optom kulturom, 4 boda iz prostorne kompozicije i 4

boda iz slobodoru nog crtanja za kandidate koji polau prijemni ispit za Arhitekturu.3. Uspeh na prijemnom ispitu iz matematike za upis na Elektrotehniku i ra unarstvo, Mehatroniku i

Raunarsku grafiku boduje se od 0 do 60 bodova.

4. Uspeh na prijemnom ispitu iz matematike za upis na Gra evinarstvo, Saobra aj i Geodeziju i geomatiku boduje se od 0 do 60 bodova.

5. Uspeh na prijemnom ispitu iz matematike sa proverom sklonosti za studije odgovaraju e oblastiza upis na Mainstvo, Industrijsko inenjerstvo i inenjerski menadment, Grafi ko inenjerstvo i dizajn iInenjerstvo zatite ivotne sredine i zatite na radu boduje se od 0 do 60 bodova:

a) Matematika se boduje od 0 do 30 bodova, b) Provera sklonosti za studije odgovaraju e oblasti se boduje od 0 do 30 bodova.


4/36

2

6. Uspeh na prijemnom ispitu za upis na Arhitekturu i urbanizam boduje se od 0 do 60 bodova:

a) Geometrija sa arhitektonskom i optom kulturom boduje se od 0 do 30 bodova, b) Prostorna kompozicija boduje se od 0 do 15 boda,c) Slobodoru no crtanje boduje se od 0 do 15 boda.

Maksimalan broj bodova je 100.

Priprema za polaganje prijemnog ispita za upis arhitekture se izvodi na Fakultetu tokom cele godine.Informacije se mogu dobiti na telefon: 021 / 6350 293 021 / 485 2223.

Informacije za pripremnu nastavu iz matematike se mogu dobiti na telefon : 021/6350-770


5/36

3

PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA ZA UPIS ARHITEKTURE

Prijemni ispit za upis Arhitektonske struke sastoji se od 3 (tri ) dela i to:- Slobodoru no crtanje,- Prostorna kompozicija,- Geometrija sa arhitektonskom i optom kulturom.

Program prijemnog ispita iz Sloboru nog crtanja

Predvi ene su etiri teme i likovna podru ja od kojih e kandidati raditi na dan ispita SAMO JEDNU.Odabir teme bi e poznat samo i jedino rukovodiocu ispita i to neposredno pred ispit.

Teme:1) gradski prostor (trg, ulica, tvr ava, grupa ku a ili neki drugi urbani ambijent Novog Sada).2) enterijer nekog objekta (javna zgrada, banka, hram itd.).3) scenografska postavka (plasti na i artikulisana pozorina scena ili televizijski dekor sa mnotvom

elemenata).4) prostorna kompozicija koja se postavlja uo i ispita a ine je geometrijska tela, tkanina, drveni tapovi,

skulptorski modeli i raznoliki predmeti svakodnevne upotrebe, kao i bilo koji drugi motivi mrtve prirode.

Program prijemnog ispita iz Prostorne kompozicije

Ovaj deo ispita za kandidate treba da pokae njihovo ose anje za prostor, sposobnost slobodoru nogoblikovanja na osnovu zadatih elemenata i da otkrije njihovo ose anje za meru, potuju i matu i vrstovezivanje za logiku materijala i oblika. Ose anje prostora, likovni izraz, radost kontrolisane igre i stvarala kidar treba da budu u osnovi ovoga ispita, koji se u tom smislu niti u i niti moe nau iti. Organizatori prijemnogispita ne e do poslednjeg dana odrediti ni materijale ni elemente od kojih e ova ispitna kompozicija biti

pravljena. Me utim, kompozicija e svakako biti ra ena na bazi papira, kartona, drvenih lajsni, tekstila, ica,kanapa ili bilo kog drugog materijala ili upotrebnog predmeta za koji e se komisija odlu iti.

Program prijemnog ispita iz Geometrije sa arhitektonskom i optom kulturom

Ispit se sastoji od 18 pitanja na koje je potrebno dati kratke odgovore. Pitanja su iz oblasti geometrije,arhitekture, knjievnosti, muzike, likovne umetnosti, pozorita, filma, istorije, drutva.

Literatura:

Arhitektonska kultura:1. Ranko Radovi , Nova anatologija ku a, 23 primera arhitekture i urbanizma sveta, Gra evinska knjiga,

Beograd, 2001.2. Milan P. Rako evi, Uvod u arhitektonsko projektovanje, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu,

1998. (24 asa arhitekture naslov novog izdanja)3. Jirgen Jedike (Jrgen Joedicke), Oblik i prostor u arhitekturi, Orion art, Beograd, 2009.4. Zbirka zadataka sa prijemnih ispita na Fakultetu tehni kih nauka, FTN, 2010.

Opta kultura:1. Lj. Nikoli , B. Mili , itanka sa knjievno teoretskim pojmovima za III razred srednje kole, Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2000.2. Lj. Nikoli , B. Mili , itanka sa knjievno teoretskim pojmovima za IV razred srednje kole, Zavod za

udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999.3. V. Galovi , B. Karadi , Likovna kultura, za gimnaziju i strednje stru ne kole, Zavod za udbenike i

nastavna sredstva, Beograd, 2000.4. S. Marinkovi , Muzi ka kultura za gimnaziju i stru ne kole, Zavod za udbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 2000.5. K. Bogdanovi , B. Buri , Teorija forme Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1999.6. Zbirka zadataka sa prijemnih ispita na Fakultetu tehni kih nauka, FTN, 2010.

Geometrija:1. Srednjokolski udbenici iz Matematike i Nacrtne geometrije. 2. Zbirka zadataka sa prijemnih ispita na Fakultetu tehni kih nauka, FTN, 2010.


6/36

PRIJEMNI ISPIT ARITEKTURE

SLOBODNORU NO CRTANJE

Pred vama je prostorna kompozicija, mrtva priroda sastavljena od razli itih elemenata,koju treba da nacrtate. Va zadatak je da postavljene trodimenzionalne oblike i prostor predstavite u zadatoj dvodimenzionalnoj ravni vaeg lista papira. Pri tome obratite panjuna kompoziciju, proporcije, perspektivu i kvalitet linije.

PROSTORNA KOMPOZICIJ A jul 2005

Od zadatih povrina (karton, mree i folije) i linija (kanapa dve debljine, jedne pocinkovane i dve PVC ice u bojama) po slobodnom izboru oblikovati prostorneelemente i od njih formirati sklop u skladu sa li nim stavom o prostornoj kompoziciji.Kompozicija treba da bude potpuno slobodna, ali organizovana, smislena i harmoni na ukombinaciji svih materijala koji su dati. Ovde treba da do e do izraaja li no ose anje prostora, ukus, senzibilitet, likovna mo i kultura kandidata. Svaki zadati materijal isvaka boja moraju biti upotrebljeni makar u najmanjoj meri, a ne moraju biti iskoriteni ucelini, to zna i da e koli ina upotrebljenog materijala zavisiti od koncepta vaekompopzicije. Ne o ekuje se pravljenje ni modela ni makete koja bi bila sli na bilo kom poznatom oblike. Kona no, kompoziciju treba dobro pri vrstiti za podlogu, kako se usledobaveznog premetanja ne bi deformisala ili raspala. Veliki karton upotrebiti za rad,se enje na njemu, lepljenjem po njemu (umesto po stolu) i ostaviti taj veliki karton nastolu, pre nego to napustite salu, kad zavrite rad. Po malom kartonu nemojte nita dacrtate, obeleavate, dodajte, skicirate, on je podloga/postolje za kompoziciju i ima pe atkoji mora biti na istoj gornjoj strain na kojoj je i vaa kompozicija.


Zadate povrsine od razlicitih materijala, razlicitih struktura i fizickih osobina, slobodnimizborom deformacija, savijanjem, secenjem, spajanjem i svakim drugim mogucimnacinom, preoblikovati u proizvoljan broj, oblik i velicinu elemenata, povrsina i/ili tela.Od ovako novoformiranih elemenata napraviti zatim celinu povezujuci ih u prostornukompoziciju. Kao integralni deo ove prostorne kompozicije od pocetka do kraja trebamisliti i ukljuciti u potpuno slobodnim kombinacijama, cele i/ili delove pvc cevcica(plave i zute) i metalne elemente (eksere) u datom obliku. Dozvoljava se svaka mogucakombinacija materijala, tako da sve vrste materijala moraju biti zastupljene, a materijal ucelini moze a ne mora biti iskoriscen. Ne ocekuje se pravljenje ni modela ni makete koja bi bila slicna bilo kom poznatom obliku nego se trazi jedna ziva, otvorena, skladna, proporcionalna i harmonicna prostorno-likovna kompozicija, zasnovana na licnomosecanju za sklop. Kompozicija koja ne bude imala zastupljene sve materijale bicediskvalifikovana.Veliki karton upotrebiti za se6enje po njemu, kako bi zastitili radnu povrsinu stola. Namalom kartonu sa pecatom, potrebno je dobro ucvrstiti prostornu kompoziciju, sa stranena kojoj je pecat.

4


7/36


Od zadatih povrina (uto i zeleno) kao i od zadatih linija (tri vrste ica, dveslamke i jedna elektri na cev) napraviti potpuno slobodno, ali organizovanu, smislenu iharmoni nu kompoziciju u prostoru komponuju i ove matrijale prema njihovoj prirodi i

vaem, linom ose

aju, ukusu, senzibilnosti i likovnoj mo

i i kulturi. Od svakog zadatogmaterijala mora se iskoristiti bar deli , a ne mora se, naravno iskoristiti sve. Slobodni ste

u izboru koli ine materijala koji e te upotrebiti. Va izbor materijala zavisi od vaegkoncepta i vaih formi, a vaa kompozicija treba da vodi ra una o prirodi materijala.Kompozicija mora jako dobro da bude pri vr ena za podlogu, da bude nekako trajna i dase ne raspada u toku prenoenja ili ocenjivanja, izlaganja itd.

Kompozicija ne sme izlaziti iz ravni /povrine podloge, ni u kom pravcu. to se ti e tre edimenzije/ visine kriterijumi su prostorni, estetski i konstruktivni. Nemojte ni po kojucenu praviti makete nekih zadatih ili zamiljenih ku a/objekata. Prostornakompozicija je neka vrsta radosne likovne igre i sa stvarnim ku ama nema i ne sme

imati nikakvu vezu. Veliki karton upotrebiti za rad, se

enje, lepljenje i ostavite taj velikikarton na stolu pre nego to napustite salu, kada zavrite rad. Po malom kartonu/podlozini po koju cenu nemojte nita da crtate, obeleavate, dodajete, skicirate.

PROSTORNA KOMPOZICIJA jun 2008

Od zadatih materijala u obliku povrina (papirne trake i mrea), linija (slam ice i kanap) igotovih elemenata (drveni valjci) potrebno je napraviti prostornu kompoziciju.Slobodnim oblikovanjem od povrina i linija napraviti elemente, a zatim sve povezati u

skladnu prostornu celinu. Od samog po etka potrebno je misliti o svim datimmaterijalima, njihovim osobinama i mogu nostima oblikovanja, kao i mogu nostimakombinovanja datih materijala pri komponovanju. O ekuje se da kompozicija bude proizvod svesnog, li nog procesa razmiljanja o strukturi, ritmu, dinamici, proporciji iharmoniji primenjenoj na odnose izme u elemenata. Prostorna celina treba da budeskladna i vesela, zasnovanu na sopstvenom ose aju i smislu za prostornu formu i sklop.

Svi materijali moraju biti upotrebljeni makar u najmanjoj koli ini, a nije obaveznoiskoristiti sav material. Ne o ekuje se pravljenje ni modela ni makete bilo kog poznatogoblika-sklopa.PROSTORNU KOMPOZICIJU dobro pri vrstiti za datu podlogu (mali karton), sa one

strane na kojoj je pe at. Veliki karton slui za rad, se enje po njemu, kako bi zatitiliradnu povrinu stola.

5


8/36


Od zadatih materijala u obliku povrina (karton i impregnirano platno), linija (rebrastocrevo, pvc cev ice, ica obloena plastikom, paljena ica, aluminijumska ica) i gotovihelemenata (plasti ni krstoobrazni elementi od 2.0cm i 3.5cm) potrebno je napraviti

prostornu kompoziciju. Slobodnom upotrebom povrina, linija i gotovih elemenataoblikovati skladnu harmoni nu prostornu celinu. Od samog po etka potrebno je misliti osvim datim materijalima, njihovim osobinama, mogu nostima oblikovanja,kombinovanja, i povezivanja. Struktura kompozicije, odnos punog i praznog, elemenata ime uprostora sastavni je deo prostornog skolopa. Stvaranje ritma, dinamike,harmonijskih i proporcijskih odnosa treba da bude proizvod svesnog, li nog procesaistraivanja koji u kona noj strukturi objedinjuju celinu i detelje. Prostorna kompozicijau celini treba da bude otvorena, skladna i vesela, zasnovana na sopstvenom ose aju ismislu za prostorni sklop.Svi materijali, uklju uju i i obe veli ine krstoobraznih elemenata, moraju bitiupotrebljeni makar u najmanjoj koli ini onosno broju, a nije obavezno iskoristiti savmaterial. Ne o ekuje se pravljenje ni modela ni makete bilo kog poznatog oblika-sklopa.PROSTORNU KOMPOZICIJU dobro pri vrstiti za datu podlogu


Oblikovati prostornu kompoziciju od zadatih materijala: povrina (karton, plastificirano platno i providna pvc folija), linija (pvc cev ice, paljene ice i aluminijumske ice) i gotovih elemenata,datog oblika (rafovi, duine 5 cm). Pri izboru na ina oblikovanja i povezivanja elemenata

kompozicije, od samog poetka, misliti istovremeno o osobinama i mogu

nostima kori

enja svih datih materijala . Primenom procesa svesnog istraivanja ostvariti, skladne mere punog i

praznog, dinamiku, ritam i harmoni ne proporcije delova i celine. O ekuje se da prostornakompozicija u celini bude otvorena, skladna i vesela, zasnovana na sopstvenom ose aju i smislu za

prostorni sklop. Svi materijali moraju biti zastupljeni makar u najmanjoj koli ini, odnosno broju, anije obavezno iskoristiti sav materijal. Ne o ekuje se da kompozicija bude ni model ni maketa bilokog poznatog oblika-sklopa.

6


9/36

7

PRIJEMNI ISPIT ARITEKTURE

PRIJEMNI ISPIT IZ GEOMETRIJE SA ARHITEKTONSKOM I OPTOM KULTUROM jul 2001. godine

1. Na slici A zadate su ortogonalne projekcije nekog tela (nevidljive ivice prikazane suisprekidano). Ponueno je pet prostornih prikaza oznaenih brojevima od 1 do 5. Zaokruiti brojeve uz one prostorne prikaze koji predstavljaju zadato telo.

A

2. Na slici je prikazana kockaije su tri susedne strane (na slicividljive) oznaene simbolima:X, , /. Preostale tri strane kocke (na slici nevidljive) nemajunikakvih oznaka. Obrtanjem ove kocke dovodimo je u nove poloaje. Od ponuenih kocki, oznaenih brojevima od 1 do5 zaokruiti brojeve uz slike onih, koje po orijentaciji irasporedu oznaka (X, , /), predstavljaju zadatu kocku.

1 2 3

4 5


10/36

8

3. Data je kocka (slika levo) koja jesastavljena od dva dela. Jedan deo tekocke prikazan je na slici A (slikadesno). Zaokruiti brojeve uz deloveoznaene od 1 do 5 koji dovoenjemu odgovarajui poloaj sa delom Aine tu kocku.

A

1 2 3

4 5

Pitanje 4.U knjizi ''Ka pravoj arhitekturi'' Le Korbizije u poglavlju ''Poruka Rima'' pominje jednog od najveihumetnika koje je svet imao i jednu sjajnu graevinu u Rimu. Upiite ime tog velikana i ime tog njegovoghrama.Pitanje 5.U tri poglavlja knjige ''Ka pravoj arhitekturi'', svako sa istim naslovom (O i koje ne vide ), Le Korbizije pominje tri velika tehnika ostvarenja moderne epohe. Dajte samo dva od tri tehnika produkta, poslobodnom izboru, kojima se Korbizije divi.Pitanje 6. Napiite (ime i prezime) velikog francuskog pisca koji je stvorio roman o jednom hramu gotike u centruPariza u kome je ova arhitektura postala deo grada i ivota u njemu.Pitanje 7.Arhitekta Henrik Petrus Berlage iz Holandije, planirao je najbolju urbanistiku celinu XX veka. Kako se onazove u strunim krugovima?Pitanje 8.Kako se zove (ime i prezime) danski arhitekta koji je posle konkursa projektovao i izveo, sa znatnimtekoama, Operu u Sidneju, Australija?Pitanje 9. Napiite prezime trojice brae iz pokreta Ruskog konstruktivizma, koji su projektovali sedite ''LenjigradskePravde'' u Moskvi (Aleksandar, Leonid, Viktor)Pitanje 10.Kako se zove gradska kapija u Rimu koja je objavljena na naslovnoj strani knjige Roberta Venturija(Sloenosti i protivre nosti u arhitekturi ) i dajte ime arhitekte te Kapije?Pitanje 11.U knjiziGradski pejza autor Gordon Kalen pominje jedan od tri osnovna urbana elementa i taj odabranielement oznaava ''... za sve ukuse''. Kako se zove taj element, kod Kalena napisan u mnoini?Pitanje 12.Koji je veliki muziki umetnik iz Nemake sa kraja XVIII i poetka XIX veka, napisaouvenu DEVETUSIMFONIJUije se ''dimenzije ne mogu uporeivati...'' ni sa jednim muzikim delom?Pitanje 13.Kako se zove u teoriji umetnosti i umetnikog oblikovanja postupak ravnomernog izmenjivanja elemenatazvuka, ali i drugih, vizuelnihinjenica (prozori ili masa u arhitekturi...) pokreti tela u baletu, oblik poljsketrave ''hou-neu'', itd?


11/36

9

Pitanje 14.Jedan veliki vajar antike Gr ke imenom Poliklet (450-400 pre n.e) izvajao je savreno proporcionalno telooveka koji nije nikad postojao. Kako se zove ta skulptura, bilo Gr ki, bilo na naem jeziku?Pitanje 15.Kako se zove na najznaajniji hram iz XIV veka koji po svom graditeljskom iskazu/jeziku pripadaVizantijskoj umetnosti i nalazi se na Kosovu, 9km od Pritine?Pitanje 16.Kako se zvao (po imenu, prezimenu i po datom imenu) voa Prvog sprskog ustanka, koji je poeo u Oracu,u umadiji, 1804 godine?Pitanje 17.Koji je na veliki knjievnik napisao sjajnu, boanstvenu knjigu ''Seobe'' i u njoj blistavu metaforu:''Beskrajan, plavi krug i u njemu, zvezda''?Pitanje 18.Koji je na pisac dobio Nobelovu nagradu za knjievnost 1961. godine i za koju knjigu. Ime i prezime pisca naslov nagraenog dela.

REENJA:

1) 3 i 4; 2) 2 i 4; 3) 1 i 4; 4) Mikelanelo, Sveti Petar; 5) avion, brod; 6) Viktor Igo; 7) Juni Amsterdam

8) Jorn Utzon; 9) Vesnini 10) Porta Pia, Mikelanelo 11) trg (ovi) 12) Betoven 13) ritam14) Kopljonoa, Doriforos 15) Graanica 16)or e Petrovi Karaor e 17) Milo Crnjanski18) Ivo Andri, Na Driniuprija

PRIJEMNI ISPIT IZ GEOMETRIJE SA ARHITEKTONSKOME I OPTOM KULTUROM jul 2002. godine

Svako pitanje, za taan odgovor, donosi jedan bod, ukupno 18 bodova. Prva tri pitanja su iz prostorai geometrije. Sledeih 15 odnosi se na arhitektonsku i optu kulturu. PISATI SAMO I JEDINO PLAVOMHEMIJSKOM OLOVKOM, TAMPANIM SLOVIMA, ako je mogue lepa i itka, i OBAVEZNO UPOLJE, koje je tano i samo za upisivanje odgovora, unapred odreeno. Svaki drigi nain povlaidiskvalifikaciju sa ovog ispita i dakle0 bodova. PISANJE BILO KOJIM DRUGIM SREDSTVOM OSIM NAVEDENE PLAVE HEMIJSKE OLOVKE NIJE DOZVOLJENO. SVAKI RAZGOVOR I DOGOVOR,DOAPTAVANJE ILI EVENTUALNO STAVLJANJE VAEG ODGOVORA NA UVID DRUGIMA,tako to e te pomerati list po stolu ili se njime kao hladiti, umesto lepeze,POVLA I TRENUTNOISKLJUENJE SA ISPITA.

1. A

Dat je prostorni prikaz A uplje kocke kojoj su jedno teme (rogalj)sa polovinama pripadajuih ivica odseeni. Od ponuenih mrea(razvijenih bonih strana u ravni) oznaenih 1-6 zaokruiti brojeveuz one mree od kojih se moe sastavitti telo A, samo savijanjem namestima naznaenih ivica (bez dodatnih seenja).


12/36

10

1

2

3

4

5

6

2. Dat je prostorni prikaz tela A nastalog odgovarajuimseenjem jedne pune (ne uplje) kocke. Neka se dato telo presee sa ravni koja je postavljena kroz paralelne ivice12 i 34 . Ponueno je 6 poligona oznaenih brojevima 1-6.Zaokruiti brojeve uz one koji predstavljaju presek datogtela sa ravni

1 2 3 4 5 6

3. Data je puna kocka (slika levo) koja jesastavljena od dve dela. Jedan deo te kocke prikazan je na slici A (desno). Zaokruiti brojeve uz delove, oznaene od 1-5, kojidovoenjem u odgovarajui poloaj, sadelom Aine tu kocku.

A

1 2

3

4

5


13/36


14/36

12

PRIJEMNI ISPIT IZ GEOMETRIJE SA ARHITEKTONSKOM I OPTOM KULTUROM

jul 2003. godine

1. Data su dva prostorna prikaza jedne kockice za igru iz dva razliitaugla posmatranja. Od ponuenih mrea (razvijenih bonih strana uravni) oznaenih brojevima 1-6 zaokruiti brojeve uz one mree od

kojih se moe sastaviti ta kockica, samo savijanjem na mestimanaznaenih ivica (bez dodatnih seenja).

1 2 3

4 5 6

2. Dat je prostorni prikaz tela A (slika levo) nastalog odgovarajuim seenjem jedne pune (ne uplje)kocke. Neka se dato telo presee vertikalnom ravni koja je postavljena kroz dijagonalu 1-2 donjegkvadrata (slika desno).Ponueno je 6 poligona oznaenih brojevima 1-6. Zaokruiti brojeve uz one poligone koji predstavljaju presek tela A sa ravni .

A

1 2 3

1 2 1 2 1 2

1 2 1 2 1 2

4 5 6


15/36

13

3.Data je puna kocka (slika levo) koja jesastavljena od dve dela. Jedan deo tekocke prikazan je na slici A (desno).Zaokruiti brojeve uz delove, oznaene od1-6, koji dovoenjem u odgovarajui poloaj sa delom Aine tu kocku.

1 2 3

4 5 6

Pitanje 4.Koju je porodinu vilu projektovao Alvar Aalto u Normarku?Pitanje 5.Koliko je kilometara dugaak Kineski zid?Pitanje 6.U kom mestu je projektovao modernu galeriju Dejms Stirling?Pitanje 7. Koji je glavni princip Internacionalnog stila prema knjizi Hikok Donsona?Pitanje 8. U knjizi Le Korbizije Ka pravoj arhitekturi dat je na naslovnoj strani, detalj njegovog hrama.

Koji je to hram?Pitanje 9. Le Korbizije je govorio o lekcijama ''Za gospodu arhitekte''. Od kog grada im je predlagao da

preuzmu pouke?Pitanje 10. Robert Venturi na jednoj stranici svoje knjigeSloenosti i protivre nosti u arhitekturi daje

fotografiju jedne japanske palate. Kako se ona zove?Pitanje11. U istoj knjiziSloenosti i protivre nosti u arhitekturi Venturi daje fotografiju jednog prostornog

prozora na crkvi Vuokseniska blizu Imatre u Finskoj. Ko je projektovao tu crkvu, ime i prezime?Pitanje 12. Kako se zove knjiga Gordona Kalena?Pitanje 13.Ko je napisao knjigu Ne ista krv , ime i prezime?Pitanje 14. Ko je napisao pesmuSumatra , ime i prezime?Pitanje 15. Koji je prota aktivno doprineo uspehu Prvog Srpskog ustanka , ime i prezime?Pitanje 16. Napii samo prezimeuvenog Nemca koji je otkrio x-zrake, (elektromagnetne zrake veoma

male talasne duine).Pitanje 17. Ko je napisao opersko delo Figarova enidba, dajte samo njegovo prezime?Pitanje 18.Jedan veliki dizajner XX veka oblikovao je predmet kunog nametaja 1917. godine pod

uticajem slikara Mondrijana. Predmet je objavljen u knjizi Likovna kultura za gimnazije isrednje strune kole kao izuzetna fotografija sa potpisomnaslonjaa. Napiite prezime togdizajnera.

REENJA:

1.1,3 i 6 2. 2 3. 1,3 i 4 4. Vila Mairea 5. 12.700 km 6. u tutgartu 7. Funkcionalizam 8. Ronan9. od Rima 10. Kacura 11. Alvar Aalto 12. Gradski pejza 13. Borislav Stankovi 14. Milo Crnjanski15. Matija Nenadovi 16. Rentgen 17. Mocart 18. Ritveld


16/36

14

PRIJEMNI ISPIT IZ GEOMETRIJE SA ARHITEKTONSKOM I OPTOM KULTUROM

jul 2004. godine

1.

Dat je prostorni prikaz jedne kocke. Preko tri strane te kocke nalepljena jecrna tanka traka. Od ponuenih mrea (razvijenih bonih strana u ravni),oznaenih brojevima 1-6, zaokruiti brojeve uz one mree od kojih se moesastaviti kocka, samo savijanjem na mestima naznaenih ivica (bez dodatnihseenja).

2. Dat je prostorni prikaz tela A (slika levo) nastalogodgovarajuim seenjem jedne pune (ne uplje)kocke. Neka se dato telo presee sa vertikalnomravni koja je postavljena kroz dijagonalu 1-2donjeg kvadrata (slika desno). Ponueno je 6 poligona, oznaenih brojevima 1-6. Zaokruiti brojeve uz one poligone koji predstavljaju presektela A sa tom ravni.

3.Data je puna kocka (slika levo) koja je sastavljenaod dva dela. Jedan deo te kocke prikazan je naslici A (desno). Zaokruiti brojeve uz delove,oznaene od 1-6, koji dovoenjem u odgovarajui poloaj, sa delom A,ine tu kocku.


17/36


18/36

16


Svako pitanje, za taan odgovor, donosi jedan bod, ukupno 18 bodova. Prva tri pitanja su iz prostorai geometrije. Sledeih 15 odnosi se na arhitektonsku i optu kulturu. PISATI SAMO I JEDINO PLAVOMHEMIJSKOM OLOVKOM, TAMPANIM SLOVIMA, ako je mogue lepa i itka, i OBAVEZNO UPOLJE, koje je tano i samo za upisivanje odgovora, unapred odreeno. Svaki drugi nain povlaidiskvalifikaciju sa ovog ispita i dakle0 bodova. PISANJE BILO KOJIM DRUGIM SREDSTVOM OSIM NAVEDENE PLAVE HEMIJSKE OLOVKE NIJE DOZVOLJENO. SVAKI RAZGOVOR I DOGOVOR,DOAPTAVANJE ILI EVENTUALNO STAVLJANJE VAEG ODGOVORA NA UVID DRUGIMA,tako to e te pomerati list po stolu ili se njime kao hladiti, umesto lepeze,POVLA I TRENUTNOISKLJUENJE SA ISPITA.

1.Dat je prostorni prikaz tela A dobijenog odsecanjem tri temena sa treinama pripadajuih ivica jedne uplje kocke. Od ponuenih mrea (razvijenih bonih srana u ravni), oznaenih brojevima od 1-6, zaokruiti brojeve uz onemree od kojih se moe sastaviti to telo, samo savijanjem naznaenih ivica

(bez dodatnih seenja).


19/36


20/36

18

Pitanje 4.U knjizi Le Korbizijea Ka pravoj arhitekturi dat je, na naslovnoj strani, detalj njegovoghrama. Koji je to hram.

Pitanje 5.U istoj knjizi Le Korbizije govori o jednoj graevini koja je za njega ista tvorevinaduha. Kako se zove ta graevina?

Pitanje 6. Arhitekta Henrik Petrus Berlage iz Holandije, planirao je najbolju urbanistiku celinu XXveka. Kako se ona zove u strunim krugovima?

Pitanje 7. Napiite prezime trojice brae iz pokreta Ruskog konstruktivizma, koji su projektovalisedite Lenjingradske pravde u Moskvi (Aleksandar, Leonid i Viktor).

Pitanje 8. Navedite ime i prezime danskog arhitekte koji je posle konkursa, sa znatnim tekoama projektovao i izveo, Operu u Sidneju, u Australiji?

Pitanje 9.Koji autor (jedne od knjiga koje ste dobili kao literaturu za pripreme za prijemni ispit) sezalae za sagledavanje grada u serijama?. Navedite njegovo ime i prezime.

Pitanje 10.U kom je gradu Dejms Stirling projektovao modernu galeriju?Pitanje 11.Koju graevinu je opisao knjievnik Viktor Igo i u kom gradu je ta graevina?Pitanje 12.Kako se zove periodino ponavljanje (zvunih) jedinica koje je iz muzike preneto u

knjievnost i arhitekturu, kao i mnoga druga polja (recimo tr anje).Pitanje 13.Za koju godinu francuske revolucije je vezan Pad Bastilje?Pitanje 14. Navedite jedno od tri imenauvenih socijalista utopista prve polovine XIX veka.Pitanje 15. U kojem muzikom anru je poznati italijanski kompozitoruzepe Verdi ostvario svoja

najvea dostignua?Pitanje 16. Koji je na pisac dobio Nobelovu nagradu za knjievnost 1961. godine i za koju

knjigu? Navedite ime i prezime pisca i naslov nagraenog dela.Pitanje 17. Kako se zove na najznaajniji hram iz XIV veka koji po svom graditeljskom iskazu/jeziku

pripada Vizantijskoj umetnosti i nalazi se na Kosovu, 9 km od Pritine?Pitanje 18.Jedan veliki vajar antike Gr ke imenom Poliklet (450-400 pre n. e.) izvajao je savreno

proporcionalno telooveka koji nije nikad postojao. Kako se zove ta skulptura, bilo nagr kom, bilo na naem jeziku?

REENJE

1) 1 i 32) 13) 4,5 i 64) Ronan5) Partenon 6) Juni Amsterdam

7) Vesnini8) Jorn Utzon9) Gordon Kalen

10) tudgart11) Bogorodiina crkva, Pariz12) Ritam13) 178914) Oven / Furije / Sen Simon15) Opera

16) Ivo Andri, Na Driniuprija17) Graanica 18) Doriforos / Kopljonoa


21/36

19

PRIJEMNI ISPIT IZ GEOMETRIJE SA ARHITEKTONSKOME I OPTOM KULTUROM jul 2006. godine

PITANJE 1.Dat je prostorni prikaz A jedne uplje kocke kojoj su na dve strane

udvojenom linijom prikazane obe dijagonale, a na tri strane samo po jednadijagonala (jedna strana nema prikazanih dijagonala).Od ponuenih mrea (razvijenih strana kocke u ravni), oznaenih brojevima 1-6, zaokruiti brojeve uz one mree od kojih se moe sastavitita kocka

A

1 2 3

4 5 6 PITANJE2.Dat je prostorni prikaz jedne punekocke (slika levo) koja jesastavljena od dva dela.Jedan deo te kocke je prikazan nasliciA (desno).Zaokruiti brojeve uz delove,oznaene brojevima 1-6, kojidovoenjem u odgovarajui poloaj sa delomA ine tu kocku. A


22/36


23/36

21

Pitanje 4. U kojoj evropskoj zemlji je Renesansa nala svoj najvii izraz?.

Pitanje 5. Bela svetlost Sunca je sloena i moe se razloiti ako se snop svetlosti propusti kroz prizmu. Kako se naziva skup boja dobijen na taj nain?

Pitanje 6. Koji kompozitor je autor opere Figarova enidba ?Pitanje 7. Navedite naziv pesnitva koje potie od naziva muzikog instrumenta starih Helena.

Pitanje 8. Kako se u knjievnosti jednim imenom moe obeleiti razdoblje od devedesetih godinaXIX veka do I Svetskog rata, a koje je prepoznatljivo po novim izraajnim formama istilskim obelejima?

Pitanje 9. Za vremeije vladavine je apsolutistika monarhija u Francuskoj doivela svoj puni sjaj?(njemu se pripisuje izjava Drava to sam ja)

Pitanje 10.Kojem od tri klasina reda arhitekture antike Gr ke pripada hram Partenon na AtinskomAkropolju arhitekata Iktinosa i Kalikratesa?

Pitanje 11. Na kom principu organizacije prostora je zasnovana palata Kacura u Kjotu? Pitanje 12.Kolike su mere (u santimetrima) japanskog modula tatami, koji je istovremeno i vrsta

asure od pirinane slame?Pitanje 13.U knjizi Gordona Kalena Gradski pejza u poglavlju MESTO govori se i o preprekama.

Navedite jednu (bilo koju) odetiri vrste prepreka koje doputaju vizuelnu vezu, aspreavaju fiziki prilaz.

Pitanje 14. U knjizi Sloenosti i protivrenosti u arhitekturi, na primerima stepenita u FrankFernesovoj Pensilvanijskoj Akademiji lepih umetnosti u Filadelfiji i stepenituMikelanelove Laurentijanske Biblioteke, autor u poglavlju protivreni nivoi objanjavakoji fenomen?

Pitanje 15. Kako se naziva neimarski pravac kojem pripada renesansna Vila Rotonda, autora po kojem je ovaj pravac i dobio ime?

Pitanje 16. Kako se zove arhitekta japanskog porekla, autor Svetskog trgovkog centra (WTC) u Njujorku sruenog u teroristikom napadu 11. septembra 2000. godine. (Navedite ime i prezime)

Pitanje 17. U knjizi Internacionalni stil autora Hikok-Donsona jedno celo poglavlje nazvano jenemakom rei Sidlung. Koji izraz na srpskom jeziku u strunoj terminologiji odgovaraovom pojmu?

Pitanje 18.Knjiga Ka pravoj arhitekturi autora Le Korbizijea nastala je kao zbirka strunihlanaka u jednomasopisu koji je sam autor pokrenuo 1920-21. godine. Kako se zvao tajasopis (uoriginalu na francuskom ili u prevodu na srpskom jeziku)?

REENJE

1) 2, 3, 4, 5, 62) 1 i 53) 24) Italiji5) Spektar6) Volfgang Amadeus Mocart7) Lirika8) Moderna ili Modernizam9) Luj XIV

10) Dorski11) Grupna forma12) 90x180 cm13) Ograda / voda / zelenilo promena nivoa14) Zajedno15) Paladijanizam16) Minoru Jamasaki17) Stambeno naselje18) LEsprit Nouveau ili Novi duh


24/36

22


PITANJE 1.Dat je prostorni prikaz jedne uplje kocke kojoj su tri strane (navidljivoj polovini kocke) iscrtane, a preostale tri strane (nanevidljivoj polovini kocke)iste.Od ponuenih mrea (razvijenih strana kocke u jednoj ravni)oznaenih brojevima 1-6 zaokruiti brojeve uz one mree od kojih semoe sastaviti ta kocka.

1 2 3

4 5 6


25/36

2 3

PITANJE 2.Dat je prostorni prikaz jedne pune kocke(slika levo) koja je sastavljena iz dva dela.Donji deoA te kocke je prikazan na slicidesno.Zaokruiti brojeve uz delove oznaene brojevima 1-6 koji, dovoenjem uodgovarajui poloaj, sa delomA ine tukocku. A

1 2 3

4 5 6PITANJE 3.Dat je prostorni prikaz tela koje je nastalo isecanjem delova jedne pune kocke.

Neka se dato telo presee sa vertikalnom ravni koja je paralelna sa zadnjom stranom kocke (na slici prikazana

linijomcrta-ta ka).Ponueno je est ravnih figura oznaenih brojevima 1-6.Zaokruiti brojeve uz one figure koje predstavljaju presekdatog tela sa tom ravni.

1 2 3

4 5 6


26/36

2 4

Pitanje 4: Delo Samjuela Beketa ekaju i Godoa je delo bez dramske radnje u klasinom smislu.Kako se naziva ta vrsta drame?

Pitanje 5. Koje delo Duana Kovaevia je komedija o politikoj paranoji Ilijevorovia? Pitanje 6. Navedite ime hrama koji je projektovao veliki francuski arhitekta Le Korbizije, a jedan je

od objekata koji opisuje profesor Ranko Radovi u knjizi Nova antologija kua.Pitanje 7. Ko je napisao sledee stihove:

Moda spava sa o ima izvan svakog zla, Izvan stvari, iluzija, izvan ivota, I s njom spava, nevi ena, njena lepota; Moda ivi i do i e posle ovog sna. Moda spava sa o ima izvan svakog zla

Pitanje 8. Koja Betovenova simfonija imauveno horsko finale bazirano na ilerovojOdi radosti ?Pitanje 9. Navedite ime autora remek-dela iz oblasti baletaUspavana lepotica, Krcko Ora i i

Labudovo jezero.

Pitanje 10.Kako se zove trg koji je u Rimu projektovao Mikelanelo?\Pitanje 11. Na naslovnoj strani knjige Gordona Kalena date su slike koje prikazuju jedan od kvaliteta

gradskog prostora, po kome je i nazvano prvo poglavlje knjige. Kako se naziva taj kvalitetgradskog prostora?

Pitanje 12.Metrika celina od vie stihova se naziva...Pitanje 13. Na koja tri pojma se odnose "tri upozorenja za arhitektu" Le Korbizjea, izneta u njegovom

delu Ka pravoj arhitekturi ? Pitanje 14. Koje godine, u XIX veku, je zapoela revolucijaiji je osnovni cilj bila promena postojeeg

feudalnog poretka?Pitanje 15. Navedite ime i prezime slavnog renesansnog umetnika i naunika (1452-1518), tvorca

uvenih slika Mona Liza i Tajna veera. Pitanje 16. Koje godine je izvren Sarajevski atentat, koji je bio povod za poetak Prvog svetskog

rata?

Pitanje 17. Kako se naziva deo Praga koji profesor Ranko Radovi opisuje u svojoj knjizi Novaantologija ku a?

Pitanje 18.Koje su dimenzije osnove objekta (u metrima) Lenjingradska pravda koji su projektovali braa Vesnini?

REENJE

1) 62) 3 i 43) 34) Antidrama5) Balkanski pijun6) Ronan7) Vladimir Petrovi Dis8) Deveta sinfonija9) Petar Ilji ajkovski

10) Kampidoljo (Kapitolinski trg) 11) Sagledavanje u seriji12) Strofa13) Oblik, povrina, plan14) 1848 godina15) Leonardo da Vini16) 1914 godina17) Hradani 18) 6 m x 6 m ( 36 m2)


27/36

2 5

PRIJEMNI ISPIT IZ GEOMETRIJA SA ARHITEKTONSKOM I OPTOM KULTUROM jul 2008. godine

Pitanje 1.

Dat je prostorni prikaz jedne uplje kocke kojoj su tri strane (navidljivoj polovini kocke) iscrtane, a preostale tri strane (na nevidljivoj polovini kocke)iste.Od ponuenih mrea (razvijenih strana kocke u jednoj ravni)oznaenih brojevima 1-6 zaokruiti brojeve uz one mree od kojih semoe sastaviti ta kocka.

1 2 3

4 5 6

Pitanje 2.Dat je prostorni prikaz jedne pune kocke (slika levo) koja jesastavljena iz dva dela.Donji deo A te kocke je prikazan na slici desno.Zaokruiti brojeve uz deloveoznaene brojevima 1-6 koji,dovoenjem u odgovarajui poloaj, sa delomA ine tukocku.

A


28/36


29/36

2 7

Pitanje 4.Koji savremeni srpski pesnik je autor zbirke soneta Kamena uspavanka ?Pitanje 5. Za koji roman je Mihail olohov 1965. godine nagraen Nobelovom nagradom za

knjievnost?Pitanje 6. Delo Figarova enidba pripada anru bufo-opere. Navedite ime autora.Pitanje 7. Hor Jevreja , uvena arija pisana za horski ansambl, deo je jedne opereuzepe Verdija.

Napiite o kojoj operi je re.Pitanje 8.Koje godine je sklopljen Karlovaki mir?

Pitanje 9. Koji ruski fiziolog je ustanovio teoriju uslovnih refleksa?Pitanje 10.Ko je projektant kue Robi uikagu?Pitanje 11.Teorija forme je, kao kolski predmet, postavljena na moderne osnove dvadesetih

godina XX veka u koli koju je ustanovio Valter Gropius. Napiite taan naziv te kole.Pitanje 12.Kako se naziva koliina svetlosti u tonu jedne boje?Pitanje 13.U kojoj kapeli u Vatikanu se nalazi freska Strani sud, koju je naslikao Mikelanelo

Buonaroti?

Pitanje 14.Kako se zove knjiga iz oblasti arhitekture, data kao literatura za prijemni ispit, u kojojse afirmie postmodernizam i otro kritikuje funkcionalni modernizam?Pitanje 15.Smatra se da je jedan od najboljih realizovanih urbanistikih planova XX veka

izgraeni prostor Junog Amsterdama. Kako se zove autor tog plana?Pitanje 16.Za koju svoju graevinu je Le Korbizje uveo termin "vizuelna akustika"?Pitanje 17.Kako se zvao naivni graditelj koji je podigao "Idealnu palatu" opisanu u knjizi R.

Radovia Nova antologija ku a?Pitanje 18.U knjizi Hikok-Donsona Internacionalni stil pominju se dva autora kue Savoj u

Poasiju-na-Seni. Kako se oni zovu?

REENJE

1) 1 i 62) 43) 14) Stevan Raikovi 5) Tihi Don6) Volfgang Amadeus Mocart7) Nabuko8) 1699.9) Ivan Pavlov

10) Frenk Lojd Rajt11) Bauhaus12) Valer13) Sikstinska kapela14) Sloenosti i protivurenosti u arhitekturi15) Henrik Petrus Berlage16) Crkva u Ronanu17) Potar (Ferdinan) eval18) Le Korbizje i Pjer anere


30/36

2 8

PRIJEMNI ISPIT IZ GEOMETRIJA SA ARHITEKTONSKOM I OPTOM KULTUROM jul 2009. godine

Pitanje 1.Dat je prostorni prikaz jedne uplje kocke kojoj su tri strane (na

vidljivoj polovini kocke) iscrtane, a preostale tri strane (na nevidljivoj polovini kocke)iste.Od ponuenih mrea (razvijenih strana kocke u jednoj ravni)oznaenih brojevima 1-6 zaokruiti brojeve uz one mree od kojih semoe sastaviti ta kocka.

1 2 3

4 5 6

Pitanje 2.Dat je prostorni prikaz jedne pune kocke (slika levo) koja jesastavljena iz dva dela.Donji deo A te kocke je prikazan na slici desno.Zaokruiti brojeve uz deloveoznaene brojevima 1-6 koji,dovoenjem u odgovarajui poloaj, sa delomA ine tukocku. A


31/36

29

1 2 3

4 5 6

Pitanje 3.

Dat je prostorni prikaz tela koje je nastaloisecanjem delova jedne pune kocke. Neka se dato telo presee sa vertikalnom ravni (naslici prikazana linijomcrta-ta ka), koja sadritemena kocke A,B,C,D.Ponueno je est ravnih figura oznaenih brojevima 1-6.Zaokruiti brojeve uz one figure koje predstavljaju presek datog tela sa tom ravni.

1 2 3

4 5 6


32/36

3 0

Pitanje 4.Koji je ruski avangardni pesnik i dramski pisac napisao poemu Oblak u pantalonama? Pitanje 5.Ko je napisao sledee stihove:

O sklopi usne, ne govori, uti, Ostavi duu, nek' spokojno sneva

Dok kraj nas li e na drve u uti, I laste lete put toplih krajeva.

Pitanje 6.Delo Seviljski berberin iz 1816. godine pripada anru komine opere. Navesti imekompozitora.Pitanje 7. Kako se nazivaju kompozicije, po kojima jeuven Stevan Stojanovi Mokranjac, pisane

u obliku horske rapsodije sainjene od niza pesama inspirisanih folklorom?Pitanje 8.U kom mestu je roen Vuk Karadi?Pitanje 9.Kako se prezivaju braa koja su izvela prvi probni let avionom 1903. godine?Pitanje 10. Navesti ime i prezime autora skulpture Glava bika napravljene od upravljaa i sedla

bicikla.Pitanje 11.Ko je autor slike Pijana laa iz 1927. godine?

Pitanje 12.Od kog materijala je izraena konstrukcija japanske palate Kacura u Kjotu?Pitanje 13.U kom gradu se nalazi Dravna galerija koju je projektovao arhitekta Dejms Stirling?

Pitanje 14. Naslov jednog od poglavlja dela Ka pravoj arhitekturi Le Korbizijea je Arhitektura ili...(dopuniti)

Pitanje 15.Kako se prezivaju dva graditelja Hrama Vasilija Blaenog u Moskvi?Pitanje 16. U kom gradu je 1929. godine odrana Svetska izloba na kojoj je nemaki paviljon

izgraen po projektu Miz van der Roe-a?Pitanje 17. U knjizi Ka pravoj arhitekturi Le Korbizije analizira projekat Industrijskog grada sa

poetka 20. veka. Kako se zove arhitekta koji je osmislio ovaj projekat?Pitanje 18. Navesti ime hrama na atinskom Akropolju naijem se portiku nalaze karijatide.

REENJE

1) 2,3,4,5 i 62) 1 i 63) 44) Vladimir Vladimirovi Majakovski5) Milan Raki 6) oakino Rosini7) Rukoveti

8) U Triu9) Rajt

10) Pablo Pikaso11) Sava umanovi 12) Od drveta13) U tutgartu14) Revolucija15) Barma i Posnik16) U Barseloni

17) Toni Garnije18) Erehtejon


33/36

31

PRIJEMNI ISPIT ZA ARHITEKTURU

Jul 2010.

GEOMETRIJA SA ARHITEKTONSKOM I OPTOM KULTUROM

PITANJE 1.Dat je prostorni prikaz jedne uplje kocke kojoj su tri strane (na vidljivoj polovini kocke) iscrtane, a preostale tri strane (na nevidljivoj polovini kocke)iste.Od ponuenih mrea (razvijenih strana kocke u jednoj ravni) oznaenih brojevima 1-6 zaokruiti brojeve uz one mree od kojih se moe sastaviti takocka.

1 2 3

4 5 6

PITANJE 2. Dat je prostorni prikaz jedne punekocke (slika levo) koja je

sastavljena iz dva dela.Donji deoA te kocke je prikazanna slici desno.Zaokruiti brojeve uz deloveoznaene brojevima 1-6 koji,dovoenjem u odgovarajui poloaj, sa delomA ine tukocku.

A


34/36

32

1 2 3

4 5 6

PITANJE 3.

Dat je prostorni prikaz tela koje je nastalo isecanjemdelova jedne pune kocke. Neka se dato telo presee sa vertikalnom ravni (na slici prikazana linijomcrta-ta ka), koja je paralelna sazadnjom stranom kocke.Ponueno je est ravnih figura oznaenih brojevima 1-6.Zaokruiti brojeve uz one figure koje predstavljaju presekdatog tela sa tom ravni.

1 2 3

4 5 6


35/36

33

PITANJE 4. Navesti ime i prezime autora pesme Romansa mese arka i uvenih stihova:

Zeleno, volim te, zeleno!

PITANJE 5.Koji termin, nastao od gr ke rei, oznaava sva izdanja kojase pojavljuju redovno u odreenim vremenskim razmacima:dnevne novine,asopisi, anali, revije i slino?

PITANJE 6.Kako se jo naziva BetovenovaTre a simfonija?

PITANJE 7.Koju od navedenih opera je komponovao VolfgangAmadeus Mocart:

Parsifal, Don ovani, Fidelio, Seviljski berberin, Rigoleto?

PITANJE 8.Kako se nazivala titula poglavara Mletake republike?

PITANJE 9.Koje godine je u Peti osnovana Matica srpska?

PITANJE 10.Od koja dva materijala je izgraena Kristalna palataDozefa Pakstona u Londonu 1851. godine?

PITANJE 11.Kako glasi ime prvog arhitekte u istorijioveanstva koje jeurezano u stopi kamenog stuba u Sakari?

PITANJE 12. Navedite ime i prezime firentinskog arhitekte i vajara, autoravelianstvene kupole nad crkvomSanta Maria del Fiore uFirenci,ijim radom zapoinje italijanska renesansau arhitekturi?

PITANJE 13.Kako se naziva dokument u kome se nalazi spisak eljai program prostorija bez koga bi bilo nemogue uraditi projekat?

PITANJE 14.Kako se zoveuvena graevina, sastavljena iz portika i rotonde,koju je oko 125. godine n.e. u Rimu podigao imperator Hadrijan?

PITANJE 15.Koja je tana celokupna visina sa uvis ispruenomrukom Le Korbizijeovog Modulora (u metrima)?

PITANJE 16.Koji na pesnik je napisao pesmu koja nosi naziv kaoi crkva koju je projektovao Baldasare Longena u Veneciji?


36/36

PITANJE 17.Koji graevinski materijal dominira Junim Amsterdamom?

PITANJE 18.Ko je autor Ku e Kaufman (Ku a na Vodopadu) ?

REENJA:

1. 1, 2, 3, 5, 62. 2, 4, 63. 14. FEDERIKO GARSIJA LORKA5. PERIODIKA6. EROIKA7. DONOVANI8. DUD9. 1826 10. STAKLO IELIK11. IMHOTEP12. FILIPO BRUNELESKI13. PROJEKTNI ZADATAK14. PANTEON15. 2.26m16. LAZA KOSTI 17. OPEKA (CIGLA)18. FRENK LOJD RAJT

Documents

arhitektura, prijemni ispit 2001-2011