Bakir Izetbegović, član Predsjedništva BiH

„Čestitajući desetu godišnjicu Oružanim snagama BiH, želim da kažem da je reforma odbrane vjerovatno najbolja reforma i najbolji potez koji je BiH napravila od Dejtona do danas. Ako bi uporedili put koji su OS BiH prešle kroz reformu odbrane i kroz ono što je reforma odbrane donijela, vidimo da od nekadašnjih ukupno 400.000 vojnika, danas imamo ujedinjene Oružane snage, sa jednom komandom na čijem je vrhu Predsjedništvo BiH. Oružane snage BiH danas broje 10.000 vojnika, dobro opremljene i dobro obučene. Imamo jasnu parlamentarnu kontrolu i nadzor nad OS BiH. Tu vidimo koliki pomak smo napravili u proteklom periodu.“

Intervju sa ministricom obrane Marinom Pendeš

Ministrice Pendeš, 1. prosinac je Dan OS BiH, a ove godine obilježavamo 10 godina formiranja Oružanih snaga BiH. Recite nam, koje su najveće vrijednosti pređenog puta koji nije bio jednostavan?

„Najveće vrijednosti toga pređenog puta je to što postoji Ministrarstvo obrane BiH na državnoj razini, jedinstvene Oružane snage BiH, sustav zapovijedanja o d P r e d s j e d n i š t v a d o n a j n i ž e p o s t r o j b e , transparentnost u proračunima i adekvatnan nadzor Parlamenta BiH. To su one vrijednosti sa kojima se mi, kao Ministarstvo obrane i Oružane snage BiH, zbilja možemo ponositi, a sve zahvaljući punoj suradnji, konsenzusu i spremnosti za refomske procese od

Predsjedništva BiH, oba doma Parlameta BiH, ali i vladama entiteta u tom razdoblju. Zbog toga smo ovdje gdje jesmo, zbog toga je možda Ministarstvo obrane najorganiziraniji dio društva u Bosni i Hercegovini, jer to smo pokazali u zadnjih 10 godina na svim mjestima gdje smo se pojavljivali i sudjelovali aktivno ili kao promatrači. Veliki učinak smo napravili na polju edukacije, obrazovanja, sudjelovanja u mirovnim misijama, angažiranju u slučaju prirodnih katastrofa i nesreća, počev od poplava, velikih sniježnih padavina i požara. Puno smo uradili, prema mom mišljenju, kada je u pitanju akcijski plan BiH baziran na rezoluciji 1325 i zainteresirali značajan broj mladih žena da se jave u okviru raspisanih natječaja za vojnike i jednako tako i za časnike. Uvjerena sam da će se u godinama koje su pred nama, postotak zastupljenosti žena u Oružanim snagama BiH povećati i od onog planiranog još uvijek ne odustajemo, a to je minimum 10 posto, kada govorimo o Oružanim snagama BiH. Također, postali smo kredibilan partner i u regionu, ali jednako i u mirovnim misijama. Ocjene o našim deklariranim postrojbama jednako govore da smo postigli visok stupanj interoperabilnosti, komaptibinlosti sa snagama NATO-a. Jedino što nismo u potpunosti uspjeli i s čime nisam zadovoljna je korištenje proračunskih sredstava koja su odobrena za MO BiH. Nismo dovoljno zainteresirali one koji donose odluku o visini proračuna, da taj proračun, koji se treba

izdvajati za OS BiH, bude znatno veći. Sad smo na bazi 0,91 GDP-a što je zbilja nedovoljno. Ako uzmete u obzir da je standard, koji bi trebao vrijediti za sve zemlje NATO-a, 2% GDP-a i kad uporedite da imamo 0, 91%, to znači da ne možemo značajna sredstva utrošiti na modernizaciju i zanavljanje opreme u OS BiH. U tom smislu očekujem da će se uskoro i takva jedna politika promijeniti i da ćemo i kroz Vijeće ministara BiH, Predsjedništvo BiH, a potom i kroz Parlament BiH dobiti značajniju potporu. U svakom slučaju, kompaktnost Oružanih snaga BiH, adekvatnost u smislu educiranja i treniranja, kao i rezultati postignuti izvan Bosne i Hercegovine i značajan broj povećanja sudjelovanja žena u sustavu obrane, stvari su za koje moram reći da smo zadovoljni, ali i sigurno trebamo težiti ka boljem.“

MO i OS BiH su na euroatlatskom putu imali značajnu potporu međunarodne zajednice, a prije svega NATO stožera, EUFOR-a i OESS-a. Koliko je bitna takva potpora?

„Često ljudi zanemaruju činjenicu da je NATO stožer u Sarajevu dugi niz godina u Ministarstvu obrane BiH. Na neki način NATO je došao k nama, odnosno mi zajedno s njima radimo i veliki je doprinos NATO stožera u Sarajevu u postizanju naših ciljeva, koje smo jasno denirali kad je u pitanju priključenje BiH NATO savezu. Jednako tako imamo uspješnu suradnju sa EUFOR-om u cilju postizanja interoperabilnosti i kompatibilnosti treninga, jer je misija ALTHEA promijenila ne svoju suštinu nego i fokus djelovanja, i izražavam zadovoljstvo i zahvaljujem se svim dosadašnjim zapovjednicima NATO stožera i EUFOR-a u BiH i naravno njihovim zamjenicimma i osoblju, koje je zajedno s našim osobljem radilo na postizanju tih visokih standarda.“

Nedavno ste u Bruxellesu potpisali Sporazum o uspostavljanju okvira za sudjlovanje BiH u operacijama EU za upravljanje krizama sa visokom predstavnicom za vanjsku i sigurnosnu politiku Europske unije ujedno i potpredsjednicom Europskog povjerenstva Federicom Mogherini. Možete li nam konkretnije reći što taj sporazum znači?

„To nije samo priznanje MO i OS BiH, to je priznanje Bosni i Hercegovini, jer je to Sporazum koji denira mogući angažman naših pripadnika, zajedno sa snagama Europske unije u određenim kriznim

situacijama. On nam daje dobar temelj u slučaju potrebe anagažiranja pripadnika OS BiH. To je potvrda da su OS BiH spremne dati odgovor i svoj doprinos u raznim misijama i to je u biti potvrda da Europska unija računa na BiH.“

U Dubrovniku ste nedavno predsjedavali i sastankom zemalja članica Američko-jadranske povelje (A-5), a u isto vrijeme sudjelovali ste na sastanku ministara obrane Jugoistočne Europe (SEDM). Koje su poruke sa tih satanaka?

„To je bila značajna dvodnevna konferencija u oba formata, SEDM-a i foruma A-5, gdje su se sudionici usuglasili da je nužno da NATO što prije da punu potporu i uputi poziv Crnoj Gori za članstvo u NATO i aktivira Akcijski plan za članstvo (MAP) Bosni i Hercegovini, te da se konačno riješi status kada je u pitanju Republika Makedonija. To je svima u interesu sa sigurnosnog, a i svakog drugog aspekta, jer BiH je u srcu Europe. S jedne strane imamo granicu s Republikom Hrvatskom koja, kao članica Europske unije i NATO-a, daje punu potporu ne samo BiH, nego i Crnoj Gori i Makedoniji. S druge strane imamo Crnu Goru koja je već aktivirala MAP. Također, imamo i našeg susjeda Republiku Srbiju. Republika Srbija je u Partnerstvu za mir. U biti, Republika Srbija je opredijeljena da bude neutralna po pitanju vojnog saveza, ali svakako je zainteresirana da postane članicom Europske unije.

Sa sve tri naše susjedne države imamo određene zajedničke interese i jako je bitno da imamo stabilnu regiju, a to možemo postići međusobnom suradnjom i tu smo istaknuli koji su naši zajednički interesi. S druge strane, ukoliko postignemo cilj da imamo stabilno

okruženje, automatski imamo mogućnost privući strane ulagače. Naravno u BiH su nužne određene reforme, ali smatram da kroz reformsku agendu, koja je usvojena u Vijeću ministara BiH i koja na neki način obvezuje i niže razine vlasti, imamo dobar temelj da uistinu uredimo našu državu, odnosno, omogućimo da strani kapital, koji se treba investirati u BiH, bude siguran.“

I za kraj razgovora, kakva su Vaša očekivanja kada je u pitanju Akcijski plan za članstvo (MAP)?

S aspekta ministrice obrane, mislim da Ministarstvo obrane BiH čini maksimum u ispunjavanju uvjeta za aktiviranje MAP-a. Isto tako i Ministarstvo vanjskih poslova treba odraditi određene aktivnosti, jer

aktiviranje MAP-a nije samo zadaća ili obveza Ministarstva obrane BiH, nego i nekolicine institucija. Mi intenzivno radimo i očekujemo da se aktivira MAP. Poduzeli smo sve kako bismo intenzivirali proces uknjižbe perspektivne nepokretne vojne imovine i u ovom momentu 23 lokacije su uknjižene. U narednom razdoblju očekujemo da će određeni broj lokacija biti uknjižen, mada smo pokušali pojasniti da jedan broj lokacija, bez obzira na političku spremnost, ne može se uknjižiti na državu BiH zbog zemljišno-knjižnih izvadaka. Za kraj smo mogu dodati da sam u potpunosti optimistična kada je u pitanju aktivacija MAP-a, jer koliko god Bosni i Hercegovini treba MAP, kao poruka stabilnosti, toliko i NATO-u treba Bosna i Hercegovina kao siguran dio Europe.“

Koje su po Vašem mišljenju najveće vrijednote jubileja, odnosno 10. obljetnice formiranja jedinstvenih Oružanih snaga BiH?

„Kao što ste rekli u 2015. godini obilježili smo važan jubilej - desetu obljetnicu formiranja Oružanih snaga BiH, ali i još jednu značajnu obljetnicu - 15 godina našeg sudjelovanja u operacijama potpore miru u svijetu. Podsjećam da je reforma obrambenog sustava, kojom su nastale OS BiH, od relevantnih čimbenika međunarodne zajednice ocijenjena kao najuspješna u postdejtonskoj BiH. Oružane snage BiH su mlada institucija koja je od svog osnutka do danas neprekidno i kontinuirano izrastala i jačala. Do danas, OS BiH su se razvile u modernu i respektabilnu vojnu silu prepoznatljivu u regionu pa i u svijetu. Oružane snage su, kao jedinstvena oružana sila svih naroda u BiH proteklih 10 godina, profesionalnim i odgovornim izvršenjem zakonom propisane misije i zadaća u zemlji i inozemstvu stekle povjerenje institucija vlasti, civilnog stanovništva, kao i značajan ugled u međunarodnoj zajednici. Mišljenja sam da smo svih ovih godina ostvarili nepredak gotovo u svim oblastima rada i funkcioniranja.

Bez obzira na poteškoće koje su nas pratile, ostvarivali smo brojna postignuća, značajan napredak i zapažene rezultate. Ukratko ću napomeniti samo one najvažnije oblasti i to: plan pružanja pomoći civilnim strukturama vlasti i stanovništvu u kriznim i izvanrednim situacijama, a posebno za vrijeme prirodnih i drugih nesreća i katastrofa, ispunjavanje

Intervju sa general-pukovnikom Antom Jelečem, načelnikom Zajedničkog stožera OS BiH

m e đ u n a r o d n i h o b v e z a , s u d j e l o v a n j e u međunarodnim operacijama potpore miru, jačanje regionalnih obrambenih inicijativa, realiziranje operacija humanitarnog deminiranja, rješavanje viškova naoružanja, streljiva i misko-eksplozivnih sredstava, kontinuiran proces obučavanja i osposobljavanja pojedinaca, zapovjedništava i postrojbi na svim razinama zapovijedanja i nadzora, kao i uspješno usvajanje i implemetaciju NATO normi i standarda, tj. važnog procesa na našem putu ka ispunjenju strategijskog cilja BiH i njenih OS, a to je punopravno članstvo u NATO-u.

Sve to nam daje potpuno pravo da na postignuto budemo ponosni, ali i obvezni da u narednom razdoblju budemo još bolji, organiziraniji i ekasniji.“

Oružane snage BiH su se u proteklom radoblju potvrdile kao nezaobilazan čimbenik u pružanju pomoći civilnim strukturama u izvanrednim okolnostima, ali isto tako kao važan partner u potpori svjetskom miru. Rezultat je to, između ostalog, stručne i kompleksne obuke ali i kvaliciranih, školovanih i na pravi način obučenih pripadnika OS BiH, koji znanja stječu u našim središtima, ali i svjetski priznatima školama i akademijama.

„Od ustroja OS BiH, pružanje pomoći civilnim strukturama vlasti i stanovništvu za vrijeme prirodnih i drugih nesreća bilo je u samom vrhu naših prioriteta. Sa svim raspoloživim ljudskim i materijalno-tehničkim resursima, OS BiH su se nesebično stavljale na raspolaganje svome narodu i strukturama vlasti. Spašavali smo ljudske živote, materijalna dobara, sudjelovali u sanaciji i otklanjanju posljedica. Djelovali smo i u najtežim uvjetima, bilo da se radilo o katastrofalnim poplavama, ekstremnim sniježnim padavinama 2012. godine, požarima, operacijama hitne medicinske evakuacije životno ugroženih pacijenata (MEDEVAC) ili operacijama traganja i spašavanja (SAR). Unatoč svim poteškoćama sa kojima smo se suočavali, uspjeli smo da svo j im profes ional izmom, hrabrošću i požrtvovnošću izvučemo maksimum iz stanja materijalno-tehničkih sredstava (MTS) sa kojima raspolažemo i da u granicama mogućnosti izvršimo sve zadaće.

Sve to, rezultat je organizirane obuke i uspješnog

osposobljavanja pripadnika, zapovjedništava i postrojbi na svim razinama zapovijedanja. Razina osposobljenosti OS BiH svakim danom je sve bolja. Tako je i obuka i školovanje jedan od najvažnijih prioritetnih i svakodnevnih zadaća OS BiH, bilo da se realizira u zemlji ili u inozemstvu.

Naš personal školujemo i obučavamo u središtima za obuku, ali također dio ljudstva šaljemo na prestižne akademije i vojne škole širom svijeta. Pored toga smo iz naših kapaciteta uz nesebičnu pomoć i potporu partnera i prijatelja iz Ujedinjenog Kraljevstva i NATO stožera u BiH razvili i izgradili novu sposobnost OS, odnosno sopstveni model odabira, edukacije i obuke mladih ljudi iz građanstva, koji se primaju na početne časničke dužnosti - zapovjednike pješačkih vodova u činu potporučnika OS BiH.“

Nedavno održana konferencija načenika glavnih stožera Američko-jadranske inicjative kojom ste Vi predsjedavali u Ohridu, bila je prigoda za prezentaciju rezultata Oružanih snaga BiH, ali i za bilaterarne razgovore, kao što je razgovor sa admiralom Markom Fergusonom, zapovjednikom američkih snaga za Europu.

„Aktivno sudjelovanje OS BiH u radu regionalnih obrambenih inicijativa u cilju jačanja suradnje sa oružanim snagama u regionu predstavlja jedan od naših prioriteta. U tim nastojanjima Američko-jadranska inicjativa (A-5) zauzima veoma značajno mjesto. Cilj ove inicijative je jačanje sigurnosti i

stabilnosti, kao preduvjeta za što brže priključenje u euroatlantske integracije, te jačanje demokracije, slobode i ljudskih prava.

Do sada OS BiH su bile uspješan domaćin A-5 inicijative dva puta i to 2010. godine i 2013. godine. Ove godine, OS BiH su bile u ulozi predsjedatelja i isto je završeno sa 19. A-5 CHOD konferencijom u rujnu 2015. godine u Ohridu, Republika Makedonija.Uvjeren sam da će naše aktivno sudjelovanje i rad u ovoj inicijativi dati dobre plodove za sigurnu budućnost cijele regije, a nama dati dobru potporu za što skorije priključenje naše zemlje u euroatlantske integracije.“

Da se dosadašnji angažman pripadnika Oružanih snaga BiH u mirovnim misijama cijeni, kao i njihovo stečeno iskustvo, potvrđuje i poziv za sudjelovanje u velikoj NATO vježbi, koja je održana u Italiji, Portugalu, Španiji i na više destinacija zemalja Alijanse. Među trideset pet tisuća sudionika vježbe bili su pripadnici Oružanih snaga BiH. Koliko nam je važno ovo priznanje?

„Jedno je sigurno - znači nam jako mnogo. Samo sudjelovanje pripadnika OS BiH u mirovnim misijama i međunarodnim vježbama, potvrđuje našu spremnost da ravnopravno sudjelujemo sa saveznicima i partnerima u izvršavanju vrlo složenih i odgovornih zadaća. Sigurno je da su OS BiH uz pomoć svojih partnera i prijatelja iz NATO stožera u Sarajevu i EUFOR-a u BiH dobrim planiranjem i kontinuiranom obukom postigle značajan napredak u usvajanju i implementiranju NATO normi i standarda, čime smo unaprijedili i podigli na višu razinu ukupnu borbenu i operativnu spremnost i ojačali operativne sposobnosti i kapacitete Oružanih snaga BiH. Između ostalog, to smo i dokazali rezultatima koje postižemo u zemlji, a posebno sudjelovanjem u operacijama potpore miru i mirovnim misijama UN-a, kao i na međunarodnim vojnim vježbama.Tako je u 2015. godini, 140 pripadnika OS BiH, uspješno sudjelovalo na 10 međunarodnih vježbi koje su po različitim NATO programima potpore dostizanju NATO normi i standarda realizirane u inozemstvu (Njemačka, Italija, Hrvatska, Albanija, Bugarska, Grčka, Mađarska, Slovenija, Srbija i Španija).“

Sve ove aktivnosti i angažmani doveli su nas do NATO-ovih otvorenih vrata. Da bi prošli kroz njih treba da aktiviramo MAP. Kada ćemo napraviti taj povijesni iskorak

i zašto nam je on toliko važan?

„Strategijski cilj države BiH tako i njenih oružanih snaga je pristupanje punopravnom članstvu NATO savezu. BiH je i kroz svoja zakonska rješenja opredijeljena za ulazak u NATO i euroatlantske integracije.

Ovo pitanje je za državu BiH jedan od najvažnijih strategijskih vanjsko-političkih prioriteta koji će u pozitivnom smislu opredijeliti budućnost naše zemlje i njenih građana. Pristupanje ovim integracijama omogućit će nam da budemo sastavni dio NATO kolektivne sigurnosti koja će svim građanima BiH garanitirati ne samo stabilnost i sigurnost, nego i ekonomski i gospodarstveni prosperitet i napredak u budućnosti . Međutim, moram naglasit i da pristupanje euroatlantskim integracijama ne zavisi samo od OS BiH. Bitno je imati u vidu da u NATO, kao vojnopolitički savez, ulazi BiH kao država u cijelosti, a ne samo njene oružane snage. Ovaj veoma bitan proces je uvjetovan adekvatnim i očekivanim progresom svake institucije BiH, entiteta i države pojedinačno. Za pristupanje NATO-u svaka zemlja mora ispunjavati jasno utvrđene uvjete i dostići potrebne standarde u svim sferama društvenog života. To znači da brzina pristupanja u NATO uglavnom ovisi o našoj spremnosti i sposobnosti da ispunimo zahtijevane uvjete.

Rješenje pitanja nepokretne vojne imovine, kao uvjet za aktiviranje MAP-a, odnosno uknjižbu 63 perspektivne vojne lokacije u državno vlasništvo, je stvar Vijeća ministara BiH i Parlamenta BiH. OS BiH su po ovom pitanju svoje obveze prema MO BiH već izvršile.

Koristim ovu prigodu i srdačno se zahvaliti NATO stožeru u Sarajevu i NATO-u u cjelini na nesebičnoj prijateljskoj i partnerskoj potpori i pomoći BiH i OS BiH. Sigurno je da bez te dragocjene potpore dosadašnji rezultati našeg progresa na putu ka euroatlantskim integracijama sigurno ne bi bili mogući.

Iskreno se nadam da ćemo ovaj put što prije preći za korist i dobrobit svih naših građana, zemlje u cjelini i naravno OS BiH.“

Интервју са Николом Радовановићем, првим министаром одбране БиХ

Господине Радовановићу, како видите вријеме када сте постављени на функцију министра одбране и који су били изазови, у том периоду, за обављање дужности минситра одбране БиХ?

„Кад размишљам о мандату и позицији првог м и н и с т р а о д б р а н е Б и Х , т о в и д и м к а о континуитет онога што је претходило том именовању. Постојала је Комисија за реформу одбране , која је годину дана прије мога именовања, радила на моделовању структуре, функција, законских и подзаконских рјешења и у томе сам имао активну улугу. Такође, најужи круг људи, који су касније ушли у састав Министарства одбране БиХ, активно су радили н а п р и п р е м и м о д е л а . Т о ј е в и ш е б и о континуитет него именовање које је дошло након неког избора. Ја и већина људи, који су поново ушли у Министарство, у то вријеме смо радили на имплементацији Дејтонског мировног споразума у различитим функцијама, позицијама, тако да је то десетак година рада непосредно на пословима који су имали везе са министарством . Изненађење везано за именовање, на личном плану, било је у томе да сам ја био службеник Министарства иностраних послова и негдје у фази припрема за одлазак у Беч. Онда се догодило, стицајем околности, да сам именован за министра одбране, тако да нисам отишао у Беч и остао сам у Сарајеву.

Шта бисте истакли у мандату министра са ове временске дистанце и шта је то круцијално што сте Ви и Ваш тим учинили што сматрате да је врло битно за вријеме које је дошло послије вас и када је у питању Министарство одбране и Оружане снаге БиХ?

Тешко је рећи. Све што смо радили је био изазов само по себи, јер институција прије тога није постојала, постојао је Секретаријат за војна питања који је био нуклеус у свему томе. Дакле, свака област од планирања , реализације различитих планова, избора кадрова персонала, успостављања структуре, финансија, контроле финансија, набавке, ... Све је то био изазов на свој начин. Било је осјетљиво, рецимо, ако се говори о буџету за одбрану, постојала је одговорност за финансирање , буџетирање , планирање утрошка, контролу утрошка, а нису постојали стандардни инструменти којим бисте могли да провјерите када нешто потпишете шта се дешава иза тога. Тако да је са данашње тачке гледишта било ризично. Међутим, ако се говори о неким најважнијим стварима, рекао бих да је једна од важних идеја водиља кроз реформу одбране, односно, израду модела, била нека врста избјегавања да војска буде инструмент унутрашње политике било које врсте, дакле, да је унутрашња политика, која је евидентна и тада и данас, конкурентска. Странке имају различите интересе да се изађе из зачараног круга, да војске буду нешто с чим се лицитира у унутрашњој политици. Мислим да је то једна од најважнијих ствари, која је резултат реформе одбране. Дакле, да би се једна таква ситуација избјегла, битна је добра професионализација, деполитизација, смањивање, наглашавање неких способности и капацитета за помоћ цивилном становништву. Вријеме је показало да су поплаве и пожари проблем, и тај модел који смо ми градили је повећао капацитете учешћа у доприносу међународном миру и безбједности, па и на крају укидања обавезе служења војног рока, која је постала сама себи апсурдна у ситуацији кад је војни рок био 4-5 мјесеци.

Да ли се слажете са констатацијом да су Оружане снаг е БиХ ипак постале респектабилна институција у окружењу?

„Одговор је да, када је ријеч о професионализму, специфичним способностима по којима су Оружане снаге БиХ препознатљиве у окружењу. Те особине се препознају у операцијама подршке миру и међународним операцијама. То је, по мом мишљењу, логичан наставак од онога што нам се дешавало у прошлости, па смо стицајем околности добри деминери, полицајци и сл. И по томе смо препознатљива и поштована институција. За вријеме мог мандата говорило се да је у реформским процесима систем одбране ишао испред неких реформских процеса у јавној управи и у цивилним институцијама, као и да није природно да конзерватни систем, као што је војска, буде водећа снага у реформама у друштву и да ће судбина те реформе зависити онолико колико ће и остали дијелови друштва да се реформишу. Направљени су значајни помаци и овај систем би био још бољи да су се у задњих 7-8 година догодили помаци и реформе у јавној управи цивилног сектора, који би по обиму и квалитету били пандан ономе што се дешавало у одбрани. Одласком из Министарства одбране БиХ, нисте се разишли са темом из области коју сте радили, Ви сте отишли у Брисел?

„Да, вратио сам се у Министарство иностраних послова БиХ, гдје сам био прије именовања. Тамо сам завршио постдипломски студиј на О к с ф о р д у и з м е ђ у н а р о д н и х о д н о с а и дипломатије, тако да је дипломска каријера била природан наставак након мандата. У Бриселу сам био шеф Мисије БиХ при НАТО-у и био сам амбасадор БиХ при Белгији и Луксембургу. Мандат је трајао три године, до краја 2010. и онда

сам се вратао у БиХ и нисам наставио каријеру у Министарству иностраних послова БиХ.“

Да ли су бриселски дани, кад је у питању НАТО, били везани за Оружане снаге БиХ?

„У суштини НАТО је имао важну улогу у процесу реформи. Један од помоћника главног секретара НАТО-а је био лични представник у Комисији за реформу одбране у првој фази. Касније је НАТО кроз ангажовање НАТО штаба укључен у реформу одбране и практично је рад унутар сједишта НАТО-а имао читав низ аспекта, али је имао везе са развојем Оружаних снага БиХ и системом одбране БиХ. За вријеме мог мандата циљ је био Акциони план за чланство у НАТО (МАП ) и још увијек је, а прије њега има читав низ других инструмента, интензивираних дијалога ИПАП-а, који су требали да омогуће размјену информација, стручне, техничке и сваке друге помоћи за унапређење нашег система. Рецимо, једна од занимљивих ствари је да је за тог мандата формирана Мисија БиХ при НАТО-у, дакле канцеларијски простор гдје и сад борави та мисија, као и да је успостављена комуникација за заштићене информације.“

И за крај разговора, слажете ли се да сте својим радом оставили траг и у Минситарству одбране БиХ и у Мисији БиХ при НАТО штабу у Бриселу и на крају и у нашој дипломатији?

„Слажем се, али мислим да је могло више. Такође бих искористио прилику да честитам 10. г о д и ш њ и ц у п р и п а д н и ц и м а О С Б и Х и служеницима МО БиХ, а посебно колегама који су били међу првима са почетка мандата и формирања МО БиХ.“

Bili ste član Komisije za reformu odbrane i nakon toga prvi načelnik Zajedničkog štaba OS BiH. Sada, kada obilježavamo ovaj veliki jubilej, 10 godina OS BiH, kakva su vaša sjećanja na taj period?

„Ako se vratimo na taj period, to su bila teška vremena, teški pregovori, puno razgovora, kompromisa, tako da mogu reći da je to jedan težak period, ali postavili smo, kao Komisija za reformu odbrane, dobar temelj koji se i dan danas pokazuje kao jedan od najsvjetlijih primjera i nauspješnija reforma u BiH.“

Čime možete biti ponosni, kao prvi načelnik Zajedničkog štaba, na čelu Oružanih snaga BiH?

„Prije svega, mogu se ponositi činjenicom da smo sa veoma skromnim sredstvima, sa vrlo malo budžeta, sa zastarjelom opremom, jako puno radili na edukaciji, upijanju znanja. Ako danas našeg vojnika uporedimo sa vojnicima NATO-a, nećete vidjeti razliku u poređenju sa vojnikom iz drugih zemalja članica NATO-a. To su naši pripadnici pokazali i u mirovnim misijama, a i ovdje su vrlo koristan dio društva. Možda se to u sredstvima informiranja dovoljno ne eksponira, ali mi imamo jednu jako dobru generaciju ljudi koja vidi zrelo BiH.“

Kada govorimo o budućnosti, kako vidite budućnost OS BiH i njihovu ulogu?

„Trebat će puno posla da se ubijede prvo ljudi u politici, a to je da se mora odvojiti dovoljno sredstava iz budžeta da b i se naše oružane snage modernizovale i da Oružane snage BiH nastave predstavljati BiH u najboljem svjetlu, kao što je danas predstavljaju širom svijeta u mirovnim misijama i drugim zadacima, vježbama, itd. Plašim se da će biti puno otpora i da će trebati dodatnih napora da se neke političke opcije u ovoj zemlji ubijede da je ovo dobar temelj, prvenstveno u personalu, znanju i obučenosti. Bez materijalnih sredstava to neće moći, a to će od nas zahtijevati i NATO. U NATO zemljama u prosjeku se izdvaja 2% GDP-a za oružane snage, a mi trenutno izdvajamo

Sifet Podžić, prvi načelnik Zajedničkog štaba OS BiH

0.9%. Dakle, ispod 1%, a samo je jedna članica NATO saveza na tom nivou, sve ostale su daleko iznad.“

Kad spominjemo NATO, kako Vi vidite budućnost i hoće li BiH uskoro biti članica NATO-a?

„Za BiH je veoma bitno da postane članica NATO saveza. Ne mogu reći kada, ali se nadam, pošto je započelo knjiženje vojnih lokacija, kao jedan od tih tehničkih preduslova za aktiviranje MAP-a. Ubrzo bi se MAP mogao aktivirati i to će biti jedan dobar signal da se ide naprijed.“

Kako se general Sifet Podžić osjećao kada je pred njim prvi put postrojena jedinstvena struktura OS BiH?

„Osjećao sam se pun zadovoljstva, da konačno vidim Bosnu i Hercegovinu pred sobom, na toj pisti. Bosnu i Hercegovinu bez obzira na naciju ili vjeru. Istovremeno sam znao da će tu biti jako puno problema, da treba zaboraviti ratne rane i napraviti jedan kolektiv i dobre međuljudske odnose. Kada sam nakon četiri godine odlazio, bio sam ponosan, jer sam znao da razvijamo organizaciju u kojoj će se vrednovati kvalitet i osjećaj da svi jednako pripadamo Bosni i Hercegovini.“

Господине Шиљеговићу, обиљежавамо 1. децембар, Дан Оружаних снага БиХ, а овог пута обиљежавамо 10 година од формирања јединствених ОС БиХ. Ви сте од почетка инволвирани практично у сав тај процес. Шта данас Оружане снаге представљају у БиХ?

Интервју са Бошком Шиљеговићем, парламентарним војним повјереником (бивши члан Комисије и први предсједавајући Комисије за одбрану и

безбједност)

„Вријеме нам даје за право да је то један од најуспјешнијих пројеката у БиХ послије Дејтонског мировног споразума. Ми с поносом м о ж е м о о б и љ е ж и т и 1 0 . г о д и ш њ и ц у успостављања Оружаних снага БиХ, али ја бих се присјетио можда и почетака. То је био период када смо у Комисији за реформу одбране и заједничкој Комисији за одбрану и безбједност, за мандатни период 2002-2006. година, са пуно тешкоћа проводили реформу одбрамбеног сектора. На крају смо дошли до два кључна закона, Законa о одбрани и Законa о служби ОС БиХ, који су кичма успостављања МО БиХ. Треба поменути да је то збир великих тешких компромиса постигнутих у ситуацији кад смо у п р е т х о д н о м п е р и о д у и м а л и т р и в о ј н е компоненте које су биле зараћене стране. Било је свјетско чудо да успоставимо такве оружане снаге какве имамо данас послије 10 година. Са

поносом можемо да кажемо да је то пројекат који је успио у БиХ. На крају крајева то су активности ОС БиХ које иду у два правца, а то је помоћ цивилном становништву и учешће у мисијама подршке миру.“

Када говоримо о Оружаним снагама БиХ, у којим сегментима ОС БиХ сте посебно задовољни?

„Ове несреће, које је Босна и Херцеговина имала кроз пожаре и поплаве, заиста су показале да су ОС БиХ и у овом капацитету, величини и структури заиста оружане снаге грађана БиХ. Оне још увијек оскудијевају са материјално-техничким средставима, а то ће заиста постати један проблем у наредном периоду ако не будемо занављали материјална средства. Оно што нас посебно храбри је да имамо неке сегменте помоћи цивилном становништву које раде деминерски тимови. Импресивно је видјети који су успјеси у годишњим анализама тих тимова. Они оперативно раде на терену у помоћи локалним заједницама, итд. Имамо великих успјеха у нашим јединицама које одлазе у мисије подршке миру. Заиста је лијепо слушати похвале о нашим професионалним војним лицима од стране команданата и страних представника оружаних снага, у чијем саставу буду ОС БиХ, да ли њемачких, данских, америчких. Има још јединица и формација гдје можемо бити поносни и мислим да са поносом могу рећи да, славећи 10. годишњицу, можемо свијетла образа изаћи пред Предсједништво и Парламент БиХ, као и пред грађане који су носили тешкоће реформе одбрамбеног сектора.“

Када говоримо о Вашој надлежности, колико сте задовољни сарадњом са Министарством одбране БиХ, односно, колико је парламентарни војни повјереник задовољан сарадњом и колики су помаци направљени?

„Задовољан сам сарадњом са Министарством одбране БиХ и са Генералним инспекторатом, а наша сарадња је, такорећи, дневна. Постоје з а к о н с к и п р о п и с и , п о с т о ј и З а к о н о парламетарном војном повјеренику, постоје и подзаконски акти који су уредили сарадњу п а р л а м е т а р н о г в о ј н о г п о в ј е р е н и к а с а Министарством одбране БиХ, Оружаним снагама БиХ, Генералним инспекторатом, са Институцијом омбдусмена, итд. Ми радимо заједно на истражним радњама, свакодневно

комуницирамо, контактирамо и једни другима прикупљамо документацију. Има и тешкоћа, убјеђивања, надмудривања, али није било ситуације да није испоштована препорука или став парламентарног војног повјереника. Чак је један од генерала рекао да сам „најбољи коректив који указује Министарству одбране и Заједничком штабу ОС БиХ на неке слабости које људи не виде по дубини. Дакле, наша сарадња је професионална, људска, законита и похвална.“

Kako vidite danas, nakon 10 godina od formiranja, ulogu i značaj OS BiH? Je li to integrirajući faktor, faktor koji stabilizira ovu zemlju? Kakvo je Vaše viđenje mjesta i uloge oružanih snaga u savremenoj Bosni i Hercegovini?

„Desetu godišnjicu Oružanih snaga BiH posmatram kao vrlo značajan jubilej za državu Bosnu i Hercegovinu, za njene državne strukture, za Ministarstvo odbrane BiH, kao dio Vijeća ministara BiH, i za Oružane snage BiH, kao jednu od najfunkcionalnijih i najboljih institucija države u cjelini. Mislim da u tome jubileju, i u tome šta su Ministarstvo odbrane i Oružane snage BiH napravili u ovoj deceniji, ima puno simbolike. Ima puno jasnih i konkretnih poruka koje su relevantne za državu, za sve narode, građane, državne strukture, za društvo u BiH, i relevantne su za međunarodnu zajednicu koja sarađuje sa BiH, radi u BiH ili je na bilo kakav način zainteresirana za BiH. Mislim da su naše oružane snage pokazale da narodi i građani BiH, pored svega što se desilo, mogu da žive i rade skupa. Mislim da su dokazali da je najbolja formula za partikularne nacionalne i za neke opće interese izgradnja ekasnih i snažnih državnih institucija koje su sposobne uvesti državu u jednu porodicu međunarodnih organizacija, međunarodne, političke, sigurnosne, ekonomske i odbrambene arhitekture, i onda je u takvom stanju svima bolje. Svi koncepti koji rade na promoviranju jednog naroda, jedne partije, štetni su, prije svega, za taj narod i za tu partiju, ili za bilo kakav drugi part ikularni osnov sa koj im se pokušava promovirati ili raditi na nekom pojedinačnom

Bivši ministar odbrane BiH Selmo Cikotić

interesu, ako se ne radi u interesu svih naroda i države BiH u cjelini. Dakle, bilo je pokušaja da se ospori država BiH, rat je pokazao da su ti pokušaji besmisleni i bezuspješni, a Oružane snage BiH i odbrambene strukture su pokazale put i mogući pravac izgradnje BiH. Ono što smatram posebno važnim u kontekstu nekih ideja i inicijativa koje se danas pojavljuju, jeste činjenica da odbrambenu reformu treba posmatrati kao jednu vrstu ustavne reforme. Evo, sad je 20. godina poslije Dejtona i mislim da je odbrambena reforma najbolji odgovor na pitanje kako dalje sa Dejtonom. Dakle, Dejton je iskorišten i primijenjen u jako malom procentu, svejedno je da li je to 10% ili 20%, a procjene se kreću u tom opsegu. Odbrambena reforma je pokazala da BiH može daleko bolje i tamo gdje Dejton nije predvidio ništa. Podsjetit ću Vas da Opći okvirni sporazum o miru iz Dejtona i aneksi 1.

a) i 1. b), koji se smatraju vojnim aneksima Općeg okvirnog sporazuma o miru, praktično ne govore ništa o odbrambenim strukturama na nivou države, osim što je u članu IV. Ustava rečeno da će Predsjedništvo BiH formirati Stalni komitet za vojna pitanja, koji će koordinirati odbrambene aktivnosti između dva entiteta. Odbrambena reforma je pokazala da tamo gdje postoji volja, gdje postoji spremnost i razumijevanje domaćih aktera i sprega sa međunarodnom zajednicom, ne postoje limiti, sve dok se dogovaramo o općem interesu svih naroda, građana i države u cjelini. Ne postoje nikakva ograničenja od strane Dejtona. Mislim da je to dobra tačka, povod da se političari u BiH zapitaju da li su dorasli snazi funkcije koju nose, izazovu vremena kojem su izloženi i da li možda neke strukture u BiH pokazuju veći kapacitet i odgovorniju svijest od njih samih, a moralo bi biti obrnuto. Mislim da će ponašanje različitih garnitura političara mjeriti i cijeniti jedan surov test historije i budućih vremena. Reforma pokazuje da je moguće pronaći zajednički interes i kompromis, a to se poslije ovih 10 godina može prepoznati. Ne želim idealizirati reformu odbrane, koja ni u kom slučaju nije savršena i koja ima svojih nedostataka, ali je pozitivna dimenzija tih reformi apsolutno dominantna i vrlo jasno prepoznatljiva. Možete u ličnom odnosu pojedinaca koji su učestavovali u toj reformi, ali i u kolektivnoj svijesti i posljedicama koje je odbrambena reforma

proizvela, prepoznati os jećaj sat isfakci je , zadovoljstva i ispunjenja i kolektivnih i ličnih ciljeva. To je dobra formula za BiH, dobra poruka za liderstvo u BiH i dobra poruka za međunarodnu zajednicu. Također, mislim da to što je BiH napravila u progresu prema punopravnom članstvu u NATO predstavlja jedan motivirajući primjer ne samo u odnosu prema NATO-u i Evropskoj uniji, nego i prema drugim ekonomskim i međunarodnim organizacijama i integracijama, a tu logiku i vrstu prakse treba i slijediti.“

Šta je to čime se Vi, kao bivši ministar odbrane, posebno ponosite?

„Svi veliki projekti, ideje, vizije i strategije opstaju ili nestaju u fazi primjene. Primjena, odnosno implementacija, je najteža faza svakog projekta. Odbrambena reforma započela je 2003. godine, a do 2007. godine praktično je donesen jedan set zakona, političkih odluka i nekih drugih rješenja, ali na nivou principi jelnih odluka. Praktična primjena odbrambene reforme započela je tek početkom 2007. godine, kada sam došao na čelo Ministarstva odbrane BiH. Napravili smo strahovito brz progres otkako smo u novembru 2006. godine pozvani da se uključimo u PfP i u prve četiri godine bili smo država sa najbržim progresom kroz PfP, otkako postoji PfP.“

Bivši ministar odbrane BiH Muhamed IbrahimovićGospodine Ibrahimoviću, 1. decembar Dan OS BiH, ove godine obilježavamo kao jubilarni 10. rođendan jedinstvenih Oružanih snaga BiH. Kako Vi, kao čovjek koji je obnašao najvišu dužnost Ministarstva odbrane BiH, vidite ulogu i značaj Oružanih snaga i njihov reformski put?

„Kada govorimo o Oružanim snagama BiH onda se moramo vratiti na Reformu odbrane za koju smatram da je to jedna od najuspješnijih i najkvalitetnijih reformi u BiH i koja se može smatrati primjerom i za druge reforme u BiH. Što se tiče samog desetog rođendana, naravno čestitam svim pripadnicima Ministartsva odbrane i Oružanih snaga na ovom jubileju i želim da budu uspješni i u narednom periodu.“

Bili ste dio procesa dok ste bili ministar odbrane. Šta je to bilo ključno u tom dijelu procesa koji je kasnije možda završen, ali je bitan za budućnost Oružanih snaga?

„Tu ima nekoliko važnih stvari ili važnih momenata koje bi ja izdvojio u okviru onih nadležnosti kojima se inače bavi Ministarstvo i Oružane snage BiH. Posebno je ovdje važno napomenuti da smo imali jednu veliku zadaću kada je u pitanju pomoć civilnom stanovništvu, a što je denirano Zakonom o odbrani. To se posebno odnosilo na velike sniježne padavine, a zatim požare koji su harali te godine, tako da smo tu položili jedan značajan ispit i pokazali da možemo biti na usluzi. Pokazalo se, također, da postoje i potrebe za jednim regionalnim uvezivanjem, kako bi imali kvalitetnije odgovore na takve prirodne nepogode. Druga stvar koju smatram da je jako važna, je da smo mi u tom periodu denirali perspektivnu nepokretnu vojnu imovinu od 63 lokacije, koje su važne i za Ministarstvo i za Oružane snage, a čija registarcija bi praktično aktivirala MAP.“

Kad ste već spomenuli Akcioni plan za članstvo (MAP) u NATO savezu, koliko Vi, kao građanin BiH, smatrate da je bitno i važno da BiH prekorači prag otvorenih vrata?

„Mislim da je za relaksaciju odnosa unutar BiH važnije pristupanje NATO-u nego Evropskoj uniji. Smatram da bi na taj način tenzije, koje ponekad postoje, bile potpuno eliminisane samim pristupom NATO-u. NATO je jedan sigurnosni kišobran koji je jako važan u svijetu, koji garantuje stabilnost, ali i određeni nepredak u ekonomskom i privrednom razvoju. Naime, zemlje u okruženju čiji je MAP aktiviran u međuvremenu, mislim konkretno na Crnu Goru, koja je četiri puta udvostručila strane investicije. Strane investicije su jako potrebne BiH, jer ni jedan investitor ne želi ulagati tamo gdje nije sigurno.Kada govorimo o MAP-u i članstvu u NATO savezu, mnogima treba pojasniti da je MAP jedna stepenica.

Međutim u kontinuitetu nas čekaju i druge reforme u BiH koje su dio puta za punopravno članstvo. To je velika lepeza širokih obaveza koje se moraju ispuniti da bi bili prihvaćeni i da bi mogli zvanično participirati.“

Možete li nešto reći i o našem doprinosu međunarodnom svjetskom miru?

„BiH već kontinuirano daje svoj doprinos međunarodnom svjetskom miru kroz učešće u određenim misijama u Afganistanu, Kongu, Maliju i ranije u Iraku. Mi smo kao pridruženi član i to je dobra stvar. Mi koji smo konzumirali međunarodnu pomoć, a danas smo došli u priliku da možemo pomogati drugima što je jako važno za armaciju Oružanih snaga BiH, kao jedne respektabilne snage, ali i generalno države BiH.“

Da li bi trebali modernizirati Oružane snage?

„Naravno. Da bi BiH imala kvalitetnije i ekasnije oružane snage, pored uvježbavanja vojske mora postojati praćenje tehnoloških tokova koji su neophodni. U tom smislu ne bi smjeli zapostaviti taj vid opremanja.

Na kraju, jeste li Vi optimista da će u narednoj godini BiH dobiti MAP? Koliko nam pomaže to što je Crna Gora u decembru 2015. godine dobila pozivnicu za NATO?

„Sigurno da je dobra stvar što je Crna Gora dobila pozivnicu za NATO. Činjenica je da su zemlje, koje su bile iza nas, prestigle i to nam govori da moramo nešto više preduzeti. Isto tako, međunarodna zajednica mora pokazati poseban senzibilitet zbog političkog ambijenta u BiH.“

Intervju sa bivšim ministrom odbrane Zekerijahom OsmićemGospodine Osmiću, za jubilej Oružanih snaga BiH, desetogodišnjicu obilježavanja Dana Oružanih snaga BiH i Vi imate značajnog udjela. Šta, kao bivši ministar odbrane BiH, možete reći o Oružanim snagama BiH i Ministarstvu odbrane BiH, ima li razloga za ponos, zadovoljstvo...?„Naša država i svi mi moramo biti ponosni na

dostignuća OS BiH, dostignuća naših vojnika, podocira, ocira, ali i civilnog personala u Ministarstvu odbrane BiH. Najprije ću istaći integrativni faktor koji Oružane snage predstavljaju za državu BiH. Taj integrativni faktor prožima se kroz oba entiteta i Brčko Distrikt i kroz strukturu OS BiH koja podrazumijeva ravnomjerno učešće sva tri

naroda u vojničkom, ocirskom, podocirskom kadru i generalskom koru. Naši pripadanici imaju izvanredne zadatke u obuci, a posebno bih istakao rezultate u pomoći civilnom stanovništvu i pomoć u elementarnim nepogodama. Osim toga, mi smo kredibilan faktor kada je u pitanju svjetski mir. Mi smo zemlja koja je prije nekoliko godina kupovala mir, a sada smo postali zemlja koja izvozi mir. Dakle, više od 10 godina naše jedinice vrlo uspješno učestvuju u međunarodnim mirovnim misijama i kada je u pitanju ocjena tih naših jedinica uvijek je ona bila visoka ili najviša. Posebno ističem naše kontinuirano učešće u mirovnim misijama u Iraku, Afganistanu, Kongu i Maliju. Mislim da imam razloga za ponos kada je u pitanju učešće naših jedinica u ovim misijama.“

zemlje. Naravno, tu je i NATO štab u Sarajevu, EUFOR i OSCE, koji imaju i koordinirujuću ulogu i ulogu koja nam omogućava da to zajedno realizujemo. Plan je da se u narednih nekoliko godina riješimo viškova, koji su prema procjenama opasnost za sredinu i ljude koji rade i čuvaju ta naoružanja i naravno za građane BiH. Što se tiče deminiranja, tu su u posljedjnih godina postignuti veliki rezultati. Mi znamo da je naša zemlja jedna od najzagađenijih zemalja u Evropi, pa i u svijetu nakon rata. Međutim, specijalnim obukama naših vojnika, naših ocira, uz priručna sredstava, pa i pasa koji to rade, zaista činimo izvanredne napore. Tu nam najviše pomaže Kraljevina Norveška i mislim da imamo razloga da se ponosimo i hvalimo tim rezultatima.“

Gospodine Osmiću, kako gledate na aktiviranje MAP-a?

„Mi imamo uslov za MAP, a to je da trebamo uknjižiti 63 perspektivne vojne lokacije. Proces je krenuo i prepoznat je u Briselu i NATO štabu, i oni prate dalje knjiženje. Očekujem samo bolje rezultate u ovom smislu i, naravno, očekujem da ispunimo uslove i konačno se kandidujemo za ulazak u NATO.“

Za kraj, možete li nam reći nešto o edukaciji i školovanju naših ljudi?

Mi konačno školujemo ocire u našim školskim ustanovama, kasarnama, zajedno sa našim ocirima. Već imamo tri generacije mladih ocira, djevojaka i mladića, koji su završili fakultete u civilstvu i to je projekt u kojem imamo izvanredne rezultate na koje sam ponosan. Imao sam priliku razgovarati sa svakim kandidatom, svi su oni isključivo svojim znanjem, upornošću i zičkom spremom došli i zaslužili mjesto koje sada imaju. Neki su otišli u jedinice, neki se još školuju, ali želim naglasiti izvanredan rezultat Ministarstva odbrane. Posebno želim naglasiti i ulogu Velike Britanije, koja ovim projektom, putem Vojnog atašea, uspješno vrši koordinaciju ovog projekta. Također, tu su i mladi vojnici. U posljednje 2-3 godine, Oružane snage BiH smo zanovili za više od 3.000 mladih ljudi koji su ušli u strukturu OS BiH. To je bila naša obaveza, ali to je i naša snaga i poseban razlog za isticanje.

Ministarstvo odbrane i Oružane snage BiH imaju i poseban zadatak u rješavanju viškova naoružanja, municije i minsko-ekspozivnih sredstava, kao i u oblasti deminiranja. Kako ste Vi to rješavali i kako će se rješavati ove potencijalno sigurnosne prijetnje?

„Mi smo veoma intenzivo radili na rješavanju v i škova naoružan ja , munic i j e i minsko-ekspolozivnih sredstava. Kao ministar odbrane mislim da smo to uspješno radili, uz određene poteškoće i rekao bih uz veliku pomoć nekih država, prije svega SAD-a, Turske, Austrije i Skandinavske

Интервју са Бориславом Бојићем, замјеником предсједавајућег Комисије за одбрану и безбједност БиХ

Господине Бојићу, 1. децембар је Дан ОС БиХ, а сада већ 10 година од оснивања, односно, формирања ОС БиХ. Како Ви, из перспективе човјека државне Комисије за одбрану и безбједност, видите улогу и значај ОС БиХ, као интегративни фактор, као снагу која помаже цивилним структурама, као фактор који даје допринос свјетском миру? „ У с в а к о м с л у ч а ј у ж е л и м д а ч е с т и т а м припадницима Оружаних снага БиХ Дан ОС БиХ . Највећи допринос ОС БиХ су дале приликом елементарних непогода, а то се могло видјети у недавним поплавама. Могу да кажем да су сви припадници ОС БиХ, сразмјерно њиховој опремљености, заиста дали значај у смислу помоћи цивилном становништву, не обраћајући пажњу на неке ставари које су присутне у јавности када су у питању односи међу ентитетима и народима.

непогода. Врло често у БиХ имамо елеметарне непогоде, тако да је то један од праваца дјеловања ОС БиХ. Један од значајних праваца је и наш допринос м и р у , о д н о с н о д ј е л о в а њ у О С Б и Х у међународним мисијама. Када је у питању наша обавеза коју смо преузели, морам да кажем да су припадници ОС БиХ одговорили задатку, иако је било одређних проблема у смислу опремања и одијевања. Поред донатора, мислим да је БиХ, у смислу адекватне опреме, могла да више уради када су у питању наши припадници који су били у мисијама. Дакле, похвално је њихово учешће, и гдје год су били показали су да смо ми народ са простора који има образоване војнике, који има оспособљене војнике који могу да раде далеко комплокованије послове од оних који су нам понуђени у овим мисијама. Наравно ту је питање деминирања, који је трећи стратешки циљ ОС БиХ. Уз сва уважавања УНДП-а, ОЕБС-а и свега онога што су дали у смислу доприноса деминирању, сматрам да имамо квалитетне ресурсе у БиХ за рјешавање овог питања. Још једно важно питање је питање вишкова наоружања. Босна и Херцеговина има одређене вишкове наоружања. Ту имамо неке потенцијале као што је ''Тром'' у Добоју, који даје квалитетан допринос у смислу рјешавања вишкова наоружања . Били смо и у Гламочу , гдје Амабасада САД-а у БиХ води један дио пројекта. Свакако ту ће требати значајнији агажман ОС БиХ и сматрам да можемо кроз наше капацитета, не потцјењујући помоћ других, много више тога да урадимо када је у питању рјешавање нестабилне муниције.Свакако, треба изанализирати шта је то била добра, а шта лоша страна досадашњег рада ОС БиХ, али, по мени, кључни правци су: израда документа Преглед одбране, учешће ОС БиХ у помоћи становништву приликом елеметарних непогода, учешће у међународним мисијама, стратегија деминирања и рјешавање нестабилне муниције.“

Дакле, овдје се ради о хуманитарном аспекту који Оружане снаге БиХ требају додатно да развијају, а област заштите становништва од елеметарних непогода треба да буде један од приоритета ОС БиХ . Наравно БиХ мора обезбиједити адекватну опрему Оружаним снагама БиХ, како би моли да одговоре овом изазову.По мени, развој Оружаних снага БиХ треба да иде у аспекту о којем смо говорили, а то је питање заштите становништва од елеметарних

Комисија у којој сте Ви има своје надлежности и она може кроз свој рад да допринесе да се нека питања у ОС БиХ брже рјешавају и кроз буџет и кроз све остало. Дакле, да ли на Вама има одговорности и иницијативе да се неке ствари ријеше, посебно у погледу модернизације?

„Свакако да има, посебно када је у питању парламентарни надзор, јер нам се често деси да у МО БиХ имамо неутрошених средстава, а остане нам дио обавеза које нисмо извршили. Стога ће извршни органи власти и ми у смислу парламетарног надзора, морати да обавежемо оне који су преузели обавезу и који морају, у складу са законом, да раде ове послове, да у смислу надзора обављамо своје послове . Комисија има значајну улогу, а парламетарни надзор у БиХ је значајно развијен. Вјерујем да ће доћи вријеме када ћемо донијети закон о парламентарном надзору у коме ће сви они који буду позивани пред Парламентарну комисију морати обавезно да се одазову, тако да јавност у БиХ коначно види и парламентарну истрагу, јер има ствари које треба да се истраже од стране Парламентарне комисије. Рецимо, имали смо ситуацију када хеликоптери не могу да полете због неких малих дијелова па се поставља питање „зашто“, јер ми нисмо обезбиједили довољно средстава у буџету или можда неко од извршних органа није извршио своју обавезу. Комисија има значајну улогу тако што може да подстакне многе ствари и почећемо од Прегледа одбране. То је нешто што је круцијално и т е м е љ н о и с в а к а к о ј е в а ж н а о д л у к а

Предсједништва БиХ о томе. Кад говоримо о пријетњама ради се о вањским пријетњама и пријетњама које се налазе унутар БиХ. То су кључна политичка питања која морају да ријеше најодговорнији политичари у овај земљи и тај крупни круцијални документ, из којег касније произилазе стратеги је ко је ће Босна и Херцегобина развијати у смислу развоја Оружаних снага БиХ.“ Да ли је то је темељ на којем ће се развијати будућност Оружаних снага БиХ?

„Свакако! Када се дефинишу пријетње онда се дефинишу и потенцијали. Када дефинишете на који начин ћете рјешавати питања рјешавања елеметарних непогода, онда ћете ријешити питање потребне опреме, људства, средства и онда ћете циљано ангажовати Оружане снаге, које ће у приоритетима имати питање елементарних непогода. Ако је сљедеће питање учешће у међународним мисијама, тачно можете да дефинишете потенцијале, опрему и оно што вам је неопходно да одговорите захтјевима који се пред нас постављају од стране међународних организација. На крају крајева БиХ има додатну обавезу, јер су међународне снаге значајно допринијеле стабилизацији трагичног сукоба који је задесио Босну и Херцеговину. Самим тим имамо велику обавезу да у земљама у којима данас постоје сукоби дамо свој допринос како би се успоставио мир. То је обавеза свих нас који живимо у БиХ.“

„Dozvolite mi da prvo čestitam Oružanim snagama BiH deset izuzetno uspješnih godina. Ako se osvrnemo na raniji period, to su zapravo bile dvije vojske, ali su u vrlom kratkom vremenskom periodu Oružane snage postale jedna od uzornih institucija u BiH. Otkako sam došla ovdje, imala sam prilike posvjedočiti velikim uspjesima Oružanih snaga BiH, bilo da govorimo o nastavku njihovog učešća u operacijama podrške miru kao podrške operacijama NATO-a, ili vježbama podrške civilnim vlastima. Imala sam prilike raditi sa Oružanim snagama BiH i isticati uspjehe koje su postigli u proteklih deset godina, uključujući i izuzetnu podršku koju su pružili tokom poplava 2014. godine.

Brigadni general Giselle Wilz, komandant NATO štaba u Sarajevu

Dakle, još jednom, izuzetna institucija u BiH, čestitam im njihovu 10. godišnjicu, radujem se nastavku naše saradnje na njihovom putu ka NATO-u i iščekujem da vidim šta će donijeti narednih deset godina.“

Generalmajor Johan Luif, komandant EUFOR-a u BiH

„Oružanim snagama Bosne i Hercegovine čestitam deset vrlo uspješnih godina postojanja. Mislim da je uspostavljanje jedinstvenih Oružanih snaga BiH zaista bio izazov, a da je sam početak bio jako težak. Također, mislim da su Oružane snage BiH tokom posljednjih deset godina ostvarili veliki napredak. Vidimo da su Oružane snage učinile da ova zemlja, koja je nekad bila korisnik sigurnosne pomoći i zavisila od podrške međunarodne zajednice, sada takvu pomoć pruža, šal jući svoje trupe u međunarodne misije u inozemstvo, trenutno u Afganistan, Mali i Kongo. Mislim da su i građani u BiH prepoznali značaj Oružanih snaga i tokom 2014. godine, kada je jedan broj jedinica OS BiH bio raspoređen u operacije pružanja pomoći tokom poplava, kao i 2015. godine kada su njihove jedinice

pomogle pri gašenju velikih šumskih požara širom BiH. Stoga se zaista može reći da su OS BiH na pravom putu i ponosan sam što EUFOR, kao dio međunarodne zajednice, pruža podršku Oružanim snagama pri osposobljavanju i obuci.“

„Želim dati punu podršku Ministarstvu odbrane BiH i Oružanim snagama BiH, a najviše vojnicima. Tokom kriznih situacija neki od njih ne spavaju, neki nisu kod svojih porodica, ali oni rade ne samo svoj posao, nego mnogo više od toga.“

Po Vašem mišljenju, kakva je uloga Ministarstva odbrane i Oružanih snaga BiH u posljednjih 20 godina i njihova saradnja sa OSCE-om?

„Jedan od najpozitivnijih koraka u Bosni i Hercegovini, nakon Dejtonskog sporazuma, jeste formiranje Oružanih snaga Bosne i Hercegovine na državnom nivou. Mi u misiji OSCE-a posebno smo ponosni što smo imali pozitivnu ulogu da danas svi Bosanci i Hercegovci vide pozitivne rezultate. Oružane snage BiH ne samo da igraju važnu ulogu na međunarodnom nivou, nego i u samoj državi. To smo vidjeli tokom poplava, klizišta i drugih

Ambasador Jonathan Moore, šef Misije OSCE-a u BiH

katastrofa u Bosni i Hercegovini. Mi želimo da ostanemo u dobrim odnosima i sa Ministarstvom odbrane BiH i sa Oružanim snagama BiH koje su izvor ponosa za sve nas.“

Gospodine Hadžoviću, 1. decembar je Dan OS BiH i 10. godišnjica od formiranja jedinstvenih Oružanih snaga BiH. Šta prvo pomislite kada se pomenu ovi jubileji, kako vidite naše oružane snage, kao dio društva i njihov značaj?

„Prva asocijacija je da je to jedan uspješan projekt mira, sigurnosti i suživota u BiH. Možemo s ponosom gledati na ono što smo do sada ostvarili. To je jedan od uspješnih projekata međunarodne zajednice i domaćih zvaničnika. Sarađujući sa institucijama MO i OS BiH mogu s pravom reći da je to jedna od najprestižnijih institucija u BiH, uprkos svim poteškoćama. Mi imamo potrebu da unaprijedimo mnogo stvari, ali sagledavajući realno, iz moje perspektive, mislim da se radi o prestižnom kolektivu, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu. Ono što je možda najvažnije, je činjenica da su se Oružane snage BiH svojom profesionalnošću uspjele izdignuti iznad dnevnopolitičkih previranja i da nas adekvato predstavljaju na međunarodnom planu.“

Može li se konstatovati da su OS BiH primjer da se u BiH može ići naprijed i da se cjelokupno društvo, na primjeru OS BiH, može reformirati za perspektivniju budućnost?

„Mislim da su Oružane snage BiH najbolji demant onima koji sumnjaju u opstojnost BiH i budućnost B i H . O r u ž a n e s n a g e s v o j i m p r i m j e r o m svakodnevno dokazuju da se može napraviti iskorak, uprkos komplikovanom političkom

Denis Hadžović, generalni sekretar Centra za sigurnosne studije BiH

sistemu, političkoj nestabilnosti i nepovoljnoj socio-ekonomskoj situaciji.“

Za BiH su vrlo bitne evroatlantske integracije i članstvo u NATO savezu. Koliki je doprinos MO i OS BiH na tom putu za članstvo?

„Oni su jedna prethodnica, i sa svojim angažmanom i sa svojim uključivanjem i potpisivanjem sporazuma sa međunarodnim organizacijama predstavljaju jedan pravac kojim BiH treba ići, odnosno, slijediti njihov primjer. Nažalost, vidimo da ima opstrukcija na tom putu, ali se nadam da bi BiH možda do 2019. godine mogla postati punopravni član NATO-a, odnosno da se obilježavanje 70. godišnjice od formiranja NATO-a iskoristi da dokažemo da smo i mi dio koletivne sigurnosti i da možemo punopravno biti sudionici međunarodnog mira i sigurnosti.“

SAVO MINIĆNAČELNIK OPĆINE ŠAMAC

„Oružane snage Bosne i Hercegovine su nam za vrijeme poplava pružale jednu veliku i nesebičnu pomoć, od momenta kada su se pojavile na području naše općine. Sva koordinacija je rađena zajedno sa pripadnicima OS BiH i, još jednom, se zahvaljujem što su pomogli općini Šamc.

Izjave načelnika općina

MLADEN MIŠURIĆ RAMLJAKNAČELNIK OPĆINE KISELJAK

„Oružane snage BiH su ono na što se možemo osloniti u svakom trenutku, posebno u situacijama prirodnih nesreća. Prije tri godine smo imali velike sniježne padavine, gdje su OS BiH sudjelovale u deblokiranju prometnica, pristupu naseljenim mjestima i pomoći onima koji su se našli u tom trenutku u nezavidnoj situaciji, u nevolji.“

EMDŽAD GALIJAŠEVIĆNAČELNIK OPĆINE BIHAĆ

DR. ANTO DOMIĆNAČELNIK OPĆINE BRČKO DISTRIKT

„Oružane snage BiH su integrirajući čimbenik naše domovine, Bosne i Hercegovine, i to su pokazali za vrijeme poplava koje su zahvatile BiH pa samim tim i Brčko Distrikt u 2014. godini. Vidljivo je bilo da OS BiH imaju sisteme i mogućnosti brzo i učinkovito djelovati sa raspoloživim materijalno-tehničkim sredstvima i to su pokazali i kod nas u Brčko Distriktu i na svim drugim mjestima u BiH. Mislim da oni mogu s ponosom obilježavati svoj dan, 1. prosinac, i da su oni svijetla točka u BiH.“

„Čista desetka za Oružane snage BiH i veliko hvala. Prisustvo Oružanih snaga BiH prilikom gašenja požara na Kantonalnoj bolnici „Dr. Irfan Ljubijankić“ za sve građane Bihaća i za mene, kao načelnika Općine Bihać, ulijevalo je veću sigurnost. To je bila poruka da će se požar staviti pod kontrolu.“

Ured za odnose s javnošću MO BiH Tehnička priprema i štampa

Adresa: II Sarajevske brigade 8071123 Istočno Sarajevo

Telefon/fax: 057/350-007

e-mail: ermexdoo@gmail.com

web: www.ermex.ba

Adresa: Hamdije Kreševljakovića 9871000 Sarajevo

e-mail: info@mod.gov.ba

Kontakt telefon: 033/286-680Fax: 033/286-685

web: www.mod.gov.bawww.facebook.com/modbih