biblioteka NOVA KRITI^KA TEORIJA · HelmutDubil&GabrielMockin(eds.) MANJEZL O. Moralni pristupi praksama genocida biblioteka NOVA KRITI^KA TEORIJA

Helmut Dubil & Gabriel Mockin (eds.)

M A N J E Z L O.M o r a l n i p r i s t u p i

p r a k s a m a g e n o c i d a

b i b l i o t e k a

N O V AK R I T I ^ K AT E O R I J A

Helmut Dubil & Gabriel Mockin (eds.)Manje zlo – moralni pristupi praksama genocida

Beogradski krug, Beograd / Multumedijalni Institut, Zagreb 2005

Naslov originala:Helmut Dubiel & Gabriel Motzkin (eds.)

The Lesser Evil – Moral Approaches to Genocide PracticesRoutledge (Taylor & Francis Group)

London & New York 2004

Biblioteka: Nova kriti~ka teorija

Ure|iva~ki kolegijum:Du{an \or|evi} Mileusni}, Tomislav Medak, Petar Milat, Obrad Savi}

Izdava~i:Beogradski krug

Narodnog fronta 60/I, SCG - 11000 Beogradtelefon/fax: +381 (0)11 643 408

e-mail; beokrug≠eunet.yu, www.belgradecircle.org&

Multimedijalni institutPreradovi}eva 18, HR - 10000 Zagreb

teiefon: +385 (0)1 485 64 00, fax: +385 (0)1 485 57 29e-mail: publishing≠mi2.hr, www.mi2.hr

Prevod: Aleksandra Kosti}, Dragica Laje{i}, \or|e ôli},Miroslav Zovko, Du{an \or|evi} Mileusni}

Lektura i korektura: Du{an \or|evi} Mileusni}

Oblikovanje: Borut Vild

[tampa: îgoja [tampa, Beograd 2005Tira`: 500

Beogradski krugISBN 86-82299-73-9

Multimedijalni institutISBN 953-98699-9-4

Objavljivanje knjige je podràla Fondacija Next Page,u okviru projekta Unapre|enje trì{ta knjige

Srbije i Crne Gore (bibliodyssey 2003–2006).Izdavanje biblioteke Nova Kriti~ka Teorija podrào:

Institut otvoreno dru{tvo – Hrvatska, projekt Booklife.

Sadràj

Helmut Dubil & Gabriel Mockin : Uvod(preveo Du{an \or|evi} Mileusni}, 5–10)

Deo I: Pristupi1. Martin Malia, Nacizam – Komunizam:

skica za pore|enje2. Cvetan Todorov, Upotrebe i zloupotrebe pore|enja3. Irving Volfart, Napred u najgore!: O pore|enju

totalitarizama(preveo Miroslav Zovko, 13–104)

4. Stiven E{hajm, Zami{ljanje apsolutnog:mapiranje zapadnja~kih shvatanja zla

5. Dan Diner, Pam}enje i znanje: nacionalizami staljinizam u komparativnom diskursu

6. Berel Leng, Komparativno zlo:stupnjevi, brojevi i pitanje merila

Deo II: Okviri pore|enja7. Sigrid Moj{el, Institucionalni okvir:

totalitarizam, istrebljenje i dràva8. @an-Luj Margolen, Azijski komunisti~ki reìmi:

drugo iskustvo ekstrema9. Rut Ben-Giat, Manje zlo?

Italijanski fa{izam i totalitarna jedna~ina(preveo \or|e ôli}, 105–226)

10. Stiven Luks, O moralnoj zaslepljenosti komunizma(prevela Dragica Laje{i}, 227–244)

Deo III: Ostav{tina11. Ulrike Akerman,Totalitarni poku{aji,

anti-totalitarne mreè: misli o zabrani pore|enja12. Dèfri Herf, Ako Hitler napadne pakao: razlikovanje

nacizma i komunizma tokom Drugog svetskog rata,tokom Hladnog rata i posle padaevropskog komunizma

(preveo Du{an \or|evi} Mileusni}, 247–284)13. Gabrijel Mockin, Se}anje na zlo~in

i stvaranje identiteta14. Helmut Dubil, Nali~je dobrog ìvota

(prevela Aleksandra Kosti}, 285–320)AutoriIndeks imena

5

13

3953

105

123

143

159

183

201

227

247

265

285

305

321325

H e l m u t D u b i l & G a b r i e l M o c k i n

U v o d

Svaki ~italac koji traga za konsenzusom o pitanju pore|e-nja izme|u nacizma i komunizma ovde ga ne}e na}i. Pri-re|iva~i su bili vo|eni idejom da ova knjiga treba da uklju-~i tekstove onih nau~nika koji se na slaù u pogledu cilja,metoda, i pretpostavki koji stoje iza takvih pore|enja. Ne-slaganje se pro{iruje ~ak do analiza i interpretacija razli~i-tih na~ina ne koje su ovi pokreti nastavili da uti~u na na{ukulturu ~ak i kada su prestali da nam prete.

Nu`nost analizovanja ovih pore|enja najpre je zaoku-pila jednog od prire|iva~a, Gabriela Mockina, kada je pro-~itao prikaz knjige La livre noir du Communisme (Crna knji-ga komunizma), u Times Literary Supplement od 27. marta1998., pod naslovom: “Manje zlo?”. Prikaz je napisao Mar-tin Malia, cenjeni istori~ar i jedan od autora u ovom zbor-niku, koji je dosta pisao o kulturnim i intelektualnim odno-sima Rusije i Zapada. Pro~itav{i ovaj prikaz prire|iva~i suosetili i shvatili da bi uspostavljanje i razvijanje dva izolo-vana diskursa jednog pored drugog bilo problemati~no:jednog o recepciji nacizma i drugog o recepciji komuni-

5

zma. Izme|u stru~njaka za nacizam i stru~njaka za komu-nizam razvilo bi se rivalstvo u pogledu toga ~ija bi re~ ima-la ve}u teìnu. Takav prilaz lako bi mogao da iskrivi istorij-sko i eti~ko vrednovanje ovih pokreta. Zaista, kada stru~-njaci koji prou~avaju nacizam ili komunizam prave pore-|enja izme|u njihovih razli~itih aspekata, oni ~esto to radebez dovoljnog poznavanja istorije onog drugog pokreta.

Za divno ~udo, u isto vreme kada se pojavio prikaz Ma-lije, Avi{aj Margalit, sa kojim je Mockin sara|ivao na neko-liko tekstova, pro~itao je tekst Alana de Benoa, “Nacizam ikomunizam: zli blizanci?”, koji je objavljen u broju ~asopi-sa Telos za leto 1998. ^lanak ga je razljutio, i predloìo jeMockinu da zajedno napi{u jedan tekst o zna~enju sámogovog pore|enja. Iako ta zamisao nikada nije realizovana,njen duh, koji je zadobio formu dugih i intenzivnih disku-sija sa Margalitom, prihva}en je u zborniku koji sada nudi-mo zainteresovanoj javnosti.

Budu}i da je u to vreme bio upravnik Centra Franc Ro-zencvajg za nema~ko-jevrejsku knjièvnost i istoriju kultu-re na Jevrejskom Univerzitetu u Jerusalimu, Mockin je za-mislio konferenciju o toj temi i saop{tio svoju ideju Ditma-ru Mileru-Elmauu iz Zamka Elmau u Bavarskoj. Konferen-cija je odràna avgusta 2000.

Jedan od u~esnika na konferenciji u Elmauu bio jeHelmut Dubil, koga je Mockin sreo prethodnog prole}a nakonferenciji koju je organizovala grupa nau~nika koja je ra-dila na kolektivnom istraìva~kom projektu ‘Kulture se}a-nja’, koji su podràli Nema~ka Uprava za Istraìvanja iUniverzitet iz Gisena. Dubil je u svojoj najnovijoj knjizi,Niko nije oslobo|en istorije, ispitivao raspravu u nema~komBundestagu o izlaènju na kraj sa nacisti~kom pro{lo{}u.Na konferenciji u Elmauu, Dubil je toliko bio obuzet te-mom da je predloìo da se napravi jo{ jedna konferencija.Budu}i da je on u to vreme postao Profesor za EvropskeStudije na Univerzitetu Njujork, odlu~eno je da Univerzi-tet Njujork i Rozencvajg Centar budu saorganizatori ovedruge konferencije u Njujorku. Konferencija je odràna

6

aprila 2001. Zahvalni smo Profesoru Ri~ardu Foliju, deka-nu Fakulteta za umetnosti i nauke Univerziteta Njujork, nanjegovoj ustrajnoj podr{ci. Ve}i deo neposredne organiza-cije konferencije pao je na osoblje Centra za Evropske Stu-dije Univerziteta u Njujorku. Izraàvamo zahvalnost nje-govim ~lanovima a naro~ito g|(ic)i Alamandi Grifin.

Ditmar Miler-Elmau je ukazao na to da ova druga kon-ferencija zahteva preliminarnu raspravu, za {ta je on veliko-du{no ponudio finansijsku podr{ku. Ta ‘uvodna’ konferen-cija je odràna decembra 2000., na Institutu Van Ler u Je-rusalimu, a bila je potpomognuta prilogom [im{ona Celni-kera, upravnika Instituta.

Ovaj zbornik, dakle, jeste ishod tri nau~ne diskusije: El-mau, avgusta 2000., Jerusalim, decembra 2000., i Njujork,aprila 2001. Svaka od konferencija je imala vlastiti fokus.Uprkos tome, skupovi su imali nekoliko zajedni~kih tema.Ove teme zasluùju da budu pomenute na sámom po~et-ku, jer su one sr` razmirica u argumentima iznetim u raz-li~itim tekstovima u ovom zborniku. Prva stvar ti~e se raz-li~ite akademske recepcije nacizma i komunizma. MartinMalia pokazuje da mnogo vi{e znamo o zlodelima nacizmanego o zlodelima komunizma, i da je ova razlika u znanjudala ton na{em istorijskom tuma~enju. Luks smatra su-protno: on smatra da su zlodela komunizma dugo vremenabila dobro poznata, i da je, u stvari, bilo perioda kada je ve}apa`nja davana komunisti~kim zlodelima nego nacisti~kim.

Druga tema moè se definisati kao pitanje racionalno-sti. Ona ima tri aspekta: racionalnost `rtava; racionalnoststvarnih ~inova koje su po~inili zlo~inci; i tobo`nja racio-nalnost pogleda na svet po~inioca zlodela. Dan Diner je najednom drugom mestu rekao, suprotstavljaju}i se teziHane Arent, da su se Judenräte pona{ali na racionalan na-~in. Na konferenciji u Jerusalimu, Margalit je dokazivao ra-cionalnost na~ina na koji su komunisti shvatali ono {to suoni radili. Problem pretpostavljene racionalnosti i instru-mentalnosti onoga {to su nacisti radili tokom Holokaustadobro je poznat. Tu je potom i pitanje tobo`nje ve}e racio-

7

nalnosti komunisti~kog pogleda na svet u pore|enju sa na-cisti~kim pogledom na svet. Uobi~ajeno je mi{ljenje da sukomunisti bili manje umi{ljeni u svojim svetskim planovi-ma. Tuma~enja Malije, Moj{el i Margolena u velikoj meriproblematizuju ovu pretpostavku.

Tre}e, postoji jo{ jedan problem koji je prepleten sa vi-{edimenzionalnim pitanjem racionalnosti. Malia je to mo-`da najbolje zahvatio u svom prikazu u Times Literary Sup-plement, kada je natuknuo da bi se u nekim krugovima de-gradiranje ideala Prosve}enosti smatralo gorim od njiho-vog poricanja. Drugim re~ima, navodno ve}a racionalnostkomunista lako bi ih mogla odvesti do toga da stvore jedanjo{ imaginarniji, nestvarniji sistem, naime, onaj u kojembi laì bile institucionalizovane tako da bi prividna racio-nalnost sistema ostala neproblematizovana. U tom slu~aju,tobo`nja ve}a iracionalnost nacista bi zapravo omogi}ila daoni budu otvoreniji u pogledu svojih uàsnih ciljeva. S ob-zirom na implikacije racionalnosti i iracionalnosti za ~a-snost i ne~asnost sistema, pojavilo se jedno pitanje, naime,da li je postojala distinkcija izme|u laganja drugih i laga-nja sebe. Neki od u~esnika na konferenciji smatrali su dasu komunisti lagali sámi sebe, dok nacisti nisu ose}ali ni-kakve obaveze prema drugima.

êtvrto, jedan mnogo ve}i problem koji je lebdeo nadsvim diskusijama bio je odnos izme|u se}anja i istorije. Uovom kontekstu, ‘se}anje’ je skra}enica za na~in na koji mibiramo da pamtimo i spominjemo se zlodela koja su po~i-njena u ime ova dva pokreta. Ovde istorija ne upu}uje toli-ko na ono {to se zaista dogodilo, nego na mesto intelektu-alaca i istraìva~a u rekonstruisanju onoga {to se dogodilo,uloge koja ima akademske, eti~ke i kulturne aspekte. Tek-stovi Dinera, Malije, Mockina, E{hajma, Lenga, Akerman,Ben-Giat i Todorova obra}aju se ovom pitanju.

Kona~no, tu je i pitanje uloge intelektualca u o~uvanjui analizovanju pro{losti. Ovaj problem se vrlo dobro ogledau biografijama intelektualaca, kao i u pogledu njihovihidentiteta. Nekoliko tekstova – Volfartov i Luksov u najo{tri-

8

jem vidu – postavljaju ovo pitanje. Treba naglasiti da sumnogi od u~esnika konferencija, me|u njima Dubil, Diner,Akerman, Luks i Margolen, bili u svojim studentskim dani-ma simpatizeri ‘levice’, a da neki to i dalje jesu. Razmatra-nje problema komunisti~kih zlodela stoga za njih funkcio-ni{e na na~ine koji su delimi~no uporedivi sa priznanjemnacisti~kih zlodela od strane Nemaca, naime, radi se o bol-nom propitivanju vlastitih vrednosti i identiteta. Iza ovogposebnog pitanja vlastitih privrènosti stoji ve}i i va`nijiproblem, naime, pitanje da li se pore|enje, kako se ono tre-tira u ovom zborniku, moè zloupotrebiti od strane politi~-kih pokreta za njihove vlastite ciljeve. Isuvi{e lako bi se mo-glo pokazati da takvo pore|enje zapravo ima nameru da re-habilituje jedan ili drugi pokret, i da je stoga politi~ki pove-zano sa pokretom koji opravdava. Ovo je mesto da se sna-`no istakne da to ni u kojem slu~aju nij bila namera ni pri-re|iva~a ni bilo kog od autora koji se pojavljuju u zborniku.Svi mi smo svesni opasnosti, ali tako|e mislimo da bi bilokrajnje neodgovorno ako bi zanemarili pore|enje, i to iz ne-koliko razloga. Prvo, zato {to je to pore|enje igralo tako va-`nu ulogu u istoriji dvadesetog veka: nacizam i komunizamsu upore|ivani od kako su oba pokreta nastala. Drugo, zato{to }e pore|enje, osim odgovornih, praviti i neodgovorniljudi. Ose}aj odgovornosti podrazumeva osetljivost za neja-snu granicu izme|u samokritike i apologetike, izme|u kri-tike vlastitih delanja i oslobo|enosti od bilo kakvih obaveza.I, tre}e, zato {to razli~iti na~ini na koje su pore|enja pravlje-na i na koje su upotrebljavana i zloupotrebljavana od stranei ‘desnice’ i ‘levice’ nisu uvek bili tako jasno odvojeni.

Na{a je odgovornost da razumemo na{u kulturu. U od-nosu na traume dvadesetog veka, koje prizivaju pore|enjeako ni zbog ~ega drugog onda zbog svojih traumati~nihefekata, ta odgovornost ima dva aspekta: na{u obavezu darazumemo ono {to se dogodilo, i na{u obavezu da razume-mo kako smo se time bavili od tada.

Prevod: Du{an \or|evi} Mileusni}

9

D E O I : P R I S T U P I

M a r t i n M a l i a

N A C I Z A M – K O M U N I Z A M :S K I C A Z A P O R E \ E N J E

Kada pitamo {ta je ve}e zlo, komunizam ili nacizam, {ta bita~no trebali da uporedimo da bi na{li odgovor? Uobi~aje-na procedura je kontrastiranje popisa uàsa: broj `rtava,na~ini i okolnosti njihove likvidacije, tipovi koncentracio-nih logora. Ipak, kako se sa prostih ~injenica o strahotamaprelazi na sud o njihovom moralnom zna~enju? Na pri-mer, za{to je ba{ Hitlerovo industrijalizovano istrebljivanjevi{e »zlo« od »faraonske tehnologije« Staljina i Mao Ce-dunga?1 Pogre{no je mi{ljenje da moè postojati jednosta-van ili direktan odgovor na takvo pitanje. Ovom problemu,koji je najsporniji od svih nasle|enih iz dvadestog veka, prese mora pri}i na tri me|usobno povezana nivoa: eti~kom,politi~kom i istorijskom.

Na prvom nivou se bavimo filozofskim problemomutvr|ivanja stupnjeva zla; upravo poku{aj da se to uradiizaziva najvi{e strasti i do sada je proizveo najobimniju li-teraturu. Na drugom nivou, ispitujemo da li se ova dva si-stema mogu na legitiman na~in izjedna~iti kao totalitarnaure|enja; i po{to je jasno da je totalitarizam ne{to lo{e, ovaj

13

problem se moralno razgranava tako da postaje skoro istotoliko sporan kao i onaj prvi. Ipak, da bi se dali ubedljivi od-govori na oba pitanja, neophodno je prethodno se suo~itisa nekim osnovnim istorijskim problemima: dvadesetogo-di{njim odnosom nacizma i komunizma, njihovim struk-turama organizacije, ideolo{kim ciljevima i njihovim stvar-nim postupanjima.

Ovaj tekst je, u osnovi, posve}en skiciranju perspekti-ve na ovom tre}em nivou. Prvi nivo }e biti pomenut samoindirektno: ima}emo sre}e ako ~itava ova knjiga uspe daustanovi kriterijume koji }e biti dovoljno obavezuju}i zastvoranje konsenzusa u pogledu moralnog vrednovanja.Drugom nivou, za koji se lak{e nalazi osnov u istoriji, dajese vi{e neposredne pa`nje i prostora za procenu; a ne{topoput koncepta generi~kog totalitarizma pojavi}e se dokraja. [to se ti~e glavne teme ovog teksta, tre}eg nivoa, na-glasak se ovda ne stavlja na stvarno, a jo{ manje na siste-mati~no istorijsko pore|enje nego na parametre takvog is-traìvanja. âk i u okviru ovog suènog zadatka suo~avamose sa komplikovanim spojem preklapanja i asimetrije.

Prvo, postoji jedno o~igledno preklapanje u vremenu:Hitler i Staljin su bili savremenici; nacizam je delom na-stao kao opozicija komunizmu dok je odre|uju}i protivnikkomunizma na prvom mestu uvek bio »fa{izam«; i u tojme|usobnoj prepletenosti oni su zajedno krenuli u Arma-gedon, u najtraumati~nijem trenutku veka. Suprotnotome, postoji velika vremenska asimetrija: nacizam je tra-jao samo dvanaest godina i to u jednoj jedinoj zemlji {ire-ci se spolja samo ratnim osvajanjem, dok je sovjetskikomunizam trajao sedamdeset ~etiri godine, i na kraju seklonirao na vi{e od jedne tre}ine planete. Komunizam jestvarno jo{ uvek sa nama, mada u anemi~nom obliku, u Is-to~noj Aziji, i malo dalje od obale Majamija.

Zatim, tu su i asimetri~nosti konceptualnog tipa. Da lije nacizam jedinstveni slu~aj ili deo generi~kog »fa{izma«koji po~inje Musolinijevim Mar{em na Rim 1922. godine iobuhvata Nacionaliste u [panskom gra|anskom ratu, ru-

14

munsku Gvozdenu gardu i Todòve generale u Japanu?Kona~no, Hitler i Musolini su se zajedno ume{ali da po-mognu Franku, formirali su Osovinu Rim–Berlin, i na kra-ju, sa Japanom, pakt protiv Komintrene. Dugo posle rata,termin »Osovina« se kolokvijalno upotrebljavao kao skra-}enica koja ozna~ava sve one koji su se nalazili na strani»Fa{ista« (samo je Francuska izbegla sramotu zbog svojeume{anosti).

Vremenom se, me|utim, ova slika veoma zamutila.Tokom 20. veka samo su komunisti konzistentno podrà-vali kategoriju generi~kog »fa{izma« (koju su, u stvari, onii izmislili 1920ih). Tako je od sredine 1930ih, na dalje, slo-gan »Antifa{izam« pozivao liberale na svoju stranu u ovajili onaj »narodni front«, a ~ak i danas on opstaje kao paro-la koja ima snagu da mobilizuje. Istori~ari koji nisu komu-nisti, pak, bili su neodlu~ni u pogledu ove stvari iako je ve-}ina njih pravila razliku izme|u »nacionalno autoritarnih«reìma, kao {to su Frankova [panija ili Salazarova Portuga-lija, koje su bile dru{tveno konzervativne sa ~isto defanziv-nom spoljnom politikom i tradicionalnom religijom, i»neo-paganskih« i imperijalisti~kih »mobilizatorskih reì-ma« u Nema~koj i Italiji.2 Kona~no, vanredan karakter na-cisti~kih logora smrti, rastu}a svest o Holokaustu poslerata, u svezi sa tezom o njegovoj svetsko-istorijskoj jedin-stvenosti, sve su vi{e svedo~ili u prilog tome da je nacizamposeban me|u evropskim »fa{izmima«.

Suprotno tome, postojanje generi~kog komunizma sete{ko moè dovesti u pitanje. On postoji svuda gde je navlasti neka lenjinisti~ka partija koja ima misiju »izgradnjesocijalizma«, socijalizma koji zahteva ukidanje privatnesvojine i trì{ta, a promovi{e diktaturu institucija i ko-mandnu ekonomiju. âk i tada, ova formula je u praksidala veoma razli~ite rezultate od jednog do drugog slu~ajai od jednog do drugog vremenskog razdoblja. Tako su,unutar sovjetske matrice, postojala zna~ajna kolebanjakada se radi o mo}i prisile, od Lenjinovog Ratnog Komuni-zma 1918–1921. godine, preko polutrì{ne Nove ekonom-

15

ske politike (NEP) 1921–1929., do Staljinove »Revolucijeod vrha«, ranih 1930ih, i njegove strahovlade na kraju tedecenije, i dalje tokom burnog perioda rata sve do posled-njih perioda vladavine (nacizam se, s druge strane, deliuglavnom na predratni i ratni period, a pa`nja javnosti jeusmerena prete`no na ovaj drugi period). Na kraju, u sov-jetskom slu~aju, era Hru{~ova i Bre`njeva se razlikuju odstaljinizma po umanjenom revolucionarnom poletu i sma-njenom ose}anju straha.

Van ruske matrice, varijacije lenjinisti~ke formule sujo{ uo~ljivije. Sovjetska posleratna »spoljna imperija« u is-to~noj Evropi bila je zna~ajno razli~ita od »unutra{nje im-perije« sámog Sovjetskog Saveza. U Isto~noj Evropi nijebilo pravih revolucija (osim u Jugoslaviji koja je ubrzo na-pustila sovjetsku orbitu), nego se odvijao raznolik procesosvajanja i apsorbovanja. Posleratna Poljska, na primer, ukojoj selo nikada nije kolektivizovano, te{ko se moè upo-rediti sa Rusijom u vreme Staljina, ili ~ak sa Rumunijompod Nikolae âu{eskuom (koja i nije zaista vi{e bila u»spoljnoj imperiji«). Iako je tajna policija bila svuda aktiv-na, prosto nije bilo dovoljno mesta za prave Gulage.

Kad krenemo iz sovjetske zone u Evropi ka Komuni-zmu Isto~ne Azije, nailazimo na jo{ ve}e razlike. Ne samoda su svi ovi reìmi bili institucionalno nezavisni od Mos-kve, nego su se i svi razlikovali jedni od drugih. Kim Il Sun-gov socijalizam je bio hermeti~ki zatvorena porodi~na dik-tatura, isto tako nadrealan kao âu{eskuova diktatura; ipak,»Veliki vo|a« je zadrào sovjetsko savezni{tvo kao {tit pre-ma Kini. Mao Cedung je, s druge strane, bio najve}i nepri-jatelj Moskve na levici; da bi pokazao svoju nadmo} nadHru{~ovom i njegovim »kapitalisti~kim saputnicima«, onje prevazi{ao ~ak i Staljinovu strahovladu na putu u socija-lizam, i to Velikim skokom napred, iz 1959–1961., i Kultur-nom revolucijom 1966–1976. Iako je bio autenti~an lenji-nist koliko i njegovi prethodnici sa severa, Ho [i Min je, zarazliku od njih, barem usmerio energiju svoje partije u ratkoji je njegov narod podràvao. Pol Pot je, na kraju izveo su-

16

ludo svo|enje na apsurd ~itavog komunisti~kog poduhvatau svom poku{aju da nadma{i u temeljnosti ne samo Mos-kvu, ve} i Peking i Hanoj. [tavi{e, svi ovi komunizmi su bilipromenljive siline od jednog vremenskog perioda do dru-gog, a najuo~ljivije kada je Maoizam ustupio mesto DengSjaopingovom »trì{nom lenjinizmu«.

Jo{ jedna varijacija formule generi~kog komunizmanastaje poklapanjem lenjinizma sa nacionalizmom nesamo u sovjetskoj zoni i Isto~noj Aziji, nego i na Kubi. ê-sto je govoreno da je »proleterski internacionalizam« slabrival savremenom nacionalizmu; od kada su evropske soci-jalisti~ke partije u svojim parlamentima, 1914., glasale zaratne kredite, u skoro svim krizama radnici su na prvo me-sto stavljali patriotizam. Kao posledica toga, veruje se da jestaljinizam u osnovi bio nova vrsta ruskog mesijanskog na-cionalizma, da je maoizam bio ogor~eni odgovor Kineza nasovjetske »hegemonisti~ke« pretenzije, da je Ho [i Min biovijetnamski Dòrd` Va{ington i da je genocidno divljanjePola Pota prema sopstvenom narodu bilo posledica tradici-onalne kambodànske mr`nje prema Vijetnamu. O~igled-no je, tako|e, da je Kastrova revolucija bila reakcija na im-perijalizam Jenkija. Nacionalizam je, naravno, imao uloguu svim ovim slu~ajevima. Ipak, pravo pitanje je da li je tauloga dovoljna da generi~ki komunizam spusti na niìrang.

Odgovor zavisi od toga {ta mi vidimo kao »socijalnubazu« komunizma. Ako doslovno prihvatimo retoriku»me|unarodnog pokreta radnika«, onda radni~ka odanostnacionalizmu svedo~i protiv va`nosti generi~kog komu-nizma.3 Me|utim, taj pokret je, u stvari, uvek bio pokretpartija, ne proletera. Dalje, partije su osnovali intelektualcii uglavnom su ih oni i vodili, bar u njihovoj herojskoj fazi,a ne njihova tobo`nja radni~ka baza; tek kasnije su na ~eloovih partija do{li biv{i radnici, aparat~ici kao {to su Hru-{~ov ili Bre`njev. Do tada je, naravno, puna administrativ-na autonomija isto~noazijskih partija (i relativna autono-mija isto~noevropskih partija) izdelila Staljinov izvorno

17

me|unarodni pokret na suverene entitete. A i tada, svakientitet je sa~uvao svoju lenjinisti~ku strukturu i ciljeve.

Odgovor na pitanje o tome da li nacionalizam ima pre-vagu nad komunizmom tako|e zavisi od istorijskog perio-da: u slu~aju Lenjinove, a svakako i Staljinove Rusije, odgo-vor je da definitivno nema; u slu~aju \iang Ceminove Kinemoglo bi se ispostaviti da je odgovor potvrdan. Ipak, to ne-}emo pouzdano znati sve dok ne vidimo odlazak posled-njih lenjinisti~kih reìma. Jedan bolji odgovor na ovo pita-nje, me|utim, jeste taj da su lenjinisti~ke partije, ujedinje-ne ili u zavadi, bile sposobne da pot~ine nacionalizam svo-jih naroda samo onoliko dugo koliko je trajao zanos o do-lasku zlatnog doba; ali kada je on izbledeo, nacionalizam sevratio u prvi plan. Ga{enje zanosa je zaista ono {to obja-{njava sudbinu i biv{eg Sovjetskog Saveza i JugoslovenskeFederacije. Jer u oba slu~aja upravo je smrt partije pretho-dila kolapsu unitarne dràve, dok biv{i aparat~ici, kao {tosu Slobodan Milo{evi} ili Nursultan Nazarbajev, preuzima-ju nacionalisti~ki kurs da bi zadràli vlast.

S obzirom na ovaj niz nepodudarnosti izme|unacizma (i/ili »fa{izma«) i komunizma, kao i razlike me|ulenjinisti~kim slu~ajevima, {ta bi trebalo da se uporedi dabi se odredila njihova politi~ka srodnost ili mera njihovogzlo~instva? Iako za neke ljude nalaènje o{trih razlika iz-me|u ova dva sistema predstavlja psiholo{ku satisfakciju,dok se za druge ona nalazi u otkrivanju njihovih bliskihveza, trebalo bi da je jasno da }e nas hirovi istorije prisilitida se zadovoljimo me{avinom sli~nosti i razlika.4

Osnovna sli~nost je da su oba pokreta, {ta god da sutvrdili za sebe, imali istog neprijatelja: liberalnu demokra-tiju. Oba su se pojavili nakon Prvog svetskog rata kao otvo-reno negiranje dugoro~nog kretanja Evrope ka konstitucio-nalnoj vladavini zasnovanoj na op{tem pravu glasa; i takosu oba zamenili parlamentarnu vladavinu jednopartijskimreìmom pod vrhovnim vo|om, koji vr{i diktatorsku mo} isprovodi policijski teror. Oba reìma su, dalje, uveli kontro-lisane ekonomije bilo putem potpune nacionalizacije, kao

18

u Rusiji, ili putem administrativnog pritiska, kao u Nema~-koj. Kona~no, oba su bili vo|eni utopijskim ideologijama:u slu~aju nacista, to je napredovanje ka svetskoj hegemoni-ji arijevskog Volkgemeinschaft; u slu~aju komunista, trijumfsvetske socijalisti~ke revolucije.

Te politi~ke i ideolo{ke osobine, naravno, formirajuono {to je poznato kao »totalitarni model«, prema definici-ji nakon Drugog svetskog rata ({to je tako|e bio po~etakHladnog rata) koju su dale takve li~nosti kao {to su HanaArent i politikolozi Karl J. Fridrih i Zbignjev Bèìnski.5

Ipak, ovo vi|enje sli~nosti je, u stvari, vezano za period kojiprethodi ratu. Op{te mesto 1930ih godina je bilo da se vla-davine Musolinija, Hitlera i Staljina zajedno ozna~avajukao »diktature«. Zapravo, ovo vi|enje stvari je nau~no kon-ceptualizovano jo{ 1937. godine, od strane Elija Halevija uknjizi Era tiranija, u kojoj je pojava diktatura obja{njena ve-zom socijalisti~kog ideala i masovne mobilizacije u savre-menom ratovanju.6

Kada je savremeni rat zaista do{ao po drugi put potvr-|eno je ranije mi{ljenje iz 1930ih, na prvom mestu tajnimsporazumom dva glavna diktatora, Paktom Riben-trop–Molotov iz 1939. Me|utim, jo{ va`nije od toga bilo jeotkri}e nacisti~kih »logora smrti«, koje je jasno pokazaloda je savremena »diktatura« fenomen bez presedana usvetskoj politici. Istovremeno, pobeda komunizma nije do-prinela ublaàvanju njegove sopstvene vlasti zasnovane nateroru, koja je isto tako bila bez presedana. S obzirom naovo stanje stvari, klasi~ni termini »tiranija« i »despoti-zam« bili su potpuno neadekvatni kao {to je bio lo{ i mo-deran termin »autoritarizam«; tako je »totalitarizam« glat-ko pobedio u borbi oko definisanja. Ovaj izbor se potvrdiokada je militantni komunizam dostigao svoj istorijski vr-hunac pro{iriv{i se preko tre}ine planete tokom slede}ihpet godina. Kada se Drugi svetski rat gotovo odmah nasta-vio u Hladni rat, Staljin je ispunio ~itav prostor totalitariz-ma, postaju}i Hitlerov moralni naslednik u o~ima liberal-nog sveta.7

19

Ova jedinstvena percepcija totalitarizma ipak je sve vi{eslabila posle Staljinove smrti, 1953. godine. Kada je Hru{-~ov poku{ao da izvede ograni~ene reforme i kada se podBre`njevim pojavilo otvoreno disidentstvo, sovjetska partij-ska dràva je, iako je o~igledno ostala tiranska, izgledala ne-sumnjivo manje celovita i monolitna. Istovremeno, kako sesve vi{e istraìva~a bavilo Tre}im rajhom, nacisti~ka dikta-tura je sve manje li~ila na Behemota a sve vi{e na »polikra-tiju«. Kona~no, kako je svest o Holokaustu u javnosti svevi{e rasla posle 1960ih, nacisti~ki slu~aj se sve vi{e razliko-vao od sovjetskog, sve dok nije postalo op{te prihva}eno daje re~ o istorijski jedinstvenoj manifestaciji »apsolutnogzla«. Iz te perspektive, na Musolinija, sa slabom partijskomdràvom, bez logora smrti i samo sa zakasnelim antisemi-tizmom, gledalo se kao na o~ito manje zlo nego {to je Hit-ler, a koncept generi~kog fa{izma je pre{ao u drugi plan.

Uz to, u posleratnom periodu, zlo nacizma se sve vi{edramatizovalo: Nirnber{ki proces 1945–1946., i su|enjeAjhmanu 1961–1962., film [oa Kloda Lancmana iz 1986.,sve do filma [indlerova lista Stivena Spilberga iz 1993. Ali,osim spisa sovjetskih disidenata kao {to su Evgenija Ginz-burg i posebno Aleksandar Solènjicin, nije bilo neke zna-~ajnije dramatizacije Gulaga za publiku sveta. Niti se ijed-na komunisti~ka figura ikada na{la pred sudom. Erih Ho-neker je morao iz Isto~ne Nema~ke da ode u île, a bri`nedu{e, kasnije tako pune àra u gonjenju generala Pino~ea,uop{te se nisu uznemirile. Osobe nièg ranga kojima tre-ba da bude su|eno u Kambodì (niko i ne zna za njihovaimena!) sigurno se ne}e na}i pred licem pravde u bliòj bu-du}nosti.

Tako je ve}ina stru~njaka, kako za nacizam tako i zaSovjetizam, do propasti evropskog komunizma, 1989-–1991., odbacivala ne samo generi~ki fa{izam nego i totali-tarni model, nagla{avaju}i umesto toga potpunu osobenostHitlerovog Rajha. A to bi i mogla biti istorijski opravdanaprocena. Ipak, za sada{nje svrhe, relevantno je da je dispro-porcija u tome koliko su pa`nje dobili nacisti~ki i komuni-

20

sti~ki zlo~ini tako velika da, a priori, nastaje dvostruki stan-dard u njihovom procenjivanju; i zaista, taj nesrazmer ~inipore|enje per se znakom lo{eg politi~kog ukusa.

Taj dvostruki standard je, me|utim, doveden u pitanjepropa{}u komunizma. Nije dovoljno nagla{eno da se ovopropadanje nije desilo samo u Sovjetskom Savezu, ve} da jeu najve}oj meri bilo op{teg karaktera. Po~elo je Deng Sjao-pingovim prelaskom na trì{nu ekonomiju 1979., i {esnae-stomese~nom »oro~enom revolucijom« Solidarnosti u Polj-skoj slede}e godine; propadanje postaje nepovratno 1989.,istovremenim uni{tenjem ‘misti~nosti’ maoizma na trguTjenanmen i padom sovjetske »spoljne imperije« u Evropi;a kulminiralo je, 1991., raspadom sáme sovjetske matrice.Ne samo da su geopoliti~ki rezultati Drugog svetskog ratarazgra|eni nego je i »kratko 20. stole}e«, koje je zapo~eloPrvim svetskim ratom i Lenjinovim Oktobrom, privedenokraju.

U~inak te revolucije na na{e razumevanje prethodnogstole}a nije se sastojao u razotkrivanju punog obima ko-munisti~kog zlo~ina; to odavno nije tajna za istraìva~e kojisu zaista èleli da saznaju istinu. U~inak se pre ogleda uefektu osloba|anja koju je celokupna propast ovog sistemaimala na svest ljudi na Zapadu: najzad je postalo mogu}eraspravljati o komunizmu na realisti~an na~in a ipak se dr-àti dobrog ukusa. Stoga se i pitanje iz 1930ih o pore|enjukomunizma sa svojim fa{isti~kim protivnikom neizbe`novratilo.

Objavljivanje Crne knjige komunizma, 1997., ipak je bionajhrabriji i najsistemati~niji izraz ove promene. Ono po~emu je ovo delo, kao plod temeljnog nau~nog rada, u naj-ve}oj meri originalno, jeste to {to se bavi komunisti~kimzlo~inima, ne samo kada se radi o sovjetskom slu~aju negoi {irom sveta. A iz te perspektive, naravno, pokazalo se daje komunizam daleko krvaviji od nacizma, sa ukupno iz-me|u 85 i 100 miliona `rtava prema 20 do 30 miliona `r-tava nacizma, u zavisnosti od toga ko prebrojava i kojiuzroci smrti se uzimaju u razmatranje.8

21

[tavi{e, ova nepobitna, a za mnoge i zapanjuju}a ~inje-nica, name}e pitanje da li se takva kvantitativna razlika pre-tvara u kvalitativnu razliku u pogledu stupnjeva zla koji suotelovljeni u ova dva sistema. Istovremeno, geografsko pro-{irenje ovog problema je uticalo na postoje}e argumente zaodvajanje ili poistove}ivanje dva sistema, posebno u odno-su na odrìvost koncepta »generi~kog komunizma«. Da lije urbani, evropski komunizam uporediv sa ruralnim, azij-skim?9 Da li se, stoga, generi~ki komunizam mora jo{ jed-nom podeliti na osnovnije, nacionalne i kulturne jedinice?Ili, da li ve} uo~ena ~injenica da komunisti~ki lideri, bilogde u svetu, nisu bili ni radnici ni seljaci nego intelektual-ci, ima prevagu nad takvim sociolo{kim razmatranjem?Jer, zaista postoji ljudski most izme|u Crvenog Istoka injegovog zapadnog ‘kuma’; Dòu Enlai je prihvatiokomunizam u Francuskoj 1921., a Ho [i Min i Pol Pot suzaista bili ~lanovi Komunisti~ke partije Francuske u vremeStaljina.

[to se ti~e kalendarskog zavr{etka 20. veka, presudakoju predstavljaju 1989–1991., ipak se nije zaista utisnulau na{u istorijsku svest. Naro~ito je Crna knjiga izazvala ne-ujedna~ene reakcije. Iako je do sada prodato skoro milionprimeraka {irom sveta, uklju~uju}i i ruski i kineski (hong-kong{ki) prevod, pokazuju}i time ra{ireno interesovanje,prijem od strane inteligencije bio je upadljivo hladan, po-~ev{i od sáme Francuske, a posebno u Sjedinjenim Dràva-ma.10 Iz razloga kojima }emo se pozabaviti kasnije, ova po-dvojena reakcija je u stvari deo sámog problema pore|enja.

U ovoj zbunjuju}oj situaciji, dakle, prvi korak ka razja-{njenju mora biti upore|ivanje, ne stvarnih istorijskih slu-~ajeva, nego istoriografija. Benedeto Kro~e je jednom rekaoda je sva istorija savremena istorija; iako bi bilo preteranoprihvatiti postmodernu inflaciju ovog gledi{ta, po kojem bise pro{lost posmatrala kao puki mentalni konstrukt ili»tekst«, svakako je ta~no da mi uvek ~itamo tu pro{lostkroz prizmu sada{njosti, i sa svim njenim politi~kim, kul-turnim i eti~kim strastima. Ta okolnost nam je ostavila u

22

nasle|e potpuno nesrazmerne istoriografije za nacizam(i/ili »fa{izam«) i za razli~ite varijante za komunizam.

Osnovni ~inilac u obja{njenju te nesrazmere jeste dasu nacisti u Drugom svetskom ratu izgubili, a da su Sovje-ti pobedili. Tako je, od 1945., katastrofalan bilans nacizmasvima bio jasno na uvidu, a istori~ari su na raspolaganjuimali sve njegove arhive. Suprotno tome, budu}nost sovjet-skog »eksperimenta« je bila otvorena sve do 1991.; podacio njemu su ostali tajna; i jo{ pola veka je liberalni svet biosuo~en sa globalnim izazovom njegove mo}i. Uz to, istori-ografija o nacizmu je nastala prvenstveno od strane Nema-ca, koji su morali da ìve sa posledicama katastrofe, te inisu mogli izbe}i da za svoj predmet zaista imaju katastro-fu. Literatura o razli~itim vrstama komunizma predstavlja,s druge strane, neobi~an slu~aj nau~nog korpusa koji jeskoro u potpunosti delo stranaca (moèmo zanemariti zva-ni~ne, herojske istorije razli~itih komunisti~kih reìma). Tiposmatra~i sa strane su, {tavi{e, bili duboko podeljeni okozna~enja Crvene revolucije, kako se ona kretala od Staljina,preko Maoa, do Kastra.

Neki od njih, koje bi, jednostavnosti radi, mogli nazvatiHladni Ratnici, poku{avali su da mobilizuju zapadno javnomnenje protiv napredovanja komunizma, dok su drugi, odonih opreznih do onih koji su ga otvoreno podràvali, poku-{avali da opravdaju bilo detant sa protivnikom bilo ìvu sim-patiju za njegova »dostignu}a«, ~ak i »konvergenciju« sanjegovim institucijama. Na{a istorijska literatura okomunizmu, dakle, uvek je bila koliko debata doma}e levicei desnice o nadi i strahovima Zapada toliko i istraìvanje so-vjetske i maoovske realnosti.11 Skoro ~itavo stole}e, dakle,»politi~ki hodo~asnici«,12 pripadnici ineligencije, vukli su seod Lenjina i Trockog do Maoa i Hoa i dalje do Kastra i êa.Nacizam je, suprotno tome, posle 1945., stekao strane obo-àvaoce samo me|u marginalnim figurama koje su poku{a-vale da umanje ili potpuno negiraju razmere Holokausta.

Rezultat tih opre~nih okolnosti je da imamo potpunorazli~ite »baze podataka« za na{a dva slu~aja: istoriografija

23

nacizma je obimna, bogata i raznovrsna, dok je istoriogra-fija komunizma, iako opse`na (bar u sovjetskom slu~aju),fragmentarna, tanka i nepotpuna. U stvari, velikim delomona je sasvim nepouzdana.

Najslabija karika te istoriografije jeste Isto~na Azija.Iako na Zapadu zavodljivost maoizma nikada nije bila pra-vi konkurent privla~nosti Staljina ili Lenjina, prvoj Ameri~-koj {koli sinologije, {koli Dòna K. Ferbanka, u najmanjuruku je nedostajalo lucidnosti u promi{ljanju o kineskomreìmu dok je Veliki Kormilar jo{ bio na vlasti. Stoga nijepreterano tvrditi da se istoriografija o Isto~noj Aziji u 20.veku (osim poraènog Japana) na jezicima Zapadnog svetaozbiljno razvijala samo u poslednjih dvadeset godina; a ~aki tada su sve arhive svih komunisti~kih reìma Isto~ne Azi-je ostale zatvorene. Niti je istorijsko istraìvanje moderneIsto~ne Azije bilo vo|eno èljom da se utvrdi mera zla –kako je to Holokaust pruìo u pogledu pore|enja nacizmai komunizma: Hitler i Au{vic, ili ~ak Staljin i Gulag, nika-da nisu bili u sredi{tu moralnih debata u Isto~noj Aziji. Tapitanja nisu univerzalna preokupacija ve} samo preokupa-cija Evrope ili Zapada.

Tako smo se vratili na na{u polaznu ta~ku u vezi sa su-protstavljeno{}u nacizma i komunizma u Evropi u periodu1930–1945., i obradi ove teme u nema~koj istoriografiji izapadnoj istoriografiji o Sovjetima. U oba istoriografskakorpusa prvi model obja{njenja je bio marksisti~ki, ili bar‘marksizantski’. U slu~aju Rusije, Revolucija je zbog o~i-glednog razloga bila »proleterska«, a Zapadnjaci su èlelida otkriju da li je zaista bilo tako. Tako su menj{evi~ki emi-granti u Berlinu i Parizu do 1939., i posle rata, u Njujorku,imali zna~ajnu ulogu u {irenju tog verovanja, a ogromnupomo} su dobili od velikog gubitnika Revolucije, Trockog(koji je bez obzira na to ostao njen prorok) i njegovih u~e-nika, na primer, Isaka Doj~era. U nema~kom slu~aju, emi-granti socijaldemokratskog opredeljenja i drugi levi~ari,kao {to su Franc Nojman ili Artur Rozenberg, imali su sli~-nu ulogu u oblikovanju Zapadnog stanovi{ta, {to je za po-

24

sledicu imalo to da nacizam, kada nije bio obja{njavan nakomunisti~ki na~in, naime, da je proizvod »finansijskogkapitala«, imao socijalnu bazu u »niìm srednjim klasamakojima preti proletarizacija«.13

Ipak, te dve istoriografije su se posle rata razi{le tako{to ona o nacizmu postaje daleko kompleksnija i raznovr-snija.14 Ako ovaj nau~ni korpus ima neku vode}u nit, onase moè nazvati Vergangenheitsbewältigung, tj., prevladava-nje, odnosno, prevazilaènje pro{losti. U {irokim potezi-ma, ovaj poduhvat je tekao na slede}i na~in.

Posle po~etne posleratne faze konzervativnog otporaotvorenom suo~avanju sa pro{lo{}u, jedna nova generacijaje 1970ih stvorila »Hitler Welle« (»Hitlerov Talas«) i lite-rarnu gra|u koja je imala sve ve}e istraìva~ke pretenzije,na na~in na koji su se istraìva~i pomerali od klasi~nogpredratnog Marksizma do para-marksisti~ke Frankfurtske{kole, Maksa Vebera, francuske {kole Annales ili ameri~kogstrukturalnog funkcionalizma. Prvi plod ovog metodolo-{kog »miksa« bila je sofisticirana elaboracija i isticanje tezeo totalitarizmu u domenu politike i ideologije. Taj napor je,dalje, u vezi sa ekstenzivnim istraìvanjima u socijalnojistoriji, pokrenuo debatu o nacizmu kao posledici dugogo-di{njeg nema~kog Sonderweg, odnosno, posebnog puta raz-voja. Vremenom, prva od tih interpretacija je dovedena upitanje zbog preuveli~avanja unutra{nje koherentnosti na-cisti~kog reìma, a druga zbog previ{e pojednostavljenogshvatanja nema~kog istorijskog razvoja.

Sve ove debate su, pored toga, podsticane time {to jeHolokaust po~eo da zauzima centralno mesto u javnommnenju nacije kao problem koji je o~igledno otporan nauobi~ajene politi~ke ili socijalne interpretacije. Ovo pitanjeje, dakle, iznedrilo jo{ jednu raspravu, ovog puta izme|uintencionalista, koji su nagla{avali Hitlerovu rasisti~ku ide-ologiju, i funkcionalista, koji su nagla{avali institucionalnudinamiku reìma i hod do rata – politiku. Kao {to se mogloo~ekivati, kasnih 1980ih ova kretanja su dovela do konzer-vativne reakcije koja nacizam tuma~i kao odgovor na Bolj-

25

{evizam, iako su u Historikerstreit, odnosno, sukobu istori-~ara, koji je usledio, ovi »jeretici« o~ito izgubili.

Do danas su se, otuda, politi~ka, ideolo{ka i, naravno,hilijasti~ka tuma~enja dalje razra|ivala, a teza o posebnostinacizma je zapravo preovladala. Uostalom, zaklju~ci teistoriografije su, u op{tem izvodu, poznati nau~nicima kojise bave drugim oblastima u okviru dru{tvenih nauka. Konije ~uo za nema~ki Sonderweg, raspravu intencionalista ifunkcionalista, ili za Historikerstreit? Ako je nekome po-trebno potse}anje u vezi sa ovim, postoje ~itave knjige kojesaèto govore o njima.15

Suprotno tome, sovjetski komunizam se nikada nijeintegrisao u zajedni~ku istorijsku kulturu zapadnih nau~-nih institucija. Na primer, jedan istaknuti istori~arnacizma, komentari{u}i poku{aj pore|enja Hitlera i Stalji-na u jednoj nedavnoo objavljenoj knjizi, primetio je da jeautor »sklon da se vi{e oslanja na staro znanje koje je blièpolitizovanim argumentima iz vremena Hladnog Rata,nego na prili~no dobro dokumentovane studije mla|ih is-traìva~a koji su opse`no koristili nedavno otvorene arhivebiv{eg Sovjetskog Saveza«.16 Drugim re~ima, taj germani-sta veruje da je nau~no bavljenje Sovjetskom Rusijom uposlednjih nekoliko decenija nepoliti~no, »vrednosno neu-tralno« i zasnovano na arhivskim materijalima, u istojmeri kao i nau~no istraìvanje nacizma.17 To ni u kom slu-~aju nije ta~no. Kada se porede nacizam i komunizam lju-di sa Zapada su, u stvari, sputani ogromnom razlikom una{em znanju o ta dva reìma.

Stoga, iako su specijalisti za Sovjete upoznati sa onim{to nam akademska, op{ta istorijska kultura govori onacizmu, specijalisti za nacizam nisu na sli~an na~in upo-znati sa razvojem sovjetskih studija. Ko zna da je ozna~ava-nje Oktobra sa »coup d’etat« bilo stvar oko koje se dugo vo-dila borba unutar profesije? Ko razume o ~emu se radilo udebati o »Buharinova alternativa« versus »Kulturna revolu-cija« iz godina 1929–1931.? Ili, koliko laika zna da su jo{uvek dominantna sovjetolo{ka tuma~enja staljinizma, iz-

26

neta 1970ih, dve decenije pre nego {to su otvorene mo-skovske arhive? Zbog toga je pore|enje nacizma ikomunizma bilo najve}im delom posao onih koji znajumnogo o onom prvom, a jako malo o drugom – ako nisu ipotpuno pogre{no informisani o njemu.

Razvoj sovjetske istoriografije, prema tome, zahtevaovde mnogo {iri uvod nego {to bi bio potreban za nacizam;a i ne postoji nekakav pogodan kratki kurs sovjetologije ukoji bi se neko ko je neupu}en mogao uklju~iti.18 Jo{ jeva`nija konceptualna razlika: ako sovjetolo{ki korpus imaneku nit vodilju, to nije prevazilaènje bolne pro{losti; to jerad na proricanju budu}nosti u kojoj }e se »eksperiment«najzad ostvariti kako treba (poduhvat koji, svakako, zahtevaodre|enu meru Stalinismusbewältigung, tj., prevladavanjastaljinizma).

Prema tome, posleratna sovjetska istoriografija gene-ralno se razvijala u suprotnom smeru od istoriografije na-cizma, tj., ona je krenula od davanja prvenstva politici i ide-ologiji, deluju}i »od gore«, ka davanju prvenstva socioeko-nomskim procesima, posebno narodnom radikalizmu kojideluju »od dole«. Ili, re~eno uz pomo} skra}enica iz oveoblasti, kretala se od »totalitarnog modela« do dru{tveno-istorijskog »revizionizma«. Ovaj preokret se desio delimi~-no zato {to je, po~etkom 1960ih, socijalna istorija preovla-dala u svim granama ove discipline. Ko moè pore}i neop-hodnost poznavanja dru{tvenih ~injenica u bilo kojoj isto-rijskoj konfiguraciji? U sovjetskom slu~aju, politika je ova-kav razvoj pomerila do krajnosti. U to vreme Sovjetski Sa-vez je omek{avao, a angaòvanje Zapada u Vijetnamu po-~elo je da propada; otuda je totalitarni model odba~en kaopuka hladnoratovska ideologija i gruba karikatura zamr{e-nih prilika u Sovjetskom Savezu. Na njeno mesto posta-vljen je dru{tveni proces kao osnovni eksplanatorni principkomunizma. Naravno, »Hladni Ratnici«, kao {to je RobertKonkvest, nastavili su da pi{u o komunisti~kom teroru, alidominantna struja je takve preokupacije sada smatrala ar-hai~nim i povr{nim.

27

Revizionizam je, tako, nastavio da otkriva Sovjetski Sa-vez koji je u isto vreme bio i dru{tven i druèvan. Premanovom narativnom toku, bilans lenjinizma je, iako pokva-ren Staljinovim preterivanjima, ipak, ukupno uzev, bio us-pe{an, i predstavljao postojano obele`je modernosti. Ko-munisti~ki sistem se zato mora razumeti kao alternativnioblik »modernizacije«, koji, {tavi{e, na unutra{njem planuobe}ava ostvarenje socijal-demokratije, a na me|unarod-nom planu postojani detant.

Ideolo{ka pozadina ove slike trebalo bi da je odmahuo~ljiva. Nova naracija je, uostalom, zapo~ela tezom da‘Oktobar 1917’ nije bio bolj{evi~ki coup d’etat kako su »tota-litaristi« tvrdili, nego socijalna revolucija radnika i seljaka;i da su se mase, 1917., zaista i pobunile protiv posedni~kihklasa.19 Ipak, isto tako je o~igledeno da oni sámi nisu do{lina vlast; na vlast je do{la partija marksisti~kih ideologa. Po-sle takvog po~etka, ne bi trebalo da ~udi to {to je revizioni-zam pratio ba{tinike Oktobra u stvarnoj istoriji, kre}u}i seu dva razli~ita pravca.

Tako se revizionisti~ki pokret podelio na, moglo bi sere}i, »meku« i »tvrdu« verziju – a uzrok razdvajanjanja bilisu tegobni i uznemiruju}i staljinisti~ki ekscesi. Za »meke«revizioniste, pravi lenjinizam je bio polutrì{ni NEP1920ih, jedan, navodno, humani put u socijalizam za kojise Nikolaj Buharin zalagao posle smrti Velikog Tvorca; a izugla ove »Buharinove alternative«, Staljinova brutalna »re-volucija od gore« postala je »skretanje«.20 S druge strane,»tvrdi« revizionisti su odbacivali »uzmak« NEP-a prema tr-ì{tu i tvrdili da je, umesto toga, Staljinov »Prvi petogodi-{nji plan« istinska kulminacija Oktobra i Lenjinovo auten-ti~no zave{tanje. Uz to, taj »drugi Oktobar« je navodno iz-rastao od dole, putem »Kulturne Revolucije« (1928–1931)radnika i partijskih aktivista. Su{tina Staljinove ere je, pre-ma tome, bila ogromna dru{tvena mobilnost proletrijata»prema gore«, to jest, ulazak u partijsku nomenklaturu.21

Kada je re~ o Velikom Teroru 1936–1939., on je gurnutpod tepih uz obja{njenje da je to bio samo »jedan monstru-

28

ozni postskriptum« Revolucije, dok je broj egzekucijaskromno sme{ten u »tek nekoliko stotina hiljada«.22 Pre-ma drugom revizionisti~kom klasiku, samo je »vi{e hiljadanevinih `rtava uhap{eno, zatvoreno i poslato u radne logo-re. nekoliko hiljada njih je ubijeno«.23 âk i s obzirom nato da je sve do otvaranja sovjetskih arhiva, posle 1991., na{esaznanje o tom sistemu bilo nepotpuno, nikada te brojkenisu bile ne{to {to je prima facie vi{e od apsurda. Nezami-slivo je da bi neko mogao da pro|e sa sli~nim tvrdnjama unema~koj istoriografiji. Ipak, »tvrdi« revizionisti su u naj-boljem slu~aju doìveli blage prekore svojih kolega – osimkada se radilo o »mekim« revizionistima koji su bili razja-reni njihovim spa{avanjem Staljina.

Uzrok te prevelike strasti je, naravno, u tome {to su se,kada su se dve {kole mi{ljenja razi{le 1970ih i ranih 1980ihgodina, oni zapravo sporili oko toga ~emu se treba nadatipod novim Generalnim sekretarom: buharinovskom »soci-jalizmu sa ljudskim likom« ili pobolj{anju Bre`njevljevepostoje}e »autoritarne dràve blagostanja« sa svojim »insti-tucionalnim pluralizmom«. Razlog za ta ideolo{ka iskri-vljenja je bio to {to je Staljin zaista bio vrhunac sovjetskepri~e, a istovremeno, u o~ima svojih naslednika, i zlo~inac.

Svakom nepristrasnom posmatra~u bi trebalo da jeo~igledno da ovde nemamo posla sa rivalskim akcentima udru{tvenoj istoriji ve} sa sekta{kom raspravom izme|u dvevrste ideologija: neobuharinovaca i parastaljinista. Zaista,zapadni revizionizam je, ukupno uzev{i, nastao unutaronoga {to je u osnovi bila sovjetska ili bar marksisti~ka per-spektiva. Postaviti stvari tako otvoreno u akademskom dis-kursu bilo je, me|utim, sve do nedavno, nemogu}e, poseb-no u Sjedinjenim Dràvama. Sve do propasti »Perestrojke«Gorba~ova svaka aluzija na te o~igledne ~injenice do~ekiva-na je protestima revizionista koji su tvrdili da su oni samopozitivisti, ne marksisti, i da je njihova »dru{tvena nauka«,za razliku od u~enja »totalitarista« Hladnog rata, bio nepo-liti~an i ’vrednosno neutralan’ poduhvat. Ili su mogli da seokrenu protivoptu`bi za »Mekartizam«.

29

Ali, otvorenost je u ovom trenutku neophodna u tera-pijskom smislu; jer, iako je odavno pro{lo doba kada jeglavna revizionisti~ka naracija bila plauzibilana, vreme ukome je ona adekvatno reflektovana u istoriografiji jo{ nijedo{lo. A opet, gde su sada revizionisti~ke »pobede«: Okto-bar kao »socijalna revolucija« pre nego partijski coup d’etat;»Buharinova alternativa« trì{nog socijalizma kao pravimarksizam-lenjinizam; i »Kulturna revolucija«1928–1932., kao demokratska kruna sovjetskog zdanja?Sve to su samo fantasti~na poglavlja jednog epa koji vrhu-ni socijalizmom za koji se ispostavlja da je samoobmana.Bili kako bilo, iako je sâm revizionizam okon~ao zajedno sasovjetskim reìmom, revizionisti su jo{ uvek veoma prisut-ni, a ostaci njihove naracije jo{ uvek ~ine okvir na{eg isto-rijskog diskursa i tako stvaraju osnovu za na{a pore|enjasa nacizmom.24 Po{to strane kojih se ovo ti~e ne}e to dakaù, neophodno je to uraditi umesto njih. A ako isti~usvoju pozitivisti~ku ~istotu, ne bi bilo pogre{no re}i da tonema vi{e zna~aja od uveravanja onih koji pori~u Holoka-ust da nemaju sklonosti prema nacizmu.

Za{to su, me|utim, nacisti~ki revizionisti doìveli ta-kav potpun neuspeh dok je stanovi{te komunisti~kih revi-zionista tako dugo bilo uspe{no? Prvi razlog je, naravno, daje ovo drugo stanovi{te zasnovano pre nego {to je bilo koznao kako }e se zavr{iti komunisti~ka avantura. ûvena jere~enica Kro~eovog mentora, Hegela, da »Minervina sovapole}e tek u sumrak«. Zato je tek posle katastrofalnog za-vr{etka komunizma, 1991., kao {to se to desilo nacizmupre pedeset godina, bilo mogu}e, post mortem, dobiti»normalnu«, sovjetsku istoriografiju.

Transformacija je ve} po~ela: 1990ih, nova generacijaje aktivno promi{ljala sovjetsko iskustvo – iako se jo{ nijepojavila nikakva nova paradigma koja bi usmerila ono {toje jedan komentator nazvao »kreativnim neredom«.25 Sva-kako, s obzirom na tridesetogodi{nju akumulaciju revizio-nisti~ke literature, bi}e potrebno da ~itava jedna generacijaiskopava »iz ru{evina«, da pozajmimo Solènjicinov izraz

30

u vezi sa sámim sovjetskim nasle|em.26 Jedna stvar je,ipak, ve} jasna: valjana nova istoriografija se moè stvoritisamo preokretanjem eksplanatornih prioriteta revizioni-zma pre svega posmatraju}i sovjetski sistem ne kao dru-{tvo nego, kao reìm.

Uzrok tako sporog leta Minervine sove u ruskom slu~a-ju (suprotno onome {to se desilo posle de{avanja u Francus-koj koja su inspirisala Hegelovu maksimu) jeste to {to Okto-bar, za razliku od 1789., nikada nije imao Termidor. Narav-no, ideolo{ki zanos se smanjio posle Staljinove smrti, 1953.,ali strukture Partije, Plana i Policije, koje su on i Lenjin za-jedno stvorili, ostale su prisutne do 1991. Tako je ‘1917.’ oko-{tala u do sada nezabeleèn istorijski fenomen »institucio-nalne revolucije« (da pozajmimo oznaku iz novije meksi~keistorije); a njen jedini Termidor je bila njena propast. Svedok se iz tako paradoksalnog rezultata ne izvuku istorijskekonsekvence ne moèmo se nadati srazmernim ’bazamapodataka’ za pore|enje nacizma i komunizma.

Ipak, sámo pore|enje }e uvek biti zamagljeno njiho-vim suprotstavljenim ideolo{kim aurama; a one proisti~uiz njihovog odnosa prema najve}oj modernoj utopiji, soci-jalizmu. Kona~no, oba pokreta su polagala pravo na to imei oba su teìla tome da govore jednim jedinim glasom uime ~itavog »naroda«. Zato su nastojali da transcendirajuliberalnu demokratiju utapanjem pojedinca u »kolektiv« ili»zajednicu«, bilo u bratski internacionalizam ili partikula-risti~ki Volksgemeinschaft. A ta aspiracija – koju je proro~kidijagnostikovao Eli Halevi – sigurno je najmanji zajedni~-ki imenilac za generi~ki totalitarizam. Taj koncept je stoganajbolje posmatrati i kao istorijsko merilo i kao jedan ide-alni tip, a ne kao doslovnu deskripciju »monolitne« kontro-le dru{tva od strane tih diktatura.

Ipak, mnogo vi{e od ove povezanosti, socijalizam jezna~ajan za pore|enje nacizma i komunizma iz jednog jo{temeljnijeg razloga: prodornosti njegove privla~nosti u mo-ralnoj ekonomiji moderne politike. Generi~ki socijalizamje ipak bio najmo}niji teorijski projekat 19. veka, a njegova

31

najja~a verzija je bio marksisti~ki program skokovitog kre-tanja u egalitarno dru{tvo suzbijanjem privatnog vlasni{tvai trì{ta. Ova ambicija je zatim postala veliko prakti~nopregnu}e 20. veka, bilo da su se njeni privrènici oprede-ljivali za ublaènu demokratsku varijantu dràve blagosta-nja ili su traìli potpuni trijumf putem partijske dràve le-njinisti~kog tipa.

Upravo je potro{en skoro jedan vek da bi se otkrilo damarksisti~ko egalitarno dru{tvo ne postoji i da kao suprot-nost kapitalizmu postoji samo reìm sovjetskog tipa. Zbogtoga je Veliki kolaps, 1989–1991., bio ne samo padkomunizma nego i kraj generi~kog socijalizma. Naravno,jo{ uvek postoje brojne socijalisti~ke partije i vlade u svetu,ali ni jedna ne namerava da izvede svetsko-istorijski skokvan kapitalizma. (Treba pomenuti da, na primer, antigloba-listi~ki pokret 1999–2001., ni jednom sebe nije nazvao»socijalisti~kim«). Ipak, ta druga ~injenica jo{ nije prodrlau savremenu svest; a sve dok se to ne desi avet socijalizma}e progoniti raspravu o Hitleru i Staljinu.

A to sve zato {to ta avet donosi strast koja prati polari-tet na levo i desno, koji je uveden u istoriju oko 1789. U 19.veku ta opre~nost se odnosila na rivalstvo republike sa op-{tim pravom glasa i monarhije i aristokratije, da bi u 20.veku to sazrelo do antiteze socijalizma i kapitalizma. Me-|utim, iako se politi~ka republika 19. veka, u stvari, moèrealizovati, socijalna republika 20. veka se pokazala kao da-leko neuhvatljiviji cilj. Ve}inom savremenih dru{tava sezato upravlja smenjivanjem reformizma levog centra iopreznosti desnog centra, te su se ona retko suo~avala sakrajnjim izborom: ili kapitalizam ili socijalizam. U velikimkrizama od 1914. do 1945., ta ravnoteà centara je prestaja-la da funkcioni{e, a i »fa{izam« i komunizam su poku{alida u~ine nemogu}i hilijasti~ki skok. Od tada, u modernojpoliti~koj dinamici, komunizam funkcioni{e kao apsolut-no levo, a nacizam kao apsolutno desno.

To apsolutizovanje krajnosti o~igledno odgovara ko-munisti~kom polu – i to na {tetu centra. U 19. veku, kraj-

32

nja desnica su bili Burboni, a prvi princip progresivne po-litike je bio »bez neprijatelja na levici«. U 20. veku, krajnjadesnica je postao Hitler, a »zlatno pravilo« je dobilo nepro-bojni dodatak »bez prijatelja na desnici«. Prema tome, tezada je Hitler bio neuporedivo zlo stavlja umerene konzer-vativce u poziciju stalnog opreza u pogledu svih »neugod-nih« saveznika koji bi bili desno od njih, i svakako u pogle-du sopstvenih mra~nih demona. S druge strane, pore|enjeStaljina sa Hitlerom samo »ide na ruku desni~arima«; jerprava meta ovog pore|enje je, naravno, socijaldemokrat-ska levica.

Upravo zbog te dinamike Crna knjiga je nai{la na hla-dan prijem – po~ev{i od najpresti`nijeg lista u Francuskoj,Le Mond. Zar nije ona skrenula pa`nju sa ultra desni~ar-skog rasiste Le Pena? Naravno, u svetlu iskustva 20. veka,rasizam se uvek mora ìgosati i protiv njega se boriti. Ipak,strogo logi~ki, te{ko da sledi da to zna~i uzdràvanje odiskrenog (iako zakasnelog) spoznavanja sovjetskog zlo~i-na, kao {to ne bi trebalo da zna~i da nau~no »istorizova-nje« nacizma povla~i za sobom njegovu moralnu »trivijali-zaciju«.

Tako sna`ne reakcije se ne mogu objasniti ekonom-skim i institucionalnim razlikama izme|u ’kapitalizma’ i’socijalizma’; samo eti~ke i filozofske vrednosti koje su utemelju tih razlika pruàju odgovor. Na tom osnovnom ni-vou, ono za {ta se levica zalaè jeste jednakost i univerzal-nost, ili bratsko ujedinjenje ljudskog roda; desnica se, sdruge strane, zalaè za hijerarhiju i partikularnost, odno-sno, za funkcionalnu diferencijaciju neophodnu za funkci-onisanje svakog dru{tva – a to neizbe`no zna~i nejedna-kost. Tako je desnica, koja je u 19. veku branila stvar Sta-rog reìma, vrednosti »oltara i trona«, u demokratskom 20.veku po~ela da brani i kapitalizam i razli~ite nacionalne po-sebnosti koje defini{u rivalska dru{tva.27 U ameri~koj upo-trebi, skra}enica za kontrast izme|u levice i desnice jeste»saose}ajnost« protiv »uskogrudosti«. (U Francuskoj, to jeprisutnost generosite, naspram njenog nedostatka). Zato je

33

u savremenoj politi~koj retorici uvek bilo lak{e glasno zah-tevati jednakost i bratstvo nego hijerarhiju, razli~itost i pri-vilegovanost, ili ~ak individualnu slobodu. Tako moralnaekonomija savremene politike daje levici permanentnu,inherentnu prednost.

Ta ~injenica se nalazi u pozadini onoga {to je mo`danaj~e{}e izvo|ena moralna distinkcija izme|u dva reìma.A to je tvrdnja da koliko god da je komunizam postao zlo-~ina~ki reìm, on je u po~etku bio inspirisan »dobrim na-merama« i humanisti~kim univerzalizmom (re~eno viso-kim stilom dnevnika Le Mond: suprotnost je izme|u la facelumineuse komunizma i njegovog face tenebreuse). Naci-zam, s druge strane, nije bio motivisan ni~im drugim osimnacionalnim egotizmom, rasizmom i osvajanjem. (Narav-no, upravo te veze obja{njavaju ve} pomenuti dvostrukistandard za su|enje o zlodelima koja su zapravo uporedi-va). Zbog toga je odlu~ni antikomunist kakav je RemonAron izveo ono {to je danas standardni argument: nacizamse mora osuditi kao gori od komunizma jer je sprovodio is-trebljenje koje je bilo cilj po sebi, dok je komunizam to ~i-nio kao sredstvo za neki drugi, politi~ki ili ekonomski,cilj.28

Ta veoma realna Zapadna distinkcija se, me|utim,moè suprotstaviti mi{ljenju Isto~nih Evropljana kao {tosu Vasilij Grosman, Aleksandar Vat i Aleksandar Solènji-cin, koji su neposredno iskusili i nacizam i komunizam ikoji su za oba verovali da su podjednako zlo~ina~ki.29 Naj-va`nija ta~ka njihovog prosu|ivanja jeste to da masovnaubistva komunizma ostaju masovna ubistva bez obzira naideolo{ku inspiraciju; svakako, zlo~ini protiv ~ove~anstvau~injeni u ime ~ove~anstva su u nekom smislu izopa~enijiod o~iglednog zlo~instva nacizma. Ovo gledi{te izrasta izpodmukle naravi sovjetske »Laì«. Kolokvijalni sovjetskinaziv za »sistem«, koji je postao ~uven zahvaljuju}i Solè-njicinu – »La`« ozna~ava fatalnu kontradikciju univerzali-zma vo|enog, ne milosr|em, ose}anjem prijateljstva iliprirodnim razumom, nego principom »klasne borbe«, ili

34

ta~nije, psudoklasne borbe. U stvari, sovjetska »izgradnjasocijalizma« nije bila istinska dru{tvena utakmica nego po-liti~ka borba u kojoj je izbaviteljska klasa (zapravo, njenideolo{ki supstitut, partija) bila predodre|ena da elimini{esve eksploatatorske klase (tj., svakog ko se protivi politicipartije). Tako je »u 20. veku ideologija omogu}ila zlo kojese meri milionima«.30

Ova dva antiteti~ka moralna suda ukazuju na sopstve-nu pouku. Radi se o tome da }e na{i napori da odredimovrednosne razlike izme|u nacizma i komunizma svakakonastaviti da daju promenljive rezultate u skladu saopre~nim privla~enjem koje izaziva polaritet na levo i de-sno. To ne}e prestati ~ak ni kada istoriografije oba pokretabudu podjednako razvijene.

Ipak, dostizanje tog empirijskog nivoa ostaje preduslovza sva ozbiljna pore|enja. I zbog toga, prvo {to treba uradi-ti jeste da se prevazi|e àlosno zaka{njenje od pola veka iz-me|u istoriografija o nacizmu i komunizmu. Pogledajmoput koji je ova druga pre{la. Niko vi{e ne govori o »finan-sijskom kapitalu« ili »proletarizovanoj niòj srednjoj klasi«kao osnovnim uzrocima nacizma. Umesto toga, kada je re~o na{im savremenim autoritetima, Jan Ker{ou nagla{avaHitlerov harizmati~ni Führerprinzip (princip vo|e), a MajklBerli ukazuje na »politi~ku religiju« arijevske rasne nad-mo}i. Niti je ikome dozvoljeno da bude neutralan u pogle-du vrednovanja; naprotiv, moralni sud je zapravo de rigeur,a zlo~in se naziva svojim pravim imenom. Jer moralni su-dovi su svakako bitan deo ~itavog istorijskog razumevanja.

Kako, onda, smanjiti diskurzivni jaz? Re{enje bi moglobiti u tome da istori~ari koji se bave sovjetskim fenome-nom manje ~itaju jedni druge, a vi{e svoje kolege germani-ste. To bi, opet moglo zna~ajno podsta}i ove druge da pre-moste jaz u obave{tenosti na svom isto~nom krilu.

35

Napomene

1. Solènjivinov izraz, u: The Gulag Archipelago, 3 vols., (New York:Harper & Row, 1973–74).

2. Vidi, posebno, Stanley G. Payne, A History of Fascism, 1914–1945(Madison, WI: University of Wisconsin Press, 1995). Zna~ajno jeda je Pejn istori~ar Frankove [panije.

3. Vidi, Dan Diner, Das Jahrhundert Verstehen (Munich: Luchterhand,1999).

4. Najupotrebljiviji radovi u pogledu pore|enja su: Henry Rousso atal., eds, Nazisme et Stalinisme: histoire et memoire comparées (Brus-sels: Complexe, 1999); i Marc Ferro, ed., Nazisme et communisme:deux régimes dans le siècle (Paris: Hachette, 1993), posebno tekstKì{tofa Pomiana. Razo~aravaju}i poku{aj je: Ian Kershaw & Mos-he Lewin, eds., Stalinism and Nazism: Dictatorships in Comparison(Cambridge/New York: Cambridge University Press, 1997), knjigakoja nikada ne dolazi do sáme stvari. Iako su Ker{ou i neki rusisti~iji se tekstovi nalaze u knjizi svesni dispariteta izme|u dve sredi-{nje istotiografije, oni ne shvataju koliko je on dubok, niti razume-ju ~inioce koji ga proizvode. Vidi, Kershaw & Lewin, Stalinism andNazism, pp. 9, 22, 296 i 343.

5. Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism (New York: Harco-urt, Brace, 1951); Carl J. Friedrich & Zbigniew Brzezinski, Totalita-rianism Dictatorship and Autocracy (Cambridge, MA: HarvardUniversity Press, 1956). Najbolji pregled debate o totalitarizmu je-ste: Enzo Traverso, Le Totalitarisme: le XX siècle en débat (Paris: LeSeuil, 2001).

6. Eli Halevy, The Era of Tyrannies: Essays on Socialism and War, (NewYork: New York University Press, 1966; prvi put objavljeno 1938.,na osnovu predavanja odrànih 1937.).

7. Za intelektualnu istoriju koncepta, vidi: Abbot Gleason, Totalitari-anism: The Inner History of the Cold War (New York: OxfordUniversity Press, 1995).

8. Stephane Courtois, Nicolas Werth & Jean-Louis Margolin, TheBlack Book of Communism: Crimes, Terror, Repression, (Cambridge,MA: Harvard University Press, 1999).

9. Serge Wolikow, Michel Dreyfus et al., eds, Le Siècle des com-munismes (Paris: Les Editons de l’atelier, 2000). Ova knjiga, u Pa-rizu poznata kao »Bela knjiga komunizma«, predstavlja odgovor naCrnu knjigu, u njoj se komunizam deli na niz pokreta, sa izme{a-nim pozitivnim i negativnim rezultatima.

10 Vidi, na primer, prikaz Crne knjige D`. Ar~ Getija u The AtlanticMonthly, March 2000.

11. Za akademski rad u kojem se generi~ki komunizam tretira povolj-no, vidi: William G. Rosenberg & Marilyn B. Young, Transforming

36

Russia and China: Revolutionary Struggle in the Twentieth Century{New York: Oxford University Press, 1982).

12. Paul Hollander, Political Pilgrims: Western Intellectuals in Search ofthe Good Society (New Brunswick, NJ: Transaction Publishers,1998).

13. Ova tradicija je prikazana u: Seymour Martin Lipset, Political Man:The Social Bases of Politics (Garden City, NY: Doubleday, 1960).

14. Ian Kershaw, The Nazi Dictatorship: Problems and Perspectives of In-terpretation (London: Arnold, 2000).

15. Na primer, Kershaw, ibid., Charles S. Maier, The UnmasterablePast: History, Holocaust, and German National Identity (Cambridge,MA: Harvard University Press, 1988), i Peter Baldwin, Reworkingthe Past: Hitler, the Holocaust, and the Historians’ Debate (New York:Pantheon Hooks, 1981).

16. Omer Bartov, prikaz knjige: Michael Burleigh, The Third Reich, u:New Republic (March 2001).

17. Ker{ou barem priznaje ovaj disparitet, iako ba{ ne uo~ava njegovudubinu. Kershaw, Nazi Dictatorship, p. 35, note 35.

18. Koliko ja znam postoje samo dva kratka teksta o ovoj temi, oba sumoja: »L’histoire soviétkique«, u: S. Bernstein & P. Milza, eds.,Axes et méthodes de l’histoire politique (Paris: PUF, 1998), i »Clio andTauris«, u: Anthony Molho & Gordon S. Wood, eds., Imagined Hi-stories: American Historians Interpret the Past (Princeton: PrincetonUniversity Press, 1998).

19. Ronald Suny, »Towards a Social History of the October Revolu-tion«, American Historical Review, 88 (1983), pp. 31-52.

20. Stephen F. Cohen, Bukharin and the Bolshevik Revolution: A Politi-cal Biography, 1888-1938 (New York: Knopf, 1973) i Moshe Lewin,The Political Undercurrents of Soviet Economic Debutes: From Bukha-rin to the Modern Reformers (Princeton, NJ: Princeton UniversityPress, 1974).

21. Sheila Fitzpatrick, Cultural Revolution in Russia, 1928-1931 (Bloo-mington, IN: Indiana University Press, 1988).

22. Sheila Fitzpatrick, The Russian Revolution (Oxford/New York:Oxford University Press, 1982), pp. 3, 157.

23. J. Arch Getty, Origins of the Great Purges: The Soviet CommunistParty Reconsidered, 1933-1938 (Cambridge/New York; CambridgeUniversity Press, 1985), p. 8.

24. Za op{ti pregled vidi, na primer, John M. Thompson, A Vision Un-fulfilled: Russia and the Soviet Union in the Twentieth Century(Lexington, MA/Toronto: D. C. Heath, 1996), a za deo o 1930im,Gregory L. Freeze, ed., Russia: A History (Oxford/New York: OxfordUniversity Press, 1997). Za novija istraìvanja vidi biblioteku An-nals of Communism, Yale University Press, tomovi o 1930im: J.

37

Arch Getty & Oleg V. Naumov, eds, The Road to Terror: Stalin andthe Self-Destruction of the Bolsheviks, 1932-1939 (New Haven, CT:Yale University Press, 1999); William J. Chase, ed., Enemies withinthe dates?: The Comintern and the Stalinist Repression, 1934-1939(New Haven, CT: Yale University Press, 2001); i, u manjem obimu,Lewis Siegelbaum & Andrei K. Sokolov, eds, Stalinism as a Way ofLife: A Narrative in Documents (New Haven, CT: Yale UniversityPress, 2000).

25. David Shearer, »From Divided Consensus to Creative Disorder;Soviet History in Britain and North America«, Cahiers du monderusse, Vol. 39 (4) (1998).

26. Aleksandr Solzhenitsyn, From under the Rubble, (Boston, MA: Lit-tle, Brown, 1975). Za raniju verziju argumenta koji je ovde dat, vidi:Martin Malia, »From under the Rubble, What?«, Problems of Com-munism, 41 (1992), pp. 89-106.

27. Vidi kro~eovsko tretiranje ove teme u: Norberto Bobbio, Left andRight: The Significance of a Political Distinction (Chicago, IL:University of Chicago Press, (1996).

28. Aron je ovo gledi{te izloìo u: Democracy and Totalitarianism (AnnArbor, MI: Michigan Press, 1968). Tzvetan Todorov, u Memoire dumal, tentation du bien (Paris: Robert Laffont, 2000), pp. 44-7, kriti-kuje tu knjigu kao onu koja je previ{e popustljiva prema komuni-zmu. U stvari, u svojoj poslednjoj knjizi, Memoires (Paris: Julliard,1983) – sâm Aron kaè da je takva jedna apstraktna formulacija ko-munisti~kih namera beskorisna.

29. Vidi, Vasilii Semenovich Grossman, Life and Fate: A Novel, (NewYork: Harper & Row, 1986) i Aleksander Wat, My Century: TheOdyssey of a Polish Intellectual, (Berkeley, CA: University of Califor-nia Press, 1988).

30. Solzhenitsyn, The Gulag Archipelago, Vol. I, p. 174.

Prevod: Miroslav Zovko

38

C v e t a n T o d o r o v

UPOTREBE I ZLOUPOTREBE PORE\ENJA

Danas, kao {to svi znaju, prosta ~injenica da se upore|ujui time povezuju nacizam i komunizam nailazi na ~vrst ot-por. Postoji nekoliko razloga za to. Prvi nema nikakve vezesa politi~kom analizom; on zapravo izvire iz nezadovoljstvakoje ljudi prirodno ose}aju kada bivaju svedeni na jedan odmnogih primera koji su skupljeni u svrhu istorijske gene-ralizacije. Nezadovoljstvo postaje rana kada su tu i bolna is-kustva, a iskustva vezana za totalitarne reìme su uvek bol-na. Naravno, iz takve perspektive, ono {to na prvi pogled iz-gleda kao neprikladno pore|enje ubrzo postaje uvredljivoza takvog ~oveka. Niko ne bi i{ao toliko daleko i rekao ne-kome ko je upravo izgubio dete da je bol koji on ose}a iden-ti~an bolu mnogih drugih nesre}nih roditelja. Va`no je na-glasiti ovo na sámom po~etku da iz vida ne bi izgubili – izanemarili – subjektivnu ta~ku gledi{ta. Iskustva, bez obzi-ra na njihov oblik, svako od nas nu`no doìvljava na jedin-stven na~in. [tavi{e, pojedina~na, jedinstvena iskustva sunajintenzivnija. Kada razum li{i pojedinca pro{losti i zna-~enja koje uz nju ide, u ime potrebe da se uporedi i gene-ralizuje, njegova arogancija se ~ini nepodno{ljivom. Uz to,

39

lako je razumeti da }e svako ko je doìveo neko misti~ko is-kustvo principijelno odbijati bilo kakva pore|enja, ~ak isámu upotrebu re~i koje bi mogle to da opi{u. Jer takvo is-kustvo jeste i mora ostati neizrecivo i van mogu}nosti pred-stavljanja, neshvatljivo i nesaznatljivo, zato {to je sveto.

Takvi stavovi sigurno zasluùju po{tovanje po sebi i zasebe, ali oni u principu pripadaju privatnoj sferi, tako daovde nisu predmet na{eg interesovanja. Osim ako ne pri-hvatimo da pore|enje zna~i identi~nost ili ekvivalentnost,te{ko je videti na osnovu kojih se op{te prihva}enih princi-pa javne debate pore|enje jednog doga|aja sa drugimmoè odbaciti iz istraìvanja.

Drugi razlog za odbacivanje nije ni{ta manje razu-mljiv, a ipak za njega ovde ba{ i nema mesta. Re~ je o tomeda je nema~ki oblik fa{izma koji je poznat kao nacizam, sasvojom posebno stravi~nom institucijom logora smrti, po-stao za ve}inu nas kona~no i potpuno otelovljenje zla. Tanesre}na privilegija zna~i da bilo koji doga|aj upore|en saovim biva zami{ljen polaze}i od ove predstave apsolutnogzla. Zato od kraja Drugog svetskog rata pore|enje ove dveideologije, nacizma i komunizma, dobija antiteti~ko zna~e-nje, zavisno od ta~ke gledi{ta. Za one koji priznaju nekuvezu s nacizmom, pore|enje je opravdanje. Za one koji subliì komunizmu, ono je optu`ba.

Stvari su, zapravo, malo sloènije jer na svakoj stranimoramo razlikovati `rtve od krvnika. Ta~nije, s obzirom navreme koje je pro{lo, sve manje smo u kontaktu sa stvar-nim protagonistima, te nu`no moramo imati posla sa gru-pama koje iz nacionalnih ili ideolo{kih razloga vide sebe –svesno ili ne – u jednoj ili drugoj ulozi. To vodi do ~etiri ti-pi~ne reakcije na pore|enje Au{vica i Kolime, kada se `rtvejednog logora na|u u dru{tvu izvr{itelja zlodela iz drugog:

1. Nacisti~ki izvr{itelji su za pore|enje i ono im sluì kaoopravdanje.2. @rtve nacista su protiv pore|enja jer ga vide kao oprav-danje.

40

3. Komunisti~ki izvr{itelji su protiv pore|enja jer u njemuvide optu`bu.4. @rtve komunizma su za pore|enje jer ga mogu upotre-biti kao optu`bu.

Naravno, postoje izuzeci u ovoj vrsti psiholo{ko-politi~kogdeterminizma, i ubrzo }u im se vratiti. Dovoljno je re}i da,kao prva aproksimacija, mi sa prilili~nom verovatno}ommoèmo pogoditi ne~ije mi{ljenje o ovom predmetu akoznamo kojoj grupi osoba pripada.

Situacija se dalje komplikuje ~injenicom da je upravoSovjetski Savez, otad`bina komunizma, pruzeo najve}uodgovornost i imao najve}e gubitke u pobedi nadnacizmom. Zato je lako razumeti ose}anje za istorijskupromenu. Odmah posle rata, pore|enje je iznena|ivalo lju-de, i do~ekivano je zgraàvanjem, ali tokom 1930ih pore|e-nje je bilo o~igledno, {to potvr|uju izve{taji skoro svih ne-zavisnih posmatra~a. Njima je izgledalo da pakt izme|uNacista i Sovjeta, iz 1939–1941., iznosi na videlo sau~esni-{tvo koje se krilo iza prethodnih verbalnih napada oveme|u sobom zara}ene bra}e.

Ali otpor upore|ivanju, ~ak i kada je potpuno razu-mljiv i ~ak prihvatljiv na privatnom, individualnom nivou(na kraju, ko bi priznao da pripada |avoljoj porodici?) nesme ni u kom slu~aju stajati na putu istori~arima ili, pak,teoreti~arima politike dvadesetog veka. Upore|ivanje je ne-zamenljivo saznajno oru|e u ovim oblastima. Ono, narav-no, izvodi sli~nosti i razlike. Nauka je uvek svetogrdna.Ona odbija da izdvaja pojedina~an doga|aj, dok su oni kojisu ga i sámi proìveli u isku{enju da to urade. S druge stra-ne, moralni sud bi trebalo da sledi saznanje, a ne da muprethodi. Verujem da danas vaì takav konsenzus me|u is-tori~arima i sociolozima koji su prou~ili ovo pitanje do de-talja; a u jo{ nagla{enijem smislu, takav konsenzus vaì udru{tvu kao celini, u Francuskoj kao i drugim evropskimdràvama. Tvrditi, me|utim, da je pore|enje legitiman me-tod ne implicira da }e nam njegovi rezultati ne{to pojasni-

41

ti. Jer, kada jednom dopustimo upore|ivanje, pojavljuju sedva nova pitanja o tome kako se ono moè upotrebiti i kojerezultate moè doneti kada se primeni.

Kako se moè upotrebiti? Da bi bolje razumeli na{ po-stupak, predlaèm da ovde uvedemo dva ograni~enja, dvakomplementarna grebena izme|u kojih sva pore|enja mo-raju ploviti. Prvi je ona vrsta sakralizacije koja odbacuje sverelacije sli~nosti i dodira izme|u nekog posmatranog doga-|aja i svih drugih istorijskih doga|aja. Drugi je trivijaliza-cija kroz refleksiju koja mehani~ki izjedna~ava zbivanjajedna sa drugim.

Dozvolite da po~nem time {to }u re}i da se sakralizaci-ja nekog pro{log doga|aja ne sme zameniti afirmacijomnjegove posebnosti, specifi~nosti ili jedinstvenosti. Akoupitamo na koji na~in takva afirmacija ima neko zna~enje,ona se sigurno ne odnosi na sáme ~injenice: svi doga|ajisu jedinstveni i to je stvar za koju nisu potrebni dalji argu-menti. Niti se to, ~ini mi se, moè izmeriti nekom skalomvrednosti. Sva ljudska bi}a su vredna, svako je vredno kaoi bilo koje drugo. Kada se broj `rtava nekog reìma izraà-va u milionima, u najboljem slu~aju je beskorisno poku{a-vati da se utvrdi hijerarhija stradanja i mu~eni{tva. Prekoodre|enog praga, zlo~ini ove vrste se dalje ne mogu po-smatrati kao specifi~ni. Oni se sjedinjuju po uàsu koji bezrazlike pobu|uju, i po bezuslovnoj osudi koju zasluùju.Mi smo tako|e na isku{enjima kada pripisujemo superla-tive ~inovima koji nas se neposredno ti~u na najdirektnijina~in. Svako od nas nastanjuje centar sopstva, i odatle pro-su|ujemo da je ono {to nas doti~e zna~ajnije od svega dru-gog. U za trenutak izmenjenom kontekstu, uzmimo kaoprimer, stradanje Hiro{ime od atomske bombe: Kenzabu-ro Oe, dobitnik Nobelove nagrade za knjièvnost, opisujeto kao »najokrutnije iskustvo poznato ~oveku na{eg vreme-na«, »najgore ludilo dvadesetog veka«, itd.1

Ono {to je, dakle, specifi~no i {to zasluùje ispitivanjejeste, naravno, zna~enje doga|aja. Ovome }u se ubrzo vra-titi, ali specifi~nost ne zna~i sakralizaciju. Uzmimo kao

42

centralni primer nacisti~ko uni{tenje evropskih Jevreja.Njegova posebnost je utvr|ena mno{tvom primera koji gaozna~avaju kao preciznu istorijsku ~injenicu. Sakralizaci-ja je, s druge strane, ograni~avanje, jedan oblik povla~enja,tabu koji nam zabranjuje da dodirnemo neki objekt ili,~ak, da koristimo re~i »genocid« ili »totalitarno« za njego-vo opisivanje. Posebnost ne odvaja doga|aje jedne od dru-gih; ona ih povezuje. [to je ve}i broj odnosa, vi{e neka ~i-njenica postaje specifi~na ili posebna. Bog je svét, apsolu-tan i sveprisutan, ali nije poseban; upravo potpuno suprot-no od neke ~injenice koja zauzima jedinstveno mesto ivreme.

Mi nemamo obavezu da se uzdrìmo od dovo|enja uvezu pro{lih zbivanja zbog toga {to su ona jedinstvena i {tosvako od njih ima neko posebno zna~enje. Ba{ suprotno:daleko od toga da pore|enje isklju~uje jedinstvenost, samoono je uspostavlja. Kako se moè potvrditi da je ne{to je-dinstveno, a da se ne uporedi sa ne~im drugim? Ne sme-mo biti nalik Uzbekovoj èni, iz Monteskjeovog spisa Per-sijska pisma, koja mu u jednom dahu kaè da je on najlep-{i ~ovek na svetu iako priznaje da pre njega nije videla nijednog drugog ~oveka.2

Sakralizacija ima jedan uàsan nedostatak: ona nas li-{ava osetljivosti prema ostatku sveta, ~ak i dok nas odvajaod sada{njosti zatvaraju}i nas u pro{lost. Pro{lost tada za-klanja sada{njost, umesto da nas njoj vodi, i postaje izgo-vor za pasivnost. U svojoj knjizi o genocidu u Ruandi, Fi-lip Gurevi~ pi{e kako je, u prole}e 1994., oti{ao u Va{ing-ton da prisustvuje konferencijama za {tampu u BelojKu}i.3 Na njima je bilo mnogo okoli{enja zato {to je ame-ri~ka vlada odlu~ila da ne interveni{e u Ruandi. Jednogdana je posetio muzej Holokausta koji je bio u blizini itamo je video mno{tvo natpisa »Nikada vi{e«, »Pamtite«,»Zauvek u se}anju«. Ali ovaj poziv na se}anje veoma jemalo pomogao u borbi protiv onoga {to se tog trenutka de-{avalo u Ruandi. Na neki na~in, on je doprineo tome da sepropusti prilika za delovanje.

43

Srazmeran tome je rizik od banalnosti, kada sada{njade{avanja gube sve posebnosti time {to se izjedna~avaju saonima iz pro{losti. Krajnje zlo dvadesetog veka se moèlako obratiti u retori~ko oru`je. Me|utim, kad god se ovodesi, mi odri~emo sámu vezu te identi~nosti; jo{ gore, mirizikujemo da potpuno pogre{no razumemo smisao novih~injenica. Zlo koncentracionih logora, prema Davidu Ru-seu, jednom od prvih velikih teoreti~ara onoga {to on nazi-va l’univers concentrationnaire, nije samo zlo koje je ja~e oddrugih zala, ve} ima i druk~ije zna~enje.4 Mrtva~nice Au-{vica i Kolime otkrivaju prisustvo radikalno nove ideologi-je i politi~ke strukture.

Koristiti re~ »Nacista« kao prost sinonim za »podla ni-{tarija« zna~i propustiti sve pouke Au{vica. Posebno je Hit-lerov lik kao stvoren za upotrebu u svim mogu}im prilika-ma. On se nalazi svuda, uprkos ~injenici da se veruje da jegenocid nad Jevrejima jedinstven. Do 1956., zapadne vladesu ve} prona{le njegovu reinkarnaciju u Naseru koji je biotoliko drzak da nacionalizuje Suecki kanal. Od tada po~injeproliferacija novih inkarnacija ~uvenog nacisti~kog diktato-ra. Ameri~ka vlada voli da obeleàva svoje neprijatelje naovaj na~in da bi osigurala bezuslovnu podr{ku me|unarod-ne zajednice. Sadam Husein je prozvan za jo{ jednog Hit-lera, Slobodan Milo{evi} tako|e.

Na Srednjem istoku, izgleda kao da se ovo pore|enjesvakodnevno upotrebljava. Ponekad se arapskom susedu,od Nasera do Arafata, stavljaju oni kaplarski br~i}i. Pone-kad je {tampa ta koja opisuje nekoga grabljivog izraelskogdràvnika kao Hitlera u akciji. Ta uvreda se moè recikli-rati ~ak i unutar pojedina~nih tabora. Jedan ameri~ki in-ternet sajt prikazuje Ehuda Baraka kao Hitlera, u nacisti~-koj uniformi, sa razvijenom palestinskom zastavom. Na-slov glasi: »Ja }u zavr{iti posao, Mein Führer!«. Ponekad,sakralizacija i banalnost funkciono{u zajedno, kao na pri-mer kada je uprava Muzeja Holokausta zabranila JaseruArafatu da u|e pod izgovorom da je on »Hitlerova reinkar-nacija«.5

44

Pretpostavimo na trenutak, da se moèmo provu}i iz-me|u opasnosti od sakralizacije i banalnosti, da smo spo-sobni da upotrebljavamo pore|enje na razuman na~in.Kako ono osvetljava fenomene nacizma i komunizma kojisu predmet na{eg ispitivanja? Ne èlim da do|em u pozi-ciju onih analiti~ara ~iji su argumenti ~esto kontradiktorni,niti da budem sudija koji }e re{avati njihove sporove. Ja è-lim samo da pomognem u definisanju jedne oblasti kori-ste}i se razmi{ljanjima mojih predhodnika, naro~ito veli-kog sovjetskog pisca Vasilija Grosmana. Tako se ponovonalazim, ne kod pitanja uporedive ili neuporedive vredno-sti doga|aja, ve} kod pitanja njihovog pojedina~nog zna~e-nja, a tvrdio sam da pore|enje otkriva sli~nosti i razlike.Dakle, koje?

Ako krenemo od sli~nosti odmah nailazimo na jednopitanje. Zar ne bi trebalo poistovetiti demokratiju sanacizmom i komunizmom, ili njihovim zajedni~kim ime-niteljem totalitarizmom, kao znak priznanja njihovog za-jedni~kog odnosa prema modernosti?

Kao {to znamo, to je pozicija onih koji bi se, u doktri-narnom vi{e nego u politi~kom smislu, mogli nazvati kon-zervativcima. Za njih su liberalizam i totalitarizam samodve varijante, jedna umerena, jedna ekstremna – »softkor«i »hardkor«, ako ho}ete – istog fenomena. Ovde moram daodbijem da ih dalje sledim. Ta~no je da scijentizam, doktri-na koja je u temelju totalitarnog mi{ljenja, zaista pripadamodernosti, ako tom re~ju ozna~avamo skup u~enja kojadrè da su dru{tveni zakoni vi{e ljudskog nego boànskogili tradicionalnog porekla. Modernost tako|e podrazumevapostojanje nauke, jednog korpusa znanja, koji je osvojenisklju~ivo naporom ljudskog razuma, vi{e nego mehani~-kim preno{enjem s generacije na generaciju. Ali uprkosovim ~injenicama, i bez obzira na to u {ta mnogi »salon-ski« filozofi tvrdoglavo veruju, totalitarizam nije neizbeànrezultat, ni skrivena istina na{eg vremena. Niti je totalita-rizam fatalna opasnost za demokratiju. Modernost imavi{e od jedne {kole mi{ljenja i ni slobodna volja kao takva,

45

niti ideali ravnopravnosti, niti zahtevi za autonomno{}u,niti racionalizam, ne vode automatski u totalitarizam. Tuleì opasnost od trivijalizacije, kada pore|enje postaje ubla-èno zbog univerzalne sli~nosti, u smislu »nije |avo negovrag«.

Ono {to je specifi~no za totalitarizam (i {to tako pove-zuje nacizam i komunizam) pokazuje se jasno kada te re-ìme postavimo naspram liberalnih demokratija. Njihovoupore|ivanje je opravdano na prvom mestu iz prespektivegeneralne tipologije politi~kih reìma. Oba se zna~ajnorazlikuju od demokratije i ni{ta manje jasno od despotskihvladavina iz pro{losti. Njihove zajedni~ke osobine uklju~u-ju postojanje potrebe za revolucionarnom fazom; trans-formaciju narodnog suvereniteta u puku fasadu; odbaciva-nje svih sloboda pojedinca i autonomije; sistematsko dava-nje prvenstva monizmu u odnosu na pluralizam; opaànjekonflikta kao neumoljivog zakona postojanja; potpunu eli-minaciju razlike kao dru{tvenog cilja, {to vodi u sistemat-sko uni{tenje dela populacije; op{tu prisutnost ose}anjastraha; i programski kolektivizam. To su njihove zajedni~-ke, su{tinske odlike.

Njihova sli~nost se dalje moè potvrditi u strogo istorij-skom smislu. Istorija prve polovine dvadesetog veka se za-ista te{ko moè razumeti bez uzimanja u obzir njihovogsloènog preplitanja. Nije potrebno i}i tako daleko i tvrditida nacizam nije ni{ta vi{e od reakcije na Bolj{evizam. U~i-niti to zna~ilo bi pore}i uticaj lokalnih uslovljenosti. Ipak,te{ko je ne uo~iti kako su blisko i povezano delovali, bilo upodraàvanju ili u sukobu, skriveno kao kod nema~kog pri-hvatanja sovjetskog modela logora ili otvoreno kao za vre-me nacisti~ko-sovjetskog pakta. Uz to, oba pokreta su uko-renjena u kritici liberalne demokratije i individualne auto-nomije; oba su paralelno motivisana krvoproli}em iz Prvogsvetskog rata.

Ove sli~nosti su zna~ajne, i daleko od toga da isklju~u-ju razli~itosti, one omogu}uju da se razlike lak{e uvide. Dabi ih jasno videli nije potrebno da te reìme postavimo na-

46

suprot demokratiji nego ih treba samo staviti jednog na-spram drugog. Postoji mno{tvo lako uo~ljivih povr{nih raz-lika i one se mogu ostaviti po strani. Umesto toga, èleobih da se usredsredim na dve karakteristi~ne razlike usámoj strukturi ovih reìma. Prva se odnosi na ideologijukoja sa zastupa. Nau~nici i istraìva~i su nagla{avali razlikeu sadràju, {ti je omogu}ilo da se bez te{ko}a primeti da te-orijske suprotnosti maskiraju sli~nosti u praksi, da se za-klju~i da je ovo prvo samo kamuflaà, bezna~ajni privid imaskarada. Dozvolite mi da navedem dva primera. Akouporedimo diskurse koje je svaki od reìma pojedina~nopodràvao, moglo bi se lako poverovati da su, prema sovjet-skoj propagandi, komunisti izabrali mir dok su se nacistiodlu~ili za rat. U stvari, cilj sovjetske politike je uvek bioisto imperijalisti~ko pro{irenje granica kojemu su i nacistiteìli.

Komunizam je izneo svoje opredeljenje ne samo upravcu svetskog mira nego i jednakosti, ali komunizam jesve osim egalitaran. Na prvom mestu, kao i u demokratiji,neki pojedinci su bogatiji, uspe{niji ili mo}niji od drugih.Slede}e, i mnogo va`nije, komunisti~ko dru{tvo, u su{tini,generi{e sistem privilegija i staleà, {to na neki na~in pod-se}a na ancien régime. Komunisti~ka partija ne podràvaotvoreno kult nat~oveka, a ipak, sve je u Sovjetskom Save-zu bilo ustrojeno ka oboàvanju mo}nih. Posebno je jedanstale`, »nova klasa« partijskih glave{ina, armija i tajna po-licija, uìvalo slobodu i imalo mo} van doma{aja obi~nihsmrtnika. Sli~no tome, kult »Vo`da« ili vo|e, bio je udalje-niji od egalitarnog programa nego {to je bio Führer u odno-su na otvoreno izraène slogane o hijerarhiji nacisti~kogreìma.

êsto se misli da se komunizam temelji na jednoj uni-verzalisti~koj ideologiji; u skladu sa tim, postaje veoma te-{ko grupisati nacizam i komunizam pod istu totalitarnuetiketu, jer nacizam je eksplicitno antiuniverzalisti~ki.Uprkos internacionalisti~kom stavu komunizma, ipak jeodsustvo univerzalizma o~igledno za obe strane, jer inter-

47

nacionalno ne zna~i univerzalno. U stvarnosti, komuni-zam je isto tako »partikularan« kao i nacizam, jer i on eks-plicitno potvr|uje da njegovi ideali ne obuhvataju ~ove~an-stvo u celini. »Transnacionalno« se, na primer, ne proteèna socijalne klase: eliminacija jednog dela ~ove~anstva jeuvek neophodna. Ovo je najbolje izraèno u jednoj, mo`daapokrifnoj izjavi Kaganovi~a, jednog od Staljinovih bliskihsaradnika: »Morate zamisliti ~ove~anstvo kao veliko telokome su potrebne stalne hirur{ke intervencije. Da li trebada vas potse}am da se takva intervencija ne moè obavitibez se~enja opni, bez uni{tavanja tkiva, bez prolivanjakrvi?«.6 Prosto re~eno, podele nisu samo teritorijale ili»horizontalne« (tj., definisane nacionalnim granicama);one su i »vertikalne«, presecaju socijalne slojeve istog dru-{tva. Dok jedan reìm poziva na rat izme|u nacija ili rasa,drugi poziva na rat izme|u klasa.

Sli~nosti u sadràju su brojnije nego {to bi mogli dapomislimo bave}i se jezikom koji je upotrebljavala svakaod strana. Ali, izgleda da je nesvodiva ~injenica da je zna-~aj koji su imale ideologije razli~it. Komunizam je mnogovi{e ideolo{ki projekt, u kome politi~ki program igra o~i-gledno va`niju ulogu nego u nacizmu. Mesto komunizmau porodici utopijskih projekata je bez sumnje o~itije, aobezvre|ivanje sada{njosti u korist budu}nosti je ve}a. Ko-munisti~ka ideologija nudi jednu predstavu sveta koja jeudaljenija od ciljeva te ideologije, nego {to je to slu~aj sapredstavom sveta u okviru nacizma. Ona nastaje u odre|e-nom istorijskom trenutku i dalje ulaè izuzetan napor daprikrije ponor koji odvaja svet od ideolo{ke predstave. Sov-jetski reìm je u tom smislu daleko nepo{teniji, zavodljivi-ji i teatralniji nego njegov nacisti~ki rival. Diskurs tog reì-ma nikada za cilj nema odre|enje ovoga sveta, niti rad nanjegovoj transformaciji; njegova jedina svrha je prikriva-nje. Sve {to se moè videti u bilo kom trenutku jeste »kolo-salna inscenacija« u kojoj ~itav svet postaje scena: bira~i sepretvaraju da glasaju, upravnici da rukovode; sindikati opo-na{aju postupanje stvarnih sindikata, pisci tvrde da izraà-

48

vaju ose}anja, seljaci se petvaraju da rade do iznemoglosti.Zapravo, jedino su u pravim pozori{tima predstave ono {toizgleda da jesu.

Druga va`na distinkcija uklju~uje stav prema onim»neprijateljima« koji su odgovorni za »na{e« nevolje. Ko-munizam se ne predstavlja kao reìm milosrdniji odnacizma. Kako zaboraviti Lenjinov zahtev za »nemilosrd-nim uni{tenjem neprijatelja slobode«, za »krvavim ratomdo istrebljenja«, i za »gu{enjem kontrarevolucionarnogolo{a«?7 Svi totalitarni sistemi prihvataju manihejsku po-delu sveta na dve me|usobno isklju~ive polovine, dobru ilo{u, i objavljuju cilj uni{tenja zle polovine. Ipak, pokolji zakoje su krivi nacisti i komunisti nemaju isti smisao.

Osobeni smisao genocida nad Jevrejima ne nalazi se ubroju mrtvih, jer Staljin je odgovoran za smrt istog brojaljudi izme|u 1932. i 1933., izgladnjivanjem ukrajinskih se-ljaka. Niti se, suprotno ~esto ponavljanoj izreci, nalazi u ~i-njenici da su Jevreji bili na meti zbog svoje prirode, a nezbog ne~ega {to su uradili, da su bili »krivi« samo zato {tosu bili ro|eni u odre|enoj dru{tvenoj grupi. Jer, to je vaì-lo, u nekim periodima, i za pripadnike buròazije i za »ku-lake«, ~ak i za seosko stanovni{tvo Sovjetskog Saveza, kadasu mu{karci, ène, deca i stariji ljudi, umirali jedni poreddrugih ne zbog ne~ega {to su u~inili ve} ba{ zbog toga {tosu pripadali grupama za koje se smatralo da su nepodobneza ìvot. Postojanje glavnog projekta, plana ozakonjenogna najvi{im dràvnim nivoima, ~injenica je koja vaì zaoba reìma, ne samo za naciste. Kona~no, smisao Holoka-usta ne po~iva u ideji da su Nemci bili veoma kultivisan na-rod Srednje Evrope. Na to se povremeno skrene pa`njaiako je jo{ od Rusoa poznato da kultura ne vodi automatskiu vrlinu, i {to znamo da nemoralnost kultivisanih ljudi nebi trebalo da nas iznena|uje.

Specifi~nost ovih zlo~ina, dakle, nalazi se, ne isklju~i-vo, nego principijelno u nacisti~kom projektu sistematskogubijanja. âk iako se u oba reìma moè prepoznati idejao eliminaciji jednog dela ~ove~anstva da bi se osigurala ko-

49

na~na harmonija, u stvarnosti jedna strana terazija preteè.Uprkos uporedivom broju `rtava, ne moè se na}i pravaparalela za sistemati~no ubijanje Jevreja i drugih grupakoje su nacisti videli kao nedostojne ìvota. Jer ako su Ko-lima i Solovjecka Ostrva bili sovjetska varijanta Buhenval-da i Dahaua, nije postojala Treblinka u Sovjetskom Savezu:u logorima za uni{tenje, ubijanje je bilo jedini cilj, cilj posebi.

Na sovjetskoj strani je sigurno bilo likvidacija koje semogu uporediti sa nacisti~kim, ali one nisu bile najva`nijiuzrok smrtnosti. Masa sovjetskih `rtava je posledica jednedruk~ije logike. Oduzimanje ìvota nije bilo cilj: to je bilakazna, sredstvo zastra{ivanja ili slu~ajni, besmisleni gubi-tak. Posle tri meseca, stanovnici Gulaga su umirali od iscr-pljenosti, hladno}e ili bolesti. To nije imalo nikakav zna~aj:oni su bili neva`ni i drugi su dolazili na njihovo mesto.Kada su seljaci umirali od gladi, to je bio neophodan uslovza kolektivizaciju poljoprivrede, za stavljanje Ukrajine podruski uticaj, za pot~injavajne sela gradu. Drugim re~ima,smrt nije imala nikakvo posebno zna~enje. @ivot vi{e nijeimao nikakvu vrednost.

U stvari, nastaje jedan paradoksalan obrt kada se uzmeu obzir da su Sovjeti, koji zahtevaju istorijski i socijalniokvir za svoju globalnu teoriju, sprovodili »prirodnu selek-ciju« tako {to su pu{tali da slabi umiru od gladi, hladno}eili bolesti. Nacisti su, suprotno tome, uprkos isticanju bio-lo{kih principa, sprovodili »artificijelnu selekciju«, i u Au-{vicu i u drugim logorima. Oni, njihovi lekari i ~uvari logo-ra su bili ti koji su odlu~ivali o tome ko }e od zatvorenikaumreti, a kome }e odloìti likvidaciju. Dakle, dok je jednagrupa `rtvovala ljudski ìvot kao da nema vrednosti, drugase nalazila u stanju koje Margareta Buber-Nojman nazivaautenti~nom »ubila~kom manijom«. Iz ove perspektive, ipored o~igledne sli~nosti njihovih programa, svaki reìmzadràva svoju osobenost.

Tu je ono {to je Buber-Nojmanova nau~ila iz bolnog is-kustva osobe koja je imala uàsnu privilegiju da tokom pe-

50

rioda od dugih sedam godina, bez pauze, iz zato~eni{tva usovjetskom logoru u Karagandi pre|e u Ravensbruk.8 Raz-lika koju ona najvi{e nagla{ava jeste u tome {to su se Sovje-ti prema zatvorenicima pona{ali kao prema robovima, doksu za naciste oni bili nià vrsta ljudi, Untermenschen.

Na obe strane logori su sluìli stvaranju straha, ali zaSovjete zatvorenici su bili besplatna i poslu{na radna sna-ga za rudnike, fabrike i obradu zemlje. U nacisti~kim logo-rima, u pore|enju sa sovjetskim, de{avala su se poniènjai degradacije kao da je jedini cilj sistema da mu{karce iène dovede ispod nivoa ìvotinje. »Glavna stvar nije bioropski rad, nego pre mu~enje i poniènje«, pi{e ona. Sli~-no tome, zapanjuju}e je da su nacisti, a ne komunisti, ko-ristili ljudska bi}a u medicinskim eksperimentima zato {tosu bili »nià vrsta ljudi«, nepotpuni ljudi, i zato {to su Jev-reji, Romi, Sloveni, nemo}ni i stari, morali da umru bezobzira na svaku mogu}u ekonomsku dobit koju su njihoviìvoti mogli da donesu.

Na kraju, èleo bih da potsetim na primer jednogumetnika, velikog slikara Zorana Musi}a, koji je zadnju go-dinu Drugog svetskog rata proveo u logoru Dahau. Kada sevratio iz te fabrike smrti nije bio sposoban da prikaè naplatnu ono ~emu je prisustvovao. Njegovo iskustvo je bilojedinstveno, ono se nije moglo preneti. Onda, 1950ih, rato-vi su ponovo po~eli, u Koreji, u Alìru i drugde, a sa njimai sva surovost koju ljudi umeju da prirede jedni drugima.Ta sada{njost, svakako razli~ita, bila je ipak dovoljno sli~nada inspiri{e Musi}a da stvori novi ciklus slika koje predsta-vljaju le{eve u logorima. Nazvao ga je »Mi nismo posled-nji«. Novootkrivena veza izme|u pro{losti i sada{njosti, nina koji na~in trivijalna, omogu}ila je ovom slikaru da na~i-ni delo koje je i potresno i dirljivo, delo koje je istovreme-no i ispravno i istinito.

51

Napomene

1. Kenzaburo Oe, Hiroshima Notes (New York: Marion Boyars, 1995),pp. 79, 16, 29.

2. Montesquieu, Persian Letters (New York: Penguin, 1981 edn), letter7, p. 46.

3. Philip Gourevirch, We Wish to Inform You that Tomorrow We WillBe Killed with Our Families (New York: Farrar, Strauss, Giroux,1998).

4. David Rousset et al., Pour la vérité sur les camps concetrationnaires(Paris: Ramsay, 1990), p. 244.

5. Vidi, Le Monde, 16-17 July 2000.6. Kaganovi~, u: Stuart Kahane, The Wolf of the Kremlin (New York:

Morrow, 1987), p. 309.7. V. I. Lenin, Oeuvres choisies en deux volumes (Moscow: GIIJ, 1948),

Vol. 1, pp. 457, 545. Margarete Buber-Neumann, »Wie verhält sichder Mensch in extremen Situationen«, u: idem., Plädoyer für Frei-heit und Menschlicliheit (Berlin: Hentrich, 2000), p. 2.

8. Margarete Buber-Neumann, Under Two Dictators (London: VictorGollancz, 1949).


52

I r v i n g V o l f a r t

N A P R E D U N A J G O R E ! :O P O R E \ E N J U T O T A L I T A R I Z A M A

Polje levo

Da ne bude nesporazuma: ovaj tekst ne dovodi u pitanje po-trebu za komparativnim prou~avanjem totalitaristi~kih si-stema. Ba{ naprotiv. Autor ovog teksta, sa obrazovanjem izkomparativne knjièvnosti, pripada grupi istraìva~a ~iji sunapori u tom poslu poslednjih godina nailazili na prili~nuosudu na francuskoj intelektualnoj sceni.1 Optuìvali sunas da upore|ujemo neuporedivo, da trivijalizujemo (ba-naliser), i na taj na~in pori~emo sámu Shoah – optu`ba kojadalje vodi u optu`bu da marginalizujemo druge genocide.2

Po svoj prilici, nema vi{e nikakve potrebe da se vodi ta ste-rilna debata, ili da se iznose argumenti da je »jedinstvenostShoah«, iako van svake sumnje, sluìla i kao neodrìva i ne-mogu}a ideologija,3 ili da »jedinstvenost« i »pore|enje«,daleko od toga da se me|usobno isklju~uju, pretpostavlja-ju jedno drugo. U ovoj ta~ki sada{nje rasprave o masovnimzlo~inima dvadesetog veka, svakako se moè po}i od togada je nu`no odrediti kognitivne distinkcije izme|u totalita-

53

rizama, i uz to neizbe`no napraviti moralnu distinkciju iz-me|u njih.

Ono {to, me|utim, jeste potrebno, jeste unutra{nja kri-tika na~ina na koji se komparativno prou~avanje totalitariz-ma i genocida obi~no preduzima. Cilj rasprave koja sledinije pore|enje kao takvo ve} postupak komparativnog me-toda koji sebi name}e osobita ograni~enja. Ho}u da kaèmda je potrebno jo{ vi{e pore|enja – neograni~ena kompara-tivna aktivnost, koja, umesto {to se sáma izme{ta van gra-nica, poku{ava da uo~i sopstvenu ume{anost u predmetsvog istraìvanja. Ko jo{ uvek zaista misli da je u mogu}no-sti da kontemplira istoriju iz mirne, neodre|ene pozicijedevetnaestovekovnog istorizma i nekakvog tipi~nog op{tegkursa? Da se udubljuje, pohlepno ~ita – se pencher sur, kao{to su govorili francuski pozitivisti – kao da je to knjiga ilidosije koji se moè otvoriti po èlji? Na{a slepa mrlja sva-kako je mesto na kome se mi nalazimo – trun u sopstve-nom oku. »Koja je tvoja pozicija?« Iako se previ{e ritualnopostavlja po uzoru na 1968., ovo pitanje nije izgubilo ni{taod svoje opravdanosti.

Neko bi stoga mogao da bude rezervisan u slu~aju datreba da dá odgovor na pitanje {ta je »manje zlo« –staljinizam ili nacizam, a da pri tom nu`no ne izbegava va-`ne teme koje to pitanje name}e. Ono se pojavilo u poseb-nom trenutku u jednom nizu danas vo|enih paralelnihrasprava i sporova oko jedinstvenosti Shoah i zlo~ina ko-munisti~kih reìma dvadesetog veka. Mada taj izraz zvu~iuniverzalno i bezvremeno, pitanje o »manjem zlu« je pita-nje vezano za sticaj okolnosti, a ono je i strate{ko pitanje,na koje se, pak, mogu dati samo kratkoro~ni odgovori, ve-zani za odre|ene okolnosti.

Iako se stavovi koji slede vi{e oslanjaju na knjièvnostnego na nauku o politici, njihov cilj nije da deluju kao pro-vokativna knjièvna àoka – {to je na~in na koji su ih, zbogprakti~nih svrha, pogre{no ~uli na konferenciji koja jeomogu}ila ovu zbirku tekstova – nego kao trezveno politi~-ko sredstvo (Stachel /{iljak, àoka/: Kafkina metafora kojoj

54

}u se vratiti). Oni ne ga|aju iz neke sigurne, »objektivne«visine. Ta pozicija bez pozicije je, naprotiv, zaklon komeoni teè. Oni to rade s levog stanovi{ta – danas veoma is-pra`njen prostor – i, ne treba ni pominjati, iz materijalnesigurnosti koju uìvaju svi Zapadni nau~nici.

In Lingua Veritas: Odradek

U svojoj studiji o nastupaju}em nacisti~kom ustrojavanjunema~kog jezika, LTI, romanski filolog Viktor Klemperer,predstavio je gore navedenu varijaciju izreke In vino veri-tas.4 Teodor Adorno bi, na svoj na~in, pro{irio taj iskaz nana{e najbolje uvide: »Samo su one misli istinite koje sebene razumeju«.

Istina ho}e da iza|e na videlo. ôveku ne treba vino dabi je izna{ao. Treba prosto posmatrati jezik koji je na delui u igri. S obzirom na nerazmrsive odnose sa potsvesnim,nije li zaista sav jezik vi{e ili manje zaustavljena jezi~kaoma{ka? Sveproìmaju}a dimenzija »psihopatologije sva-kodnevnog ìvota«? »Normalnost« – »svakodnevni jezik«u koji su neki analiti~ki filozofi slepo poverovali – tada biprosto bila najvi{e upotrebljavana frekvencija spektra. Mo-`da su zbog toga Franc Kafka i Valter Benjamin prona{liPad u jednom momentu nestrpljenja, u jednom popu{ta-nju pa`nje, i mo`da je zbog toga Benjamin u tom popu{ta-nju video Pad sámog jezika.

Vi{e od jednog veka ranije, 1778., filozof-nau~nik Ge-org Kristof Lihtenberg, zabeleìo je slede}e:

Sluge imaju svoj na~in izraàvanja:1. Garnizon se ispraznio, umesto utvr|enje.2. Sveobuhvatna borba, totalni napad, totalni rat.5

Izraz »totalni rat« tako prethodi Gebelsovom pitanju »Da liho}ete totalni rat?«, za najmanje vek i po. Me|utim, radi seo oma{ki ili pogre{nom imenovanju. Racionalnom umuosamnaestog veka bilo je samoo~igledno da rat, bez obzira

55

koliko je razoran, ne moè biti vi{e »totalan« nego bilo kojidrugi pojedina~ni aspekt sveta oko nas; i da jezik, razum imoral, prema tome, zahtevaju da izbegavamo tako slobod-ne jezi~ke navike.6

Ali ako je izraz »totalni rat« bio jedna od onih »finihzabuna«7 svojstvenih neobrazovanom duhu, za{to je Lih-tenberg izdvojio posebno nju kao predmet istraìvanja?Slede}a bele{ka navodi na mogu}i odgovor.

Svakako je mogu}e da na{i hemi~ari jednog dana nabasajuna na~in da se iznenada rastvori vazduh koji udi{emo... Tobi moglo da zna~i kraj sveta. (1795)8

Kao ~ovek Prosvetiteljstva sa imaginacijom i {irinom po-gleda na svet, Lihtenberg je mo`da osetio da je nestandard-ni izraz »totalni rat« ipak imao potencijal da se ostvari. Midanas, na àlost, znamo koliko je stvaran.

Na po~etku Prvog svetskog rata, Karl Kraus je primetioda je jezik dana{njice jezik nemu{tog ~ina u bekstvu.9 »Ve-liki« rat je brutalno ostvario i priprost govor posluge o »to-talnom ratu« i Lihtenbergovu u~enu pretpostavku da }e he-mi~ari jednog dana prona}i gas koji bi mogao da dovede dokraja sveta. Govoriti o napu{tanju garnizona umesto utvr-|enja zna~ilo je napraviti verbalnu i moralnu konfuziju.Pokaza}e se, me|utim, da je mogu}e sprovesti takvu kon-fuziju sa otkri}em modernog tehnolo{kog i bio-hemijskogratovanja.

Sre}no je bilo doba za koje je »totalni rat« zvu~alo kaoprotivre~nost. Ali upravo zato {to totalni ratovi, kao i totali-tarne dràve, ostaju inherentno protivre~ni projekti – pro-tivre~ni upravo zbog svoje èlje da elimini{u sve tragoveprotivre~nosti – ljudski rod je do sada uspevao da preìvi.Uprkos neopisivom uni{tenju koje su totalni ratovi donelisvetu, oni su napadi nestvarnog na stvarnost. La` koja seostvarila ostaje la`.

In lingua veritas. Istina koja se krije u jeziku moè pri-padati istini ili laì. Dok se, tako, »totalni rat« u osamnae-

56

stom veku manifestuje kao govor posluge (a u dvadesetomkao organizovana propaganda, ~udovi{nost bez presedana,i kona~no reklamni »hajp«), termin »totalitarizam« je pot-puno druga~iji slu~aj. Kada se Musolinijev neologizam sta-to totalitario /totalitarna dràva/ okrene protiv sebe, poka-zuje protivre~nost inherentnu svakom naporu dostizanjaapsolutne kontrole. Kao jo{ jedan od –izam-a, ta re~ u~e-stvuje u mnoìni koju ono ozna~eno èli da uni{ti. U na~e-lu, dakle, niko od njenih pobornika ne bi trebalo da koristitaj termin.

In lingua veritas. Kafkin fragment Doma}inova brigaopisuje jedno neuhvatljivo, enigmati~no bi}e – malo, po-kretljivo, neuredno, precizno, »bez stalne adrese«, i sa {u-{tavim smehom mo`da donekle sli~nom osmehu ma~oraKezala Luisa Kerola. Niko ne}e mo}i nikada da ga uhvati.Njegovo ime se ne moè utvrditi, niti se to – ili on (ali ne iona) – moè svrstati u neku kategoriju. To nije, na primer,ni Kantova »stvar po sebi« niti je on tu »za nas«. Po{to nijebio sposoban da se nagodi s njim, doma}in ku}e mora daìvi sa tim bi}em koje ga povremeno podse}a na njegovaograni~enja i koje }e, {to je »skoro bolno« saznanje, nadì-veti i njega i njegove potomke.

Ali nije li Odradek tako|e njegov bliski i daleki bastard,melez, vanbra~no kasno dete koje su Zakon i Red imali saHaosom? Da li je ono moglo biti za~eto pre doba birokrati-je i jeseni patrijarha – Frojdovog zabrinutog, kompulsiv-nog »ega« koji vi{e nije »gospodar u sopstvenoj ku}i«?

Ali mo`da nas Odradek tako|e vra}a na po~etak ljud-skog doba. Druga Kafkina pri~a, Izve{taj jednoj akademijigovori o prastaroj »promaji« koja ljudima hladi pete – nji-hove »Ahilove pete«. »Oluja« dolazi, duva iz na{e prastareìvotinjske pro{losti kroz »rupu« iz koje je nekad davno na-stalo ~ove~anstvo. Ta rupa se u me|uvremenu skupila izanas – {to je razlog za{to vi{e nema povratka i za{to je olujasada samo promaja. Ipak, ta oluja na ~udan na~in podse}ana snaàn vetar koji, u skladu sa devetom tezom iz tekstaTeze o filozofiji istorije Valtera Benjamina, mi danas zove-

57

mo »Progres«.10 On, prema Benjaminovoj varijanti, »duvaiz Raja«. Drugim re~ima, on je iz vremena Pada. Jer ba{kao {to Kafka dovodi u vezu Pad sa trenutkom »nestrplje-nja«,11 tako Benjamin otkriva Pad jezika u »skretanju« (Ab-kehr), rastrzanosti, popu{tanje pa`nje.12 Ukratko, to je bilana{a prva jezi~ka oma{ka.

Progres bi na taj na~in bio Progres Pada. Oluja, za Kaf-ku kao i za Benjamina, »duva iz zaborava (aus dem Verges-sen)«.13 Protiv te velike prastare oluje zaboravljanja i jedani drugi podiù sme{nu ali nesavladivu silu zaboravljenih –bilo da je to Odradek ili sitni, nesta{ni »grbavko« iz nema~-ke de~je poezije.14

In lingua veritas. Na primer, Odradek. Odradek je ono{to nam izmi~e i poigrava se s nama: pukotina zaboravakoja se skupila ali koja se ne moè zatvoriti, obmane pam-}enja, Ahilova peta, jezi~ke oma{ke. Re~ Odradek je »sámapo sebi« – ali da li je ona »(to sámo) ono« ili je »sopstvo (posebi)«? – takva oma{ka i, kao Odradek »sâm«, lukav, tajan-stven lapsus.

Jezik ovde anticipira neuspeh totalitarnog projekta, ilimu se u najmanju ruku opire. Jedna definicija neodredivogOdradeka bi u stvari bila: »ono {to ~ak ni totalitarni Otackoji svime upravlja ne bi mogao nikada da kontroli{e – naprimer, svoj jezik«.

Mo`da se, onda, otpor potpunoj dominaciji ne nalazi(samo) u na{oj zajedni~koj »~ove~nosti«. Ili, ako jeste,onda u njenom neljudskom delu.15 Ono {to izmi~e totali-tarnoj vlasti bi bilo jednako, ali na drugi na~in, neljudsko.Ili pre, ni ljudsko ni neljudsko – kao Odradek.

Aparat u Kafkinoj pri~i U ka`njeni~koj koloniji se raspa-da, kao pod pritiskom »neke velike sile«. Da li je slabostnjegove snage – njegova Ahilova peta – u obrnutom odno-su sa snagom Odradekove slabosti? I, tako|e, sa »slabomMesijanskom snagom«16 – slabom, ali neuni{tivom – o ko-joj je Benjamin govorio 1940., bez obzira na veliku totali-tarnu pretnju u vidu Nacisti~ko-Sovjetskog Pakta?

58

»Manje zlo«

Naslov knjige koja se bavi »moralnim pore|enjem« dvanajsmrtonosnija totalitarizma dvadesetog veka, Manje zlo,uzrok je jo{ jedne »suptilne konfuzije«. Pravilno upotreb-ljen, ovaj izraz ukazuje na neophodnost izbora izme|u dvelo{e alternative, izbora jedne za koju se veruje da je manjeneprihvatljiva od druge. U ovom posebnom istorijskommomentu, me|utim, mi, na sre}u – tj., po »milosti kasni-jeg ro|enja« (izraz Helmuta Kola, Gnade der späten Geburt)– ne moramo da biramo izme|u nacizma i komunizma,kao {to bi mo`da mislili da moramo da smo na mestu na-{ih o~eva i o~eva na{ih o~eva. Mi smo suo~eni sa drugim iz-borima. Podrazumeva se da oni, uprkos svemu, zahtevajuod nas da poku{amo da se izborimo sa dva najgora zla na{e»nesavladane pro{losti«.

Posle njih, êr~il je primetio da Zapadna demokratija,i pored svih nedostataka, ostaje bolja i jedina odrìva poli-ti~ka alternativa. Politi~ki utopizam u praksi vodi do dalekohaoti~nijih rezultata nego {to to ~ini politika kompromisa,relativizma i petljanja. Takva je, barem, anglo-ameri~kamudrost koja trenutno preovla|uje u na{im post-totalitar-nim demokratijama li{enim iluzija. Upore|ena sa totalita-rizmom, demokratija je manje zlo. To je, u najmanju ruku,pravilna upotreba tog izraza. [ta, me|utim, zna~i re}i dajedan totalitarizam predstavlja manje zlo od drugog?

Jo{ jedna upotreba tog izraza moè posluìti da se pro-ceni sada{nje stanje: »Od Homera do modernih vremena,duh koji preovla|uje èli da izbegne Scilu povratka na pro-stu reprodukciju i Haribdu nesputanog ispunjenja: on jeuvek verovao samo zvezdi manjeg zla«.17 Do sada – premaAdornovim i Horkhajmerovim uveravanjima – ~ove~an-stvo se odlu~ivalo (veruju}i da je to neophodno) za manjezlo. Izbor je uvek bio izme|u principa zadovoljstva i prin-cipa realnosti, smrtonosne o~aranosti pesmom Sirena i si-gurnosti otre`njenja. Tertium non datur. Me|utim, iz uto-pijske perspektive tog isklju~enog tre}eg, biranje manjeg

59

zla je srodno arhai~noj logici `rtvovanja. Iako je logika ma-njeg zla nekada bila od su{tinskog zna~aja za odràvanjevrste, ona je, u me|uvremenu – prema njihovom mi{ljenju– pokrenuta protiv utopijske, ali sve realnije, mogu}nostipotpuno druga~ije alternative.

Tokom proteklih decenija, karakteristika politi~ko-ide-olo{kog raspoloènja na Zapadu bila je »istro{enost utopij-skih energija«.18 Nada da }e kapitalizam jednog dana nesta-ti i sáma je nestala. Logika manjeg zla je tako potvrdila svo-ju vrednost. Njena posledica je {iroko rasprostranjena sum-nja da je najbolje isto {to i najgore i da utopijski san u prak-si uzrokuje – ili mora, mo`da neizbe`no, uzrokovati – tota-litarizam. Napu{taju}i potragu za alternativama, nekada-{nja levica je sa zaka{njenjem sustigla usklik E. M. Forste-ra »dva put’ ura za demokratiju« i êr~ilovo »manje zlo«.

Za{to se, onda, koncept manjeg zla, ba{ u ovom trenut-ku, transponuje u pore|enje totalitarizama? Postoje dva raz-loga za to. Prvo, sada{nje debate su se zaplele u laàn izborizme|u dva tabora: »partikularisti~ki«, judeocentri~ni borciza »jedinstvenost Shoah« versus »univerzalisti~kih« zago-vornika istraìvanja po modelu »komparativnog genocida«.U ime jedinstvenosti, ovi prvi su do sada odbijali upore|iva-nje, iako njihovo stanovi{te po~iva na pore|enju; drugi od-bijaju (tako bar prvi misle) jedinstvenost u ime pore|enja.Izgleda da uvo|enje koncepta manjeg zla u tu zako~enu ras-pravu otvara mogu}nost okon~anja uzaludne polemike iz-me|u (stvarne i navodne) »trivijalizacije« i (stvarne i navod-ne) »sakralizacije« Shoah. Kategorije »singularnosti« i »ra-dikalnog zla« se sada mogu pluralizovati u diferenciranopore|enje izme|u singularnosti i zála. Drugo, koncept ma-njeg zla obe}ava da generi~ki pojam totalitarizma ne}e zase-niti moralne razlike izme|u totalitarizama. Tako se pojaviorazlog za pro{irenje istraìvanja totalitarizma u vidu »grada-cija, stepenovanja«, koje su pravo i obi~aji uvek pravili izme-|u razli~itih tipova ubistva i likvidacije.19

Zamisao o pravljenju moralnih razlikovanja izme|uzála tog reda veli~ine ipak je problemati~no. Komparativna

60

istraìvanja nu`no ne povla~e sa sobom gramati~ko-moral-ne komparative: manje, gore, itd. Istina, »komparativni to-talitarizam« se te{ko moè uporediti sa komparativnomknjièvno{}u ili komparativnom anatomijom, od kojih nijedna ne traì da studenti izvode komparativne moralneevaluacije objekata koje porede. Moralizovanje razlika iz-me|u genocida moè se ipak pokazati i povr{nim i kontra-produktivnim. Da li je zaista potrebno da se moralnostunese u taj materijal? Da li je »Manje zlo« program istraì-vanja koji obe}ava? Knjiga koja je pred nama }e mo`dapruìti neke odgovore.

Nije ni mogu}e ni poèljno izbegavati moralno pore|e-nje totalitaritarizama. Ali ~ak i kada neko neizbe`no nasta-vlja sa upore|ivanjem, on onda ne bi trebalo ni da izbega-va da prekine s tim. Kao {to je va`no razlikovati razli~ite ni-janse crnog da bi mogli da vidimo u mraku, nije manje neo-phodno zanemariti te razlike da bi mogli da vidimo sâmmrak. Biti slep na jedno oko, ne treptati na drugo: zar nijeto ono {to bi bilo potrebno da se »to {to se desilo« (Celan)dovede u neku vrstu fokusa?

Istinski svedoci su oni koji nisu preìveli, primetio jePrimo Levi, jedan od najistinskijih svedoka koji su preìve-li Au{vic.

»Tamo gde se pred nama ukazuje niz doga|aja, on vidijednu jedinu katastrofu«, pisao je Benjamin 1940., – on je»An|eo Istorije«.20 Mi, istina, nismo an|eli, i ne moèmovideti njegovim o~ima, ne moèmo videti taj prizor »mir-no i u celini«. Niti bi prizor jedne jedine katastrofe bio ne-posredno od koristi za potrebe pore|enja. Ali moèmo limi videti dve ili vi{e njih, a da na~as ne ugledamo ona jed-nu – preko zastupnika, kroz zatvorene, zaklonjene o~i?

Nije li rad Hane Arent na temu totalitarizma nekakoinspirisan slede}om bele{kom iz Kafkinog dnevnika, kojuona citira u svom tekstu o Benjaminu?

Svako ko se ne snalazi u ìvotu dok je ìv jednom rukom po-malo uspeva da se odbrani od o~ajanja zbog svoje sudbine...

61

ali drugom rukom on moè zabeleìti ono {to vidi u ru{evi-nama, jer on vidi druga~ije i vi{e stvari od drugih; na kraju,on je mrtav u svom sopstvenom ìvotu i istinski preìveli.21

Dva para o~iju u jednoj glavi, o~i An|ela i o~i ~oveka – dvaìvota, jedan mrtav, jedan ìv – dve ruke – knjièvnost i na-uka o politici – biti i ne biti – preìveti i ne preìveti – bo-riti se i ne boriti...

»Kako je on mogao preìveti u ovakvoj atmosferi?«,pita Benjamin o Kafki.22 »Ko zna«, pitao se Bodler sredi-nom devetnaestog veka, »da li ogrubljivanje na{e prirodenije jedina prepreka koja nas spre~ava da po{tujemo okru-ènje u kom di{emo?«. Mnogo pre ratova i logora dvadese-tog veka, stanovnici gradova iz devetnaestog veka su razvi-li psihi~ki kalus da bi preìveli ono {to su svakodnevno is-ku{avali. Da ga ne bi iskusili, da ga ne bi doìveli. Ne pro-ìveti ga – da ne bi umrli od njega – i tako umreti od nje-ga. Ali oni koji, kao Kafka, nemaju kalus umiru od toga. Ni-{ta nije ranjivije od sposobnosti za ranjivost. Bez nje, ~ovekumire; sa njom, ~ovek umire; on preìvljava, zna~i, na je-dan ili drugi na~in.

Bave}i se najgorim, a mora se time baviti, ~ovek se pri-vikne. Takva deformacija prati mnoga zanimanja. Nekomeko nije u ovoj profesiji, izraz »manje zlo«, iako je mo`daopravdan s obzirom na svoje navedene svrhe, moè tako|ezvu~ati kao neprijatan, zbunjuju}i eufemizam, bez ikakveveze sa neuporedivim iskustvom logora.23 Kada su VilfredOven ili Konradov Kurc prizivali »uàs« i »milost za sve«,oni nisu samo izraàvali ose}anje ili traìli katarzu. »Srceima svoje razloge koje razum ne poznaje«: knjièvnost ologorima nosi jedno znanje koje literatura iz ove oblasti za-nemaruje na sopstveni rizik. Zar ne bi trebalo da poku{a dato znanje prevede u svoje sopstveno?24

Pod pritiskom nenormalnog sveta, normalna pore|e-nja pre ili kasnije do|u do granice gramatike i smisla.Tekst Semjuela Beketa, pod naslovom Napred u najgore!,drì se tog ograni~enja na 47 strana. Njegov jezik beleì

62

dezintegraciju gotovih izraza koje razmenjujemo kada go-vorimo o dobrom, boljem i gorem:

Poku{aj ponovo. Pogre{i ponovo bolje ponovo. Ili bolje gore.Pogre{i gore ponovo. Jo{ gore ponovo. Dok se ne razboli{zauvek. Povra}a{ zauvek. Ode{ zauvek. (...) Zauvek sve.Sve od starine. Ni{ta vi{e ikada. Ali nikada tako pogre{io.Jo{ gore pogre{io. Pa`ljivo nikada gore pogre{io.25

Da li je izraz kao {to je »manje zlo« mogao da pro|e poredBeketovog uha neuhva}en – uha koje ne prihvata jezikkomparativnog optimizma u ime jednog superlativnog pe-simizma? U kanibalskoj igri sa romanom Napred na zapadârlsa Kingzlija, njegov naslov nas navodi da razumemo –ali kako to razumeti? – da je Zapad taj koji »nikada nijetako pogre{io«, »pa`ljivo nikada gore pogre{io« i da nijebilo »ni{ta vi{e ikada«.

U eseju »Nadrealizam« (1929), Valter Benjamin je od-bacio buròasku veru u progres koja je ugra|ena u jednuindikativnu upotrebu komparativa. Njen nerealni optimi-zam je maskirao ni{ta manje nerealni pesimizam, na kojibi jedini odgovor mogao biti aktivni, organizovani pesimi-zam (koji je na neki na~in povezan sa Ni~eovim »aktivnimnihilizmom« i Gram{ijevim »pesimizmom intelekta, opti-mizmom volje«):

Jer {ta je program buròaskih partija? Lo{a pesma o prole-}u, ispunjena pore|enjima do rasprsnu}a. Socijalista zami-{lja »bolju budu}nost na{e dece i praunuka« kao stvar delo-vanja svih njih »kao da su an|eli«... To su puke slike. Asredstva tog socijal-demokratskog udruènja? Gradus adParnassum tih pesnika? Optimizam. ... Nigde se ... metafo-ra i slika ... tako sna`no i nepomirljivo ne sudaraju kao u po-litici. Jer organizovati pesimizam ne zna~i ni{ta drugo doproterati metafore morala iz politike i prona}i u politi~komdelovanju sferu u kojoj potpuno vladaju slike (den hunder-tprozentigen Bildraum).26

63

In lingua veritas. Kvalitet moralnih pore|enja izme|usada{njosti i budu}nosti koja su toliko karakteristi~na zasocijal-demokratske programe manifestovao se u nezrelimpoetskim metaforama koje transformi{u delovanje u simu-laciju delovanja. Ono {to su one izraàvale nije bilo stvarno,trezveno verovanje u napredak,27 nego rezignirana, bezna-de`na, fantazmagori~na vera one vrste koje je analizirana uBodlerovoj proznoj pesmi Les Chimeres (»Himere«): pove-renje u bilo {ta – protivno svakom pravilnom razumeva-nju.

Put u totalitarizam je bio poplo~an la`nim optimi-zmom i la`nim pesimizmom. A oni nisu nestali sa svojimposledicama.28 Komparativni meliorizam jo{ uvek istraja-va u primereno pro~i{}enom obliku. Danas on zadobija ob-lik odbijanja la`nog optimizma i la`nog pesimizma. [taonda biva sa moralnim upore|ivanjem totalitarizama izjedne takve pozicije?29 Verovatno bi urednici ove zbirkeprosudili da bi bilo neprimereno pesimisti~ki ako bi se nji-hov naslov – ne, mo`da, suprotstavio – nego barem kontra-punktirao naslovu koji je Zoran Musi} dao svojim mu~nimskicama zatvorenika sa kojima je delio sudbinu u Au{vicu:»Mi nismo poslednji.«

U ka`njeni~koj koloniji: Aparat, [iljak, Neprijatnost

Bio je to vaàn trenutak. Stari u~esnici spektakla ka`njava-nja, telo i krv, povukli su se. Novi lik se pojavio na sceni,maskiran. To je bio kraj jedne vrste tragedije; po~ela je ko-medija, sa igrom senki, glasovima bez lica, nedodirljivimbi}ima. Aparat kaznenog prava sada mora zahvatiti u tubestelesnu stvarnost.Gledajte na ka`njavanje kao na jednu politi~ku taktiku. ...Tehnologiju mo}i postavite za prvi princip i humanizovanjakaznenog sistema i saznanja o ~oveku. ... U na{im dru{tvi-ma, sistemi ka`njavanja }e se postaviti u odre|enu »politi~-ku ekonomiju« tela ... .Ti »odnosi znanje-mo}« }e se analizirati, dakle, ne na osno-

64

vu subjekta saznanja koji jeste ili nije slobodan u odnosu nasistem mo}i, nego, obrnuto, subjekt koji zna, objekti sazna-nja i modaliteti saznanja, svi se moraju posmatrati kaomno{tvo efekata tih fundamentalnih implikacija odnosaznanje-mo} i njihovih istorijskih transformacija.Mreà zatvora ne baca one koji ne mogu da se prilagode upakao nereda; ne postoji ono s druge strane.Ne kaèm da su dru{tvene nauke proiza{le iz zatvora. ...Mreà zatvora predstavlja jedan od stubova odnosa znanje-mo} koji je istorijski omogu}io nastanak dru{tvenih nauka.30

Jo{ jedno knjièvno delo ovde moè posluìti kao parabolaza dilemu koja stoji pred komparativnim prou~avanjem to-talitarizama. Kafkina pri~a U ka`njeni~koj koloniji31 jestealegorija bez eksplicitne pouke, predstavljena pomo}u bez-imenih likova-maski; ovi }e u daljem tekstu biti ozna~enivelikim slovom da bi se naglasilo njihovo alegorijsko zna-~enje. Glas naratora je tako|e upadljivo bezli~an:32 glas»jedne osobe (po imenu Franc Kafka)«.33 Pri~a je napisanau klju~nom trenutku za istoriju Zapada – samo nekolikonedelja posle izbijanja Prvog svetskog rata. Ratna ma{ine-rija do tada nevi|ene destruktivnosti je pokrenuta skoroslu~ajno. Mo`da je taj {ok izazvao bujicu nekih od central-nih Kafkinih slika.34

Za razliku od Kafkinih pri~a o ìvotinjama, ova pripo-vetka se odvija u ljudskom svetu, premda u njegovom obod-nom delu. Njen glavni junak je »putnik-istraìva~« (For-schungsreisender),35 {to se naj~e{}e skra}uje u »Putnik«,koga je nevidljivi »Novi komandant« neke neidentifikovaneka`njeni~ke kolonije pozvao da prisustvuje jednom pogub-ljenju. Jedan »neobi~ni Aparat« koga je izumeo »Stari ko-mandant«, i koga sada sa ljubavlju odràva njegov preìve-li zamenik, »Oficir«, na le|a svakog Osu|enika urezuje pra-vilo koje je prekr{eno. Prekr{eno pravilo u ovom slu~aju –»Po{tuj svog nadre|enog« – spaja odjek birokratskih propi-sa, vojne zapovesti i odjek deset zapovedi. Ono povla~i sop-stvenu sentenciju (u oba zna~enja obe re~i) jer izgleda da je

65

skoro prora~unato da Zakon izaziva prekr{aj. On postoji,kao Bog, za svoju ve~nu slavu i njegov egzekutivni Aparatfunkcioni{e manje-vi{e »po svome«, to jest, »za sebe« (fürsich), kao automat. Otuda Oficirovo kvazi-religiozno, feti{i-sti~ko oboàvanje svih aspekata svog nasledstva, posebnorukopisa Staroga komandanta, ~iji sadràj sluì kao pro-gram za ma{inu preko koje se on stavlja, primenjuje nale|a okrivljenog. Daljom doradom, pobolj{avanjem, ruko-pis postaje skoro ne~itljiv zbog uve}anja broja pokreta ma-{ine koji sluè da produè agoniju ~oveka koji umire. »Or-nament je zlo~in«, rekao je Adolf Los: ovde je on bezrazlo-`na kazna, isto tako svrhovito bezsvrhovita kao i modernoumetni~ko delo.36 Kao raspe}e Hrista, ~itav proces trajedvanaest ~asova. Od {estog ~asa, prema Oficirovim re~ima,osu|eni po~inju da odgonetaju svoje rane i na kraju umirupreobraèni pravdom koju doìvljavaju na svom telu.

Osu|enik je na taj na~in isto toliko dodatak toj ma{ine-riji pravde koliko su i radnici, opisani u spisu Kapital i fil-mu Moderna vremena, dodatak industrijskoj ma{ineriji.Oni joj daju rad, a dobijaju nazad dru{tveno iskupljuju}ezna~enje. Mnogi naizgled nesaglasni motivi – me|u nji-ma, hladna logika moderne pravne ma{ine, »poetika«(Viko)37 stare nauke o pravu, feti{izam tehnologije, »meta-fizika zlo~ina«,38 iskupljenje kroz religiju i/ili umetnost i»totalna dràva« kao »totalno umetni~ko delo«39 – izgledada su se uklju~ili u tu sloènu »predeterminisanu« ma{i-nu. Ona je dvosmislena kao one »dijalekti~ke figure« i ko-jima je »novo isprepleteno sa starim«.40 Stari komandanti njegov Apparat su »istoricisti~ke« kombinacije prastarih iultra-modernih elemenata – jednostavni prototipovi mra~-nih stvari koje dolaze.41

Putnik je tako|e deo jednog ve}eg Aparata: Altisero-vog »aparata ideolo{ke dràve«, Fukoovih »odnosa znanje-mo}«. Kao takav, on je pridobijen za strategiju Novog ko-mandanta, kome je u interesu da se otarasi aparata kojipredstavlja poslednji varvarski ostatak starog poretka. Dabi u tome uspeo, on èli da dobije nezavisno mi{ljenje ne-

66

kog priznatog eksperta. Na kraju, {ta drugo moè u~initijedan istraìva~ od poverenja nego osuditi instituciju kojapori~e najelementarnije koncepte krivi~nog prava savre-mene Evrope? Oficir stoga ne uspeva u svojim poku{ajimada pridobije Putnika na svoju stranu. On tada zamenjujeOsu|enika i sprema se da se `rtvuje za svoj cilj. Putnik,po{tuju}i njegovu odluku, uzdràva se od uplitanja. îmse, me|utim, aparat pokrenuo, po~eo je da se raspada. Prisvemu tome aparat iskasapi Oficira, koji umire proboden,ali ne preobraèn, pred Putnikovim o~ima koje su sadapostale pune pomame. Njegov »smiren i odlu~an« izrazne odaje »znake obe}anog izbavljenja«; njegovo ~elo jeprobijeno »vrhom velikog ~eli~nog {iljka (Stachel) (ma{inekoja se raspada)«.42 I jedan i drugi su, na svoj na~in, pro-bodeni.

U saètom epilogu, Putnik pose}uje grob Starog ko-mandanta pre nego {to se vrati na svoj brod. Poslednji putga vidimo kako izmi~e te{ko uè sa ~vorovima ispred Osu-|enika i Vojnika koji poku{avaju da pobegnu sa njim.43

Organizatori javnog ~itanja Kafkinog teksta najavljiva-li su ga pod nazivom Tropische Münchhausiade: to poveziva-nje sa ~uvenim Baronom Minhauzenom, koji je bio najvi-{e poznat po tome {to je sâm sebe, drè}i se za vlastiti per-~in, izvukao iz mo~vare, bilo je koliko ~udnovato toliko ispretno. Kafka, ipak, nije bez razloga dao svojoj pri~i na-slov In der Strafkolonie. Ne postoji izlaz, siguran povratak,~ak ni za Putnika koji se vra}a. Kao {to je, po Frojdu, odre-|ena »nelagodnost« (Unbehagen) endemi~na za ~itavu»kulturu«, budu}i da je »psihopatologija« nerazdvojan deo»svakodnevnog ìvota«, i kao {to, prema Ni~eu, moral, re-ligija i ~itav civilizatorski proces vode poreklo iz »sistemaokrutnosti«, tako i ~udan niz doga|aja koji se de{ava u Kaf-kinoj kolonijalnoj ispostavi, odnosno, predstraì, ukazujena tamu u srcu cele Imperije i Prosvetiteljstva.

Istorijsko svedo~anstvo skupljeno u ovom knjièvnomuvidu nastavlja da se akumulira. Tri nasumi~no odabraneta~ke mogu ovde posluìti kao globalni arhipelag.

67

1. Britanci u Ju`noj Africi su prvi izmislili »koncentracionelogore« pre nego {to su uvezeni nazad u Evropu.2. Ovih dana je javljeno da }e Fuertaventura, [pansko ostr-vo poznato i van granica [panije uglavnom turistima iz se-verne Evrope, biti mesto sa tehnolo{ki usavr{enim prihvat-nim centrom za izbeglice koje su uhva}ene u poku{aju da~amcem iz Afrike pre|u u Evropu.3. Vojska Sjedinjenih dràva trenutno drì osumnji~ene zaterorizam iz Avganistana u vojnoj bazi na Kubi da bi spre-~ili da gra|ansko pravo ima jurisdikciju nad ovima.

Post-kolonijalna Imperija, ukratko, jo{ uvek nije zavr{ila sastarim Aparatom, ona je naprosto samo izvr{ila remont.Dijalektika starog i novog je u stvari skrivena snaga Kafki-ne pri~e. înjenica da Putnik ne napu{ta koloniju pre nego{to poseti poluzatrpan grob Starog komandanta navodi napomisao da predskazanje koje nalazi upisano »veoma ma-lim slovima« na pokojnikovom grobu – obe}anje da }e sevratiti »posle odre|enog broja godina« da »povede« svojesledbenike u pobedu – ne treba zaboraviti. Ne dugo posletoga Vo|e su se zaista pojavile.

Ali zar ne moè biti da se mitski Stari Komandant ve}vratio preru{en u Novog? I da se (kao {to je Frojd tvrdio utekstu Totem i tabu) Pra-otac uvek vra}a? U tom slu~aju Sta-ri komandant ne bi bio prosto objekt marginalizovanog, za-sebnog kulta, nego pre Weltgeist u svim svojim reinkarna-cijama – vode}i, usmeravaju}i duh jednog hrabrog novogsveta koji vi{e ne veruje u utvare.

Zatvoren svet kojim on vlada zbog toga se ne moè nalak na~in periodizovati na istorijske epohe.45 On je istovre-meno – frojdovskim i marksovskim terminima – trans-istorijski i predistorijski. Iako on donekle deli odre|eneosobine i sa kolonijalnom vladavinom46 i sa ancien régime,ovi periodi bi na ovom mestu trebalo da se razumeju u {i-rem smislu. Kafkin fiktivni svet je, nije potrebno napomi-njati, slobodna kreacija. Ali njegova sloboda poseduje svustrogost »slobodne asocijacije«. U ovom smislu, njegova

68

pri~a je »istorijska« – kao {to je, s druge strane, istorijskipodatak uvek »knjièvni« podatak.

Kada je pri~a ~itana pred publikom 1916., neki ljudi supali u nesvest, a mnogi su oti{li pre zavr{etka ~itanja. Kadaje Kafkin stalni izdava~ za pri~u rekao da je peinlich /mu~-no, tegobno/, Kafka se odmah sloìo. Ali na~inom na kojije to u~inio, poslovnom prijatelju je suptilno dodelio dvo-smislenu ulogu »impresarija«, kojeg on opisuje – ~as kaotiranina, ~as kao slugu – u sopstvenim pri~ama. Re~ pein-lich, pisao je, pristajala je skoro svemu {to je on objavio,vremenu uop{te, i posebno njegovom vremenu.47 Kafkaovde koristi konotacije jedne ~udnovato neprevodive re~i.Etimolo{ki kognat sa bolom, kaznom i ka`njavanjem (kaou Latinskom pena, Francuskom peine i u Nema~kom hoch-notpeinliches Gericht), on naj~e{}e zna~i »neugodan, nepri-jatan« ili, kao u izrazu peinlich genau, »bri`ljiv, trudoljubiv/painstaking/« ili »ta~an, zahtevan«. Ovaj drugi izraz se nakarakteristi~an na~in pojavljuje u nema~kom prevodu knji-ge Princip nau~nog rukovo|enja F. Vinsloua Tejlora, obja-vljenom 1913., u delu, dakle, koje je imalo za cilj da radni-ke pretvori u jo{ efikasnije zup~anike kapitalisti~ke proiz-vodnje kroz uve}anu podelu posla, vremena i prou~avanjepokreta, itd.48 U tim razli~itim konotacijama re~ peinlich sepojavljuje tri puta u sámoj pri~i. Pojavljuje se i u drugimpri~ama. A mo`da je i u vezi sa »skoro bolnim« saznanjemzabrinutog doma}ina da }e Odradek nadìveti i njega i nje-govu decu. U tom slu~aju, Odradek bi bio pri~a, a doma}inumetnik i/ili njegov impresario.

Ne{to {to je peinlich zapravo se dogodilo, i u pri~i i okonje. Jedan o~evidac je opisao Kafkinu »neprijatnost« na jav-nom ~itanju svog teksta, tokom ~ega je »svaka nova re~ bilanovi {iljak koji urezuje laganu egzekuciju u /slu{ao~eva/le|a«.50 Sâm tekst je na taj na~in jedna ma{ina za pisanjesli~na onoj koja je u njegovom sredi{tu. I on sâm je ve{tosastavljen od razli{itih materijala; i on sâm funkcioni{e ne-umoljivo; i ako su njegove zadnje stranice zaista, kako jeKafka tvrdio, »sklepane« (Machwerk), {to ukazuje na ne{to

69

trulo u celini,51 to tako|e ima svoj odraz u kona~nom ras-padu ma{ine. Sli~no tome, sâm Kafkin stil je Stachel, bol-no precizni stylus, jedan precizni instrument koji pi{e kr-vlju. Iako mu upadljivo nedostaje bilo kakva povr{na deko-racija, on i pored svega podse}a na rukopis Starog Koman-danta utoliko {to je te{ko pro~itati duboko skrivenu poru-ku. I ovde umnoàvanje drugih redova sluì produènjuagonije.

Gledaju}i unazad, te{ko je u povezivanju re~i peinlichsa smrtonosnim Aparatom pre~uti predskazanje najbiro-kratskije administracije mu~enja i smrti koja se, uglobalnim razmerama, ikada pojavila – naime, nacisti~kema{inerije smrti. Takva retro-projekcija se ne moè otpisa-ti a priori kao tautolo{ka ili neta~na u odnosu na originalnitekst. îtava interpretacija se kre}e unutar »hermeneuti~-kog kruga« koji je potencijalno zatvoren. Taj krug se moèopisati i kao elipsa utoliko {to se opisuje oko dva centra:vremena pisanja i vremena ~itanja. Dobro ili lo{e po nas,veze izme|u njih }e uvek biti, u svakom smislu, elipti~ne.Odlu~uju}a razlika je u tome koliko neko ~itanje uspeva dado|e do nagodbe izme|u ta dva centra. Ukratko, zahteva sedvostruka vernost.52

U ovom trenutku trebalo bi izneti kratku napomenu uvezi sa tvrdnjom Lorensa Langera da ~itavo Kafkino delo, apri~a U ka`njeni~koj koloniji posebno, nije proro~ka alegori-ja o Holokaustu koju je veliki broj tuma~a u~itao u nju.53

Kao specijalista za literaturu i svedo~enja o Holokaustu,Langer je u najve}oj meri kvalifikovan da iznese ovakvutvrdnju. Detaljan postupak koji se u Kafkinoj pri~i prime-njuje na jednog jedinog osu|enika je, prime}uje on, bes-krajno udaljen od aparata kasnijih fabrika smrti. Ovakoprecizan agument je nuàno sredstvo za korekciju povr-{nih analogija i, uop{tenije, apstraktnih predstava o onom»kafkijanskom« (najsveìji primer je iz 2002, sa izlo`be»Kafka u Pragu« u Jevrejskom muzeju u Njujorku, gde jejo{ jedna Kafkina pri~a, Jazbina, pogre{no, skoro grotesk-no predstavljena u multimedijalnom scenariju koji neja-

70

sno evocira koncentracione logore.) Langerovo ~itanje Kaf-kine pri~e je, me|utim, neta~no. On u njoj vidi jedva ne{tovi{e od ne~ega {to dopunjuje Veblenov opis uticaja ma{inena modernu kulturu. Po{to nije ometen temeljnijim i{~ita-vanjem, njegova o{tra polemika ga zavodi na zaklju~ak dau Kafkinoj pri~i nema nikakvih nagove{taja onoga {to sesprema. Sada{nje ~itanje namerava da pokaè da stvari sto-je druk~ije.

Langer polazi od mi{ljenja @ana Amerija: »Nikakavmost nije vodio od smrti u Au{vicu do Smrti u Veneciji«.On je tako|e mogao da citira slede}i odeljak iz knjige Izvo-ri totalitarizma Hane Arent:

Nema ni~eg sli~nog ìvotu u koncentracionom logoru. Sveprividne sli~nosti stvaraju zabunu i skre}u pa`nju sa onoga{to je su{tina. Prisilni rad u zatvorima i ka`njeni~kim kolo-nijama, progonstvo, ropstvo, kao da na trenutak svi mogubiti od koristi za pore|enje, ali kada se bliè pogledaju niku-da ne vode.54

Ali iako studija Hane Arent detaljno pokazuje da se do tadanevi|eno propadanje »skoro tri hiljade godina Zapadne ci-vilizacije« desilo izme|u 1914. i 1945.,55 njen cilj je i poredtoga osvetljavanje njegovog porekla, predistorije koja jeomogu}ila taj istorijski prekid.

Langer optuùje, izme|u ostalih, Teodora Adorna,Gintera Andersa, Dòrdà Stajnera i, primetno, sa vi{eopreza, Valtera Benjamina, {to su u Kafki videli »prorokaHolokausta«. Time on indirektno izjedna~ava predskaza-nje sa vi|enjem: predvi|anje, vi|enje unapred u doslov-nom smislu. Vidovitost je, me|utim, ta~no ono {to Biblij-sko proro~anstvo nije.56 Upravo u tom smislu Benjaminnaziva Kafkino delo proro~kim: proro~kim jer je ne-vidov-nja~ko, nevide}e, slepo za sada{njost,57 ogledalo koje odra-àva budu}nost u davno pro{lom vremenu.58 Na to je Frid-rih [legel mislio kada je istori~ara nazvao »prorokom kojije okrenut prema pro{losti«. Benjamin tuma~i taj izraz na

71

slede}i na~in: »On okre}e le|a svom vremenu; njegov pro-ro~ki pogled /Seherblick/ je zapaljen sve ble|im vr{cimapro{lih doga|aja. Njegovo doba je jasnije prisutno prednjegovim proro~kim pogledom nego njegovim savremeni-cima koji ‘idu u korak’ s njim«.59 Benjaminov »an|eo isto-rije« i »materijalisti~ki istori~ar«60 su u tom smislu proro-ci koji su okrenuti prema pro{losti: oni koji gledaju u pro-{lost. On tako vidi Kafkino delo kroz optiku koju pronalaziunutar dela. To je tako|e optika u kojoj ovo, sada{nje tuma-~enje pri~e U ka`njeni~koj koloniji nastoji da vaì.

»U toj fabrici«, zabeleìo je Kafka u svom dnevniku 31.jula 1914., godine u kojoj je nastala pri~a U ka`njeni~koj ko-loniji: »devojke, u nepodno{ljivo prljavim i raskop~animhaljinama, potpuno neuredne kose, kao da su se upravoprobudile, sa izrazom lica koji je zaustavljen neprekidnombukom pogona i ma{ina koje se, iako rade automatski, kva-re na nepredvidiv na~in, nisu ljudska bi}a«.61 Ta empirij-ski vi|ena dijalektika reda i nereda – ljudskih bi}a bolnosvedenih na predvidive automate, a time i na regresivnuzbrku, od strane neumoljivo preciznih a ipak nepredvidi-vih ma{ina – skoro je kao iz Kafke.

U spisu Istorija i klasna svest \er|a Luka~a, napisanomdevet godina kasnije (1923), na tragu Marksa i Maksa Ve-bera, razvijaju se me|usobne povezanosti razli~itih pod-odeljaka kapitalisti~ke aparature. Prema Veberu, kapitali-sti~ko poslovanje (Betrieb), po{to je zasnovano na principi-ma racionalnog prora~unavanja, posebno u oblasti prava,moè nastati samo u birokratskoj dràvi gde je »sudija ma-nje ili vi{e ma{ina koja automatski primenjuje zakon«.62

Luka~ ubedljivo razvija ovaj argument u poglavlju pod na-slovom »Postvarenje i svest proletarijata«, koje se bavi pro-tezanjem i dominacijom takvog postvarenja kroz sve delo-ve kapitalisti~ke aparature:

Nastaje racionalna sistematizacija svih zakona koji ure|ujuìvot, koji predstavljaju, ili u najmanju ruku to poku{avaju,zatvoreni sistem primenjiv na sve mogu}e i zamislive slu-

72

~ajeve. ... Formalna standardizacija pravde, dràve, dràvneadministracije, itd., ozna~ava objektivno i ~injeni~no jednusrazmernu redukciju svih dru{tvenih funkcija na svoje ele-mente, jednu srazmernu potragu za racionalnim formal-nim zakonima za te pa`ljivo razdvojene parcijalne sisteme.... svi predmeti su podvrgnuti sve formalnijem i standardizo-vanijem postupku u kojem je prisutna rastu}a udaljenostod kvalitativne i materijalne su{tine »stvari« na koje se biro-kratska aktivnost odnosi. ... Poseban tip birokratske »save-snosti« i nepristrasnosti, neizbe`na potpuna podre|enostpojedina~nog birokrate sistemu odnosa izme|u stvari ko-jem je izloèn, verovanje da upravo njegova »~ast« i njego-va »svest o odgovornosti« zahtevaju to potpuno pot~injava-nje, sve to ukazuje na ~injenicu da podela rada koja je, u slu-~aju tejlorizma, okupirala du{evni ìvot, psihu, sada opsedadomen morala.63

Postoje o~igledna podudaranja izme|u Betrieb, kako jeovde opisan, i Kafkinog pravnog Aparata; izme|u Vebero-vog birokrate i Kafkinog Oficira; a i izme|u korelativa zna-nje–poslovanje (Wissenschaftsbetrieb) i »etike« i »psihe«Kafkinog Putnika, ~ije su sve stvarne ili potencijalne karak-teristike (»nepristrasnost«, »ose}aj odgovornosti«, »~ast«,itd.) do kraja istozna~ne svojim suprotnostima (konformu-zmu, neodgovornosti, »izdaji ~inovnika«). Ovde imamo»metafiziku ~inovni{tva« – termin Maksa Vebera koji je Al-fred Veber, brat Maksa Vebera i Kafkin mentor, citirao ~e-tiri godine pre Kafkine pri~e u tekstu »Der Beamte« (»Dr-àvni slu`benik«) u vezi sa dìnovskim »aparatom« mo-derne birokratije i posebnom tajanstveno{}u samo-`rtvova-nja koju on stvara u nema~kom ~inovni{tvu. Deo tog tek-sta64 koji se odnosi na pri~u isto tako donosi promi{ljenotuma~enje Kafkinog Oficira i fa{isti~kog potencijala ne-ma~kog Beamtentum.65

[tavi{e, u retro-projektivnom osvrtu, Luka~ev mark-sovsko-veberovski opis sistema formalne, racionalne prora-~unljivosti koji je podeljen u autonomne pod-sisteme, ne-

73

optere}en kvalitativnim, materijalnim razumevanjem, i po-punjen ~inovnicima sa sve{}u koja je izdeljena na resore isa tejlorizovanom etikom, tako|e se i{~itava kao strahovitaanticipacija nacisti~ke ma{inerije smrti i »kantovske« etikejednog Ajhmana. Tako po~inje da izlazi na videlo uznemi-ruju}i niz korelacija izme|u pri~e U ka`njeni~koj koloniji,strukture buròaskog dru{tva, i anatomije Nacional-Socija-lizma. Sre}om je kapitalisti~ki sistem, koji je Luka~ analizi-rao 1923., u ime proleterske revolucije, preìveo Nacional-Socijalizam i Sovjetski Marksizam. Uznemiruju}e je {todanas on sve vi{e dobija globalne razmere.

U kasnom devetnaestom veku, putovanje se ubrzanopretvaralo u turizam. U dvadesetom veku, turisti~ki bumse ~ak pretvorio u etnografiju.66 Ni~e u spisu O koristi i {te-ti istorije i Benjamin u svom tekstu Teze o filozofiji istorije,daju portret akademskog (»istoricisti~kog«) istori~ara, pra-vi akademski tout court, upravo kao turistu koji dokoli~ari.

Kafkin Putnik je, na sli~an na~in, samo na proputova-nju. On èli da bude samo posmatra~ i da ne upada u ne-volje. On nije bez savesti, ljudske i profesionalne, niti munedostaju respektabilni razlozi za uzdrànost. Zar u ka-`njeni~kim kolonijama, de facto i de jure, ne vaì preki sud?S kojim pravom neko ko nije stanovnik kolonije sme da seme{a, osim mo`da kao privatno lice? I tako dalje. Pokaza-}e se da su takvi alibiji zastra{uju}e uobi~ajeni u totalitar-nom dobu.

Kafkin Putnik tako sluì kao primer iluzorne slobodeakademskog istraìvanja, a ti istraìva~i se nalaze u sivojzoni izme|u dobrih i lo{ih namera, nepokolebljivih princi-pa i kolebljivog karaktera. Ono {to je s druge strane u odno-su na produènu ruku kolonijalnog sistema ovde nije pred-stavljeno »ovim strancem« nego enigmati~nom perspekti-vom naracije iz koje je on dalje posmatran. Jer iako je spolj-na pozicija pripoveda~a jo{ slabija i manje vezana u odno-su na poziciju Putnika, ipak izme|u njih postoji ogromnarazlika. Upravo je pripoveda~, i isklju~ivo on, taj koji je pra-vi »stranac« u smislu koji toj re~i daje Georg Zimel.

74

U svetu ka`njeni~ke kolonije, niko – ni rafinirana vi{aklasa ni prosta nià klasa, ni stari ni novi poredak – ne raz-ume Peinlichkeit ~itave situacije. Niko osim bestelesnogpripoveda~a: samozatajni niko koji nema ni jednu primed-bu. Jer bi i to bilo prosto peinlich. On time ~ini jedini mo-gu}i komentar na pri~u koja prevazilazi svaki komentar.»Neka onaj ko ima ne{to da kaè«, pisao je Karl Kraus dvameseca posle izbijanja Prvog svetskog rata, »istupi i nekaè ni re~«. 67

Ono {to je zaista peinlich u vezi sa Kafkinom pri~omkada je danas ~itamo, u manjoj meri je Oficirov vanrednodetaljan opis funkcionisanja ma{ine koliko Putnikova mla-kost – a odatle i ~itao~eva, posebno ako ovaj drugi pripadaistoj profesiji. Ma {ta Putnik u~inio, izlaza nema, posebnonema povratka »ku}i« i »prijavljivanja« Oficira.68 Reformesu, na kraju krajeva, u toku; Putnik svakako ima neznatnuulogu u njihovom sprovo|enju. One su tu ipak da moder-nizuju kolonijalni sistem, ne da ga ukinu. Ono {to tako iz-lazi na videlo iz Kafkine pri~e nije toliko raskid izme|u sta-rog i novog koliko o~uvan kontinuitet izmr|u njih: prome-na straè. Nije bez razloga to {to je u epilogu Putnik osta-vljen da fizi~ki osigurava razdvajanje bogatih i siroma{nih.Ma koliko »neodre|eni«69 njegovi postupci bili, ta posled-nja slika jednom i zauvek odre|uje kojoj strani on pripada.

Kao posetilac zatvora, i on odlazi »ku}i« na kraju dana.On se vra}a jednoj od onih »severnih« zemalja iz koje jejedna otpornija vrsta traga~a krenula da kolonizuje svet.Posle osvaja~a i misionara (primetio je Levi- Stros), dolazeetnografi da sakupe ono {to je ostalo od starosedela~kihkultura. Kafkin Putnik nije ni{ta od toga: ni Kolumbo niHumbolt, ni Kuk ni Levi-Stros. Kojim istraìvanjem je onta~no trebalo da se bavi namerno je ostavljeno nejasnim.Oficir veruje da je »poslat da nadgleda kaznenu proceduruu svim zemljama«; on neodre|eno odgovara da on »nijeekspert za kaznenu proceduru«; i da, tako sâm kaè, »pu-tuje kao posmatra~, bez ikakve namere da menja pravne si-steme drugih ljudi«. Toliko je nesumnjivo: pre bilo kakvog

75

novog tajnog sporazuma, on je poslanik nekoga ko imavi{i rang.

»Dve ili tri strane neposredno pre kraja su sklepane«,Kafka je pisao svom izdava~u, Kurtu Volfu, 4. septembra1917., »~injenica da one postoje ukazuje na jedan dublji ne-dostatak, ima tu negde neki crv koji nagriza ~ak i sámu ce-lovitost /Das Volle/ pri~e«.70 Ne posedujemo nikakav di-rektan podatak u vezi sa izmenama koje je planirao ili na-pravio na tim zavr{nim stranama. Svedo~anstvo o nekomsli~nom procesu ipak postoji u deset dnevni~kih beleàkakoje su datirane pod 8. i 9. avgust 1917., u kojima se saè-to skiciraju nove scene i otvara mogu}nost druk~ijeg zavr-{etka.71 Tri no}i kasnije, Kafka je doìveo prvi napad svojefatalne bolesti, tuberkuloze. Vratio se rukopisu pri~e u no-vembru 1918., i poslao ga izdava~u u »neznatno skra}e-nom« obliku. Ni rukopis ni bilo koja varijanta te druge is-pravke nisu sa~uvani.

U ~emu je bio problem sa poslednjim stranicama? Dali je bio u tome kako zavr{iti pri~u? I da li je to bila ~itavapoenta – precizni i bolni Stachel – naime, da ne postoji za-vr{etak, nikakav kraj na vidiku – tj., nikakav kraj, »upravobeskona~an saobra}aj« kojim se jedna druga pri~a, Presu-da, zavr{ava?72 Ali kako se ovo odraàva, unatrag, na osta-tak – »celovitost« – pri~e? Da li se nepopustljivost ove pri-~e – kao verni odraz jednog peinlich doba – nekako prene-la na sámo njeno pripovedanje? Na taj na~in ukidaju}i mo-gu}nost svih ~isto literarnih razre{enja tog problema? Mo-gu}nosti iskupljenja kroz knjièvnost?

U svakom slu~aju, izgleda da je Kafka na kraju odlu~ioda njegov glavni lik pro|e naizgled bez posledica. Ta ko-na~na verzija je, me|utim, u protivteì sa scenarijima odkojih je on odustao, koji iznose ne{to druga~iju pri~u. Podzajedni~kim pritiskom zbog moralne te{ko}e u kojoj se na-{ao i tropske klime, koju okrivljuje za svoje neda}e (»Mojeprosu|ivanje je ostalo kod ku}e, na Severu«), Putnik poka-zuje sve vi{e znakova mentalnog i fizi~kog propadanja. Po-{to su dela izneverila, njegove re~i se odmah svete. S ru-

76

kom na srcu, on se zaklinje: »‘Nazovite me dùkelom/Hundsfott: «pseto», «pas», «kukavica»/ ako dopustim dase to desi’. Ali onda to shvati doslovno i po~e da tr~i ~etvo-rono{ke. Samo ponekad bi posko~io, otrgao se, obesio se ovrat nekog od /Komandantovih/ ljudi, i povikao liju}i suze,‘Za{to mi se sve ovo de{ava?’, i poùrio nazad na svoje me-sto«.73 Pantomima u nizu pokreta – izraàvanje po{tovanjadostojnih namera, njihova izdaja bez oklevanja, nastupi hi-sterije, regresija i samosaàljenje – ovde kulminira u po-kornom pristajanju na postoje}i poredak. To, me|utim,moè da se promeni u svakom trenutku. Tako, u drugomfragmentu, Osu|enik i Vojnik koriste Oficirovu smrt daPutnika, koji je sada bespomo}an, prisile da stupi u novisavez, »Svo troje je sada bilo zajedno«.74 U tim scenamakoje su na kraju odba~ene, nije vi{e nedvosmisleno jasnoda li }e Putnik kona~no uspeti da se vrati u Evropu. Sve oneuprkos svemu predstavljaju brojne varijacije jedne jedineteme. One iznose, i stavljaju na proveru, slabost zbog kojeje Kafka na isti na~in krivio sebe i zbog koje je bilo tolikote{ko zavr{iti pri~u: neodlu~nost. Putnik je, me|utim, li{ensvake psihologije; njegova kolebljivost moè jedino bitistvar profesionalne deformacije. Ba{ ta nesposobnost da seopredeli verovatno obja{njava za{to Oficir ne samo da muje odvratan nego je on ~ak i fasciniran njegovom fanati~-nom odlu~no{}u. Taj stvarni savez sa Oficirom, poputonog sa Osu|enikom i Vojnikom, ne obe}ava ni{ta dobroza budu}e odnose izme|u predstavnika znanja i predstav-nika mo}i.

Oficir i Putnik predstavljaju dve suprotne varijante»autoritarne li~nosti« koje }e uskoro ~initi najve}i broj za-poslenih u totalitarnim aparatima. I jedna i druga pojedi-na~no su primer za ono {to }e Ana Frojd, u jednom druk-~ijem kontekstu, dijagnostikovati kao »identifikovanje saagresivnim«. Prema jednom napu{tenom scenariju, Oficirostaje ìv – ali njegovo ~elo je, prekriveno kosom, i daljeprobodeno {iljkom. Ostaje pitanje kakve skrivene tragovePutnik nosi ispod svog ~ela – ili na svojim le|ima.

77

To pitanje se postavlja u drugom scenariju u kome jeon taj koji biva proboden nekavim metafori~kim Stachel. Iz-nenada uvi|a:

»Kako?«, iznenada re~e Putnik. Da li je ne{to zaboravljeno?Neka re~? Pokret? Gest? Veoma mogu}e. Po svoj prilici. Te-{ka gre{ka u prora~unu /Fehler in der Rechnung/, po~etniprevid, {kripavo precrtavanje svega potezom /Strich/ perapunog crnila. Ali ko }e to ispraviti? Gde je ~ovek koji }e toispraviti? Gde je dobri stari odani /landsmännisch/ mlinarsa Severa koji }e nagurati taj par koji se kezi /tj., Osu|eni-ka i Vojnika/ pod mlinski kamen?75

Putnik na trenutak nejasno opaà da je njegova li~na krivi-ca deo ve}eg bezli~nog plana, pre nego {to padne u zloslut-no prizivanje sna`nog ~oveka koji }e znati kako da postupisa razbojnicima. Izgleda da on ovde razmi{lja ne samo ofunkcionisanju Oficirove ma{ine, koja je zaista bila oslab-ljena {kripavim zupcem i isprskana ljudskom krvlju i po-vra}etinama, nego iznad svega o Aparatu u kojem je onsâm zato~en. Izgleda da je u njemu ne{to {to se ne moèpopraviti. Ovde je u igri nema~ki izraz ein Strich durch dieRechnung i pre}utno tuma~enje onoga {to je Maks Veber uto vreme izdvajao kao obele`je Zapadne civilizacije: »racio-nalizacija«. Izgleda da je »gre{ka u prora~unu« moderno-sti sastavni deo njenog ra~una. To je velika, sastavna, sve-proìmaju}a gre{ka. îni se da ona ipak proisti~e iz malenepa`nje, zaboravljene re~i ili pokreta, zaboravljenog aktazaboravljanja koji on na drugom mestu izjedna~ava sa Pa-dom. Uz to, izraz Fehler in der Rechnung je na ~udan na~insli~an Kafkinoj referenci na »dublji nedostatak« s kojim jeon tada poku{avao da iza|e na kraj – »crv« koji izjeda nje-govu pri~u. Bilo je ne{to trulo na vi{e nivoa odjednom.

»Vreme je iza{lo iz zgloba: o prokletstvo, sram / {tosam ro|en da ga ja popravljam sam!«.76 Samo na trenutak,Kafkin Putnik ose}a da ima ne{to trulo {to daleko nadilaziokvire ka`njeni~ke kolonije. Ali on tako|e zna da on nije

78

taj koji }e »da popravi«. Daleko od toga. »Za{to mi se to de-{ava?«, zapomaè on. To je mentalitet modernog pojedin-ca, aparat~ika koji je preoptere}en onim {to ne spada u opisnjegovog posla. Za razliku od Oficira, Putnik nema mrtvogOca kojeg treba da osveti, te stoga nije nasledio nikakvumisiju. On je nasledio jedino Hamletove sumnje. »Nau~-nik«, rekao je Ni~e, »décadent!«.

Prekretnica izme|u starog i novog poretka koju je Kaf-ka prikazao u kratkim crtama, u nekim aspektima kore-spondira sa prelaskom sa kaznenog sistema vladaju}eg udoba ancien régime na »liberalni«, »humanitarni« zakonkoji ga je istisnuo, {to je bilo predmet analize Mi{ela Fu-koa.77 Pribli`no sli~na redistribucija mo}i, znanja i trgovi-ne nalazi se u pozadini reformi koje je uveo Novi Koman-dant, koji uklanja ekscentri~ni, varvarski sistem u imenormalnog, civilizovanog, ali koji ne ka`njava manje. Svr-ha ka`njeni~kih kolonija je bila da naseli nenaseljene teri-torije, da kontroli{e podjarmljen narod, i da na druge na-~ine doprinese ekonomskim, politi~kim i dru{tvenim po-trebama kolonijalnih nacija. Novi Komandant je angaò-van u modernizovanju tog programa. On prilago|ava sa-vremeni evropski model podstrukture i nadstrukture na-zadnim kolonijalnim uslovima. Rezultat je podela posla iz-me|u dva domena reforme: ~vrsti ekomomski liberalizami »blaga« filantropska liberalnost. Rezultat je i podela ulo-ga izme|u mu{kog i ènskog domena i kombinacija {arga-repe i {tapa (na nema~kom: Zukerbrot und Peitsche). S jed-ne strane, imamo slatki{e (Zuckersachen) i maramice kojeDame Novog Komandanta daju Osu|eniku.78 S drugestrane je njegova isklju~iva usredsre|enost na trgovinu(»izgradnja pristani{ta, izgradnja pristani{ta opet i opet!«,uzdi{e Oficir) – »beskona~ni saobra}aj« kojim se zavr{avapri~a Presuda – i disciplina koju zahteva od svojih radni-ka.79 Takav utilitarizam je u o{troj suprotnosti u odnosuna uzaludnost preterivanja u vojnim pravilima koji je na-metao Stari Komandant. Ali on po svoj prilici ima koristiod svoje strogosti.

79

Te{ko pitanje koje visi nad Kafkinom pri~om jeste, da-kle, da li se i ancien régime, koji odjekuje prastarom okrut-no{}u, ne proteè prema hrabrom novom svetu koji dono-si budu}nost. Stari ili Novi, Komandanti su iznad svega Ko-mandanti, »Svi vladari su«, pi{e Benjamin, »naslednicionih koji su osvajali pre njih«. 80

Slu`ba u kojoj je Kafka »odsluìo svoje«81 – Biro zaosiguranje radnika u slu~aju nesre}e (Arbeiter-Unfall-Ver-sichelungsanstalt) – bila je naro~ito pogodna pozicija za po-smatranje stabilizuju}e funkcije dru{tvene reforme. Va-genbah opisuje to kao Zuckerbrot.82 U stvari, upravo je Vil-helmovska dràva bila ta koju su takve mere socijalnog osi-guranja trebalo da osiguraju – da je za{tite, bolje re~eno, odpotpuno druga~ijeg tipa industrijske nezgode: »opasnostipo javni red /gemeingefärliche Bestrebungen/ koju predsta-vlja socijalna demokratija«.83

»Kako su skromni ti ljudi«, rekao je Kafka Maksu Bro-du u vezi sa povre|enim radnicima koji su dolazili u njego-vu kancelariju po naknadu {tete. »Umesto upadanja u kan-celarije i uni{tavanja svega pred sobom, oni dolaze sa mol-bom«.84 U ograni~enom podru~ju svog delovanja, on je ~i-nio ono {to je mogao. On je obra|ivao njihove zahteve, pro-cenjivao uslove rada u fabrici i iznosio specifi~ne predlogeza pode{avanje opasnih ma{ina.85 On je, iz sámog Apara-ta, pomagao u za{titi radnika od najve}e {tete. On je sanjaoo revolucionarnoj anarhiji dok je u me|uvremenu poma-gao u sprovo|enju minimalnih dru{tvenih reformi.

Reformisti~ko doba je zaista bilo u osvitu. Jedan od iz-vora za Kafkinu pri~u bio je izve{taj za koji su Nema~ki ko-lonijalni biro (Kolonialamt) i Carsko ministarstvo pravde(Reichsjustizamt) angaòvali jednog mladog advokata, Ro-berta Hajndla: »Moje putovanje /Reise/ u ka`njeni~ke kolo-nije« (1912).86 Delimi~no i zbog tog izve{taja, ka`njeni~kekolonije su sve vi{e smatrane neprikladnim. »‘Stari’ sistemkoji je kombinovao kaznenu deportaciju sa kolonizaci-jom«, beleì Vagenbah, »ustupao je mesto ‘novom’ siste-mu emigracije i zavisnosti od trgovine (i izgledalo je probi-

80

ta~nije koristiti vojne snage za zauzimanje i odbranu trgo-va~kih postaja i luka nego uzaludno je tro{iti kao straùnad zatvorenicima)«.87

Pri~a U ka`njeni~koj koloniji vi{e nego reflektuje tu pro-menu. Ona pokazuje kako stari i novi sistem, svaki sa svo-je strane razdvajanja, (pogre{no) interpretiraju tu prome-nu, jedan drugog i sebe. Marks je uradio ne{to doneklesli~no u svojim Ekonomsko-filozofskim rukopisima. Ti{inaKafkinog pripoveda~a jeste ti{ina Revolucije.

Hajndl je otvoreno govorio protiv deportacije, iako nijebio u stanju da potisne odre|enu fasciniranost egzekucija-ma i egzekutorima koje je posmatrao – osobina koju Kafkadelimi~no pozajmljuje svom Putniku. Ono {to ~ini su{tin-sku razliku izme|u Hajndlovog i Kafkinog izve{taja jesteto {to ovaj Kafkin uklju~uje izve{ta~a i njegovo izve{tavanjeu svoj opseg, mo`da, u stvari, u okvir ka`njeni~ke koloni-je.88 U izvesnom smislu Hajndlov izve{taj je za razliku odKafkinog »fikcija«, a Kafkin nije.

Jedan od sredi{njih politi~kih uvida koji je indirektnoprisutan u Kafkinoj pri~i sastoji se u jukstapoziciji dva libe-ralizma: reformisti~ki, humanisti~ki diskurs i obnovljenaekonomska preduzetnost. Fuko na sli~an na~in pokazujekako je jedan novi humanisti~ki diskurs sluìo da racionali-zuje istorijski prelazak na kazneni sistem koji nije bio samo»humaniji« nego i, na druga~iji na~in, nehuman. Njegovaanaliza te promene pruà genealogiju totalitarnog potenci-jala koji se krije ne samo u desnim ili levim utopijama negoi u njihovom »leku« u vidu srednjeg puta: u modernoj Za-padnoj demokratiji. »Veliki Brat« nema svoje mesto isklju-~ivo u sovjetskom sistemu (ili na Evropskom MTV-u). Fukozapravo pokazuje kako se sistem nadgledanja koji se prvokoristio u zatvorima u devetnaestom veku – tim »komplet-nim i strogim ustanovama«, kako ih je Baltar zvao89 – brzorazgranao {irom modernih vesternizovanih dru{tava. Ta di-namika se terminolo{ki reflektovala u promeni od onoga{to je Jirgen Habermas izvorno nazvao »strukturnom trans-formacijom javnog prostora« u ono {to je ozna~io kao »ko-

81

lonizacija sveta ìvota«. Kolonizacija se vratila, opremljenaodgovaraju}om tehnologijom. Nova, i ni{ta manje »osobe-na« Aparatura nalazi se u sredi{tu Fukoovog opisa: Benta-mov Panoptikum.90 Ve} Kafkin Novi Komandant – tajan-stvena figura koju barem ~italac, nikada ne vidi – nadgledaka`njeni~ku koloniju bez nepotrebnog pribegavanja javnimegzekucijama. Bentamov zatvor, u kojem se svaka }elijamoè posmatrati iz centralnog komandnog mesta, obeleà-va novi stupanj u ovom procesu nevidljivog nadgledanja.Danas Novi Komandanti imaju na raspolaganju tako sofisti-cirane aparate da ~ak ne moraju ni da postoje.

Dalekose`nu paralelu izme|u pri~e U ka`njeni~koj ko-loniji i spisa Nadziranje i ka`njavanje trebalo bi dopunitijednom sli~no{}u izme|u Kafkinog pripovedanja i knjigeIzvori totalitarizma Hane Arent, odnosno, drugog dela teknjige, u kojem se pokazuje da je period imperijalizma(1881–1914) bio osnova za »pripremni stadijum» dolaze}ihtotalitarnih katastrofa.91 Arentova navodi delove iz déla Ki-plinga (Kim i Grob njegovog pretka), T. E. Lorensa (Sedamstubova mudrosti) i Konradovog romana Srce tame (»Uni{ti-ti sve divljake«), motive koji }e kasnije na}i put do filma oVijetnamu Apokalipsa danas Frensisa Forda Kopole. Mo`daje ona tako|e izvukla jednu od svojih osnovnih teza iz Kaf-kine pri~e: naime, da }e se to {to je Evropa uradila u svojimkolonijama vratiti onima koji su to smislili.92 Ne samo usrcu Afrike, tama se nalazila i u srì Prosvetiteljstva.

Posledice

Prvi odeljak koji sledi je iz 1938., drugi je iz 1951.:

...Kafkin svet ... je prava slika jednog doba koje se sprema daistrebi /abschaffen/ zna~ajan deo stanovnika (Massen) oveplanete. Iskustvo koje odgovara Kafkinom li~nom iskustvu,veliki broj ljudi, mase, verovatno }e ste}i tek prilikom ta-kvog uni{tenja.93

82

Nisu nam poznate potpune implikacije totalitarne vladavi-ne, i svi su izgledi da nam nikad i ne}e biti poznate. Njenepotencije mogu biti ostvarene samo ako totalitarizam osvo-ji ~itavu Zemlju... . ...Nesposoban... da gradi na malim do-stignu}ima, da bude zadovoljan privremenim uspesima,sposoban da misli samo u smislu vekova i kontinenata, to-talitarizam ima samo jednu priliku za kona~nu pobedu, a toje globalna katastrofa koja bi morala da se dogodi, da takokaèmo, u jednom trenutku.îni se da sve ovo ukazuje na to da }e totalitarizam jednogdana nestati, ne ostavljaju}i nikakav drugi trag u istoriji ~o-ve~anstva do iscrpljene narode, ekonomski i socijalni haos,politi~ki vakuum, i duhovnu tabula rasa. Sasvim je mogu}eda }e i na{a generacija doìveti vreme kada }e biti dopu{te-no zaboraviti rupe u zaboravu, masovnu proizvodnju le{eva,i da su gresi ve}i od ubistva tako|e postojali. Jalovost totali-tarizma na duge staze su{tinski je aspekt fenomena koliko inapadna apsurdnost dogmi zbog kojih je bio spreman dapo~ini svoja zverstva. Tragedija je, me|utim, u tome da suova jalovost i ova apsurdnost mnogo dublje povezane sa kri-zom ovog veka, i da su mnogo zna~ajnije u pogledunjegovih istorijskih nevolja nego dobronamerni poku{ajinetotalitarnog sveta da o~uva status quo. ... înjenica je dapravi problemi na{eg vremena ne mogu biti shva}eni, jo{manje re{eni, bez uvi|anja da je totalitarizam postao pro-kletstvo ovog stole}a samo zato {to se na tako zastra{uju}ina~in pobrinuo za njih. ... Totalitarni poku{aj da se ljudi u~i-ne suvi{nim, u potpunosti odgovara ose}anju modernihmasa da su one sáme izli{ne na ovoj prenaseljenoj Zemlji.... Politi~ki, socijalni i ekonomski doga|aji posvuda su u ti-hoj zaveri sa totalitarnim instrumentima stvorenim da ljudeu~ine suvi{nim. ... ; nacisti i bolj{evici mogu da budu sigur-ni da su njihove fabrike smrti, koje daju najbrè re{enje pro-blema prenaseljenosti, ekonomski suvi{nih i dru{tveno is-korenjenih masa, i privla~ne i opasne. Totalitarne idejemogu itekako da nadìve pad totalitarnih reìma; njihova is-ku{enja }e se javljati kad god se u~ini nemogu}im da se po-

83

liti~ka, dru{tvena ili ekonomska beda ublaì na na~in dosto-jan ~oveka. ... Nikakva boànska zapovest... i nikakav prirod-ni zakon... nisu dovoljni za uspostavljanje novog zakona naZemlji, jer prava izviru iz ljudske pluralnosti, i boànska za-povest i prirodni zakon bili bi istiniti ~ak i kada bi postojalosamo jedno ljudsko bi}e. ... Veli~ina ovog zadatka je ogrom-na i bez presedana je. Samo bi nas najve}a nesre}a moglaprisiliti da se suo~imo s njim. Na àlost, po}i bilo kojim dru-gim smerom odvelo bi nas automatski u divljinu, gde jeprávo ono {to je »dobro za» – pojedinca, porodicu, ili narod.Takva definicija, ~ak i ako je entitet na koji se primenjujeovo »dobro-za« velik koliko i sámo ~ove~anstvo, nikada ne}espre~iti ubijanje. Jer sasvim lako moèmo zamisliti kakojednog divnog dana, visoko organizovano, mehanizovano, icentralizovano ~ove~anstvo moè odlu~iti da bi za celinubilo bolje bez odre|enog dela. ... U me|uvremenu, mo`da bibilo od koristi prona}i poreklo, i razmi{ljati o formama,onih novih pokreta koji pretenduju na to da su otkrili re{e-nje za na{e probleme, i ~ijim se fantasti~nim tvrdnjama dasu zasnovali hiljadugodi{nja carstva i mesijanska doba, ve-ruje, uprkos svom dokazima u suprotno, zato {to su odgovo-rili, iako na radikalno destruktivan na~in, stra{nim izazovi-ma veka.94

Ova razmi{ljanja na kraju studije o totalitarizmu Hane Ar-tent kre}u se izme|u dve mogu}nosti. S jedne strane, pro-tivre~na priroda totalitarnog projekta doprinosi obja{nje-nju njegove nestabilnosti i verovatno}e njegovog nestan-ka.95 S druge, totalitarizam je na uàsavaju}i na~in poka-zao da je »sve mogu}e«.96 »Tragi~na gre{ka ... je bilo pove-rovati ... da je ideja o totalnoj dominaciji ne samo nehuma-na ve} i nerealna.«97 Ali ~ak i da se ta ideja ostvari, njenuspeh bi je odveo u propast. Jer ~ovek tada ne bi vi{e bio ~o-vek. »Njime se moè u potpunosti vladati samo kada on po-stane primerak ìvotinjske vrste zvane ~ovek.«98 Mo`da je,dakle, totalitarna ideja zaista su{tinski neostvariva, zato {toje u neskladu sa ljudskim stanjem. Ili se ljudsko stanje za-

84

ista moè poni{titi?(»Sve je mogu}e.« Ta formula donekle rezimira i tota-

litarne i utopijske nade. Kao {to poslednji redovi prethod-no citiranog odeljka najavljuju, ovo prvo zavisi od drugog.To izgleda navodi Arentovu da odbaci sav mesijanizam:

...mora}emo da stvorimo – ne samo da otkrijemo – noveosnove za ljudsku zajednicu kao takvu.U istorijskom smislu ovo ne bi zna~ilo kraj istorije, negonjen prvi svesno smi{ljen po~etak, zajedno sa gorkim sa-znanjem da nam ni{ta nije obe}ano, nikakvo mesijanskodoba, nikakvo besklasno dru{tvo, nikakav raj posle smrti.99

Ali {ta je svesno planirano stvaranje ljudske zajednice akone jedna mesijanska ideja – projekt, Marksovim re~ima,zavr{etka »preistorije«? Dana{nji totalitarizmi nastavljajuda zapli}u totalitarne i mesijanske elemente. To jo{ uveknije razlog da se to dvoje uzima kao jedno. Pravi posao jepre u tome da se oni raspletu.)

Totalitarizam bi tako trebalo da je, prema re~ima HaneArent, i nemogu} i isuvi{e mogu} – onda kao i sada. Jer iakoveliki deo njene studije pokazuje da je totalitarizam izdanaksavremenog Zapadnog dru{tva, njene zaklju~ne re~enicegovore o aveti koja opstaje i u post-totalitarnom svetu. Nje-na zebnja da bi ovaj svet jednog dana mogao pribe}i totali-tarnim metodama kontrolisanja populacije moè, u ovomtrenutku, izgledati zastarelo i preterano. Ali jedna tvrdnjakoja je bliska ovome zvu~i kao obrnuto proro~anstvo:

Jer prvi katastrofalni rezultat ljudskog sazrevanja jeste da jemoderni ~ovek po~eo da zamera svemu datom. ~ak i vlasti-toj egzistenciji – da zamera, uzima za zlo, sámu ~injenicuda on nije stvoritelj univerzuma i sámog sebe. ... U svomnegodovanju, zlovolji, u pogledu svih zakona koji su mudati, on otvoreno progla{ava da je sve dozvoljeno, i tajno ve-ruje da je sve mogu}e. ... On ~ak zamera i na svojim nihili-sti~kim ube|enjima, kao da su mu ona nametnuta nekom

85

neslanom {alom |avola.100

Te re~enice – koje indirektno postavljaju totoalitarnu logi-ku u mi{ljenje Prosvetiteljstva i u ono {to je Ni~e nazvaoistorijom »evropskog nihilizma« i »psihologijom resanti-mana« – na ~udan na~in zvu~e kao predznak i opomena.îtaju}i ih danas, ne moèmo a da ne mislimo o moral-nim problemima koji su nam u me|uvremenu nametnu-ti s obzirom na napredak u biolo{kim i medicinskim istra-ìvanjima (kloniranje, reproduktivna tehnologija, pre-na-talna dijagnostika, itd.), i s obzirom na o~ekivanja koje tajnapredak podsti~e. One ukazuju na zabrinjavaju}i konti-nuitet izme|u »bio-politike«101 totalitarne i post-totalitar-ne ere – tj., izme|u razli~itih verzija ube|enja da je »svemogu}e«.

U ovom trenutku, dolazimo do pitanja koje problem»manjeg zla« postavlja u druga~iju perspektivu. U komsmislu Zapad formira ne samo pred-istoriju totalitarizmanego i njegovu post-istoriju? Njegovu neovladanu budu}-nost? Njegovu sada{njost? To je svakako jedina kognitivnai moralna perspektiva iz koje bi trebalo prou~avati totalita-rizam. To je perspektiva iz koje su – svako na svoj na~in –Benjamin, Arentova i Fuko radili. »Potrudi se da ne bude{pod svojim vremenom«.102 Nije li to prioritet koji se moranajhitnije ispuniti?

U prethodnom tuma~enju Kafke kao »proroka okrenu-tog pro{losti«, re~ je bila o tome da su u pri~i U ka`njeni~-koj koloniji otkriveni znaci fakti~ke i moralne upletenostiZapada (Prosvetiteljstvo, modernost, kapitalizam, kolonija-lizam, Imperijalizam) sa njegovim totalitarnim »drugim«.Sve dok se posleratno »otvoreno dru{tvo« suo~avalo sa tim»drugim« u bi-polarnom svetu, ono je moglo tvrditi – sa re-alnom, mada ograni~enom, plauzibilno{}u – da se suprot-stavlja spolja{njem »neprijatelju«. Danas to vi{e nije mo-gu}e ni u kakvom jednostavnom smislu. Ono se, sada vi{enego ikada, suo~ava sa jednim jo{ podmuklijim neprijate-ljem: sámim sobom. Kakve to posledice ima za pisanje

86

istorije sada{njeg doba? Kakve, pak, za komparativno istra-ìvanje totalitarizma?

Kafkin istraìva~ je trenutno bio ulovljen izme|u dvaere kolonijalne vladavine. Ni jedno uporedno prou~avanje(moèmo dodati) u tom trenutku nije bilo va`nije od upo-rednog prou~avanja te istorijske promene. Rad na priku-pljanju podataka te vrste ne bi, me|utim, vi{e bio bezbed-no egzoti~an. Etnograf bi tada bio suo~en sa svojom sopstve-nom etnografijom. Kafkin istraìva~ je pa`ljivo izbegavaotu temu i stoga je bio primoran da je sprovede. Da se suo-~io s tim, ne bi bilo potrebno donositi sud koji je od dva re-ìma – neprosve}eni ili prosve}eni kolonijalizam – bio ma-nje zlo. (Ono zbog ~ega se u velikom delu kriti~ke literatu-re o Kafki smatralo da je neophodno da se izabere izme|ustarog i novog poretka je zbunjuju}e). Ta dva reìma obele-àvaju dve faze u hodu istorijske dijalektike.

Autori tekstova za ovaj zbornik su bili zamoljeni da»moralno uporede« dva glavna totalitarizma dvadesetogveka, i da to u~ine sa ne-totalitarne ta~ke gledi{ta zvane »de-mokratija«. Pitanje je, ne odgovara li to implicitno polaganjeprava na poziciju ne-impliciranog prosvetiteljstva, mutatismutandis, stanovi{tu kompromisa Kafkinog istraìva~a. Kaoi on, mi se vra}amo kapitalizmu; kao i on, mi ga nikada ni-smo napustili. Ali, nije li kapitalizam, rani i pozni, jedan odnajra{irenijih uzro~nika problema kojima se bavimo?

Za{to, onda, otvoreno, demokratsko dru{tvo u kojemmi ìvimo, ne u~estvuje u onome {to se poredi, pored toga{to je, navodno, njihov neutralni temelj? Da li neki noviNovi Komandant mo`da èli na{e nau~no svedo~anstvo i ukoju svrhu? Zar i na{ sistem nema svoju »crnu knjigu«?Kakva sau~esni{tva istorijski opstoje izme|u zapadnih de-mokratija – êr~ilovog manjeg zla – i neuporedivo gorih,najgorih mogu}ih zala, nacisti~kog i sovjetskog totalitariz-ma? Za{to te povezanosti, koje sve nas obuhvataju, nisunajva`nija oblast akademskog istraìvanja? Da li zbog toga{to se takva istraìvanja ne bi finansirala? Zato {to bi se ta-kav rad suvi{e pribliìo su{tini – tome da postoji neprekid-

87

na saradnja sa najgorim kao i sa najboljim? Pri sada{njemodnosu snaga, sistem, me|utim, lako moè sebi dopustitida pomaè svojim akademskim kriti~arima i moè, ~ine}ito, plauzibilno tvrditi kako pokazuje da oni nisu u pravu.

Niko pri ~istoj svesti ne bi tvrdio da je na{e manje zlo –zapadna demokratija – isto {to i ono najgore. (înjenica daje Engleska spasla moju porodicu od pogubljenja je deli-mi~no uzrok {to ovaj konkretni nau~nik ose}a neprijatnostzbog duga pred prokletom starom imperijom). Ako vojne iekonomske uzroke ostavimo po strani, mo`da je o~iglednamoralna razlika izme|u njih bilo ono u ~emu je bila svarazlika – ono {to je omogu}ilo Zapadu da trijumfuje naddva totalitarizma zaredom.

Ali zar totalitarizam nije bio ~udovi{te koje je za~etodok je razum spavao (Goja)? Zar utroba iz koje je iza{ao nijejo{ plodna (Breht)? Kuga koja je uspavana ali ne i mrtva(Kami)? U Ziberbergovom filmu, Hitler, jedna karijera, Hit-ler, posle smrti, nastavlja da ìvi u onima koji su ga pobedi-li. To je, naravno, melodramatski obrt (isto kao i, na primer,zavr{na scena u filmu Romana Polanskog Bal vampira, kadaDrakulina k}i uspeva da pobegne u svet na sankama bezbri-`nog junaka i zatim se sprema da zarije svoje zube u njegovvrat). Ali ovde, kao i na svakom drugom mestu, divlje sum-nje se pojavljuju kada u~enost ne}e ili ne moè dalje.

Mi ìvimo u svetsko-istorijskim i geopoliti~kim prilika-ma koje su bez presedana. Kapitalisti~ke demokratije su,pobediv{i svoje totalitarne neprijatelje, jedini sistem kojiopstaje. Globalizacija je dostigla ireverzibilan, relativnoneometan impuls. Buròazija, pisao je Marks, »stvara svetpo sopstvenoj slici«. Ta re~enica se pokazuje nenamernoproro~anskom – na ra~un njegove svesno nameravanogpredvi|anja. Blasfemi~ni program o kojem ona govori – o~oveku koji uzurpira mesto Boga – ima nesporno totalitar-ni potencijal. Arentova ga saèto izraàva kao nihilisti~kouverenje, zajedni~ko i Prosvetiteljstvu i totalitarnoj svesti,koje glasi: »sve je mogu}e«. Ali nije manje nesporno ni toda se svet koji je stvorila buròazija ne moè zvati totalitar-

88

nim u ni jednom do sada prihva}enom smislu.103 Upravozbog toga, me|utim, izgleda da je kapitalizam dobro opre-mljen da uspe tamo gde su totalitarni sistemi propadali.Oni su se na kraju uru{avali zbog svog kontradiktornogzahteva za totalitarnom kontrolom. On je do sada napredo-vao od svojih kontradikcija i ambivalentnosti. To je demondemokratije.

Vra}aju}i se spisu Dijalektika Prosvetiteljstva (1944), go-dine 1969., u sred Hladnog rata, Horkhajmer i Adorno suse odvaìli na slede}u prognozu:

U razdoblju rascepa na velike blokove koji su objektivnoprinu|eni da se sudare, strah se nastavio. Konflikti u Tre-}em svetu, ponovni rast totalitarizma jednako su malo isto-rijske slu~ajnosti kao {to je to nekada bio ... fa{izam. Razvi-tak /Zug/ u pravcu totalne integracije, prekinut je, ali nijezaustavljen. Preti da }e se nastaviti posredstvom diktatura iratova.104

Posle vi{e od deset godina od pada Berlinskog zida, trendtotalne integracije nastavlja da se ubrzava – Zug tako|ezna~i »voz« – i lako prelazi preko uni{tavanja ljudskih bi}a,da ne pominjemo druge oblike ìvota na ovoj planeti, u ve-likim koli~inama. Nije poznato dokle se ta dinamika kon-trolisanja moè kontrolisati i kuda ona ide. Ona je do sadasavladala sve protivre~nosti i prekide. Da li je »lukavstvouma« (Hegel) na delu? Ili »velika gre{ka u prora~unu«(Kafka)? Um kao sopstvena gre{ka u prora~unu? Ono {tojeste jasno, jeste da se dana{nji zlo~ini protiv ~ove~nosti nemogu izvr{iti bez nadzora, sau~esni{tva ili bar pristankaglavnokomanduju}ih koji imaju savr{en alibi: oni deluju uime naroda.

Kako ignorisati na{u upletenost u taj ko{mar? Zar mine rizikujemo da budemo nalik Kafkinom nesre}nom is-traìva~u, sve dok ne uspevamo da ura~unamo sistem kojinas uklju~uje u svoje prora~une, sistem koji je stare totali-

89

trizme u~inio mogu}im i nemogu}im, koji ih je odnegovaoi porazio, i koji sada – napred na zapad! – ima puna jedravetra?105

Napomene

1. Association Internationale de Recherche sur les Crimes contrel’Humanité et les Génocides, sa sedi{em u Parizu.

2. O potrebi za takvim uporednim studijama, videti, CatherineCoquio & Irving Wolfarth, Preface, u: C. Coquio, ed., Parler desCamps, Penser les Génocides (Albin Michel, Paris, 1999), str. 11-15; onesporazumima koje su oni uzrokovali videti tekst: C. Coquio, »LeMalentendu« u istom zborniku. Zbornik je nastao na osnovu kon-ferencije koja je odràna 1997., a koju je Klod Lancman bezobzir-no napao u Le Mond sa argumentom da je sramotna èlja da se raz-ume Shoah, a o pore|enju sa nekim drugim zlo~inom da i ne go-vorimo.

3. O ovome videti studiju koja otvara nove puteve istraìvanja: JeanMichel Chaumon, La Concurence des Victimes (La Decouverte, Paris,1997).

4. Viktor Klemperer, LTI (=Lingua Tertii Imperii) (Reclam, Halle,1957). Videti moj tekst: »In lingua veritas. LTI mit und gegenKlemperer gelesen«, Mittelweg, 36 (April/Maj 1999), str. 73-90 (ob-javljeno u kompletnijoj verziji u »Identités/Existences/Résistences,Réflexions autour des Journaux 1933–1945 de Victor Klemperer«,Germanica, 27 (2000), str. 103-46).

5. Georg Christoph Lichtenberg, Schriften und Briefe (dalje kao SB),ed. Wolfgang Promies (Hanser, Minhen, 1992), tom II, str. 569.

6. Pribli`no u isto vreme, Faustova divlja strast za sveobuhvatnim to-talitetom dostiè vrhunac u njegovom susretu punom poniznostisa »duhom zemlje« /Erdgeist/.

7. Videti SB, tom III, str. 387.8. SB, tom II, str. 460. Hana Arent stoga gre{i kada pretpostavlja da ni

jedan ~ovek Prosvetiteljstva nije mogao predvideti da }e »~ovekovoovladavanje prirodom do}i do ta~ke kada }e on mo}i da smisli na~inda uni{ti Zemlju pomo}u instrumenata koje je sâm stvorio« (Originof Totalitarianism /dalje kao Origins/ (Harcourt Brace, New York,1951), str. 435). Prosvetiteljsvo ima Janusovo lice: isti um koji zami-{lja otkri}a koja bi mogla da zna~e kraj ~ove~anstva, vizualizuje dru-ga otkri}a koja su u vezi sa ovima i koja mogu doneti ~ove~anstvuni{ta manje nesagledivu korist: »Jedno od najve}ih otkri}a za eko-nomiju bi bilo otkri}e nekog jeftinog materijala kojim bi se osloba-|ao azot iz atmosfere i tako dobijala toplota« (SB, tom II, str. 504).

9. »In diesen grossen Zeit, die ich noch gekannt habe, wie sie so kleinwar ...; in dieser Zeit, in der eben das geschieht, was man sich nicht

90

vorstellen konnte und in der geschehen muss, was man sich nichtmehr vorstellen kann, und könnte man es, es geschähe nicht ...«(Karl Kraus, Weltgericht, Fischer, Frankfurt am Main, 1968, s. 7).

10. Walter Benjamin, Illuminations, ed. Hannah Arendt (Schocken,New York, 1969), str. 258.

11. »Zbog nestrpljivosti su isterani iz Raja, zbog nepa`nje /lässigkeit/se nisu vratili« (Franc Kafka, Betrachtungen über Sünde, Leid, Hof-fnung und den wahren Weg, no. 3, u Er (Suhrkamp, Frankfurt,1964), str. 195).

12. Walter Benjamin, Reflections, ed. Peter Demetz (Harcourt Brace,New York, 1979), str. 326ff. Pad jezika za Benjamina tako|e obele-àva po~etak »arbitrarnog«: i arbitrarnog znaka i arbitrarnog nasi-lja. Cf. moj tekst, »Die Willkür der Zeichen. Zu einem sprachphi-losophischen Motiv Walter Benjamins«, u: Persperktiven kritischerTheorie. Festschrift für Hermann Schweppenhäuser, ed. C. Türcke (zuKlampen, Lüneburg 1988), str. 124-73.

13. Benjamin, Illuminations, str. 138.14. O Odradeku i grbavom ~ove~uljku kao mestu onoga Entstellung –

zaboravljanja, zaturanja, preme{tanja, iskrivljenja, krivice – videtiBenjaminov esej o Kafki (Illuminations, str. 111-45, posebno 131-4);a o grbavom ~ove~uljku kao zaboravljenom, smanjenom, (bez)ob-zirnom otelovljenju teologije videti Illuminations, str. 253.

15. U vezi s ovim videti moju analizu izuzetnog pisma koje je napisaoRober Antelme po povratku iz jednog nema~kog radnog logora:»L’espèce humaine à l’épreuve des camps. Réflexions sur RobertAntelme«, u: C. Coquio, ed., Parler des Camps, Penser les Génocides,str. 569-608.

16. Benjamin, Illuminations, str. 253-4.17. Theodor W. Adorno & Max Horkheimer, Dialectics of Enlighten-

ment, (Continuum, New York, 1972), str. 31.18. Videti tekst Jirgena Habermasa iz 1984, »Die Krise des

Wohlfahrtsstaates und die Erschöpfung utopischer Energien«, pre-{tampano u Die Moderne – ein unvollendetes Projekt. Philosophisch-politische Aufsätze 1977–1990 (Reclam, Leipzig, 1990).

19. Videti ~lanak: Micha Brumlik, »Die Graduierung des Grauens«,Frankfurter Rundschau, 20. februar 2001; i pore|enje izme|u zapo-vednika u Au{vicu i Ozerlagu, u: Sonia Combe, »S.K. Evstigneev,roi d’Ozerlag«, u Ozerlag 1937–1964. Le Système du Gouloag: Tracesperdues, Mémoires réveillées d’un Camp sibérien, ed. Alain Brossat(Paris, 1991).

20. Benjamin, Illuminations, str. 257. Prevod izmenjen.21. Dnevni~ka bele{ka od 19. oktobra 1921., citirano u ibid., str. 19.22. Ibid., str. 126.23. U ovom kontekstu »iskustvo« je jo{ jedan eufemizam. Rober An-

91

telme, koji je preìveo nacisti~ki radni logor, stavio je ovu re~ podznake navoda. Videti moj tekst o Antelmeu naveden u napomeni15. »Jer iskustvo’, pisao je Benjamin,»nikada ranije nije bilo potpu-nije opovrgnuto nego {to je iskustvo strategije u slu~aju pozicionogratovanja, ekonomsko iskustvo u slu~aju inflacije, telesno iskustvou slu~aju mehani~kog ratovanja, moralno iskustvo u slu~aju postu-panja onih koji imaju mo}« (Illuminations, str. 84; prevod izme-njen).

24. U tekstu pod naslovom »Homage to the Extreme: The Shoah andthe Rethoric of Catastrophe« (Times Literary Supplement, 6. mart1998, str. 6-8), Majkl Bernstin dovodi u pitanje tip argumenta kojise ovde predstavlja. On misli da se radi o tipi~nom argumentu po-sle tvrdnje @an-Fransoa Liotara da je Shoah izazvala tako snaàn{ok da je uni{tila instrumente koji je mogu izmeriti. Da li bi okri-vio i Arentovu zbog tvrdnje da je totalitarizam uni{tio sve nasle|e-ne filozofske koncepte – tvrdnju koja ona mo`da ne zastupa dovolj-no odlu~no (Origins, str. vii-ix, 434-9)? Ta~no, mi ne moèmo govo-riti nemim razroga~enim o~ima Benjaminovog An|ela. Ali kolikovredi na{ jezik ako je nepou~en tim }utanjem? Ta~no, »ta stvar sene moè lako razre{iti« (Illuminations, str. 254). Ako se lako razre-{i, rezultat }e svakako biti »retori~ka katastrofa«. Ostaje, me|utim,katastrofa sáma i problem kako »pogre{iti ponovo bolje ponovo« –tj., »bolje gore« – kako mu pri}i. Ni-~ija retorika nije izuzeta od togzahteva.

25. Samuel Beckett, Worstward Ho (John Calder, London, 1999), str. 7-8.

26. Benjamin, Reflections, str. 190-1. Prevod izmenjen.. U svom tekstuTheses on the Philosophy of History, Benjamin – po uzoru na Ni~ea –opisuje istoricizam kao kombinaciju progresizma, komformizma i»lenjosti srca«.

27. »Vera u progres ne zna~i da se progres ve} desio. To ne bi bilavera« (Kafka, Betrachtungen über Sünde, Leid, Hoffnung und denwahren Weg, br. 48, str. 200).

28. »Oni koji veruju u neizbe`nu propast«, pi{e Arent u Predgovorusvojoj studiji o totalitarizmu, »kao i oni koji su se prepustili povr-{nom optimizmu, uzaludno zaboravljaju klju~ne doga|aje na{egvremena. ... /Ova knjiga/ je na stanovi{tu da su Progres i Propastdve strane iste medalje; da su oba predmet sujeverja, a ne vere«(Origins, str. vii-viii). Ta~no, Benjaminov »slabi« mesijanizam isna`ni pesimizam tako|e su dve strane istog nov~i}a. Ali pesimi-zam je okrenut protiv Progresa, a mesijanizam protiv Propasti.

29. Slede}i odlomak iz pripremnog teksta za konferenciju, koji je napi-sao Helmut Dubil, na reprezentativan na~in ilustruje vezu izme|upreovla|uju}e intelektualne klime i retorike »manjeg zla«: »Svest o

92

toj kriti~koj ta~ki gde gra|anske vrline nisu vi{e u stanju da zadrèdestruktivni potencijal inherentan svim modernim dru{tvima za-sniva se na odre|enoj filozofskoj percepciji. Po njoj, ~ini se da sada-{nje stanje na{eg dru{tva nije ni ‘jo{ ne’ neke odre|ene budu}nostini ‘kraj’ Zlatnog doba koje je zauvek izgubljeno, nego nesigurnoodràvanje ravnoteè civilizacije, sa stalnom pretnjom pada u varv-arizam. Valter Benjamin je u ovom kontekstu upotrebio biblijskusliku an|ela koji nestaju u trenutku kada prestanu da pevaju. Udrugoj polovini dvadesetog veka, utopijski san o anti-tradicional-nom dru{tvu ~ija se osnova nalazi u povezivanju slobodnih gra|a-na bio je fatalno na~et traumom genocida koji je organizovala drà-va, masovnim proterivanjem i sistematskom plja~kom u razmera-ma koje do tada nisu vi|ene u istoriji ~ove~anstva. Iako na po~etkudvadeset prvog veka postoje razlozi za vi{e optimizma nego {to je tobilo pre pedeset godina, za sada ne moèmo biti nedvosmislenosre}ni zbog globalnog {irenja demokratije, jer izgleda da je glavniposleratni argument za demokratiju izbegavanje genocida«. Prematoj »odre|enoj filozofskoj percepciji«, Marksov utopizam /sic!/ jeistorijski poru{en »san«. Ne{to o{te}enih ostataka – mudrijeg, tu-`nijeg, ambivalentnijeg, nikako nepromi{ljenog – progresivizmaipak opstaje. Ima razloga – uslovno, na odre|en na~in gledano – za»vi{e optimizma« nego pre pedeset godina. To sigurno nije ono {toje Arent rekla o prethodnih trideset godina u svom tekstu o Benja-minu 1968., (Illuminations, str. 38). Niti je Benjamin Dubilov ~o-vek: svi Benjaminovi an|eli su mesijanski. Niti postoji pretnja da ci-vilizacija zapadne u vervarizam; ona ga konstantno reprodukuje. Iako je »glavni posleratni argument za demokratiju« bio »izbegava-nje genocida«, kakvu osnovu za optimizam – uz ma koliki oprez –pruà posleratni bilans spoljnih intervencija, ili, pak, njihovo odsu-stvo, od strane Zapadnih sila? Nije li samo pitanje vremena kada }e,u na{e zajedni~ko ime, UN trupe delovati kao bespomo}ni posma-tra~i kod slede}eg genocida? Ukratko, navedeno izlaganje, kako seu njemu kaè, sadrì ono {to ne moè biti sadràno. U svom zavr-{nom izlaganju na konferenciji, Dubil je tvrdio da globalizacija nosiobe}anje internacionalizacije ljudskih prava. To je zaista jedinanada koja je u ovom trenutku dostupna me|unarodnoj politici u po-gledu pobolj{anja poloàja milioni ljudskih bi}a. Ali poziv na po-bolj{avanje i »humanizovanje« pratio je modernost od po~etka. Imarazloga za bojazan da »nedovr{eni projekt« modernosti, kako gaHabermas zove, strukturno nije u stanju da bude dovr{en i da }enjegove najbolje institucije nastaviti da opra{taju njegova najgorapostupanja. Najbolje tuma~enje, i najja~i argument, koji ja mogu davidim za Dubilovu poziciju jeste iskustvo njegove generacije: podi-zanje zapadne demokratije na ru{evinama nacisti~ke Nema~ke.

93

30. Michael Foucault, Discipline and Punish: The Birth of the Prison (da-lje kao Discipline) (Random House, New York, 1979), str. 16-17, 23,25, 27-8, 301, 305.

31. The Penguin Complete Short Stories of Franz Kafka (Penguin, NewYork, 1983), str. 140-67.

32. »Od pri~e Mihael Kolhas, nije napisana ni jedna nema~ka pri~a kojanaizgled potiskuje svu unutra{nju simpatiju tako kontrolisanomsnagom«, napisao je Kurt Tuholski u svom prikazu (citirano u: Kla-us Wagenbah In der Strafkolonie. Eine Geschichte aus dem Jahre 1914,Wagenbach, Berlin, 1998, str. 68).

33. Benjamin, Illuminations, str. 140.34. »Kada mi{ljenje iznenada zastane u konfiguraciji koja je puna ten-

zija, ono tu konfiguraciju potresa i kristalizuje u monadu« (ibid.,str. 262-3).

35. Edvin i Vila Mjuir su prevode}i »putuju}i istraìva~« sa »putnik-pronalaza~« zamenili Forschungsreisender sa Entdeckungsreisender.

36. Flober je sanjao o »umetni~kom delu ni o ~emu«, oslobo|enomsitno-buròaskog sadràja; Ni~e je sanjao o klesanju Nat~oveka izljudskog, suvi{e-ljudskog kamena; prema Oficiru, jedini nedosta-tak Aparata jeste da se suvi{e lako isprlja ljudskim izlu~evinama; aprema Arentovoj, totalitarni vladari – da su sposobni da kaù isti-nu – rekli bi: »Vama se aparat ~ini suvi{nim samo zato {to sluì daljude u~ini suvi{nim« (Arendt, Origins, str. 428).

37. Navedeno u: Foucault, Dicipline, str. 45. Videti slede}u Bodlerovubele{ku. »Smrtna kazna je rezultat jedne ideje koja se danas potpu-no pogre{no shvata. Ona nema za cilj da sa~uva dru{tvo, bar mate-rijalno. Njen cilj je da sa~uva dru{tvo i okrivljenog (duhovno). Da bi`rtvovanje bilo potpuno, onaj koji se `rtvuje mora dati pristanak ibiti radostan. Bezbo`no bi bilo dati hloroform osu|enom ~oveku,jer bi to zna~ilo ukinuti njegovu svest o svojoj veli~ini kao `rtve i eli-minisati njegove {anse da dospe u Raj« (Charles Baudelaire, Oeu-vres Completes, Gallimard, Paris, 1968, str. 1278). Taj argument,koji poti~e iz vremena odbrane ancien régime @ozefa de Mestra odFrancuske Revolucije, ozna~ava jednu reakcionarnu odbranu sta-rog kaznenog sistema od novog. Kafkin Stari Komandant, koji pro-nalazi novo sredstvo za dostizanje starog duhovnog cilja, daleki jero|ak Bodlerovih omiljenih autora: de Mestra i Sada.

38. Termin ~esto povezivan sa Lasenerom, dèntlmenom i delinkven-tom iz devetnaestog veka koji je bio oli~enje protivzakonitog pona-{anja privilegovanih slojeva (cf. Foucault, Discipline, str. 283-5).»Metafizika« zla – koja se posmatra kao mra~na tajna sveta – ovdeide ruku pod ruku sa »estetikom zlo~ina« koja je predstavljena uDe Kvinsijevom tekstu Murder Considered as One of the Fine Arts/Ubistvo kao jedna od lepih umetnosti/. Na kraju devetnaestog

94

veka, isti dvostruki frisson /groza, drhtanje od straha/ potaknut jejednim romanom koji je Kafki bio poznat: Le Jardin des Supplices(Vrt mu~enja) Oktava Miraboa. Putnik koji je do{ao da uporedi raz-li~ite sisteme vo|enja ka`njeni~kih kolonija zati~e suprotnost iz-me|u izgubljene ve{tine ubijanja koja se o~uvala u Kini i vulgarnogadministrativnog masovnog ubijanja koje se sprovodi na Zapadu.»Administrativno ubijanje« – termin koji je skovao jedan britanskidràvni ~inovnik u Indiji – u stvari je prvi put smi{ljeno, iako ne irealizovano, u kolonijalnom kontekstu (cf. Arendt, Origins, str. 186,216, 221). Ono {to je novo u vezi sa Kafkinim Novim Komandan-tom jeste da izgleda da je on potencijalno sposoban da ukine ubija-nje u ime humanijih i, iznad svega, efikasnijih na~ina kontrole.

39. Manje od dvadeset godina kasnije, Benjamin dijagnostifikuje fa{i-zam kao »okon~anje l’art pour l’art« i »estetizaciju politike« (Illumi-nations, str. 242).

40. Benjamin, Reflections, str. 148.41. I jedno i drugo se uklapa u prikaz totalitarizma Arentove kao evaku-

acije zdravog razuma u kombinaciji sa nametanjem nad-razuma:»Ludilo takvih sistema ne leì samo u njihovoj prvoj premisi ve} i usámoj logici koja je posluìla za njihovo konstruisanje. ûdnovatalogika svih ‘izama’, njihova prostodu{na vera u spasila~ku vrednosttvrdoglave odanosti bez obzira na specifi~ne, promenljive faktore,ve} nosi prve klice totalitarnog zanemarivanja realnosti i ~injeni~no-sti« (Origins, str. 432). Takvi totalni sistemi su vo|eni od sli~no to-talnih ljudi. Putnik pita Oficira da li je Stari Komandant bio sve ujednom: »Vojnik, sudija, konstruktor, hemi~ar, crta~«? Hitler i Sta-ljin }e se sli~no njemu predstavljati kao vo|a, general, lingvist, arhi-tekta, itd.

42. Stachel (kognat sa »stake«) zna~i »bodlja«, »bodljika«, »trn« (kao u»trn u oku«), »àoka« (kao u »Smrti, gde je tvoja àoka?«), itd., iobi~no nije povezano sa ne~im mehani~kim. Po{to je Aparat sa~i-njen od »Postelje«, »Drlja~e« i »Crta~a«, njegov [iljak se izgleda na-lazi izme|u biljnog ili ìvotinjskog ìvota (Stachelschwein: »bodljika-vo prase«) i savremene masovne proizvodnje (Stacheldraht: »bodlji-kava ìca«, materijal iz savremenih obora za ìvotinje i logora za lju-de).

43. Po{to Kafkina pri~a ve{to ostavlja su{tinska pitanja nerazre{enim,svako saèto prikazivanje zapleta nu`no iskrivljuje pri~u. Takvaneodre|enost je po sebi uspe{na strategija otpora svim kona~nim,totalnim konstrukcijama zna~enja i, u tom smislu, totalitarnomprojektu. Zagenetno smiren izraz na licu mrtvog Oficira je zgodanprimer. On ne pokazuje ni jedan znak iskupljenja i time podrivasámu njegovu pri~u o iskupljuju}im mukama. Njegovo probu{eno~elo ne predstavlja svetu stigmu razapetog mu~enika. Ono je, ako

95

ne{to predstavlja, znak da Oficir u smrti ostaje ono {to je bio u ì-votu: ne erlöst (»iskupljen«, »oslobo|en«) nego verbohrt (»tvrdo-glav«, »probijen«, od bohren, »bu{iti«). Slika spaja otpor totalitar-nom sa predose}anjem totalitarnog. Jer upravo totalitarizam »poprvi put u istoriji onemogu}ava mu~eni{tvo« (Arendt, Origins, str.423).

44. Zavr{ne re~i proro~anstva – »Verujte i ~ekajte« (»Glaubet undwartet«) – jesu eho tradicionalnog mesijanskog obe}anja Ciona.(Videti Wagenbah, In der Strafkolonie (str. 119) o Kafkinom pozna-vanju dramskih komada na Jidi{u koji su pokrenuli konflikt izme-|u ortodoksnog Judaizma i Prosvetiteljstva – matricu »reform-skog« Judaizma). Iako su sledbenici Starog Komandanta prihvatilistari mesijanski zavet, kasnija istorija je pokazala da svaki Novi Ko-mandant, odnosno, totalitarni vo|a, moè prilagoditi ostatke mesi-janizma svojim ciljevima. Kafkin tekst tako|e postavlja pitanje da litakve perverzije mesijanskog obe}anja govore ne{to o izvornom ve-rovanju – i ako govore, {ta.

45. Kao i Vrt mu~enja Oktava Miraboa, Kafkina pri~a prikriveno aludi-ra na aferu Drajfus, slu~aj jednog jevrejskog oficira u francuskomgeneral-{tabu koji je pogre{no osu|en za {pijunaù i deportovan uka`njeni~ku koloniju poznatu kao \avolje ostrvo. Na dobro pozna-tom grafi~kom otisku moè se videti kako jedan oficir ceremonijal-no lomi Drajfusov bode`: Kafka je svom Oficiru dao da slomi sop-stveni bode`. Oficir govori Francuski; za razliku od Osu|enika iVojnika, Putnik ga razume, ali izgleda da Francuski nije njegovmaternji jezik. Gde se onda nalazi ta kolonija? Kao i u slu~aju Apa-rata, izgleda da je Kafka namerno zametnuo tragove. Op{ti utisakje da se radi o zamenljivoj, grubim potezima ocrtanoj, nejasno stra-noj, a ipak tako poznatoj kolonijalnoj predstraì negde u Ju`nimmorima. Kao takva, ona je dovoljno daleko da da bi autor imao slo-bodu da je ponovo osmisli. U tome, on paradoksalno podse}a naStarog Komandanta. Aparat je, u stvari, njihov zajedni~ki pronala-zak. Stari Komandant, {tavi{e, potse}a na Ni~eovog Zaratustru (iobrnuto). Na svoj na~in, i on je »poeta« koji je krenuo da »iskupi«»suvi{e ljudski« materijal »stvaranjem» antihumanisti~ke utopi-je/distopije od eklekti~kog skupa religioznih, istorijskih i antropo-lo{kih motiva. Pri tome, me|utim, izgleda da svetovi koje su stvo-rili ~ine eskapisti~ke, suvi{e »reaktivne« protiv-modele modernosti.U tom slu~aju oni bi bili reakcionarni (anti-)modernisti i, kao takvi,fa{isti~ki prototipovi; a njihovi svetovi bi bili daleki dvojnici sekta-{ke »ku}e-kapele« koju je Maks Veber nekoliko godina kasnije od-bacio u tekstu »Duhovni rad kao poziv«.

46. »Kada je ... engleski osvaja~ u Indiji postao administrator koji vi{ene veruje u univerzalnu valjanost zakona, ali je uveren u sopstvenusposobnost da vlada i dominira ..., izgleda da je stvoren prostor za

96

sve mogu}e uàse« (Arendt, Origins, str. 221). Stari Komandant, usvoje ime, uzima zakon u svoje ruke izumev{i hiperboli~nu verzi-ju univerzalnog zakona.

47. Pismo Kurtu Volfu od 1. oktobra 1916. Sli~no tome, kada ga je otacprekorio zbog podràvanja »nenormalnog«, on je odgovorio da tonije »najgore, jer je, na primer, normalan i Prvi svetski rat«. Obere~enice je naveo Wagenbach, In der Strafkolonie, str. 63-4.

48. Navedeno u Wagenbach, In der Strafkolonie, str. 94.49. Pokreti ma{ine moraju biti »precizno izra~unati« (str. 143-4); Ofici-

ru je »neprijatno« (str. 146) kada ~uje pitanje da li }e Novi Koman-dant prisustvovati pogubljenju; i Putniku je tako|e neprijatno zbogOsu|enikovog i Vojnikovog nepo{tovanja Oficirovog herojskog~ina samo-`rtvovanja (str. 164).

50. »Tajanstven, crnokos, bled, lik koji nije zaista znao kako da odagnaneprijatnost (Verlegenheit) zbog sopstvenog izgleda« (Maks Pulver,citirano u Wagenbah, In der Strafkolonie, str. 65).

51. Pismo Kurtu Volfu od 4. septembra 1917., (navedeno uWagenbach, In der Strafkolonie, str. 60).

52. O dva fokusa elipse koji su opisani sámim Kafkinim delom i o kri-ti~koj konstelaciji izme|u »onda« i »sada«, vidi: Benjamin, Illumi-nations, str. 141-3 i 253-64.

53. Lawrence Langer, »Kafka as Holocaust Prophet: A DissentingView«, u Admitting Holocaust (New York, Oxford University Press,1995), str. 109-24. O podmuklom poroku »nagove{tavanja« kojipreovladava me|u kriti~arima »koji, sa onim {to je usledilo posleShoah postaju naknadni proroci i vi{e ne mogu da ~itaju pri~e kao{to je U ka`njeni~koj koloniji bez razmi{ljanja o koncentracionim lo-gorima«, vidi: Michael Bernstein, Forgone Conclusions: Against Apo-caliptic History, Berkley, CA, & London, 1994, str. 21.

54. Arendt, Origins, str. 416. Tako su, u imperijalisti~koj fazi, »~ak iuàsi bili jo{ uvek obeleèni odre|enim ublaàvanjem i kontrolisa-ni pristojno{}u« (str. 123).

55. Arendt, Origins, str. 434.56. »Mi znamo da je Jevrejima bilo zabranjeno da zaviruju u budu}-

nost. Tora i molitve su ih, s druge strane, upu}ivali na pam}enje.To je uskratilo budu}nosti magiju kojoj se svi koji dolaze po in-formacije kod vidovnjaka predaju« (Benjamin, Illuminations, str.264; prevod neznatno izmenjen).

57. Kafka je »spazio ∞gewahrte≤ ono {to se sprema bez opaànja onoga{to ga okruùje. ... Tu nije bilo dalekovidosti ili »proro~kog dara«∞»Sehergabe«≤. Kafka je oslu{kivao tradiciju, a onaj ko pa`ljivo slu{ane vidi« (Benjamin, Illuminations, str. 143; prevod izmenjen).

58. Cf., Walter Benjamin, Gesammelte Schriften, ed. Rolf Tiedeman &Hermann Schweppenhäuser (Suhrkamp, Frankfurt, 1972–1989),tom II, str. 678.

97

59. Ibid., tom I, str. 1235.60. Benjamin, Illuminations, str. 257-8 i 254ff.61. Citirano u Wagenbach, In der Strafkolonie, str. 23-5.62. Citirano u George Lukacs, History and Class Consciousness (1923),

str. 96.63. Lukacs, History and Class Consciousness, str. 96-9. Vagenbah citira

jedan savremeni prikaz Tejlorovog dela Principles of Scientific Ma-nagenment (1913). Autor tog prikaza, Kurt Ajzner, sumorno tvrdi daje Tejlorizam religija u kojoj rukovo|enje preuzima ulogu Provi|e-nja: ona razvija posebne sposobnosti svakog radnika i amortizujeih kao ma{ine na koje su i oni u me|uvremenu svedeni. Taj spojla`nog mesijanizma i la`ne nauke sadrì tragove u~enja [arla Fu-rijea, Ogista Konta i Sen-Simona. On ima knjièvnu protivteù uAparatu Starog Komandanta – tehni~kom pronalasku koji je i pred-met zasebnog oboàvanja.

64. Citirano u Wagenbach, In der Strafkolonie, str. 100-2.65. Videti i rad Arentove o Kafki kao »humoristi i kriti~aru« »pseudo-

misticizma koji je obele`je birokratije kada postane oblik vladavi-ne«: »Po{to ljudi kojima ona dominira nikada ne znaju za{to se ne-{to de{ava, a racionalno tuma~enje zakona ne postoji, ostaje samojedna stvar koja se ra~una, sirov, ogoljeni doga|aj po sebi. ... Deifi-kacija nezgoda sluì ... kao racionalizacija. ... ‘A nezgoda ... se jezi-kom religije zove Provi|enje’« (Arendt, Origins, str. 245-6). To vaì~ak i za Kafkinog Osu|enika, ~iji uzaludni poku{aji da razume su-rove doga|aje koji su ga sna{li vrhuni u apsurdnom pretpostavlja-nju da svoje osloba|anje duguje vi{em autoritetu »stranog /frem-der/ Putnika«. On ipak shvata osnovnu poruku. U svom nerazume-vanju, on shvata pravdu Starog Komandanta /»Sei gerecht«/ kaoosvetu /»Rache«, »gerächt«/ – odjeci ove ni~eanske igre re~ima serasuti po tekstu – i odbija da mu bude uskra}en slatki prizor egze-kucije Oficira. Stoga `rtva s kojom se brutalno postupa nije ni{tabolja od egzekutora. Dezintegracija Aparata vi{e ne proizvodi krivi-cu i pomirenje nego stvaranje osvetni~ke »Gomile« koja je li{enaose}anja krivice, kako to kaè Arent.

66. Videti prvo poglavlje u: Claude Levi-Strauss, Tristes Tropiques (Plon,Paris, 1995), »La fin des voyages« (»Kraj putovanja«), koje po~injeovako: »Ja mrzim putovanja i istraìva~e. A evo spremam se da pri-~am o svojim istraìvanjima« (str. 13).

67. Navedeno u Benjamin, Reflections, str. 243.68. »Ovo }u ispri~ati kada se vratim ku}i«, u jednoj od neobjavljenih

varijanti Putnik zami{lja kako upozorava Oficira (Franz Kafka, Ta-gebücher, ed. H-G.Koch, M.Müller & M.Pasley, Frankfurt, 1990,str. 826).

69. Za dalja pojavljivanja ove indikativne re~i u jednoj od varijanata, vi-

98

deti ibid., str. 82570. Navedeno u Wagenbach, In der Strafkolonie, str. 60.71. Videti Kafka, Tagebücher, str. 822-7; i Wagenbach, In der Strafkolo-

nie, str. 60-2. Jedan zapanjuju}i fragment prikazuje u grubim crta-ma vremena koja dolaze.»Pripremite zmiji put!«, ~uo se uzvik. »Pripremite put velikoj Go-spo|i!«. »Mi smo spremni«, za~uo se odgovor, »mi smo spremni!«.A mi priprema~i puta, mi proslavljeni tuca~i kamena, iza|osmo iz{ikare. »Na posao!«, uzviknuo je na{ uvek raspoloèni komandant,»na posao, vi zmijska `gadijo!«. Na to smo mi podigli svoje ~eki}e,i tu je zapo~elo najìvlje ~eki}anje koje se moglo ~uti kilometrimaokolo. Nije bilo dozvoljeno praviti pauzu, samo je menjanje rukudozvoljeno. Dolazak na{e zmije je ve} najavljen za to ve~e; do tadasve je moralo biti ~eki}em usitnjeno do pra{ine; na{a zmija ne pod-nosi ni najmanji kamen. Na kom drugom mestu prona}i tako ose-tljivu zmiju? Ona je, {tavi{e, jedinstvena zmija, nju je neopisivorazmazio na{ rad, i ona samo zbog toga poseduje neuporedivu te-lesnu konstituciju /daher auch bereits unvergleichlich geartet/. Mi nemoèmo razumeti, i svakako àlimo, {to ona sebe i dalje nazivazmijom. Ona bi trebalo u najmanju ruku sebe da zove Madam,iako je i kao Madam ona neuporediva. Ali to nije na{a briga, na{ po-sao je da pravimo pra{inu. (Kafka, Tagebücher, str. 376-7)Ta epizoda nalik snu, gledano unazad, mogla bi se nazvati »Arbeitmacht frei«, ili »Sovjetski petogodi{nji plan«. Mogla bi se uporeditii sa slede}im opisom jednog sto~nog dvori{ta u îkagu iz knjigekoja je ostavila traga na Kafkinu predstavu Amerike: »Od sedamujutru do sedam uve~e, svako mora da izvede isti mali ali krucijal-ni pokret; on mora biti siguran u uspeh, jer lanac ne zna za predah.Kada da govori, kada obri{e znoj sa ~ela ili krv koja {iklja iz le{eva...? (Arthur Holitscher, Amerika. Heute und Morgen, Berlin, 1912, ci-tirano u Wagenbach, In der Strafkolonie, str. 117-18). Razlika je utome {to Komandantovi ljudi vole svoj posao i ne znaju ni{ta o otu-|enju. Donekle sli~no topovskom mesu koje je tih meseci sre}noodlazilo na front, individualna hrana za ma{ine starog poretka jepostala masovni zmijski plen novog poretka. Tu se ne otkriva revo-lucionarna dijalektika gospodara i roba nego imobilizovana dijalek-tika izme|u podljudske i nadljudske vrste, u kojoj prva ne samoformira nego i odràva ovu drugu na svom mestu. Samo-kastrira-ju}a masa poravnava sebe i put pred svojim feti{em, jednim tran-scendentnim samostvorenim bi}em, ènskim falusom toliko neo-pisivim i neuporedivim da je, ona bi èlela da veruje, iznad svakogimenovanja vrste. Ovde se moèmo prisetiti Benjaminovog mi{lje-nja da je Kafkino delo jedno odraàvanje koje ne vidi, u kojem sedolaze}i svet i pradavna pro{lost posredno ogledaju, a rezultat je di-

99

jalekti~ka slika sada{njosti koja se ne vidi. Upravo je sli~na pro{lostovde reflektovana kao trenutna identifikacija proto-totalitarnihmasa sa svojim totemisti~kim vo|om. Svet bez iluzija koji mrvi sve– posebno mit – u prah, vra}a se na taj na~in u mitsko, zapravo,pred-mitsko stanje. Novi Komandant, koji spaja despotizam staroggoni~a robova sa sve-ameri~kim optimizmom – Kafka je pisao pri-~u U ka`njeni~koj koloniji istih nedelja kada i poglavlje »Oklahom-sko pozori{te« – pokazuje se kao drugi po rangu zapovesti, izapred-patrijarhalne Zmije, pre-monoteisti~kog Jednog, jedne Prima-done u svakom smislu. To je kao da su trutovi prosvetlili grmlje uime Matice. »Kafka nije drào da je doba u kojem on ìvi napredaku odnosu na po~etke vremena. Njegovi romani se odvijaju u jed-nom mo~varnom svetu ... na sceni koju Bahofen naziva heter-skom« (Benjamin, Illuminations, str. 130). Ta precizno surova slikaneuporedive, arhai~ne Gospo|e izgleda da zna ne{to o totalitariz-mu {to specijalizovani komparativni rad – rad! – o tome ne zna.

72. Ali upravo otvoren kraj pri~e ostaje isto toliko Stachel za ~itaoca ko-liko i onaj u probijenom Oficirovom ~elu i prete}im gestovima Put-nika prema onima koji ostaju iza, Wagenbach, In der Strafkolonie,str. 126).

73. Kafka, Tagebücher, str. 822-3. Britanska imperija je ste~ena, premaneimenovanom autoru koga citira Arent, »u trenutku rasejanosti«(Origins, str. 207).

74. O »privremenom savezu izme|u Gomile i Elite« u (pred)istoriji to-talitarizma, videti Arendt, Origins, str. 318-21. Kolonije su bile pri-pema za to. »Potpuni dèntlmen i potpuni probisvet su se dobroupoznali u ‘velikoj divljoj dùngli bez zakona’, i otkrili su da ‘odgo-varaju jedan drugome u svojoj ogromnoj sli~nosti, identi~ne du{epod razli~itim maskama’. ... Ono za {ta je, na kraju, trebalo nekoli-ko decenija u Evropi, zbog odlaù}eg efekta dru{tvenih eti~kihvrednosti, eksplodiralo je iznenada kao kratak spoj u utvarnom sve-tu kolonijalne avanture« (Origins, str. 190; navodi su iz Konrada).

75. Kafka, Tagebücher, str. 823-4.76. O aktuelnosti ovog odlomka iz drame Hamlet u savremenom filo-

zofsko-politi~kom kontekstu, videti Jacques Derida, Spectres deMarx (Galilee, Paris, 1993), str. 46ff.

77. Paralele postoje prvenstveno izme|u Fukoovog opisa teatarskogspektakla javne egzekucije u vreme Ancien Régime, u kojoj telo kojeje stavljeno na muke prikazuje istinitost osude koja je ~itljiva svi-ma, i tako potvr|uje svemo} suverena koji vr{i odmazdu, i doslov-nog prevo|enja ovog procesa u Oficirovom opisu svog »neobi~nogAparata«; kao i izme|u kontrasta koji pokre}e Kafkinu pri~u izme-|u grandioznog izvo|enja iskupljuju}e pravde i daleko manje vi-dljivog delovanja »slabog« novog reìma i, s druge strane, Fukoove

100

analize zamenjivanja torture novom ekonomijom mo}i ka`njava-nja u kojoj se »zagonetna popustljivost« podudara sa svuda prisut-nom ekstenzijom kaznenog aparata. Pod novim reìmom, egzeku-cija na stari na~in se vr{i »bez prisustva javnosti« i postepeno seukida. Kao da umesto nje Novi Komandant pravi »predstavu«(Schaustellung) savetodavnih sesija na kojim on okuplja sve dame izvani~nike administracije koji su nekad prisustvovali egzekucija-ma; njegova igra je namenjena galeriji koju je on izgradio za tu svr-hu. Stari Komandant nije konsultovao nikoga; jedini transparentniaspekt njegove uprave je bila staklena konstrukcija koja je svakomeomogu}avala da posmatra izvr{enje presude. Da li je onda novapredstava demokratije novi spektakl, izlog za novi, neobi~ni Apa-rat? Da li su te izvr{ne sesije nove, beskrvne egzekucije?

78. Filantropija dodaje so – ako i sáma ne zadaje ranu – na ranu. îmje Osu|enik postavljen u Aparat on povra}a slatki{e, i time jo{ vi{eprlja Oficirovu predivnu ma{inu. [to se ti~e maramica koje su mudale dame, one idu od ruke do ruke. Prvo ih oduzima Oficir i gu-`va ih pod okovratnik svoje uniforme – kako to tuma~iti? Onda ihvra}a Osu|eniku kada odlu~uje da zuzme njegovo mesto. Na kra-ju, Osu|enik i Vojnik polu{aljivo se otimaju za svoje vlasni{tvo. Uistom duhu filantropije, vi{e se ne sme koristiti korozivna te~nostza pripremu le|a osu|enika za nove ubode. Voda }e morati da po-sluì. Takva je reforma. Novi poredak ne silazi ljudima sa le|a nitibri{e krv sa njih. On samo zamrlja ono {to je pre napisano. Fukosaìma njegovu poruku na slede}i na~in: »Mi ka`njavamo, ali to jena~in da se kaè da mi èlimo da na|emo lek«. On dodaje: »Danaskrivi~ni zakon funkcioni{e i opravdava se samo preko tog stalnogpozivanja na ne{to drugo {to nije on, preko te neprekidne rein-skripcije u ne-sudske sisteme« (Foucault, Discipline, str. 22). Ka-znena »reforma« ima za cilj »ne da ka`njava manje, nego da ka-`njava bolje; da ka`njava sa mo`da ublaènom èstinom, ali s na-merom da ka`njava univerzalnije i sa vi{e nu`nosti; da unese mo}ka`njavanja jo{ dublje u dru{tveno telo« (str. 82). »‘Reforma’ zatvo-ra prakti~no postoji od kada i zatvor; ona konstitui{e, takore}i, nje-gov program« (str. 234).

79. O kvazi-vojni~kom ustrojavanju radne snage, vidi fragment citiranu napomeni 71. Iako »industrijski sistem zahteva slobodno trì{te,a zna~aj prisilnog rada, u devetnaestom veku, u mehanizmima ka-`njavanja se zbog toga umanjuje« (Foucault, Discipline, str. 25), tose ne odnosi na ka`njeni~ke kolonije. Kafka je, bez sumnje namer-no, ovde nejasan. Njegov pripoveda~ zna koliko i Putnik o ljudimakoje ovaj sre}e u ~ajdìnici gde Stari Komandant leì neslavno po-kopan: »Oni su verovatno bili lu~ki radnici, sna`ni ljudi kratkih, cr-nih, blistavih brada. Niko nije nosio kaput, njihove majce su bile

101

pocepane, ubogi, ponièni narod /Volk/«. Ne zna se da li su oni slo-bodna ili prisilna radna snaga, evropski osu|enici ili doma}a popu-lacija. Kako, iznad svega, tuma~iti osmeh na njihovim licima kadaPutnik zavr{i ~itanje zapisa sa groba Starog Komandanta? To je, ~u-jemo, »kao da« su ga oni pro~itali zajedno sa njim i sada mu govo-re da ga ne uzme za ozbiljno. Ali Oficir mu je rekao da onim dani-ma kada se vr{e pogubljenja mnogi prikriveni sledbenici StarogKomandanta posete ~ajdìnicu. Da li su onda ti ljudi koje on sadatamo zati~e sledbenici koji su pomenuti u zapisu (»koji mo`da sadanemaju ime«)? I da li je njihov osmeh tajni znak konspitarivnogokupljanja ~lanova koji veruju u najavljeno uskrsnu}e Starog Ko-mandanta i koji sada ~ekaju da ih povede u pobedu? Ali ovaj sigur-no nije bio prijatelj izrabljenih. [ta onda moè »ubogi, ponièninarod« da o~ekuje od restauracije starog poretka nego prividnooslobo|enje od sada{njeg izrabljivanja. Takav scenario bi potvrdioZaratustrino predvi|anje da je najbolja slu`ba starom poretku pre-okretanje njegovih statua, jer }e one onda ponovo ustati jo{ vi{e»nalik bogu« i uz »zavodljivu patnju« (Friedrich Nietzche, AlsoSprach Zarathustra, Book II, Von grossen Ereignissen). Ili bi trebaloscenu u ~ajdìnici pre povezati sa tajnom revolucionarnom aktiv-no{}u, recimo, masonskih loà ili kineskih tajnih dru{tava? Jedanod alternativnih scenarija koje je Kafka skicirao u svom dnevnikuevocira takvu zaveru: »Podignite lampu, vi u prvom redu! Ostalitiho za mnom! Svi u jednom redu! I tiho. To nije ni{ta. Bez straha.Odgovornost je na meni. Ja }u vas izvesti odavde« (Kafka, Ta-gebücher, str. 825). Ko izgovara te re~i? Stari Komandant? Oficir? Dali se on obra}a bezimenom Volk? Da li je mogu}e zamisliti da jePutnik pre{ao na drugu stranu i sada vodi radnike? Ako izgleda dasocijalizam ima toliko male {anse u Kafkinoj ka`njeni~koj kolonijikoliko i u njegovoj Americi, to je mo`da zbog toga {to je tajanstve-ni novi reìm protiv koga se pristalice starog poretka udruùju uzaveru jedna jo{ efektnija zavera. »Totalitarni pokreti« pi{e Arent,»nazivani su tajnim dru{tvima na svetlosti dana« (Arendt, Origins,str. 363). Ne{to sli~no vredi i za Kafkin svet.

80. Benjamin, Illuminations, str. 256.81. U dnevni~koj bele{ci od 24. januara 1914., Kafka poredi svoj rad u

kancelariji sa kaznama (Strafarbeiten) za decu u {koli: kaznom po-navljanja iste besmislene re~enice deset ili sto puta, prema stepenukrivice. Razlika je u tome, dodaje Kafka, {to on mora da ponavljadok ne posustane (citirano u Wagenbah, In der Strafkolonie, str. 19).Ni ovde, dakle, nema kraja ka`njeni~koj koloniji. Jedna Benjamino-va bele{ka u vezi sa ovim se moè tuma~iti kao komentar na tu pri-~u: »Osnovna ideja mita je svet kazne – kazne koja sáma proizvodikrivicu. U ∞Ni~eovom u~enju o≤ ve~nom povratku, kazna ponavlja-

102

nja u {koli je projektovana na kosmos: ~ove~anstvo mora da prepi-suje svoj tekst uvek iznova« (Gesamelte Schriften, vol.1, str. 1234).

82. Wagenbach, In der Strafkolonie, str. 83.83. Citirano u Wagenbach (ibid., str. 83). Uvo|enje radni~kog osigura-

nja progla{eno je 1881., na kraju religiozne slu`be u berlinskojSchlosskapelle, »Carskim dekretom« (Kaiserliche Botschaft). Da li jeto jedan mogu}i kontekst za Kafkin istoimeni fragment? Tu carumire; njegova pro{aptana poruka mo`da nikada ne}e sti}i do ono-ga kome je namenjena u najudaljenijim delovima njegove carevi-ne; mo`da je on ~itavu pri~u samo sanjao.

84. Citirano u ibid., str. 84.85. Videti dokumentaciju o Kafkinim profesionalnim aktivnostima u

ibid., str. 84-91.86. Odlomak je objavljen u Wagenbach, In der Strafkolonie, str. 103-5.87. Ibid., str. 71-2.88. Pri~a U ka`njeni~koj koloniji ima dvojnika u pri~i Izve{taj jednoj aka-

demiji, u kojoj majmun pri~a nevidljivom skupu nau~nika kako suga ranili i uhvatili lovci zoolo{kog vrta iz Hagenbeka i prevezli uEvropu u surovim, mada ekonomski racionalnim uslovima kojipodse}aju na one koji su bili karakteristi~ni za trgovinu robljem.Sloboda, iz njegove perspektive, leì natrag u afri~koj dùngli, ne uevropskoj civilizaciji. Sve ~emu se on sada moè nadati jeste prona-laènje »izlaza« – tj., zameni svog kaveza za bolji – koji Maks Ve-ber zove »~eli~ni kavez« moderne zapadne civilizacije. Zbog togaon zavr{ava proces kolonizacije, podvrgava se aparatu subjektivaci-je, ~udesno asimiluje ve{tine prose~nog Evropljanina, i pronalazisvoje mesto kao majmun koji ima svoju ta~ku u jednom varijeteu.U civilizovanom svetu, kao i u dùngli, podraàvanje zna~i isto {toi preìvljavanje. Majmun tako podraàva ~oveka da bi preìveo. Je-dini izlaz je, dakle, u tome da se postane odre|ena vrsta umetnika.To je tako|e, mada druk~ije, nagove{teno u poziciji pripoveda~a upri~i U ka`njeni~koj koloniji. Ni jedna od varijanti nema ni{ta zajed-ni~ko sa romanti~arskim kultom umetnika.

89. Citirano u Foucault, Discipline, str. 235.90. Videti ibid., str. 201ff.91. Arendt, Origins, str. 123.92. Donji Dom }e, rekao je Berk, ~uvati svoju veli~inu »dokle god je u

stanju da spre~i onog ko prekr{i zakon u Indiji da postane onaj kopravi zakon u Engleskoj« (citirano u Arendt, Origins, str. 183). »UIndiji nije bilo sudskog postupka, a sve sudije su bili pla}eni slu-`benici Krune, mnogi od njih zamenljivi prosto po naho|enju. ...Neki od ljudi od formalnog prava su ose}ali prili~nu nelagodnostzbog uspeha eksperimenta u Indiji. ‘Ako’, govorili su, ‘despotizami birokratija rade tako dobro u Indiji, zar se to ne moè istovreme-

103

no koristiti kao argument za uvo|enje ne~eg sli~nog ovde’« (A.Carthill, The Last Dominion /1924/, citirano u Origins, str. 216).

93. Benjamin, Illuminations, str. 142. Prevod izmenjen.94. Arendt, Origins, str. 429-39.95. O inherentno protivre~noj prirodi totalitarnog projekta videti moj

tekst o Roberu Antelmeu, citiranom u napomeni 15.96. David Rousset, citirano u Arendt, Origins, str. 299.97. Arendt, Origins, str. 427.98. Ibid., str428.99. Ibid., str. 436.100. Ibid., str. 438.101. Taj pojam je uveo Mi{el Fuko pred kraj svoje knjige La Volonte de

savoir (Gallimard, Paris, 1976, str. 188) a razvio ga je \or|o Agam-ben u svojoj knjizi Homo sacer (Einaudi, Turin, 1995). Agamben natome zasniva tvrdnju da je »logor skrivena paradigma modernogpoliti~kog prostora«. To nije pozicija koja se ovde zastupa.

102. Lichtenberg, SB, tom I, str. 302.103. »Prosvetiteljstvo je«, pisali su Teodor V. Adorno i Maks Horkhaj-

mer 1944., »totalitarno« (Dialectic of Enlightment, str. 6). To je, na-ravno, preterivanje, ali, izgleda, i duboko istinito. Jedine istine kojese mogu na}i u psihoanalizi, pi{e Adorno na nekom drugom me-stu, jesu njena preterivanja.

104. »Preface to the New Edition«, Dialectic of Enlightment (ix-x). Prevodizmenjen.

105. Ovaj tekst je napisan za konferenciju iz marta 2001.., i prepravljenje tokom februara i marta 2003. Ne poku{avam da se bavim 11. sep-tembrom 2001. – teroristi~kim napadom bez presedana van i unu-tar dominantnog svetskog sistema. Takav poku{aj bi zna~io hvata-nje u ko{tac sa slede}im pitanjem: Kako se proishode}i niz doga|a-ja »uklapa« u {iri (post-)totalitarni rezul-tat koji je ozna~en u gorenavedenoj re~enici: »Trend ka totalnoj integraciji je prekinut alinije poni{ten«?


104

S t i v e n E . E { h a j m

Z A M I [ L J A N J E A P S O L U T N O G :MAPIRANJE ZAPADNJA^KIH SHVATANJA ZLA

Teme ove knjige – problem komparativne viktimizacije,pitanja povezana sa razvrstavanjem genocida prema hije-rarhiji ve}eg i »manjeg zla« – preoptere}ene su, nad-de-terminisane a, po nekima, bavljenje tim temama je, ~ak,neumestan poduhvat: kako se to zami{lja gradiranje zla?Dodatni izvor nespokojstva, mo`da, predstavlja opaskaMartina Malie, iz njegovog kontroverznog ~lanka koji jebio povod za nastanak ove knjige: »Jedinstveni status naci-zma kao ‘apsolutnog zla’ danas je tako ukorenjen da svakopore|enje sa njim neizostavno izgleda kao sumnjivo«.1 Ta-kva u{an~enost moè se u~initi normativno problemati~-nom ili unekoliko neopravdanom, ali, kako mi se ~ini, malije broj onih koji bi doveli u pitanje empirijsku ta~nost Ma-lijine tvrdnje da je nacizam, kao simbol najdubljeg oli~enjavaravarizma i ne~ove~nosti, stekao jedinstveni demonskistatus u na{oj moralnoj ekonomiji. Malia je, mo`da, treba-lo da doda jednu zna~ajnu napomenu uz ovaj iskaz: modelnacizma kao radikalnog zla primenjuje se naro~ito u an-glo-ameri~koj sferi uticaja, te na dru{tva Zapadne i Cen-

105

tralne Evrope (i, u sve ve}oj meri, na neke zemlje u Isto~-noj Evropi).

Danas, »11. septembar« preti da ili erodira ili da preme-sti ovu paradigmu – pitanje kojem }emo se kasnije vratiti– ali ~ak i pre napada na Svetski trgova~ki centar u Njujor-ku, ova povla{}ena pozicija postala je predmet sve u~estali-jih osporavanja sa vi{e strana, iz mnogih manje ili vi{e ube-dljivih perspektiva.2 Ta sporenja nisu protekla bez posledi-ca. Do sada je ve} ostvarena {iroka saglasnost da je jednatakva paradigmati~na postavka (naro~ito ona u vezi sa na-vodnom radikalnom nesamerljivo{}u Holokausta) pre~e-sto bila pra}ena mno{tvom grubih instrumentalizacija i is-praznih, ideolo{ki motivisanih »izvla~enja pouka« (~estoprotivre~ne unutra{nje prirode). Ali svi ti prikazi imaju da-leko ve}e dejstvo u pogledu podrivanja paradigme nego {todaju obrazloènje, najpre razloga njene pojave a, potom, injene dugotrajnosti. Dokazivati, kao {to je to ~inio PiterNovik, u svojoj ina~e vrednoj knizi, kako se ova figuracijapre svega ti~e strate{kog odlu~ivanja i izbora ameri~kih jev-rejskih vo|a koji su, po~ev od 1970ih godina, otkrili »delo-tvorno« sredstvo ja~anja identiteta u doba sve ble|e jevrej-ske identifikacije, svakako zna~i pri}i fenomenu o kojem jere~ s nedovoljnom ozbiljno{}u. Njeno rasprostranjeno cve-tanje tokom nekoliko proteklih decenija – znatno izvangranica Sjedinjenih Dràva, i to u dru{tvima u kojima jejevrejsko prisustvo zanemarljivo – navodi na pomisao dasu koreni ove situacije dublji, te da je potrebno ne{to celo-vitije obja{njenje.3 Nisu sva sredstva »delotvorna« (kako jeSol Fridlander negde istakao). Ne{to u sámom doga|aju,njegovoj dràvno sankcionisanoj kriminalnosti, njegovimciljevima slamanja tabua, industrijskim metodima i ma-mutskim, transgresivnim razmerama, jasno je u~inilo je-dan takav apsolutizuju}i diskurs mogu}nim i verovatnim.4

Me|utim, sredi{nji zna~aj nacizma i Holokausta unu-tar ameri~kog i evropskog diskursa ne moè u potpunostida se objasni isklju~ivo time. Za Majkla Andre BernstinaShoah je postalo ono {to on naziva doga|ajem koji je »od-

106

lu~uju}i i o~evidni dokaz«, ne samo usled njegove krajno-sti (postoje, uostalom, mnogi drugi primeri ekstremneljudske okrutnosti), ve} usled na{e potrebe za »monotei-sti~kom ideologijom katastrofe«, za jednim »primernimmodelom mraka u srcu modernog sveta«, usled jedinstve-ne »figuralne izraàjnosti«, njegove uklopivosti u »gotovosvaku zamislivu, ideolo{ku, filozofsku i moralnu konstruk-ciju«.5 Prema mi{ljenju Toni Dàda, Holokaust je stekaoikoni~ki status »zato {to, krajem na{eg groznog veka, nasaèt i ubedljiv na~in prenosi ne{to za {ta nema dovoljnoizraza u modernom re~niku, ali {to se nalazi u srcu na{eskora{nje pro{losti, time i nasle|a kojim danas raspolaè-mo. To ne{to jeste ideja o zlu«.

Me|utim, ovi prikazi, (iako sasvim ispravni u svojimocenama) u izvesnom stepenu mimoilaze glavno pitanje.Jo{ uvek nam je neophodno da doku~imo {ta je to, konkret-no i u posebnoj meri, u senzibilitetu zapadnog ~oveka omo-gu}ilo nacizmu i Shoah da obavljaju ovu ulogu primera iotelotvorenja. Dàd u tom pogledu daje istinski doprinos:

Holokaust nije nezamenjivo podse}anje na ljudsku niskost;jer takvo znanje moèmo da potraìmo na mnogim mesti-ma. Me|utim, radi se o jednom prili~no osobenom podse-}anju – ili osobenom upozorenju – na ono {to se doga|akada patina naprsne... civilno dru{tvo, javni ìvot, otvorenipoliti~ki sistemi i vidovi pona{anja koje oni podupiru i odkojih zavise, nisu ni{ta drugo do papirnate konstrukcije. Svioni su znatno lomljiviji nego {to bi voleli da verujemo.6

Sámim uvidom – po kojem naro~iti skandal proizilazi iz ~i-njenice da se tu radi upravo o na{em, prepoznatljivo civil-nom dru{tvu – zna~ajan deo zadatka ve} je izveden. Ali toje samo jedan deo zadatka koji je pred nama. Na ovom me-stu èlim da ukaèm na jednu drugu delikatnu dimenzijuovog vi|enja. Posebna, trajna fascinacija nacional-socijali-zmom i zlodelima koja je po~inio, sna`na i duboka pobudada se objasne njegove strahote i transgresije (znatno ve}e

107

od transgresija Gulaga ili Kambodè ili Ruande ili drugihgenocida i masovnih ubistava 20. veka), izobilna mnogo-strukost zaklju~aka koje su oni proizveli, zajedno sa pe~a-tom koje su ostavili na na{ politi~ki i intelektualni diskurs(uklju~uju}i, traba to ista}i, proishode}e sveprisutne poku-{aje relativizovanja i neutralizovanja ili brisanja i preme{ta-nja njihovog zna~aja i dejstva), posebno su vezani za identi-tet kako `rtava tako i sámih izvr{ilaca. Ho}u da kaèm da do-punski i mo}an podstrek poti~e od izokrenute vrste evro-centrizma, ili pre na{eg etnocentri~nog shvatanja skandalai zagonetke, neprolazne zaprepa{}enosti ~injenicom damoderna, navodno kulturna dru{tva kakvo je Nema~ka –koja se, po tradiciji, uzimaju za primer prosve}ene nacije-nosioca-kulture (Kulturnation) – mogu na takav na~in da sepona{aju.7 Nasuprot varvarstvima koja su izvr{ile imperi-jalne sile u udaljenim delovima sveta, ovi uàsi dogodili suse u srcu evropske teritorije, zadesili su ne neke afri~ke»primitivce« ve} Jevreje ~ije prisustvo predstavlja konstitu-tivni – premda problemati~an – sastojak sáme zapadne ci-vilizacije. Rekao bih da je manja verovatno}a da }e nas za-panjiti zlodela u~injena daleko od zami{ljenog »jezgra«Zapada (~ak i kada se radi o na{im zlodelima) – ~ak i u od-nosu na Gulag, jer Gulag se desio u onome {to jo{ uvek za-mi{ljamo kao podru~je koje je, u geografskom i mental-nom smislu, za nas »polu-Azija« (halb-Asien).

Ovaj sistem prosu|ivanja i o~ekivanja primenjivan jeod sámog po~etka nacisti~ke vladavine. Na primer, kome-natari{u}i bojkot iz 1933., konzervativni vlasnik dnevnog li-sta The Spectator, ser Evelin Ren~, pisao je: »I ranije sam sesusretao sa anti-semitizmom u Isto~noj Evropi, ali bio samu uverenju da rasni progoni pripadaju nekom drugomdobu. Polovi~no civilizovani narodi jo{ uvek su sklonitome, ali svakako ne Nema~ka kakvu znam«.8 Navedeni ci-tat je, kako mi se ~ini, reprezentativan, tipi~an za su{tinupredstava koje gajimo, a to je naro~iti {ok koji nacizam,vi{e nego bilo koji drugi primer masovne okrutnosti, izazi-va kod nas: »Krik ubijenih odjeknuo je u amfitetatrima

108

univerziteta; sadizam je iz pozori{ta i muzeja iza{ao na uli-cu... posve}ena mesta u~enosti, filozofije, umetni~kog izra-àvanja, postala su dekor za Belzen... Sada znamo da ~o-vek, uve~e, moè da ~ita Getea ili Rilkea, da moè da izvo-di Baha i [uberta, i da ujutru odlazi na svoj svakida{nji po-sao u Au{vic«.9 Dòrd` Stajner je mo`da pomalo idiosin-krati~an, ali njegove opaske, kako mi se ~ini, artikuli{u iprenose znatno {ire, generalizovano ose}anje i sklonost. Usvakom slu~aju, bilo je brojnih poku{aja da se ovaj identi-fikacijski impuls prenese na naro~itu nema~ku antopologi-ju, istorijski i ontolo{ki »poseban put« (Sonderweg), kojimse Nema~ka odvaja i distancira od matice op{tih istorijskihkretanja. Me|utim, svi ti poku{aji su se pokazali efemerni-ma. Paradigma zadràva znatan deo svoje snage jer se ~inida opaène kulturne op{tosti nadilaze razlike.

»Opakost« (!) zlodela, dodaje Stajner, »nije se pojavilau pustinji Gobi ili ki{nim {umama Amazona«. Sem toga,ukoliko i kada se ne{to sli~no desi na mestima udaljenimod prosve}enog evropskog centra – recimo u Ruandi –onda }emo (na àlost!) biti manje zgroèni, manje sposob-ni da ispoljimo empatiju. Iako je komemorativni i istorijskiinteres za nacizam postojan, imperijalni zlo~ini krupnihrazmera ostaju doslovce nepoznati. Vladavina belgijskogkralja Leopolda II nad Kongom, koja se zasnivala na rop-skom radu, prema op{tim procenama, ko{tala je vi{e mili-ona ìvota. Me|utim, kao {to Adam Hoh{ild komentari{ena po~etku svoje izuzetne studije o jednom od najve}ihstrati{ta modernih vremena, »Za{to se ove smrti ne pomi-nju u uvreènoj litaniji uàsa na{eg veka? I za{to ja nikadanisam ~uo ni{ta o njima?«.10

Ta~no je da se, kako je Majkl Ignjatijev nedavno ista-kao, etika po pravilu vezuje sa etnicitetom, da se empatija imoralni principi ukorenjuju unutar plemenskih granica, isvoj izraz najlak{e i najprirodnije dobijaju unutar tih gra-nica.11 Pitanje sposobnosti za empatiju svakako je zna~aj-no, ali ja èlim da pokaèm ne{to vi{e od toga. Pre bi se re-klo da su specijalan status nacizma unutar zapadnog sen-

109

zibiliteta, i na{e, moglo bi se re}i, opsesivno obra~unavanjesa njegovim avetima i dinamikom, (izme|u ostalog) pokre-nuti na{om trajnom zaprepa{}eno{}i – i fascinacijom – ~i-njenicom da varvarizam moè da izbije upravo tamo gde se~ini da je kultura najukorenjenija, ~injenicom da su se te-meljni prestupi desili unutar onoga {to smatramo najna-prednijom od svih civilizacija, i upravo nad njenim stanov-ni{tvom.

Ovo je presudni pokreta~ kódiranja nacizma kao mereapsolutne ne~ove~nosti. Ovo je tako imaju}i u vidu ~ak inajgore prestupe i brutalnosti staljinisti~kog reìma. Nasu-prot Noviku, ukazao bih na to da ~ak ni u jeku Hladnograta Gulag nikada nije mogao da se nadme}e sa simboli~-kim odjecima – neposredno pristupa~nim posredstvom fo-tografskih snimaka – najpre Buhenvalda, a potom i Au{vi-ca. Savremena nau~na misao tek danas po~inje da analizi-ra ulogu tih ikoni~kih slika koje su postale arhetipske, ikoje oblikuju i filtriraju sve na{e potonje predstave o zlode-lima.12 Takav fotografski dokazni materijal o~ito nije biodostupan u slu~aju Gulaga, a, u svakom slu~aju, ùrim dato napomenem, verovatno ne bi ni bio dovoljno opipljivodramati~an. Treba, me|utim, ista}i da ~ak i onda kada jetakav materijal bio obilato dostupan, na primer, u nedav-nim de{avanjima u Ruandi i Bosni, ~ini se da bi reakcijebile donekle otupljene i kratkoveke.

Davana su razna politi~ka obja{njenja na{e nesposob-nosti da osetimo empatiju prema mnogostrukim `rtvamabolj{evizma onako kao {to je ose}amo prema `rtvama na-cional-socijalizma. I dok se nacizam obra}a najniìm in-stinktima, komunisti~ka ideologija se obra}a liberalnim iuniverzalisti~kim idealima – i tako se doga|a da nas nacio-nal-socijalizam vi{e uàsava. Martin Malia ukazao je na toda stvari stoje upravo suprotno. Masovno ubistvo »izvr{enou ime uzvi{enog ideala«, kako on pi{e,

perverznije je od onoga izvr{enog u ime niskosti. Nacisti, uo-stalom, nikada nisu pretendovali na to da su oli~enje vrline.

110

Nasuprot tome, komunisti su tokom vi{e decenija obmanji-vali milione ljudi {irom sveta paradiraju}i svojim humani-zmom, i tako su uspeli da izvr{e uni{tenje ìvota najkrupni-jih razmera. Nacisti su... naprosto ubijali svoj plen, a komu-nisti su prisiljavali svoje `rtve da priznaju svoju »krivicu«, itako potvrde »ispravnost« komunizma. Nacizam je, kona~-no, bio jedinstveni slu~aj, i nije imao me|unarodnu klijen-telu. Univerzalizam je komunizmu, nasuprot tome, omo-go}io da metastazira po ~itavoj planeti.13

Moè li da se zamisli bilo ko me|u onima koji su preìve-li nacisti~ki logor kako opisuje svoja ose}anja u onom smi-slu u kojem to ~ini jedan biv{i zatvorenik u Gulagu: »Naj-va`nija ~injenica koja je osigurala moj opstanak... bila jemoja nepokolebljiva, neiskorenjiva vera u na{u lenjinisti~-ku partiju, u njene humanisti~ke principe«. 14

U svakom slu~aju, bez obzira na zasluge svojstvene ar-gumetnu Malie, njemu izmi~e presudna psiholo{ka dimen-zija: sveprisutnost politi~kog simbolizma koji, u okviru za-padne kulture, pobu|uje nacizam. Majkl Bernstin15 o{tro-umno je primetio da, dok je primer Gulaga obi~no bivao na-vo|en kao argument u slu`bi konzervativnih i desni~arskihpoliti~kih interesa, a Hiro{ima u levi~arskom diskursu, obatabora uspe{no su oja~avala svoju poziciju pozivaju}i se naShoah i razvijaju}i tu temu. Da je to moglo da se o~ekuje di-rektno je povezano sa temom ovog teksta. Temelje}i svojuanalizu na razli~itim, interesno obojenim politi~kim ciljevi-ma i interpretacijama, oba tabora su je zasnivala na istovet-nom razumevanju sloma evropske kulture i civilizacije.

[tavi{e, s psiho-dinami~kog stanovi{ta zapadnja~kogposmatranja stvari, komunizam i njegovi zlo~ini zadràvajumanje ili vi{e karakter udaljenog doga|aja koji pripada sfe-ri Azije i Tre}eg sveta (Pol Pot, Mao, Ho [i Min – to i nisuba{ evropska imena). U isti mah, nesposobnost da u podjed-nakoj meri budemo potre{eni Staljinom i njegovim neprav-dama manje poti~e, kako mi se ~ini, od ~injenice da su ko-munisti bili saveznici u borbi protiv nacizma (na kraju kra-

111

jeva, Staljin je postao bauk za Zapad neposredno po zavr{et-ku rata), nego od ~injenice da je Rusija ~esto posmatrana,ne kao deo celovito kultivisanog epicentra ve}, pre, kao zna-~ajno udaljena od (zapadnog) evropskog geografskog i du-hovnog àri{ta, odnosno kao sila koja jo{ nije potpuno civi-lizovana. Kao slika ovaj stereotip i dalje je na snazi.16

Zlodela, a mo`da to vaì prevashodno za na{a zlodela,prihvatljivija su kada su izvr{ena na udaljenim mestima inad »necivilizovanim« populacijama. To ima drevnu pred-istoriju. »Rimljani su pravili eksplicitnu razliku izme|urata protiv civilizovanih naroda, koji su morali da budu vo-|eni uz po{tovanje izvesnih pravila ~asti i milosr|a, i rato-va protiv varvara, koji su mogli biti vo|eni bez ograni~enjabilo koje vrste.«17 Evropske imperijalisti~ke i rasisti~keokrutnosti bile su racionalizovane ne samo »primitivno-{}u« onih koji su im bili izloèni ve} su olak{ane ~injeni-com da, daleko od ku}e, konvencionalni standardi mogubrè da budu napu{teni. Stege pona{anja nisu bile prime-njive na ìvot u dùngli. Dòzef Konrad je sasvim jasnoprimetio ovaj moralno-geografski ~inilac, kao i Radjard Ki-pling:

Po{alji me negde isto~no od Sueca,tamo gde je najbolje isto kao i najgore,tamo gde ne vaì Deset zapovesti,i ~ovek moè ~estito da oèdni.18

Teret prosve}enih o~ekivanja najteì je kod ku}e. Dòrd`Stajner je iskreno priznao svoju sklonost. »Uvi|am«, pi{eon,

da su varvarizam i divlja{tvo endemi~ni ljudskim poslovi-ma... Ali, mi{ljenja sam da postoji hipokrizija u imaginaci-ji koja bi zahtevala univerzalnu neposrednost, koja bi teìlanepristrasnom prisvajanju kroz provokacije iz svih istorija isa svih mesta. Moja sopstvena svest opsednuta je erupcija-ma varvarizma u modernoj Evropi... Za tu gnusobu ja ne

112

zahtevam nikakav povla{}eni status; ali ovde se radi o kriziracionalnog, ljudskog o~ekivanja koje je uobli~ilo moj ìvoti kojim sam zaokupljen na najdirektniji na~in.19

Holokaust, kao {to je to [iraz Dosa jednom provokativ-no rekao, jeste klasi~ni slu~aj »ubistva izrazito ‘civilizova-nih’ `rtava od strane podjednako ‘civilizovanih’ ubica«.20

Znatan udeo paradigmati~ne mo}i Holokausta proisti~e izove jedna~ine. U na{im predstavama ubica mi odbijamo dase u celosti odvojimo od slika veli~ine nema~ke kulture;potpuni uàs »kona~nog re{enja« ne moè da bude odvo-jen od koncepcija nametnute uloge i statusa sámih `rtava.

Ukoliko snaàn, trajni negativni anti-jevrejski stereotipproìma zapadnu kulturu, tako|e je istina i to da su Jevre-ji uzeli dubokog i prisnog u~e{}a u toj istoriji. Zaista, mo-gu}e je ukazati na to da su pizma prema Jevrejima i odba-civanje Jevreja od strane ne-Jevreja proiza{li upravo iz du-bina velike povezanosti i zavisnosti, iz sloènog skupa me-|uodnosa koji karakteri{e tu uzajamnost, znanja da na naj-razli~itijim nivoima Jevreji uvek predstavljaju istaknute,stvarala~ke snage i figure unutar sáme te kulture.21 Usvom izve{taju o su|enju Ajhmanu, holandski autor HariMuli{ pitao se: »Da su Jevreji bili nekulturno pleme... da libi njihove smrti bile manje nepravedne? ... Tokom podnev-ne pauze postavio sam to pitanje javnom tuìocu Hauzne-ru... Njegov je odgovor bio potvrdan – a ja ne mislim da jetako«.22

Prema tome, to nije bio »besmislen« masakr ve}, pre,»istorijski« projekat zasi}en mnogostrukim zna~enjima.Jevreji nisu bili bezli~ni, anonimni atomi. »Hitlerovi zlo~i-ni naro~ito su mu~ni«, pisao je Dèjson Epstin, »jer su sedogodili, da tako kaèmo, u najblièm susedstvu... @rtvesmo bili mi sámi… Sovjetske `rtve u njihovoj dalekoj ze-mlji, sa svojim neizgovorljivim imenima i svojom ~udno-vatom ode}om, bili su ne{to sasvim drugo«.23 Filip Lopejtzahvatio je presudni aspekt psiho-dinamike sindroma ma-njeg zla. On pita za{to

113

sve te gomile mrtvih nisu zna~ajne koliko i jevrejski le{evi...Nije li to stoga {to su oni naprosto ljudi iz Tre}eg sveta –crne, sme|e, ùte boje koè... Kao da se od mene o~ekuje daosetim neki naro~iti patos u pri-kupljanju finih, obrazova-nih, civilizovanih ljudi srednje klase, koje, potom, ubacuju uvagone za prevoz stoke, kao da likvidacija nepismenih selja-ka nije mu~na u istoj meri. Danas op{tepoznati snimci azij-skih populacija u begu pred pokoljem, sa svojim oskudnimimetkom u improvizovanim ru~nim kolicima, za nas jo{uvek predstavljaju katastrofu koja podrazumeva »mase«,dok slike Jevreja postrojenih, sa njihovim {e{irima i kaputi-ma, potresaju na{a srca upravo stoga {to na njima vidimopojedince.24

Ova evrocentri~na figuracija nosi sa sobom brojne proti-vre~nosti i ironije koje se na nelagodan na~in me|usobnome{aju. Skot Montgomeri je na re~it na~in formulisao je-dan takav aspekt. ûdna neprikosnovenost koju smo prida-li nacistima kao nenadma{nima u zloj nameri, »uàs Au-{vica ∞kao≤ vrhovni uàs zbog svoje potpune modernosti,koji se de{ava u sámom sredi{tu Evrope«, ~ini da se ostaliuàsi u Africi, Aziji, Ju`noj Americi – dodao bih, ~ak i Is-to~noj Evropi – »bez obzira koliko brutalni ili planirani, naneki na~in kvalifikuju kao primitivniji… U ~udnom logi~-kom obrtu, do{lo se do toga da Holokaust izgleda sofistiko-vanije, naprednije od bilo kojeg doga|aja te vrste. Ovde jeprisutna strahovita ironija da nacizam kona~no postaje, naovoj izdignutoj simboli~koj ravni, izopa~eni odblesak evro-centrizma«.25

Ali, u stvarnosti nije sve tako jednostavno. Jer ondakada smo pridali tu neprikosnovenost i apsolutnost Au{vi-cu, to je, u isti mah, odredilo predstave na{e ikoni~ke i mo-ralne imaginacije, uobli~ilo je ono {to je jedan posmatra~nazvao na{om svekolikom »estetikom zlodela« – stereotipHolokausta oblikuje na{e opise Isto~nog Timora, Ruande,Bosne, Somalije i Kambodè.26 Kako Martin Dèj isti~e:

114

Jedino u Holivudu Holokaust moè da ostane u granicamaestetskog okvira; u stvarnom ìvotu, on se izliva van togokvira i me{a se sa nebrojenim drugim narativima na{egveka. Njegov stvarni uàs, moglo bi se re}i, nije sveden nasâm ~in genocida koji je po~eo da ozna~ava. IstorizovanjeHolokausta ne podrazumeva, nu`no, njegovo svo|enje nanivo »normalnog« masakra nedu`nih koji se provla~i kroz~itavu zabeleènu istoriju, ve}, pre, pam}enje svih onihbrzo zaboravljenih i implicitno opro{tenih zlo~ina, uz nepo-mirljivo odbijanje da se izvr{i njihova normalizacija, {to~ini jedini opravdani odgovor na sâm Holokaust.27

Ovaj tekst napisan je pre 11. septembra 2001. Bio bi to ozbi-ljan propust ne izvr{iti reviziju ovih komentara u tom sve-tlu; naime, kakav }e uticaj ovi doga|aji imati na budu}amapiranja politi~kog zlodela jo{ uvek je nepoznanica. Pro-blem »zla« svakako je oìvljen, postavljen u novom kontek-stu, i postao je centralna preokupacija politi~kog i intelek-tualnog diskursa.28 Da li }e Osama Bin-Laden i Al-Kaida,kao i nova »osovina zla« (Irak, Iran i Severna Koreja), zado-biti mesto ’doma}ih’ dvadesetovekovnih formi kao {to suGulag i logori smrti, fa{izam i komunizam?

Naravno, isuvi{e je rano da bismo bilo {ta mogli da ka-èmo. Postoji nekoliko mogu}nosti. Nacizam, komunizami savremeni terorizam mogu da se stope u jedinstvenu, pri-li~no nediferenciranu sliku bezobzirnog zlo~ina (jednuzbrkanu sliku, ali zato i lako podlo`nu manipulaciji). Raz-ume se, jedna sloèna i pluralisti~ka kultura trebalo bi dabude inkluzivnija, spremna da se suo~i sa ovim razli~itimispoljavanjima transgresije, i spremna da ih pamti, ali netako {to }e ih bacati u isti ko{, porediti ili hijerarhijski re-|ati, ve} tako {to }e registrovati distinkcije me|u njima.29

Ali, to je u ve}oj meri normativna preporuka nego predvi-|anje.

Moje sopstveno ose}anje, s obzirom na logiku skicira-nu u ovom tekstu, govori mi da nacizam ne}e tako lako po-pustiti svoj paradigmati~ni stisak. Kao {to Mark Lila prime-

115

}uje, nova »osovina zla« te{ko da odgovara klasi~nim tota-litarnim reìmima koji su proizveli velika zla minulogveka, ve} se sastoji od rasplinute me{avine »tiranija« razli-~itog stepena,30 i kao takva ~ini se da je u manjoj meri pri-lagodljiva »apsolutisti~kom« diskursu ({to, isto tako, nu`no~ini politi~ko odlu~ivanje komplikovanijim i konfuznijim).Sadam Husein je bio nemilosrdan tiranin, ali malo ko bi gaizjedna~io sa Hitlerom ili Staljinom. Treba napomenuti i toda u ovaj spisak nisu uklju~eni moderni reìmi ili reìmiPrvog sveta, te im je zato lak{e dodeliti primitivniji »ne-evropski« status. Na{ vlastiti »prosve}eni« senzibilitet ljudikoji ìve posle 1945., jo{ uvek je u velikoj meri fascinirannavodno civilizovanim mestima i reìmima, gde bi »zlo«trebalo da je isklju~eno, a ipak je izvr{eno, i to u dìnov-skim razmerama (u ~emu se ogleda dobar deo fascinacije).

Ali, {ta je sa teroristi~kim napadom na Svetski trgova~-ki centar?31 Teroristi koji su organizovali »11. septembar«(kao i Talibani), kao {to je to primetila Suzan Najman, za-obi{li su neke od na{ih kompleksnijih misaonih konstruk-cija na temu masovnog ubistva, nastalih pod uticajem Au-{vica, u~iniv{i i sofistikovani model Ajhmanove birokrat-ske »prostodu{nosti« Hane Arent povr{nim. Nikakve teori-je »banalnosti zla«, dijalektike Prosvetiteljstva ili buròaskemoralnosti (ili njenog kr{enja) ili, pak, »posebnog puta«,nisu nam vi{e od koristi.32 Umesto svega toga, ovde se ra-dilo o »slu~aju usmerenog, bri`ljivo smi{ljenog zla», kojevra}a na svoje mesto direktnije, jednostavnije koncepcijeprestupa.33 (Naravno, ova »jednostavnost«, kao {to Najmanubedljivo pokazuje, ni najmanje ne krnji fundamentalno»zli« karakter takvih postupaka.)

Ipak, i to je ne{to {to bih èleo da istaknem, odre|enadvosmislenost – koja proisti~e iz, ovde ve} diskutovanog,evrocentri~kog ugla posmatranja – istrajava. S jedne stra-ne, »11. septembar« omogu}ava izvesno samouvereno iz-me{tanje. »Zlo« je izba~eno napolje; ono poti~e sa nekogdrugog mesta, pogotovo iz stranih i primitivnih podneblja.Geografski, kulturni (a mo`da i religijski) obrisi svetla i

116

tame obnovljeni su. U stvari, radi se o sukobu izme|u»na{e« i »njihove« civilizacije. Ponovo je zavladala jedno-stavnost. Me|utim, uprkos svemu tome, slutim da }e svestkoja je uspostavljena posle Au{vica i dalje predstavljati iz-vor pouke za nas, zadràvaju}i, verovatno, svoju paradig-mati~nu poziciju, upravo zato {to je sa njom uve}an i za-komplikovan na{ vidokrug transgresije, i u njegovo sredi-{te postavljen izokrenuti evrocentri~ni smisao za skandal isofistikovanost. Ovo izrazito zapadno mapiranje zla inhibi-ra sopstvene impulse kada zlo izme{ta, jer, na taj na~in, nasvim mogu}im nivoima ~ini (na{e vlastito) moderno bi}e i»kulturu« krivima: sáma »civilizacija« ostaje pod znakompitanja. U njenom srcu tinja neka vrsta nelagodnog samo-preispitivanja. To, tako|e, predstavlja njeno nezamenljivopreimu}stvo, od kojeg zavisi njen spas.

Napomene

1. Martin Malia, »The Lesser Evil? Obstacles to Comparing the Ho-locaust and the Gulag even after the Opening of the Soviet Archi-ves«, Times Literary Supplement, 27. mart 1998, str. 3-4.

2. Videti, Peter Novick, The Holocaust in American Life, HoughtonMifflin, Boston, MA, 1999., i Michael Bernstein, »Homage to theExtreme: The Shoah and the Rhetoric of Catastrophe«, TimesLiterary Supplement, 6. mart 1998, str. 6-8, kao i njegovo raniju stu-diju Foregone Conclusions: Against Apocaliptic History, University ofCalifornia Press, Berkeley, CA, 1994.

3. Videti sadràjnu kritiku Novicka, u Tony Judt, »The MorbidTruth«, The New Republic (datum pojavljivanja na internetu, 16. 7.1999.). Me|utim, naglasak Novika na diferencijalnim kontekstual-nim posledicama apsolutisti~kog iskaza vaàn je i zahteva da budepomenut: iako on u Nema~koj valjano funkcioni{e, kao snaga kojatraì konfrontaciju i odgovornost, u Americi, kao i na drugim me-stima, to moè da se pokaè kao pomo} izbegavanju odgovornostiza zlo~ine. Dodao bih da je u izraelsko-palestinskom konfliktu ovomo`da najupe~atljivija i sveprisutna metafora iako se stalni poku-{aji njene upotrebe – od strane dva nacionalna tabora ili u doma-}im konfrontacijama levice i desnice u Izraelu – po pravilu opisu-ju kao ne{to {to se grani~i sa svetogr|em.

117

4. Na ovom mestu svesno ostavljam po strani pitanje »jedinstvenosti«jer verujem da je taj zahtev postao gotovo neizbe`no ideolo{ki. Ukontekstu ovog rada, njime se naprosto utvr|uje ili pretpostavljaono {to tek treba da bude obja{njeno.

5. Bernstein, »Homage to the Extreme«.6. Ibid., str. 14 (od 16), za navode od Dàda u ovom i prethodnom pa-

susu.7. Neke od tih tema sam analizirao u poglavlju koje nosi isto ime kao

i moja knjiga, Culture and Catastrophe: German and Jewish Confron-tations with National Socialism and Other Crises, New YorkUniversity Press, New York, 1996, mada te iste teme podrobnijerazvijam ovde, usmeravaju}i raspravu u ne{to druga~ijem pravcu.

8. Evelyn Wrench, I Loved Germany, London, 1940. Citirano u Mic-hael Burleigh, The Third Reich: A New History, Macmillan, London,2000, str. 282.

9. Videti »Preface« u, George Steiner, Language and Silence: Essays onLanguage, Literature and the Inhuman, Atheneum, New York, 1977,str. viii, ix.

10. Adam Hochschild, King Leopold’s Ghost: A Story of Greed, Terror andHeroism in Colonial Africa, Houghton Mifflin, New York, 1999, str.3. Jo{ ve}e zaprepa{}enje izaziva gotovo totalno neznanje – uklju-~uju}i {iroko rasprostranjen nemar istori~ara – o velikim gladimakoje su odnele izme|u 30 i 50 miliona ìvota {irom »Tre}eg sveta«izme|u 1876. i 1899., u doba u kojem je evropski imperijalizamdosegao svoj najve}i zamah, a snage globalnog trì{ta uìvale dotadnezamislivu slobodu. Ove masovne gladi i smrti (~esto i nasilnimputem) nisu bile neizbe`ni ishod »prirodnih katastrofa« ve} rezul-tat odlu~nog sprovo|enja politi~ke i ekonomske strategije. O ovoj»politi~koj ekologiji gladi« (»nedostaju}e stranice – odsutni defini-{u}i momenti... – u doslovno svakom pregledu zbivanja Viktorijan-ske epohe«), videti rad koji ima vrednost otkri}a, Mike Davis, LateVictorian Holocausts: El Niño and the Making of the Third World, Ver-so, London/New York, 2001.

11. Michael Ignatieff, »The Danger of a World Without Enemies«, TheNew Republic (internet, datum pojave 21. 2. 2001.; datum pojavebroja 26. 2. 2001.), str. 1.

12. Videti, na primer, Barbie Zelizer, Remembering to Forget: HolocaustMemory through the Camera’s Eye, University of Chicago Press, Chi-cago, IL. & London, 1998, kao i prili~no kontroverznu studiju: Dag-mar Barnouw, Ansichten von Deutschland (1945). Krieg und Gewalt inder zeitgenössischen Photographie, Stroemfeld Verlag, Basel, 1997.

13. Malia, »The Lesser Evil«, str. 4.14. Citirano u Anne Applebaum, »After the Gulag«, New York Review

of Books (24. 10. 2002.), str. 41.

118

15. Bernstein, »Homage to the extreme«, str. 7.16. Unekoliko druga~ije obja{njenje Dana Dinera svakako zasluùje

pa`nju. U Nema~koj, kako on pi{e, »nacija je bila u fokusu pa`njei prosu|ivanja prilikom bavljenja nacisti~kim zlo~inima. Nasuprottome, reìm sluì kao àri{na ta~ka pri bavljenju staljinisti~kim zlo-~inima u biv{em Sovjetskom Savezu«. Nacizam, kako on pokazuje,postaje nacionalni ili nema~ki zlo~in iako je po~injen nad »drugim«,{to ga svrstava »u oblast koja je, da tako kaèm, odvojena od vlasti-tog ‘mnemoni~kog’ kolektiva. Zadatak suo~avanja sa masovnimzlo~inima staljinisti~kog reìma u Sovjetskom Savezu bio je sasvimdruga~iji… kao deo istovetnog istorijskog ‘mnemoni~kog’ kolektiva,proces prevazilaska zla iz pro{losti, po prirodi stvari, pretvara se uobra~unavanje sa sámim sobom«. Ovaj argument odnosi se isklju-~ivo na na~in na koji nema~ko i eks-sovjetsko pam}enje funkcioni-{e. Moj argument je ve}eg opsega. [tavi{e, dok Diner pravi sasvimjasnu distinkciju izme|u zlo~ina usmerenih ka »spolja« i zlo~inausmerenih ka »unutra«, moj argument nosi optere}enje koje seogleda u tome da u slu~aju Jevreja – koji se, na ambivalentan na~in,smatraju sastavnim delom zapadne civilizacije – takva distinkcijapostaje zamu}ena. Videti poglavlje 11, »Nazism and Stalinism: OnMemory, Arbitrariness, Labor, and Death«, u: Dan Diner, Beyondthe Conceivable: Studies on Germany Nazism and the Holocaust,University of California Press, Berkley, CA, 2000. Citati se moguna}i na str. 190-1.

17. Citirano u Ignatieff, »The Danger of a World without Enemies«.18. Rudyard Kipling, »Mandalay«, u Barrack Room Ballads, Methuen,

London, 1892. Citirano u Hochschild, King Leopold’s Ghost, str. 138.19. Svi citati [tajnera uzeti su iz »Preface«, u Language and Silence, str.

viii-ix.20. Shiraz Dossa, »Human Status and politics: Hannah Arendt on the

Holocaust«, Canadian Journal of Political Science, jun 1980., videtiposebno str. 319-20.

21. Istraìo sam tu dinamiku u manjim razmerama u »GermanHistory and German Jewry: Junctions, Boundaries, and Interde-pendencies«, u In Times of Crisis: Essays on European Culture, Germ-ans, and Jews, University of Wisconsin Press, Madison, WI, 2001.

22. Ovaj citat javlja se u rukopisnom obliku – jo{ uvek neobjavljenom– u engleskom prevodu sa originala na holandskom od strane De-derika fan Hohstratena. Videti Harry Mulisch, Case 40/61: A Reporton the Eichmann Trial, str. 65.

23. Jason Epstein, »A Dissent on Schindler’s List«, New York Review ofBooks, 41 (21 4. 1994.). Svakako, Jevreji tradicionalnog geta, »Ostju-den«, vi{e su {tr~ali od moderne, asimilovane vrste jevrejstva. Ipak,kao predstavnici judaizma, oni su obrazovali su{tinski deo evrop-

119

skog pejzaà. Jer svi poku{aji da se oni opi{u kao zastra{uju}e stra-ni, njihovo urbano, pisanim dokumentima posvedo~eno prisustvo,bilo je na ambivelentan na~in uobi~ajeni deo dru{tvenog ìvota.

24. Philip Lopate, »Resistence to the Holocaust«, Tikkun, vol. 4, maj-jun 1989., str. 58. Citirano u Novick, The Holocaust in AmericanLife, str. 235.

25. Scott Montgomery, »What Kind of Memory? Reflections on Imagesof the Holocaust«, Contention, vol. 5, no. 1, jesen 1995., str. 79-103,pogotovo str. 100-1. Mark Lila je to nedavno tvrdio na neznatnodruga~iji na~in: »To je paradoks svojstven zapadnom politi~komdiskursu od zavr{etka Drugog svetskog rata: {to osetljiviji postaje-mo za uàse koje su donele totalitarne tiranije, postajemo manjeosetljivi na tiraniju u njenim umerenijim oblicima«. Videti njegovtekst: »The New Age of Tyranny«, New York Review of Books, 24. 10.2002., str. 28-9. Citat se pojavljuje na str. 29.

26. Zelizer, Remembering to Forget, str. 204 i 210.27. Martin Jay, »The Manacles of Gavrilo Princip«, Salmagundi, vols

106-7, prole}e-leto 1995, str. 21. U knjizi Remembering to Forget,me|utim, Zelizer tvrdi kako je ova normalizacija zlodela upravoono {to se dogodilo kroz ikoni~ku familijarizaciju (str. 212). Zelizerdodaje da to mo`da nije bio slu~aj isklju~ivo navikavanja, ali sámomno{tvo slu~ajeva i slika stvara ono {to Entoni Luis naziva »zamorsaose}anja« (videti ibid., str. 218).

28. Kao {to dokazuje obilje nedavnih publikacija. Videti Charles Kim-ball, When Religion Becomes Evil, Harper, San Francisco, CA, 2002;James Waller, Becoming Evil: How Ordinary People Commit Genoci-de and Mass Killing, Oxford University Press, New York, 2002; Ric-hard J. Bernstein, Radical Evil: A Philosophical Interogation, PolityPress, New York, 2002. Rad koji privla~i najvi{e pa`nje jeste SusanNeiman, Evil in Modern Thought: An Alternative History ofPhilosophy, Princeton University Press, Princeton, NJ, 2002. U vezisa ovim videti Edward Rothstein, »Defining Evil in the Wake of9/11«, The New York Times (rubrika Arts and Ideas), 5. oktobar 2002,str. A 17, A 19; i Judith Shulevitz, »There’s Something Wrong withEvil«, New York Times Book Review, 6. oktobar 2002, str. 39.

29. Kao {to to Najman kaè, u Evil in Modern Thought, str. 286: »Na-zvati ne{to zlom zna~i re}i da se to ne{to opire opravdavanju i urav-noteènju. Zla ne bi trebalo porediti, ali ih treba razlikovati«.

30. Videti sugestivnu analizu u: Lilla, New Age of Tyranny, str. 28-9.31. Diskusije o politi~kom »zlu« nakon 1945., po pravilu su se okreta-

le oko tema genocida, masovnog ubistva i, uslovno re~eno, imperi-jalizma, kao i dinamike rasisti~kih reìma. Sada se ~ini gotovo iz-vesnim da }e krajnje neodre|en pojam »terorizma« biti uklju~en.

120

32. Termin Dèfrija Herfa, »reakcionarni modernizam«, mo`da je naj-bliì opisu ovog {irokog raspona tehnolo{ki svesnog i naoruànogfundamentalizma. Videti njegovu studiju: Reactionary Modernism:Technology, Culture and Politics in Weimar and the Third Reich, Cam-bridge University Press, Cambridge, 1984.

33. Neiman, Evil in Modern Thought, str. 281-8.

Prevod: \or|e ôli}

121

D a n D i n e r

P A M } E N J E I Z N A N J E :N A C I O N A L I Z A M I S T A L J I N I Z A MU K O M P A R A T I V N O M D I S K U R S U

U nedavnim istoriografskim pristupima, pam}enju se, usve ve}oj meri, pridaje epistemi~ki zna~aj. [ta je upam}e-no i o~uvano, ko pamti i za{to? To su pitanja od ìvotnoginteresa za istorijsku antropologiju i nauke o kulturi u naj-{irem smislu. Uostalom, se}anje je ono {to ispreda narati-ve koji prethode bilo kakvom preispitivanju istorijskog ma-terijala. Ti narativi nisu proizvoljno izabrani: kroz narativ-ni kalup oni kanali{u beleg minule istorijske realnosti u re-konstrukcije koje oblikuju profesionalni istori~ari. Prematome, nastojati da se utvrde razli~iti modaliteti posmatra-nja koji su intrinsi~ni razli~itim perspektivama nije ~istosubjektivan poduhvat; iz njihovog ukr{tanja mogu se dobi-ti relevantne objektivne i univezalne istine. U ovom tekstu,poku{a}u da na konkretnom primeru analiziram pristup ukojem se se}anju dodeljuje epistemi~ki zna~aj, razvijaju}ito kroz ~esto nezaobilazno pore|enje nacional-socijalizmai sovjetskog komunizma. Ovde takvo protivstavljanje moèda bude, sámo po sebi, shva}eno kao artikulacija jedne spe-cifi~ne strukture se}anja.

123

Preokret: iz reìma u naciju

Obredi pam}enja kojima se obeleàvaju zlo~ini nacisti~kogreìma izrazito se razlikuju od pasivne komemoracije po-sve}ene `rtvama staljinisti~ke vladavine u biv{em Sovjet-skom Savezu. Razlozi tog raskoraka su o~igledni: na Hitle-rove zlo~ine gleda se kao na zverstva koje je Nema~ka po-~inila protiv drugih. Oni, na taj na~in, ulaze u sastav ne-ma~kog kolektivnog se}anja; na taj na~in, oni su o~uvani use}anju drugih – kao nema~ki zlo~ini. Nacisti~ki periodsmatra se sastavnim delom nema~ke istorije; neizbrisivo jeurezan u kolektivno se}anje. Nasuprot tome, zlo~ine zakoje su odgovorni Staljin i komunisti~ki reìm u biv{emSovjetskom Savezu te{ko je ozna~iti kao ruske zlo~ine. [ta-vi{e, osobito sovjetsko se}anje je, danas u svakom slu~aju,tek marginalno mogu}no, naro~ito s obzirom na to da suse narodi i dràve-naslednice biv{eg Sovjetskog Saveza dis-tancirali od, sada pokojnog, saveza koji ih je povezivao.1

I dok je u Nema~koj putem nacionalizma izvr{enouspe{no stapanje nacije i reìma, pri ~emu su `rtve traè-ne prvenstveno izvan takozvane zajednice nema~kog naro-da (Volk), u slu~aju Sovjetskog Saveza sámo njegovo sta-novni{tvo je bilo primarna meta vlastitog reìma. Hitler jesvoj rat vodio kao nema~ki rat protiv neprijatelja koji je ì-veo, uglavnom, izvan nema~kih granica; Staljin je vodio ratdo istrebljenja na unutra{njem planu. To se pokazalo kaokatastrofa ogromnih razmera, ali je navodno zapo~eto kaoveli~anstven dru{tveni preokret, u kojem je prihva}en dis-kurs klasne borbe i gra|anskog rata. U re~itom kontrastu,Hitlerova rasna ideologija vratila se narativu i terminologi-ji integrativnog nacionalizma. Sledstveno, nacional-socija-lizam, u svom osobitom nema~kom ruhu, u~inio je da senema~ko se}anje kontaminira zlo~inima nacisti~kog reì-ma. Ovi zlo~ini ostaju u nema~kom se}anju, kao i u se}a-nju drugih naroda, kao nema~ki zlo~ini.

Postoji su{tinski problem u formiranju post-sovjetskogse}anja u ~ijem postavu su zlo~ini Staljina i komunisti~kog

124

reìma sa~uvani u svoj svojoj strahoti. Kako zadràti u ko-lektivnom pam}enju zlo~ine koji izmi~u oklopu etni~kog, ato zna~i i dugoro~nog, se}anja? Mogu li zlo~ini izvr{eni, neu ime odre|enog kolektiva, kao {to je nacija, ve} u ime jed-ne dru{tvene konstrukcije, kao {to je klasa, da budu oveko-ve~eni u odgovaraju}em obliku? Koji narativi me|u onimakoji su prethodili doga|ajima moraju da budu upotrebljeniu poku{aju otvaranja vrata se}anja na te doga|aje?

Izvan delokruga profesionalne istoriografije javlja seopasnost da zlo~ini sovjetskog komunizma koji nisu uklju-~eni u dugoro~na individualna se}anja padnu u neku vrstuzaborava.2 O~igledno je da one nacije ~ije je kolektivno se-}anje obeleèno o{trom borbom sa starom carskom Rusi-jom imaju izgleda da budu uspe{nije u ~uvanju pam}enjana protekla vremena. To su ve}inom oni narodi ~ije su pri-~e o stradanju pod sovjetskom dominacijom srasle sa nara-tivom o njihovom ranijem otporu Ruskom carstvu. Ovde,pre svega, mislim na Poljake, Ma|are, u izvesnom stepe-nu, ~ak i na Nemce. U nekada{njim isto~nim krajevimaNema~ke, sovjetska vladavina uspostavljena je kao »ruska«vladavina, {to je pra}eno stalnim oìvljavanjem sna`nihuspomena na oba svetska rata.

Slu~aj Poljske moè da posluì kao primer koji ilustru-je sprezanje dana{njice sa narativima iz pro{losti. Poljacisu, kao nijedna druga nacija, umeli da sovjetsko prisustvoi dominaciju inkorporiraju u duga~ak lanac istorijskih do-ga|aja. Sabijeni arsenal poljskog pam}enja seè unazad donekolikih podela poljske zemlje u 18. veku i poljskih usta-naka u 19. veku, proteù}i se jo{ dublje u pro{lost, sve dopoljsko-ruskih sukoba iz 17. veka, manifestovanih u eks-tremnoj religijskoj formi, u dualizmu rimo-katolicizma, sjedne, i ruskog pravoslavlja, s druge strane.3 Sve to, uzetozajedno, dostiglo je vrhunac u slici masovnih pogubljenjapoljskih oficira od strane sovjetske tajne policije (NKVD),1940. godine, u Katinskoj {umi blizu Smolenska. Na tajna~in, iskovana je karika izme|u davna{njeg poljsko-ru-skog konflikta i ideolo{ke konfrontacije u 20. veku.

125

U Ma|arskoj je pomo} ruskih trupa Austriji pri gu{e-nju revolucije 1848/49., imala znatnog istorijskog odjeka.4

Naro~itu poziciju Finske u Hladnom ratu nemogu}e jeshvatiti bez poznavanja ruske predistorije te zemlje, izme-|u ostalog i finsko-ruskog rata 1939–40. Nekada{nje bal-ti~ke sovjetske republike tako|e su mogle da prikupe do-voljno istorijskog materijala kako bi u~inile vidljivim cari-sti~ki recidiv prisutan u sovjetskoj dominaciji.

I drugi narodi Sovjetskog Saveza tako|e su uspeli da,na razli~ite na~ine, prepoznaju u sovjetskoj vladavini baha-tost stare carske Rusije, zajedno sa se}anjem na njene zlo-~ine kolonizacije i ekspanzije, pogotovo tamo gde je {irenjecarevine i{lo zajedno sa procesom kulturne rusifikacije. Uovim slu~ajevima, »dru{tveni«, odnosno, klasni zlo~ini so-vjetskog reìma ponovo izneti na dnevni red u odgovaraju-}im etni~ki konstituisanim se}anjima i njihovim narativi-ma, izronili su pod katalizatorskim dejstvom »ruskih« zlo-~ina. To posebno vaì u slu~aju »progonjenih naroda«,5

kao {to su Tatari, Kalmici i etni~ki Nemci, koje je reìmpodvrgnuo politici masovnog proterivanja i preseljavanja.

Pored visoko urbanizovanog jevrejskog stanovni{tva,~ija je intelektualna klasa u poznostaljinisti~kom perioduoptuèna za »kosmopolitizam«, time i za veleizdaju, i izlo-èna antisemitisti~kim progonima i pogubljenjima, reìmse pravoslavnom ruskom stanovni{tvu predstavio u nepre-ru{enom obliku: kao diktatura i despotska vladavina, po-sve}ena dru{tvenom eksperimentu ogromnih razmera kojije doveo do katastrofi~nih rezultata. Ipak, u post-sovjetskojRusiji, minula komunisti~ka vladavina ~esto je, i to ne is-klju~ivo na rubovima politi~kog spektra, doìvljavana sa et-ni~ki obojene pozicije i opaàna je kao reìm neruskih na-cionalnosti, reìm kojim su dominirali Jevreji, kavkaski,balti~ki i drugi narodi.

Preobra}anje fenomena dru{tvenog eksperimenta gi-gantskih razmera sovjetskog komunizma u nacionalne na-rative jeste proces posebno upadljiv u Ukrajini. Tamo suposledice nasilne kolektivizacije iz 1929–30., a pogotovo

126

strahovita glad iz 1932. godine, tuma~eni kao svojevrsni ge-nocid protiv ukrajinskog naroda. To je bio na~in na koji suta nedela sa~uvana u kolektivnom se}anju.6 U Ukrajini,kroz ~itav region »crnice«, kao i u drugim zemljoradni~kimpodru~jima, kakvo je Kazahstan, doga|aji iz perioda nasil-ne kolektivizacije i »dekulakizacije« transponovani su u ra-zne pre|a{nje narative i interpretativne strukture, i tako in-tegrisani u istorijsko se}anje. Narativ Gra|anskog rataimao je u tome centralnu ulogu. Na kraju krajeva, Ukraji-na, ju`na Rusija i severni Kavkaz, ne samo {to su bili po-sebno pogo|eni nasilnom kolektivizacijom, i gla|u koja jeusledila za njom, ve} su, tako|e, opusto{eni ranijim de{a-vanjima tokom Gra|anskog rata i spolja{nje intervencije.7

U nekoliko navrata tokom 1930ih godina, sovjetske vlasti,predstavnici Partije i Narodnog komesarijata unutra{njihposlova, mislili su da se suo~avaju sa delima sabotaè izvo-|enim od strane navodnih ~lanova Bele garde, veteranaBele armije, zemljoposednika, NEP-profitera (NEP – NovaEkonomska Politika), sve{tenstva i drugih kontrarevolucio-nara – kao da su strahote prisilne kolektivizacije bile nekavrsta linearnog nastavka, ponavljanja Gra|anskog rata.

Zemljoradni~ke oblasti ju`ne Rusije i Ukrajine pretvo-rene su u ratnu zonu unutra{njih krvavih borbi. Sa despo-tizmom svojstvenim sovjetskom reìmu, svaki od u~esnikatih borbi identifikovan je kao navodni saboter i klasni ne-prijatelj. Sumnje i optu`be {irile su se kao epidemija doksu traèni `rtveni jarci za posledice lo{eg ekonomskogupravljanja, neefikasnosti i kra|e na kolektivnim poljopri-vrednim dobrima ustanovljenim tokom perioda prisilnekolektivizacije. Op{ta sumanutost tog doba podse}ala je nahisteriju iz vremena lova na ve{tice. Nacionalni i lokalnisukobi, pogodni za rasplamsavanje takvih fikcija, ugra|enisu u sveukupni ko{mar sumnji~enja.8

Proganjanja, hap{enja, pogubljenja i deportacije na ne-kada{njim popri{tima Gra|anskog rata nazvani su »kla-snom borbom« i poprimili su obele`je »dru{tvene ~istke«.Pri svemu tome, rukovodilo se, paradoksalno, ne princi-

127

pom etni~kog ve} dru{tvenog porekla – status i poloàj pre-daka kao neka vrsta socijalne genealogije. Na taj na~inobezbe|eno je ideolo{ko opravdanje progona i kazni nadnavodnim prestupnicima.9

Takvo, »biologizovano« klasno poreklo bilo je dovoljnoda se pojedinci izloèni mu~enju optuè za kontrarevoluci-onarno delovanje – ili da se osumnji~e za mogu}u zlona-mernost. Za »grehe« toboè reakcionarnih o~eva i dedovaka`njavani su njihovi sinovi, k}eri i drugi srodstvenici. Onisu kao »objektivni« »klasni neprijatelji« bili uhva}eni u `r-vanj dru{tvenih ~istki.10 Svako ozna~en kao »klasni nepri-jatelj« bio je podvrgnut hirovitostima vlasti i mahinacijamavlastite sredine. U atmosferi sveprisutnog podozrenja, svimogu}i lokalni konflikti, od li~ne surevnjivosti do suparni-{tava zasnovanih na zavisti svake vrste, bili su racionalizo-vani i legitimizovani putem terminologije i ideologije kla-sne borbe.

Ponekad, takav resantiman i zloba imali su svoje kore-ne u predrevolucionarnom periodu; uzimaju}i maha u vre-me Gra|anskog rata, oni su nastavili da besne i tokom pe-rioda sprovo|enja NEP-a. U svakom slu~aju, povoda za po-~etak sukoba bilo je i previ{e, i bilo je lako iskoristiti domi-nantne kódove legitimizacije kako bi se naudilo drugima.Teror potpaljen odozgo bio je dalje rasplamsavan odozdo.U klimi straha i uzajamnog nepoverenja, despotska mo},tako zna~ajna za sistem i njegov na~in funkcionisanja, ra-zorila je poslednji ostatak dru{tvene solidarnosti. Rezultatje bila totalna atomizacija dru{tva.

Sli~nosti i razlike

Protivno slici koju su gajili o sebi, komunizam i nacional-socijalizam povezuju upadljive sli~nosti. Posmatrani saprivilegovog stanovi{ta liberalne demokratije, sa njenominstitucionalnom za{titom gra|anskih prava i razdvaja-njem vlasti, a pogotovo razdvajanjem sfere javnosti od sfe-re privatnosti, oba reìma korespondiraju sa genotipom to-

128

talitarne vladavine. U oba slu~aja korespondecija je inten-zivirana izrazitom vezom sa harizmati~nim vo|om. Obareìma pokretali su istorijsko-ideolo{ki svetonazori, izvorilegitimacije politi~kog delovanja koji su u zapadnim libe-ralnim demokratijama izgledali (i jo{ uvek tako izgledaju)krajnje sumnjivo.

Dok je, u skladu sa komunisti~kim ube|enjem, Stalji-nov reìm teìo ubrzavanju istorijskog vremena, pokazuju-}i spremnost da `rtvuje pro{lost i sada{njost navodno bo-ljoj budu}nosti, nacional-socijalizam okrenuo se protivtoka vremena, oslanjaju}i se na svoje »biolo{ke« fikcije odru{tvu i rasi. Istorijsko-filozofski projekt ubrzavanja ilipodsticanja protoka vremena prevazilazi individualno, ko-riste}i se njim kao pukim potro{nim materijalom uzvi{e-nog projekta, bilo u ime univerzalnog ~ove~anstva ili su-periorne rase koja }e tek da se rodi. Oba projekta su utopij-ska i zahtevaju vr{enje institucionalne sile za svoje ostvare-nje. Kao rezultat svojih uàsavaju}ih zlo~ina, oba reìmaurezala su se u pam}enje 20. veka kao blizanci po teroru.Ipak, ukoliko napustimo ravan op{tosti i zajedni~kih crta,te osmotrimo ove reìme pobliè, slika koja se na taj na~inukazuje, znatno je diferenciranija.

Parametri za mogu}u jukstapoziciju su kompleksni.Komparativno odmeravanje pokolja njihovih `rtava oteà-no je ako ni~im drugim onda pukom ~injenicom trajanja:nacisti~ki reìm trajao je svega dvanaest godina i uni{ten jespolja, dok je sovjetski reìm bio na vlasti u dva pokolenjasve dok nije implodirao i sru{io se. Sem toga, zlo~ini naci-onal-socijalista po~injeni su uglavnom za vreme rata, utoku nekih ~etrdesetosam meseci od 1941. do 1945.; njimanije bilo pogo|eno nema~ko stanovni{tvo ve} »stranci«,tzv., Fremdvölkische. Nasuprot tome, masovni zlo~ini stalji-nizma po~injeni su u vreme mira, sa dva stra{na vrhuncatokom prisilne kolektivizacije i masovne gladi koja je odne-la nekoliko miliona ìvota.11

Ovaj dru{tveni rat vo|en je gotovo isklju~ivo protiv {i-rokih agrarnih klasa. Nasuprot tome, »~istke« u Partiji, voj-

129

nom vo|stvu i tehnokratskoj klasi, izme|u 1936. i 1939.,uglavnom su poga|ale ~lanove elite, kao svojevrstan profi-lakti~ki gra|anski rat.12 Tek sa po~etkom Drugog svetskograta moglo se osetiti izvesno unutra{nje olak{anje. U »Ve-likom otad`binskom ratu«, reìm se obratio patriotskimose}anjima stanovni{tva. Represija je zna~ajno umanjena,ali ne i eliminisana. Nakon rata, broj zatvorenika u Gulaguje narastao, da bi opao tek sa »otopljavanjem« koje je usle-dilo posle Staljinove smrti.13

Ova izrazita razlika u pogledu vremena i broja ne dajeneku solidniju osnovu za bilo kakvo kvantitativno pore|e-nje. Isto tako, javlja se i velika pote{ko}a oko kvalifikovanja`rtava, koje je, u svakom slu~aju, problemati~no. Ali jednoje jasno: u pore|enju sa nacisti~kim reìmom, staljinisti~-ki sistem isti~e se svojim preko-mernim vi{kom despotskesamovolje. âk ni ljudi iz sámog vrha reìma nisu bili po-{te|eni od periodi~nih, sistemati~nih progona. U~e{}em uvlasti zadobijao se visoki status, ali je i poloàj bio ugroèn;u svakom slu~aju, ono nije pruàlo nikakvu sigurnost.14

Politi~ke elite su `rtvovane zbog stalnih gre{ki i nevolja, dabi, potom, bile pokazivane kao negativni primeri i likvidi-rane. U~estalo pore|enje afere Kirova sa Removim pu~emje deplasirano, ako ni{ta drugo onda zbog toga {to je krva-va ~istka iz 1934., »no} dugih noèva«, bila izuzetak u krat-koj hronici nacisti~kog reìma, dok su sli~ni doga|aji biliop{te mesto u Staljinovom Sovjetskom Savezu.15

Na vrhuncu staljinizma, despotizam i strah postali suuniverzalno sredstvo re{avanja problema totalitarne vlada-vine. Svako je mogao da nastrada – protivnici reìma, kaoi njegove pristalice, Staljinovi agenti, dou{nici i poslu{nici,te ~lanovi specijalnih jedinica koje su vr{ile masovna po-gubljenja. Ne zaboravimo i ugledne sovjetske gra|ane i‘drugove’ koji nisu imali nikakvu predstavu o tome da suusisani u ma{ineriju »Crvene inkvizicije«.16

Mereno prema parametru despotizma, Hitlerova vla-davina ostavlja utisak ure|enja visokog stepena, ~ak i prav-ne sigurnosti. Kona~no, kriterijum za proganjanje bio je,

130

da tako kaèmo, »objektivan«.17 Svako je mogao da budesiguran u to kakva ga sudbina ~eka, na ovaj ili onaj na~in.U svakom slu~aju, Volksgenossen koji nisu pruàli otpor re-ìmu dopu{talo se da ìve svoj svakida{nji ìvot manje-vi{ebez uznemiravanja. Tako je, za pripadnike zajednice ne-ma~kog naroda, reìm bio daleko manje totalitaran nego{to je staljinisti~ki Sovjetski Savez bio za svoje stanovni-{tvo. Uz to, zahvaljuju}i svojim po~etnim uspesima, naci-sti~ki reìm je tako|e uìvao relativno {iroku podr{ku to-kom rata. Bio je to, u prili~no velikom stepenu, sistem vla-davine uz podr{ku naroda, pre nego protiv njega. Nasuprottome, svima onima koji su bili isklju~eni iz zajednice ne-ma~kog naroda nedvosmisleno je bilo stavljeno na znanjeda su nepoèljni. Uop{te uzev, oni koji su bili na udaru re-ìma sa nesmanjenom revno{}u su obave{tavani o nepre-stano poo{travanim ograni~enjima i svim drugim represiv-nim merama.18 Nije u tome bilo ni~eg hirovitog i proizvolj-nog. Razume se, u pogledu kona~nog raspleta obi~no sta-novni{tvo je zvani~no odràvano u neznanju.

Najizrazitija razlika izme|u staljinisti~ke vladavine inacisti~kog reìma verovatno se ogledala u okolnostimakoje su pratile smrt njihovih `rtava. Klju~na crta ove razli-ke bila je upotreba rada. Pored onih koji su pomrli od gla-di, u Sovjetskom Savezu milioni ljudi su osu|ivani na pri-silni rad masovnih razmera. Ovaj tip eksploatisanja razviose iz sistema prisilnog vojnog rada koji je zaveo Trocki. Nataj na~in se ubrzo do{lo do ~itavog niza novih privrednihsektora i pojedina~nih preduze}a sa jeftinom radnom sna-gom.19 Odgovaraju}a slu`ba pot~injena Komesarijatu unu-tra{njih poslova bila je u prilici da raspolaè, zapravo, neo-grani~enom zalihom radne snage, obnavljanom stalnimprilivom novih »prestupnika«.

Tako se politi~ki i pravni despotizam u Sovjetskom Sa-vezu razvijao uporedo sa sistemom prisilnog rada. Kontro-la nad tako neiscrpnim arsenalom vanredno jeftine radnesnage imala je uàsne posledice. Usled neograni~ene, stal-no obnavljane zalihe ropske radne snage, sistem je teìo da

131

zanemari minimalni nivo podr{ke fizi~kom opstanku svo-jih ropskih radnika, optere}uju}i ih prevelikim radnimobavezama do granica iscrpljenosti.20 U ekstremnim slu-~ajevima, oni su bili prinu|eni da zadovoljavaju nivoeu~inka koji su prevazilazili granice njihovog fizi~ke spo-sobnosti za rad i goli opstanak.

Ropski rad nipo{to nije bio nepoznanica nacisti~komreìmu. Ali takav Zwangsarbeit (prisilni rad) obavljali sudrugi, a ne etni~ki Nemci. Upotreba prisilnog rada pod na-cional-socijalizmom bila je usko povezana sa ekspanzioni-sti~kim i osvaja~kim ratovima koje je reìm vodio.21 Tipoviporobljavanja sprovedeni tokom te ekspanzije i podjarmlji-vanja mogu nam, dovedeni u vezu sa nacisti~kom ideologi-jom budu}e utopije, dati izvesnu predstavu o verovatnomscenariju u slu~aju da je Nema~ka iza{la kao pobednica iztog razaraju}eg okr{aja: vi{estruka hijerarhija rasa i rada.Na istoku, ~itavi narodi bi bili doslovno svedeni na poloàjroblja, bili bi ropski radnici.22 Reìm se privremeno zado-voljio time da podjarmi strance kao prisilnu i ropsku rad-nu snagu kako bi pospe{io ostvarivanje ciljeva ratne ekono-mije. Drugi zatvorenici, u svakom slu~aju osu|eni na smrt,bili su eksploatisani do krajnjih granica fizi~ke izdr`ljivo-sti, i na taj na~in prisiljeni da, doslovno, rade do smrti. Usistemu prisilnog rada pod staljinizmom, smrt ropskihradnika bila je prihva}ena ~injenica jedne mra~ne pogod-be, ali nije spadala u ideolo{ke ciljeve.23

Ipak, temeljna razlika izme|u dva reìma izlazi na vi-delo tamo gde se cilj sastojao u ubijanju ljudskih bi}a, umeri koja je prevazilazila zahteve ekonomije prisilnograda. Nacisti su ubijali zbog istrebljenja. U ekstremnomslu~aju Holokausta, ukoliko su koristili ropski rad, onda jeto bilo zbog stvaranja prividnog cilja, navodno je postojalakorist od toga. I zaista, zlo~ini staljinizma drasti~no sesmanjuju u pore|enju sa fabrikama smrti nacista. Bila suto mesta proizvodnje mrtvih tela, van bilo kakvog diktataeksploatacije i ekonomske korisnosti – projekat koji je ta-ko|e trebalo da poni{ti univerzalno vaè}e standarde sa-

132

moo~uvanja. U staljinizmu ne postoji ni{ta {to bi moglo dase poredi sa tom osobenom dimenzijom uàsa.24

Premda je pore|enje izme|u nacional-socijalizma istaljinizma instruktivno, pitanje je da li ono sluì uve}ava-nju istinskog znanja. Bila su to, na posletku, dva u osnovirazli~ita sistema. Oni su nastali u razli~itim kulturama, ipod zna~ajno razli~itim uslovima. înjenica da su u global-noj borbi bili na suprotstavljenim stranama, koliko god bilarealna, pristrasna ili samo prividna, moè da izazove savre-menike i potomstvo da preispitaju njihovu prirodu. Ali,ono {to ima ve}i zna~aj od takvog jukstaponiranja jeste is-traìvanje pobuda koje su ih pokretale. Potreba pore|enjanipo{to se ne name}e sáma po sebi. Pre bi se reklo da onaproisti~e iz specifi~nih, kulturno determinisanih se}anjakoja neizbe`no predstavljaju protivteù zlodelima, odme-ravaju}i ih van lestvice, dovode}i tako i sámu lestvicu u pi-tanje. U tom stepenu, nisu svi modaliteti pore|enja univer-zalno ispravni: naprotiv, oni proizlaze iz partikularisti~kimotivisanih kolektivnih se}anja. Kolektivna se}anja su ta-kve prirode da teè da doga|aje kakvi su dràvni zlo~ini –zlo~ini zlog, opakog reìma – pretvore u kanon i narativspecifi~nog etnosa.

Nema~ka se}anja

Ovaj proces tokom kojeg se zlo~ini odre|enog reìma pre-tvaraju u zlo~ine protiv odre|enog etni~kog kolektiva po-staje upadljivo jasan u zloglasnom slu~aju Poljske. Naosnovu geopoliti~ke lokacije Poljske izme|u Nema~ke iRusije, kao i hronike njene tragi~ne istorije, u poljskompam}enju stopila su se dva tipa stradanja: stradanje koje suprouzrokovali reìmi vi|eni kao totalitarni, te patnje koje jesa sobom donosila represija Poljaka kao nacije.25 Tako jeubistvo hiljada poljskih oficira od strane sovjetske tajne po-licije u Katinskoj {umi samo jedan od zlo~ina u lancu stra-danja koje je tokom istorije Rusija izvr{ila nad poljskomnacijom, »Hristom« me|u narodima sveta. Nacionalno tu-

133

ma~enje ovog ~ina na pozadini dugotrajnog poljskog kolek-tivnog se}anja, i u rezonanciji sa njim, crpi svoj zna~aj iz~injenice da je to dràvni zlo~in staljinisti~kog reìma.Uspomena na taj doga|aj ostala je i dan danas bolna ranakoja odràva oprez Poljaka prema Rusiji. Taj oprez ne po-ti~e od bojazni od mogu}e ponovne pojave komunizma uRusiji, ve} poti~e iz dubina dugog pam}enja poljske istori-je, onog dela te pri~e koji je ispunjen trajnim tragi~nimkonfrontacijama sa Ruskim carstvom.

Za{to u Nema~koj postoji nagla{ena potreba za pore-|enjem ova dva totalitarna sistema? To pitanje je sloèno,prvenstveno zato {to je, izvan granica svog neposrednoguticaja, nacional-socijalizam nastupao kao ekscesivni naci-onalizam, a ne kao reìm uporediv sa Staljinovom vladavi-nom.26 Rat, otpo~et 1941., protiv Sovjetskog Saveza, u{aoje u kolektivno pam}enje kao »ruska vojna«, pogotovo odtrenutka kada je napadni antibolj{evizam reìma po~eo dase pojavljuje u nacionalnom ruhu vi{e nego u univerzalno-politi~kom omota~u. Neprijateljstvo prema Sovjetskom Sa-vezu kao reìmu ustupilo je mesto krajnjem rasisti~komnacionalizmu koji je izbio u prvi plan.27 U sovjetskompam}enju tokom rata, tako|e, elementi skop~ani sa komu-nisti~kim identitetom izgubili su svoj dotada{nji zna~aj.Umesto njih, naglasak je, u sprezi sa rusocentri~nom et-ni~kim prisvajanjem sovjetskog pam}enja, stavljen na pa-triotski karakter rata protiv nema~kih osvaja~a. Konceptipoput »hitlerizma« i »antifa{izma« i dalje su bili u upotre-bi, ali su u sve ve}oj meri gubili svoje pre|a{nje politi~kozna~enje. [to se Crvena armija vi{e pribliàvala nema~kojteritoriji u svom naletu ka zapadu u zavr{noj fazi rata, astrah i zebnja, na vesti o svirepostima »Rusa«, {irili me|ustanovni{tvom kao vatrena stihija, to su se ideolo{ki moti-vi vi{e povla~ili u pozadinu, a nacionalni i etni~ki elementisu postajali sve izraèniji.28

U svakom slu~aju, bekstvo i proterivanje nema~ke po-pulacije pokretali su etni~ki a ne dru{tveni razlozi. To nijemoglo da se poredi sa prethodnim zlo~inima komunisti~-

134

kog reìma, kakve su bile »dru{tvene ~istke«, uobi~ajenetokom prisilne kolektivizacije 30ih godina. Reklo bi se dasu ovi doga|aji na nekada{njem istoku Nema~ke dobili ka-rakter »etni~kog ~i{}enja«; oni su se, uostalom, urezali upam}enje kao takvi. To vaì i za proterivanje Nemaca izpodru~ja priklju~enih Poljskoj, kao i za iseljavanje Nemacaiz Sudetske oblasti, koja je ponovo postala deo êhoslova~-ke. Etni~ka homogenizacija u centralnoj Evropi i na nje-nom isto~nom rubu, neposredno po okon~anju rata, proti-cala je u tradiciji me|unacionalnih konflikata iz me|urat-nog perioda, ~ak i onda kada su ti procesi bili neposrednareakcija na nacional-socijalisti~ku politiku represije, prese-ljavanja i genocida. To nije, pre svega, bila borba izme|udva reìma u smislu epohalne konfrontacije bolj{evizma ianti-bolj{evizma, kako neki tvrde. Na pozadini iskustavame|uratnog perioda, kao i rata koji je izazvao Hitler, Za-padni Saveznici tako|e su dali svoje »odobrenje« pomera-nju populacija kao opravdanom re{enju rastu}ih problemanacionalnosti i manjina.29

Religijski diskursi

U posleratnoj Nema~koj narod nije èleo da se podse}a naono {to je preìveo, barem ne u obliku javnog pam}enja.Nije bilo doslovce ni pomena o `rtvama deportacija ili va-zdu{nih napada. Oni koji su nestali u ratnim operacijamabili su uglavnom neoàljeni, ili su bili uklju~eni u op{ti spi-sak `rtava dva svetska rata. Razlozi ovog pre}utkivanja bilise, po svoj prilici, vi{estruki. Me|utim, jedan je od njih ne-sumnjivo bio glavni: kolektivna intuicija da su zlo~ini kojesu po~inili Nemci u ime Nema~ke toliko poraàvaju}eogromnog obima da su zahtevali }utnju – izraz ose}aja ne-pravde ogromnih razmera van bilo kakvog zamislivog po-re|enja.

U svom kolektivnom se}anju Nemci su nastojali da iz-begnu ovaj paralizuju}i }orsokak.30 Glasne optu`be na ra-~un Zapada bile su tabu. Zbog nema~kog pitanja – usko

135

povezanog sa Hladnim ratom, koji se tada produbljivao –se}anje na vazdu{ne napade koje su vodili Britanci i Ame-rikanci protiv nema~kog stanovni{tva, te masovna proteri-vanja sa istoka Nema~ke, bili su zape~a}eni u pam}enju,iako je uspomena na njih oìvljavana u vidu projekcija ka-snije generacije kada se suo~ila sa goru}im pitanjima me-|unarodne politike.31 U Sovjetskom Savezu pam}enje jenai{lo na legitimniji teren za pore|enje. Razlog tome, kakose ~esto sugeri{e, verovatno treba traìti u konstelacijamaHladnog rata. Naro~ito u podeljenoj Nema~koj, gde je re-ìm u biv{oj Nema~koj Demokratskoj Republici traìo svo-ju legitimaciju isklju~ivo u elementu klase – i povukao seiz nema~kog kolektivnog pam}enja, nazivaju}i sebe anti-fa{isti~kom politi~kom zajednicom iskupljenom posred-stvom svoje socijalisti~ke ideologije – pore|enje izme|u si-stema izvo|eno je na osnovu konfrontacije vrednosti i po-gleda na svet. Politi~ko neprijateljstvo dve Nema~ke prizi-valo je slike i koncepte koji su podse}ali na sukob iz vreme-na Vajmara, ili su proiza{li iz njega. Pridràvaju}i se svojenepokolebljive filozofije istorije, komunisti na istoku ze-mlje izjedna~avali su svoje trenutne protivnike sa baukom»fa{izma«.32 Ukratko, nema~ka pro{lost po~ela je da se ko-risti u stalnim prepucavanjima dva sistema. Ipak, tragovikolektivnog se}anja izbijali su na videlo, pogotovo u talasi-ma ideolo{ke retorike koja je preplavila obe dràve: kao, naprimer, onda kada su predstavnici reìma u isto~nom Ber-linu bili ìgosani kao izdajnici i nazvani pla}enicima»Rusa«. Ili, kada su se protiv zapadnonema~kih politi~aradigle njihove isto~nonema~ke kolege zato {to su lakeji»Anglo-Amerikanaca«, koji su bili krivi za masovna bom-bardovanja gusto naseljenih zona {irom Nema~ke tokomrata.33

U nema~kom kolektivnom se}anju pore|enje koje supokrenula docnija zbivanja tako|e je preneseno na plan»ruske vojne«. Ovaj nacionalni poduhvat, vo|en kao inten-zivan i nemilosrdan ideolo{ki rat, ponovo je iskrsao u se}a-nju u vidu vojne kampanje koja je imala isklju~ivo anti-

136

bolj{evi~ki karakter. Uostalom, druge evropske nacije sutako|e uzele u~e{}a u njoj {alju}i svoje vojne jedinice na is-to~ni front u svrhu »odbrane Zapada«. U ovoj konstelaciji,mogu}no je preformulisati »rusku vojnu«, preduzetu odstrane Nema~ke, kao odlu~uju}i front u globalnom gra|an-skom ratu, i iskoristiti to u kolektivnom se}anju kako bi seuspostavila protivteà zlo~inima po~injenim tokom »Ope-racije Barbarosa« naspram zlo~ina sovjetskog reìma. Sim-bolizam Staljingrada bio je pretvoren u amblemati~nupredstavu staljinizma. S jedne strane, Hladni rat je, kako se~inilo, i{ao na ruku takvim interpretacijama sukoba Zapa-da i Istoka. S druge strane, ovo se}anje nosilo je svoj pose-ban pe~at: zlo~ini nacisti~ke Nema~ke i njenog reìma vr-{eni su nad drugima, dok su zlo~ini sovjetskog reìma vr-{eni na unutra{njem planu, nad vlastitim stanovni{tvom.

Poku{aj preokretanja zlo~ina koje je po~inila nacisti~-ka Nema~ka u zlo~ine reìma, a ne naroda, sukobljava sesa se}anjima nekada sovjetskog stanovni{tva. Ono je bilodvostruka `rtva u raljama oba ekstremna reìma 20. veka,ono je podnelo nasilje komunisti~ke utopije i njenog ma-mutskog eksperimenta, kao i nasilje nema~kog nacisti~kogratovanja, sa njegovim biolo{ko-rasisti~kim, antibolj{evi~-kim opravdanjima. Oba nasilja doìvljena su kao usmere-na protiv sovjetskog naroda, iako razli~ita po na~inu i uskladu sa kolektivnim se}anjem: zlo~ini zasnovani na kla-snom elementu i zlo~ini ukorenjeni u ideji rase.

Ovo pore|enje odgovara, ako o njemu uop{te moè dabude govora, vi{e modalitetima nema~kog se}anja u biv{ojNema~koj Demokratskoj Republici. Tamo je uticaj naci-sti~ke vladavine i komunisti~kog reìma koji ga je naslediodoveden u direktnu vezu. Oba reìma, u o~ima etni~kihNemaca, svakako mogu da budu vi|ena kao varijante tota-litarne vladavine. Me|utim, u o~ima onih koji su, zbogsvog porekla bili isklju~eni iz zajednice nema~kog naroda,komunisti~ki reìm koji ga je zamenio mogao je da ima ne-prihvatljivo totalitarna obele`ja, ali ni{ta ni nalik nacisti~-koj ne~ove~nosti: uni{tenje ljudskih bi}a isklju~ivo na

137

osnovu njihovih etni~kog ili religijskog porekla. U svakomslu~aju, jeftino prera|ivanje kolektivnih zlo~ina u zlo~inereìma predstavlja poziv na poricanje kolektivnih se}anjadrugih. To, u izvesnoj meri, moè da rasvetli uzroke zbogkojih su se}anja na zlo~ine staljinisti~kog reìma neminov-no druga~ija u biv{em Sovjetskom Savezu od se}anja naHitlerove zlo~ine u Nema~koj.

Evropske nacionalne kulture ispoljavaju neodoljivu po-trebu za pore|enjem. U me|uratnom periodu u kontinen-talnoj Evropi, fa{izam i komunizam su se me|usobno su-kobili – velike ideologije 20. veka bile su uhva}ene u vrtloggra|anskog rata.34 Dominaciju ove konfrontiranosti bilo jeposebno te{ko izbe}i u svetu ideja, bez obzira na to kolikoje jasno da je konflikt u ovom veku bio no{en i drugim ~i-niocima. Danas su modaliteti tog diskursa li{eni svoje in-terpretativne mo}i. Oni, ipak, vr{e uticaj na poku{aje da sepro{lost pretvori u ìvu dana{njicu. To vaì pogotovo ondakada treba interpretirati sredi{nje doga|aje 20. veka, kao{to su, recimo, krupni zlo~ini protiv ~ove~nosti koje su po-~inili nema~ki nacional-socijalizam i sovjetski komunizam.Rasvetliti njihovo zna~enje ~ini se da je jednako dono{enjusvojevrsnog kona~nog suda o de{avanjima koja su obeleì-la ovaj vek. U protivnom, te{ko je razumeti àr sa kojim suvo|ene rasprave o ovom pitanju. Ta strast ukazuje na dub-lje pobude koje kao da izviru iz religijskog skladi{ta pam}e-nja, jer dosta toga u ovom diskursu pore|enja odgovaramodalitetima kona~nog, poslednjeg razloga.35 Nesumnjivoreligijske konture sekularnog diskursa postaju primetne~im se otvori debata o statusu i zna~aju zlo~ina, pogotovoHolokausta Jevreja. Pitanje mogu}e jedinstvenosti Holoka-usta ~ini se da je analogno sa nesuglasicama oko toposa re-cidiva svete izabranosti. îni se da potreba za pore|enjem,i antropologizovanje zlo~ina koje je prati, prozlazi iz modu-sa hri{}anskog opravdavanja, a insistiranje na nesvodivostiodgovara ta~ki gledi{ta jevrejskog narativa.36

U navodno sekularnom istorijskom diskursu upisanesu raznovrsne distinktivne odlike religijskog narativa. Sto-

138

ga je verovatno da }e bilo kakav poku{aj stvaranja narativai odgovaraju}e interpretacije koji verno predstavljaju stvar-nost masovnog istrebljenja i genocida te{ko mo}i da izbeg-ne snaàn vrtlog prethodnih narativa – prilago|enih argu-mentaciji kona~nog ili poslednjeg razloga. To vaì i za kon-troverze istoriografije nacisti~kih masovnih zlo~ina, kao iza diskurs bilo kakvog pore|enja nacional-socijalizma i ko-munizma. De{ifrovati kód odgovaraju}ih reprezentacija inarativnih struktura izazov je za istorijsku antropologijukoja preispituje politi~ku istoriju minulog stole}a – ali, istotako, i za humanisti~ke nauke uop{te.

Napomene

Ovaj rad po prvi put je objavljen pod naslovom »Gedächtnis undErkenntnis. Nationalismus und Stalinismus im Vergleichsdi-skurs«, u Osteuropa, br. 6, 2000., str. 698-708.

1. D. Yaroshewski, »Politicall participation an Public Memory: TheMemorial Movement in the USSR 1987–1989«, History & Memory,br. 2, 1999, str. 5-31.

2. Dietrich Geyer, »Klio in Moskau und die sowjetische Geschichte«,Sitzungsberichte der Heidelberger Akademie der Wissenschaften, Philo-sophisch-historische Klasse, br. 2, 1985, str. 36-8.

3. Ekkehard Klug, »Das ‘asiatische’ Russland. Über die Entstehungeines europäischen Vorurteils«, Historische Zeitschrift, br. 245,1987, str. 256-89.

4. Karlheinz Mack, (ed.), Revolutionen in Ostmitteleuropa 1789–1989.Scwerpunkt Ungarn, Oldenbourg, Vienna/Munich, 1955.

5. Aleksandr M. Nekrich, The Punished Peoples: The Deportations andFate of Soviet Minorities at the End of the Second World War, Norton,New York, 1978.

6. Nicolas Werth, »Ein Staat gegen sein Volk. Gewalt, Unterdrückungund Terror in der Sowjetunion«, u Stéphane Courtois et al.,(Hrsg.), Das Scwarzbuch des Kommunismus. Unterdrückung, Ver-brechen und Terror, Piper, Munich/Zurich, 1998, str. 51-298, ovde188-9.

7. Lynee Viola, »The Second Coming. Class Enemies in the SovietCountryside 1927–1935«, u J. Arch Getty & Robert T. Manning,(eds.), Stalinist Terror: New Perspectives, Cambridge UniversityPress, Cambridge, 1993, str. 65-98, ovde 75-6.

139

8. Ibid., str. 77.9. Lynee Viola, »The Campaign to Eliminate the Kulaks as a Class,

Winter 1929–30: A Reevaluation of the Legislation«, Slavic Review,br. 45, 1986, str. 508-11.

10. Igal Halfin, »From Darkness to Light: Student CommunistAutobiography during NEP«, Jahrbücher für Geschichte Osteuropas,br. 45, 1997, str. 210-36.

11. Alec Nove, »Victims of Stalinism: How Many«, u Getty & Man-ning, (eds.), Stalinist Terror, str. 260-74.

12. J. Arch Getty, Origins of the Great Purges: The Soviet CommunistParty Reconsidered 1918–1938, Cambridge University Press, Cam-bridge, 1987.

13. Werth, »Ein Staat gegen sein Volk«, str. 257 i sl. str.14. Anton Antonov-Ovseenko, The Time of Stalin: Portrait of a Tyranny,

Harper & Row, New York, 1981, str. 216.15. Hannah Arendt, Elemente und Ursprünge totaler Herrschaft, vol. III:

Elemente totaler Herrschaft, Ullstein, Frankfurt am Main, 1975, str.145.

16. Boris Lewytzkyj, Die Rote Inquisition. Die Geschichte der sowjetischenSicherheitsdienste, Societäts-Verlag, Frankfurt am Main, 1967.

17. Ernst Nolte, »A Past that Will Not Pass Away (A Speech It was Pos-sible to Write, But Not to Present)«, Yad Vashem Sudies, br. 19,1988, str. 65-74.

18. Uwe Dietrich Adam, Judenpolitik im Dritten Reich, Athenäum, Dus-seldorf, 1979.

19. Ralf Stettner, »Archipel Gulag«. Stalins Zwangslager – Terrorinstru-ment und Wirtshaftsgigant. Entstehung, Organisation und Funktiondes sowjetischen Lagersystems, Schönigh, Paderborn, 1996, str. 118.

20. Ibid., str. 337-8.21. Ulrich Herbert, Hitler’s Foreign Workers: Enforced Labor in Germany

Under the Third Reich, Cambridge University Press, Cambridge,1997.

22. Mechthild Rössler & Sabine Schleiermacher, (Hrsg.), Der »General-plan Ost«. Hauptlinien der nationalsozialistischen Planungs-und Ver-nichtungspolitik, Akademie Verlag, Berlin, 1993.

23. David J. Dallin & Boris I. Nicolaevski, Forced Labor in Russia, YaleUniversity Press, New Heaven, CT, 1947.

24. Dan Diner, »Nazionalsocialismus und Stalinismus. ÜberGedächtnis, Willkür, Arbeit und Tod«, u: Dan Diner, Kreisläufe.Nationalsozialismus und Gedächtnis, Berlin-Verlag, Berlin, 1995, str.47-76.

25. Andrzej Paczkowski, »Polen, der ‘Erbfeind’«, u Courtois et al.,(Hrsg.), Das Schwarzbuch, str. 397-429.

140

26. Peter P. Knoch, »Das Bild des russischen Feindes«, u WolframWette & Gerd R. Ueberschär, (Hrsg.), Stalingrad. Mythos undWirklichkeit einer Schlacht, Berlin-Verlag, Frankfurt am Main,1992, str. 160-7.

27. Lutz Niethammer, »Juden und Russen im Gedächtnis der De-utschen« , u Walter H. Pehle, (Hrsg.), Der historische Ort des Natio-nalsozialismus, Fisscher, Frankfurt am Main, 1990, str. 114-34.

28. Norman M. Naimark, The Russians in Germany: a History of theZone of Occupation 1945–1949, Harvard University Press, Cambrid-ge, MA, 1995; Atina Grossman, »A Question of Silence: The Rapeof German Women by Occupation Soldiers«, October, br. 72, 1995,str. 43-63.

29. Alfred Maurice de Zayas, Die Anglo-Amerikaner und die Vertreibungder Deutschen, Ullstein, Frankfurt am Main, 1996, str. 117 i sl. str.;Klaus-Dietmar Henke, »Der Weg nach Potsdam. Die Allierten unddie Vertreibung«, u Wolfgang Benz, (Hrsg.), Die Vertreibung derDeutschen aus dem Osten. Ursachen, Ereignisse, Folgen, Fischer,Frankfurt am Main, 1985, str. 49-69.

30. Richard Mattias Müller, Normal-Null und die Zukunft der deutschenVergangenheitsbewältigung, SH-Verlag, Schernfeld, 1994.

31. Dan Diner, Der Krieg der Erinnerungen und die Ordnung der Welt,Rotbuch, Berlin,1991.

32. Antonia Grunenberg, Antifaschismus: Ein deutscher Mythos,Rowohlt, Reinbek, 1993.

33. Sigrid Meuschel, Legitimation und Parteiherrschaft in der DDR, Su-hrkamp, Frankfurt am Main, 1992, str. 101-2.

34. Ernst Nolte, Lehrstücke oder Tragödie? Beiträge zur Interpretation derGeschichte des 20. Jahrhunderts, Böhlau, Cologne, 1991.

35. Videti argumente u Courtois et al., Das Schwarzbch, str. 11-50, ovdestr. 29-30.

36. Dan Diner, »On Guilt and Other Narrtives: Epistemological Ob-servations Regarding the Holocaust«, History & Memory, br. 9,1997, str. 301-20, pre{tampano u Dan Diner, Beyond the Conceiva-ble: Studies on Germany, Nazism and the Holocaust, University ofCalifornia Press, Berkley, CA, 2000.

Prevod: \or|e ôli}

141

B e r e l L e n g

K O M P A R A T I V N O Z L O :STUPNJEVI , BROJEVI I PITANJE MERILA

Uzima se kao op{teprihva}ena istina da su neki postupcinepravedniji od nekih drugih postupaka. Za{to je to tako?Ho}u da kaèm, za{to se to uzima kao op{teprihva}eno i,pre svega, za{to uop{te kao »istina«? Ovo su prva pitanjakoja }u razmatrati, budu}i da pore|enje raznolikih slu~aje-va prestupa pretpostavlja odgovore na ova op{tija pitanja.Na kraju krajeva, kako se mogu razlu~iti nepravedni odpravdenih postupaka ako, u tu svrhu, u moralnoj istoriji(ne u istoriji eti~ke teorije, ve} u istoriji eti~ke prakse) neprona|emo sredstva, a ne isklju~ivo ~injenice moralne dis-kriminacije? U idealnom slu~aju, na taj na~in bismo otvo-rili ne samo mogu}nost, ve} i uveli nu`nost moralnog pro-su|ivanja kroz gradaciju vrednosti (ili, u obrnutom redo-sledu, gradaciju ne-vrednosti) – a to je upravo ono {to sa~i-njava pomenutu istoriju. Koji su specifi~ni koraci u gradi-ranju nepravednih dela, i kako praviti razliku me|u njima?Po mnogo ~emu znatno dramati~niji, ovaj drugi skup pita-nja odnosi se na specifi~na pore|enja kroz odmeravanje»zla« – na primer, prebrojavanjem `rtava ili utvr|ivanjem

143

stepena odre|ene intencije. Pote{ko}e skop~ane sa takvimspecifi~nim pore|enjima prevazilaze one koje povla~i pret-hodno pitanje, principijelno pitanje doti~nih pore|enja –ali to, kako mi se ~ini, vi{e treba pripisati na{im preteranimzahtevima u pogledu procesa odmeravanja nego sámomprocesu. Aristotelova tvrdnja da se od izvesnog predmetaili nauke moè o~ekivati taman onaj stepen preciznostimogu} s obzirom na svojstva datog predmeta ili nauke,razume se, pogodna je da posluì najrazli~itijoj svrsi – me-|utim, u ovom slu~aju, ~ini se da je ovo saznanje uverljivodgovor na uobi~ajenu primedbu da je, stoga {to moralnapore|enja mogu, na posletku, da ostanu bez zaklju~ka ilida budu neprecizna, sâm poku{aj pore|enja bezvredan,ako ne i, sve u svemu, nemogu}. Upravo suprotno je, za-pravo, slu~aj: stoga {to se pore|enje nalazi u samom srcumoralnog prosu|ivanja i ocenjivanja – nema ispravnog bezpogre{nog, nema pravde bez nepravde – intrinsi~na neod-re|enost pojedinih pore|enja gubi svoj zna~aj kada se radio nu`nosti takvog pore|enja. (Ipak, treba naglasiti da takvapore|enja uvek mogu izgledati, i biti, zlonamerna – ~ak ikada dolaze kao zaklju~ak – a da nijedna strana nije dove-dena u nadre|eni (ili podre|eni) poloàj).

Prema tome, za po~etak: nekoliko re~i o mom zahtevuza univerzalnim priznanjem principa diskriminacije me|urazli~itim stepenima ili vidovima prestupa. U skladu saovim, ne{to konkretnije izloènim principom, proizilazi dase prekr{aji javljaju u – i, svakako, prepoznaju po – odre|e-nim stepenima »nepravednosti« (to jest, onoga {to ih ~ininepravednim); te da su na taj na~in ustanovljene moralnerazlike, barem na~elno, toliko jasne i zna~ajne da principuìva op{te (a, rekao bih, ~ak, i univerzalno) priznanje.

Moè se u~initi da je ovaj zahtev za univerzalnim pri-znanjem preteran, ali ako i jeste donekle prenagla{en,onda to, svakako, nije u velikoj meri. Jedinstveni istorijskiprimer, za koji ja znam, koji svedo~i u prilog suprotnogstanovi{ta jeste kvazimitolo{ke prirode i ostaje, u najbo-ljem slu~aju, samo usamljeni izuzetak. Taj devijantni slu-

144

~aj jeste Drakonov zakonik, iz 621. godine p. n. e., od kojegje sa~uvano svega nekoliko detalja, ali koji je, uprkos toga,postao amblemati~an za jedan redak (ili prore|en) idealpravde. »Drakonski« zakoni se, danas, obi~no navode zbognjihove okrutnosti, me|utim, strukturalno izraènija crtatih zakona jeste njihovo poricanje bilo kakve zna~ajnijerazlike izme|u manjih i ve}ih prestupa. Jedinstvena kaznaza sve zlo~ine bila je sáma Drakonova vladavina – {to pod-razumeva da prestupni~ka dela, po sebi ili po svojim posle-dicama, ne predstavljaju osnovu za razlikovanje gradacijaili stupnjeva »kriminaliteta«. [tavi{e, jednoobrazna kaznapropisana za svaki zlo~in bila je okrutna: naime, smrt. Otu-da, povezivanje drakonskih zakona sa strogo{}u – iako je,strogo govore}i, ovo upu}ivanje manje povezano sa propi-sanom kaznom nego sa njenim pro{irenim opsegom. Na-suprot tome, pravni sistemi koji sankcioni{u smrtnu ka-znu, po pravilu, rezervi{u je samo za izvesne (odnosno,»kapitalne«) zlo~ine, odvajaju}i takve krupne prekr{aje odmanjih – to je »fina« razlika koja se, sa stanovi{ta drakon-skog zakona, odbacuje. Pri~a se da je Drakon rekao kako»ve} mali prekr{aji zasluùju tu ∞smrtnu≤ kaznu, a za veli-ke krivice nisam znao ve}u kaznu«.1

Teorijske osnove na koje se Drakon oslanjao su namnepoznate, ali najverovatnije je postojao neki princip – iz-vesna teorija pravde – na kojoj se temeljila njegova strogatablica zakona. Jer, ako razmi{ljamo o pravdi (na nivou za-kona) ili dobru (u smislu moralnih obaveza) kao ograni~e-nim domenima onda bilo koji prestup u odnosu na njihmoè da bude shva}en kao ekvivalentan bilo kojem dru-gom utoliko {to je i taj drugi prestup prekr{aj. Recimo i toda se osnove koje determini{u zabrane ili norme razli~itoshvataju – kao izrazi prirodnog prava, ili nalozi vladavinedràve ili savesti, Boìje zapovesti ili dru{tvena konvencija.Ali, samo dok prizvana norma ima pribli`no takav autori-tet, svi prestupi u odnosu na nju ima}e zajedni~ko obele`-je prestupa u odnosu na ono, {ta god to bilo, {to unutardate zajednice diskursa nalaè pokornost. Budu}i da su

145

onda svi prestupi jednaki kao prekr{aji, isto tako bi se mo-glo re}i da nema nikakve osnove – barem ne neke {ireosnove – za uvo|enje varijacija u ka`njavanju. (Utvr|ivanjespecifi~ne jednoobrazne kazne o~igledno je zasebno pita-nje u odnosu na pitanje da li kazna treba da bude jednoo-brazna).

Me|utim, pobornika ovog stanovi{ta me|u politi~kimteoreti~arima ili vladarima i zakonodavcima bilo je malo,ukoliko ih je uop{te bilo. Moglo bi se re}i da je, dosledno-sti radi, Kant trebao da bude drakonovac, jer kod Kanta sva-kako ima izvesnog srodnog odjeka Drakonovog nepokoleb-ljivog shvatanja statusa prava. Ali Kant, na posletku, nijezauzeo drakonsku poziciju, zalaù}i se, umesto toga, zasrazmernost, ili »odgovaraju}u meru« izme|u zlo~ina i ka-zne, nasuprot modelu jednakom-merom-za-svaki-zlo~in –bliìh drakonskih sledbenika ~ini se da nema. Osobenostdrakonskog zakonika, {tavi{e, pripada ne samo pojedinimvladarima ili misliocima: gotovo da se moè re}i da nijebilo dràve ili dru{tva u kojima izvesni prekr{aji nisu sma-trani nepravednijim od nekih drugih. Hijerarhijsko ure|i-vanje moralnih i/ili pravnih prekr{aja, na taj na~in, opsta-je kao istinski, iako retko isticani primer »kulturne univer-zalije«, prihva}ene i praktikovane bez izuzetka me|u ina~ekrajnje razli~itim kulturama i tradicijama. Ovim univerzal-nim prihvatanjem principa ne podrazumeva se, naravno,da }e specifi~na hijerarhija vrednosti ili zabrana, koja je nasnazi u bilo kojem datom dru{tvu, biti primenjivana svuda.Tako je, na primer, smrtna kazna, po Svetom pismu Jevre-ja, predvi|ena za oskvrnu}e Sabata, ali ne za i te{ke telesnepovrede koje bi mogle da izazovu smrt – {to je poredak pre-suda koji je drugde, razume se, druga~iji (zajedno sa op{ti-jom definicijom onoga {to se uop{te smatra »zlo~inom«).Takve me|ukulturne razlike, me|utim, nemaju uticaj nazahtev univerzalnosti koji se name}e unutarkulturnoj gra-daciji moralnih prestupa.

Obja{njenje razloga usled kojeg je ovaj diferencijalniobrazac tako rasprostranjen moè da izgleda kao ne{to {to

146

se sámo po sebi razume. Razume se, postoji razlika izme-|u ubistva i ranjavanja, izme|u laganja i izdavanja nared-be da se izvr{i masakr – moralne razlike koje se lako pre-vode u pravne distinkcije, a zatim i u gradacije kazne. Me-|utim, u slu~aju najosnovnijih eti~kih pitanja (razume se)ne postoji nikakvo »razume se« – potrebno je, prematome, neko obja{njenje, s tim da su posledice delovanjanajo~iglednije mesto na kojem treba da se traì odgovor.Na taj na~in, tamo gde je ljudski ìvot primarno dobro, ubi-stvo }e biti ozbiljniji prestup od napada koji `rtva preìvi(~ak i onda kada je napad bio bezuspe{an poku{aj ubistva).âk i kazna koja povla~i oduzimanje ìvota smatra se daodraàva – koliko god to ironi~no zvu~alo – visoku vred-nost koja se pridaje ìvotu. Tridesetosam dràva iz sastavaSjedinjenih Ameri~kih Dràva koje imaju smrtnu kaznu usvom zakonodavstvu, po pravilu ograni~avaju tu kaznu naubistvo (i to ne na sve razli~ite verzije i stepene ubistva).Koliko je meni poznato, pogubljenje nije predvi|eno kaokazna za prekora~enje brzine u saobra}aju ili nedozvoljenoparkiranje, iako je izvesno da bi, nasuprot nezastra{uju-}em dejstvu smrtne kazne za ubistvo, ukoliko bi takva ka-zna bila propisana za prekora~enje brzine ili nezakonitoparkiranje, ona, svakako, umanjila u~estalost tih prestupa.

Temeljni princip – koji je, svakako, osnova bilo kojegsistema diferencijalnog ka`njavanja – ovde je neka verzijakrilatice »kazna treba da odgovara zlo~inu«: princip, zapra-vo, srazmernosti izme|u dva (zasebna) ~ina, zlo~ina i ka-zne. Sâm potonji princip zavisi od dve pretpostavke. Prvo,da se kazne razlikuju po strogosti (to jest, po stepenu u ko-jem one zaista ka`njavaju). Drugo, da se zlo~ini razlikujupo svojoj teìni (to jest, u pogledu onoga {to zlo~in ~ini zlo-~inom, u moralnom i/ili pravnom smislu). Primerenost ka-zne zlo~inu, na taj na~in, ukazuje na srazmernost izme|ute dve, nezavisno hijerarhijske strane odnosa. Njome se, za-tim, potvr|uje takva srazmernost ne samo kao zajem~ena,ve}, {tavi{e, i kao obavezna; odnosno, kao takva koja jesáma po sebi moralni uslov koji mora da bude zadovoljen.

147

Posledice nekog dela, svakako, ne ~ine jedini predmetrazmatranja koje uti~e na prosu|ivanje nekog zlo~ina ilikazne; namere su tako|e op{teprihva}ene kao ~inilac, i toponekad odlu~uju}i. U razlikovanju izme|u ubistva sa ilibez predumi{ljaja, na primer, posledice su identi~ne: pro-uzrokovana je smrt. Namere koje podupiru delo (ili njiho-vo odsustvo) jesu ono {to vodi razlikovanju u prosu|ivanji-ma razli~itih aktera i dodeljenih kazni. Filozofska shvata-nja elemenata moralnog rasu|ivanja bila su, pri definisa-nju tih elemenata, u ve}oj meri »puristi~ka« nego pravnisistemi: otuda kantovsko totalno isklju~enje posledica kaorelevantnih za moralno procenjivanje, te protivtvrdnja kon-sekvencijalista o irelevantnosti namera. Ali izvan nekih nji-hovih drugih razli~itosti, u svim tim sistemima pravi serazlika izme|u vi{e ili manje ozbiljnih prestupa. [to setoga ti~e, najekstremniji intencionalisti i konsekvencijalistisu saglasni, otud i zahtev koji sam izneo, naime, zahtev zauniverzalno{}u ovog principa.

U tom smislu, tako|e, trebao bih da ukaèm na to dasu komparativne ocene intrinsi~ne moralnim prosu|iva-nju, svakako, njegov stalni pratilac. Pogledajmo samo namogu}i moralni svet bez gradacija, ili svet sa samo mani-hejskim dualizmom dobra i zla – i otkri}emo ono {to upraksi postaje nerazgovetan i, jo{ izvesnije, nenastanjivsvet. Koliko god dramati~ki ili heuristi~ki neodoljiv, ovajdualizam u praksi je sasvim pod-determinisan; odnosno, uonom moralnom svetu koji nam je isuvi{e poznat, kojemje siva boja toliko svojstvenija od crne ili bele. Drugim re~i-ma, ispostavlja se da su niè grane drveta poznanja dobra izla – poznavanja razlika koje su sastavne osobine tih poj-mova – zna~ajne koliko i sámo osnovno razlikovanje; i za-ista, moglo bi se re}i da one podrazumevaju razlikovanje.To vaì, rekao bih, ne samo za uspostavljanje osnove zautvr|ivanje stepena prestupa ve}, isto tako, (kroz istovetanproces) osnove za gradacije dobra, iako je fokus moralnih,a svakako i pravnih analiza bio stavljen na ovo prvo. Kate-gorija »samopregornih« dela – herojskih podviga, na pri-

148

mer – obeleàva etapu, odnosno, stepen u »pravilnom po-stupanju« koja nadilazi bilo kakve obavezne zahteve i, {ta-vi{e, visoko se uvaàva.

Me|utim, ~ini se da je jasno da ta ista gradirana razli-kovanja, koliko god neophodna za ustanovljavanje i odrà-vanje moralnog rasu|ivanja, u praksi predstavljaju pote-{ko}e za moralna pore|enja – pogotovo onda (iako nesamo u tom slu~aju) kada prestup o kojem je re~ podrazu-meva nenadoknadivu {tetu nanetu ljudskom ìvotu (i to nalestvici na kojoj se radi vi{e nego o jednom ìvotu). Sámoformulisanje »masovnog pore|enja« ljudskih ìvota pret-postavlja mogu}nost pripisivanja odgovornosti za delakrupnijih razmera koja podrazumevaju ubistvo, smi{ljenoili slu~ajno, ve}eg broja ljudi, a u 20. veku postoje dva upe-~atljiva primera ovoga u politici i delima nacisti~ke Nema~-ke i Sovjetskog Saveza, kod oba sistema na svoj na~in, to-kom perioda u kojima su bili na vlasti. Strukturna – i mo-ralna – pitanja po~inju da se name}u ~im se uspostavi ovajukstapozicija: da li moèmo da razlu~imo ili poredimo do-ti~na dela i po~inioce u moralnom smislu? Da li je nume-ri~ko obra~unavanje klju~ tog pore|enja – dvostruko ubi-stvo se ra~una kao dvostruka krivica u odnosu na jednoubistvo, a dva miliona mrtvih kao dva puta ve}a krivicanego za jedan milion, i tako dalje? Pitanje je da li }e krivi-ca – ili prestup – biti na sli~an na~in registrovani? Za jed-nog utilitaristu ili konsekvencijalistu, takav »sre}ni« prora-~un (u jednoj takvoj postavci to nije ba{ »najsre}nije« na-|en izraz, iako sâm po sebi govori pone{to o konsekvenci-jalizmu) nije sve {to je nekome ko preduzima moralno pro-su|ivanje potrebno kako bi odgovorio na takva pitanja, alito je, u isti mah, sve {to je na raspolaganju. Me|utim, naprvi pogled, bilo koje takvo statisti~ko shvatanje eti~kogsuda predstavlja suvi{e grub standard. Ukoliko to nije o~i-gledno iz komparativnih primera ubistva, ne{to jasnije po-staje u slu~ajevima gde vrednost ljudskog ìvota mora da sepotvr|uje naspram drugih dru{tvenih vrednosti – budu}ida bi konsekvencijalista mogao da zahteva da neki ìvoti

149

treba da budu `rtvovani kako bi se uve}alo »blagostanje«,mo`da ~ak i zadovoljstvo, ve}eg broja ostalih.

Postoji li alternativa u kojoj cifre ne bi figurirale na is-klju~iv ili odlu~uju}i na~in? Treba ista}i da mi ovde nismoobavezni da se povinujemo poziciji ili/ili – ve} da te dvekrajnje alternative (etika cifara ili etika ~iste forme) povla~eza sobom tre}i pristup. Ovde, naime, tako|e postoji mo-gu}nost razlikovanja moralnih stepena, nasuprot merenjuputem brojeva – distinkcija na koju sam ve} skretao pa`njupri pozivanju na kontrast izme|u ubistva bez predumi{lja-ja i predumi{ljenog ubistva, {to je u o~itoj analogiji sa raz-likom, iako u znatno manjim razmerama, izme|u ubistvai genocida. Ako Kaina (simboli~ki ili doslovno) prepozna-mo kao odgovornog za prvo zabeleèno ubistvo (a, istotako, i kao pronalaza~a sáme zamisli), ~ak i u toku relativ-no kratkog doba obuhva}enog biblijskim vremenom, ubi-stvo je, broj~ano gledano, ve} uzelo maha, premda, kako se~ini, ostaju}i u okvirima grupe pojedinaca. Poput pojedi-na~nog ubistva, i masovno ubistvo moè da bude smi{lje-no, a moè i da usledi kao posledica onoga {to je nazvanodvostrukim uzrokom: nenameravana, ~ak nepredvi|enaposledica nekog drugog ~ina.

Me|utim, nakon de{avanja iz vremena Drugog svet-skog rata javio se jo{ jedan pravac kojim se moèmo kreta-ti – u stvari, kvantni skok – u fenomenolo{kom pristupupitanju ubistva; on se sastoji u konceptualizaciji zlo~ina ge-nocida kao onoga {to uklju~uje ono {to je, zapravo, pojedi-na~na uzro~nost, ali dvostruko ubistvo. Glavni zna~aj ovogpitanja ne ogleda se u formulaciji koncepta genocida iz1944. godine, koji je u to vreme ve} bio oproban (od stranenacista), ili u tome da li je tim konceptom opisana praksakoja se i ranije de{avala, ali je ostala neimenovana. Me|u-tim, koncept zaista ukazuje na razlikovanje u vrsti i stepe-nu u odnosu na neke druge ~inove (ili zlo~ine) koji potpa-daju pod stavku ubistva koje podleè krivi~nom gonjenju –budu}i da u ovom slu~aju nisu samo pojedinci ubijani, ve}~itave grupe ~iji su oni ~lanovi, ubistvom tih pojedinaca

150

zbog njihovog pripadni{tva grupi, pripadni{tva koje je, unajo~iglednijim slu~ajevima genocida, bilo i jeste nesvoje-voljno.

Prekid i pro{irenje koje genocid obeleàva u hijerarhi-ji ubistava koja podleù krivi~nom gonjenju iziskuje po-drobniju analizu od one koja je u okviru ovog rada mogu}-na. Ali to da on predstavlja jedan takav razvoj (i, u perverz-nom smislu, napredak) ~ini se o~iglednim. Moji su za-klju~ci ovde vi{e formalne nego su{tinske prirode. Na izve-snim prelomnim mestima moralne i/ili pravne svesti, ne-izbe`na je kvantifikacija prestupa ne samo po stepenu ve}i po broju – ali, tamo gde je to neophodno, ~ini se da izo-staje formula koja bi na zadovoljavaju}i na~in posluìla kaoosnova za komparativno prosu|ivanje. Na prvi pogled, oso-ba odgovorna za milion smrti u~inila je ne{to {to pobu|u-je sna`niju moralnu osudu od ubice samo jedne osobe –mada, opet na prvi pogled, tvrdnja da nema ni~eg nepravi~-nijeg od ubistva jednog ~oveka sadrì izvesnu nepobitnost.Osu|ivanje serijskog ubice na sluènje nekoliko doìvot-nih kazni zatvora mo`da ima neku simboli~ku svrhu, ali te-{ko da predstavlja odgovor na moralno pitanje o kojem jeovde re~ – pomenuta pote{ko}a se, naravno, ponavlja tamogde se radi o masovnom ubistvu ili genocidu. Konvencio-nalne formule uz pomo} kojih se {tete za »nepravi~ne smr-ti« procenjuju u smislu ekonomskog gubitka, li{ene supretenzije da pruè (a to i ne ~ine) moralnu procenu krimi-naliteta ili zla povezanog sa ~inom ili po~iniocem – ~ini seda je jo{ o~iglednije da, izme|u svih mogu}ih vrsta zlo~inakoji su ~injeni, cifre nisu odgovaraju}a osnova za dalje ba-vljenje moralnim distinkcijama. Razlika izme|u smrti mi-lion ljudi i njih deset zasigurno je zna~ajna po svojim po-sledicama – ali meni se ~ini da nema na~ina da defini{emotu razliku polaze}i od ~ina ubistva ili po~inioca odgovornogza taj ~in putem kontrasta koji, zasnovan na tim ciframa, uisti mah, uspostavlja moralnu distinkciju. U tom smislu,~ini mi se da u onim vrstama zlo~ina koji su po~injeni, ci-fre ne predstavljaju re{enje moralnih pore|enja, kao ni

151

moralnih dilema, uostalom. âk i ponavljanje istovetnogzlo~ina u razli~itim vremenima – uz implikaciju proma{e-ne ili odba~ene mogu}nosti promene ili pokajanja – nepredstavlja dovoljnu osnovu za dodatno izvo|enje bilansa.

Sa druge strane, i nasuprot tome, moralne razlike upogledu stepena prestupa mogu se izmeriti i relevantne suu prosu|ivanju moralno zna~ajnih postupaka. Razlikova-nje izme|u »stepena« i »cifri« ovde tako|e dobija presud-ni zna~aj. Broj `rtava nekog ~ina masovnog ubistva moèda bude ve}i od broja `rtava nekog genocida – kao {to sao-bra}ajna nesre}a koju izazove voza~ pod uticajem alkohola(te, tako, oslobo|en krivice za predumi{ljaj) moè da prou-zrokuje vi{e `rtava od ubistva sa predumi{ljajem sa samojednom `rtvom. Ali ni u jednom ni u drugom slu~aju broj-~ana razlika ne odnosi prevagu (a, po mom shvatanju, i netreba da odnosi prevagu) nad razlikama u moralnoj kakvo-}i ta dva dela. Rekao bih da je kvalitativna razlika presudnaza distinkciju izme|u masovnog ubistva i genocida – i tone zbog izostanka predumi{ljaja u prvom slu~aju (jer izve-stan predumi{ljaj je i tu mogao da bude na delu), ve} zbogjednog aspekta namere koji je nezaobilazan kada je re~ ogenocidu – usmerenom protiv grupe – ali, po definiciji, nepostoji u slu~aju kada je re~ o masovnom ubistvu. [tavi{e,~ak i me|u razli~itim genocidima, nazna~ene distinkcijeprelaze preko pitanja cifara ili procenata. Nasilno raseljava-nje ili asimilacija ~lanova odre|ene grupe svakako se moèsmatrati nekom verzijom genocida (koja se ponekad nazi-va »etnocid«) – ali se to, tako|e, moè razlu~iti od ~ina ge-nocida koji podrazumeva fizi~ko ubistvo ~lanova grupe is-klju~ivo zbog ~injenice pripadni{tva toj grupi. Prema tome,izme|u raznih vidova sámog genocida, kao i izme|u geno-cida i drugih oblika ubistva koje podleè krivi~nom gonje-nju, razlike u stepenu javljaju se kao obele`ja analogna sli~-nim razlikama stepena unutar kategorije pojedina~nogubistva.

Gde nas to ostavlja – ili kuda nas to vodi – kada je re~o uporedivosti onoga {to je ~injeno u sovjetskoj Rusiji i na-

152

cisti~koj Nema~koj? Komparativni brojevi `rtava, kao {tosam rekao, nikada ne mogu biti moralno irelevantni – ali,iz istog razloga, statistike nisu sáme po sebi odlu~uju}eukoliko sve ostalo nije podjednako, {to se gotovo nikada nede{ava, barem ne onda kada je re~ o merenjima koja pod-razumevaju stepene i vrste. Broj sovjetskih `rtava (~ak i nera~unaju}i godine Drugog svetskog rata), gledano u celini,ve}i je od broja `rtava koje treba pripisati u odgovornost po-litici i postupcima nacisti~kog reìma – a broj `rtava Mao-ovog uspona i vr{enja vlasti verovatno prema{uje oba po-menuta. S druge strane, ukoliko se postavi nezahvalno pi-tanje o tome kako okarakterisati dela kojima su pruzroko-vana ta dva niza posledica, ~ini se da ipak, u konceptual-nom, a zatim i moralnom pogledu, postoji odre|ena razli-ka. Ako genocid predstavlja osobeni distinktivni ~in (i zlo-delo), onda je neosporno da je nacisti~ka Nema~ka odgo-vorna za genocid Jevreja i Roma – a re~i Hajnriha Himle-ra iz govora u Poznanju, koje se odnose na Jevreje, jo{ uvekodzvanjaju u na{im u{ima: »Te ljude treba zbrisati sa licazemlje«. To {to nacisti nisu uspeli u toj svojoj nameri nijese desilo zbog nedostatka volje sa njihove strane, niti zbognekog nedostatka u konceptualizaciji tog cilja. U vi{e na-vrata ukazivano je na to da je planska glad u Ukrajini, kojisu inicirali sámi Sovjeti, glad koja je odnela izme|u jednogi pet miliona ìvota, bila genocid, te da raseljavanje ê~enau Kazahstan i represija nad Tatarima, u najmanju ruku,predstavljaju neki vid etnocida. U oba pomenuta slu~aja,mogu se ~uti i protivtvrdnje, a ja se, sa svoje strane, ovdeuzdràvam od dono{enja suda o su{tinskom pitanju, bezobzira na ishod te rasprave. U svakom slu~aju, ako se u op-tu`bi za vr{enje genocida ispoljava osetljivost za razlikova-nje stepena, takva razlika u stepenu izme|u nacisti~ke Ne-ma~ke i sovjetske Rusije, koja se odraàva u pomenutimdelima, bi}e zadràna. Takva razlikovanja (i pore|enja) ne-minovno izgledaju zlonamerna – {tavi{e, uvredljiva – kao{to pore|enja izgledaju zlonamerna i uvredljiva pri prosu-|ivanju razlika u stepenu kada se radi o pojedina~nom ubi-

153

stvu. âk se i tada ispostavlja da su takve razlike zaista zna-~ajne, pri ~emu mi se ~ini da je to ne manje uverljivo slu-~aj tamo gde se radi o distinkciji izme|u genocida i masov-nog ubistva, sa posebnim naglaskom na distinkcije izme-|u tipova i stepena genocida. Koje zna~enje ima ova, ili bilokoja druga ocena, za analizu komparativnih struktura dvasistema koja sam pomenuo, ili, u op{tijem smislu, u arti-kulisanju koncepta totalitarizma, predstavlja va`no ali za-sebno pitanje.

Nadam se da je jasno da ni{ta od svega {to sam ovderekao ne traba da posluì kao izgovor ili opravdanje efeka-ta varvarizma i brutalnosti intrinsi~nih totalitarizmu, uskladu, delimi~no, i sa sámom njegovom definicijom: silakoja je mobilisana i koja se vr{i u interesu mobilisanja i vr-{enja sile. Isto tako, ja ne èlim da odbacim mogu}nost dase u odre|enom trenutku u moralnoj istoriji – mo`da je toupravo ovaj trenutak u kojem se nalazimo – javlja potrebaza potpuno novim sistemom merenja. Mogu}e je, tako|e,a to je teza koju je predloìo Liotar (videti napomenu 4), dasu sámi instrumenti merenja »uni{teni« ogromnom sili-nom skora{njih zbivanja – ako ne savremenih, onda nekihod onih koja su im prethodila. Me|utim, iznijansirane di-stinkcije s obzirom na vrstu ili stepen, ~ine se kao jedinoraspoloìvo sredstvo merenja – rekao bih i nu`no – u pro-ceni komparativnog moralnog zna~aja kada je re~ o reìmi-ma kao {to su sovjetska Rusija i nacisti~ka Nema~ka. Uko-liko je ta osnova prosu|ivanja igde primenjiva, onda je to,svakako, u slu~aju ta dva reìma, u podjednakoj meri; onisu, zapravo, glavni – i dugoro~ni – razlog njegovog posto-janja, sasvim dovoljna osnova ~ak i pod pretpostavkom danijedna druga osnova ne postoji.

154

Napomene

1. Plutarh, Slavni likovi antike I, Matica srpska, Novi Sad, 1990, 3., str.84.

2. Sâm Kant upotrebljava ovaj izraz, zastupaju}i »srazmernost kaznezlo~inu«. »... ono {to za neskrivljeno zlo u~ini{ drugome u narodu,to ~ini{ sâm sebi«. Metafizika morala, Izdava~ka knjiàrnica Zora-na Stojanovi}a, Sremski Karlovci/Novi Sad, 1999, str. 134.

3. Za Himlerov govor u Poznanju, videti Peter Padfield, Himmler: Re-ichsführer SS (New York: Henry Holt, 1990), str. 469.

4. @an-Fransoa Liotar, Raskol, Izdava~ka knjiàrnica Zorana Stojano-vi}a, Sremski Karlovci, 1991, str. 64.

Prevod: \or|e ôli}

155

DEO I I : O KV I R I PORE\EN J A

S i g r i d M o j { e l

I N S T I T U C I O N A L N I O K V I R :TOTALITARIZAM, ISTREBLJENJE I DR@AVA

Teorije totalitarizma pojavile su se uporedo sa istorijskimfenomenom koji je doìvljen kao radikalno nov i jedin-stven. Ovakvo shvatanje po prvi put je dobilo svoj izraz ufa{isti~koj Italiji tokom 20ih i 30ih godina 20. veka u pozi-vanju na koncept »totalne dràve«. Kao posledica strahotaHolokausta i Gulaga fokus u analizama pomeren je kasni-je ka ekstremnom nasilju i dinamici istrebljenja; deloHane Arent jo{ uvek je izuzetan primer za to. Me|utim,{to je duè sovjetski sistem nadìveo staljinizam i njegovnacisti~ki antipod, teorija je bivala sve manje usredsre|enana masovno ubijanje. Umesto toga, najve}i zna~aj pridat jesveukupnosti politi~ke mo}i i dru{tvenoj kontroli. U tomsmislu, idealno-tipski model Karla Fridriha izvr{io je zna-tan uticaj. Me|utim, i taj model ubrzo se na{ao na udarudvojake kritike. S jedne strane, zamerano je {to je stati~an,te stoga nepodesan za obja{njavanje promena koje su sedoga|ale u sovjetskoj hemisferi po~ev od 50ih godina. Sdruge strane, budu}i da je to bio op{ti model prevashodnousredsre|en na totalitarne institucije, pomo}u njega nije

159

bilo mogu}e razlu~iti presudne odlike fa{izma, nacizma,staljinizma i poststaljinizma.

U daljem izlaganju izvr{i}u podelu pristupa totalitariz-mu na dva tipa, onaj koji nazivam »totalitarizam kao istreb-ljenje«, i onaj koji nazivam »totalitarizam kao totalna kon-trola«.1 Obe kategorije pokazuju se kao konceptualno i isto-riografski nedovoljne kada se pristupi obrazlaganju pojavemasovnog ubistva po dràvnoj direktivi. Da bih nadoknadi-la sve te nedostatke, fokusira}u se na stepen u kojem dràv-ne institucije odolevaju podrivaju}em delovanju harizmat-skih pretenzija ka vlasti.

Totalitarizam kao istrebljenje

Uàs koji je izazvalo istorijski besprimerno nasilje Holoka-usta i Gulaga, doveo je u sredi{te pa`nje praksu sistemati~-nog istrebljenja. To se odnosi kako na sam teror, tako i nanjegova odgovaraju}a ideolo{ka opravdanja. Cilj ideolo-{kog projekta »svetlije budu}nosti« bilo je korenito preobli-kovanje ~oveka i dru{tva, uz legitimisanje upotrebe terora.U klasi~nim delima teorije totalitarizma, kakve su knjigeHane Arent2 ili Sigmunda Nojmana,3 nasilna dinamika»permanentne revolucije« sagledavana je kao ne{to novo{to se u to doba pojavilo. Na tom stanovi{tu jo{ uvek se na-laze oni koji izraz »masovna grobnica« smatraju »odgovo-raju}om metonimijom totalitarizma«, te stoga posebno is-ti~u rasno-ideolo{ku ili istorijsko-filozofsku legitimaciju»ciljeva identifikovanih kao ciljeva ~ove~anstva«, {to ~ini»politiku, u specifi~nom modernom smislu pojma, prijem-~ivom za teror«. Umesto instrumentalnog uma, »apsolut-na dominacija ideolo{ki tuma~ene racionalnosti... ukratko,politi~ka vera u spasenje«, bila je posmatrana kao neizo-stavni, ali ne i dovoljni uslov totalitarnih politika uni{te-nja.4 Kao {to pokazujem u ovom tekstu, raspad institucijaformalno-racionalne dràve jeste jo{ jedan od presudnihpreduslova. [tavi{e, nasilne ekscese nacizma i staljinizmave}i-na autora dovodi u vezu ne samo sa jednim novim i

160

modernim tipom ideologije, ve} i u vezu sa Prvim svetskimratom. Za Nojmana, Fransoa Firea5 i mnoge druge, Prvisvetski rat bio je prekretnica koja je ozna~ila po~etak raz-doblja evropskih katastrofa. Uz svest o op{tem obezvre|e-nju ìvota, vo|enje politike moglo je da bude shva}eno kaonastavak rata, uklju~uju}i me|u svoja sredstva i nasilje kaoizvor neograni~ene revolucionarne dinamike.

U svojoj analizi imperijalizma, pan-pokreta i antisemi-tizma, Arent naro~ito isti~e zna~aj rasula nacije-dràve, tojest, rasula institucionalnih garancija vladavine prava i po-litike usmerene ka ostvarivim ciljevima. U njenoj fenome-nologiji totalitarne dinamike istrebljivanja, ideologija i te-ror shva}eni su kao »su{tina« »novog oblika vlasti«. Sve suto op{ta mesta; ja samo ho}u da istaknem na~in na koji onaopisuje generalni kontekst u kojem iskrasavaju totalitarnaisku{enja. Polazi{te za to je ono {to ona naziva »beskla-snost« ili gubitak »svesti o op{tem interesu«. Ona govori ojednoj anomi~koj dru{tvenoj konstelaciji: posredni~ke in-stitucije (»stabilna dru{tvena tela«) su razorene. Takva de-strukcija dru{tvenog zdanja proizvodi posebnu vrstu otklo-na od stvarnosti i pospe{uje »sna`nu sklonost najapstrakt-nijim koncepcijama kao ìvotnim smernicama«.6 U situa-cijama kakve su dru{tvena anomija i alijenacija, totalitarnaideologija nudi novo zna~enje ìvota i postojanu svrsishod-nost delovanja; ona daje odgovor na ~e`nju za »konzistent-no{}u«, i beg iz realnosti prenosi u fikciju. Po{to su semase pot~inile »nepogre{ivom vo|i«, na ideolo{kom hori-zontu postaje dominantna logi~ka dedukcija i vr{enje »ne-promenljivih zakona«. Ti zakoni se materijalizuju putemterora, isklju~uju}i i anuliraju}i ìvote svih onih koji su,usled biolo{ke ili istorijske nu`nosti, ionako »suvi{ni«.7

Prizivanje »«istinitije» stvarnosti skrivene iza svih sazna-tljivih stvari«, po sudu Hane Arent, ~ini totalitarni terorrazli~itim od svih ostalih oblika terora.8 Meta totalitarnogterora su »objektivni neprijatelji«, i on zapo~inje tek po{tose reìm koji }e ga vr{iti konsoliduje. »Tek kada se zavr{iistrebljenje stvarnih, a otpo~ne proganjanje ‘objektivnih

161

neprijatelja’, teror postaje su{tina totalitarnih reìma.«Ideologija i teror pokre}u proces permanentne revolucijekoja spre~ava oko{tavanje totalitarizma i njegovu tranzicijuu »apsolutni« reìm.9

Ono {to, po Hani Arent, predstavlja novinu nije sadràjtotalitarnih ideologija – zakoni istorije i prirode. Naprotiv,ono {to ideologije ~ini totalitarnim jesu na~ini razmi{ljanjai organizovane forme koje one koriste. Da bi se dobila nova,istrebljiva~ka dimenzija, potrebno je izvr{iti transfer ideolo-{kog kóda od pisane re~i u propagandu, i potrebno je izvr-{iti mobilizaciju za delovanje.10 Analiza totalitarne organi-zacije Hane Arent ~ini se aktuelnom. Ona nagla{ava odlikekao {to su »nestalna hijerarhija«, »stalno dodavanje novihslojeva i pomaka u okviru vlasti«, ili »tehnika udvostru~ava-nja«, kojima se podrivaju postoje}e institucije.11 U isticanjukako ukupne »bezobli~nosti« ili »nestrukturisanosti« reì-ma, tako i »svesno maglovitog« karaktera zadataka i zapove-sti, ona skre}e pa`nju na studiju Dual State (Dvojna dràva)Ernesta Frenkela, te knjigu Behemoth Franca Nojmana, kaoi na radove nacisti~kih pravnika poput Vernera Besta. Best– kao {to je to Ulrih Herbert pokazao u svojoj fascinantnojstudiji – na savr{eno jasan na~in je pokazao da su jedinooni koji su delovali u okvirima zakona sprovodili »volju vo|-stva«.12 Arent je, prema tome, imala jasno shvatanje totali-tarne dinamike; u njenoj analizi ve} je primetan odjek poj-ma »raditi za vo|u«.13

Me|utim, u konceptu istrebljiva~kog totalitarizma sa-dràna je jedna opomena. Iako je van bilo kakve sumnje toda je u staljinizmu, kao i u nacizmu, pravo shvatano kaofluidno i fleksibilno sredstvo u slu`bi revolucionarne vlasti,te da se tvrdilo da se takvo pravo povinuje vi{im zakonito-stima umesto sitni~avom shvatanju legalnosti, ostaje namnedoumica u pogledu pitanja da li je institucionalna »ne-strukturisanost« karakterisala sovjetski totalitarizam naistovetan na~ina kao nacizam. Isto tako, ranije rastakanjedru{tvenog zdanja, koje je bilo pogodna podloga za fascina-ciju nacizmom, u Sovjetskom Savezu bilo je posledica

162

upravo prakse revolucionarne, pre svega staljinisti~ke poli-tike. Stoga, taj koncept tek treba da se potvrdi kroz istorij-sko istraìvanje. On mora da bude osposobljen za objedi-njavanje razlika koje nacional-socijalizam i staljinizam is-poljavaju s obzirom na njihovu ideologiju i dinamiku, ali is obzirom na nastanak Holokausta i Gulaga. Mada se ~inida postoji saglasnost oko toga da je nasilje bilo od sámogpo~etka imanentno nacizmu, putanja kojom se kretao sta-ljinizam pobu|ivala je zna~ajna istoriografska neslaganja.Ako uzmemo da je nastanak fenomena rasvetljen, onda jesredi{nji kriterijum koncepta – istrebljenje – samo imeno-van, a da prethodno nije u dovoljnoj meri analizovan. Po-stoji jo{ jedan problem inherentan ovom pristupu: u nje-mu se zanemaruje potencijalna totalitarnost fa{izma. Ja}u, zato, pre}i na diskusiju o tome da li totalna kontrola –stapanje podsistema u cilju koncentracije vlasti – moè dafunkcioni{e kao zamena za teror.

Totalitarizam kao totalna kontrola

Tim konceptom trebalo je da bude obuhva}ena i fa{isti~kaItalija, koja je bila izuzetak kritike totalitarizma tokom1920ih godina, kao i nacizam i staljinizam. Osim toga, podpojmom totalne kontrole obi~no se podrazumevajupoststaljinisti~ke diktature; ~injenicu da je on lozinka istra-ìvanja tih reìma ne treba posebno isticati. Pomo}u njegase identifikuju strukture koje ~ine »sr`« u svim oblicimatotalitarne dominacije, i neminovno relativizuje fizi~ki te-ror. Teror se, sada, pojavljuje bilo kao fenomen »ranog« to-talitarizma, ili se uop{te ne uzima u razmatranje kao spe-cifi~na karakteristika.

Johan Arnason defini{e totalitarizam, u sociolo{komsmislu, kao reakciju na centralni konflikt modernosti, kon-flikt koji proizilazi iz tenzije izme|u racionalnosti samoo-dre|enja i racionalnosti svetske dominacije. On »tu polari-zovanu osnovnu strukturu«, izraènu u konfliktu izme|ukapitalizma i demokratije u dru{tvima Zapada, sagledava

163

kao »delimi~no posredovanu, a delimi~no pomerenu udrugi plan dinamikom fragmentacije«.14 Uprkos fragmen-taciji i diferencijaciji autonomnih sfera delovanja, javlja sei zahtev za integracijom. Totalitarizam, dakle, treba razu-meti kao mogu}i odgovor na te moderne strukturne pro-bleme utoliko {to se u njemu ukidaju institucionalne form-e kapitalizma i demokratije, uklju~ene u razvoj nacija-drà-va Zapada, i elimini{e njihova dinamika kako bi se ostvari-la njihova razgradnja. Cilj totalitarizma jeste poredak otvo-ren za promene, ali poredak oslobo|en antagonizama, spo-soban za uve}evanje ekonomske i tehnolo{ke dinamike ka-pitalizma putem, s jedne strane, racionalnog planiranja i, sdruge, prevazilaènja nepouzdanog odnosa izme|u narod-nog suvereniteta i vladavine prava otklanjanjem suprotno-sti izme|u volje naroda i apsolutne dràvne vlasti.

Takvom sistemati~nom karakterizacijom sveukupno-sti struktura vlasti prevashodno se nagla{ava stapanje ina-~e zasebnih izvora vlasti, naro~ito kada je re~ o ekonom-skoj, politi~koj i kulturnoj sferi. Aparat vlasti, kao instituci-ja sui generis, vr{i koordinaciju i usmerava apsolutnu vlastu okvirima ove tri sfere. Pri diferencijaciji relativno auto-nomnih podsistema nailazi se ili na krupne prepreke ili naneprikrivenu blokadu. Legitimizovanje, u isti mah, izisku-je odbacivanje legalisti~ko-racionalnog modaliteta domina-cije i zahteva kulturnu suverenost nad ~itavom tradicijom.Strukture koje ~ine sr` totalitarizma izbegavaju protivre~-nosti kapitalizma i demokratije, ali proizvode svoje »speci-fi~ne disonance i disfunkcionalnosti«. Ishod svega toga je-ste »dru{tvo koje je, u isti mah, i prekomerno integrisano ifragmentisano«. Kao {to je ve} re~eno, u ovoj koncepciji to-talitarizma teror i ekstremna ideologija razumeju se kao»posebni slu~ajevi, odnosno, vrhunci u okviru jedne obu-hvatnije istorijske konfiguracije«.15

Premda je ovaj koncept teorijski privla~an, sa njim suskop~ani izvesni problemi istorijske i konceptualne priro-de. Ukoliko, za trenutak, zanemarimo da on odgovara dik-taturama sovjetskog tipa u ve}oj meri nego nacizmu ili fa-

164

{izmu, postavlja se pitanje kako op{ta teorija izlazi na krajsa problemom integracije sistema, koji je u istrebljiva~kommodelu funkcija terora i ideologije. Kako objasniti ono {toArnason naziva teroristi~kim i ideolo{kim »vrhuncima«?Da li je teror »prili~no ekstremno odstupanje« od »tipi~nogmodela totalitarne diktature«,16 te se, otuda, njegovi »zreli-ji« i »moderniji« oblici javljaju pre svega u naprednoj teh-nologiji nadzora koji sprovodi tajna policija, i u sofistikova-nim metodima pshiholo{ke manipulacije?17 Da li se tajkoncept svodi na ono {to su Havel i drugi nazvali »mekim«totalitarizmom, odnosno, reìmom u kojem se vi{e ne pri-ziva budu}nost ve} se svojim podanicima name}e »ìvot uneautenti~nosti« zbog prinudnog prilago|avanja trenut-nim uslovima diktature? To o~ito nije Arnasonov argu-ment. Ali, budu}i da ideolo{ka orijentacija ka novoj civili-zaciji, bez obzira da li se upotreba terora protiv objektivnihneprijatelja opravdava ili ne, predstavlja sastavni deo i po-lje delovanja totalitarizma, te stoga, nikako ne bi trebalo dabude posmatrana kao poseban slu~aj ili vrhunac unutarjednog sveobuhvatnog poretka, {ta bi, u tom slu~aju, treba-lo uvrstiti u razmatranje kao ekstremnu ideologizaciju?Ako pretpostavimo da je ideolo{ki ekstremizam povezan saterorom, a teror je, opet, po definiciji isklju~en iz osnovnekonstelacije tipa totalne kontrole, da li, onda, stapanje pod-sistema treba posmatrati kao zamenu, kao ne{to {to pokre-}e dinamiku neophodnu svakom reìmu »svetlije budu}-nosti« kako bi se dokazao? I {ta to podrazumeva u koncep-tualnom smislu ukoliko dolazi do totalitarnog stapanjapodsistema bez upliva ideologije i li{enog dinamike? Neuklapa li se takav sistem odnosa pre u koncept post-totali-tarizma Huana Linca?

Sli~an problem javlja se u vezi sa fazama totalitarnograzvoja. U svojoj uticajnoj studiji iz 1975., Huan Linc pred-laè da se izvr{i periodizacija totalitarnih reìma po~ev odosvajanja vlasti kao faze intenzivnog ideolo{kog rada, na-kon koje sledi konsolidacija koju karakteri{e neuporedivoinstrumentalniji stav prema ideologiji, s obzirom da se in-

165

stitucionalizacijom i racionalizacijom ustanovljava ve}i ste-pen prora~unljivosti, pouzdanosti i kontinuiteta. »U zavr-{noj fazi upravljanja dru{tvom«, »u umerenom stepenu«se otvara prostor za pluralizam me|u onima od kojih zavi-se odluke», i kona~no, za mogu}nost tranzicije u netotali-tarnu vladavinu.19 On temelji svoju nameru da se teroromne bavi kao centralnom karakteristikom, time {to isti~e po-stojanje terora bez totalitarizma, kao i postojanje totalitari-zma li{enog terora. S druge strane, on utvr|uje specifi~neaspekte totalitarnog terora koji su jedinstveni u pore|enjusa terorom autoritarnih diktatura.20 Totalitarni teror razli-kuje se po svom besprimernom opsegu, po svojoj sistema-ti~noj politici, svojoj ideolo{koj (»objektivnoj«) definicijineprijatelja, kao i po odsustvu ne samo vanrednih situacijave} i bilo kakve formalno-pravne osnove. Linc, kao i HanaArent, pretpostavlja da se totalitarni teror ne ograni~ava napreuzimanje vlasti, ve}, po{to se vlast konsoliduje, raste usvojoj te`nji ka jedinstvu, atomizaciji i mobilizovanju dru-{tva. îni se da je prisutno izvesno razmimoilaènje ta dvamodela, imaju}i u vidu da u jednom teror ne igra nikakvuulogu, dok su u drugom specifi~nosti totalitarnog terorapodrobno utvr|ene. Me|utim, ~im se prona|e zamena zateror koja je podjednako mo}na da se putem nje mobili{edru{tvo i ostvari njegovo jedinstvo, pomenuto razmimoila-ènje je efektivno eliminisano. Linc, na tom mestu, skre}epa`nju na koncentraciju vlasti i fuziju podsistema.

Ipak, i ovaj model implicira nekoliko konceptualnihproblema. Jednu verziju pojma »ekstremne koncentracijedru{tvenih funkcija u politi~kom sistemu na {tetu drugihdru{tvenih sistema« karakteri{e totalitarizam kao monopo-lizaciju mo}i odlu~ivanja, na~elno neograni~en raspon od-luka i, sli~no tome, neograni~en intenzitet sankcija.21 Pro-pisani oblici sankcija su, dakle, manje zna~ajni od neodre-|enosti politi~kih sankcija, koja na~elno obuhvata mogu}-nost terora, ali ne i njegovu nu`nost. Prema tome, nagla{e-na je totalna mo} kontrole nad svim dru{tvenim domeni-ma delovanja, a ne samo nad formom i intenzitetom sank-

166

cija. S druge strane, pretenzija sistema na monopol plani-ranja i iniciranja dru{tvenih de{avanja ostaje bez rezultata,zato {to se reìm poduhvata prete{kog zadatka. Njegov u~i-nak nikada nije u saglasnosti sa njegovim ciljevima, i kon-flikti bivaju neizbe`ni. Fokus se, stoga, preme{ta sa spaja-nja, odnosno, fuzije, na ideologiju. Ideologija ima specifi~-ne funkcije koje omogu}avaju rukovodstvu da, u isti mah,»donosi autoritativne odluke o dru{tveno zna~ajnim vred-nostima i normama«, te da »dru{tvu diktira {ematizacijeobavezne za tuma~enje realnosti«.22 Pokreta~ka sposob-nost rukovodstva zavisi, na odlu~uju}i na~in, od obe funk-cije, ona pretpostavlja monopolisti~ku kontrolu dru{tvenekomunikacije, a sámim tim se na politi~ki monopol nado-vezuje ekonomski i, u prvom redu, kulturni monopol.Ukratko, ideolo{ka dimenzija je toliko zna~ajna zato {to to-talitarne diktature zapravo nisu u stanju da »nadma{e« ka-pitalizam. Zato {to postoji sistemati~na protivre~nost iz-me|u ciljeva i dometa, u ideologiji moraju da se razrade in-terpretativne strategije koje imaju ravnomerno integrativ-no dejstvo na vladara i na one kojima se vlada, iako se za tedve kategorije koriste razli~iti pristupi. Ali, {ta }e se desitisa kulturnom hegemonijom ukoliko ideolo{ka manipulaci-ja izbije na videlo, i postane, na taj na~in, neupotrebljiva zaprikrivanje realnosti? U toj situaciji javlja se pretnja da in-terpretativni monopol bude naru{en – kroz pritisak odozgoili odozdo – a erozija jednog monopola vlasti ugroàva sveostale njene oblike.

Dalje, postavlja se pitanje u kom trenutku sistem pre-staje da bude totalitaran. Za Hanu Arent odgovor je relativ-no jednostavan. Diktatura }e se okon~ati ili paradoksom is-trebljivanja – ona }e biti celovita tek kada svi budu pobijeni– ili }e se transformisati u »apsolutisti~ki«, to jest, baremminimalno stabilan i uravnoteèn reìm. To se doga|akada se ideolo{ka uverenja izgube, a realnost ponovo zau-zme svoje mesto kao zamena za fikciju.23 Po stanovi{tuKloda Lefora, razaranje ideolo{ke izvesnosti uzrokuje slomtotalitarnog univerzuma. U slu~aju staljinizma, to je bio

167

nepredvi|eni ishod XX Kongresa Partije, 1956. godine.24

Staljinisti~ki teror imao je samo jednu funkciju: nasilnopretapanje heterogenih klasa i dru{tvenih slojeva u »jedin-stvo« nove dru{tvene formacije, proizvodnju jedinstvenogsveta u kojem politika vi{e ne bi postojala kao zasebna dru-{tvena sfera ve} bi, zapravo, dobila »~udovi{nu samostal-nost« uspostavljenu »prodiranjem u sve pore« dru{tva.25

âk i ograni~ena kritika Staljinovih »gre{aka«, 1956. godi-ne, uni{tila je mit o jedinstvu i otvorila mogu}nost diskusi-je i politi~kog delovanja. Nakon toga, bilo je, u na~elu, mo-gu}e postaviti pitanje »gde po~inje, a gde se zavr{ava gre-{ka«, »gde po~inje, a gde se zavr{ava politika«; »ukoliko jeStaljinova li~nost obesve}ena, ~itavo rukovodstvo iz pro{lo-sti i budu}nosti, reìm u celini, gubi svoje boànsko pravona istorijsku istinu«. Sistem, poput bilo kojeg drugog, po-staje predmet analize i kritike«.26 Ideolo{ka izvesnost upoststaljinisti~kom sovjetskom sistemu polako ali sigurnoje odumirala, a politika se prilago|avala, barem donekle,normama i zahtevima savremenog dru{tva koje postoji urealnosti.

Najobuhvatniji odgovor na pitanje kraja totalitarizma injegove tranzicije dao je Linc.27 Po njegovoj verziji, post-to-talitarizam pojavljuje se u uslovima oslabljenog monopolaideologije i vlasti, gubitka interesa za mobilizaciju i oìvlje-nog pluralizma. »Zrelo« ili »zamrznuto« stanje post-totali-tarizma zavisi od daljih poteza poteklih odozgo ili odozdo,u pravcu pro{irivanja prostora za paralelno dru{tvo i druguekonomiju. Me|utim, ako pravilno pretpostavimo da je po-jam tranzicije neprimenljiv na fa{izam ili nacional-socijali-zam, ne proizilazi li otuda da su staljinizam/totalitatarizami poststaljinizam/post-totalitarizam sinonimni pojmovi?Za{to, u tom slu~aju, teror i ekstremnu ideologiju ne bi-smo postavili u centar totalitarizma, s obzirom da je modeltotalne kontrole znatno primereniji zamrznutom stanjupost-totalitarizma?

Kao {to je ve} napomenuto, tip totalne kontrole ne od-nosi se na nacizam ili fa{izam. Njihov cilj su u znatno ma-

168

njoj meri bili racionalno planirani ekonomija, dru{tvo ikultura. U skladu s tim, de-diferencijacija podsistema, kojaje uzela maha u dru{tvima sovjetskog tipa, poprimila je re-lativno blage oblike onoga {to se zove Gleichschaltung u Ne-ma~koj i Italiji, dok je kapitalizam, u osnovi, ostao netak-nut. Mo`da bi bilo dobro da potraìmo neku drugu zame-nu za teror, a ne koncentraciju vlasti i institucionalnu spo-jenost. U tu svrhu, predloìla bih tre}i pristup, u kojem jefokus na razli~itim stepenima u kojima razli~iti tipovi hari-zmatske dominacije uni{tavaju formalno-pravno stanje.

Totalitarizam kao harizmatska dominacija

Emilio \entile analizira fa{izam kao »italijanski put ka to-talitarizmu«.28 On u svom razmatranju sakralizovanju po-litike i kulturnoj dimenziji totalitarizma pridaje prvora-zredni zna~aj. [tavi{e, pri koncipiranju totalitarizma kao»eksperimenta«, on se u znatnijoj meri usredsre|uje nanjegov karakter kontinuiranog pokreta nego na njegovo po-stojanje u vidu institucionalizovanog reìma. Kako upoststaljinisti~kim dru{tvima ni sakralizacija niti dinami-zam nisu dominantni, o~igledno je da se ovde ne radi o timdru{tvima. Dodu{e, za fa{izam, nacizam i staljinizam, sva-kako bi trebalo prona}i jedan zajedni~ki imenitelj zbog nji-hove odlike revolucionarnog pokreta, njihovog integrali-sti~kog koncepta politike, te njihove usmerenosti ka stvara-nju nove civilizacije. Nalik tome, o{tra prinuda, dru{tvenamobilizacija i »kapilarna organizacija« masa, nesumnjivosu prisutne u sva tri slu~aja, a to se odnosi i na ulogu jed-ne i jedine partije, stavljanje jakog naglaska na akciju i, odni{ta manje va`nosti, estetsku dimenziju politike i njenusakralizaciju. Pre bi se reklo da su sakralizacija i mobiliza-cija – ideologija kao praksa – a ne teror i ideologija, ili sta-panje podsistema, presudni elementi u ovom konceptu.

Me|utim, èlim da istaknem kako postoji razlika iz-me|u fa{izma, nacizma i staljinizma, a to je, naime, mit fa-{isti~ke dràve. U fa{isti~koj Italiji sakralizovana je dràva,

169

i o~ekivalo se da ona »preuzme ulogu religijske instituci-je«,29 dok se, s druge strane, u nacizmu moè zapaziti ha-rizmatizacija jedne li~nosti, Führera. Staljinizam se razli-kuje od oba navedena slu~aja jer je u njemu dominantnabila harizma partije, pri ~emu je Staljinova li~na harizma,koliko god nenadoknadiva, bila izvedena iz partijske hari-zme. Ova razlika izme|u tri totalitarizma, koja se ti~e glav-nih predmeta koji se unutar njih sakralizuju, navodi me dapredloìm slede}e rezlikovanje: s obzirom na stepen raza-ranja dràvnih institucija moèmo da razlikujemo istreblji-va~ke od neistrebljiva~kih totalitarizama. Ova distinkcija jeva`na ukoliko pretpostavimo da su pravno-racionalne dr-àvne institucije (kao {to je slu~aj i sa formalnom racional-no{}u uop{te) jedina odbrana od ru{ila{kog varvarizmamasovnih razmera.

Kao {to \entile pokazuje, bilo je nekoliko raznorodnihizvora fa{izacije italijanske dràve. Sekularno-religijskaideja nacije trebalo je da posluì kao temelj »preporoda«italijanske snage i veli~ine. Ona je dobila svoj specifi~ni fa-{isti~ki zamah, s jedne strane, u kombinaciji sa mitom, ra-znim vidovima delovanja partijske milicije, te putem inte-gracije u kult otad`bine i, kona~no, dràve, s druge strane.Fa{izovani su bili dràvni simboli, sáma dràva sakralizo-vana je i slavljena kao »nova crkva« s ciljem stvaranja »no-vog ~oveka« i »nove civilizacije«. [to se ti~e funkcije parti-je, ona je trebalo da dràvi osigura ulogu crkve, i da fa{i-zam pretvori u njenu sekularnu religiju, religiju koja bi in-tegrisala dràvu, partiju i Ducea, i koja bi toj religiji dalanjene mitove, obrede i kultove. Dràva je, u isti mah, posta-la »institucija i kolektivna vera«,30 institucija koja je vr{ilainstitucionalizovanje politi~ke religije i njenih kultova.Drugim re~ima, \entile dijagnostikuje proces stalne sakra-lizacije, koji iziskuje potencijal razaranja formalnih struk-tura dràve jedne za drugom; {to je vi{e »eti~ka su{tina«dràve u slu`bi mobilisanja masa i totalizacije politike, pro-cedure koje odlikuje niì nivo formalnosti u ve}oj meri }ebiti preovla|uju}e. Takva dinamika sakralizacije oti{la je,

170

po svemu sude}i, znatno dalje nego {to su to nacisti~kipravnici, kao {to je Vilhelm Frik, ministar unutra{njih po-slova, predvi|ali kada su predloìli uklju~ivanje nacizma usistem nema~ke dràve i ustavnog prava. Me|utim, uprkospodre|enosti fa{izma ciljevima sekularne religije i politi~-ke represije, njegova dinamika prese~ena je pre nego {to jeuni{tenje italijanske dràve sprovedeno do kraja – ne nu-`no zbog endogenih razloga, ve} pre kao posledica rata iporaza. Mada priznajemo da su svi totalitarizmi bili »ne-potpuni«,31 ostaje nam pitanje za{to se teror u italijanskomslu~aju zadrào na relativno niskom nivou. Da li je uzroktome bila ideologija fa{izma ili njegov na~in organizovanjakoji nije podràvao takve tendencije? S obzirom da je u fa-{izmu prekomerno isticana fascinacija smr}u, i s obziromda je fa{izam kao dru{tveni pokret bio krajnje nasilan, mi-slim da je njegova institucionalizovana struktura njegovanajva`nija odlika.

Teorije o harizmatnosti mogu biti od pomo}i pri razja-{njavanju ovog institucionalnog aspekta. U skladu sa soci-ologijom dominacije Maksa Vebera, razli~ite pretenzije nalegitimnost mogu da ustanove raznolike dru{tvene odnose,pona{anja i o~ekivanja, koji, za uzvrat, daju odgovaraju}ekarakteristike institucijama. Jedino je harizmatski oblikdominacije revolucionaran; on je, zato, krajnje nestabilan ipodloàn razli~itim vidovima rutinizovanja. Mauricio Bah,u svojoj komparativnoj studiji o fa{izmu i nacional-socija-lizmu, analizira uticaj koji su osvajanje vlasti, a zatim i nje-na konsolidacija, imale na harizmatske politi~ke ~inioce,kakvi su partija ili njen vo|a, s jedne, te na formalno-racio-nalne institucije dràve, s druge strane. Da li je harizmabila inkorporirana u nasle|ene dràvne institucije ili je,mo`da, bila proizvod procesa rutinizacije? Kako Bah poka-zuje, u Italiji je ishod konflikata izme|u harizmatskih pre-tenzija na vlast i predstavnika izvr{nog dràvnog aparatabio specifi~an kompromis.32 Premda su partija i njen vo|auspe{no uspostavili Musolinijevu vlast prvo nad vladom,potom i parlamentom i administracijom, sâm centar vlasti

171

ostao je zavisan od me|usobne saradnje dràvnih izvr{nihorgana. Oni su ostali netaknuti, dobiv{i, uz to, i politi~kuulogu: pruànje podr{ke Duceu u vr{enju zakonodavnihfunkcija koje je uzurpirao. Diktator je bio upu}en na biro-kratiju; birokratija je branila svoju relativnu autonomiju.Ova konstelacija je ograni~ila mogu}nosti za prisvajanjevlasti zasnovane isklju~ivo na harizmatskim izvorima. I svedok su ~inioci nad kojima su dominirali Duce ili partijafunkcionisali paralelno sa dràvnim institucijama, fakti~kikao njihov duplikat, oni nisu podrivali njihovu formalnuracionalnost. Ukoliko Bah ima pravo, harizmatizacijanormativnog stanja oti{la je u Italiji manje daleko nego unacisti~koj Nema~koj zato {to je institucionalni kompro-mis potrajao duè nego u nema~kom slu~aju.

U skladu sa mojom preliminarnom postavkom, u Ne-ma~koj je li~na harizma Führera dominirala partijom uveli-ko pre zaposedanja vlasti. Taj tip harizme obrazovao je dru-{tvene odnose unutar partije kao klasi~nu »emocionalnu za-jednicu« u veberovskom zna~enju tog izraza. Nakon dola-ska na vlast Hitlerova harizma nije rutinizovana ve} je, na-protiv, trijumfovala i ra{irila se putem afektivnog antiform-alizma. Potom se, kao {to je poznato, razvila jedna izrazitofluidna i ekstremno personalizovana konstelacija mo}i ukojoj je puka snaga volje bila odlu~uju}a. Usled predomina-cije »decizionizma«, povremeno su iskrsavale povoljne pri-like za vr{enje vlasti sasvim odvojene od pravnih nor-mi iformalnih procedura.33 U toku tog dvojnog procesa, nasle-|eno normativno stanje integrisano je u jo{ ve}oj meri uFührerov apsolutizam, a formalna racionalnost opala je poddejstvom stalnog pro{irivanja arbitrarnih dràvnih vanbiro-kratskih, harizmatskih ~inilaca. Sa izuzetkom vrhunskihnacisti~kih pravnika, poput Hubera i [mita, ili politi~arakao {to je Frik, nacional-socijalisti nisu pokazivali interes zao~uvanje formalno-pravnih normi i procedura – ukolikoostavimo po strani uobi~ajeno upravljanje svakodnevnim ì-votom nema~kog Volksgemeinschaft (nacionalna zajednica).

Istrebljiva~ka dinamika nacional-socijalizma, kao {to

172

su to pokazali Martin Bro{at i Hans Momsen, bila je posle-dica deinstitucionalizacije formalno-pravne dràve, teuspona i {irenja SS-dràve.34 Oba istori~ara su na ubedljivna~in vodila polemiku protiv intencionalizma, a u prilogsvog strukturalisti~kog pristupa. Ipak najimpresivniji re-zultat tog istraìvanja – ~uveni Momsenov pojam »kumu-lativne radikalizacije« – kao da zahteva dodatna i ne{to dru-ga~ija obja{njenja od onih koja su oni sámi ponudili. Kakose meni ~ini, oni teè da radikalizuju}u dinamiku svedu naizrazite politi~ke »gre{ke« nacisti~kog vo|stva. Umesto dabiraju »pozitivne« ciljeve – kako nam autori obja{njavaju –nacional-socijalisti opredelili su se za »negativne« elemen-te svog Weltanshaunga; umesto sklapanja kompromisa sanormativnom dràvom oni su je neprestano uni{tavali. To-boè za razliku od staljinizma, u nacizmu nisu stvorene»trajne politi~ke strukture«. I, zato {to nije bio usmeren ka»partifikovanju«, odnosno, ja~anju strukture i uloge parti-je, nacizam se zavr{io samouni{tenjem i kolapsom.35

Iako bih se mogla sloìti sa Momsenovim argumentomda je »~isto destruktivna priroda« nacizma bila posledicapolikratije i institucionalnog haosa, njegov pojam politi~kihgre{aka zahteva dodatno razmatranje. Ja se – kao i Ian Ker-{ou – zalaèm za teorijski pristup zasnovan na ‘harizmati~-nosti’. Nacisti~ka partija mogla je da stekne mogu}nost zarutinizovanje, racionalizaciju i kolektivno odlu~ivanje is-klju~ivo pod uslovom da Hitler nije bio harizmatski vo|a, teda njegova harizma nije proizvodila ekstremnu personali-zaciju politike i proceduralnu neformalnost. Budu}i daMomsen takve atribute pripisuje sovjetskoj partiji, on dola-zi do zaklju~ka da je staljinizam bio racionalniji (ili manjeiracionalan) od nacizma. Me|utim, taj zaklju~ak je veomasumnjiv, jer {to je vi{e rasla Staljinova harizma, i {to se vi{ekult njegove li~nosti razvijao, sovjetska partija se bila svemanje pona{ala u skladu sa svojim racionalnim standardi-ma. Ker{ouov teorijski obrazac omogu}ava kombinovanjepristupa intencionalizma i strukturalizma utoliko {to razli-kuje li~nu harizmu vo|e, kao pokreta~a dràvne destrukci-

173

je, i njenu kona~nu posledicu, istrebljiva~ku politiku.36

Pre nego {to pre|em na staljinisti~ki totalitarizam, do-zvolite mi da ukratko sumiram moje dosada{nje argumen-te. Rekla sam da bi dràvu trebalo da posmatramo kao glav-ni predmet sakralizacije u fa{izmu. Uprkos totalitarnimtendencijama u Italiji, reìm mo`da nije trajao dovoljnodugo da bi se izvr{ilo uspe{no inkorporiranje Duceove, od-nosno, partijske harizme u dràvu u cilju kona~nog ukida-nja njenog formalizma, {to je blokiralo razvoj prave i pot-pune dinamike terora. S druge strane, glavni predmet sa-kralizacije u nacizmu bio je Führer i ni{ta drugo sem nje-ga. Njegova li~na harizma razvila se znatno pre njegovogdolaska na vlast. Prema tome, partija je organizovana okonjega, i u potpunosti je zavisila od njega. Hitlerova hari-zma nakon konsolidacije vlasti nije bila rutinizovana, i nesamo {to je spre~avala partiju da stekne strukturalnu stabil-nost, ve} je dovela i do uspona SS-dràve i haosa u institu-cijama normativne dràve. Subverzija formalnih instituci-ja oslobodila je dinamiku koja je vodila ka sistemati~nomistrebljivanju.

U ~emu se, dakle, sastojala staljinisti~ka konstelacija?Nasuprot Hitleru, Staljin je – kao {to su Ker{ou i mnogidrugi istakli – »~ovek ma{inerije«, » stvorenje partije«;37

njegov kult je projektovan na marksisti~ko-lenjinisti~kuideologiju i komunisti~ku partiju, koje su se pokazale spo-sobnima da ga nadìve».38 Me|utim, Staljin nije bio samo~ovek ma{inerije, on je, isto tako, oti{ao daleko sa uni{tava-njem te iste ma{inerije u njenom lenjinisti~kom obliku.Glavni predmet sakralizacije tokom lenjinisti~kog periodanije bila ni dràva (kao u fa{izmu), niti vo|a (kao u naci-zmu), ve} partija, partija kao otelotvorenje nau~nog socija-lizma. Dok se nacizam od sámog po~etka zasnivao na kla-si~nom tipu harizme vezane za li~nost, komunizam je pro-izvodio sasvim druga~iji tip harizme, «harizmu ideja». Pre-ma Maksu Veberu i njegovom tuma~u [tefanu Brojeru,ovaj specifi~ni tip harizme ne povezuje se ni sa jednom li~-

174

no{}u, ve} sa idejama i institucijama.39 Brojer se sluìfrancuskim jakobinizmom kao najranijim istorijskim pri-merom tog tipa harizme, a u vezi sa ruskim slu~ajem on is-ti~e kako su lenjinisti polagali pravo na vlast u ime partije,kao institucije koja je svoju harizmatsku snagu crpela iz re-volucionarne teorije – socijalizma kao nauke – ali i iz idejeavangarde. Emocionalna zajednica koja karakteri{e klasi~-ne harizmatske odnose u tom slu~aju se zamenjuje ultra-racionalnom konstrukcijom.40

^vrsto organizovana partija koja je bila karakteristi~naza lenjinizam – ka ~ijoj obnovi se teìlo u poststaljinizmu– poku{ala je da se postavi iznad svih ostalih birokratija ida stvori mono-organizacionu strukturu neposredno ori-jentisanu ka svom cilju. Kao {to su i Rigbi i Pakulski uka-zivali, ove birokratije su se zna~ajno razlikovale od zamislisocijalizma Maksa Vebera. One su se, umesto formalnomracionalno{}u, u svom delovanju rukovodile ciljevimasupstantivne racionalnosti. »Organizacija kao heroj«, ide-ja partije koje u nacizmu nema, jedinstvo suprotnosti po-put nadre|enog, bezli~nog (nau~nog i organizacionog) au-toriteta i li~nog (kolektivnog i pojedina~nog) heroizma. Ucilju ujedinjenja ovih suprotnosti izme|u heroizma usme-renog ka akciji i nau~nog autoriteta, ponu|ena je definici-ja harizmatske »pravilne linije« i odgovaraju}eg »borbe-nog etosa«.42 To je, me|utim, moglo da se izjalovi kada bivlast bila osvojena i kontrola nad dru{tvom uspostavljena.Harizma sovjetske partije mogla je da se razvija na dva na-~ina: ili rutinizacija i formalizacija, ili opcija neprestanerevolucije. I dok je u okviru NEP (Nova ekonomska politi-ka) na delu bila prva alternativa, Staljinova politika »soci-jalizma u jednoj zemlji« podrazumevala je opredeljenje zadrugu. Tvrdim da je Staljinova odluka imala dve posledice:transformaciju marksizma-lenjinizma u ono {to Arent na-ziva »fikcija«, te supstituciju kulta vo|e harizmom partije.Upravo je ta zamena instiucionalne harizme li~nom ka-snije omogu}ila uni{tenje stare partije i destabilizacijunove dràve. Po{to je to u~injeno nije preostala nikakva in-

175

stitucionalna prepreka za sprovo|enje terora masovnihrazmera.

Nikolas Vert u svojoj studiji o sovjetskoj »dràvi protivnaroda« analizira dva ciklusa terora.43 Prvi ciklus, koji jeotpo~eo sa Oktobarskom revolucijom, on sagledava na po-zadini Prvog svetskog rata i kraha ruskog ancien régime.Ako je Lenjinova revolucionarna politika ~ak i delimi~nozaslu`na za ekcese nasilja iz ovog perioda, teror tajne poli-cije i drugih vanlegalnih ~inilaca, koji je pogodio radnike,seljake, a naro~ito kozake, ve} je bio anticipacija nekih odcrta narednog, staljinisti~kog ciklusa terora. Ovaj potonji jeobuhvatao deportacije pojedinih dru{tvenih grupa u celo-sti; njihova eventualna smrt bila je pretpostavka koja seimala u vidu. Staljinisti~ki reìm je institucionalizovao te-ror kao oblik dominacije; {tavi{e, njegovo ekstremno nasi-lje zapo~eto je u konstelaciji relativne konsolidovanosti re-ìma. Tokom 30ih godina 20. veka permanentni teror jepostao sredstvo dru{tvene transfomacije, sa masovnim de-portacijama, velikom gladi i ~istkama. S obzirom da je Gu-lag bio posledica me{avine naredbi sa vrha i institucional-nog haosa, Vert govori o dinamici »kumulativne radikaliza-cije«, ukazuju}i, na taj na~in, na sli~nosti sa Momsenovomnacisti~kom paradigmom.44

Ta interpretacija svakako }e nai}i na protivljenja jerstru~njaci u pitanjima nacizma kumulativnu radikalizacijudefini{u u dva smisla: s jedne strane, tu je sistemati~no is-trebljivanje, i s druge, neminovno samouni{tenje nacional-socijalizma. [to se ti~e prvog aspekta nacional-socijalizma,eliminacije objektivnih neprijatelja, Vertovo tuma~enjesmatram krajnje uverljivim, kako sa stanovi{ta teorije o ha-rizmati~nosti, tako i sa stanovi{ta teorije totalitarizmaHane Arent. Ve} drugi aspekt, tendencija samouni{tenjatotalitarnih reìma, ~ini mi se veoma spornim.45 Iako nepori~em da je Staljinova politika »socijalizma u jednoj ze-mlji« bila logi~na razrada politi~ke odluke i kontingencije,pre nego forma neumoljive dinamike, njegova odluka jeinicirala dinamiku koja je bila rezultat promene vlasti hari-

176

zmatske partije u li~nu harizmatsku vladavinu. Da bi Sta-ljinova politika neprekidne revolucije, koja je podrazume-vala likvidaciju »kulaka kao klase«, bila sprovedena u delo,moralo se pristupiti redefinisanju marksizma-lenjinizma,a stara partija morala je da bude razbijena. Rat protiv selja-{tva koji Alvin Guldner naziva »unutra{njim kolonijali-zmom« temeljio se na moralnom isklju~enju velikih delo-va dru{tva.46 Opravdavanje toga imalo je, kako bi to Arentrekla, oblik deduktivne logi~ke operacije, i ono je prizivalo»teorijske ko{mare«.46 Identifikovanje kulaka kao nepo-mirljivih klasnih neprijatelja i agenata me|unarodnog ka-pitalizma izvrnulo je klasnu analizu u »fikciju«, koja je, po-tom, dala odlu~uju}i pe~at teroru. Doslovno, po definiciji,svako je mogao da postane neprijatelj, ako ni{ta drugoonda zato {to klása, u punom teorijskom smislu, nije bilo.îm su vlasni{tvo, dru{tveni odnosi i institucije uni{teni,do tada nepoznata situacija besklasnosti u~inila je starupartiju i njenu dogmu suvi{nim balastom. Fikcionalizacijai li~ni kult uklonili su bilo kakvu smetnju potpuno arbitrar-nim definicijama dru{tvene stvarnosti. Paradoksalno, pri-vid klase u jednom besklasnom dru{tvu posluìo je kao po-vod da se ~itavo dru{tvo podvrgne teroru, a Gulag je postaomikrokosmos sovjetskog dru{tva. Ono {to je povremenonazivano staljinisti~kom paranojom, dakle, bilo je rezultatjedne politi~ki samonametnute konstelacije mo}i; u situa-ciji kada su klase bile uni{tavane, ali uz bujanje »la`ne sve-sti«, sveop{ta stigmatizacija, nadgledanje i teror, iskori{}e-ni su kako bi se ostvarilo jedinstvo i homogenost »nove ci-vilizacije«. »Dok su klasni koncepti izumirali«, kako pi{eLevin, »njihovo mesto je zauzimao ‘princip demonizaci-je’«.47 Politika se pretvarala u »egzorcizam«; ideolo{ki kon-strukti kao {to su »biv{i ljudi«, »dru{tveni uljezi«, »nepri-jatelji naroda«, i druge vrste sumnjivih, bili su karakteristi-ka terora sprovo|enog sa vrha i saradnje u teroru odozdo.48

Vratimo se Vertovoj analizi: {to se ti~e efekata staljini-zma na partiju i dràvne birokratije, on se razvio unutar po-limorfnog sistema u okviru kojeg su istovremeno postojale

177

i nadmetale se »tvrde« i »meke« birokratije, koje su funkci-onisale u skladu sa kontradiktornim oblicima organizacijei vlastite logike mo}i; dualizam neformalnih odnosa unutar»klanova«, s jedne, i hijerarhija i kompetencija, s drugestrane, podse}aju na dvojnu strukturu normativne i arbi-trarne dràve. Frustracija permanentnim napetostima iz-me|u te dve logike bila je baza staljinisti~kog antibirokrat-skog sindroma, te je tako, na kraju, u ~istkama uni{ten bi-rokratski aparat.49 Ne treba posebno isticati ~injenicu da jesovjetska diktatura dovela do obrazovanja dìnovskih biro-kratskih aparata koji su se neprestano uve}avali. Me|utim,ja bih Levinovu interpretaciju dopunila slede}im zapaà-njem, naime, ~istke su predstavljale ne{to vi{e od pukograzra~unavanja sa »birokratskom zbrkom«, i temeljile su sena ne~em {to je prevazilazilo »ose}aj nemo}i« i »institucio-nalnu paranoju«.50 Birokratizacija nije bila prolazan feno-men, ali postoje valjani razlozi da pretpostavimo kako senjen karakter promenio. îstkama, koje su bile usmereneprotiv stare politi~ke elite, kao i protiv onih segmenata biro-kratskog aparata koji su se razvili u periodu izvo|enja NEP-a, htelo se okon~anje konflikta izme|u telos i techné, htelose da se svi izvr{ni organi stave pod teleolo{ko vo|stvo pri-mata politike, te da se, tako, u toku procesa, ukine razlikaizme|u planiranja i poku{aja tehnokratskih organa da uve-}aju ekonomsku racionalnost i administrativnu prora~un-ljivost i pouzdanost. Kult Staljinove li~nosti, da se vratim namesto sa kojeg sam zapo~ela svoje razmatranje tog pitanja,trebalo je da integri{e mobilisano i atomizovano dru{tvo,partijsku i dràvnu birokratiju, u hegemoniju supstantivneracionalnosti.51 Uzaludnost tog nastojanja, imaju}i u viduda jedinstvo i homogenost nikada nisu postignuti, ne stojini u kakvoj vezi sa time {to revolucionarni reìmi, pre sve-ga harizmatski, generalno zahtevaju upravo ono {to je su-protno formalno-racionalnim institucijama.52

U staljinizmu, na {ta nas Vert podse}a, nedostajala jenacisti~ka sistemati~na volja za istrebljivanjem, stoga je ne-mogu}e izvesti paralelu izme|u klasnog i rasnog genoci-

178

da.53 S druge strane, ukidanjem dràve u obe diktaturestvoreni su institucionalni preduslovi za kumulativnu radi-kalizaciju. Fleksibilni, vanlegalni i vanbirokratski ~iniociinstitucionalizovali su teror protiv fiktivnih neprijatelja; po-mo}u fikcije budu}e civilizacije i novog poimanja morala,taj proces je, zatim, legalizovan.

Napomene

1. Videti, Sigrid Meuschel, »Theories of Totalitarianism and ModernDictatorships: A Tentative Approach«, Thesis Eleven, br. 61., 2000,str. 87-98.

2. Hannah Arendt, The Origins of Totalitarianism, London Harvest,∞1951≤ 1968.

3. Sigmund Neumann, Permanent Revolution: Totalitarianism in theAge of International Civil War, Preeger, London, 1965.

4. Hermann Lübbe, »Totalitäre Rechtgläubigkeit, Das Heil und derTerror«, u H. Lübbe (ed.), Heilserwartung und Terror: politische Reli-gionen des 20. Jahrhunderts, Patmos, Düsseldorf, str. 27, 33 i dalje.

5. François Furet, Das Ende der Illusion. Der Kommunismus im 20. Ja-hrhundert, Piper, Münich, 1996.

6. Arendt, Origins, str. 315f, 348.7. Ibid., str. 349 i dalje, 457.8. Ibid., str. 470 i dalje.9. Ibid., str. 422 i sl. str, 389.10. Sli~an argument o antisemitizmu videti u: Shulamit Volkov, Anti-

semitismus als kultureller Code, Beck, Münich, 2000.11. Arendt, Origins, str. 369, 371.12. Ulrich Herbert, Best: biographische Studien über Radikalismus,

Weltanschauung und Vernunft; 1903–1989, Dietz, Bonn, 1996.13. Nalik mojoj interpretaciji, u kojoj su istaknuti institucionalni

aspekti pristupa Hane Arent, Benhabib govori o »tokvilovskoj«analizi Hane Arent, o svojevrsnoj »politi~koj sociologiji javne sferei posreduju}ih asocijacija«. Videti, Seyla Benhabib, The ReluctantModernism of Hannah Arendt, SAGE, Thousand Oaks, CA, 1996,str. 69. [to se ti~e teze o »raditi za Führera«, videti, Ian Kershaw &Moshe Lewin (ed.), Stalinism and Nazism: Dictatorships in Compari-son, Cambridge University Press, Cambridge, 1957.; kao i IanKershaw, Hitler’s Macht, dtv, Münich, 1992.

14. Johan Arnason, »Totalitarismus und Modernisierung«, u Lars Cla-usen (ed.), Gesellschaften im Umbruch, Campus, Frankfurt am

179

Main, 1996, str. 158.15. Ibid., str. 16 i dalje.16. Carl Friedrich, Michael Curtis & Benjamin Berber (ed.), Totalitari-

anism in Perspective: Three Views, Pall Mall Press, London, 1969,str. 131.

17. Ibid., str. 144.18. Juan Linz & Alfred Stepan, Problems of Democratic Transition and

Consolidation: Southern Europe, South America, and Post-CommunistEurope, MD/Johns Hopkins University Press, Baltimore/London,1996.

19. Juan Linz, »Totalitarian and Authoritarian Regimes«, u Fred Gre-enstein & Nelson Polsby (ed.), Handbook of Political Science, vol. III,Addison-Vesley, Reading, MA, str. 208, 228 i sl. str.

20. Ibid., str. 217 i sl. str.21. Peter Graf Kielmansegg, »Krise der Totalitarismus-Theorie?«, u

Eckhard Jesse (ed.), Totalitarismus im 20. Jahrhundert, Nomos,Bonn, 1996, str. 292.

22. Ibid., str. 301i dalje.23. Arendt, Origins, str. 397.24. Claude Lefort, The Political Forms of Modern Society: Bureaucracy,

Democracy, Totalitariansm, Polity Press, Cambridge, 1986, str. 34 isl. str.

25. Ibid., str. 79, 83.26. Ibid., str. 55.27. Linz & Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation,

str. 38 i sl. str.28. Emilio Gentile, »Fascism and the Road to Totalitarianism«, rad

pro~itan na 19. Me|unarodnom kongresu istorijskih nauka, Oslo,6–13. avgust 2000, u okviru posebne tematske grupe br. 12,»Forms of Totalitariansm and Dictatorship«.

29. Emilio Gentile, The Sacralization of Politics in Fascist Italy, HarvardUniversity Press, Cambridge, MA, 1996, str. 11.

30. Ibid., str. 59.31. Gentile, »Fascism and the Italian Road to Totalitarianism«.32. Maurizio Bach, Die charismatischen Führerdiktaturen, Nomos, Ba-

den-Baden, 1990, str. 110 i sl. str.33. Ibid., str. 35 i sl. str.34. Videti, na primer, Martin Broszat, »Soziale Motivation und Führer-

Bindung in Nationalsozialismus«, Vierteljahresheft für Zeitgeschic-hte, br. 4, 1976, str. 392-409; Hans Mommsen, »Hitlers Stellungim nationalsozialistischen Herrschaftssystem«, Der Nationalsozia-lismus und die deutsche Gesellschaft, Reinbek, Rowohlt, 1991, str. 67-101.

35. Videti, tako|e, nedavno izvedenu rekapitulaciju njegovih i Broàto-

180

vih argumenata: Hans Mommsen, »Cumulative Radicalisation andProgressive Self-destruction as Structural Determinants of theNazi Dictatorship«, u Ian Kershaw & Moshe Lewin, Stalinism andNazism, str. 75 i sl. str.

36. Kershaw, Hitlers Macht, i Hitler 1889–1936, Verlags-Anstalt, Stut-tgart, 1998.

37. Ian Kershaw, »Working Towards the Führer: Reflections on theNature of the Hitler Dictatorship«, u Kershaw & Lewin, Stalinismand Nazism, str. 90.

38. Ibid., str. 94.39. Stefan Breuer, Bürokratie und Charisma, Wissenschaftliche Buc-

hgesellschaft, Darmstadt, str. 62 i sl. str.40. Ibid., str. 90 i sl. str., 100 i sl. str.41. Thomas Rigby, The Changing Soviet System, Ashgate, Aldershot,

1990; Pakulsky, »Bureaucracy and the Soviet system«, Studies inComparative Communism, 14:1, 1986, str. 6 i sl. str.

42. Ken Jowit, New World Disorder: The Leninist Extinction, Universityof California Press, Berkeley, CA, 1992, str. 3, 17; pojam »partijekao heroja« pripada Brojeru.

43. Nicolas Werth, »Ein Staat gegen sein Volk – Gewalt, Unter-drückung und Terror in der Sowietunion«, u Stephane Courtois(ed.), Das Schwarzbuch des Kommunismus, Piper, Münich, 1998,str. 51-295.

44. Ibid., str. 290, 292, 294 i sl. str.45. Sasvim bi bilo opravdano zaklju~iti kako je staljinizam spa{en od

samouni{tenja ne sopstvenim snagama nego izbijanjem Drugogsvetskog rata, pri ~emu je predratna dinamika nastavljena ~im jerat bio dobijen. A onda su, nakon Staljinove smrti, kako se pokaza-lo, njegovi naslednici poku{ali da oìve partiju i njenu lenjinisti~kuideologiju.

46. Alvin W. Gouldner, »Stalinism: A Study of Internal Colonialism«,Political Power and Social Theory, br. 1, 1980, str. 238 i dalje.

47. Guldnerova definicija, u Ibid., str. 224.48. Moshe Lewin, »Bureaucracy and the Stalinist State«, u Kershaw &

Lewin, Stalinisim and Nazism, str. 55.49. Sheila Fitzpatrick, Everyday Stalinism, Oxford University Pres,

Oxford, 1999, naro~ito pogl. 5 i 8.50. Nicolas Werth, »Le Stalinism au Pouvoir – Une mise en perspecti-

ve historiographique«, rad pro~itan na Devetom me|unarodnomkongresu istorijskih nauka, str. 10.

51. Lewin, »Bureaucracy«, str. 67.52. Videti, tako|e, Walter Süß, »Partei, Bürokratie und Arbeiterklasse

auf dem Weg in den ‘Stalinismus’«, u Gernot Erler & Walter Süß

181

(ed.), Stalinismus, Campus, Frankfurt am Main/New York, 1982,str. 601-55.

53. Istraìva~i na polju dru{tvenih nauka, kao {to je Zigmunt Bauman(videti Zygmunt Bauman, Modernity and the Holocaust, CornellUniversity Press, Ithaca, NY, 1989.) gube iz vida upravo tu pojedi-nost kada »modernu« racionalnu birokratiju progla{avaju sr`nomstrukturom katastrofe istrebljenja. Naprotiv, formalna racionalnostsluì kao za{tita od totalitarizma.

54. Nicolas Werth, »Le stalinisme«, str. 17 i dalje.

Prevod: \or|e ôli}

182

@ a n - L u j M a r g o l e n

A Z I J S K I K O M U N I S T I ^ K I R E @ I M I :D R U G O I S K U S T V O E K S T R E M A

U azijskim komunisti~kim zemljama dogodile su se nekeod najnasilnijih kolektivnih trauma svetske istorije. Ukoli-ko kaèmo da Mao Cedung i Pol Pot oli~avaju ekstreme ko-munisti~ke utopije – i jedan i drugi su neuspeh revolucio-narnih o~ekivanja pripisivali preteranoj popustljivosti – onisu, isto tako, bili pokreta~i procesa ubijanja i eliminacijekoji su imali stravi~ne razmere.1 Iako se pouzdan bilansnasilnih smrti jo{ uvek ne moè izvesti, ipak, sa dovoljnosigurnosti moè se tvrditi da su dve tre}ine `rtava komuni-sti~kih reìma bili Azijci. To, delimi~no, ima veze sa veli~i-nom kineske populacije (oko 700 miliona po~etkom Kul-turne revolucije, 1966. godine). Ako kao prose~nu procenuprihvatimo 58 miliona neprirodnih smrti u toku tri deceni-je, od 1946. do 1978., to ~ini 8 % ukupnog kineskog sta-novni{tva. Ova cifra ne razlikuje se mnogo od one koja jenedavno ustanovljena za trodecenijsku period vladavineLenjina i Staljina.2 Cifre za Vijetnam, Laos i Severnu Kore-ju su manje dostupne, ali s obzirom da su te zemlje vernosprovodile Maoov i Staljinov model, krajnji rezultat ne bi

183

trebalo da je zna~ajno druga~iji. Dok je period tvrde linijeu Vijetnamu potrajao ne{to vi{e od trideset godina, od1953. do 1986., reìm iz Pjongjanga, nakon vi{e od pet de-cenija vlasti, ~ak i danas karakteri{e nesmanjena revnost.U slu~aju Kambodè, krvoproli}e je dobilo razmere pravoggenocida u svega ~etiri godine, od aprila 1975., do januara1979., i tokom te ~etiri godine izme|u 17 % i 30 % stanov-ni{tva je nestalo usled masovnog ubijanja, iscrpljivanja,zlostavljanja, ili od gladi – i to u jedinoj od retkih azijskihzemalja u kojoj gladi krupnih razmera nisu ~esta pojava.

Sáma veli~ina tih »pokolja« dovodi ih u sredi{te svakogpoku{aja da se izvr{i procena krvavog traga koji je za so-bom ostavio 20. vek. U azijskom komunizmu ispoljena jeznatna kreativnost metoda represije i ubijanja. Masovnoprevaspitanje – koje je i{lo do zatvaranja u koncentracionelogore – razbijanje porodice, preoblikovanje privatnog ì-vota, masovno proterivanje iz gradova, izgladnjivanje za-tvorenika, eliminacija kroz drànje u pritvoru ili masovnelikvidacije civilnih slu`benika starog reìma, totalno gu{e-nje kulture i tradicije, uz prezir prema bilo kojem vidu pra-va i regularne pravde, dostiglo je nivo koji nigde drugdenije zabeleèn. Na Dalekom Istoku nije bilo Au{vica (ga-sne komore, pa`ljivo isplaniran, industrijski organizovangenocid), me|utim, po o~iglednoj ekstremnosti i uàsu,azijski komunisti~ki reìmi nimalo ne zaostaju za nacisti~-kim Holokaustom. [tavi{e, dana{nje kineske, vijetnamske,laoske i severnokorejske politi~ke elite neposredni su, (sre-}om, manje ili vi{e nedosledni) ponosni naslednici pokoj-ne generacije masovnih ubica koja je iznedrila njihove re-ìme. Oni predstavljaju jedinstven slu~aj. U Italiji, Nema~-koj, [paniji, Portugaliji, Gr~koj, Centralnoj i Isto~noj Evro-pi, u Rusiji, u Latinskoj Americi, u nekoliko zemalja u za-padnoj Africi, dana{nji vladaju}i slojevi na re~it na~in su sedistancirali od nekada{njih diktatura. Jedino arapski svetjo{ pokazuje donekle sli~an kontinuitet – ali ~ak i njegovinajkrvolo~niji tirani blede u pore|enju sa Mao Cedungomili Kim Il Sungom.

184

Otuda i neodlo`na potreba da se azijski komunisti~kireìmi prou~e, ako ni zbog ~ega drugog onda zato da bi seshvatilo kako da se pruì pomo} tolikom broju ljudi koji jejo{ uvek pod njihovim jarmom. Me|utim, iako je na{e zna-nje, pogotovo u pogledu Kine, odnedavno uve}ano i istan-~ano sa pojavom radova izvesnog broja istori~ara i istraì-va~a iz polja politi~kih nauka, ta saznanja jo{ uvek nisu do-prla do filozofa, sociologa i »mejnstrim« politikologa. Ubrojnim teorijskim i komparativnim delima o politi~komnasilju, genocidu, totalitarizmu ili, naprosto, o zlu, postojitendencija da se, kao po nekom pravilu, uklju~e razmatra-nja o Holokaustu, sa ~estim aluzijama na Staljinov Sovjet-ski Savez. Azijskom komunizmu retko kad je u njima po-sve}en prostor koji prevazilazi nekoliko napomena ili {tu-rih tvr|enja, pri tom ne uvek savremenih ili ta~nih.

Postoji nekoliko razloga za izbegavanje ovog proble-ma. Prva pote{ko}a povezana je sa spornom relevatno{}usámog pojma azijskog komunizma. Da li je njegovo posto-janje opravdanije, heuristi~ki plodotvornije od, recimo,»evropskog fa{izma«, kategorije koju stru~njaci za Musoli-nijevu Italiju i Hitlerovu Nema~ku ne smatraju preteranokorisnom? Istina, postojale su zna~ajne razlike, posebno uobimu, intenzitetu i hronologiji politi~ke represije. Geno-cid koji su izvr{ili Crveni Kmeri ostaje jedinstven, kao i slu-~aj kineske Crvene garde. îni se da su ~istke u SevernojKoreji manjih razmera u pore|enju sa ~istkama u Kini, aliperiode pravog détente te{ko je prona}i u dugotrajnoj isto-riji dinastije Kim. Politi~ka liberalizacija zapo~eta je u Kini1978., a sredinom 1980ih godina i u tri zemlje Indokine. USevernoj Koreji tek treba da do|e do nekih naznaka takvogprocesa. Najzad, ~injenica da su jedini »u potpunosti ko-munisti~ki ratovi« vo|eni od 1977. do 1979., izme|u Vijet-nama i Kambodè, a zatim, 1979., izme|u Kine i Vijetna-ma, nije ni{ta manje zna~ajna.

Drugo, originalnost azijskog komunizma je sporna.Te{ko je uo~iti ijednu njegovu karakteristiku kojoj ne odgo-vara neka od karakteristika sovjetskog komunizma. »Preva-

185

spitavanje kroz rad«, ili postupci kritike ili samokritike, bilisu prisutni pod Staljinom, iako je njihova primena bilaznatno temeljitija i svestranija pod Maoom. Koncept »Kul-turne revolucije« tako|e je razra|en u Sovjetskom Savezu.êsto navo|eno Maovo pore|enje intelektualaca sa »izme-tom« veoma je blisko nekim od Lenjinovih iskaza.3 Navod-no »selja~ki« karakter revolucija na kineski na~in zapravose svodi na specifi~nu strategiju vojne propagande u perio-du revolucionarnog rata. Ni diskurs ni praksa azijskih ko-munisti~kih reìma nemaju nikakve veze sa te`njama se-lja{tva. Oni su, u stvari, bili grubo eksploatisani i potpunoporobljeni kao i u Staljinovoj Rusiji, s obzirom da je sve donedavno razvoj te{ke industrije bio nepromenljivi cilj nji-hovih vladara.4 âk i u Demokratskoj Kampu~iji, gradovi(naro~ito administrativna sredi{ta), gde je oduvek bilo po-vlastica ìveti, bili su daleko bolje za{ti}eni od velike gladi irazli~itih oskudica nego selja~ka populacija. Progresivnootvaranje sovjetskih arhiva, uporedo sa pojavom novih sve-do~anstava iz Kine ili Vijetnama, vode stalnom prevredno-vanju sovjetskog politi~kog uticaja i direktne pomo}i azij-skim komunisti~kim pokretima koja se, naro~ito tokom ra-nih perioda njihove vlasti, kretala u rasponu od obuke ka-dra partijske slu`be bezbednosti do industrijskog planira-nja. Ne bi se trebalo povoditi za prenagla{enom pretenzi-jom azijskih komunista da se kre}u specifi~nim, nacional-nim putem. Njihove taktike ne razlikuju se mnogo od tak-tika upotrebljenih u Francuskoj, gde je iscrpno dokumen-tovana servilnost nacionalne partije prema naredbamaMoskve bila prikrivana od sredine 1930ih, odnosno, perio-da obeleènog delovanjem Narodnog Fronta, pod parolomizgradnje »socijalizma sa francuskim bojama«. Parola na-cionalnog puta uvek je bila kori{}ena kao trik za pridobija-nje podr{ke na osnovama nacionalizma, antikolonijalizmai antiimperijalizma.5 Ipak, kod mnogih poznavalaca azij-skog komunizma primetna je sklonost nasedanja na tu flo-skulu. Obrazovani kao »orijentalisti«, pro{av{i kroz napor-no u~enje nekog od azijskih jezika i, obi~no, fascinirani ve-

186

likom kulturom i dugotrajnom istorijom zemalja kao {tosu Kina ili Kambodà, oni su skloni precenjivanju, katkadi na vrlo neodmeren na~in, autohtonog upori{ta komuni-sti~ke politike, kao i potcenjivanju njihovog o~iglednog»kominternovskog« porekla. Ti nau~nici su obi~no veomaslabo upoznati sa drugim komunisti~kim iskustvima. Una{em globalizovanom svetu – gde je komunizam propalipoku{aj alternativne globalizacije – komparativna istorija idalje je u drugom planu.

Specifi~nosti azijskog komunizma ne bi trebalo prena-gla{avati. On je deo i kolosek jedne znatno {ire realnosti,koja se moè lak{e definisati: svetski komunizam.6 Me|u-tim, njegove osobenosti nisu li{ene zna~aja. Obja{njenjepojedinih osobenosti moè se na}i u autohtonim kultur-nim i dru{tvenim karakteristikama. Na primer, moè sere}i kako je kineskim konfu~ijanskim pojmom samousavr-{avanja utrt put za samokritiku i raznovrsne prakse preva-spitanja. Carski pao~i’a sistem (sistem kolektivne kontroleprestupnika) prera|en je i obnovljen u vidu sastanaka po-sve}enih kritici negativnih pojava. Ukoliko je tako, Kambo-dà i Laos, uronjeni u Teravada budizam poreklom iz Indi-je, ne bi trebalo da imaju isti put kao Vijetnam i Koreja,koji se razvijaju pod uticajem Kine.7 Kako stvari stoje kadaje re~ o genealo{kom obja{njenju? Kao {to je dobro pozna-to, ruski komunizam prenet je u Kinu. Iz niza prakti~nihrazloga (te{ko}a odràvanja stalne povezanosti izme|uMoskve i Jugoisto~ne Azije, pripadnost kineskom etni~-kom elementu mnogih militanata u regionalnim partijamaJugoisto~ne Azije), po~ev od ranih 1930ih nadgledanje ve-}ine regionalnih partija neformalno je bilo delegirano kine-skim komunistima. Od trenutka kada je zapo~eo njihov us-pon na vlast, a Sovjetski Savez bio prinu|en da se usredsre-di na prilike u Evropi, Janan (kineska komunisti~ka presto-nica od 1936. do 1947.) de facto je postao novi centar azij-skog komunizma. Mnogi budu}i vijetnamski i korejski ru-kovodioci, zajedno sa kadrovima iz mnogih drugih nacija,proveli su po nekoliko godina u periodu svog obrazovanja

187

tu, upravo onda kada je Mao radio na zavr{nim detaljimasvog li~nog doprinosa revolucionarnoj praksi – gerilski rat,mobilizacija i kontrola seljaka, prevaspitavanje. Solidarnostje oja~ana kroz ogor~enu borbu protiv zajedni~kog neprija-telja, Japana. I ~im je, po~etkom 1950ih, Kineska komuni-sti~ka partija (KKP) zagospodarila ~itavom Kinom, njenuspeh bio je od neprocenjive pomo}i vijetnamskoj i korej-skoj bra}i. Ta je pomo} imala vitalni zna~aj za postizanjeciljeva lokalnih partija i pokazala se kao neophodna za nji-hov opstanak, naro~ito tokom rata u Koreji. Antiameri~kirat u Vijetnamu bio je podràvan nesmanjenom odlu~no-{}u. Odatle proistekla fascinacija kineskim modelom dove-la je do autohtonih »velikih skokova«, sa podjednako kata-strofi~nim posledicama po dobrobit selja{tva. Peking je,potom, otkrio nove bliskosti sa Crvenim Kmerima, koji sui sámi bili sre}ni {to su prona{li alternativnog, udaljenijegza{titnika u borbi protiv hegemonisti~kih nastojanja vijet-namskih komunista.8 Hiljade kineskih civilnih i vojnih sa-vetnika pomagalo je Pol Potu tokom njegovog genocida.Bliskost, sklonost i kontingenti pomo}i iz Kine naveli sugotovo sve azijske komunisti~ke partije da se svrstaju uzPeking kada se, ranih 60ih, otvorio veliki jaz izme|u Mos-kve i Pekinga. Tako je, izme|u 30ih i 70ih godina, stasaoalternativni komunisti~ki tabor u Isto~noj Aziji, gravitiraju-}i oko Kine, sa svojim sopstvenim vezama i politi~kim obe-le`jima, nepot~injen jednoj nadmo}noj sili, kao {to je bioslu~aj u sovjetocentri~noj Isto~noj Evropi. Taj je tabor u ve-likoj meri i danas ìv, {to je dokaz opravdanosti pojma azij-skog komunizma.

U potrazi za korenima nasilja

êsto se ukazivalo na to da komunisti~ko nasilje treba dabude kontekstualizovano, kako unutar autohtonih tradicijakrvni{tva i eliminacije, tako i s obzirom na agresivnosti za-padnja~kih intervencija. Stoga, ono {to na prvi pogled iz-gleda kao stravi~na krajnost zapravo se moè smatrati àlo-

188

snim obi~ajem, ili jedva prekomernim protivnasiljem.Usagla{enost stru~njaka iz oblasti kulturnih i regionalnihstudija i »radikalnih« mislilaca koji se upinju oko spasava-nja barem deli}a komunisti~ke istorije ~ini se da daje kre-dibilnost tim, ~esto nategnutim, hipotezama.

Sumirati dugu istoriju nasilja u azijskim dru{tvima usvega nekoliko re~i gotovo da je nemogu} poduhvat. Op{teobele`je Srednjeg kraljevstva bilo je smenjivanje dugih pe-rioda relativnog mira (uz izuzetak ratni~ke severozapadnegranice) i kra}ih, ~esto tragi~nih, epizoda tu|inskih upadaili pobuna velikih razmera. Barem od dinastije Tang, od 7.do 10. veka, nastupio je trenutak pogodan za smanjivanjenasilja. Tako je u Kaznenom zakoniku iz 654. godine n. e.,na primer, ukinuta porodi~na odgovornost za zlo~in, razvi-jen je pojam intencionalnosti, i ustanovljeno pravo na àl-bu. Za vreme vladavine dinastije Song, u 12. veku, svakusmrtnu presudu morao je da razmotri i odobri car, u ciljuredukovanja broja smrtnih kazni. Budu}i da je zemlja,uop{te uzev, bila bezbedna, bilo bi opravdano ukazati na toda su, tokom dva protekla milenijuma, Kinezi uìvali pred-nosti sistema sa jednom od najniìh svetskih stopa nasil-nih smrti. Volterov »mudri mandarin« nije plod puke za-padnja~ke spekulacije. Razume se, u vremenima previra-nja, nasilje koje su vr{ili zavojeva~i, ustanici ili pripadnicivladinih trupa, moglo je da dosegne, u pogledu broja `rta-va, vrtoglave iznose. Treba naglasiti da je vek koji je pretho-dio komunisti~koj revoluciji iz 1949., bio posebno nasilan,vrhunci su bili veliki ‘Tajpin{ki ustanak’ 1851–1864., pe-riod anarhije ratnih vo|a 1916–1927., i kinesko-japanskirat 1937–1945. U svakoj od tih provala nasilja pali su mili-oni, mo`da i desetine miliona `rtava. Manji deo ubijen je uborbi; mnogo vi{e ljudi postradalo je od gladi izazvanihplja~kama vojski ili op{tim meteòm. Uzgred, agresije za-padnih sila, ograni~ene u vremenu, a jo{ vi{e u prostoru,nisu prouzrokovale znatniji porast mortaliteta. Zapadnjacisu imali svoju ulogu u najdramati~nijim de{avanjima sko-rije kineske istorije. Ipak, ni{ta od svega toga nije nagove-

189

{tavalo sistemati~nu viktimizaciju ~itavih ljudskih grupatokom, u celini gledano, mirnog maoisti~kog perioda, ili ne-zapam}ene svekineske gladi iz doba »Velikog skoka«, kojaje, po svoj prilici, spadala u kategoriju najgorih doga|aja tevrste u kineskoj, a mo`da i globalnoj istoriji. Pozni carskiperiod, nakon »Bokserskog ustanka«, 1900. godine, ili de-cenija obeleèna delatno{}u Kuomintanga, kada je presto-nica Kine bio Nanking, 1927–1930., zapravo je bio jednorelativno mirno i prili~no tolerantno doba.

Kambodà je, tokom svoje istorije, na vi{e na~ina bilasu{ta suprotnost u odnosu na kineske prilike. Obeleènabrojnim gra|anskim ratovima, koji su ~esto prerastali ustrane intervencije, uslovljena ankorskim tradicijama ne-milosrdnog ubijanja, ropstva i masovnih deportacija, Kam-bodà je postala mirna tek nakon 1863., pod francuskimprotektoratom. Princ Sihanuk uspeo je da spre~i izbijanjedva indokineska rata. U toj plodnoj zemlji u kojoj nemaprenaseljenosti, masovna glad gotovo da je bila nepoznatapojava. Vijetnam je tako|e imao dosta tragi~nu predmoder-nu istoriju ratova, ustanaka i svirepih odmazdi, me|u koji-ma je poslednja bila ona protiv autohtone katoli~ke zajed-nice. Period francuske kolonijalne vlasti, 1858–1954., otpo-~eo je ogor~enim borbama, posebno u Tonkinu, 1883–96.Pobune su bile ~este tokom ~itavog perioda kolonijalneuprave. Njihovo gu{enje bilo je okrutno: stotine smrtnihkazni, u~estala upotreba mu~enja, kao i visok mortalitet uzatvorima (koji je ponekad dostizao 4 % godi{nje). Me|u-tim, pravosu|e je, delimi~no, ~uvalo svoju nezavisnost,presude su ~esto ublaàvane po smirivanju politi~ke situa-cije, i de{avalo se da kampanje vo|ene po {tampi, zajednosa promenama politi~kog kursa u Francuskoj, imaju za po-sledicu osloba|anje politi~kih zatvorenika (kada je, 1936.godine, obrazovana vlada Narodnog Fronta svi politi~ki za-tvorenici pu{teni su na slobodu). Kasnije, mnogi Vijetnam-ci su priznali da je boravak u francuskim zatvorima bio nji-hova {kola komunizma, i zna~ajno je doprineo u njihovojpotonjoj partijskoj promociji. Ono {to je jo{ zna~ajnije je-

190

ste ~injenica da su sudski postupci bili uvek individualizo-vani, te da je njihov opseg bio ograni~en. Populacija politi~-kih zatvorenika nikada nije prevazilazila broj od nekolikohiljada. Militaristi~ka proameri~ka Republika Vijetnam,1955–75., sprovodila je znatno o{trije represivne mere. Nje-ni komunisti~ki protivnici pominjali su (nepotvr|eni) brojod 200 000 politi~kih zatvorenika. Svega godinu dana na-kon »oslobo|enja« Sajgona 1975., iako su sva ratna dejstvaprestala, barem 500 000 pripadnika vojnih i civilnih slu`biporaènog reìma, stru~njaka i studenata, upu}eno je u lo-gore za »prevaspitavanje«, mahom na po nekoliko godina.Pravosu|e i civilne dràvne vlasti izgubili su kontrolu iuvid u podatke o toku procesa, {to je bilo posledica tajneodluke partijskog politbiroa i politi~ke slu`be bezbednosti.Obim i priroda represije temeljno su se promenili.

Ma{inerija nasilja

Komunisti~ko nasilje, prema tome, ne moè da bude ana-lizirano kao puka kopija prethodnih, nasle|enih praksi. Jo{manje se radi o odloènom odgovoru na kolonijalno nasi-lje; praksa koja je, zapravo, nakon krvoproli}a osvajanjabila ograni~ena. Komunisti~ko nasilje, isto tako, ne moèda bude svrstano u red protiv-nasilja izazvanih tragedijamadekolonizacije, Hladnog rata i gra|anskih ratova. Ukolikose radilo o tome, onda se ne bi dogodilo da je vi{e ljudiuhap{eno (u Vijetnamu ili Laosu) ili pobijeno (u Kambo-dì, a, verovatno, i u Kini) posle okon~anja borbi. [ta je to,dakle, pokrenulo krug fatalnih zbivanja?

Brojne verzije doga|aja vrte se oko naizgled racional-nih obja{njenja, povezanih sa ekonomskom ili dru{tve-nom sferom. Trebalo je da ubijanje i zatvaranje ljudi, iakomoralno nesvarljivi, posluè kao na~in re{avanja konkret-nih problema. U domenu ekonomije, na primer, to je tre-balo da bude na~in borbe protiv sabotaè, zastra{ivanje le-njih i nepokornih, i koncentrisanje nacionalnih napora nainvestiranje i proizvodnju kao vitalnih segmenata razvoja.

191

Naàlost, ekonomske odluke tokom vladavine komunizmapre~esto je karakterisala iracionalnost. Kolektivizacija iubrzana industrijalizacija u velikoj meri su imali za posle-dicu dezorganizaciju ~itave ekonomije, umnoàvanje ne-proizvodnih poslova kao i neprofitabilnih ili naprosto bes-korisnih proizvodnih linija. Slanje ono malo privrednih ru-kovodilaca i stru~njaka u svinjce (kao u Kini), ili kori{}enjenjihovih tela kao |ubriva (kao u Kambodì), te{ko da semoè ekonomski opravdati. Dru{tveni pritisci »odozdo«, upravcu eliminacije tobo`njih »neprijatelja naroda«, zapad-nja~kom intelektualcu moga da izgledaju kao moderno ilinapredno obja{njenje, ali to obja{njenje nije potkrepljenodokazima. Kinesku radikalnu zemlji{nu reformu iz 1940ihi 1950ih godina zahtevalo je selja{tvo. Njen po~etak i orga-nizacija, me|utim, bili su u potpunosti u rukama partij-skih agitatora koji su – sa te{ko}ama– manipulisali seljaci-ma. Osim toga, za{to je izvo|enje tog procesa moralo da»ko{ta« ìvota izme|u dva i pet miliona ljudi? U Japanu,na Tajvanu i u Ju`noj Koreji, istovremeno su preduzete ve-oma temeljne zemlji{ne reforme u toku kojih jedva da jeiko izgubio ìvot. Pravi je cilj bio politi~ki: zastra{ivati, ~akterorisati, svuda posejati partijske }elije, sklopiti svojevrsnikrvavi ugovor izme|u partije i stanovni{tva.

âk ni ~esto navo|eni nacionalisti~ki poku{aj obnoveslavne pro{losti ne moè se uzimati kao centralni pokreta~takvog radikalizma. Nacionalizam je, nesumnjivo, bio sre-di{nji element mobilizacije u godinama »ujedinjenog fron-ta« ili »nacionalnog fronta« i borbe za vlast, koja se odvija-la paralelno sa time. Ali, ukoliko su tom strategijom napra-vljena ~uda tokom »oslobodila~kih« ratova – pobeda nadFrancuskom i uspe{an otpor prema SAD – ona je odba~e-na odmah po{to je mir ponovo uspostavljen. Crvena gardaje bila izrazito ksenofobi~na, i u njenim redovima nije sepreterano brinulo o poloàju vlastite zemlje u svetu. Nasta-viti revoluciju bilo je zna~ajnije od u~vr{}ivanja nacionalnepozicije. To obja{njava svesno uni{tavanje, iz ideolo{kihrazloga, jo{ uvek krhkih ekonomskih struktura; postupci

192

koji su izazvali zastra{ivanje i rasterivanje istinski patriot-ski orijentisanih rukovodilaca i intelektualaca. U ratovimaje izvojevana pobeda, a sa mirom je nastupio poraz. Zna~a-jan je podatak da su prvi komunisti~ki lideri koji su povelibrigu o ekonomskoj snazi svoje zemlje bili umereniji lide-ri druge generacije. Deng Sijaoping, u svom planu »ê-tvorne modernizacije«, vijetnamski premijer, Vo Van Kjet,a tu, verovatno, spada i severnokorejski predsednik KimDòng Il, svi su kao glavni prioritet istakli ekonomski raz-voj kao pre~icu ka ve}em politi~kom zna~aju zemlje nasvetskoj sceni.

O~igledna je hronolo{ka povezanost utopije i terora.»Veliki skok napred« iz perioda 1958–61., predstavljao jepoku{aj stvaranja velikih »agrarnih gradova« na pepelumreè seoskih naselja, primene »nau~nih« metoda u ze-mljoradnji, te razvoja te{ke industrije ogromnih razmera uurbanim sredi{tima, ali i na selu. Seljaci su prisiljavani dase odreknu svoje zemlje i gotovo svih svojih li~nih dobara.Oni su morali da prihvate jedan vid ìvota u vojni~kim ba-rakama, sa kolektivnim obrocima (mr{ave}i kako je vremeproticalo), i iscrpljuju}e, prinudne radne zadatke. I najne-znatniji znak negodovanja smatran je »desnim skreta-njem«. Kada su se naglo pojavile gladi, one su neretko tre-tirane kao akti sabotaè: partijska linija nije mogla da budepogre{na. Tako je – kao i u Ukrajini 1923–33. – vojska bilazaduèna da pretraì seoska imanja kako bi na{la »skrive-ne zalihe ìtarica«, a po{to ih ne bi prona{la, po~injala bi damu~i, hapsi i ubija izgladnele seljake. Tokom Velike prole-terske kulturne revolucije 1966–69., istinski bes studena-ta i mladih radnika koji je bio usmeren protiv korupcije,uskogrudosti i policijskih metoda dràvne birokratije, in-strumentalizovao je Mao uz podr{ku vlastoljubivih samo-zvanih ~elnika Crvene garde. Taj bes je bio iskori{}en ukompanji terora vo|enoj protiv intelektualaca, svih vrstakadrova, i biv{ih kapitalista, zemljoposednika i civilnih slu-`benika Kuomintanga. Egalitaristi~ke te`nje degenerisalesu se u univerzalnu inkviziciju i viktimizaciju. Volja da se

193

iznedri novi svet samo je izazvala razaranje kulture bezpresedana. Antiautoritarni pobunjenici su, uskoro, otvorilivrata sopstvenih zatvora i }elija za mu~enje, i vr{ili su pri-tisak na zatvorske vlasti da poo{tre na~in opho|enja premautamni~enim »kontrarevolucionarima«. [to se Demokrat-ske Kampu~ije ti~e, cilj reìma bio je ubrzavanje »Velikogskoka«, sa totalnom kolektivizacijom i totalnom mobiliza-cijom ljudskih resursa. Ne postoji zemlja u kojoj se jednimjedinim smelim potezom oti{lo tako daleko u preoblikova-nju geografije (raseljavanje gradskog stanovni{tva, preme-{tanje velikog dela populacije, zama{ni radovi na irigacio-noj mreì), ekonomije (ukidanje novca i trgovine), sociolo-gije (gu{enje religije, obrazovanja, porodice i najosnovnijihljudskih sloboda) i psihologije (zvani~na prohibicija seksu-alnosti, kriminalizovanje individualnog ose}anja i mi{lje-nja). Sâm jezik je pretrpeo duboke promene, a jedan orve-lijanski novogovor postao je obavezan. Gotovo po nu`nosti,javljao se izvestan (uglavnom individualan) otpor, te ras-prostranjeni eskapizam u najrazli~itijim vidovima, a kaoposledica o~iglednog neuspeha u ostvarivanju nerealnih ci-ljeva, ubrzo su se pojavile i gladi i masovni mortalitet. Svata de{avanja pripadnici centralnog upravnog aparata tuma-~ili su kao simptome da »neprijatelj« svojom brojno{}u ipodmuklo{}u nadilazi sva o~ekivanja, dok se odgovor nasve to sastojao isklju~ivo u poja~avanju represije.

Taj utopizam sa smrtonosnim posledicama zasnivaose na tri centralne pretpostavke. Pre svega, besomu~no jekori{}en slogan: »sve je mogu}e«, re~enica koja je blià ni-~eanskom »trijumfu volje« nego izvornom marksizmu, pri~emu je u premo{}avanju postoje}eg jaza glavni oslonacbio Lenjinov voluntarizam. Mao, sa svojim anarhisti~kimsklonostima i rastu}im odvajanjem od realnosti, bolj{evi~-ku tradiciju podredio je pove}anom oslanjanju na ideolo-{ku indoktrinaciju i masovnu mobilizaciju. Druga izrekabila je: »sve je politika«. Nije bilo uvaàvanja nikakvih pri-rodnih ograni~enja, nikavih ekonomskih zakona; na snazije bila samo »permanentna borba izme|u dva opredelje-

194

nja« – buròaskog i proleterskog – ~ak i unutar Komuni-sti~ke partije. Stoga, nije bilo ni govora o nekakvim gre{ka-ma, nego se radilo o obnovi buròaskih, imperijalisti~kihideja, ni govora o neuspesima, nego se radilo o sabotiranjuod strane klasnog neprijatelja. Siroma{na ètva je je, tako,bivala povod za poja~avanje represije. I tre}a parola: »jedi-no je budu}nost va`na« – pro{lost je morala da bude odba-~ena (Mao je novu Kinu poredio sa »praznom stranicom«),a sva postoje}a sredstva stavljena su u slu`bu svetlije bu-du}nosti i univerzalnog blagostanja, koje }e nastupiti krozkoju godinu. Sa takvom blistavom perspektivom pred so-bom, ko bi mogao ozbiljno da se zabrine zbog toga {to }e,tokom tog procesa, tu i tamo poneko da nastrada, {to }e ne-koliko jaja biti razbijeno kako bi se dobila valjana kajgana?

Me|utim, da bi staro dru{tvo bilo slomljeno i da bi sezastra{ili neprijateljski elementi, komunisti su, tako|e,morali da transformi{u sámi sebe u prakti~ne sociologe.Oni su predano pothranjivali latentnu mr`nju i prikrivenoogor~enje kako bi iskoristili njihove silovite eksplozije zasvoje potrebe, i kanalisali ih protiv neprijatelja partije. U hi-jerarhijskim azijskim dru{tvima, takvih dugo suzbijanihdru{tvenih antagonizama bilo je na pretek. Mladi su mora-li da se povinuju starijima, ène mu{karcima, seljaci gra|a-nima, periferne planinske oblasti naprednijim centralnimravni~arskim oblastima, sedi{tima vlasti i dominantnojkulturi, etni~ke manjine ve}inskim grupama. Sva ta poten-cijalna àri{ta nasilja sa provocirana, sa katastrofi~nim ismrtonosnim posledicama. êtrnaestogodi{nji |aci su, to-kom Kulturne revolucije, smatrani izvori{tem revolucio-narne mudrosti. U Demokratskoj Kampu}iji, mlade neo-brazovane seljanke ~esto su zamenjivale, sa najgorim mo-gu}im posledicama, stariji i iskusniji kadar, sumnji~en (~e-sto sa punim pravom) da je, u isti mah, previ{e korumpi-ran i previ{e umeren. Po ~itavoj Indokini revolucionarnetrupe su obrazovane od najmarginalizovanijih etni~kihgrupa. Ipak, »oslobo|enje« potla~enih bilo je kratkog veka.Po{to ih je partija cini~no upotrebila, sve te grupe brutalno

195

su vra}ane na svoje mesto. Na taj na~in, vi{e od deset mili-ona »obrazovane mladeì«, doju~era{njih junaka revoluci-je, moralo je da se preseli iz gradova u udaljena sela, u na-~elu, do kraja svog ìvota. Pol Potova telesna garda sasta-vljena od pripadnika narodnosti Dàrai smaknuta je jed-nim udarom. A prostranim autonomnim regionima pla-ninskog severnog Tonkina, gde je Vijetmin najpre podigaosvoja skrovi{ta 1940ih godina, ukinuta je autonomija od-mah posle pobede 1975. godine. Partijski interesi ne moguda se pome{aju sa interesima odre|ene dru{tvene grupe iliodre|ene zajednice. Komunisti su morali da {tite svojupotpunu slobodu delovanja za velelepne zamisli koje je raz-umela jedino nekolicina posve}enika.

Stanje ne~ove~nosti

Najupadljivija osobenost azijskog komunizma, i to u ve}ojmeri nego njegovi masovni zlo~ini, jeste totalna dru{tvenakontrola. Automatske veze izme|u kontrole i nasilja nijebilo. Japan i nacisti~ka Nema~ka po~inili su stravi~ne zlo~i-ne tokom Drugog svetskog rata ne raspolaù}i takvom ilisli~nom kontrolom. U Aziji, svakodnevni ìvot bio je de-taljno ure|en, spontanost je bila svedena na apsolutni mi-nimum. Napu{tanje radnog mesta ili stalnog boravi{ta biloje zabranjeno. Gradovi su bili odse~eni do sela. Vr{en jekonstantan pritisak: njegov visoki nivo odràvan je putempoliti~kih sastanaka na radnom mestu i mese~nih »semi-nara«. Prestupnici i sumnjivi su proterivani, a njihove po-rodice prisiljavane da ih se odreknu. Samoubistvo (na stoti-ne hiljada tokom Kulturne revolucije) ~esto je izgledalo kaojedini na~in da se pobegne – ali i to je moglo da povu~e is-pa{tanja ostalih ~lanova porodice.

Deinstitucionalizacija je dostigla krajnji nivo. Nije biloprakti~no nikakvih sudova, nikakvih kaznenih zakonika,tekstovi ustava bili su veoma kratki i stalno podlo`ni izme-ni, uz, po pravilu, gotovo potpuno odsustvo pisanog prava.Granice izme|u partije, dràve i dru{tva su se zamaglile.

196

To, naravno, nije dovelo do pove}anja slobode i mo}i za po-jedinca, ve} do nametanja neograni~enih du`nosti (indivi-dualna prava su i{~ezla skoro u potpunosti) u skladu sapropisima uglavnom ideolo{ke prirode. Biti odan Maoovojmisli (naàlost, dvosmislenoj i promenljivoj), bilo je jedinizakon, jedina strategija opstanka. U~enje partijskih istina,postupci kritike i samokritike, postali su univerzalni, i uveksu ostavljali mogu}nost dodatnog prevaspitavanja – tzv., la-ogai. Nepredvidljivost i nesigurnost dostigle se najvi{i nivo.

Najosnovnija svojstva ~ove~nosti bile su besomu~noprogonjene i eliminisane. Crveni Kmeri su kao model uzi-mali pasivno gove~e, te su ljubav i prijateljstvo postojali je-dino ako su bili usmereni ka Organizaciji. U Vijetnamu surevolucionarne vrline preuzete iz konfu~ijanske tradicijeènske privrènosti mu{kim ~lanovima porodice. U Kini jeop{te etiketiranje stanovni{tva dovelo do uspostavljanja ri-gidnog sistema kasti. Ro|enje (»boja porodice«) odre|ivaloje prava i du`nosti, ~ak i za one koji su ro|eni posle revo-lucije.

Posledice takvih politika posebno su se dramati~no ma-nifestovale u oblasti morala: nije bilo mogu}e preìveti bezlaganja, klevetanja i (u Demokratskoj Kampu~iji) kra|e.

Specifi~ni slu~aj ‘’kambodànskog genocida’’ proistekaoje iz ekstremne slabosti komunisti~ke grupe okruène ne-prijateljski nastrojenim zemljama i iz borbe protiv nu`no-sti istorijskog kretanja. U njemu se o~ituje nihilisti~ka ten-dencija ka samopro`diranju i, kona~no, ka samoubistvu –crta koja je, verovatno, prisutna u svakom ekstremnom is-kustvu, koja nigde drugde nije tako sna`no izbila na videlo.

Zaklju~ak: bekstvo iz terora

Protivre~nosti, varijacije i krajnje napetosti koje su izazva-le politike radikalnog komunizma u Aziji brzo su iscrpelepo~etni entuzijazam i podr{ku naroda. Sekta{ki reìmi po-kazali su svoju krhkost, i u svega jednoj generaciji moralisu da nestanu ili da se transformi{u, odri~u}i se i utopije i

197

terora. Ali ta iskustva iz pro{losti (sa izuzetkom SeverneKoreje) bila su tako ekstremna da nam pomaù da razume-mo, u svetskim razmerama, kako izgleda su{tina politi~kogterora.

Napomene

1. U tome je retko prime}ivani uzrok eskalacije terorizma tokom isto-rije komunizma. Lenjin, u svojoj fascinaciji jakobinskom fazomFrancuske revolucije (1793–94), pripisuju}i brz neuspeh Pariskekomune, 1871., nedostatku revolucionarnog nasilja, organizovao jetajnu policiju sa gotovo neograni~em mo}ima, zabranio je politi~-ku opoziciju i pokrenuo Crveni teror, sve u prvih nekoliko mesecibolj{evi~kog reìma. Mao, uàsnut time {to je sovjetsko rukovod-stvo, uprkos ~injenici da ga je sâm Staljin pa`ljivo odabrao, »izda-lo« Staljina 1956., slomio je kinesku inteligenciju tokom perioda»Sto cvetova« 1957., i lansirao ultrakolektivisti~ke narodne komune1958., a 1966., poku{ao da sprovede potpunu obnovu Komunisti~-ke partije kroz Kulturnu revoluciju. Preuzimaju}i vlast, u aprilu1975., posle o~iglednog kraha te strategije, Pol Pot je odlu~io dapodrije sáme osnove privatnog vlasni{tva kroz ukidanje novca, dazabrani privatni ìvot kroz preme{tanje porodica i totalnu kontroluindividue, i u celosti elimini{e »staro dru{tvo« kroz prisilnu evaku-aciju gradova i fizi~ku destrukciju dràvnih slu`benika, kadrovasvih vrsta i intelektualaca. Da je organizacija Sendero Luminoso(Svetle}i put), iz Perua, uspela da sprovede svoja shvatanja, ona bi,verovatno, poku{ala da ispravi »Pol Potove gre{ke« kroz terorizamjo{ ve}eg stepena. Osim toga, fatalna eskalacija pokazuje da istorij-ska i internacionalna svest ne pogoduje nu`no uve}anoj mudrosti.»Zloupotrebe istorije« se de{avaju, ba{ kao {to je Cvetan Todorovpokazao u svom tekstu u ovoj knjizi da su se de{avale »zloupotre-be pam}enja«. Tako|e, postoje i »genealogije zla«.

2. Godina 1946., obeleàva po~etak zama{ne zemlji{ne reforme u ko-munisti~kim »oslobo|enim podru~jima«, pospe{ivane prisilnimuklanjanjem »zemljoposednika«, na osnovu sistema kvota. Predkaj 1978., Deng Sjiaoping preuzeo je vrhovnu vlast, i ubrzo zatimoslobodio ve}inu politi~kih zatvorenika.

3. U celini gledano, teorijska dela azijskog »marksizma-lenjinizma«bila su o~ajno slaba. Kakav god bio svojevremeni uticaj Maove mislina jedan deo zapadnja~kih intelektualaca, ona nije ni{ta drugo do»pop«, saèta verzija Lenjinovih spisa, pro~itanih kroz Staljinovenao~ari. Dodu{e, kineski vo|a pokazuje se kao prvorazredni teore-

198

ti~ar u pore|enju sa Ho [i Minom ili Kim Il Sungom, uprkos hilja-dama objavljenih stranica ovog potonjeg, prevedenih, uz velike te-{ko}e, na nekoliko jezika. Kimovo slavno delo \u ~e (Nezavisna re-volucionarna misao i praksa) u celosti je preuzeto iz kineske teori-je »Velikog skoka napred«. Pol Pot je za sobom ostavio veoma malotekstova, me|u kojima ni{ta ni pribli`no nema teorijski zna~aj.

4. Prvu godinu kineskog »Velikog skoka napred«, 1958., obeleìlo jepove}anje radne snage u dràvnim industrijskim preduze}ima za85 %. U Pol Potovom êtvorogodi{njem planu, obelodanjenom uavgustu 1976., najduè poglavlje posve}eno je te{koj industriji i tou jednoj od industrijski najzaostalijih zemalja sveta.

5. Istorija je neuhvatljiva: u otprilike poslednje dve decenije, sa brzim,univerzalnim opadanjem marksisti~kog utopizma, i sa toliko broj-nim slu~ajevima komunista koji su podlegli ~arima nacionalisti~-kog diskursa, nacionalizam (ponekad u ekstremnim vidovima kse-nofobije i rasizma) stvarno je postao okosnica programa mnogihkomunisti~kih partija, pogotovo tamo gde su se one zadràle navlasti ili gde su bile na vlasti.

6. Uprkos izvesnim dvozna~nostima, posebno u Africi (u Mengistu-ovoj Etiopiji pogotovo), spisak komunisti~kih zemalja uvek je bilolako utvrditi. Ali, da li je Mongolija, koja, po~ev od 1922. godine,gotovo da je bila sovjetska kolonija, bila deo fenomena azijskog ko-munizma? âk i Severna Koreja, organizovana posle 1945., pod so-vjetskom kontrolom, (u velikoj meri nalik Isto~noj Nema~koj iliPoljskoj), u kojoj se i danas jo{ uvek prednost daje represiji nad jav-nim procesima, jeste izvestan vid tranzicione zone izme|u sovjet-skog i kineskog komunizma.

7. Ta o~igledna kulturna kontradikcija mogla je da bude jedan od ~i-nilaca u specifi~noj kambodànskoj drami.

8. Kulturna revolucija i njen neobi~an poku{aj uni{tenja Komunisti~-ke partije, nagovestili su prvu naprslinu izme|u Kine i ostalih reì-ma, do tada vernih maoizmu.

Prevod: \or|e ôli}

199

R u t B e n - G i a t

M A N J E Z L O ?I T A L I J A N S K I F A [ I Z A MI T O T A L I T A R N A J E D N A ^ I N A

Ovo poglavlje ima za temu moralne implikacije i istorio-grafske posledice jednog narativa o dugoj istoriji pore|enjadva reìma: italijanskog fa{izma kao »manjeg zla« u odno-su na nacional-socijalizam. Iako italijanska diktatura nijebila uklju~ena u totalitarnu jedna~inu po definiciji zastu-pljenoj u ostalim tekstovima u ovoj knjizi, ona zauzima vi-soko mesto na lestvici zla u Evropi tokom dvadesetog veka– izuzev kada se uporedi sa nacizmom i komunizmom.Bilo da je pokazatelj broj mrtvih ili rasulo tradicionalnihdràvnih institucija, italijanski fa{izam, u najgorem slu~a-ju, dolazi na tre}e mesto kao, da upotrebim izraz koji je jo{uvek u opticaju, »nesavr{eni totalitarizam«.1 Moja namerapri ispitivanju ovog pore|enja nije da utvrdim njegovu ve-rodostojnost, ve}, pre, da istraìm njegove istorijske osobe-nosti i simboli~ku vrednost, kao i na~ine na koji je ono uti-calo na ocenjivanje italijanskog fa{izma u sámoj Italiji ivan nje. Jer, iako obilje postoje}ih studija svedo~i o nasto-janju da se Musolinijev reìm realno oceni, ova internacio-nalna istoriografija je, tako|e, direktno, ali i na zaobilazanna~in, uobli~ena u smislu onoga »{to ∞italijanski≤ fa{izam

201

nije bio«: reìm genocida i masovnog ubijanja pod kojimsu »obi~ni ljudi« sprovodili politiku ~iji je cilj bilo stvaranjerasisti~ke utopije.2

»Jedinstvenost neke pojave moè se shvatiti samo pu-tem pore|enja«, pisali su Ian Ker{ou i Mo{e Levin.3 Tatvrdnja je svakako ta~na, ali isto tako se moè re}i da je ovoodre|eno pore|enje, koje je do{lo do izraza na polju istori-ografije i u uobi~ajenim, popularnim shvatanjima, spre~ilobilo kakvo potpunije razumevanje posebnosti politike iprakse italijanskog reìma. [tavi{e, ono je, sve do nedavno,sluìlo kao podsticaj za svesno ili nesvesno potcenjivanjefa{isti~kog nasilja po~injenog unutar i van Italije. Tako|eje i odràlo i u~vrstilo istoriografske tradicije i rasprostra-njena uverenja kojima se u~e{}e i odgovornost italijanskestrane za nasilje svodi na najmanju mogu}u meru. Jednood takvih uverenja je i predstava da su Italijani brava gente,ili »dobri ljudi«.4 Te »slepe mrlje«, koje tako|e odraàvajupraksu sistemati~ne opstrukcije sprovo|ene od strane itali-janskih dràvnih arhiva predstavljaju nasle|e jedne {ire re-presije onih zona istorijskog pam}enja koje bi mogle dapomute prihva}ene distinkcije moral-nosti, nacionalnogkaraktera i dr., koje su uspostavljene i obnavljane uz po-mo} formulacije »manjeg zla«. Svako od ovih va`nih pita-nja zasluùje znatno {iru diskusiju od one koju je ovde mo-gu}e razviti.5 Moj cilj je, pre svega, da u ovom tekstu sasta-vim mapu politi~kih, kulturnih i ideolo{kih ~inilaca koji suolak{ali uvo|enje ovog pore|enja u upotrebu, te da izne-sem neke konkretne primere italijanske politike i pona{a-nja, koji se sporo prihvataju u italijanskim diskusijama oMusolinijevom reìmu, a koji ostaju nedovoljno poznati unau~noj javnosti zaokupljenoj nacizmom i komunizmom.Mar{evi smrti, masovne deportacije, genocid i koncentraci-oni logori uz prisilni rad, kao i racionalizovana sledovanjahrane, nisu karakteristi~ni samo za nacisti~ku Nema~ku ilistaljinisti~ku Rusiju, ve} i za italijanski fa{izam, {to }u po-drobnije izloìti ne{to kasnije. Pore|enje moè da osvetlipojedina~ne pojave koje se porede, ali ono mora da po|e od

202

one vrste empirijskog znanja koje je, u slu~aju italijanskogfa{izma, bilo te{ko sakupiti, pogotovo s obzirom na oneteme koje su u op{toj upotrebi kada govorimo o totalitar-nim reìmima.

Budu}i da su danas mnogi prikazi evropskog totalita-rizma usredsre|eni na razvoj i me|uzavisnost nacizma ikomunizma, trebalo bi se potsetiti da je mnogo godina po-sle Prvog svetskog rata Musolini, u ve}oj meri nego Hitler,bio onaj koji je predstavljao »neprijateljskog blizanca« ko-munizma. Termin »totalitaran« skovala je, kao peòrativna ra~un fa{izma, italijanska liberalna opozicija, ali ve}1920ih godina Musolini i njegove pristalice prisvojili su gakao sredstvo ogla{avanja osobenosti i originalnosti svogpristupa vladavini.7 Posmatra~ima razli~itih politi~kihusmerenja tokom 1920ih i 1930ih, ~inilo se da su fa{isti~-ke dràve i Sovjetski Savez utrkuju oko toga ko }e biti gro-bar demokratske i buròaske Evrope, a njihove pohode kasavr{enom revolucionarnom sistemu jednopartijske vlastiobeleàvale su sli~ne strategije masovne mobilizacije,formiranja politi~kog identiteta i proganjanja. U stvari,iako su »crnoko{ulja{i« odbacivali komunisti~ki internaci-onalizam, oni su zna~ajna sredstva uloìli u stvaranje inter-nacionalne mreè uticaja koja }e poloìti temelje »univer-zalne fa{isti~ke« civilizacije. Musolini je snabdevao nov~a-nim sredstvima fa{isti~ke organizacije u inostranstvu, po-drào je ~itav niz desni~arskih pokreta inspirisanih njego-vom li~no{}u, od Portugalije do Indije i, kada je Staljin do-{ao na vlast, otpo~eo je svoju promociju korporativizma idrugih »revolucinarnih« vidova fa{isti~ke ideologije.8 Uslede}em komentaru iz pera mladog fa{iste, napisanom{est meseci po{to je Musolini preuzeo vlast, ogleda se ras-plinuto shvatanje da su italijanski i sovjetski reìm biliglavni takmaci u borbi za kontrolu ideolo{kih i politi~kihprostora koji su otvoreni krizom buròaskog poretka:

Sa padom devetnaestovekovne civilizacije ostala su samodva puta kojima bi se moglo i}i dalje: na{ i njihov. Moèmo

203

biti sigurni da }e se u jednom trenutku ta dva puta ukrstiti.Da li }emo na kraju mi po}i njihovim, ili }e oni po}i na{imputem? Ozbiljan ~ovek mora da se upita: ko }e pobediti,Rim ili Moskva?9

Ta rana etapa istorije totalitarizma, u kojoj su Italija i Rusi-ja bili glavni nosioci organizovanog terora i dràvnih proje-kata stvaranja novog ~oveka, zavr{ila se formiranjem naci-onal-socijalisti~ke vlade 1933. godine. Iako je Musolini upo~etku pozdravio nacisti~ki prevrat kao dokaz napredno-sti fa{isti~kog impulsa u evropskim okvirima, spremnostsa kojom je strana {tampa blagosiljala nacional-socijalistekao stegono{e desni~arskog totalitarizma pokazala se kaoonespokojavaju}a. Manje od godinu dana po{to je Hitlerdo{ao na vlast, prvi ~ovek Musolinijeve slu`be za odnose sajavno{}u upozorio je Du~ea da bi Nemci mogli da uzurpi-raju vode}u poziciju i izvornost italijanskog fa{izma »za-stupaju}i karakteristi~ne crte musolinijevske misli i delo-vanja pod ‘nacisti~kim imenom’«.10

Sloèni odnosi italijanskih fa{ista i nacional-socijalistatokom naredne decenije izlaze van okvira ovog teksta.11

Neka od zapaànja odnose se na italijanski doprinos kon-struisanju teze o »manjem zlu« tokom tog perioda. Prvo seti~e doslednosti italijanske percepcije Nemaca kao bezdu-{nih materijalista tokom perioda Vajmarske Republike i zavreme nacisti~ke vladavine, te podjednake doslednosti sakojom su Italijani na sebe gledali kao na narod koji u ve-}em stepenu raspolaè ose}anjem op{teg interesa i ~ove~-nosti. Italijanske bojazni u pogledu tog vida nema~kog na-cionalnog karaktera dobile su, 1920ih godina, izraz u za-merkama na trijumf die Sachlichkeit über alles, a ranih1930ih, u napadima na fanati~nost »rasisti~kih« ube|enjanacista prema kojima se biologiji davalo prvenstvo nad po-rodicom i zajednicom.12 Takvi opisi Nema~ke kao zemljeekstremista, i Italije kao »{kole slobode, harmonije i ìvot-ne mudrosti«, javljali su se i posle sklapanja saveza silaOsovine i dono{enja antisemitskog zakonodavstva u sámoj

204

Italiji.13 U svakom slu~aju, u Italiji je retorika o fa{izmukao reìmu koji neguje spiritualnost i li~nost sve nagla{e-nije prisutna. Nemaju}i nikakve veze sa bilo kakvim podra-àvanjem Nema~ke, prihvatanje rasne ideologije Italijani-ma je posluìlo kao jo{ jedna mogu}nost za artikulisanjesvoje razlike u odnosu na naciste. Oni su to izveli klone}ise nema~kog biolo{kog rasizma u korist posebne italijan-ske vrste »spiritualnog rasizma«, a to je distinkcija koju supriznavali i crkveni zvani~nici.14

Takve slike i samoreprezentacije nisu zaustavile tvorcefa{isti~ke politike i intelektualce u planiranju kursa zajed-ni~kog istorijskog kretanja sa nacistima, i od 1936. do1943. godine, bilo je pregr{t primera italijansko-nema~kesaradnje na tako raznorodnim poljima kao {to su biologijai restauracija kulturnog nasle|a, kao i otvaranje novih trì-{ta rada za Italijane na teritorijama nema~kog Rajha.15 Touskla|ivanje ciljeva i ideala nastavilo se, za neke Italijane, ikroz period Republike Salo, koja je bila doìvljena kao pri-lika za ostvarenje revolucionarnog obe}anja fa{izma u me-|unarodnim razmerama.16 Me|utim, za glavninu stanov-ni{tva, i za mu{karce i ène koji }e u posleratnom perioduimati funkciju javnih arbitara i ~uvara italijanskog nacio-nalnog pam}enja, ratna iskustva invazije, zaposedanja teri-torije i deportacije koje su sprovodili Nemci bili su najizra-zitiji indikatori ispravnosti onoga {to je istori~ar Filipo Fo-kardi analizirao kao trop »zao Nemac–dobri Italijan«.17 Dokraja rata termini »kolaboracionist« i »otpora{«, upotreb-ljavani su u italijanskoj {tampi i od strane lustracionih tela,da se njima ozna~e one pozicije koje su pojedini Italijanizauzeli tokom dvoipogodi{njeg trajanja Republike Salo, ane na sopstvene delatnosti tokom prethodnog, dvadesetjed-nogodi{njeg perioda Musolinijeve vladavine. Takve di-stinkcije, koje su isprva odraàvala kulturu i jurispridenci-ju tranzicije, prihva}ene su i u nau~nom pristupu italijan-skom fa{izmu. Kao {to je Klaudio Pavone jednom prime-tio, na taj na~in je sprovedena »normalizacija« italijanskediktature i njeno pakovanje u ‘crnu kutiju’ nepatvorenog

205

zla svojstvenog »naci-fa{izmu« Saloa, koji je predstavljaoizuzetak, i bio pod inostranim uticajem.18

Simptomi i posledice takvih osloba|aju}ih pravnih iideolo{kih zahvata ose}ali su se neposredno u posleratnomperiodu u ~itavom nizu oblasti, a ja }u ovde pomenutisamo neke od najzna~ajnijih. Prvo, èlje mnogih levi~ara,liberala i progresivnih hri{}anskih demokrata u pogledudefa{izacije Italije kroz masovne ~istke i sankcije tek deli-mi~no su ispunjene. Potreba novih politi~kih partija za sti-canjem {iroke baze pristalica, ose}aj znatnog dela popula-cije da je bila `rtva u rukama Nemaca i Saveznika, kao i je-dan vid kolektivnog sau~esni{tva me|u intelektualcima idràvnim slu`benicima koji su tokom dve decenije u~e-stvovali u delatnostima fa{isti~kog dràvnog aparata, osigu-rali su {irok stepen institucionalnog kontinuiteta izme|uprethodnog reìma i nove republike.19

Drugo, Italija nije iza{la u susret zahtevima Gr~ke, Ju-goslavije, Libije i ostalih zemalja, da izru~i vi{e od 1600 ita-lijanskih dràvnih slu`benika i pripadnika vojnih snaga op-tuènih za poku{aj vr{enja genocida i druge ratne zlo~ine,delimi~no zato da bi se izbegle javne debate u kojima bi, uvreme sklapanja mirovnog sporazuma 1947., slika Italijanabila dodatno ocrnjena. Kao {to su, nedavno, Fokardi i LucKlinkhamer otkrili u svom istraìvanju, vlada koju je, 1946.,obrazovala Hri{}ansko-demokratska partija nezvani~no jesprovodila politiku odugovla~enja i prikrivanja kako bi izbe-gla da se povinuje tim zahtevima. U zvani~nim javnim na-stupima nagla{avana je relativnost italijanske krivice u vezisa Nema~kom i stradanjem Italijana u nacisti~kim koncen-tracionim logorima i tokom nema~ke okupacije Italije.20

I tre}e, ova javna ti{ina prenela se i na sau~esni{tvo Ita-lije u Holokaustu, ~ime je ohrabrena pojava narativa u ko-jima je minimalizovano u~e{}e italijanske strane u progo-nima Jevreja, a predratni italijanski rasni zakoni svo|enina imitaciju nema~ke politike.21 U periodu koji je usledioneposredno posle tolikih nema~kih zverstava po~injenihna italijanskom tlu, dosledno ukazivanje na Nema~ku kao

206

na simbol zla bilo je neizbe`no, i nametnulo se kao istorij-ska ~injenica. Ipak, konzistentna eksternalizacija fa{isti~keagresije u liku Nemaca, zajedno sa podjednako doslednimnaglaskom na »ve}e dobro« Italijana, obeshrabrila je bilokakvu ozbiljniju moralnu debatu o italijanskom totalitariz-mu i mestu koje je nasilje zauzimalo u ideologiji i praksiMusolinijevog reìma. U nekoliko godina nakon porazaitalijanskog fa{izma, zvani~ni i popularni narativi stopljenisu kako bi se stvorilo ono {to je Fokardi nazvao »umiruju-}i i moralno osloba|aju}i autoportret«, ~ija je obnova i rea-firmacija zavisila od neprestanog pore|enja sa nema~komdiktaturom.22

Naravno, tvorci italijanske politike i intelektualci nisudelovali u bezvadu{nom prostoru. Hladnoratovska politikabila je delotvoran, ponekad i odlu~uju}i ~inilac u oblikova-nju politike i pretpostavki koje sam opisala. PopularnostItalijanske komunisti~ke partije – najve}e partije te vrste uZapadnoj Evropi – i geopoliti~ki zna~aj Italije kao mosta iz-me|u Evrope i Mediterana, bili su ~inioci od najve}eg zna-~aja za savezni~ke zvani~nike koji su bili na du`nosti to-kom okupacije za vreme rata i, kasnije, u posleratnom pe-riodu rekonstrukcije zemlje. Cilj izbegavanja dru{tvene re-volucije i obezbe|ivanja blagonaklonog stava prema demo-kratskim oslobodiocima imao je prvenstvo nad ka`njava-njem fa{isti~kih zlo~ina u ve}em obimu. Porede}i italijan-sko stanovni{tvo sa »dobrim de~kom kojeg je banda zliko-vaca zavela na stranputicu«, ameri~ke i britanske vlasti slo-`no su zaobi{le pojmove kolektivne krivice i koncentrisalese na ve}i stepen mogu}nosti iskupljenja za demokratskiìvot u italijanskom slu~aju (nego u slu~aju Nemaca).23 Izistih ideolo{kih i geopoliti~kih razloga, Saveznici su za-`murili na jedno oko pred italijanskim sistemati~nim op-strukcijama u pogledu izru~enja njihovih optuènih ratnihzlo~inaca, aktivnih na teritorijama koje je Italija okupirala,kao i u kolonijama.24

U sámoj Italiji, u krajnje polarizovanom raspoloènju,karakteristi~nom za kraj 1940ih godina, izme|u komuni-

207

sta i hri{}anskih–demokrata razmenjivane su optu`be za»totalitarizam«, dok su i jedni i drugi izraàvali svoje gnu-{anje nad diskreditovanim italijanskim reìmom. Vo|stvohri{}anskih–demokrata ukazivalo je na veze komunista saStaljinom, i razvijalo je argumente u prilog jednakosti fa{i-zma i komunizma, dok je {ef komunista Palmiro Toljati is-ticao kontinuitet u ~lanstvu i po duhu (religioznom i dru-gom) izme|u fa{ista i hri{}anskih–demokrata.25 Iz razli~i-tih razloga, obe strane koristile su pona{anje nacisti~kihvojnika kao paravan za sopstvene konstrukcije »dobrog Ita-lijana«. U slu~aju komunista, kojima je bilo potrebno da seistakne doprinos boraca Pokreta otpora u vreme kada supod ameri~kom paskom jedna za drugom izbijale politi~keafere sra~unate na slabljenje uticaja italijanske levice, to jepodrazumevalo suzbijanje informacija o prekomernom na-silju partizana i {irenju naro~itog shvatanja fa{isti~kog pe-rioda u kojem se minimalizovala narodna podr{ka Musoli-nijevom reìmu.26 Za vladaju}e hri{}anske–demokrate, sdruge strane, kontrola {tete bila je presudna za rehabilito-vanje Italije i sticanje izglednije pozicije u pregovorima saSaveznicima. To je opravdalo upotrebu svih raspoloìvihsredstava kako bi se spre~ilo da pa`nja me|unarodne jav-nosti padne na italijanska ratna nedela, kako bi se umanji-le veze Italijana i Nemaca u pro{losti, i po~elo sa {irenjemkontranarativa u kojem su nagla{avana antifa{isti~ka ose-}anja Italijana i ~ove~nost koju su mnogi italijanski vojnicii zvani~nici individualno pokazali prema neitalijanskimJevrejima i drugima tokom rata. Do 1948. godine, u nacio-nalnim filmovima i javnom diskursu, stvorena je slika oitalijanskom vojniku u kojoj je totalitarna propaganda izo-krenuta naglava~ke, slika u kojoj je predstavljen pojedinackoji »ose}a intimnu averziju prema ratu i protivi se vr{enjunasilnih i represivnih dela«.27

Predstavljaju}i sebe kao »manje zlo« u odnosu naNemce, kako pre, tako i posle 1945., Italijani su mogli dana|u podr{ku za taj stav u mi{ljenjima mno{tva stranih ko-mentatora koji su u svojim radovima Musolinijev reìm iz-

208

uzeli iz jedna~ine totalitarizma. Najistaknutiji i na-jobrazovaniji me|u tim analiti~arima bio je jedan broj ne-ma~kih emigranata, za koje je, kao {to je Ebot Glizon pisao,»Italija bila sekundarna ili tercijarna u poku{ajima da ana-liziraju {ta se dogodilo u Evropi«.28 Italijanski fa{izam je,zapravo, dobio marginalno mesto u istraìvanjima totalita-rizma koja su objavili Franc Nojman, Hana Arent, ErihFrom, Paul Tilih i drugi. Tipi~na za to je jedna tvrdnja Ti-liha u tekstu o konfliktima izme|u religije i totalitarne dr-àve, temi od velikog zna~aja za Italiju. Pi{u}i 1934., po{tosu nacisti na vlasti bili ne{to vi{e od godinu dana, a italijan-ski fa{isti ve} dvanaest godina, on kaè da je »razvoj totali-tarizma najdalje uznapredovao u Nema~koj, gde je totali-tarna dràva bila osmi{ljena i, u velikoj meri, ostvarena«.29

Takva stanovi{ta odraàvaju neuporedivo ve}i interes tihautora, ina~e emigranata, za nema~ki slu~aj, kao i, op{teuzev, ve}e poznavanje tog slu~aja. Ali ona isto tako svedo-~e o tendenciji da se italijanska diktatura posmatra kao spo-redna ili dodatna epizoda u istoriji totalitarizma, koja je odsvog po~etka bila satkana od uzajamnih reakcija i suprani-{tava nacizma i komunizma. Posredstvom takvih nazoraprenose se percepcije kulturnih razlika severne i ju`neEvrope. Arentova, tako, Italiju, zajedno sa [panijom i Por-tugalijom, svrstava zajedno kao nacije u kojima je prisu-stvo »latinoevropskih« vrednosti apsorbovalo {irenje onogvida ekstremisti~kog i antihumanisti~kog mentaliteta kojije preovladao u Nema~koj i Rusiji.30 Takva uverenja obele-àvaju zapaànja i se}anja Nemaca koji su emigrirali u fa-{isti~ku Italiju, ili se u njoj zadràli u prolazu. Me|u njimase na{ao i filozof Karl Levit, student Martina Hajdegera,koji je boravio u Rimu po{to je izba~en iz nema~kog uni-verzitetskog sistema 1934. »Italijani su ~ove~ni ~ak i kadanose crnu ko{ulju«, poverio se u svom dnevniku Levit1936., veli~aju}i njihovu relativnu indiferentnost po pita-nju rase. Nekoliko godina kasnije promenio je svoje mi{lje-nje, kada ga je dono{enje antisemitskog zakonodavstva pri-sililo, kao i ostale Jevreje-strance u Italiji, da bira izme|u

209

proterivanja i internacije u jedan italijanski koncentracionilogor.31

Arentova, naj~uvenija od svih emigranata analiti~aratotalitarizma, pisala je kao filozof koji poku{ava da skiciragenealogiju dràvnog terora, i kao nema~ka Jevrejka kojase napreè da razume psiholo{ke i istorijske korene rasi-sti~kih uverenja koja su se pokazala tako privla~nim za nje-ne sunarodnike. Pi{u}i u periodu nakon Holokausta, onaje tvrdila da su odsustvo dràvnog antisemitizma i relativ-na umerenost opho|enja italijanskih fa{ista prema svojojopoziciji na unutra{njem planu opravdali klasifikovanjeMusolinijevog reìma kao »netotalitarne ili, u najgoremslu~aju, polutotalitarne« dràve. Italija je sve do uvo|enjarasnih zakona zaista bila »obi~na nacionalisti~ka diktatura∞koja se≤ logi~no razvila iz vi{epartijske demokratije«.32 In-teresantno je da Arentova reprodukuje omalovaàvaju}enema~ke poglede na »nedostatke« italijanskog reìmakako bi podràla svoju ocenu. Tvrde}i da su nacisti posedo-vali »besprekoran instinkt« za raspoznavanje totalitarnih inetotalitarnih reìma, Arentova napomene svog dela ispu-njava citatima Hajnriha Himlera, Jozefa Gebelsa i drugih,koji svedo~e o »povr{nosti« italijanskog fa{izma i postoja-nju dubljih afiniteta izme|u nacizma i komunizma. Hitle-rov stvarni partner u uàsnom totalitarnom poduhvatu bioje Staljin, a ne Musolini, zaklju~uje Arentova.33

Na ovom mestu relevantno je o{troumno zapaànjeStivena E{hajma da stepen civilizovanosti koji se pripisujenekoj kulturi ~esto strukturi{e recepciju nasilnih dela po~i-njenih pod okriljem te kulture.34 Ose}aj izdanosti koji po-menuti nema~ki komentatori emigranata ispoljavaju u po-gledu varvarizovanja svojih sunarodnika, bio je srazmerannjihovom shvatanju superiorne kultivisanosti koja je obele-àvala njihovu mati~nu zemlju. Sli~no tome, Musolinijevreìm, onakav kakvim su ga opisali, ~inilo se da odraàvasu{tinske »italijanske« kvalitete, pozitivne (ve}u ~ove~-nost), kao i negativne (kukavi~luk, nepouzdanost, davanjeprednosti formi nad su{tinom). Oni su u tome pratili tradi-

210

ciju putopisa i hronika koje su o Italiji pisali strani autori,spisa u kojima se ukazuje na to da italijanskom tempera-mentu, koji se ~ini tako pogodnim za izraàvanje umetni~-kog genija, nedostaje disciplina, okrutnost i nagon neopho-dan za ratne podvige.35 To nasle|e predstava o Italiji prati-lo je posmatra~e koji su odbacili mogu}nost da su »obi~niItalijani« postajali dèlati u slu`bi dràve. U tom smislu, ta-ko|e, moèmo da pro~itamo stav Hane Arent po kojem jefa{isti~ka Italija bila »obi~na« diktatura koja je vr{ila »obi~-ne« zlo~ine, ve} poznate unutar granica zapadne tradicije,vi{e nego totalitarna dràva koja je pospe{ivala razvoj kul-ture zla nezapam}enog tipa i nezapam}enih razmera.

Takve predstave o italijanskom mentalitetu i kulturi ta-ko|e obeleàvaju mnoge komentare o diktaturi koji su sepojavili na engleskom jeziku u decenijama koje su usledileposle Drugog svetskog rata. Ovaj veliki korpus radova do-voljno je analiziran i izli{no je da ovde bilo {ta od toga po-navljam.36 Raspravlja}u samo o slu~aju britanskog istori~a-ra A. D`. P. Tejlora, koji nije eksplicitno prou~avao totalita-rizam u svojim spisima, ali je, i pored toga, verovatno naj-uticajniji ne-nema~ki pristalica teze »manjeg zla«. U kon-troverznom radu iz 1964., The Origins of the Second WorldWar (Poreklo Drugog svetskog rata), njegov cilj bio je da seodbaci svaljivanje sveukupne ratne krivice na Nema~ku,dovo|enjem u pitanje internacionalisti~kih shvatanja pokojima je nacisti~ki ekspanzionizam bio proizvod detaljnorazra|enog faustovskog plana. Hitler je, prema tom shvata-nju, manje bio besprekorni inènjer a vi{e spretni oportu-nista; ipak, Tejlor mu pripisuje ideolo{ku doslednost i ~e-li~nu volju ostvarivanja dubljeg preobraàja Nema~ke isámih Nemaca. To je vi{e od onoga {to bi se moglo re}i zaMusolinija i italijanski fa{izam, koji su se na{li na ni{anunekih od Tejlorovih najo{trijih kriti~kih sudova:

Fa{izam nikada nije imao bezobziran nagon, jo{ manje ma-terijalnu snagu nacional-socijalizma. U moralnom smisluon je bio isto toliko pokvaren – mo`da i ne{to vi{e, i to upra-

211

vo zbog svoje neiskrenosti. Sve u vezi s fa{izmom bilo jeprevara. Dru{tvena opasnost od koje je spasao Italiju bila jeprevara; revolucija kojom je do{ao na vlast bila je prevara;sposobnost i politika Musolinija bili su la`ni. Fa{isti~ka vla-davina bila je korumpirana, nekompetentna, isprazna; sâmMusolini bio je sujetan, lakomislen hvalisavac bez ideala iciljeva.37

U ovakvom pisanju odraàva se nekoliko tradicija komen-tarisanja italijanskog fa{izma: popustljivost nacista, i u {i-rem smislu, Nemaca, prema italijanskoj »slabosti« i »povr-{nosti«; izrazito britanski prezir prema italijanskom kreve-ljenju i detinjastom pona{anju; kao i jedna {ira anglo-ame-ri~ka tradicija karikaturalnog predstavljanja Musolinija kao»Cezara od piljevine«, bezobraznog deri{ta ili neodgovor-nog komedijanta, predstavi koja je dobila svoj izraz u na-rodnim pri~ama i novinarstvu, te kroz karikature objavlji-vane u me|uratnoj i ratnoj {tampi. Ti stereotipi i stavoviodràli su se i u posleratnom periodu, te se tako, u svojojstudiji iz 1956. godine, Dante \ermino ose}ao obaveznimda naglasi kako italijanski reìm nije bio »nikakva komi~-na opera, niti ju`noameri~ki dràvni udar«, ve} totalitarnadràva koja je ugnjetavala milione ljudi tokom dvadeset go-dina.

Ako je pojava Tejlorove knjige The Origins of the SecondWorld War obnovila takva shvatanja o italijanskom fa{izmume|u istori~arima i obrazovanijim ~itaocima, njegov filmiz istog perioda, Musolini, izneo ih je pred {iru javnost. Ujedno~asovnom filmu, za koji je napisao scenario i bio na-rator, Tejlor se strogo pridràvao teksta knjige u prikazudu~ea i njegovog reìma. I zaista, Musolini, koji je naizgledprotagonista filma, sagledan je prevashodno kroz svoj od-nos sa Hitlerom, pri ~emu Tejlor koristi nema~ki reìmkao pozadinu za svoje napade na kult privida i teatralnostisvojstven italijanskom fa{izmu. Sredi{nja slika i sredi{njitrop filma jeste Musolini kao glumac koji izvodi svojupredstavu na balkonu; »crnoko{ulja{i« su bezna~ajni stati-

212

sti koji vi{e podse}aju na grupne likove iz ’opere bufo’nego na vr{ioce terora. Fa{izam je sveden na spektakl.Stvarnost se u ovoj maskaradi pojavljuje s ulaskom Hitle-rovog lika u Musolinijev ìvot. Tejlorovi opisi ’firera’ kaoMusolonijevog pozitivnog oslonca – u jednom trenutku ganaziva du~eovim »jedinim prijateljem« – daju filmu ~udnuprimesu germanofilije. Tokom ve}eg dela naracije, u Tejlo-rovom glasu primetan je stalan podsmeh prema fa{istima,pogotovo kada govori o njihovim vojnim aspiracijama.Kada Italijani prihvate paradni korak, oni, po Tejloru, pro-defiluju pred Hitlerom »veoma lo{e«; kada Musolini pose-ti Nema~ku, on se, po Tejloru, obrati nacisti~kom skupu nanema~kom jeziku, a zahvaljuju}i njegovom grozomornomakcentu »niko nije bio u stanju da ga razume«. Du~eu sepriznaje zasluga za stvaranje fa{izma, me|utim, totalitari-zam kakav su praktikovali Italijani bio je »potpuno laàn«:Hitler je bio taj koji je stvari izveo kako treba.

Na~in na koji su kulturni stereotipi, kao i istorijske ~i-njenice, doprineli nametanju autoritativnog stava premaitalijanskom fa{izmu kao »manjem zlu«, jasno se o~ituje uTejlorovom odabiru vizuelnog materijala i montaì. Glav-na ta~ka u filmu je segment u kojem Musolini, u razli~itimperiodima vladavine svog reìma, drì govor sa svog balko-na. Ne prevode}i re~i du~eovog govora, Tejlor isti~e Musoli-nijev govor tela, koji anglo-ameri~kom i severnoevropskomgledaocu izgleda kao katalog preterane italijanske gestiku-lacije. Li{ene svoje verbalne dimenzije, kretnje koje bi tre-balo da budu prete}e, ~ine se trivijalno sme{nim: dejstvo»hiperitalijani~nosti« usmereno je ka tome da se ublaìagresija koju najavljuje verbalni tekst. Dva segmenta iz ovegalerije oratorskih ~arolija upadaju u o~i kao posebno indi-kativne za Tejlorove karikaturisti~ke namere. U prvom slu-~aju, dok Musolini protestuje protiv inostranih predstava oItaliji kao cvetnoj i ìvopisnoj, on preteruje u gestikulacija-ma, mlataruju}i rukama i krive}i usta na na~in zbog kojegje postao za{titni znak upravo onoga protiv ~ega se pobu-nio; u drugom slu~aju, koji datira iz vremena neposredno

213

posle ubistva austrijskog kancelara Englberta Dolfusa odstrane nacista, du~e se, pun nacionalisti~kog ponosa, ko~o-peri dok o Nemcima govori kao o ljudima koji su jedva zna-li kako da ~itaju ili pi{u onda »kada je Rim imao Cezara iAvgusta«. Bez prevoda sa italijanskog, sadràj napada nanaciste izgubljen je za publiku engleske jezi~ke zone. Pa-`nja je usmerena na prizore du~eove isturene gubice, ispr-{enih grudi i samozadovoljnog {etkanja po balkonu. âk idanas, gledaju}i ove snimke, veliki deo neitalijanske publi-ke pre }e se nasmejati nego biti ozloje|en, ~ak i onda kadasu, kao {to je slu~aj govora u kojem je progla{ena pobeda uEtiopiji, obave{teni da je ono {to posmatraju objava uspehamasovnog ubistva uz upotrebu gasnih komora.39 Prikazu-ju}i italijanski fa{izam kao ne{to u su{tini sme{no, Tejlorne samo {to potvr|uje da je on »manje zlo« od nacizma,ve} ga, u isti mah, u potpunosti izuzima iz oblasti moral-nog prosu|ivanja.

Takve me|unarodne predstave o italijanskom fa{izmu,zajedno sa specifi~no italijanskom tendencijom potiskiva-nja nacionalne istorije obeleène represijom, dovele su doozbiljnog potcenjivanja fa{isti~kog nasilja, {to se, za uzvrat,odrazilo na teorije o poloàju Italije kao totalitarne dràve.I zaista, ukoliko su staljinisti~ka Rusija i nacisti~ka Nema~-ka bile, prema formulaciji Majkla Gejera, »dve najve}e ka-sapnice 20. veka«, italijanski fa{izam je, u tom slu~aju, ka-sapin iz kom{iluka: njegove doma}e i strane kampanje re-presije ne evociraju niti slike Gulaga koji radi u ritmu ‘sta-hanov{tine’, niti »poredak terora« nametnut nema~kimma{inama za ubijanje.40 Primer toga je op{te mnjenje otome kako je italijanski reìm postupao sa svojim unutra-{njim neprijateljima. Ni okru`ni zatvori po kojima je tavo-rio Antonio Gram{i, ni zatvoreni~ke kolonije po selima ju-`ne Italije, gde su, neko vreme, ìveli êzare Paveze i Kar-lo Levi, kao ni ostrva poput Ponce, gde su mnoge antifa{i-sti~ke politi~ke vo|e internirani, ni izbliza nisu uporedivisa nema~kim koncentracionim logorom i sovjetskim Gula-gom. Takva pore|enja, poput onih sloènijih o drànju pri-

214

padnika italijanskih, nema~kih i ruskih trupa tokom rata,kao da samo potvr|uju neuporedivost italijanskog fa{izmau odnosu na ostale diktature, ne samo zbog malog obimaitalijanskog nasilja i znatno manjeg broja smrti koje je pru-zrokovao, ve} i zbog kvalitativne razlike u prirodi, kontek-stima i impulsima nasilja, {to, dakle, onemogu}ava da nje-govi po~inioci budu klasifikovani kao dehumanizovanidèlati, bili oni to dobrovoljno ili iz nu`de.

Me|utim, kao {to su Ker{ou i Levin primetili, pore|e-njem se ve} pretpostavlja prili~na ujedna~enost istoriograf-ske osnove, a nau~na istraìvanja o nacizmu daleko su is-prednja~ila po svom rasponu i dubini tretmana u odnosuna istraìvanja bilo kojeg drugog totalitarnog ili autoritar-nog reìma. U uvodu za svoju pionirsku knjigu o italijan-skim koncentracionim logorima, objavljenu 2001., EncoKoloti, istaknuti istori~ar Musolinijevog reìma i njegovihveza sa nacistima, izrazio je svoje àljenje zbog otpora kojisu italijanski istori~ari ispoljili prema istraìvanju krozkoje bi se rasvetlile specifi~ne odlike italijanskog totalitariz-ma. Jer, uprkos svemu {to je o du~eu i diktaturi pisano,kako zapaà Koloti, i dalje ne postoje podrobne studije o»konkretnim institucijama putem kojih su u fa{izmuugnjetavane i tla~ene nacionalne manjine, rasne manjine∞i≤ politi~ki suparnici...«.41 Upotreba tajne policije i dou{ni-ka, uz postojano delovanje, izme|u ostalog i na rasnojosnovi, represivnih birokratija – pitanja koja su spadala uoblast istraìvanja u slu~aju nacisti~ke Nema~ke i sovjetskeRusije dugo godina – tek danas dobijaju pa`nju nau~ne iop{te javnosti u Italiji. Italijanski koncentracioni logori naBalkanu i u italijanskim kolonijalnim posedima, koji pred-stavljaju neku vrstu ‘doprinosa’ fa{izma mapi »ekstremnihre{enja« evropskog totalitarizma, tako|e ostaju slabo po-znati, delimi~no usled aktivnog poricanja, zata{kavanja imanipulacija kojima su, nakon Drugog svetskog rata, biliobeleèni zvani~ni italijanski odgovori na otkri}a o nacio-nalnoj pro{losti koja bi mogla da poremete trop »dobri Ita-lijan–zli Nemac«.42

215

Pitanje istoriografskih pre}utkivanja pojedinih aspeka-ta italijanskog fa{izma, usled ~ega se javlja mogu}nost po-mu}ivanja moralnog prvenstva koje ima trop »manjegzla«, ima dve dimenzije koje korespondiraju sa dva me|u-sobno povezana vektora se}anja. Prvi bi mogao da bude na-zvan »institucionalni« ili »etatisti~ki«, i u njegovom sredi-{tu je arhiva, entitet koji ima mo} da promovi{e izvesnarazumevanja nacionalnog kolektivnog se}anja umesto ne-kih drugih, putem odluka koje on donosi, a koje se ti~u pri-kupljanja i regulisanja pristupa zbirkama dokumenata.Mnoge lakune u istorijskom svedo~anstvu o italijanskomfa{izmu i ratovima koje je on vodio, jednim delom su pro-izvod upornih praksi opstrukcije koje seù od povla~enjanaro~ito osetljivih dokumenata iz fondova dostupnih {iro-koj javnosti do zabrane pristupa ~itavim civilnim i vojnimzbirkama dokumenata. Ta situacija je plod protekcionisti~-kih impulsa – èlje da se informacije zadrè »pod klju-~em«, i da se tako predupredi pisanje istorije kojom bi seosporila zvani~na, odnosno, prikladna shvatanja pro{losti –te hroni~no (a moglo bi se re}i i strate{ko) pomanjkanjesredstava, {to je u slu~aju mnogih zbirki dokumenata spre-~ilo da se izvr{e radovi na katalogizovanju.43 Dovoljno jeda, kao primer, navedem to da jo{ uvek nismo u poziciji dasteknemo celovitu sliku o italijanskom delovanju i italijan-skoj politici tokom Drugog svetskog rata: arhive italijan-skog vazduhoplovstva i mornarice, za period od 1940. do1943., otvorene su isklju~ivo za istori~are italijanskog va-zduhoplovstva i mornarice; materijali o italijanskom kolo-nijalizmu decenijama su bili pristupa~ni samo za ~lanoveistori~arske komisije koje kao takve imenuje dràva, i jo{uvek nisu u potpunosti dostupni; istraìvanje o italijan-skim ratnim zlo~inima oteàva neprestano uskra}ivanjepristupa svim relevantnim zbirkama dokumenata. Kao {toje pisao @ak Derida, arhiv je mesto za{tite i prikrivanja ma-terijala, tako da se arhiviranje nekog dokumenta izjedna~a-va sa klasifikovanjem i kontrolom, ~uvanjem u sigurnosti{to, u isti mah, zna~i i u »ku}nom pritvoru«.44 Ova dvo-

216

struka funkcija svakako je primetna u radu italijanskih dr-àvnih ustanova, koje su u ne maloj meri doprinele svoje-vrsnom kolektivnom rimozione (termin na italijanskom, iozna~ava, {to dosta govori, i »represiju« i »povla~enje«) iz-vesnih delova istorijskog materijala koji bi mogao da olak-{a pore|enje nema~kog i italijanskog totalitarizma.

Te »crne rupe« u dokumentarnoj i istoriografskojosnovi, na vi{e interesantnih na~ina odgovaraju praz-nina-ma u italijanskom narodnom pam}enju, kako to otkrivanekoliko projekata usmene istorije izuzetne vrednosti.45

Italijanski zlo~ini po~injeni na teritoriji Balkana i u koloni-jama, vi{e od pedeset koncentracionih logora {irom Italijeu kojima su bili zatvoreni Jevreji i stranci tokom Drugogsvetskog rata, prinudni rad italijanskih Jevreja u gradovimai na selu – nijedan od tih doga|aja nije imao nikakvog od-jeka na nivou pojedina~nog se}anja, ~ak ni me|u onimakoji su bili o~evici ili izvr{ioci takve politike i/ili su bili usvakida{njem dodiru sa onima koji su tom politikom bilipogo|eni. Takvi lokalni obrasci (ne)se}anja, koji se ~estodovode u pitanje usled stalne nepristupa~nosti mnogih op-{tinskih i okru`nih arhiva, slivaju se u nacionalne narativeu kojima se nastavlja ideja da su »nacisti« »bili jedini vi-novnici masakara, deportacija i nasilnog pona{anja«. U nji-ma se podràva ono {to je Ernesto Gali dela Lo|a nazvao»jedinstvenom {izofrenijom« italijanskog javnog mnenja,»usled kojeg se pamte samo nema~ka zlodela na italijan-skom tlu, a uspomene na italijanska zlodela protiv drugihnaroda potiskuju ne manjom uporno{}u«.46

Mislim da slu~aj italijanskog fa{izma nudi mogu}nostpromi{ljanja o vezama izme|u izvr{ilaca, nasilja, te javnogi privatnog se}anja, na na~ine koji mo`da nisu bili o~igled-ni iz kriti~kih rasprava u kojima je obuhva}eno jedino ono{to Italijani nazivaju il caso limite, pri ~emu »limite« ozna-~ava jedan ekstremni slu~aj koji je, nu`no, i ograni~en slu-~aj. Dok italijanski fa{izam nudi mno{tvo podsticaja za raz-matranje ljudskog zla, Musolinijev reìm ostaje manje »fa-scinantan« (u smislu koji je odredila Suzan Zontag) nego

217

Hitlerov nacizam i Staljinov komunizam. Pod bledunjavimoreolom imitacije i nedelotvornosti, fa{izam ne predstavljani spektakl radikalnog zla ostvarenog na me|unarodnomplanu (nacizam) kao ni nezapam}enih stradanja, paranojei progona kod ku}e (staljinizam). Iako nam je poznato dasu Italijani po~inili genocid u Libiji, te da su na podru~juBalkana svakako imali udela u onome {to danas nazivamo»etni~kim ~i{}enjem«, zlo~inima italijanskog fa{izma uslu`bi Sila Osovine nedostaje zama{nost i »kriti~na masa«u pore|enju sa zlo~inima nacista. Ipak, ovo rasu|ivanje, upost-Holokaust dobu, samo nas vra}a predstavama o Ne-mcima kao stegono{ama zla, predstavama koje su sastavnideo tropa »manje zlo«.

Ukoliko èlimo da proniknemo u fenomen totalitariz-ma, u tom slu~aju moramo se odbraniti od isku{enja kojese ogleda u pripisivanju stepenovanog zla reìmima u skla-du sa iznosom `rtava koje su za sobom ostavili, te da se,umesto toga, pozabavimo {irim transnacionalnim pitanji-ma u vezi sa kolektivnom neosetljivo{}u na nasilje me|uevropskim stanovni{tvom od 1941. do 1945. Potrebno jesamo da se pomisli na me|unarodni raspon sau~esni{tva usprovo|enju nasilja u tom periodu: na kraju krajeva, naci-sti~ko nasilje nije bilo delo isklju~ivo Nemaca, ve} i pojedi-naca mnogih drugih nacionalnosti koji su sara|ivali sa nji-ma ili samostalno vr{ili zlo~ine na rasnoj osnovi. Dela ita-lijanskih fa{ista, od op{te poznatog nasilja takozvanih ‘dru-ìna’ (squadra) i politi~kih ubistava, sve do podjednako do-bro poznate masovne upotrebe gasa u Etiopiji, bili su odsu{tinskog zna~aja za proces ukidanja osetljivosti,desensitizaciju, koji je nastupio kroz posrednu, kao i nepo-srednu, izloènost nasilnim ~inovima.47 Sagledavanje isto-rije totalitarizma kao lanca uzajamnih uticaja u pogledustrategija vladanja i represije tako|e oteàva sprovo|enje iodràvanje hladnoratovskih i neokonzervativnih ideolo{kihoperacija (koje su u najbliòj pro{losti obnovljene u deba-tama poznatim kao Historikerstreit) u kojima se nacizam ikomunizam obrazuju kao dijaboli~na dijada – gde jedan

218

postoji kako bi izazvao, odnosno, opravdao zlo onog dru-gog. Kao {to je istori~arka Mariu~ija Salvati primetila, »pi-sanje istorije totalitarizma podrazumeva refleksiju o poli-ti~kim i moralnim dimenzijama istorije totalitarizma«.48

Sudbina koju je trop »manjeg zla« imao kao sredstvo sumi-ranja navodnih razlika izme|u italijanskog fa{izma i naci-zma, pokazuje nu`nost kriti~kog osvrta na komparativnesudove o takvim reìmima. On je primer detaljne analizena~ina na koji kolektivno se}anje i istoriografija mogu dase sliju u nacionalnim kontekstima u cilju podupiranjaformulacija kojima se dozvoljava da moralna i politi~ka na-sle|a totalitarizma ostanu nedovoljno istraèna.

Napomene

1. [to se ti~e artikulacija tog koncepta u Italiji, videti: Emilio Gentile,»Fascism in Italian Historiography«, Journal of ContemporaryHistory, br. 21, 1986., naro~ito str. 200-3. Pitanje italijanske varijan-te totalitarizma eksplicitno je obra|eno u: Renzo De Felice, Il Fasci-smo. Un totalitarianismo all’italiano?, Turin, 1981; kao i u: EmilioGentile, La via italiana ala totalitarianismo. Il partito e lo Stato nel re-gime Fascista, Roma, 1995. Najobuhvatnija zbirka razli~itih istorio-grafskih shvatanja italijanskog fa{izma jeste knjga Renzo De Feli-ce, Il Fascismo. Le interpretazioni dei contemporanei e degli storici,Roma/Bari, 1998.

2. Na ovom mestu parafraziram naslov ~lanka: Gilbert Allardyce,»What Fascism is not: Thought on the Deflation of a Concept«,American Historical Review, br. 84, 1979. U svrhu sticanja predsta-ve o obimu ove me|unarodne bibliografije isklju~ivo u vezi sa itali-janskim fa{izmom, videti: Renzo De Felice, Bibliografia orientativadel Fascismo italiano, Roma, 1991.

3. Ian Kershaw & Moshe Lewin, Stalinism and Nazism: Dictatorshipsin Comparison, Cambridge, 1997., str. 1.

4. O tome videti: David Badissa, Il mito del bravo italiano, Milan, 1993.5. Vaàn doprinos kriti~koj istoriografiji italijanskog fa{izma, koji po-

~inje preispitivanjem takvih predstava, u: Richard Bosworth, TheItalian Dictatorship: Problems and Perspectives in the Interpretation ofMussolini and Fascism, London, 1998. Fundamentalan rad na kon-struisanju i posleratnom kori{}enju pore|enja Italije i Nema~ke,izvedeno je u tekstu: Filippo Focardi, »L’ombra del passato. I te-

219

deschi e il nazismo del guidizio italiano dal 1945 a oggi«, Novecen-to, jul-decembar 2000., str. 67-81; Focardi, »‘Bravo Italiano’ e ‘cat-tivo tedesco’: riflessioni sulla genesi di due immagini incrociate«,Storia e memoria, br. 1, 1996., str. 55-83.

6. Me|u malobrojnim studijama u kojima se eksplicitno porede dvareìma, videti: Alexander De Grand, Fascist Italy and NaziGermany, Routlage, New York, 1995.; Carl Levy, »Fascism, Natio-nal Socialism, and Conservatives in Europe, 1914–1945: Issues forcomparativsts«, Contemporary European History, 8, 1, 1999., str. 97-126. Videti, tako|e, MacGregor Knox, Common Destiny, Cambrid-ge, 2000.; kao i: Richard Bessel (ed.), Fascist Italy and NaziGermany. Comparisons and Contrasts, Cambridge, 1996.

7. O antifa{isti~kim i fa{isti~kim upotrebama termina »totalitar-no« uItaliji 1920ih godina pro{log veka, videti: Jens Petersen, »Die En-stehung des Totalitarismusbegriffs in Italien«, u: Manfred Funke(ed.), Totalitarismus, Dusseldorf, 1978, str. 105-28; Abbot Gleason,Totalitarianism: The Inner History of the Cold War, Oxford, 1995.,str. 14-20.

8. O tim inicijativama pisala sam op{irnije u: Fascist Modernities: Italy,1922–45, CA, Berkeley, 2001., videti, isto tako, Michael Ledeen,L’internazionale Fascista, Bari, 1973.

9. Giulio Santangelo, »La Russia: Questione di civilita«, L’Occidente,jul-septembar 1933. O javnom stavu prema Sovjetima, videti: PierGiorgio Zunino, L’ideologia del Fascismo, Bologna, 1985, str. 332-44;Luciano Zani, »L’immagine del’URSS nell’Italia degli anni trenta«,Storia contemporanea, decembar 1990., str. 1197-224; kao i: RosariaQuartararo, »Roma e Mosca: l’immagine dell’Urss nella stampaFascista (1925–1939)«, Storia contemporanea, br. 27, 1996., str.447-72.

10. U pismu Gaetana Polverelia Musoliniju iz 1933., u Archivo Centra-le dello Stato, Roma, Ministero della Cultura Popolare, b. 155, f. 10.

11. Op{ti pregledi naci-fa{isti~kog odnosa, kao i italijansko-nema~kihodnosa dati su u: Ruth Ben-Ghiat, »Italian Fascist and National So-cialists: The Dynamics of a Difficult Relationship», u: Richard Etlin(ed.), Culture and the Media under the Nazis, Chicago, Il, 2002.; JensPetersen, »Italia e Germania: percezioni, stereotipi, pregiudizioni,immagini d’inimicizia«, Storia contemporanea, br. 6, 1992., str.1087-124.

12. Prvi citat iz: Gino Chieza, »Notiziario«, L’Architettura, novembar-decembar 1927.; drugi citat je iz: Partito Nazionale Fascista, Il cit-tadino soldato, Roma, 1935. U svrhu razmatranja odnosa dva reìmaranih 1930ih godina i pitanja rasizma, videti H. James Burgwyn,Italian Foreign Policy in the Interwar Period, 1918–1940, Westport,CT, 1997., str. 70-100; Jens Petersen, Hitler–Mussolini. Die Entste-

220

hung der Asche, Berlin-Rome 1933-1936, Tübingen, 1973., tako|e,Meir Michaelis, Mussolini and the Jews: German–Italian relationsand the Jewish Question in Italy, 1922–45, Oxford, 1978.

13. Enrico Rocca, »Dove va la nuova Germania letteraria?«, Italia lette-raria, 9. oktobar 1930.

14. O razlikama izme|u nema~kih i italijanskih ideja, videti: AaronGillette, The Defense of the Race: Racial Theories in the Fascist Italy,New York, 2002.; M. Michaelis, Mussolini and the Jews; o prihvata-nju ovih razlika sa stanovi{ta Vatikana, videti: R. Ben-Ghiat, FascistModernities, str. 152-3.

15. Videti: Mino Argentieri, L’Asso cinematografo Roma–Berlino, Napo-li, 1986; i Jens Petersen, »Vorspiel zu ‘Stahlpakt’ und Kriegsalli-anz: Das deutsch italianische Kulturabkommen von 23. Novembar1938«, Vierteljahreschefte für Zeitgeschichte, br. 36, 1989., str. 41-77;R. Ben-Ghiat, »Italian Fascists and National Socialists«, kao i: Bru-no Mantelli, Cesare Bermani & Sergio Bologna, Proletarier der»Asche«: Sozialgeschichte der italianischen Fremdarbeit in NS–De-utschland 1937 bis 1943, Berlin, 1947.

16. O Republici Salo, videti: Lutz Klinkhammer, L’Occupazione tedescain Italia 1943–45, Turin, 1993.

17. Videti dve izvrsne studije Filipa Fokardija: F. Focardi, »La memo-ria della guerra e il mito del ‘bravo italiano’. Origine a affermazio-ne di un autoritratto collettivo«, Italia contemporanea, septembar-decembar 2000., str. 393-9, i ‘Bravo italiano’ e ‘cattivo tedesco’«.

18. Pavone, »Fascismo e dittature«, str. 68.19. O ~istkama, videti odli~ne studije: Hans Woller, Die Abrechnung

mit dem Fascismus in Italien 1943 bis 1948, Münich, 1996., i: RoyDomenico, Italian Fascist on Trial 1943–1948, Chapel Hill, NC,1991. O kontinuitetu dràve, videti: Claudio Pavone, Lalle originidella Repubblica. Scritti su Fascismo, antiFascismo, e la continuita del-lo stato, Turin, 1995., str. 10-159.

20. Bojazan od razotkrivanja italijanskih ratnih zlo~ina bila je tolika daje vlada odlu~ila da ne podiè optu`bu protiv Nemaca za njihovemasakre po Italiji i nad italijanskim stanovni{tvom na ostrvu Kefa-lonija. Videti otkri}a koji se ti~u zata{kavanja u: Lutz Klinkhammer& Filippo Focardi, »La questione dei ‘criminali di guerra’ italiani euna Commisione di inchista dimenticata«, Contemporanea, jul2001., str. 497-528; Focardi, »La questione dei criminali di Guerrain Italia dopo la fine della seconda Guerra mondiale«, Quellen undForschungen aus italianischen Archiven und Bibliotheken, br. 80,2000., str. 543-624.

21. O toj istoriografskoj operaciji diskutuje se u: Bidussa, Il mito delbravo italiano. Tek sredinom 1990ih godina po~ela je da se poja-vljuje kriti~na masa radova o italijanskom rasizmu. O tome videti:

221

Alberto Burgio, »Una ipotesi di lavoro per la storia del razzismo ita-liano«, u Burgio & Luciano Casali (ed.), Studi sul razzismo italiano,Bologna, 1996., str. 19-28.

22. Focardi, »La memoria della guerra e il mito del ‘bravo italiano’«,str. 393.

23. Citat iz: Gregory Dale Back, The United States and Italy, Lawrence,KS, 1974., str. 13; Ron Robin, The Barbed-Wire College, Princeton,NJ,1995., str. 6-8, gde se isti~e ne{to sli~no u vezi sa razli~itim sta-vovima Amerikanaca prema nema~kim i italijanskim ratnim za-robljenicima u SAD.

24. Focardi & Klinkhammer, »La questione dei ‘criminali di guerra ita-liani’«.

25. Palmiro Togliatti, »Totalitarianismo?«, Rinescita, novembar-de-cembar 1946.; videti: Gleason, Totalitarianism, str. 143-6, o kori{}e-nju takve retorike od strane italijanskih komunista i hri{}an-skih–demokrata.

26. O izve{tajima i pre}utkivanjima u vezi sa nasiljem partizana, vide-ti: Luca Alessandrini, »The Option for Violence – Partisan Activityin the Bologna Area 1945–48«, u Jonathan Dunning (ed.), After theWar: Violence, Justice, Continuity, and Renewal in Italian Society,London, 1997., str. 59-74; i Paolo Pezzino, Anatomia di un massac-ro, Bologna, 1997.

27. Citat je iz: Focardi, »La memoria della guerra«, str. 393. Ta slikapreuzimana je u filmovima kakav je, recimo, Comme persi la guerraKarla Borgezija iz 1946.

28. Gleason, Totalitarianism, str. 32.29. Paul Tillich, »The Totalitarian State and the Claims of the

Church«, Social Research, novembar 1934., str. 433; tako|e,Wilhelm Reich, The Mass Psychology of Fascism, New York, 1946;Erich Fromm, Escape from Freedom, New York, 1941., naro~ito str.232. Franc Nojman je ovde izuzetak budu}i da se on, povremeno,upu{ta u podrobne ekskurse o italijanskoj istoriji. Ipak, njegovoupu}ivanje na italijanski fa{izam ima za svrhu osvetljavanje radi-kalne razlike i novine nacional-socijalizma u pogledu postoje}ihvlada i politi~kih filozofija. Videti njegovu knjigu: Behemoth: TheStructure and Practice of National Socialism, 1933–1944, New York,1944., str. 75-7, 462-3; tako|e: Gleason, Totalitarianism, str. 33-8, iBosworth, The Italian Dictatorship, str. 210-12, gde se mogu na}i de-taljnije diskusije o pogledima nema~kih emigranata na italijanskifa{izam.

30. Hannah Arendt, Origins of Totalitarianism, New York, 1973, str.258.

31. Videti, na primer: Karl Löwith, My Life in Germany Before and Af-ter 1933, Chicago, II,1994., str. 86-8; tako|e, George Mosse, Na-

222

zism: A Historical and Comparative Analysis of National Socialism,New Brunswick, NJ, 1978., str. 104-5.

32. Arendt, Origins, str. 257.33. Arendt, Origins, str. 3o8. Za kritiku shvatanja Hane Arent o Italiji i

diskusije o njihovoj recepciji unutar Italije, videti: Meir Michaelis,»Anmerkungen zur italianischen Totalitarismusbegriff: Zur Kritikdes Thesen Hannah Arendts und Renzo de Felices«, Quellen undForschungen aus italianischen Archiven und Bibliotheken, br. 62,1982, str. 270-302.

34. Videti: Steven Ascheim, Culture and Catastrophe: German andJewish Confrontations with National Socialism and Other Crises, NewYork, 1996., str. 9-10, kao i njegovu knjigu: In Times of Crisis:Essays on European Culture Germans and Jews, Madison, WI, 2001.,str. 54-6.

35. O engleskom shvatanju Italije i Italijana u moderno doba, videti:Maura O’Connor, The Romance of Italy and the English Political Ima-gination, New York, 1998. Na~ini na koje su se takva shvatanja ukr-stila sa nacionalnim pojmovima o ‘italijanstvu’ istraèni su u: Giu-liano Bollati, L’italiano. Il carattere nazionale come storia e come in-venzione, Turin, 1984.

36. Videti, na primer: Gleason, Totalitarianism, passim, i Bossworth,The Italian Dictatorship.

37. A. J. P. Taylor, The Origins of the Second World War, New York,1961., str. 59.

38. Dante Germino, The Italian Fascist Party in Power, Minneapolis,MN, 1959., str. 56. Videti Bossworth, The Italian Dictatorship, str.69-70, o tradiciji britanske superiornosti; George Seldes, SawdustCaesars: The Untold Story of Musssolini and Fascism, London/NewYork, 1935., gde se moè na}i primer popularnog istorijskog/ùr-nalisti~kog pisanja; i Niccolò Zapponi, Il Fascismo nella caricature,Bari, 1981., o karikaturalnom predstavljanju Musolinija i fa{izma ume|unarodnoj {tampi, i Luisa Passerini, Mussolini Immaginario,1919–1939, Roma, 1990., gde je ispra}en razvoj slike du~ea sve doDrugog svetskog rata.

39. Moje zapaànje ovde se zasniva na desetogodi{njem prikazivanjutog filma u sastavu univerzitetskih predavanja, javnih razgovora ikonferencija poput one koja je podstakla nastanak ove knjige.

40. Gejerovu definiciju videti u: Mosche Lewin & Ian Kershaw, »Intro-duction«, u Lewin & Kershaw, Nazism and Stalinism, str. 8.

41. Enzo Collotti, »Introduzione«, u Constantino Di Sante (ed.), I cam-pi di concentramento in Italia, Milan, 2001., str. 9-10.

42. O trenutnom stanju istoriografije o ratnim operacijama Italijana naBalkanu, videti: Brunello Mantelli, »Die Italiener auf dem Balkan,1941-43«, u C. Dipper et al. (ed.), Europaische Sozialgeschichte.

223

Festschrift fur Wolfgang Schieder zum 65. Geburtstag, Berlin, 2000.,str. 57-74; ali, tako|e, videti tekstove u: Di Sante (ed.), I campi diconcentramente in Italia, kao i: James Walston, »History andMemory of the Italian Concentration Camps«, Historical Journal,40, 1, 1997., str. 169-83. Ova, kao i ostala istoriografska pre}utkiva-nja, zna~ila su da je italijanski slu~aj ~esto isklju~en iz komparativ-nih ispitivanja policijskih dràva; tako je i sa ina~e vrednom knji-gom koju su priredili [ila Ficpatrik i Robert Gelateli o obave{tava-nju i potkazivanju, koja sadrì tekstove o staljinizmu, nacizmu iFrancuskoj revoluciji, ali nijedan o fa{izmu. Videti: SheilaFitzpatrick & Robert Gellately, Accusatory Practices, Chicago, IL,1997. Prve knjige o dou{nicima i potkazivanju pojavile su se tek1999–2001, videti: Mimmo Franzinelli, I tentacoli dell’Ovra: agenti,collaboratori e vittime della polizia politica Fascista, Turin, 1999., kaoi njegovu knjigu: Delatori, spe e confidenti anonimi: l’arme segreti delregime Fascista, Milan, 2001. Ta poricanja i zata{kavanja od straneinstitucija italijanske vlade uklju~uju i stvaranje fantomske komisi-je za ispitivanje italijanskih ratnih zlo~inaca, ~ija je svrha bila odu-govla~enje njihovog izru~enja; potom hap{enje sineasta Gvida Ari-starka i Renca Rencija na osnovu optu`be za izdaju ranih 1950ihjer su snimili film o italijanskoj okupaciji Gr~ke; zvani~no porica-nje da je gas upotrebljavan tokom italijanskog osvajanja i vladavinenad kolonijom Etiopijom, koje je povu~eno tek 1995.; odbijanje Sa-veznika, koje traje do danas, da se u skladu sa me|unarodnim ugo-vorima o naoruànju otkriju lokacije skladi{ta hemijskog oru`ja izdoba rata u Etiopiji. Pregled ovih zvani~nih manipulacija dat je u:Rory Carroll, »Italy’s Bloody Secret«, Guradian, 25. jun 2001.

43. U informativnoj, vi{e nego kriti~koj publikaciji: Carlo Spagnolo, Se-greti personali e segreti di Stato. Privacy. Archive e ricerca storica, Fi-renze, 2001., porede se trenutne italijanske i druge evropske arhiv-ske norme i propisi. Skandal koji je izbio 1999., po{to je sa otrki-}em »novih« arhivskih dokumenata iznet na videlo dvostruki ìvotlevi~arskog pisca Ignacija Silonea kao fa{isti~kog {pijuna, bio je je-dan od mnogih nedavnih istorijskih »slu~ajeva« u kojima je otkri-vena praksa zvani~nika u italijanskim arhivama (samovoljno postu-panje ili postupanje po naredbama vi{ih dràvnih vlasti) uklanjanjaosetljivog materijala iz javno dostupnih delova arhivskog fonda. Utom slu~aju funkcioner slu`be Centralnih dràvnih arhiva uklonioje kompromituju}e dokumente i spre~avao njihovo izno{enje predjavnost u periodu od deset godina; iznena|uje to da su debate usre-dre|ene manje na etiku i politiku njegovih dela, a vi{e na njegovuodluku da se dokumenti ba{ tada obelodane.

44. Videti: Jacques Derrida, Archive Fever: A Freudian Impression, prev.Eric Prenowitz, Chicago, IL, 1996., str. 2; videti, tako|e: Sonia

224

Combes, Archives interdites: Les peurs françaises face à l’histoire con-temporaine, Paris, 1994.

45. Izraz »crne rupe« preuzet je iz: Carlo Spartaco Capogreco, »Inter-namento e deportazione dei civili jugoslavi«, u: Di Sante (ed.), Icampi di concetramento in Italia, str. 135.

46. Videti primere oralne istorije prikupljene u: Constantino Di Sante,»I campi di concentramento in Abruzzo«, u: I campi di concentra-mento, str. 205, i tekst: Angela Bendorri, » ‘Ho fatto la Grecia, l’Al-bania, la Jugoslavia...’ Il disagio della memoria«, u: Bruno Miche-letti (ed.), Italia in guerra, Brescia, 1992., str. 965–79. Navodi su iz:Ernesto Galli della Logia, »Criminali di guerra nostrani«, Corrieredella Sera, »Sette« Magazine, 28. jun 2001.

47. O ovom pitanju videti: Omer Bartov, Murder in Our Midst: The Ho-locaust, Industrial Killing, and Representation, New York, 1996., po-gotovo str. 40.

58. Mariuccia Salvati, »Hannah Arendt e la storia del Novecento«, u:Flores (ed.), Nazismo, Fascismo, Communismo, str. 241.

Prevod: \or|e ôli}

225

S t i v e n L u k s

O M O R A L N O J Z A S L E P L J E N O S T IK O M U N I Z M A

Me|u pitanjima koja se postavljaju u knjizi Crna knjiga ko-munizma nalazi se jedno koje je staro koliko i sâm komu-nizam. To je pitanje koje od po~etka postavljaju i njegovineprijatelji i njegovi simpatizeri, a ono se postavlja i iznu-tra, od strane beskrajnog niza jeretika i otpadnika, i svi oni,kako se kaè, reaguju na vlastiti Kron{tat. Ovo naravnonisu me|usobno isklju~ive kategorije: to pokazuje ve~ita fi-gura biv~eg komuniste antikomuniste. Svi su postavljaliisto pitaje: {ta je uzrok katastrofe? Kada je sve po{lo krivimputem?

Ponu|ene su razli~ite vrste odgovora, koji su i{li odkrajnje generi~kih do usko specifi~nih. Generi~ki odgovo-ri su uglavnom dolazili od neprijatelja komunizma – reak-cionara, konzervativaca, raznih vrsta liberala, i svih onihkoji bi se mogli nazvati ‘misliocima Hladnog rata’. U ne-brojenim razli~itim verzijama tvrdilo se da je koren kata-strofe (da navedemo samo nekoliko primera): sámo nasle-|e Prosve}enosti, koje je uklju~ivalo ideju o progresu; »ra-cionalizam u politici«; utopizam; prometejski mit; politi~-

227

ki mesijanizam (Talmon); verovanje da je tok istorije nau~-no saznatljiv i da je njegova budu}nost predvidljiva (Pope-rov, idiosinkrati~ki nazvan, »istorizam«); »fatalna zami-sao« da bi se ekonomski i socijalni ìvot mogao staviti podkolektivnu, racionalnu kontrolu (Hajek); scijentisti~ka su-rogatna religija zasnovana na filozofskoj iluziji o »ideji osavr{enom jedinstvu« kojoj je autenti~na, iskrena religijaprotivotrov (Kolakovski); ili monizam (Berlin), »verovanjeda se u principu, moè na}i neka jedinstvena formula po-mo}u koje se razniliki ciljevi ljudi mogu harmoni~no rea-lizovati«.1

Razli~iti mislioci u okviru zapadne tradicije na razli~i-te na~ine su smatrani onima koji su posejali seme uni{te-nja: Platon i neoplatoni~ari, Ruso, Hegel, naravno, ~ak i na-vodno naivni i dobronamerni mislioci Prosvetiteljstva. Usvim takvim iskazima, Marksizam–Lenjinizam–Staljini-zam posmatran je kao verodostojna implementacija ove ilione intelektualne gre{ke, koja je, po Berlinovim re~ima,odgovorna »za pokolj pojedinaca na oltarima velikih istorij-skih ideala – pravde, ili progresa, ili sre}e budu}ih genera-cija, ili svete misije oslobo|enja nacija, rasa ili klasa, ili ~aksáme slobode, koje zahteva `rtvovanje pojedinaca zbog slo-bode dru{tva«.2 U skladu sa ovom grupom odgovora na po-~etno pitanje, ukratko re~eno, izvestan privla~an i prihva-tljiv na~in mi{ljenja doveo je do »apsurdnosti u teoriji ivarvarskih posledica u praksi«3 – do svireposti i masovnogpokolja pod okriljem totalitarizma dvadesetog veka u nje-govoj komunisti~koj varijanti.

Razo~arani prijatelji komunizma su ponudili druge di-jagnoze. Od Bolj{evi~ke revolucije na dalje, bolest nijesmatrana uro|enom ve} ste~enom u kasnijem stadijumu –za Menj{evike, Kauckog i Rozu Luksemburg to se desilo ulenjinizmu, a za Trockog i njegove razli~ite sledbenike ustaljinizmu. Rak-rana nije bila ideja, ve} njena implemen-tacija: na pogre{nom mestu, u pogre{no vreme, ili na po-gre{an na~in – diktaturom manjine koja je vodila gra|an-ski rat protiv ve}ine (Kaucki), progla{avanjem socijalizma

228

dekretom i eliminisanjem slobode mi{ljenja (Luksem-burg), teroristi~kom oligarhijom, zamenjivanjem narodapartijom, partije njenim vo|ama, a vo|e Vrhovnim vo|om(Trocki). Zaista, Trocki i trockisti su uvek bili upadljivodirektni u pogledu Staljinovih zlo~ina i prevara, ma kolikoiluzorno bilo njihovo ~vrsto verovanje da je Revolucija »iz-dana« i ostala »nedovr{ena«.

[to se ti~e jeretika i otpadnika, uglavnom onih na za-padu, njihovi odgovori bili su brojni i raznovrsni, u svakompojedina~nom slu~aju obojeni li~nim iskustvom, ponekadizraèni veoma ìvo u sna`nom ispovedni~kom tonu kojije opisivao »palog boga«, iako je posle 1956., a kona~no po-sle 1968., broj »iskrenih vernika«, a sa njima i otpadnika,presu{io. Iz ovakvih ‘ispovesti’ moè se dosta saznati o spe-cifi~noj privla~nosti kombinacije marksisti~kog uverenja ikomunisti~ke posve}enosti, pre svega u uslovima stvarneopasnosti, pri ~emu je izgledalo da antifa{izam sa pravomima najve}i prioritet. Bila je to dobitna kombinacija koja jeistovremeno nudila obja{njenje, opravdanje i prakti~nauputstva: razra|enu, ali lako razumljivu saznajnu mapu~itavog socijalnog univerzuma i, zapravo, ~itavog rasponaljudske istorije koji je pretpostavljao univerzalisti~ku slikuljudskog oslobo|enja i iziskivao jasno izraèni imperativkolektivne akcije, paket vezan doktrinom o neraskidivomjedinstvu teorije i prakse. Nijedan poku{aj da se odgovorina pitanje o kojem je re~ ne moè da zanemari sna`nu silumotivacije ovako obuhvatnog sistema, pre svega u kontek-stu socijalnih i ekonomskih kriza i, za zna~ajni vremenskiperiod, prete}eg vojnog poraza, kojim se to obja{njavalo, iu odnosu na koji bi bilo obe}ano oslobo|enje. Postojemnogi razli~iti razlozi za gubitak vere, ali glavni me|u nji-ma je neprestana, sveproìmaju}a svest o nagomilavanjukatastrofa »stvarno postoje}eg socijalizma«.

Osim toga, postoji zna~ajan korpus razli~itih vrsta lite-rature koja govori o ovim katastrofama i rasvetljava njiho-ve uzroke. Istaknuti intelektualci od Bertranda Rasela i To-ma{a Masarika do Sidnija Huka i Remona Arona, suo~ava-

229

li su se sa njima od sámog po~etka (Raselova knjiga Terijai praksa bolj{evizma iz 1921., i Masarikova knjiga Stvaranjedràve iz 1927.). Posle Drugog svetskog rata postoji obiljespisa o »totalitarizmu«, po~ev{i sa klasi~nim delom HaneArent. Postoje brojne akademske studije politikologa i isto-ri~ara o sovjetskom sistemu (Merl Fenso, Bèìnski, Han-tington, Leonard [apiro, Adam Julan i mnogi drugi) i odrugim komunisti~kim sistemima, od kojih su neke zaistabile vi{e kriti~ne s obzirom da su inspirisane Marksom ilimarksizmom (Barington Mur, Markuze), da ne pominje-mo specifi~ne studije o sámim katastrofama kao {to je knji-ga Roberta Konkvesta Veliki teror. Zatim, postoji sve ve}iniz uzbudljivih spisa svih ànrova iz sámog podru~ja kata-strofe (Pasternak, Mendelj{tam, Solènjicin, naravno, imnogi drugi iz Rusije i drugih zemalja) koji su cirkulisalikao ‘samizdati’ unutar tih zemalja, i odmah pevo|eni uinostranstvu.

Imaju}i sve ovo u vidu, kako je Stefan Kurtoa, u svomUvodu za Crnu knjigu komunizma, mogao da napi{e da su»istraìva~i zanemarili zlo~ine koje su po~inili komunisti«,da je njihovo razotkrivanje »jedva izazvalo kome{anje« i daje »ti{ina o tome nastala iz kukavi~luka i ravnodu{nosti«{to je bilo »naro~ito izraèno u zapadnim dru{tvima (sic!)kad god je fenomen komunizma bio stavljen pod mikro-skop?«. Da li on zaista veruje da se »komunizam ponovoafirmi{e u isto~noj Evropi i Rusiji«?4 Bez sumnje, DònTorpi je u pravu kad pripisuje ovakva eksentri~na rasu|iva-nja »tvrdokornom provincijalizmu francuske inelektualnescene«.5 Stara pri~a o dugotrajnoj ‘vlasti’ komunizma nadfrancuskim intelektualcima nije neinteresantna i mo`dazasluùje stalno izu~avanje, ali je to, ipak, lokalni problemi potpuno je irelevantan za pitanje kojim sam po~eo i kojimse bavi glavni urednik Crne knjige. Ipak, retori~ka strategijaCrne knjige, a posebno njenog glavnog urednika, jeste po-ziv na bu|enje, na to da se razbije navodno }utanje, da se»izazove kome{anje« (u ~emu je i uspeo) nagomilavanjem,izme|u korica te knjige, svih trenutno raspoloìvih dokaza

230

o komunisti~kim zlo~inima. Pore|enje sa zlo~inima naci-zma o~igledno ima smisla u svetlu ove retori~ke namere.Postaviti jedne uz druge smrti miliona uzrokovanih sa ovei sa one strane, napisati da se »genocid nad ‘klasom’ izjed-na~uje sa genocidom nad ‘rasom’«,6 i sugerisati da je iz-gladnjivanje deteta ukrajinskog kulaka »isto« {to i izglad-njivanje jevrejskog deteta u var{avskom getu, i ukazivati daje »animalizacija« protivnika zajedni~ka i za komuniste iza naciste, jeste dobar na~in da se izazove, ili mo`da izloìna stub srama, svaki preìveli levi~ar koji je u stanju da ve-ruje »da na levici nema neprijatelja« u vreme kada je Ho-lokaust dominantan, i kada je ~ak postao opsesija u kolek-tivnom se}anju dvadesetog veka. Ali, da li zaista jo{ imaovakvih levi~ara?

I da li su oni uvek bili, u Francuskoj ili van nje, takouniformno kukavi~ki ravnodu{no nastrojeni prema komu-nisti~kim zlo~inima i hotimi~no u njih neupu}eni. MartinMalia, autor »Predgovora« za ameri~ko izdanje Crne knjige,prihvata ovu sugestiju, navode}i da u dvadesetom veku»moralnost nije pre svega pitanje ve~nih istina i transce-dentalnih imperativa« ve} je »iznad svega pitanje politi~kelojalnosti. To jest, tu se radi o pitanju: levica versus desni-ca...«. Drugim re~ima, Malia ovde sugeri{e da je levica, pre-dana »prioritetu samilosnog egalitarizma«, inherentno sle-pa za posledice komunisti~kog projekta. I zbilja, tvrdi on,»uvek }emo se susretati sa dvostrukim standardima, dokgod postoje levica i desnica«. Ali ovo je polemi~ki pokrenu-ta travestija, razo~arenje istori~ara koji (sa pravom) prepo-ru~uje ovu knjigu zbog njenog oslanjanja na raspoloìvedokaze. To je potkaziva~ko ideolo{ki govor, koji mehani~kiponavlja praksu ìgosanja jedne grupe vi|ene kao neprija-telja, praksu koju Kurtoa identifikuje kao izrazito komuni-sti~ko obele`je. Prosovjetizam i simpatizerstvo za komuni-zam nesumnjivo su, na ve}ini mesta, bili deo pri~e o levicidvadesetog veka, ali je isto tako, na ve}ini mesta bilo i prin-cipijelnog suprotstavljanja i borbe protiv komunizma usvim njegovim formama, od Kauckog (eksplicitno citira-

231

nog od strane Stefana Kurtoa u tom smislu) sve do danas.Malia se ovde razilazi sa svojim francuskim kolegom pre-cizno defini{u}i levicu kao politi~ku tendenciju imunu naporuku knjige.

Ali Kurtoaova retori~ka strategija, u svakom slu~aju, nekoristi mnogo njegovoj nameri da ne{to objasni. Zapravo,ona predstavlja osuje}enje. Kurtoa zaklju~uje svoj »Uvod«onim {to on opisuje kao »su{tinsko pitanje«: »Za{to?«. Za-{to su Lenjin, Trocki, Staljin i drugi, verovali da je bilo neo-phodno ukloniti sve one koje su oni ìgosali kao »neprija-telje«? [ta ih je nateralo da pomisle da mogu da kr{e jednood osnovnih na~ela civilizacije – »Ne ubij«?8 Potpuno jenejasno kako se zadatak da se odgovori na ovo pitanje po-spe{uje pore|enjem nacizma i komunizma. Svakako da jeop{te mesto da se bilo {ta moè porediti sa bilo ~im; svakoosobito pore|enje treba da bude opravdano svojom mogu-}om obja{njavala~kom dobiti. Bez sumnje, postoje mnogeparalele koje dosta obja{njavaju, i koje treba istraìvati, naprimer, organizacija zatvoreni~kih logora, ili uticaj propa-gande i, uop{te uzev, dinamika terora. Ali Kurtoaovo »Za-{to?« jeste pitanje o specifi~nosti komunizma ~ija je svakanacionalna varijanta, kako on uverljivo pi{e, »vezana pup-~anom vrpcom za sovjetsku utrobu« – ili je (dokazuju}i tojo{ jasnije) »vezana nekom vrstom genetskog kóda komu-nizma« za »obrazac koji je jasno razra|en u Moskvi, no-vembra 1917«.9 Tako mi ne èlimo da znamo {ta je bilo za-jedni~ko u ova dva slu~aja koji su ru{ili i onemogu}avali»po{tovanje pravila predstavlja~ke demokratije i, pre svega,po{tovanje ìvota i ljudskog dostojanstva«.10 Naprotiv, mièlimo da znamo {ta je to bilo u komunizmu {to je imaloovako zna~ajne posledice.

U stvari, pitanje »Za{to?« – taj ambiciozno obe}avaju-}i naslov Kurtoaovog zaklju~nog poglavlja Crne knjige – je-ste, u ovom domenu, pitanje koje je, blago re~eno, dalekood jednostavnog. U svojoj najjednostavnijoj formi moglo bise interpretirati kao izraz neshvatanja dubine i razmereljudske okrutnosti – neshvatanja koje uglavnom poti~e iz

232

na{e op{te pretpostavke, od koje je te{ko pobe}i, da su lju-di u najve}oj meri, na nekom nivou i u nekom stepenu, ~o-ve~ni, da poseduju niz ljudskih osobina koje uklju~uju sa-ose}anje, milosr|e i samilost, koje bi trebalo da, pretposta-vljamo, takve stvari ~ine nemogu}im. Mo`da je ba{ u ovomsmislu Primo Levi uputio pitanje »Za{to?« straàru u logo-ru Au{vic i dobio hladan odgovor: »Hier ist kein warum!«(Ovde nema nikakvo za{to!).11 Upravo u odgovoru na ovajsmisao pitanja »Za{to?«, Kristofer Brauning zavr{ava svo-ju sjajnu knjigu Obi~ni ~ovek: Rezervni policijski bataljon 101i kona~no re{enje u Poljskoj, posle stavljanja na kocku neko-liko pojedina~nih i skupnih obja{njenja onog {to je olak{a-valo ponavljana u~e{}a obi~nih ljudi i sau~esni{tvo u eks-tremnim zlo~inima, re~itom primedbom da ~ovek odlazi izte pri~e »sa velikom teskobom«.12 Jer ono {to nijedno odovih obja{njenja ne moè da nam pruì jeste odgovor napitanje: Kako su ovakve stvari mogu}e?

Ali da uzmemo Kurtoaovo »Za{to?« u najjednostavni-jem smislu koji on sâm odre|uje: za{to su komunisti~kevo|e verovale da je neophodno ukloniti sve one koje su ì-gosali kao »neprijatelje«? On nastavlja da poja~ava i pro{i-ruje svoje razumevanje ovog »fundamentalnog pitanja«:

Za{to se moderni komunizam, posle svoje pojave 1917., go-tovo odmah pretvorio u sistem krvave diktature i zlo~ina~kireìm? Da li je stvarno bilo tako da su se njegovi ciljevi mo-gli posti}i samo putem tako ekstremnog nasilja? Kakomoè da se objasni da su se ovi zlo~ini smatrali delomnormalnog postupanja, i da je to tako ostalo decenijama?13

Koliko daleko nas Kurtoa, zajedno sa svojim saradnici-ma, vodi davanju odgovora na ovaj skup pitanja? Bojim seda je odgovor: uop{te ne daleko. Tako nas oni podse}aju natradiciju revolucionarnog nasilja koje poti~e od TeroraFrancuske revolucije, na rusku kulturu nasilja od gore i oddole, i na nasilje Prvog svetskog rata i njegov posleratni u~i-nak; na lenjinisti~ku inovativnu koncepciju revolucionarne

233

partije i iluzorne nade u neminovnu svetsku revoluciju; nabolj{evi~ku sklonost »nau~noj« potvrdi njihovih uverenja,njihove manipulacije jezikom i njihovo odbacivanje pred-stavlja~ke demokratije u korist sistemskog ratni~kog men-taliteta; na slede}u fazu sistemskog i zaraznog terora podStaljinom, gde su dèlati postajali `rtve, prvo kriminalizo-vanjem, zatim isklju~enjem, a potom uni{tenjem neprija-telja (mada je u Aziji postojalo karakteristi~no verovanje u»prevaspitavanje«); na dehumanizuju}u, ponekad »anima-lizuju}u« retoriku koja se upotrebljavala. Naravno da bibilo apsurdno ovde o~ekivati originalnost. Nema nekog po-sebnog razloga da pretpostavimo da bi u Crnoj knjizi, u ko-joj je napravljen inventar komunisti~kih zlo~ina {irom sve-ta, mogli prona}i neko novo neslu}eno obja{njenje. Moglabi se mo`da u njoj prona}i neka sveà ili barem strukurisa-na sinteza poznatih, do sada nabrojanih ~inilaca, koja bimogla proizvesti, na primer, neke uvide u iterativnu logikurevolucije i kontrarevolucije, kao, recimo, u knjizi: ArnoMejer, Furije: Nasilje i teror u francuskoj i ruskoj revoluciji.14

Umesto toga, ono {to mi dobijamo jeste enciklopedijaterora, spisak zlo~ina protiv civila. Usredsre|uju}i se eks-plicitno na ove zlo~ine, Crna knjiga daje opseàn i, ~ini se,pouzdan katalog, na osnovu sada raspoloìvih izvora, o nji-hovom obimu, njihovoj prirodi i rasprostranjenosti. Ukrat-ko, saznajemo »koliko«, »kako«, »kada« i »gde«. To je de-vastiraju}i zapis o ljudskoj katastrofi, utoliko delotvorniji iuticajniji jer je suvoparno ~injeni~an i statisti~an, izbegava-ju}i, kako kaè Primo Levi »tugaljive glasove `rtava« i »be-sni glas onoga ko traì osvetu«.15 U ovom zna~ajnom smi-slu ve}i deo knjige se, {to je za pohvalu, razlikuje od mora-listi~kih tonova »Uvoda« i »Zaklju~ka«, a naro~ito od nje-nog »Predgovora« u kojem Malia àli zbog pristupa »~inje-nice zbog ~injenica« i obave{tava nas da je moralni sud»neodvojiv od svakog pravog razumevanja pro{losti – ustvari, neodvojiv od toga da se bude ~ove~an«.16

Ali pitanje »Za{to?« ne}e nestati. Potsetimo se Kurtoa-ove prve formulacije o njegovom zna~enju: za{to su komu-

234

nisti~ke vo|e »smatrale za neophodno da uni{te sve onekoje su ìgosali kao ‘neprijatelje’«? Bez sumnje, svaki po-ku{aj da se na ovo odgovori mora biti usmeren u vi{e pra-vaca: na prou~avanje njihovih verovanja, izvora, sadràja istrukture tih verovanja, nametanja i preno{enja tih verova-nja komunisti~kim pokretima i partijama, putem tekstova,ali i kroz partijske {kole, simbolizam i ritual; potrebno jeprou~avanje komunisti~ke politi~ke kulture u naj{iremsmislu, ali je potrebno i prou~avanje kako ograni~enja takoi povoljnih okolnosti sa kojima su se komunisti suo~avali urevolucionarnim, postrevolucionarnim i nerevolucionar-nim situacijama. Potrebno je da saznamo u kojoj meri sunjihova verovanja u pogledu onog {to je nu`no za ostvare-nje njihovih ciljeva bila opravdana? Da li su postojali alter-nativni pravci za razvoj komunizma, koji nikada nisu raz-matrani? Kakva su bila me|usobna dejstva tih verovanja injihovih ograni~enja i povoljnih okolnosti? Ovakva istorij-ska (uklju~uju}i i protiv~injeni~no-istorijska) pitanja ostajuìva i otvorena; i, mada Crna knjiga ne pravi nikakav napre-dak u davanju odgovora na njih, puka akumulacija ~inje-ni~nog materijala koji se nalazi u njoj trebalo bi da budenezamenljiva za budu}e poku{aje da se to uradi.

Postoji, me|utim, manje ambiciozna verzija pitanja»Za{to?«, o kojoj se, ~ak i sada, mo`da moè ne{to korisnore}i. Kurtoa se pita za{to su komunisti~ke vo|e smatrale daje »neophodno uni{titi sve one koje su ìgosali kao ‘neprija-telje’«. Ali pretpostavimo da smo »neophodno« ovde zame-nili sa »mogu}e«. Da li postoje karakteristi~ne osobine nji-hovog sistema verovanja koje bi mogle da objasne nedosta-tak moralnih ograni~enja. Ovo se ~ini prikladnim pitanjemkoje bi trebalo postaviti u kontekstu te knjige. Da li su ko-munisti~ke vo|e imale onu vrstu verovanja koja bi im do-pustila da ljudska prava shvate ozbiljno?

I Malia i Kurtoa upu}uju na Marksovu sliku komuni-sti~ke budu}nosi kao pritajene u utrobi dana{njeg kapitali-zma, sliku koja je jako izraèna u metafori revolucionarakao babice. Bila je to pogubna slika koja je i teoreti~are i

235

prakti~are revolucije osloba|ala i od moralnog rasu|ivanjai od institucionalnog planiranja jer, kako je Tomas Nejgeldobro rekao: »babice ne moraju da smi{ljaju bebe koje }eporoditi«17 (one, tako|e, obi~no ne primenjuju nikakvusilu, ali ~ini se da je ovde metafora bila predmet interpreta-cije).

Metafora je sjajna, ali ne otkriva {ta je to toliko sna`noprivla~no i podsticajno u ovoj Marksovoj viziji, na na~inkako je preneta njegovim naslednicima. Ovo se najbolje ob-ja{njava jo{ jednom metaforom, metaforom »emancipaci-je». Kao i metafora »babice« i ona razre{ava revolucionaraod moralnog prosu|ivanja (jer nema potrebe da se pitamoda li ropstvo treba da bude osu|eno ili kritikovano). Ali senjom isto tako sugeri{e, kroz niz ekstremnih kontrasta, jed-na ubedljiva vizija budu}nosti ~ove~anstva, Kraj, ne istorije,nego Pre-istorije. Jer ono {to je marksizam, a kasnije i ko-munizam, u svim svojim varijantama, obe}avao, bilo jeoslobo|enje, ne samo od nadni~kog ropstva kapitalizmanego i od onih sámih uslova ljudskog ìvota koji prava, uop{tem smislu, a posebno ljudska prava, ~ine neophodnim.Ukratko (bez zalaènja u raznovrsne akademske kontraver-ze o tome kako analizirati prava), moèmo re}i da su ljud-skim bi}ima potrebna prava da bi za{titili svoje glavne iosnovne interese uprkos prete}im egzistencijalnim uslovi-ma koji se mogu na}i u svim do sada postoje}im dru{tvi-ma. Dva od tih uslova je prepoznao Dejvid Hjum kao onekoji pravdu ~ine neophodnom: sebi~nost i oskudica ili,kako Hjum kaè: »ome|ena velikodu{nost ~oveka, zajednosa onim {to mu je priroda oskudna zalihama stvorila za nje-gove potrebe«.18 I jedno i drugo zahteva izvesnu razradu iopravdanje, ali, u osnovi, u oba slu~aja ideja je jasna. Budu-u}i sebi~ni, ili bar ograni~eno altruisti~ni, pojedinci i grupezadovoljavaju svoje posebne interese koji ponekad smetajudrugima kojima je potrebna za{tita od ovakvih nasrtaja. [tose ti~e oskudice, ne mogu svi da imaju sva dobra, neka susáma po sebi oskudna (kao {to su vreme i li~na imovina) izato treba da postoje principi koji }e odrediti ko ima prava

236

na {ta. Slede}a dva egzistencijalna uslova mogu se dodatiovima: pluralitet vrednosti i nesavr{ena racionalnost. Ovdesu tako|e potrebni razrada i specifikacija, ali je opet u sva-kom slu~aju glavna ideja jasna. Pluralne vrednosti zna~e dasu ljudski stavovi i koncepcije o tome {ta je vredno u ìvo-tu nesvodivo razli~iti i ~esto neuskladivi, i zato je ljudimapotrebna za{tita kako bi mogli da nastave svojim putem:ideja da se sukobljene vrednosti mogu uskladiti jeste iluzi-ja, i svaki poku{aj da se to u~ini moè rezultirati samo tira-nijom. A ljudi su nesavr{eno racionalni zato {to njihovasposobnost da primaju i kontroli{u informacije, i predvidei kontroli{u svoje okruènje, prirodno i socijalno, ima zna-~ajna ograni~enja (iako, naravno, postoje razli~ita mi{ljenjao tome u ~emu se ona sastoje): tako da je socijalnom ìvo-tu, kao i pojedina~nom ìvotu, potrebna za{tita od iluzor-nih i pogre{no vo|enih poku{aja da se oni kontroli{u naosnovu znanja koje je, u su{tini, nedosti`no. Nazovimo ova~etiri uslova »uslovima moralnosti« (jer su oni to bar zaonaj deo moralnosti koji se bavi ljudskim pravima).

Obe}anje marksizma sastojalo se upravo u tome da se~ove~anstvo oslobodi ovih uslova moralnosti: od oskudice(putem neograni~enog razvoja proizvodnih snaga, naro~itokada se jednom oslobode okova kapitalisti~kih odnosa pro-izvodnje); sebi~nosti, odnosno, pristrasnosti sukobljenihpojedinaca i grupa (za koju je Marks rekao da poti~e iz kla-snih interesa i klasnog sukoba); nekonvergentnih i neus-kladivih vrednosti (vezanih za religijske ili kulturne razlikekoje }e odumreti jer su vezane za klasu); i anarhije i nepro-zirnosti sveta koji nije predmet kolektivne ljudske kontrole(za razliku od budu}eg transparentnog sveta »udruènihproizvo|a~a« koji }e imati punu kontrolu nad svojim pri-rodnim i dru{tvenim okruènjem). Emancipacija bi, dakle,trebalo da bude emancipacija od uslova koji ~ine intereseljudskih bi}a nepouzdanim, dakle, takvim da su im potreb-ne garancije koje konstitui{u prava, a posebno ljudska pra-va. Komunizam je bio obe}anje sveta s one strane pravde iprava, u kome }e pojedinci napredovati, oslobo|eni otu|e-

237

nja i eksploatacije, u ujedinjenom dru{tvu obilja, oslobo|e-ni verskih i kulturnih posebnosti i sukoba i sa potpunom,transparentnom kontrolom nad svojim ekonomskim i po-liti~kim ìvotom.

Ovo su, verujem, osnovne karakteristike strukturemarksisti~kog mi{ljenja, u potpunosti prisutne i artikulisa-ne u klasi~nim tekstovima Marksa i Engelsa i reprodukova-ne kroz ~itav marksizam. One su bile konstitutivne za tra-diciju koja je, naravno, bila veoma bibliocentri~na, i na tajna~in su podu~avane u partijskim {kolama gde god je ko-munisti~ka kultura bila preneta. Uzete zajedno one teè dapotkopaju svaki razgovor o moralnosti i bave se jednako{}uljudskog dostojanstva odnosno ljudskih prava. (Kroz svesvoje spise Marks i Engels o ovome govore sa prezirom,kao i prakti~no svi marksisti~ki ‘mejnstrim’ mislioci poslenjih19). Jer ako ste zaista poverovali da istorija nudi put kasvetu u kome }e nestati oskudica, sebi~nost, uskogrudost ipokoravanje ekonomskom sistemu koji je izvan politi~kekontrole, za{to biste onda prezali od bilo ~ega {to smatrateneophodnim da se takav svet ostvari? U ovom smislu, mo-glo bi se re}i da je marksizam nudio emencipatorsku vizi-ju sveta u kome principi koji {tite ljudska bi}a jedna oddrugih vi{e ne}e biti potrebni. Kako se onda moè opravda-ti po{tovanje tih principa i delanje u skladu sa njima, akobi, rade}i tako, blokirali ili ~ak odloìli dolazak takvog jed-nog sveta? Kao {to je Bertold Breht zapisao: »Kad bi kona~-no i mogli da promenite svet, {ta bi moglo da vas u~ini to-liko dobrim da to uradite?«.20 Ako emancipacija zahtevaono {to Nikolas Vert naziva »neumitnim klasnim ratomdovedenim do krajnosti«,21 za{to se ne biste borili?

Verovatno bi trebalo da pretpostavimo (mada to nikadne}emo sigurno znati) da su bar ponekad komunisti~kevo|e verovale da se nalaze upravo pred ovakvim izborom.Ova pretpostavka ~ini da dva odlomka koje je citirao Kurtoavi{e nemaju cini~an smisao. Prvi poti~e od Isaka [ternber-ga, levi~arskog socijalisti~kog revolucionara, povezanog sabolj{evicima:

238

Staromodno nasilje je samo za{tita od ropstva, dok je novonasilje bolni put ka oslobo|enju... To je ono {to treba dabude presudno u na{em izboru. Treba da uzmemo silu usvoje ruke da bismo bili sigurni da }emo silu dovesti do kra-ja.22

Drugi odlomak poti~e od Maksima Gorkog, u njemu seopisuje Lenjin:

... rekao mi je jednom dok je milovao neku decu: njihovi ì-voti }e biti bolji od na{ih; oni }e biti po{te|eni stvari kojesmo mi bili prinu|eni da preìvimo. Njihovi ìvoti }e bitimanje surovi. Zagledao se u daljinu i sanjala~ki dodao: Alija im ne zavidim. Na{a generacija }e obaviti zadatak odogromne istorijske va`nosti. Surovost na{ih ìvota, namet-nuta okolnostima, bi}e shva}ena i opro{tena. Sve }e bitishva}eno, sve.23

A Breht je ovako izrazio isto ose}anje:

Vi koji }ete iza}i iz potopaU koji smo potonuli,Setite se,Kada govorite o na{im padovima,Mra~nih vremena, tako|e,Od kojih ste se vi spasli.24

Ali {ta sa »obi~nim ~ovekom« komunizma? Kako struktu-ra verovanja, koju sam ustanovio, uti~e na njih? Zaklju~i}uova zapaànja citiraju}i, prili~no op{irno, dragoceno svedo-~enje Leva Kopeljeva, po kome je lik Rubina, nepokoleblji-vog komunisti~kog lingviste iz Solènjicinovog romanaPrvi krug bio kreiran:

Sa ostatkom svoje generacije ~vrsto sam verovao da ciljopravdava sredstvo. Na{ veliki cilj bio je univerzalni trijumfkomunizma i zbog tog cilja sve je bilo dozvoljeno – lagati,

239

krasti, uni{tavati stotine, hiljade, ~ak i milione ljudi, sve onekoji su ometali i ko~ili na{ rad ili su mogli da ga spre~e, sveone koji bi se ispre~ili na putu. Oklevati ili sumnjati u ovozna~ilo bi predavanje »intelektualnoj preosetljivosti« ili»glupom liberalizmu«, osobinama ljudi koji »nisu mogli davide {umu od drve}a«.

Tako sam razmi{ljao ja i sli~ni meni, ~ak i kad sam stvarnoimao svoje sumnje, kad sam verovao u ono {to su Trocki iBuharin govorili, kad sam video {ta zna~i »totalna kolektivi-zacija« – kako su »kulakizovali« i »dekulakizovali«, kako sunemilosrdno otimali od seljaka za vreme zime 1932/33. Isâm sam u tome u~estvovao, jure}i kroz sela, traè}i skrive-no ìto, ispituju}i zemlju gvozdenom {ipkom traè}i mestakoja bi mogla dovesti do zakopanog ìta. Zajedno sa ostali-ma, praznio sam starcima sanduke, gluv za de~iji pla~ i èn-sko zapomaganje. Bio uveren da izvr{avam veliku i neop-hodnu transformaciju sela; da }e zbog toga, u danima kojidolaze, ljudima koji tu ìve biti bolje; da su njihove nevoljei patnje bili rezultat njihovog sopstvenog neznanja ili mahi-nacija klasnog neprijatelja; da su oni koji su me poslali, a ija sâm, znali bolje od seljaka kako oni treba da ìve, {ta tre-ba da seju i kada da oru.Stra{nog prole}a 1933., gledao sam kako ljudi umiru od gla-di. Video sam ène i decu sa nadutim stomacima, poplave-le, kako jo{ di{u, ali praznih, beìvotnih o~iju. I le{eve – le-{eve u ritavim gunjevima i jeftinim filcanim ~izmama; le{e-ve u selja~kim kolibama, u snegu oblasti Vologda, ispodmostova Harkova gledao sam sve ovo i nisam izgubio ra-zum niti izvr{io samoubistvo. Niti sam prokleo one koji sume poslali da zimi otimam seljacima ìto, i da u prole}eube|ujem bolesno nate~ene ljude, mr{ave kao skelete, kojisu jedva hodali, da idu na polja da bi ispunili »bolj{evi~kiplan setve na udarni~ki na~in«.Niti sam izgubio veru. Kao i ranije, verovao sam zato {tosam èleo da verujem. Ovako su od pamtiveka verovali lju-di kada su bili obuzeti ùdnjom da sluè silama i vrednosti-

240

ma iznad i izvan ljudskog: bogovima, carevima, dràvama,idealima vrline, slobodi, naciji, rasi, klasi, partiji...Svaki poku{aj usmeren prema jednom cilju u svrhu ostva-renja ovih ideala traì svoj danak u ljudskim `rtvama. Uime najplemenitijih vizija koje obe}avaju ve~nu sre}u nji-hovim potomcima, takvi ljudi izazivaju nemilosrdno uni{te-nje svojih savremenika. Darivaju}i raj mrtvima oni sakate iuni{tavaju ìve. Postali su verolomni laòvi i neumoljividèlati, sve vreme smatraju}i sebe ~estitim i ~asnim vojni-cima – ube|eni da ako su prinu|eni na zlodela, da je tozbog budu}eg dobra, a ako moraju da laù, to je u ime ve~-nih istina.

Und wilst du nicht mein Bruder seinSo schlag ich dir dein Schladel ein.(Ako brat moj da bude{ ne}e{rascopa}u ti lobanju, vide}e{!)

tako se pevalo u jednoj ‘selja~koj, prostoj’ pesmi.Tako smo mislili i radili – mi fanati~ni sledbenici svespaso-nosnih ideala kominizma. Kada smo videli ne~asna i okrut-na dela po~injena u ime na{ih velikih ideja o dobru, kadasmo i sámi u~estvovali u njima, ono ~ega smo se najvi{e bo-jali bilo je da ne izgubimo glavu, da ne padnemo u sumnjuili jeres, da ne izgubimo svoju neizmernu veru.Bio sam uàsnut onim {to sam video 1930-tih godina i op-hrvan depresijom. Ali bih sti{avao svoje sumnje na na~inkoji sam nau~io: »pogre{ili smo«, »preterali smo«, »nismouzeli u obzir«, »logika klasne borbe«, »objektivna istorijskapotreba«, »kori{}enje varvarskih metoda da bi se pobediovarvarizam« ...Dobro i zlo, ~ove~nost i ne~ove~nost – sve je to izgledalo kaoprazna apstrakcija. Nisam se mu~io time za{to »~ove~nost«treba da bude apstraktna, a »istorijska nu`nost« i »klasnasvest« treba da budu konkretne. Koncepte savesti, ~asti, hu-manosti odbacivali smo kao idealisti~ke predrasude, »inte-lektualne« i »buròaske«, a sámim tim i perverzne.25

241

Kako onda odgovoriti na pitanje kojim sam po~eo? O~i-gledno da ne postoji jedan odgovor. Ali ako re-interpretira-mo pitanje tako {to }emo se zapitati da li su postojala spe-cifi~na verovanja su{tinska za kulturu komunizma koja suzlo~ine protiv ~ove~nosti u~inila mogu}im, onda odgovormora da bude potvrdan. Gre{ka u pitanju, koja izaziva mo-ralno slepilo u epskim razmerama, bila je uro|ena.

Napomene

1. Isaiah Berlin, Four Essays on Liberty (London: Oxford UniversityPress, 1969), p. 169.

2. Ibid., p. 167.3. Ibid., p. lvi.4. Stephane Courtois et al., The Black Book of Communism: Crimes,

Terror, Repression (Cambridge, MA: Harvard University Press,1999), pp. 17, 26, 28.

5. John Torpey, Typescript, p. 3.6. Courtois et al., The Black Book, p. 9.7. Ibid., pp. xvi, xvii, xx.8. Ibid., p. 31.9. Ibid., pp. 28, 754.10. Ibid., p. 30.11. Primo Levi, If This is a Man and The Truce (London: Abacus edi-

tion, Sphere Books, 1987), p. 35.12. Christopher Browning, Ordinary Men, Reserve Battalion 101 and the

final Solution in Poland (New York; HarperCollins, 1992), p. 188.13. Courtois et al., The Black Book, p. 727.14. Arno Mayer, The Furies: Violence and Terror in French and Russian

Revolutions (Princeton, NJ: Princeton University Press, 2000).15. Levi, If This is a Man and The Truce, p. 382.16. Courtois et al., The Black Book, p. xvi.17. Thomas Nagel, »Getting Personal«, prikaz knjige: G. A. Cohen, If

You’re an Egalitarian, How Come You’re so Rich? (Cambridge, MA:Harvard University Press, 2000), Times Literary Supplement, 25.June 2000, p. 6. U Koenovoj knjizi raspravlja se o metafori ‘babi-ce’.

18. David Hume, A Treatise of Human Nature (Oxford: ClarendonPress, 1888; reprinted 1951), p. 495.

19. Za brojne primere, vidi: Steven Lukes, Marxism and Morality(Oxford & New York: Oxford University Press, 1985), gde je ovaj ar-

242

gument izloèn detaljnije. Vidi tako|e: »Can a Marxist believe inHuman Rights?«, u: Steven Lakes, Moral Conflict and Politics(Oxford: Clarendon Press, 1991}.

20. Bertolt Brecht, The Measures Taken and Other Lehrstucke (London:Eyre Methuen, 1977), p. 25.

21. Courtois et al., The Black Book, p. 75.22. Ibid., p. 744.23. Ibid., p, 756.24. Bertoltt Brecht, »To Those Born Later«, u: Bertolt Brecht, Poems

1913–1956 (London: Methuen, 1956), p. 319.25. Lev Kopelev, No Jail for Thought (Harmondsworth: Penguin edi-

tion, 1979), pp. 32-4.

Prevod: Dragica Laje{i}

243

D E O I I I : O S T A V [ T I N A

U l r i k e A k e r m a n

T O T A L I T A R N I P O K U [ A J I ,A N T I - T O T A L I T A R N E M R E @ E :M I S L I O Z A B R A N I P O R E \ E N J A

»Pedesetih i ranih {ezdesetih«, pisao je Milan Kundera usvom romanu Neznanje,

emigrant koji je zauvek napustio svoju komunisti~ku ze-mlju nai{ao je na malo saose}anja u Parizu. Tada su Fran-cuzi verovali da je fa{izam bio daleko najve}e zlo ... Tek sukrajem {ezdesetih i tokom sedamdesetih Francuzi po~eli dao komunizmu misle kao o jo{ jednom zlu. Ipak, on je sma-tran manjim zlom, takore}i, Zlom Broj Dva. Negde u to vre-me, 1969., Irina ∞junakinja romana≤ i njen mu` emigriralisu u Pariz iz Praga. Nije im trebalo mnogo da shvate da upore|enju sa Zlom Broj Jedan katastofa koja je pogodila nji-hovu zemlju nije bila dovoljno krvava da bi ostavila utisakna njihove nove prijatelje.1

U ovom kratkom odlomku, Kundera, veliki pisac, i sâmemigrant, u{ao je sr` problema razli~itih procena zlo~inanacizma, fa{izma i komunizma. Samo se treba potsetiti dase sredinom pedesetih @an-Pol Sartr suprotstavio Alberu

247

Kamiju u sporu o postojanju i implikacijama logorskog si-stema sovjetskog Gulaga. »Kao i vi, i ja mislim da su ti lo-gori neprihvatljivi«, pisao je Sartr. »Ali ja isto tako mislimda je neprihvatljiv i na~in na koji ih buròaska {tampa upo-trebljava«.2

Imam utisak da je Sartrov iskaz paradigmati~an za sta-novi{te koje je formiralo veliki deo intelektualnih raspravau Francuskoj i Nema~koj od kraja Drugog svetskog rata dodanas: koncept anti-anti-komunizma. Ovakav stav moè sesmatrati odgovornim za tabuiziranje pore|enja nacizma,fa{izma i komunizma. Njime se ometao razvitak teorijskihpristupa totalitarizmu. Unifikovano tretiranje problema iz-gledalo je sumnjivo, jer bi se njime problematizovala veli-~ina nacisti~kih zlo~ina i izuzetnost Au{vica. Ono {to jeusledilo, po definiciji francuskog istoru~ara Alana Bezan-sona, »bila je hipermnezija nacizma i amnezija komuni-zma«.3 îni mi se da bi na osnovu komparativne analizefrancuskih i nema~kih debata o totalitarizmu, koje su vo|e-ne poslednjih decenija, mogli da otpor prema upore|iva-nju i teoretizovanju svedemo na liberalno-leva intelektual-na strujanja.

Dvadeseti vek se zavr{io ratom u kojem je Zapadopravdao svoju vojnu intervenciju odbranom demokratije iljudskih prava. Ne iznena|uje da su intelektualne raspravepovodom rata u biv{oj Jugoslaviji (Kosovo) imale vrhunacu sukobu oko definisanja starih i novih formi totalitarnevladavine. Rasprave su dale povoda upu}ivanjima na Hitle-ra i Staljina, na Minhen 1938., na Gra|anski rat u [paniji,i okon~ale u prepirci koja se, u izvesnom smislu, ve} dogo-dila tokom pedesetih godina 20. veka. [to je najtragi~nije,te rasprave su zadobile novi legitimitet posle doga|aja od11. septembra 2001. Teroristi~ki napadi na Njujork i Va-{ington predstavljaju objavu rata otvorenom dru{tvu, de-mokratiji i slobodi. Ne bi bilo neprimereno okarakterisatiove napade kao totalitarnu pretnju koja je iznenadila Za-pad i ostavila ga bez re~i. Rasprave o zna~enju rata i mira,o na~inima na koje bi se trebalo suprotstaviti ovoj provali

248

totalitarizma, zapo~ele su na ozbiljniji na~in tek postepeno,po{to je zaprepa{}enost prestala.

Imaju}i ovo u vidu, zaista ima smisla ponovo razmotri-ti intelektualne debate iz ranih pedesetih. Tada su se inte-lektualci iz Evrope i SAD zdruìli u borbi za demokratiju iljudska prava, borbi koju bi, ako bi bilo potrebno, trebalovoditi i oruànom silom. Forum kojim bi se obznanilo nji-hovo delovanje bio je uspostavljen: Kongres za slobodukulture. Oni su napravili mreù koja je, vremenom, dopri-nela padu komunizma 1989. godine. Njihove aktivnosti subile prili~no delotvorne, toliko delotvorne, u stvari, da bimoglo da se postavi pitanje za{to su one bile zanemareneu raspravama o totalitarizmu. Da li je to bilo zato {to su oviintelektualci bili i anti-fa{isti i anti-komunisti? Da li je tobilo zato {to ih je finansirala vlada SAD? Ili je to bilo zato{to su oni, dok su se borili za ujedinjenu Evropu davno pre1989., u isto vreme radili na tome da se podrije tradicional-ni ideolo{ki status quo? Ova pitanja je vredno postaviti, akose ima u vidu impresivna prisutnost Kongresa. On se prviput sastao, uz spektakulrano otvaranje u Palati Titanija, uZapadnom Berlinu, 26. juna 1950., i bio je aktivan sve dosredine kasnih sedamdesetih. U svakom pogledu bio je tojedan izvanredan poduhvat posve}enih intelektualaca. Onje odraàvao i zanos i bojazan intelektualnog vrha poslerat-ne Evrope. Fa{izam i nacizam su bili pobe|eni, ali Staljinje ponovo iscrtavao politi~ki mapu Evrope i pro{irivao svojuticaj, putem takozvanih »narodnih demokratija« u isto~-noj Evropi. Staljinisti~ki teror unutar Sovjetskog Savezaopovrgavao je sliku velikog pobornika mira koju je velikasila izgradila o sebi pobedom nad nacizmom.

Berlin, tada podeljen na isto~ni i zapadni sektor, bio jesaèta verzija novog poretka ustanovljenog na Jalti. Bloka-da grada iz 1948. godine, bila je signal nadolaze}eg Hlad-nog rata. Nije bilo slu~ajno {to je Berlin odabran da budedoma}in Kongresa za slobodu kulture. Organizatori su bilipisac Artur Kestler i ameri~ki novinar Melvin Laski, koji jepripadao nezavisnim njujor{kim levi~arima. Najava Kon-

249

gresa bila je dobro primljena u ovom velegradu, u kojem jeose}aj »grada na granici« bio vrlo ìv, i u kojem je postoja-lo {iroko odobravanje za formiranje zapadnonema~ke dr-àve. Gradona~elnik, Ernst Rojter, otvorio je Kongres. At-mosfera je bila napeta od sámog po~etka. Dok su se govor-nici obra}ali delegatima, kojih je bilo vi{e od hiljaduosam-sto iz ~itavog sveta, stigla je vest da su trupe Severne Kore-je upravo izvr{ile invaziju na teritoriju Ju`ne Koreje. Hlad-ni rat se iznenada ‘zagrejao’. Vi{e od petnaest hiljada gra-|ana Berlina okupilo se u Sommergarten tokom zaklju~neceremonije kako bi ~ulo zavr{no obra}anje. Me|u govorni-cima bili su i Eugen Kogon, predsedavaju}i nema~ke sek-cije Pokreta za Evropu, David Ruse, Ignacio Silone, Karlo[mit i Irvin Braun. Svi govornici su pozivali na slobodnu iujedinjenu Evropu. Kogon je zatvorio Kongers dramati~-nim sloganom, »Prijatelji, sloboda je u ofanzivi!«.

Ovaj anti-fa{isti~ki i anti-komunisti~ki forum intelek-tualaca izazvao je ljutite istupe i u Moskvi i u Isto~nomBerlinu. Finansijska podr{ka SAD Kongresu bila je opisa-na kao »poku{aj aveti Vol Strita da preokrene situaciju usvoju korist«. U dnevniku Pravda, glasilu Komunisti~kepartije Sovjetskog Saveza, Kongres je ozna~en kao »skupratnih hu{ka~a«. Optu`be su bile potpuno neobuzdane jersu bile upu}ene dezerterima komunisti~ke stvari, onim»renegatima« koji su okrenuli svoja pera protiv svog idea-la. Decenijama je sovjetski reìm podràvao i orkestriraomir i »kongrese« pisaca pod pokroviteljstvom komunista.Sada su slobodni umetnici, pisci i nau~nici uzvratili udaracsvojim vlastitim Kongresom. Ne ~udi {to je Moskva bilarazjarena. Intelektualci koji su sa~injavali Kongres, svi su,iz prve ruke, iskusili totalitarne reìme dvadesetog veka,nacizam, fa{izam i komunizam. Svojim knjièvnom, nau~-nom i javnom delatno{}u povukli su jasnu liniju izme|utih iskustava kao celine i svojih potonjih ìvota. Njihova sa-radnja na Kongresu bila je odre|ena i oblikovana njihovimanti-komunisti~kim i anti-fa{isti~kim principima. Konsen-zus u pogledu anti-totalitarizma ujedinio ih je u pogledu

250

zajedni~kog cilja. Pre nego {to je prva sesija Kongresaokon~ana 1950., ustanovljeno je i procenjeno stanje u Sov-jetskom Savezu i centralno-isto~noj Evropi, i poslata je»Poruka intelektualcima na Istoku«. »Jasno je«, re~eno jeu poruci,

da najve}i savremeni konflikt nije konflikt izme|u Zapadai Istoka. Re~ je o konfliktu izme|u tirana i ljudi koji ùde zasvojom slobodom. Ovom prilikom mi uveravamo one ljudekoji brane svoju slobodu i bore se protiv represije, uverava-mo ih u na{u moralnu solidarnost i materijalnu podr{ku.Izraàvamo veliku nadu da }e svi oni uskoro biti slobodni ida }e mo}i da sudeluju u na{em zajedni~kom nasle|u.

Kao rezultat osniva~kog Kongresa u Berlinu, tokom pede-setih, {ezdesetih i sedamdesetih, formirala se mreà ame-ri~kih i evropskih intelektualaca ~ija je delatnost prakti~noostala neprime}ena. Me|u njima su bili Remon Aron, Al-ber Kami, Aleksander Vajsberg-Cibulski, Dòrd` Orvel,Danijel Bel, Manes [perber, êslav Milo{, Le{ek Kolakov-ski, Fransoa Fejto, David Ruse, Fransoa Fire, Eugen Ko-gon i Margarete Buber-Nojman, da imenujemo samoneke. Francuski pisac i novinar David Ruse, biv{i trockista,pridruìo se francuskom Pokretu otpora, pao u ruke Ge-stapoa, bio mu~en i poslat u Buhenvald. Svoja stra{na is-kustva objavio je u knjizi L’Universe concentrationnaire,4 zakoju je dobio knjièvnu nagradu ‘Renodo’. Potom je vodiokampanju, koju su podràli biv{i logora{i, za ukidanjekoncentracionih logora {irom sveta. U ~asopisu FigaroLittéraire je, 12. novembra 1949., objavljen Ruseov »Pozivlogora{ima iz nacisti~kih logora: Pomozimo logora{ima usovjetskim logorima!«, kao naslovni ~lanak na prvoj strani.Objavljivanje tog teksta vodilo je ogor~enim prekorima odstrane komunista u Francuskoj i u inostranstvu, i izazvaloje o{tre napade od strane pariskih intelektualaca-levi~ara.Prethodnica ovog uzornog poku{aja da se nacizam i komu-nizam stave u istu ravan pore|enja bilo je takozvano »su-

251

|enje Krav~enku«, koje se odigralo u Parizu tokom 1949.godine. Krav~enko, ruski emigrant, bio je visoki sovjetskizvani~nik koji je prebegao na Zapad i kasnije objavio knji-gu o Staljinovoj diktaturi: Ja biram slobodu.5 Ova knjiga jepokrenula ideolo{ki spor o postojanju ljudskih prava uSovjetskom Savezu. Su|enje je zapo~elo osporavanjem au-tenti~nosti ~injenica koje je Krav~enko otkrio. Na su|enju,Margarete Buber-Nojman pojavila se kao svedok u prilogKrav~enka. Ona je bila me|u onima koji su aktivno podr-àli Ruseov poziv na pomo} sovjetskim logora{oma. âso-pis Figaro Littéraire je, 25. novembra 1950. godine, objavionjen ~lanak »Istraìvanje o sovjetskim koncentracionimlogorima: ko je gori, Satana ili Beelzebub?«, u kojem jeona opse`no pisala o svojoj dvostrukoj patnji, i kao logora-{ica u nacisti~kom logoru i kao zatvorenica u sovjetskomlogoru. Njena politi~ka autobiografija, Zatvorenica Staljinai Hitlera, koja se pojavila 1948. godine, izazvala je velikupozornost.6 Ona je provela dve godine u Sibiru, a potomje, 1940., posle pakta Staljin–Hitler, bila predata Gesta-pou, koji ju je poslao u ènski logor Ravensbrik na jo{ petgodina.

Sâm naslov njene knjige, i njena iskustva, bili su u su-protnosti sa uobi~ajenim predstavama, i nagla{avali politi~-ku podela koja je nastala tokom Drugog svetskog rata i kojaje odràvana i posle njega. Levi~ari su knjigu smatrali pro-vokativnom. Po njima, nacisti~ki zlo~ini su bili van svakogpore|enja. Njihova pozicija je bila da ih i dalje prikazuju nataj na~in, optuùju}i one koji su govorili o Staljinovim zlo-~inima za anti-komunizam – na taj na~in umanjuju}i vred-nost svedo~anstva – ili za otvoreno fabrikovanje ~injenica osovjetskim logorima. Desni~arski ideolozi su hteli, tvrdilisu levi~ari, da relativizuju nacisti~ke zlo~ine upu}ivanjemna Staljinovu vladavinu terora. Paradigmati~an primer ovepozicije u pedesetim bio je @an-Pol Sartr, ~ije je otvorenopismo Kamiju ve} pomenuto.

Zajedni~ki poku{aj nema~kih i francuskih intelektua-laca da se usprotive takvim stavovima, za {ta su primer Bu-

252

ber-Nojman i Ruse, bio je preduzet i u Berlinu. Izvr{ni od-bor Kongresa za slobodu kulture otvorio je ogranke u Pari-zu i Rimu. Sekreterijat me|unarodnog izvr{nog odbora bioje u Parizu, na Bulevaru Osman. Njegov je zadatak bio daorganizuje konferencije i da osniva nove ~asopise – uz ~a-sopis Monat, koji je Melvin Laski redovno izdavao od 1948.Godine 1951., Fransoa Bondi je zapo~eo sa objavljivanjemfrancuske verzije ~asopisa Monat, ~asopisom Preuves. Te-sna saradnja izme|u dva urednika, Laskija i Bondija, obe-leìla je jednu novu dimenziju nema~ko-francusku intelek-tualne debate o budu}nosti Evrope. [tavi{e, Bondi se po-trudio da spoji isto~ne i zapadne intelektualce uprkos »gvo-zdenoj zavesi«, mnogo pre 1989. On je u delatnost Kongre-sa uklju~io dva poljska pisca-emigranta, êslava Milo{a iKonstancija Jelenskog, koji su objavljivali poljski ~asopis uParizu, Kultura. Upravo je Izvr{ni odbor Kongresa bio tajkoji je organizovao posebnu i simboli~ki zna~ajnu dobro-do{licu êslavu Milo{u prilikom njegovog dolaska u Pariz,u prole}e 1951. Milo{ je radio za komunisti~ku vladu u Var-{avi kao kulturni ata{e u Parizu i Va{ingtonu, ali je, 1951.godine, raskrstio sa reìmom i oti{ao u izgnanstvo u Pariz.Na sve~anosti, Deni de Ru`mon i Ignacio Silone odràli supozdravne govore. Odbor je organizovao konferenciju za{tampu za »begunca« Milo{a. Dve godine kasnije, on je ob-javio svoje remek-delo, Zarobljeni um, (izdanje na nema~-kom jeziku objavljeno je sa predgovorom Karla Jaspersa).Milo{ se jasno ogradio od intelektualne fascinacije komu-nizmom. Njegova analiza predstavlja, zajedno sa knjigomRemona Arona, Opijum za intelektualce, jedan od najim-presivnijih odgovora totalitarizmu.7

Za isto~no-evropske emigrante Pariz je bio sigurnaluka, sedi{te njihove borbe protiv komunisti~kih reìma unjihovim zemljama. Ma|arski emigranti bili su prvi koji sudo{li, posle revolucije iz 1956. Posle Pra{kog Prole}a,1968., do{li su ~e{ki i slova~ki intelektualci, koje su pred-vodili Milan Kundera i Antonjin Lim. Ovaj drugi je osno-vao ~asopis Lettre International 1984. godine. Kada je,

253

1981., vojska preuzela vlast u Poljskoj, talas poljskih diside-nata dospeo je u Pariz. Me|i njima takvi intelektualci kakvisu Adam Mihnjik, Bronislav Geremk i Andèj Vajda. Ko-na~no, rumunski i ruski umetnici i pisci, kao i intelektual-ci iz Srbije, Bosne, Hrvatske i sa Kosova, na{li su uto~i{teu Parizu tokom osamdesetih i devedesetih. Njihovo prisu-stvo zahtevalo je ponovnu procenu koncepta totalitarizma,pro{log i sada{njeg. Interakcija Istoka i Zapada koja je iz-rasla iz ove migracije intelektualaca delimi~no je bila poduticajem redefinicije totalitarizma kao mentalne kategorije(prema @an-Fransoa Revelu), i jasno je pokazala stav inte-lektualaca prema bilo kom pojedina~nom i prema svim to-talitarnim sistemima i ideologijama.

Razmi{ljanja francuskih intelektualaca o ideolo{koj‘luda~koj ko{ulji’ i totalitarnim strukturama njihove Ko-munisti~ke partije obelodanjena su u mnogim biografija-ma objavljenim u tom periodu – na primer, razmi{ljanja oraskidu sa Komunisti~kom partijom, o preispitivanju vla-stite politi~ke evolucije i pozicije, i specifi~no francuskojkulturi politi~ke diskusije i teorijske analize koje karakteri-{u raspravu sve do danas. Iskustva unutar staljinisti~kefrancuske komunisti~ke partije i reakcije koje su ona iza-zvala, izo{trile su analiti~ki pristup francuskih intelektuala-ca totalitarnim strukturama u zemljama »realnog socijali-zma«. Ova evolucija moè se objasniti, u dobroj meri, pri-sustvom isto~no-evropskih emigranata u Parizu. Ovi emi-granti pomogli su Francuzima da zastanu i ugledaju jednuve}u i jasniju sliku, u velikoj meri su posredovali prilikomtransformisanja fascinacije intelektualaca levim totalitari-zmom tokom pedesetih u sna`nu anti-totalitarnu tradiciju,kojom je – za razliku od situacije u Nema~koj – obeleènintelektualni pejsa` Pariza.

Izme|u 1953. i 1955. godine, mreà publikacija koja jenastala iz delatnosti Kongresa za slobodu kulture ra{irilase jo{ vi{e. Godine 1953., uz ve} postoje}e ~asopise, Monati Preuves, pojavio se prvi broj ~asopisa Encounter u Londo-nu. Usledili su Tempo presente u Italiji, i Cuadernos u [pa-

254

niji. Austrijski dnevnik Das Forum, sa Fridrihom Torber-gom kao glavnim urednikom, pridruìo se mreì u istovreme. Godine 1957., osnovan je Comité des éecrivans et deséditeurs pour une entr’aide intellectuelle européenne, kako bikoordinisao delatnostima Kongresa za podr{ku ma|ar-skim intelektualcima, koji su bili proganjani posle revolu-cije iz 1956. godine. Comité je organizovao simpozijume,knjige koje su objavljivane na Zapadu ~inio dostupnim in-telektualcima u komunisti~kim zemljama, i pomagao priobjavljivanju knjiga i ~asopisa. Ove aktivnosti nisu sprovo-|ene unutar postoje}ih institucionalnih okvira me|una-rodne kulturne saradnje, koja je uklju~ivala vladine pred-stavnike. Naprotiv, oni koji su ih sprovodili, oslanjali su sena pojedince i nezavisne organizacije i pokrete u isto~nojEvropi. Najva`nija stvar je bila – tako je to formulisao Ig-nacio Silone – slobodno kretanje ljudi i ideja. Ova nezva-ni~na i delimi~no ‘podzemna’ podr{ka bila je poja~ana odstrane Fondation pour une entr’aide intellectuelle européene,ustanovljene u @enevi 1966. godine. Fondacija se, posle iz-vesnog vremena, preselila u Pariz i, podràvana Fordovomi Sorosevom fondacijom, preuzela skoro sve delatnosti odKongresa za slobodu kulture. Njena delatnost nije bilaograni~ena samo na pospe{ivanje knjièvne razmene iz-me|i Istoka i Zapada. Njeni predstavnici su putovali u Ma-|arsku, êhoslova~ku, Poljsku i Rumuniju, finansijski po-dràvali intelektualce koji su bili hap{eni iz politi~kih raz-loga, i prikupljali informacije o politi~koj i intelektualnojklimi u tim zemljama.

U aprilu 1966., izbio je skandal koji je, zapravo, okon-~ao delovanje Kongresa. U nizu ~lanaka objavljenih u TheNew York Times iznete su optu`be da je Kongres u znatnojmeri bio finansiran od strane CIA.8 Ove optu`be prouzro-kovale su talas ogor~enja. Za evropsku javnost Kongres jeizgledao kao marioneta »ameri~kog anti-komunizma i im-perijalizma«, kao »instrument Hladnog rata«. Sàm skan-dal i o{tar negativni stav prema ratu u Vijetnamu dali supovoda renesansi marksizma i anti-ameri~kih ose}anja.

255

Obrt u politi~koj i ideolo{koj klimi krajem {ezdesetih i po-~etkom sedamdesetih, u~inio je da ~asopis Monat prestanesa izlaènjem 1971. godine. Uprkos svim poku{ajima,uglavnom tada{njeg glavnog urednika, Klausa Harprehta,~asopis nije mogao biti spa{en. Potonji poku{aji da se onponovo pokrene, najzna~ajniji je bio od strane MihaelaNojmana tokom 1978., tako|e su propali. Politi~ka atmos-fera u zapadnoj Nema~koj tokom sedamdesetih nije bilapogodna za takve publikacije. Tema dana je bila Entspan-nungspolitik – slabljenje tenzija sa Istokom. Verovalo se dasu politi~ki pregovori sa komunisti~kom centralno-isto~-nom Evropom pravi put za obezbe|ivanje globalne stabil-nosti i mira. Za razliku od Pariza, u Nema~koj su komuni-sti~ki disidenti bili primani sa skepsom i nepoverenjem.Smatrali su ih onima koji izazivaju nevolje i bili su ili izop-{teni ili ignorisani. U ovakvom kontekstu, institucije poputKongresa i @enevske fondacije, posve}ene anti-totalitarnimnastojanjima, smatrane su opasnim ~iniocima koji su uti-cali na unutra{nje stvari susednih komunisti~kih zemalja.

U me|uvremenu, u Parizu, intelektualna i politi~kaklima je bila mnogo prijem~ivija. Objavljivanje knjigeAleksandra Solènjicina, Arhipelag Gulag, 1974., iz-meniloje intelektualnu atmosferu u Francuskoj. Kada su pokretiza ljudska prava, kao {to su »Solidarnost« u Poljskoj, ili»Povelja 77« u êhoslova~koj, po~eli da ozbiljno deluju uisto~noj Evropi, francuski intelektualci pruìli su svoju bez-uslovnu podr{ku. Antonjin Lim, osniva~ i izdava~ ~asopisaLettre International, i politikolozi @ak Rupnil i Pjer Asnar,odigrali su odlu~uju}u ulogu u ovom poduhvatu. VaclavHavel, I{tvan Er{i, Tadeu{ Mazovjecki, Adam Mihnjik iBronislav Geremek – koji su posle 1989. godine postali mi-nistri i predsednici u svojim zemljama, ili su svoje »sami-zdat« publikacije pretvorili u nacionalne novine za mladeisto~no-evropske demokratije – imali su tesne veze sa Pari-skom fobdacijom. Isti je slu~aj bio i sa pariskim intelektu-alcima, kao {to su istori~ar Fransoa Fire i sociolog EdgarMoren, obojica biv{i levi~ari koji su se razi{li sa komuni-

256

sti~kom partijom jo{ tokom pedesetih. Njihova saradnjapre 1989., koja je nesumnjivo bila zna~ajan faktor u obara-nju komunisti~kih reìma i padu Berlinskog zida, bila je,nu`no, u velikoj meri tajna. Cena je bilo to {to javnost nijeni{ta znala o njihovim akrivnostima. ûdi, me|utim, da senedostatak pozornosti za ono {to je postignuto, kao i pri-znanje za to – a njihov doprinos je bio impresivan – nasta-vlja i danas, dugo posle pada komunizma i pobede demo-kratije. Kao da su glavni protagonisti panevropskog intelek-tualnog postignu}a, iz vremena pre 1989., nestali iz javnogse}anja ujedinjene Evrope.

Otvoreni izazov totalitarnom ustrojstvu koji je iniciranKongresom iz 1950. godine, i borba intelektualaca za de-mokratiju i za ujedinjenu Evropu, bili su izvanredno dale-kovida politika. Ljudi su se upu{tali u strasne debate otome kako da se razori postoje}i ideolo{ki i politi~ki postav.U Nema~koj, me|utim, ovaj anti-totalitarni impuls je, ~aki posle kraja poretka ustanovljenog na Jalti, i dalje tabu i na-ilazi na veliki otpor. U tom smislu, te{ko je prihvatiti 1989.godinu kao razvo|e. Liberalno-levim taborom, kao {to je tobio slu~aj i u pro{losti, preovla|uje uverenje da je 1945. go-dina jedina istorijska promena koja je va`na. Problemati-zovanje jedinstvenog zna~aja ove godine zna~ilo bi liberal-nim levi~arima da su smisao i implikacije Au{vica umanje-ni. Bezuslovna podr{ka ure|enju dogovorenom za svet po-sle Drugog svetskog rata, to jest, podela Evrope i, naravno,Nema~ke, kao kazna za zlo~ine nacista, tesno je bila pove-zana sa tabuom pore|enja nacizma, fa{izma i komunizma.

Va`no je napomenuti s ovim u vezi evoluciju stavova ototalitarizmu francuskih i nema~kih intelektualaca u pro-{lom veku. Iako su se nema~ka i francuska tradicija odvija-le kao da su u raskoraku, one se ipak pojavljuju kao da seogledaju jedna u drugoj. Tako su, tokom pedesetih, francu-ski intelektualci bili pozitivno fascinirani komunisti~kimporetkom. Nasuprot tome, u Nema~koj, politi~ka klimabila je obeleèna anti-totalitarnim konsenzusom. Kao reak-cija na to, razvio se ose}aj anti-anti-komunizma, proteg-

257

nuv{i se i van levi~arskih partija i pro{iriv{i se na nezavisneintelektualce liberalno-levih uverenja. Potom je, u maju1968., u Francuskoj, zapo~ela nova faza, koja je, na duèstaze, najavila kraj marksizma. Protest studenata u Parizubio je delom usmeren protiv Komunisti~ke partije, i obele-ìo je po~etak ra{~aranosti marksizmom, koja je dostiglasvoj vrhunac tokom sedamdesetih. U Nema~koj, u istomperiodu studentskih nemira dolazi do oìvljavanja marksi-zma, {to je podstaklo razvitak starih i novih analiza fa{i-zma. Objavljivanje knjige Arhipelag Gulag, 1974. godine,prouzrokovalo je pravi potres u Francuskoj. U javnim de-batama te decenije iskristalisao se jedan anti-totalitarnifront i zbliìo intelektualce razli~itih politi~kih generacija.U Nema~koj, nasuprot tome, tendencija je bila da se izbe-gava teoretizovanje o totalitarizmu. Rasprave o tom pred-metu su bile proterane sa univerziteta i iz javnih politi~kihdebata. Za razliku od Francuske, Solènjicinova zapanjuju-}a otkri}a o Gulagu, sovjetskom sistemu ka`njeni~kih ko-lonija i radnih logora, doìvela su hladan prijem u Nema~-koj. Anti-totalitarne teorije koje su posmatrale nacizam, fa-{izam i komunizam kao istovrsne politi~ke fenomene, ikoje su bile su{tinski deo doprinosa francuskih intelektua-laca politi~koj kulturi zemlje, ostale su tabu u Nema~kojdugo posle 1989.

To je bio slu~aj ne samo tokom nema~kog Historiker-streit (sukoba istori~ara) iz 1986. godine. Isti pristup bio jeo~it i u diskusiji iz 1997/1998., povodom Crne knjige komu-nizma,9 koju su priredili francuski istori~ari. Samo godinudana ranije, velika debata, koju je inicirala knjiga FransoaFirea, Nestanak iluzije, zahvatila je francusko javno mnenjepovodom zavodljivih mo}i komunizma. U Nema~koj, me-|utim, ova debata nije izazvala nikakvu reakciju. Nema~kiintelektualci bili su veoma podozrivi u pogledu francuskogzahteva za revizijom dugogodi{njih paradigmi. Nema~kaje ostala verna vlastitoj, proverenoj tradiciji anti-fa{izma ianti-anti-komunizma. Dok su u sedamdesetim i osamdese-tim pariski intelektualci izlazili na ulice u znak podr{ke

258

gra|anskim pokretima u isto~noj Evropi, u Nema~koj su seodigravale demonstracije za mir ili protiv planiranog Star-bahn West. Zalaganje isto~no-evropskih disidenata za slo-bodu i demokratiju zvu~alo je suvi{e »buròaski« da bi na-i{lo na topliji prijem u Nema~koj. Buròaska demokratijanije ih privla~ila. Dok su demokratski pokreti sa druge stra-ne Gvozdene Zavese kona~no prodrli u Evropu u èlji dau~estvuju u njenoj slobodi i napretku, vizija »socijalizmasa ljudskim licem« i dalje je punila glave mnogih Nemaca.Po{tena rasprava o slepilu u pogledu doga|aja u totalitar-noj isto~noj Evropi, o predrasudama prema komunizmu, aponekad ~ak i o fascinaciji njime, i tendenciji da se umanjenjegovi zlo~ini, tek je trebalo da se dogodi. Dok je u Fran-cuskoj ova debata trajala decenijama i uzrokovala pomera-nja na ~itavoj francuskoj intelektualnoj sceni, nema~kimentalitet je i dalje zatvoren za tu pojavu. Tek je 1993. go-dine, na primer, Jirgen Habermas bio u stanju da javnoprizna da je odustao od temeljne diskusije o staljinizmu.Morao je da prihvati prigovor poljskog istori~ara AdamaMihnjika da kritika staljinizma nema sistemsku vrednost unjegovoj teoriji. Strah od toga da }e se pridruìti pogre{nojstrani primorao ga je na }utnju. Habermas nije èleo, pre-ma vlastitom priznanju, da padne na anti-komunisti~kupoziciju. Drugim re~ima, na otpadnike od starog na~inami{ljenja i dalje se ne gleda sa odobravanjem. Anti-totali-tarni stav, na na{oj strani Rajne i dalje zna~i dobri starianti-fa{izam – i ne mnogo vi{e od toga.

Upravo je protiv takvog na~ina mi{ljenja govorio Hor-he Samprun, biv{i logora{ iz Buhenvalda, godine 1994.,kada je smrt opisao, na tragu Paula Celana, kao »Gospoda-ra iz Nema~ke«.

Smrt koja je razorila Evropu nakon Hitlerovog pobedono-snog mar{a, da, bio je to Gospodar iz Nema~ke. Ali svi miznamo da se smrt koja se duboko krije u zveri totalitarizmapreru{uje i u druga~iju ode}u, da preuzima jeftinu ukrasnuode}u drugih nacija. Ja li~no znam Gospodara iz [panije, i

259

borio sam se protiv njega. Jevreji, koje je francuska vlada izVi{ija lovila i deportovala poznaju Gospodara iz Francuske. AVarlam [alamov nam, u svojoj zapanjuju}oj knjizi Pri~e saKolime, pri~a o Gospodaru iz Sovjetskog Saveza. Smrt je Go-spodar iz ôve~anstva.

Ovi dijametralno suprotstavljeni pristupi konceptu totalita-rizma u Francuskoj i Nema~koj odrazili su se u gledi{tukoje je javno mnenje, u svakoj od ovih zemalja zasebno, za-uzelo u pogledu rata u biv{oj Jugoslaviji. U Francuskoj subili organizovani impresivni javni skupovi. Bilo je osnova-no vi{e od tristotine komiteta za podr{ku Bosni, i protiv et-ni~kog ~i{}enja. Intelektualci koji su se okupili u Komitetuza Vukovar, koji je bio aktivan u Parizu od 1991., podrà-vao je stvar Bosne upu}ivanjem na politi~ke tradicije kojesu prevazilazile svakodnevne zapadne politi~ke prakse.Kada je vojska preuzela vlast u Poljskoj, 13. decembra1981., francuski intelektualci, koje je predvodio Mi{elFuko, organizovali su demonstracije te iste ve~eri. U Pari-zu je postojao jasan konsenzus da je odbrana demokratijeu Poljskoj blisko povezana sa unapre|enjem demokratijekod ku}e. Za razliku od svojih nema~kih kolega, francuskiintelektualci su vrlo rano kritikovali zvani~nu poziciju fran-cuske vlade, kao i poziciju Zapada u celini, u pogledu srp-sko-bosanskog sukoba. Od po~etka rata, francuska {tampabila je preplavljena tekstovima. Me|u najotvorenijim kriti-~arima bili su Paskal Brikner, Klod Lefor, Kornelius Kasto-riadis, Fransoa Fire, Bernar Ku{ner, Edgar Moren, MarselGo{e, @ak @ilijar, Fransoa Fejto, Andre Gliksman, BernarAnri Levi i Alen Finkelkrot. Komitet za Vukovar iznova jeujedinio francuske intelektualce, razli~itih levih i liberalno-levih pozicija u jedan anti-totalitarni konsenzus ~ije se po-stojanje moè pratiti unatrag decenijama.

U Nema~koj, situacija je bila sasvim druga~ija. U tabo-ru levih liberala, Titova vladavina je bila vi|ena kao su{tin-ski garant stabilnosti i mira u regionu. Prioriteti koji su se~uli u sloganu »mir i stabilnost« formirali su nema~ku re-

260

akciju na rat u Bosni, ba{ kao {to je on odredio nema~kupoziciju u odnosu na doga|aje u Poljskoj deceniju ranije.Deceniju kasnije, isti pristup je i dalje mogao da se vidi ureakciji na raspad Sovjetskog Saveza. Za gra|anski pokretu Poljskoj se verovalo da je suvi{e katoli~ki i da je funda-mentalisti~ki, ne{to poput »pete kolone« papstva. Deset go-dina kasnije, sli~na obja{njenja su ponu|ena u pogledukonflikta u Bosni. Bosanci, re~eno je, bili su predstavniciislamskog fundamentalizma, koji je sada po~eo da biva ak-tivan u srcu Evrope. Neki nisu prezali od tvr|enja da jenovo zlo, oli~eno u obi~aju krvne osvete zavladalo tamo gdeje Titova vladavina pre toga navodno odràvala red i zakon.Izli{no je re}i da je na obe strane u ratu mnogo toga u~inje-no {to je bilo protiv zdravog razuma. Vojni sukob se pro{i-rio u osvetu. Islamski fundamentalisti su se borili u bosan-skoj armiji, a rat je dao odu{ka etni~kim, religijskim i dru-gim dubokim neprijateljstvima, starim vekovima. Ali raci-onalizovanje rata isklju~ivo takvim kriterijumima ukazujena prisustvo duboko ukorenjenog tradicionalnog mentali-teta koji je sklon upotrebi etno-istorijskih obja{njenja ~ak ikada se kritikuju njihovi efekti. Ovaj mentalitet izdvaja so-cijalne strukture i stare i nove politi~ke reìme od njihovogneposrednog istorijskog konteksta, i tako ih isklju~uje izdomena politi~ke analize. Sve dok NATO nije bombardo-vao Srbiju, 1999. godine, ovaj politi~ki pristup nema~kihintelektualaca bio je u skladu sa dugotrajnom politikomZapada: »Bez intervencije u unutra{nje stvari suverene dr-àve«, i sputavao ih da daju ocenu stvari kojie su se de{ava-le, takore}i, pred sámim njihovim vratima.

Najvidljivije razlike izme|u francuskih i nema~kih sta-vova ispoljile su se u debati o intervenciji Zapada u ratu naKosovu i o nema~kom u~e{}u u tome. Polazna ta~ka zaobe strane bio je Au{vic. Jedna od dimenzija diskusije bilaje da li se genocid u Bosni moè uporediti sa nacisti~kimmasovnim ubijanjem evropskih Jevreja i da li bi uzdraà-nost Zapada u slu~aju Bosne mogla da se uporedi sa pona-{anjem Zapada prilikom »Minhena 1938.«, i prilikom

261

[panskog gra|anskog rata. Simptomati~no je da se, iakosu se obe strane sloìle oko jedinstvenog karaktera Au{vi-ca, zaklju~ci koje su one izvele iz toga bili dijametralno su-protni. Od 1995., nema~ki intelektualci su to smatrali od-lu~nim argumentom protiv intervencije, zasnovanim nasnazi maksime da ne bi trebalo da bude rata, ‘nikada vi{e!’.Za Francuze upravo je zbog toga Zapad trebalo da interve-ni{e, ali, kako je rat odmicao, stavovi su se menjali. Godi-ne 1999., nema~ki ministar inostranih poslova, Jo{ka Fi-{er, pre toga najglasniji protivnik vojne intervencije, oprav-davao je u~e{}e trupa Bundesvera u misiji na Kosovu, podvo|stvom NATO, upore|uju}i tamo{nju situaciju sa zlo~i-nima nacizma.

Sve u svemu, debate o Crnoj knjizi komunizma tokom1997/1998., kontroverza oko rata u biv{oj Jugoslaviji, i te-ku}e debate o vojnoj akciji protiv terorizma nakon terori-sti~kih napada od 11. septembra 2001. godine, dodatno supoja~ali rasprave o totalitarizmu.

Istorija Kongresa za slobodu kulture jeste istorija va-trenih poku{aja evropskih intelektualaca da razumeju tota-litarizam i da se bore protiv njega. To je tako|e impresivanprimer francusko-nema~ke saradnje protiv totalitaruzma.Napad od 11. septembra jasno je pokazao da je isuvi{e ranootpisati pretnju totalitarizma. Procenjivanje i pam}enje tra-dicije evropskog anti-totalitarizma mogli bi da pospe{e da-lji razvoj evropskog politi~kog ustrojstva kao politi~kog si-stema koji demokratiju i ljudska prava smatra svojim naj-dragocenijim posedom. Time bi se omogu}ila nova prilikaza ocenu stanja demokratije u Evropi i njeno dugo odlaga-no pro{irenje na istok. Delotvorno pam}enje pro{lih anti-totalitarnih poku{aja omogu}ilo bi nam da shvatimo para-doksalni odnos nema~kog i francuskog opaànja totalitari-zma, da se prevazi|u nacionalni mitovi i tabui, i da se osna-ì produktivna revizija dugogodi{njih na~ina mi{ljenja istavova. Do 1989., Gvozdena Zavesa je uslovljavala na{upercepciju totalitarizma. Kona~no je do{lo vreme da se iz-gradi zajedni~ko se}anje. Izme|u ostalih stvari, to bi nam

262

dopustilo da se suprotstavimo »hipermneziji« koja karak-teri{e na{e opaànje totalitarizma tokom pro{log veka.

Godine 1989., izgledalo je da su demokratija i slobodakona~no odnele pobedu u Evropi. Deceniju kasnije, ~ini seda }e evropski stav o ljudskim pravima, vladavini prava iza{titi manjina, biti potrebno braniti stalno i iznova. De-mokratija je produètak neizvesnosti – tako je tvrdio @an-Fransoa Revel. Doga|aji od 11. septembra 2001., brutalnosu nas potsetili koliko je ranjivo otvoreno dru{tvo i kolikoje lako napasti demokratiju. Ovo je dovoljan razlog dafrancuski i nema~ki intelektualci, na produktivan na~in,nastave svoje stare i nove debate pred javno{}u ujedinjeneEvrope.

Napomene

1. Milan Kundera, Ignorance (New York: HarperCollins, 2002).2. Jean Paul Sartre, »Réponse à Camus?«, u: Situations, IV (1995).3. Alain Besançon, u: Commentaire, Bd. 20, Nr. 80, Winter (1997).4. David Rousset, L’universe concentrationnaire, (Paris, 1946).5. Victor Kravchenko, I Chose Freedom (New York: Charleses Scrib-

ner’s Sons, 1946).6. Margarete Buber-Neumann, A prisoner of Stalin and Hitler (Lon-

don: Henry Holt, 1988).7. Raymond Aron, The Opium of the Intellectuals (New York; Transac-

tion, 2001); Czeslaw Milosz, The Captive Mind (New York: VintageHooks, 2001).

8. New York Times, April 1967.9. Stephane Courtois et al., The Black Book of Communism (Cambrid-

ge, MA: Harvard University Press, 1998).


263

D ` e f r i H e r f

A K O H I T L E R N A P A D N E P A K A O :RAZLIKOVANJE NACIZMA I KOMUNIZMATO KOM DRUGOG S V E T S K OG R A T A ,T O K O M H L A D N O G R A T AI POSLE PADA EVROPSKOG KOMUNIZMA

U raspravi o moralnom pore|enju izme|u nacizma i ko-munizma primereno je, u stvari, od su{tinske je va`nosti,govoriti o Drugom svetskom ratu. Za vreme rata, ovo pore-|enje i pitanje manjeg ili ve}eg zla nisu bili samo, kao {tosu prire|iva~i ovog zbornika rekli, poglavlje u »istoriji na-~ina mi{ljenja inteligencije u 20. veku«; to je bilo hitnoprakti~no pitanje, ~ije je re{enje imalo direktnog uticaja naishod rata. Drugo, meni se ~ini da intelektualne debate izdevedesetih potse}aju na debate vo|ene tokom posleratnedecenije. Organizatori konferencije koja je posliìla kaoosnova za ovu knjigu govorili su o »rastu}em konsenzusuu pogledu toga da niti osuda komunizma ne bi trebalo dapodrazumeva rehabilitaciju nacizma, niti bi osu|ivanje na-cizma trebalo uzeti kao da podrazumeva rehabilitovanjekomunizma«. Do stepena do kojeg je takav konsenzus do-speo, on se svodi na rekonstrukciju jedne nepristrasne od-brane liberalne demokratije od njenih protivnika. Tokomranog Hladnog rata takvo stanovi{te je bilo poznato ili kao»centar koji je od ìvotne va`nosti«, u Sjedinjenim Ameri~-

265

kim Dràvama, ili kao »militantna demokratija«, odnosno,kao »anti-totalitarni konsenzus«, u Zapadnoj Nema~koj.Obnovljeno istraìvanje ovih tema poslednjih godina dogo-dilo se zbog fokusiranja daleko ve}e pa`nje na Holokaust isovjetski Gulag nego {to je to bio slu~aj u posleratnoj dece-niji. Potse}anje na gledi{ta iz doba rata i iz posleratnog pe-rioda trebalo bi da nam pomogne u rasvetljavanju starih inovih elemenata u skorijim razmi{ljanjima o ovoj temi.

Prakti~no razmatranje pitanja manjeg zla trebalo bi dazapo~ne jednim razmi{ljanjem Vinstona êr~ila u leto1940. Kao {to prepiska izme|u êr~ila i predsednika Ru-zvelta jasno pokazuje, postojala je alternativa tome da Bri-tanija sama nastavi sa borbom protiv nacisti~ke Nema~ke:naime, alternativa se sastojala u tome da se prihvati Hitle-rova ponuda za zaklju~enje jedne nagodbe kojom bi sekontrola nad kontinentom prepustila nacisti~koj Nema~-koj, ona bila oslobo|ena pretnje sa zapada, ali bi zato mo-gla da angaùje svu svoju oruànu silu protiv SovjetskogSaveza. Sa krajnje ozbiljnim namerama da ubedi Ruzveltada }e Britanija nastaviti da se bori ako SAD po{alju vojnupomo}, êr~il je, 18. maja 1940., uverio svog dugogodi-{njeg prijatelja da »Britanija ni pod kakvim okolnostimane}e pristati na predaju«. Me|utim, »ako bi se sada{nja ad-ministracija okon~ala«, to jest, ako bi êr~ilova vlada pala,u britanskom politi~kom establi{mentu mogli bi se pojavi-ti zahtevi da se sa Hitlerom napravi dogovor. Neposrednoposle napu{tanja Denkerka, krajem maja 1940., i ulaskanema~ke armije u Pariz, 14. juna 1940., êr~il je napisaojo{ otvorenije pismo Ruzveltu:

Iako sada{nja vlada, i ja li~no, nikada ne bi propustili da po-{aljemo flotu preko Atlantika ako bi ovde otpor bio slo-mljen, moglo bi se dospeti do ta~ke u borbi na kojoj sada-{nji ministri vi{e ne bi imali kontrolu nad poslovima, ikada bi se veoma lako mogli ste}i uslovi da britanska ostrvapostanu vazal Hitlerove imperije. Svakako bi bila postavlje-na pro-nema~ka vlada u Britaniji koja bi sklopila mir, i uz-

266

drmanoj i izgladneloj naciji pruìla neodoljivu priliku zapotpuno pot~injavanje nacisti~koj volji. Sudbina britanskeflote, kao {to sam Vam ve} napomenuo, bi}e odlu~uju}astvar za budu}nost Sjedinjenih Dràva, jer ako bi se onazdruìla sa flotama Japana, Francuske i Italije, i sa ogrom-nim resursima nema~ke industrije, silna mo} na moru bilabi u Hitlerovim rukama. On bi, naravno, mogao da je upo-trebi sa milosrdnom umereno{}u. S druge strane, ne bi mo-rao. Ova promena u pogledu premo}i na moru mogla bi sedesiti veoma brzo i svakako pre nego bi SAD bile u stanjuda se pripreme protiv toga.1

êr~il se uzdao u Ruzveltovo razumevanje nacionalnih in-teresa SAD i pretnji koju bi Hitlerova Nema~ka predstavlja-la ako bi Britanija prekinula svoj otpor. êr~ilova re{enostda nastavi sa borbom po~ivala je na moralnom ube|enjuda je nacisti~ka Nema~ka bila daleko najve}a pretnja Evro-pi i ~ove~anstvu, i na politi~koj nadi da }e SAD nastaviti dapomaù Britaniji u prakti~nom smislu time {to }e ostati usukobu. êr~il je time onemogu}io Hitlera da resurse na-cisti~ke Nema~ke usmeri vo|enju rata protiv onoga {to sunacisti nazivali »jevrejski bolj{evizam« u Moskvi. Re~enosavremenim terminima, ovo zna~i da je on Staljinov Sov-jetski Savez video kao manje zlo.

êr~il je dalje razradio ovu stvar u pismu koje je napi-sao 25. juna 1940. godine Josifu Staljinu. On je pretposta-vio da bi Hitler, ako bi na neki na~in bio osuje}en na zapa-du, mogao napasti Sovjetski Savez kako bi Britaniju li{ionade, izazvao pad êr~ilove vlade i nametnuo primirje,~ime bi nacisti~ka Nema~ka postala dominantna na konti-nentu. Novom britanskom ambasadoru u Moskvi, Stefor-du Kripsu, bilo je naloèno da ga li~no preda sovjetskomdikatatoru. Ovim se, tako|e, odbacuje ideja moralne jedna-kosti izme|u nacisti~ke Nema~ke i Sovjetskog Saveza. êr-~il je naglasio »veoma razli~ite sisteme politi~kog mi{lje-nja« u Britaniji i Rusiji, ali je verovao da te ~injenice ne bitrebalo da ometu da odnosi izme|u dve dràve na me|una-

267

rodnom planu budu harmoni~ni i obostrano korisni. Upr-kos pro{lim me|usobnim podozrivostima i trenutnim »bli-skim odnosima« Sovjetskog Saveza sa Nema~kom (pakt onenapadanju sklopljen izme|u Hitlera i Staljina avgusta1939. godine), zbog ~ega je »Nema~ka postala Va{ prijateljskoro u isto vreme kada je postala na{ neprijatelj«, »poja-vio se novi ~inilac za koji se usu|ujem da pomislim da ~inipoèljnim da obe na{e zemlje treba da ponovo uspostavena{e prethodne odnose«. Taj novi ~inilac bio je na~in nakoji bi dràve i narodi Evrope reagovali na mogu}nost daNema~ka uspostavi hegemoniju na kontinentu.

êr~il je uveravao Staljina da je britanska politika bila»usredsre|ena na dva cilja – jedan, da spase sebe od ne-ma~ke dominacije, koju nacisti~ka vlada ho}e da uspostavi,i drugi – da oslobodi ostatak Evrope od dominacije kojusada Nema~ka poku{ava da nametne«. Sovjetski Savez »je-dini« moè da prosudi da li »sada{nja aspiracija Nema~kena hegemoniju nad Evropom ugroàva interese SovjetskogSaveza, i ako je tako, kako se ovi interesi na najbolji na~inmogu za{titi«. U svakom slu~aju, êr~il je èleo da Staljinbude upoznat sa odlu~no{}u Britanije da nastavi sa otpo-rom i sa »spremno{}u da sa sovjetskom vladom u potpu-nosti razmotri bilo koji od velikih problema stvorenih tre-nutnim pona{anjem Nema~ke, naime, da {irom Evropesprovede metodi~ki proces sukcesivnih osvajanja i anekti-ranja«.2 Tokom debata o smirivanju situacije, êr~il je bioizuzetak me|u britanskim konzervativcima zato {to je biospreman da sprovede politiku savezni{tva sa SovjetskimSavezom kako bi nacisti~ku Nema~ku odvratio od njenihnamera. On je, kao premijer, ponudio Staljinu sli~nu opci-ju. Staljin nije odgovorio. Britanija, uz ameri~ku pomo}, alibez direktnog u~e{}a, nastavila je da se bori sama, pori~u-}i Hitleru pobedu na zapadu i ru{e}i njegovu po~etnu stra-tegiju da brzo dobije rat u Evropi.3

Jednako re~it za na{e svrhe jeste êr~ilov odgovor nanema~ki napad na Sovjetski Savez od 27. juna 1941. Dani-ma i nedeljama pre napada, britanska obave{tajna slu`ba je

268

imala sve vi{e dokaza o neposrednoj opasnosti, i slala upo-zorenja Kremlju. Ser Dòn Kolvil, êr~ilov li~ni sekretar,zabeleìo je, 21. juna, slede}i razgovor. »Tokom ve~ere, g.êr~il je rekao da je nema~ki napad na Rusiju sasvim izve-stan, i da misli da Hitler ra~una na trajne kapitalisti~ke idesni~arske simpatije u ovoj zemlji i u SAD. Hitler je, me-|utim, u zabludi, i svi bi mi trebali da ustanemo i pomog-nemo Rusiji ...«. Kolvil je upitao nije li to sve ~udno, nai-me, da tako govori sâm êr~il, arhi-antikomunista. êr~ilje odgovorio: »Uop{te nije. Ja imam samo jedan cilj, a to jeuni{tenje Hitlera, i moj ìvot je time dosta pojednostavljen.Da Hitler napadne pakao, svakako bih ga preporu~io \avo-lu u Donjem domu«.4

Kada je ~uo vest o napadu, êr~il »nije imao ni najma-nje sumnje u pogledu na{e du`nosti i politike«, i odmah jeponudio savez sa Sovjetskim Savezom protiv nacisti~keNema~ke. Njegov govor na Radio BBC od 1200 re~i, uve~e27. juna 1941., jeste najva`niji politi~ki iskaz o pore|enjunacizma i komunizma u evropskoj istoriji 20. veka. Zaêr~ila, jedno od ova dva zla bilo je jasno i nedvosmislenogore od onog drugog:

Nacisti~ki reìm je nerazlu~iv od najgorih osobina komuni-zma. On je li{en svake osnove i svakog principa osim osva-ja~kih apetita i rasne dominacije. On nadma{uje sve oblikeljudske pokvarenosti po efikasnosti svoje surovosti i divljeagresije. Niko nije bio dosledniji protivnik komunizma odmene u poslednjih dvadesetpet godina. Ne}u pore}i nijed-nu re~ koju sam izrekao o njemu. Ali sve to nestaje pred pri-zorom koji se sada odvija. Pro{lost, sa njenim zlo~inima,njenim budala{tinama, i njenim tragedijama, sada nestaje.5

êr~il je potom govorio o »stra{nom napadu nacisti~-ke ratne ma{ine« na Rusiju i »maloj grupi lupeà koja pla-nira, organizuje, i pokre}e ovaj prolom uàsa na ~ove~an-stvo«, koja stoji iza nje. Suo~ena sa napadom na SovjetskiSavez, britanska vlada je imala

269

... samo jedan cilj, i jednu neopozivu svrhu. Mi smo odlu~-ni da uni{timo Hitlera i svaki vidljivi trag nacisti~kog reì-ma. Od ovoga nas ni{ta vi{e ne}e odvratiti – ni{ta. Nikadane}emo pregovarati sa Hitlerom ili sa bilo kim od njegovebande. Bori}emo se sa njim na kopnu, bori}emo se namoru, bori}emo se s njim u vazduhu, sve dok, uz Bo`ju po-mo}, ne oslobodimo Zemlju njegove senke i dok ne oslobo-dimo narode na njoj njegovog jarma. Svaki ~ovek ili dràvakoji budu mar{irali sa Hitlerom na{i su naprijatelji ... To jena{a politika i to je na{ proglas. Sledi, dakle, da }emo Rusi-ji i ruskom narodu pruìti svu pomo} koju moèmo. Obra-ti}emo se svim na{im prijateljima i saveznicima u svakomdelu sveta da zauzmu isti pravac i da nastave s njim, kao {to}emo ga i mi slediti verno i postojano do kraja ...Nije moje da govorim o tome {ta treba da rade SAD, ali re}i}u ovo: ako Hitler misli da }e ovaj napad na Sovjetsku Ru-siju uzrokovati i najmanje odstupanje od na{ih ciljeva ili da}e oslabiti napora u velikim demokratijama koje su odlu~neu pogledu njegove propasti, on zaista gre{i. Naprotiv, mismo osnaèni i ohrabreni u na{im naporima da izbavimo~ove~anstvo od njegove tiranije. Bi}emo jo{ ja~i, a ne slabi-ji, u odlu~nosti i u resursima.

Napad na Rusiju »nije bio ni{ta drugo do uvod u poku{ajinvazije britanskih ostrva«. êr~il je nagla{avao da se Hit-ler nadao da }e se »proces uni{tenja njegovih neprijatelja,jednog po jednog, proces koji mu je /Hitleru/ tako dugodonosio uspeh«, nastaviti sve dok ne zavlada zapadnom he-misferom. »Opasnost po Rusiju je, otuda, opasnost po nas,i po Sjedinjene Dràve, ba{ kao {to je stvar svakog Rusakoji se bori za svoje ognji{te i svoj dom tako|e i stvar slo-bodnih ljudi i slobodnih naroda u svakom delu sveta. Nau-~imo ne{to iz tih stra{nih i surovih iskustava. Udvostru~i-mo na{a nastojanja, i udarimo sjedinjenom snagom dokjo{ ima ìvota i snage u nama«.6

Knjiga Njihovi najbolji trenuci, u kojoj je sadràna êr-~ilova prepiska sa F. D. Ruzveltom iz leta 1940., kao i knji-

270

ga Veliki savez, u kojoj se nalaze njegovi stavovi u vezi sa sa-vezni{tvom sa Sovjetskim Savezom, objavljene su, prva1949., a druga 1950. One sa~injavaju drugi i tre}i tom êr-~ilovog {estotomnog dela Drugi svetski rat, jedne od najzna-~ajnijih istorija Drugog svetskog rata. U rasponu od tri ili~etiri godine od njegovog govora »Gvozdena zavesa«, odr-ànog u Fultonu, Misuri, 1946. godine, {to je bio jedan odnajranijih i najuticajnijih izazova Sovjetskom Savezu poslerata, êr~il je potsetio {iroku ~itala~ku javnost da mu, ukrucijalnim nedeljama i mesecima kada je svet visio o kon-cu, nije bilo nimalo te{ko da napravi jasnu razliku izme|unacisti~ke Nema~ke i Sovjetskog Saveza. Njegove odlukenisu bile o~ajni~ke i ishitrene. U leto 1940., nije se pitao dali Britanija moè da ìvi u Evropi kojom dominiraju naci-sti, niti je ikada raspravljao o razlozima za i protiv toga dali treba ostaviti nacisti~ku Nema~ku i Sovjetski Savez da sebore do istrebljenja. Hitler je napao pakao koji je Staljinstvorio, ali je êr~il ipak javno izrekao mnogo pohvalnihre~i, ako ne o Staljinu, onda svakako o Rusiji i o potrebi dase formira Veliki savez protiv nacisti~ke Nema~ke. Njego-vo upi}ivanje na interes slobodnih naroda u vezi sa Stalji-novom Rusijom bilo je primer retori~kog preterivanja,koje, naravno, on nije ponovio posle 1945., niti u govoru»Gvozdena zavesa«.

êr~ilovi stavovi bacili su izvesnu sumnju na jukstapo-ziciju koja je postala uobi~ajena stvar u mnogim poslerat-nim debatama: naime, izme|u, po svoj prilici, isklju~ivo le-vi~arskog anti-fa{izma i, po svoj prilici, isklju~ivo konzer-vativnog anti-totalitarnog konsenzusa. U stvari, tokom rata,postojao je {irok konsenzus na Zapadu, od desnog centrado komunista, da je nacisti~ka Nema~ka bila daleko ve}apretnja ~ove~anstvu. (To je bilo gledi{te koje je preovlada-lo, najve}im delom, iako sa punim znanjem o tome da sukomunisti okrenuli le|a liberalnim demokratijama izme-|u 1939. i 1941., i da su tako olak{ali Hitlerovu odluku dazapo~ne Drugi svetski rat). Ono je na{lo izraza u radu ve-}eg broja istaknutih kriti~ara komunizma tokom Hladnog

271

rata. Dòrd` Orvel, Alber Kami, Artur Kestler, Hana Arent,Remon Aron, Vasilij Grosman i, unutar nema~ke opozici-je i pokreta otpora, Kurt [umaher, Vili Brant, Ernst Rojter– svi oni su imali besprekorne anti-fa{isti~ke ‘akreditive’, aipak su svi, tokom Hladnog rata, bili aktivni protivnici ko-munista. Svakako, generalna postavka: »bez neprijatelja nalevici«, predstavljala je tabu u pogledu o{tre kritike komu-nizma. Ipak, za protivnike komunista, kakve su bile ove li~-nosti, umanjivanje nehumanosti nacizma u pore|enju sazlo~inima Staljinove ere naprosto nije bilo pitanje, zato {toje zlo nacizma neposredno posle rata njima izgledalosamo-o~igledno. Kao {to je Fransoa Fire potsetio u knjiziNestanak iluzije, mnogi u Evropi su bili privu~eni komuni-zmu, radilo se o onima koji nisu bili u stanju ili nisu htelida imaju na umu tako sloèno stanje stvari, i koji su oprav-davali, ignorisali ili poricali zlo~ine komunizma zbog ulo-ge koju je Sovjetski Savez odigrao u pobedi nad nacisti~-kom Nema~kom.7

Kurt [umaher je iza{ao iz nacisti~kog koncentracionoglogora, i posle rata postao vo|a zapadno-nema~ke socijal-demokratije. U svojim ranim govorima iz posleratnih godi-na, u kojima je pozivao svoje sugra|ane da poloè ra~uneza zlo~ine iz nacisti~ke pro{losti, on je tako|e razotkrivaopolitiku sovjetskih i nema~kih komunista, nazivao ih pret-njom slobodi i demokratiji u Nema~koj, a i{ao je ~ak takodaleko da poredi represiju u sovjetskoj zoni, godine 1946.,sa nacisti~kom represijom iz 1933. To je samo zna~ilo dasu [umaher i druge vo|e socijal-demokratije zaista poku-{avali da naprave razliku izme|u svog protivljenja komuni-zmu i rasisti~kih i anti-semitskih napada na »jevrejski bolj-{evizam« iz ere nacizma. Ameri~ki istori~ari, na traguDòrdà Mosa i Frica [terna, usredsre|ivali su se na anti-zapadnu politi~ku kulturu nacizma.8 Ipak, kao {to postajejasno kada ~itamo javne govore Jozefa Gebelsa i transkrip-te radio prenosa, kao i ~lanke u ~asopisima i komentare zaperiod Tre}eg Rajha, sa zna~ajnim izuzetkom za period od1939. do 1941., za vreme pakta o nenapadanju sklopljenim

272

izme|u Hitlera i Staljina, nacisti~ka propaganda je prikazi-vala nacisti~ki Nema~ku i Hitlera kao branioce zapadne ci-vilizacije od pretnje koju je predstavljao jevrejski bolj{evi-zam. U stvari, glavni razlog {to su Gebels i Hitler tako du-boko mrzeli êr~ila i Ruzvelta, bilo je njihovo gledi{te dasu ovi, kao marionete zapadne jevrejske plutokratije, izdaliZapad time {to su oslabili njegov otpor prema Sovjetimasvojom neshvatljivom odlukom da formiraju »Veliki sa-vez« sa Sovjetskim Savezom.9

Gebels je ovu temu razradio u tekstu od 24. avgusta1942., pod naslovom »Zatvorenik Kremlja«.10 Ne samo daje êr~il, pisao je on, promenio boje »poput kameleona«,od doìvotnog anti-komuniste do Staljinovog saveznika,nego je postao i »zatvorenik Kremlja«. 22. juna 1941., anti-bolj{evik je postao prijatelj Sovjeta. Svojom posetom Mos-kvi, on je postao njihovo oru|e. Tokom rata on se osamo-stalio od Donjeg Doma, »ali sada nosi jaram bolj{evizmakoji iz dana u dan postaje sve teì. On mora da ogra onakokako Sovjeti sviraju«.11 U stvari, zapadna koalicija sa Sov-jetskim Savezom sluìla je Hitleru i Gebelsu kao potvrdame|unarodne jevrejske zavere kojom se povezuju zapadna»plutokratija« i »jevrejski bolj{evizam« u Moskvi. Drugimre~ima, i u smislu koji je relevantan za ovu knjigu, Hitler iGebels su denuncirali êr~ila i Ruzvelta zato {to oni, kadaje trebalo da se odlu~e {ta je ve}e zlo, nacisti~ka Nema~kaili Sovjetski Savez, obojica, uop{te nisu oklevali da napra-ve, po njihovom gledi{tu, pogre{an izbor.

Za nacisti~ke vo|e, koreni ove duboke gre{ke leè umo}i »jevrejskih plutokrata« koji rade iza scene u Londo-nu i Va{ingtonu. Gebels i njegovo ministrastvo stalno suizjavljivali da bi, da nije njih, »Zapad« bio u stanju da seujedini i uni{ti bolj{evi~ku napast. U stvari, u prole}e1945., Gebels je artikulisao verziju pri~e o drugom po reduzabijanju noà u le|a, kako bi objasnio za{to je nacisti~kaNema~ka gubila rat. 28. februara 1945., dok su savezni~kearmije zatvarale obru~ oko Tre}eg Rajha, Gebels je, kako bipodigao moral i ponudio obja{njenje za{to su stvari dospe-

273

le u tako lo{e stanje, preko radija, u govoru naciji izrekaoslede}e.12

Mi se ne stidimo na{ih uzmaka u ovoj gigantskoj borbi. Onisu bili mogu}i samo zato {to su evropski Zapad i plutokrat-ski vo|ene SAD dale sovjetskoj vojsci podr{ku sa boka i ve-zali na{e ruke kojima mi i dan danas ho}emo da bolj{evi-zam sravnimo sa zemljom. ... Bi}e to ve~na sramota ovogveka {to je u trenutku najve}e pretnje sa Istoka, Evropasramno ostavljena na cedilu i napu{tena od strane zapadnihzemalja. Zaista, ove su nacije potonule tako duboko da su~ak ohrabrile oluju iz unutra{njosti Azije i u isto vreme po-ku{ale da sru{e poslednju branu o koju je ona mogla da seslomi. U svakom slu~aju, i nismo o~ekivali ni{ta drugo.13

Poput dobro poznatih pacova koji napu{taju brod koji tone,Gering, a ~ak i Himler, ponudili su Zapadnim Saveznici-ma da potpi{u zasebne mirovne ugovore i udruè snageprotiv Crvene po{asti. Nisu nai{li ni na kakav odgovor.Niko ko je bio odgovoran nije bio zainteresovan za bilo {tadrugo do za uni{tenje nacisti~kog reìma i za odrànje sa-vezni{tva sa Sovjetskim Savezom, barem dok rat ne budezavr{en i, kako su se svi nadali, daleko posle toga. Na sebisvojstven, izopa~en na~in, Gebels je razumeo koliko je bilova`no priznanje da je Sovjetski Savez bio manje zlo ako bido{lo do pobede saveznika i nema~kog poraza u Drugomsvetskom ratu.

êr~il je bio izuzetak ali ne i potpuno jedinstven slu~aj.Neka od klasi~nih dela posleratnog doba izraàvaju istusloènost nastalu iz anti-nacizma i anti-komunizma.Dòrd` Orvel, koji je radio za BBC tokom rata, objavio jeknjigu 1984 nedugo posle njegovog kraja. Uprkos zna~ajute knjige u doba Hladnog rata, u njoj se govorilo koliko oHitleru i Gebelsu toliko i o Sovjetskom Savezu u vremeStaljina. Na sli~an na~in, knjiga Izvori totalitarizma HaneArent, klasi~no delo hladnoratovskog anti-totalitarnog kon-senzusa, vi{e govori o masovnom ubijanju evropskih Jevre-

274

ja nego o Staljinovim logorima. Knjiga Pobunjeni ~ovek, Al-bera Kamija, prekid sa francuskim komunizmom i jako-binstvom prepuna je dubokih uvida u intelektualno pore-klo fa{izma i nacizma. Vasilij Grosman, ~iji je roman @ivoti sudbina bio zabranjen od strane sovjetske vlasti i ostaoneobjavljen za njegovog ìvota, kombinovao je opse`ne iz-ve{taje i dokumentaciju o genocidu Jevreja iz isto~ne Evro-pe i Sovjetskog Saveza sa razgoli}avanjem Staljinove dikta-ture. Na sli~an na~in, anti-komunizam intelektualaca u ovi-ru Kongresu za slobodu kulture, i oko njega – RemonAron, Danijel Bel, i Artur Kestler, izme|u ostalih – nijeimao ni{ta zajedni~ko sa minimizovanjem i relativizova-njem, na bilo koji na~in, zlo~ina nacisti~kog reìma. Za ge-neraciju koja je ìvela u ratu, bilo koja politi~ka opcija kojabi bila druga~ija od one koju je zauzeo êr~il 22. juna1941., a kasnije i Ruzvelt, bila je van diskusije.

Ovo je svakako bilo ta~no za jednu klju~nu grupu poli-ti~kih protivnika komunista, za zapadnonema~ke socijal-demokrate iz kasnih ~etrdesetih i ranih pedesetih, naro~itoza predsednika SDP, Kurta [umahera, za gradona~elnikaZapadnog Berlina u vreme berlinskog ‘vazdu{nog mosta’,Ernsta Rojtera, i za mladu partijsku zvezdu u usponu, Vili-ja Branta.

[umaheru nije bilo premca u zapadnonema~koj politi-ci po odlu~nosti njegove kritike nema~kih komunista. Onje tako|e bio prva nacionalna politi~ka figura koja je traì-la isplatu ot{tete Jevrejima koji su preìveli Holokaust, ionaj koji je upu}ivao na katastrofu Jevreja u svojim javnimgovorima od 1945. do 1952. Ernst Rojter je stekao me|una-rodni ugled kao prkosni i uporni gradona~elnik blokiranogZapadnog Berlina 1948. godine, koji je insistirao na tomeda gra|ani Zapadnog Berlina ne prihvate da se bez borbepredaju nametanju jo{ jedne totalitarne diktature u Ne-ma~koj. Rojter je tako|e bio od onih nema~kih politi~arakoji su imali najvi{e saose}anja prema preìvelim Jevreji-ma, bio je najkriti~niji u pogledu klime zaboravljanja i iz-begavanja u posleratnim godinama, i najspremniji da go-

275

vori – iako ne tako ~esto – o masovnom ubijanju nema~kihi evropskih Jevreja.

Vili Brant, koji je proveo ratne godine kao politi~ki ak-tivan levi~arski novinar u Skandinaviji, bio je jo{ jedan so-cijal-demokrata koji je vodio politi~ku borbu protiv politikesovjetskih i isto~nonema~kih komunista u Berlinu u prvimgodinama Hladnog rata. Imaju}i u vidu da je Brant u~iniovi{e nego bilo koja druga zapadna politi~ka figura na zame-njivanju tvrdog anti-komunizma Hladnog rata novom poli-ti~kom kulturom Östpolitik tokom sedamdesetih, va`no jepotsetiti se da se on, ne manje od [umahera i Rojtera, nijeustru~avao da upozorava na »totalitarnu pretnju sa Istoka«u prvim posleratnim decenijama.14 Tokom {ezdesetih,neo-marksisti~ki napad na politi~ku kulturu Hladnog ratapodrazumevao je tvrdnju da je kategorija totalitarizma slu-ìla kao poku{aj, (i na taj na~in verovatno i vodila porekloiz njega), da se prikriju razlike izme|u nacisti~ke Nema~-ke i Sovjetskog Saveza, tako {to }e se one smestiti u jednuidenti~nu, peòrativnu fijoku. U svetlu toga, zanimljivo jeprimetiti jedan aspekt privla~nosti teorije totalitarizma zaBranta, kojem nije poklonjena tolika pa`nja. U Brantovojarhivi postoji tekst, iz 1952., (verovatno neobjavljen), podnaslovom »Anti-bolj{evi~ka rasna teorija?« (»Anti-bolschewistische Rassentheorie?«), prikaz knjige FrancaKonradija, Vom Romischen bis zu Slavischen Imperiali-smus.15 Tekst je bio bridak u svom zapaànju rastu}eg ras-poloènja u zapadnonema~koj politici, i indikativan zaBrantova potonja gledi{ta i politiku. U njemu se tako|emoè otkriti za{to je Brant smatrao da je teorija totalitariz-ma pogodan koncept da se opi{u prethodne forme suprot-stavljanja komunizmu u Nema~koj. Mnogi politi~ari naZapadu, kao i u Zapadnoj Nema~koj, tako po~inje tekst,prepu{tali su se sve ve}im »neutemeljenim i {tetnim gene-ralizacijama«, kao {to je, na primer, to da je sovjetska Ru-sija ekspanzionisti~ka i imperijalisti~ka zahvaljuju}i snaziruskog nacionalizma. Neki su ~ak upu}ivali na »slovenskudu{u«. Takva polazi{ta mogla su, me|utim, da »zavr{e u

276

nekoj vrsti anti-bolj{evisti~ke rasne teorije«.16 Ruska istori-ja, po tom gledi{tu, bila je »neprekidni lanac brutalnosti,ubistava i poniènja«. Za Branta, to je bila karikatura, kojaga je potse}ala na englesku karakterizaciju nema~ke istori-je kao one koja je odre|ena sli~nim krutim kontinuitetom.»O~igledno«, uzvra}a Brant, »radi se o potpunom nepo-znavanju autonomije i ustojstva totalitarizma /Eigengesetzlic-hkeit des Totalitarismus – kurziv u originalu/«. Razvitak»sovjetskog totalitarizma« mora se izvesti iz socijalnih iekonomskih uslova Sovjetskog Saveza, kao i iz znanja o»totalitarnim formama dominacije«. Upu}ivanje na »slo-vensku du{u« samo izaziva »konfuziju«.17 »U Berlinu, mipoku{avamo da mislimo hladne glave u vru}oj klimi bloka-de i da izbegnemo upu}ivanje na ‘Ruse’ kada na umu ima-mo sovjetski reìm«. U zapadnom delu Nema~ke, i daljeima isuvi{e sklonosti da se prihvate »politi~ki kobna iobjektivno neopravdana kolektivna optuìvanja«, sklonostkoju je Brant na{ao u Konradijevoj »anti-bolj{evi~koj ra-snoj teoriji«. U kontekstu posleratne Zapadne Nema~ke,Brant je poku{aj da se teorija totalitarizma primeni na Sov-jetski Savez, kao i na nacisti~ku Nema~ku, video kao pro-tivotrov rasisti~kim formama suprotstavljanja komuni-zmu. Bio je to deo razvoja »anti-totalitarnog konsenzusa«koji je bio levo od centra, demokratski i reformski. Ni pomotivu, ni po posledicama, u ovom kontekstu i za Branta iza socijal-demokrate u ranim godinama, poku{aj da se pri-meni teorija totalitarizma na Sovjetski Savez nije bio deopoku{aja da se relativizuju i minimizuju uàsi nacisti~kogreìma. Ovo ne zna~i poricanje, kao {to su mnogi autoriprimetili, da je anti-komunisti~ka mobilizacija tokomHladnog rata i{la ruku pod ruku sa zaboravljanjem i izbe-gavanjem zlo~ina iz ere nacizma. Me|utim, za Branta, idruge, nepristrasnost i o{tro odbacivanje oba zla bili sumogu}i.

Ostala je ~injenica da su se u post-nacisti~koj Nema~-koj sveukupno protivljenje, i ~ak kritika komunizma i ko-munista, de{avali u senci nacisti~kog rata na isto~nom

277

frontu i rasisti~kog i anti-semitskog pohoda koji je on pred-stavljao. Tokom posleratne okupacije, zapadni saveznici,uprkos svim dobro poznatim neuspesima de-nacifikacije,uspeli su u svom poku{aju da spre~e da nacizam postaneglavna snaga u zapadnonema~koj politici. Naravno, ako jeHladni rat trebalo da predstavlja prekid sa Sovjetskim Sa-vezom, on nije trebalo da se vodi u Saveznoj Republici saGebelsovim sloganima o obnovljenom ratu protiv jevrej-skog bolj{evizma. Me|utim, bilo kakva velika mobilizacijaprotiv Sovjetskog Saveza i komunista posle Hitlera i Gebel-sa dogodila bi se u dru{tvu u kojem su milioni nau~ili i iz-nova u~ili svoj anti-komunizam od nacista. U eri nacizma,Hitler, a naro~ito Gebels, predstavljali su nacizam kao be-dem i kao branioca Evrope i zapadne civilizacije od pretnjesa Istoka. Ovo je bila groteskna izmi{ljotina – ipak je za po-liti~are u Zapadnoj Nema~koj ostao izazov da svoju odbra-nu Zapada razlu~e od one koju su proklamovali nacisti.

Klju~na politi~ka figura u takvom jednom poku{aju bioje kancelar Konrad Adenauer. Ovde je potrebno da ukratkopotsetimo na slede}e. Prvo, iako je on postavio svoj anti-ko-munizam na osnove hri{}anskog prirodnog prava, Adena-uer nije priznavao specifi~na istorijska optere}enja anti-ko-munizma koja je stvorila povezanost izme|u anti-semiti-zma i rasizma, s jedne strane, i nacisti~kog rata u isto~nojEvropi i u Sovjetskom savezu, s druge. Niti je pomenuo kri-{}anske korene modernog anti-semitizma. Drugo, on jeodbacivao i nacizam i komunizam kao proizvode sekulari-zacije modernog sveta i slavljenja la`nih bogova. Izraz»bezbo`ni« i »ateisti~ki« komunizam bio je uobi~ajen ukonzervativnom zapadnonema~kom suprotstavljanju ko-munizmu. Oboje su obezvredili individuu. Oboje su slavi-li dràvu. Oboje su smatrali da su individue instrumenti zaostvarenje velike i opasne istorijske teleologije. Tre}e, Ade-nauer nije, niti je, koliko ja znam, to uradio bilo koji zapad-nonema~ki kancelar, naime, nije tvrdio da je Sovjetski Sa-vez ve}e zlo ili da je bio uàsniji oblik vladavine nego {to jeto bila nacisti~ka Nema~ka. S druge strane, uprkos tome

278

{to je u nekim ranim govorima Adenauer jasno odbacionacizam, on je daleko vi{e vremena i napora posvetio optu-ìvanju komunizma nego {to je denuncirao zlo~ine nema~-ke diktature. U stvari, kao {to je sada dobro poznato, on jeu~inio sve da biv{e i verovatno otre`njene ili cini~ne prista-lice nacizma integri{e u svoju izbornu bazu i da spre~i na-stanak zasebne tvrde desnice koja bi bila jo{ vi{e desno odhri{}anskih demokrata. U ovom poku{aju, }utanje o naci-sti~koj pro{losti i usredsre|ivanje na grehe komunizmabili su stvar li~nog ube|enja i politi~kog ra~una.18 êtvrto,u svojoj politici, kao i u svom delovanju, Adenauer je pri-znao da je Sovjetski Savez, ma koliko bio represivan, biosila koja bi racionalno odgovarala na tradicionalnu politikuravnoteè mo}i. Bez obzira koliko njegov diskurs o ateisti~-kom komunizmu bio vatren, on je dobro razumeo da je, zarazliku od nacisti~kog reìma, sovjetska vlada bila takva daje sa njom Nema~ka mogla da koegzitira. U stvari, njegoviargumenti u vezi sa kona~nim nema~kim ujedinjenjempo~ivali su na pretpostavci do bi do toga do{lo kao rezultatpromene u sovjetskoj politici, a ne kao rezultat rata.

Konzervativni na~in gledanja na pro{lost bio je ipako~igledan u zamagljivanju distinkcija izme|u nacizma injegovih `rtava. Zapadnonema~ki nacionalni dan àlosti,ustanovljen 1952. godine, se}ao se na najapstraktniji na~ini `rtava rata i `rtava diktature, i nije u~inio nikakav poku{ajda se napravi razlika izme|u nema~kih po~inilaca i njiho-vih `rtava. Adenauer je podupirao ovu klimu svojim ranimi ponavljanim upu}ivanjima na »~ast« nema~kih vojnikakoji su samo vr{ili svoju du`nost u Hitlerovim armijama.U ovoj atmosferi izbegavanja i apstrahovanja, Teodor Hojs,predsednik republike, pokrenuo je ono {to je postalo oso-bena zapadnonema~ka, a potom nema~ka, forma se}anjana Holokaust. U svom govoru prilikom memorijalne cere-monije u Bergen-Belzenu, 1952., Hojs je eksplicitno odba-cio poku{aje da se izbegne suo~avanje Nema~ke sa naci-sti~kom pro{lo{}u ukazivanjem na zlodela drugih. Pravipatriotizam i ~ast, po njegovom mi{ljenju, podrazumevali

279

su o{tar i nepristrasan pogled na istinu o nacisti~koj pro-{losti. Poznato obra}anje Riharda fon Vajczekera, od 8.maja 1985., bilo je najva`niji i najjasniji nastavak ove oso-bene hojsovske tradicije. Hojs i Vajczeker su priznali da su,naro~ito u Zapadnoj Nema~koj, poku{aji da se zamagle di-stinktivna svojstva Holokausta bili klju~ni elementi ponov-nog oìvljavanja nacionalizma.

Istori~ar posleratne nema~ke, Frank [tern, izme|uostalih, dokazivao je da je Hojsovo javno se}anje na Holo-kaust sluìlo cini~noj svrsi – pomaganju da se ispolira mo-ralna reputacija temeljno rehabilitovane Savezne Republi-ke.19 Ipak, od vremena govora Nauma Goldmana na me-morijalnoj ceremoniji u Bergen-Belzenu, u novembru1952., do Vajczekerovog govora od 8. maja 1985., se}anjena Holokaust u zapadnonema~koj politi~koj kulturi, impli-citno, a ponekad i eksplicitno, tako|e je prizivalo se}anjena Isto~ni front i na nema~ki napad na Sovjetski Savez. Usvom nesretnom obra}anju povodom godi{njice pogromaod 9. novembra 1938., tada{nji predsednik savezne dràve,Filip Jeninger, u stvari je razljutio svoje konzervativne ko-lege time {to je eksplicitno povezao napad na Jevreje iz1938., sa rasisti~kim pretpostavkama nema~kog napada naSovjetski Savez – prvi put, koliko ja znam, da je neki ~lanCDU (Hri{}ansko-demokratske partije) priznao rasisti~konasle|e nacisti~kog anti-komunizma. U svim ovim prime-rima, se}anje na Holokaust nije se dobro uklapalo u poli-ti~ku kulturu hladnoratovskog anti-komunizma.

Kao {to sada znamo, na osnovu istorijskog istraìvanjao posleratnim decenijama u Isto~noj Nema~koj, komunistiu poratnom periodu nisu uspeli da u dovoljnoj meri razlu-~e vlastito protivljenje Zapadu od onog iz nacisti~ke pro{lo-sti. U anti-kosmopolitskim ~istkama, najpre u Moskvi, po-tom u Budimpe{ti, Pragu i Isto~nom Berlinu, napadi nakomuniste, ve}inu od njih Jevreje, pozivali su se na zapa-njuju}e poznate pri~e o mo}noj me|unarodnoj jevrejskojzaveri. Sada je, me|utim, ova zavera navodno bila usmere-na na uni{tenje komunizma.20 Istraìvanja u nedavno

280

otvorenim komunisti~kim arhivama potvrdila se, ponovo,prisustvo anti-semitizma u komunisti~kim vladama u po-sleratnim ~istkama. Kao jedan od istori~ara koji su pisali oovim sramnim epizodama, ja nemam nikakav problem akokaèm da, ma koliko anti-kosmopolitske ~istke, pra}ene iz-begavanjem se}anja na Holokaust i aktivnim neprijatelj-stvom prema izraelskoj dràvi, bile moralno àlosne, ovepolitike, koje po mom mi{ljenju zaista zasluùju pridev»zlo«, bile su manje zlo u odnosu na onu koju su nacistisprovodili tokom Holokausta. Pravljenje takvih distinkcijajeste stvar pisanja istorije, ne pisanja opravdanja i odbrane.

Izvrnuta istorija anti-komunizma u Zapadnoj Nema~-koj ispoljila se ponovo tokom perioda posle {ezdesetih. Natragu Nove Levice iz {ezdesetih, zajedno sa BrantovomÖstpolitik, jedno od glavnih svojstava zapadnonema~ke po-liti~ke kulture, kao i ameri~ke, bila je erozija liberalne i so-cijal-demokratske kritike komunizma.21 Dok su zapadno-nema~ki liberali i levi~arski intelektualci razumljivo foku-sirali svoju energiju na detaljno ispitivanje nacisti~ke pro-{losti, o{tra i nedvosmislena kritika komunizma pala jepod sumnju. Prakti~na konsekvenca ovakvog razvoja stvaripostala je o~igledna tokom rasprave oko evro-raketa, u ko-joj je prete}a retorika iz Va{ingtona pomogla da se zamaglidublja realnost u Zapadnoj Nema~koj. Erozija starije libe-ralne i socijal-demokratske kritike komunizma i Sovjet-skog Saveza oti{la je tako daleko da je dovela do opiranja upogledu suo~avanja sa o~iglednim ~injenicama o naoruà-vanju Sovjetskog Saveza. Tokom rasprave o evro-raketama,tada{nji nema~ki ministar inostranih poslova, Jo{ka Fi{er,napravio je za~u|uju}e pore|enje izme|u politike koja jedovela do Au{vica i politike, ne Sovjetskog Saveza, nego po-litike zastra{ivanja od strane Zapada i SAD. U jednoj odnajgorljivijih rasprava u posleratnoj nema~koj parlamen-tarnoj istoriji, Hajner Gajsler, generalni sekretar Hri{}an-sko-demokratske unije, razobli~io je Fi{erovo pore|enje ipotsetio na odbijanje Vinstona êr~ila da prihvati nacisti~-ki reìm u Minhenu. Bipolarnost politi~ke kulture bila je

281

o~igledna. Levica se se}ala Au{vica i asocirala ga sa zapad-nom nuklearnom pretnjom. Konzervativci i mali ostaci po-sleratnog socijal-demokratskog »anti-totalitarnog konsen-zusa« koji su podràvali Helmuta [mita, asocirali su Min-hen sa politikom Zelenih i zapadno-evropskih pacifista.Godine 1983., senke nacizma bile su dovoljno duge da bacesumnju na bilo kakvo dosledno zapadnonema~ko levi~ar-sko protivljenje sovjetskoj politici.

Kasnih devedesetih, kao odgovor na srpsko etni~ko ~i-{}enje na Kosovu, nema~ki liberali i biv{i Novi Levi~ari –Kon Bendit, Peter [najder i, od generacije koja je bila navlasti, ministar inostranih poslova Fi{er, kancelar Gerhard[reder i ministar odbrane Rudolf [arping – ponovo su ot-krili istine ~er~ilovsle kritike popu{tanja u svom odgovoruna etni~ko ~i{}enje na Balkanu. Dok je 1983. godine se}a-nje na Au{vic inspirisalo Fi{erovo odbijanje zapadne poli-tike prema Sovjetskom Savezu, isto se}anje je sada podsta-klo odlu~nost da se usvoje oru|a politike mo}i kako bi sezaustavilo etni~ko ~i{}enje koje je sprovodila Srbija. Ovo jesvakako bila dramati~na promena, i potse}ala je na moral-nu kompleksnost êr~ila i na na~ine mi{ljenja iz dobaDrugog svetskog rata.

êr~ilova moralna i politi~ka sloènost ispoljavala se unjegovoj sposobnosti da ostane o{tar kriti~ar SovjetskogSaveza i komunizma, iako nije nimalo sumnjao u to da seprvo mora poraziti nacisti~ka Nema~ka. Za generaciju po-liti~ara i intelektualaca koji su ìveli u vreme Drugog svet-skog rata, a onda vodili politi~ku borbu tokom Hladnograta, o~iglednost zlo~ina~kog karaktera nacisti~kog reìmauzeta je zdravo za gotovo. Priznavanje manjeg ali ipak sil-nog zla komunizma i Sovjetskog Saveza, koje je isuvi{emnogo levih anti-fa{ista nerado priznavalo, imaju}i u viduspasonosnu ulogu Crvene Armije u porazu nacizma, biloje utoliko izazovniji intelektualni i moralni zadatak. U po-slehladnoratovskoj klimi, trebali bismo da najzad u potpu-nosti budemo u stanju da procenimo i uznemiruju}u slo-ènost anti-hitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu i

282

politi~ku i moralnu zaostav{tinu generacije koja se borilaprvo protiv nacizma, a potom vodila sna`nu politi~ku bor-bu sa komunizmom tokom Hladnog rata.22

Napomene

1. Winston Churchill, The Second World War, Vol. II: Their FinestHour (Boston, MA: Houghton Mifflin, 1949), pp. 134-5.

2. Ibid., pp. 49-50.3. O zna~aju spre~avanja rane pobede nacista vidi: Gerhard

Weinberg, A World at Arms: A Global History of World War II (NewYork: Cambridge University Press, 1994).

4. Churchill, Second World War, Vol. III: The Grand Alliance (Boston,MA: Houghton Mifflin, 1950), p. 370.

5. Ibid., p. 371.6. Ibid., pp. 372-3.7. Francois Furet, The Passing of an Illusion: The Communist Idea in the

Twentieth Century, (Chicago, IL, Chicago University Press, 1999).8. George Mosse, The Crisis of German Ideology (New York: Grosset &

Dunlap, 1964); Fritz Stern, The Politics of Cultural Despair(Berkeley, CA: University of California Press, 1965, 1974).

9. O ovom pitanju raspravljam u radu koji pripremam, »The ‘JewishWar’: Goebbels and Nazi Anti-Semitism in World War II«.

10. Joseph Goebbels, »Der Gefangene des Kreml«, 24 August 1942, u:Joseph Goebbels, Das Eherne Herz, pp. 443-50.

11. Ibid., p. 448.12. Joseph Goebbels, »Nr. 30, 28.2.45 – Rnndfunkansprache«, u: Hel-

mut Heiber, ed., Goebbels Reden, Vol. II (Dussddurf: Droste Verlag,1972), pp. 429-46.

13. Ibid., p. 433.14. Willy Brandt, »Fünf Jahre Danach«, Der Berliner Stadtblatt (7 May

1950), p. 1.15. Willy Brandt, »Antibolschewistische Rassentheorie?«, Willy Brandt

Archiv, Archiv der sozialen Demokratie, 65 (15.3-30.3, 1952).16. Ibid., p. 1.17. Ibid., p. 2.18. Jeffrey Herf, Divided Memory: The Nazi Pest in the Two Germanys

(Cambridge: MA, Harvard University Press, 1997).19. Frank Stern, Im Anfang War Auschwitz (Gerlingen: Bleicher-Ver-

lag, 1991).20. Herf, Divided Memory, Ch. 6, »Purging ‘Cosmopolitanism’: The

Jewish Question in East Germany, 1949–1956«; vidi tako|e, Jos-

283

hua Rubenstein & Vladimir P. Naumov, eds., Stalin’s Secret Po-grom: The Postwar Inquisition of the Jewish Anti-fascist Committee(New Haven, CT, Yale University Press, 2001).

21. Ovakav razvoj sam istraìvao u: War by Other Means: Soviet Power,West German Resistance and the Battle of the Euromissiles (New York:The Free Press, 1991).

22. Posle teroristi~kog napada od 11. septembra, obnovili smo ose}aj zava`nost kategorije ‘zla’ u savremenoj istoriji. Kao nekakavpostskript, vidi: Jeffrey Herf, »What is Old and What is New in theTerrorism of Islamic Fundamentalism«, Partisan Review (Winter,2002).


284

G a b r i j e l M o c k i n

S E ] A N J E N A Z L O ^ I NI S T V A R A N J E I D E N T I T E T A

Nakon nekoliko godina skrajnutosti, nedavno je ponovo iz-bilo na porv{inu pitanje koje zahteva da bacimo pogledunazad, pitanje ko je bio »gori« – Hitler ili Staljin? Ovo po-glavlje se ne}e baviti time.

U sredi{tu na{e pa`nje bi}e pitanje za{to su posle Dru-gog svetskog rata nacizam i komunizam razli~ito tretirani.îni se da je odgovor na to pitanje zaslepljuju}e o~igledan:nacizam i komunizam su razli~ito posmatrani zato {to su isámi razli~iti, zato {to su se zalagali za razli~ite stvari. Dru-gi lak i istinit odgovor po~iva na tako|e upadljivo o~igled-noj ~injenici da su komunisti pobednici, a nacisti gubitni-ci. Ali takva obja{njenja nisu zadovoljavaju}a kada traìmoodgovor na pitanje za{to su nam nacisti, kada je re~ o tomekako sámi sebe razumemo u domenu kulture, va`niji odkomunista. Naravno, mogu}e je re}i da je stvar trenutka to{to se na Zapadu smatra da je nacizam bio uticajniji od ko-munizma, ali ipak je potrebno jo{ neko obja{njenje. Nijeta~no da su gubitnici uvek imali ve}i istorijski uticaj od po-bednika.

285

Ta razlika u vrednovanju dovela je do toga da `rtve ko-munizma i `rtve nacizma zauzimaju razli~ita mesta u kul-turnom pam}enju. Svi znamo ko su bili `rtve nacizma. Presvih, Jevreji. Zatim donekle zanemareni Romi. Kona~no,homoseksualci, ne{to nejasnije ome|ena grupacija, vero-vatno zato {to oni nisu etni~ka ili nacionalna grupa te ne-maju ni javno ogranizovani identitet i se}anje. Ali, `rtvenacizma su bili i drugi Evropljani koji ne spadaju ni u jed-nu od ovih kategorija i koje ne pamtimo tako dobro. I nakraju, u `rtve nacizma treba ura~unati i mnoge Nemce,koji tako|e nisu zapam}eni kao pripadnici skupa `rtava.

Ko su bile `rtve komunizma? Kulturno se}anje nam nenudi jasan odgovor. Komunisti su tvrdili da je buròazijanjihov glavni neprijatelj. Da li iz toga treba da zaklju~imoda su u zemljama pod komunisti~kom kontrolom glavne`rtve bili pripadnici buròazije? Naravno, me|u komuni-sti~kim `rtvama jeste bilo mnogo burùja, ali se ~ini danije ta~no da su oni bili prve ili najve}e `rtve. Zapravo, mo-glo bi se re}i da su mnogi burùji preìveli kao pojedinci,mada nisu preìveli kao burùji. Potom bi me|u `rtve ve-rovatno trebalo ubrojati i aristokratiju. I aristokrate su bilioplja~kani i likvidirani; oni koji su preìveli jo{ manje su li-~ili na sebe nego biv{i burùji. Ali, na nivou koncepta, ari-stokratija nije bila meta komunisti~kog progona. U jed-nom nejasnom smislu aristokrate su bili slu~ajne `rtve –komunisti su tvrdili da je buròazija ve} uklonila aristokra-tiju. Drugim re~ima, burùji i aristokrate su bili ili indi-rektne `rtve komunisti~ke ideologije ili se, kako bi oni mo-gli da posluè kao prave `rtve, pojam buròazije i aristokra-tije morao transformisati. Progla{avanje neke ciljne grupeza klasnog neprijatelja povla~ilo je za sobom takvu pojmov-nu transformaciju.

Zaklju~ak onda mora glasiti da je `rtva komunizmabila svaka dru{tvena klasa za koju se, u pore|enju s nekomdrugom klasom, smatralo da se manje poistove}uje sa ko-munizmom. Ali ni to nije sasvim ispravno. [tavi{e, takosvako ko nije komunista odgovara definiciji njegove `rtve,

286

te stoga niko posebno nije identifikovan kao `rtva. Takavpristup slabi pojam `rtve i ne dopu{ta razli~ite stepene vik-timizacije. Ve}ina Rusa nije pripadala Partiji, ali oni zbogtoga nisu bili `rtve komunizma u uskom smislu (onakokako su nacisti to definisali), to jest, nisu zbog toga moralibiti iskorenjeni. Moglo bi se ~ak tvrditi da u komunizmu`rtve nisu postajale samo »druge klase«, ve} je to bila isáma radni~ka klasa (u komunisti~koj politici deportacije iubijanja), {to samo stvara dodatnu zbrku i umanjuje mo-gu}nost da se shvate pravi uàsi komunizma. Stoga se mo-èmo usredsrediti na jednu odre|enu grupaciju, recimo,na kulake. Zaista nije lako uo~iti razliku izme|u na~ina nakoji se komunizam odnosio prema kulacima i nacisti~koguni{tavanja Jevreja. A klju~na razlika ipak postoji: komuni-sti~ka teorija se nije fokusirala na kulake, a u nacisti~kojdoktrini Jevreji se posmatraju kao glavni pokreta~i zla kojeosvaja svet. To komunizam ne ~ini boljim; samo ga ~inimanje fantasti~nim. Moglo bi se tvrditi kako se komuni-sti~ka politika uni{tavanja mogla okrenuti protiv bilo koga,dok bi, s druge strane, neki deo dru{tva uvek ostao izuzetod nacisti~kog progona. To je diskutabilna teza, ali je izve-sno da je teè pamtiti `rtve komunizma zato {to u komu-nisti~koj teoriji ne postoji jasna veza izme|u neprijateljakomunizma i njihovih tada{njih `rtava. Drugim re~ima, nesamo zlo~ina~ka dela, ve} i stavovi zlo~inaca prema `rtvamaodre|uju koliko }e `rtve biti prisutne u kulturnom se}anju. Po-stoji jo{ jedan razlog zbog kojeg su Jevreji prisutniji u se-}anju od kulaka. Kulaci nisu preìveli kao grupa sa institu-cionalizovanim se}anjem. Istaknuto mesto Jevreja u kul-turnom se}anju rezultat je dva faktora: mogu}nosti institu-cionalizacije jevrejskog se}anja u poratnom periodu i me-sta Jevreja u nacisti~koj ideologiji. Drugim re~ima, nemanikakvog razloga da uspe{ni komunizam pamti kulake, alinacisti, da su uspeli, zauvek bi pamtili Jevreje. Dovoljnoubedljiv dokaz takvog stava je njihov plan da podignu mu-zej u koji bi smestili relikvije i preparirana tela ljudi koji supripadali narodima zbrisanim s lica zemlje.1

287

Kulake nismo mogli zapamtiti na isti na~in kao Jevre-je zato {to kulaci nemaju svoje kulturne institucije. Dru-{tvene klase, poput kulaka i buròazije, ne stvaraju grupnose}anje zato {to ne poseduju institucije koje se}anja ~uva-ju i brinu o njima. Takve institucije su gotovo uvek nacio-nalne ili verske. Stoga }e se}anje na zlo~ine u~injene nadnacionalnim ili verskim grupama uvek biti jasnije od se}a-nja na zlo~ine koji su po~inje-ni prema drugim dru{tvenimgrupama. To vaì za se}anje po~inilaca, se}anje ubica, kaoi za se}anje `rtava. Nedavno su se u Nema~koj ~ule debatekoje su pokazale da je se}anje na Holokaust ìvo. Jedan odrazloga je organizovana priroda nema~kog nacionalnog se-}anja. Nemci »pamte« Holokaust zato {to se njihove insti-tucije trude da ga »pamte«.

Nema sumnje da za obrazovanje savremenog ruskognacionalnog identiteta se}anje na `rtve komunizma ne-sumnjivo nije od klju~nog zna~aja. Rusima je te{ko da od-lu~e da li komunisti~ke vladavine treba da se se}aju kao po-~inioci ili kao `rtve. Taj problem postoji i kod Nemaca, alise Nemci ne dvoume kada je u pitanju zna~aj Holokaustaza njihovo nacionalno se}anje (mada ima Nemaca kojismatraju da nije dobro {to je nacionalno se}anje fiksiranona Holokaust).2 Tome nasuprot, oni koji su, poput Raj-nharta Kozeleka, kritikovali Nemce {to su (pretvorno)usvojili se}anje `rtava, ne iznose te kritike zato {to èle dazaborave Holokaust, ve} zato {to veruju da se struktura se-}anja po~inioca mora razlikovati od strukture se}anja `r-tve.3 U svakom slu~aju, kada se Nemci organizovano iden-tifikuju sa `rtvama to je ne{to sasvim druga~ije od organi-zovanog se}anja `rtava koje postoji u Izraelu i jevrejskimzajednicama {irom sveta. Organizovano nema~ko se}anjeuvek }e biti suo~eno s mogu}no{}u da oscilira izme|u se-}anja po~inioca i se}anja `rtve, dok organizovano jevrejskose}anje po definiciji nikada ne}e mo}i da ozbiljno razma-tra mogu}nost da do|e na stanovi{te se}anja po~inioca.Stoga je za se}anje odre|uju}a mogu}nost da se odaberuse}anja, to jest, pitanje da li se kolektivno istorijsko se}anje

288

moè svesno izabrati. Na to pitanje svaka grupa daje dru-ga~iji odgovor.

Treba imati na umu da je zaboravljanje normalno ljud-sko stanje i da organizovano kulturno se}anje zahteva veli-ki napor. Kulturno se}anje je ciljna aktivnost i njeni svesnimotivi se mogu preispitivati i analizirati. S druge strane,sasvim je normalno {to `rtve Holokausta, kao {to je dobropoznato, ~esto nisu spremne da govore o tome {ta im sedoga|alo i èle da to zaborave. Zapravo, ispitivanje zavre-|uju motivi koji pokre}u poku{aje da se se}anja na Holo-kaust zabeleè. Na li~nom nivou je u stvari bilo nenormal-no {to su se ti ljudi, zbog ogromnog pritiska svog kultur-nog okruènja, otvorili i raskrili svoju pro{lost. Sasvim jejasno {ta podsti~e na zaboravljanje: ukoliko vam se dogodi-lo ne{to lo{e, u va{em je interesu da umanjujete zna~aj togdoga|aja. Suprotna reakcija je korisna jedino kada se o~e-kuje da }e bavljenje pro{lo{}u imati neke korisne u~inke.Ali, ~ak i tada i po~inioci i `rtve veoma nevoljno pri~aju oonome {ta su preìveli – za razliku od njihove dece i dru-gih naslednika, za koje su ta se}anja doga|aji drugog reda;potomci `rtava mogu da izvuku pouke iz mno{tva raznoli-kih iskustava svojih roditelja. Naredne generacije proizvo-de i ponavljaju se}anja da bi ih koristili. Oni ~ijem iskustvuta se}anja pripadaju, nemaju nikakvog interesa da budu»korisnici se}anja«.

Dràve i nacionalne institucije se, kada je re~ o kon-struisanju se}anja, ne razlikuju mnogo od religija. Zbogtoga je sasvim lako njihova se}anja analizirati na isti na~in,{to }e re}i da su kategorije posredstvom kojih se analiziraversko iskustvo primenjive i na analizu organizovanog se-}anja. Tako ima smisla govoriti o sakralizaciji, sekulariza-ciji i skrnavljenju se}anja. Sakralizacija se}anja je proceszahvaljuju}i kojem kulturno se}anje u nekom dru{tvu po-staje sakralno iskustvo. Sekularizacija nije tako jednozna-~an proces. Povremeno je te{ko razlu~iti sekularizaciju odbanalizacije se}anja, pretvaranja ranije svetog se}anja uobi~no iskustvo. Kona~no, skrnavljenje se}anja, kao i skr-

289

navljenje verskog predmeta, jeste problematizovanje rani-jeg sakralnog se}anja, {to je proces kojim se to se}anje sve-sno uni{tava ili profani{e (analogno uni{tavanju sakralnogverskog objekta). Ponekad skrnavitelji se}anja nisu svesninjegove verske mo}i. Se}anje na Holokaust je sakralizova-no, ono je sekularizovano i banalizovano, ali je i skrnavlje-no. Devetnaestovekovna emancipacija Jevreja u mnogimevropskim dràvama bila je vezana za proces sekularizaci-je, a u perodu nakon Drugog svetskog rata, zbog univerza-lizacije Holokausta, Jevreji su u o~ima ne-Jevreja dobiliauru svetosti i sme{teni su u kontekst sakralizacije i skrna-vljenja. Taj kvalitet delom proizlazi iz dalje pro{losti, a de-lom iz Holokausta. S druge strane, kada se pojavio komu-nizam, ni{ta vi{e nije opaàno u takvim kvazireligijskimkategorijama. Dijalekti~ko spajanje percepcije Jevreja saHolokaustom zna~i da je to kvazireligijsko iskustvo delomodgovorno za nacisti~ku demonizaciju Jevreja. To pomaèda se}anje na Holokaust ostane ìvo.

Ako se se}anje kvalifikuje kao kvazireligijsko, ne radise o stati~noj kvalifikaciji zato {to ona nagla{ava kontrastizme|u takvog se}anja i drugih kolektivnih se}anja. Posto-janje kontrasta ra|a i èlju da se razlika smanji, te se ilikvazireligijsko se}anje sekularizuje, kako bi nalikovalo dru-gim se}anjima i kako bi se ukinula razlika izme|u se}anjana sakralni doga|aj i druge doga|aje, ili se, naprotiv, dru-ga se}anja asimiluju u sakralno se}anje. U ovom drugomslu~aju sva se}anja po~inju da li~e na se}anje na Holoka-ust. I kona~no, kontrast izme|u te dve vrste kolektivnog se-}anja moè dovesti do transfera vrednosti me|u njima takoda se}anje na Holokaust, na primer, postane samo jo{ jed-no kolektivno se}anje, dok u isto vreme kulturno se}anjeostaje nadalje nerazmrsivo povezano s traumom. Sposob-nost da se se}anje tuma~i tada se ra|a samo iz traume, kao{to je to slu~aj, recimo, u poreme}aju vi{estruke li~nosti.Zauzvrat je mogu}e da se kao traumati~na situacija shvatisámo se}anje, a ne njegovo poreklo. To bi se moglo nazva-ti sekularnim iskustvom katarze, analognim religijskom is-

290

kustvu milosti. Ukoliko, pak, religijsko iskustvo milostishvatimo kao anticipaciju ispunjenja bo`jeg obe}anja ~ove-ku posle smrti, a katarzu kao vesnika budu}nosti, onda se-kularno iskustvo se}anja kaè da je njegov kvazireligijskimoment katarze od sada okrenut pro{losti, bez mogu}no-sti transcendiranja, izuzev ako se ne odgonetne enigmapro{losti. Od traume moèmo pobe}i samo ukoliko je raz-umemo. Holokaust moèmo savladati samo ako mu seokrenemo. U tom pogledu su i opsesija Holokaustom, kaoi umor od njega, znaci koliko nas pro{lost optere}uje.

U posleratnom periodu se za mesto u se}anju nisu bo-rili Staljin i Hitler, ve} Au{vic i Hiro{ima.4 Ali s obziromda su u~estvovali u ratu, Japanci u o~ima drugih nisu mo-gli da postanu uverljivi kao `rtve. Stoga u zapadnom se}a-nju na Hiro{imu dominira se}anje po~inioca, a ne se}anje`rtve. Borba za to se}anje vodila se na polju morala. Obestrane, i oni koji odobravaju bombardovanje Hiro{ime, ioni koji ga osu|uju, vide to kao doga|aj bremenit vredno-{}u, s tim {to ga jedni vrednuju pozitivno a drugi negativ-no. Uprkos svim naporima, Hiro{ima nikada nije dobilasakralnu vrednost koja se pripisuje Au{vicu. Razlog je ve-rovatno u osnovi dvosmislen stav prema upotrebi nuklear-nog oru`ja u poratnom periodu. Da je nuklearno naoruà-nje posle rata zabranjeno, a njegova upotreba okvalifikova-na kao kriminal, analogan genocidu, moglo je do}i do pro-mene u vrednovanju, i Hiro{ima se mogla posmatrati kaoAu{vic. U tom slu~aju bi Hiro{ima postala kvazireligijskicentar poratnog okretanja pro{losti. Ali i u poratno dobapretila je mogu}nost da se upotrebi nuklearno oru`je, ikako su se svi ose}ali ranjivo u tom pogledu, nije bilo foku-siranja na japanske `rtve. Japanci su, na kraju krajeva, utom ratu bili neprijatelji. Po zavr{etku rata, Au{vic je naZapadu mogao da bude sakralizovan zato {to se ~inilo dasu minimalne {anse da se tako ne{to ponovi.

Sakralizacija zahteva da se se}anje na sakralni doga|ajfiksira u prostoru i vremenu. Budu}i da je te{ko prostornolocirati uni{tavanje kulaka, kao {to je nemogu}e odrediti na

291

kojem su ta~no mestu delovale Einsatzgruppen, te zlo~ine jete{ko sakralizovati. Nema mesta hodo~a{}a, fizi~ko putova-nje nema odredi{te koje bi moglo da obeleì i negativni ciljduhovnog putovanja du{e ka paklu pro{losti. Sakralizova-no se}anje moè da se menja, a pri~a koja se za njega ve-zuje moè da se ublaì, ili ~ak zanemari, ali sakralizacijazahteva odre|enu proceduru. U skladu s tim, postoje se}a-nja na mesta koja su nekada bila sveta, a sada to vi{e nisu.U modernoj imaginaciji Santjago de Kompostela ne zauzi-ma ono mesto koje je imao u srednjem veku. Ali mestomora biti fiksirano pre nego {to se moè premestiti. Sakra-lizovana se}anja mogu da se premeste s jednog na drugomesto, ali najpre moraju zauzeti neko odre|eno mesto.Tako je Santjago de Kompostela zamena za Jerusalim, kao{to je Muzej Holokausta u Va{ingtonu zamena za Au{vic.Oba ta mesta, me|utim, imaju ne{to od one aure kojaokruùje prvobitno mesto se}anja.

Sakralizacija Au{vica ima duboko istorijsko zna~enje.Ona je vratila hodo~a{}e u istoriju. U 19. veku i po~etkom20. veka, hodo~a{}e je i dalje bilo vaàn element u ponovoprobu|enoj religioznosti – pogledajte Lurd i Fatimu. Seku-larno hodo~a{}e, me|utim, bilo je vi{e orijentisano na me-sta konstruisanog nacionalnog se}anja, kao {to je Herman-nsdenkmal u Nema~koj, ili na crkve nove religije kulture, tojest, muzeje. Bankrot tih sekularnih Ersatz-religija u pred-ve~erje Drugog svetskog rata ostavio je poratno doba bezmesta sakralnog se}anja. Istorijski muzeji, u kojima semoè ste}i iskustvo o bitnim se}anjima, sve su vi{e istiski-vali umetni~ke muzeje. Ali, za razliku od muzeja s umet-ni~kim delima, istorijski muzej nije mesto na kome se raz-mi{lja o smislu ljudskog postojanja. Prazninu u doìvljajuna kraju je ispunio Holokaust koji je bio fokus tipi~no po-ratnog negativnog mita o poreklu. Taj mit govori o ose}ajuda ste postali siro~e: ne samo da su vas bogovi napustili,ve} vi{e nema ni praotaca kulture. Karl-Hajnc Borer traìna~in da zaobi|e Holokaust zato {to ga mu~i taj ose}aj danas je pro{lost napustila. Orijentacija ka pro{losti, obeleè-

292

noj Holokaustom, postoji upravo zato {to je Holokaust me-sto na kojem retrospekcija i{~ezava, on je ta~ka iza koje seporeklo vi{e ne moè razaznati. U Holokaustu se suo~ava-mo s odsustvom pro{losti. Nijedan drugi doga|aj nema tumetafizi~ku ulogu u poratnoj kulturi. Po{to se ni za jedandrugi doga|aj pre Holokausta ne smatra da i dalje na nekina~in postoji, Holokaust ~uva odsustvo – a jedino se}anjena to odsustvo omogu}ava da se traga za tragovima pro{lo-sti pre Holokausta. Ta stvar izmi~e Boreru, ali se jasnomoè videti kod Deride.6

Na konferenciji koja me je podstakla da napi{em ovajtekst pomenuto je jo{ jedno pore|enje – izme|u nacizma ievropskog imperijalizma, s jedne, i kolonijalizma, s drugestrane. Zapadnjaci, izuzev Nemaca, prema se}anju na ko-lonijalizam imaju sli~an odnos kao Nemci prema se}anjuna Holokaust. Osim toga, se}anje na kolonijalizam postojiu mnogim zemljama {irom sveta. Bilo je logi~no o~ekivatida }e razli~ite institucije gajiti to se}anje. Ali to se nije do-godilo.

Dva su razloga tome. Kao prvo, nove dràve, iz lako ra-zumljivih razloga, ~uvaju se}anje na nacionalne i oslobodi-la~ke pokrete. Te dràve vi{e nisu kolonije, njihovi stanov-nici vi{e nisu `rtve i nemaju razloga da se se}aju kako suto nekad bili. Vi{e je takvih slu~ajeva. Poslednjih godina uSAD, ropstvo je postalo centar organizovanog se}anja.Ropstvo }e postati deo se}anja ukoliko su belci spremni datoleri{u i prihvate svest o patnjama kroz koje su pro{liAfro-amerikanci. Politi~ki cilj je uklju~ivanje svih etni~kihgrupa u ameri~ki konsenzus. Ipak, izme{anost po~inilaca i`rtava nije dozvolila da do|e do sakralizacije patnji robova.U Ju`noj Africi je zapo~eo sli~an proces ~uvanja uspome-ne na aparthejd. I tu }e sakralizacija biti mogu}a jedino akobelci i crnci ostanu razdvojeni. Problemi odnosa izme|use}anja da se bilo `rtvom i se}anja na osloba|anje druga~i-ji su i naro~ito izraziti u Izraelu, koji u ovom pogledu zau-zima zasebnu poziciju. Do sada ti specifi~ni problemi Izra-ela nisu razre{eni.

293

Drugi razlog zbog kojeg su se}anja na doba ropstva ikolonijalne zlo~ine manje prijem~ivi od Au{vica jeste to {tota se}anja ne mogu biti univerzalno primenjiva. Se}anje nasvaki kolonijalni zlo~in moè se vezati za neko odre|enomesto, ali to mesto ne}e postati mesto hodo~a{}a za drugenarode, niti se moè premestiti: muzej kolonijalnih zlo~i-na moè postojati samo u zemlji u kojoj su se ti zlo~ini idogodili. Muzeji Holokausta nalaze se svuda.

Holokaust je u tom sakralnom aspektu jedinstven, alito ne zna~i da i komunizam nije na svoj na~in jedinstven:kultura paranoje, nemogu}nost da se iko, ne izuzimaju}ini vo|u, ose}a sigurnim od progona, potreba da se nepre-stano manipuli{e realno{}u kako bi se odrào virtuelni si-stem zna~enja koji, pak, tvrdi da mu je potrebna nau~na iiskustvena potvrda vlastitih dostignu}a, potreba za ogrom-nom proizvodnjom podataka – sve to je dalo svoj doprinosizgradnji specifi~nog kulturnog sistema kakvog svet nikadado tada nije video. Ipak, kao {to je primetio Dòrd` Orvel,taj kulturni sistem je imao jednu osobenost po kojoj se raz-likovao od nacizma i zbog koje se nije mogao uklju~iti u di-jalektiku sakralizacije i demonizacije se}anja. Naime, ko-munisti~ka kultura je bila jedinstvena kultura instituciona-lizovane amnezije.7 Narodi su brisani iz enciklopedija, fo-tografije su prepravljane. Da ne pominjemo èlju da se za-boravi predkomunisti~ka pro{lost s koje se morala nemilo-srdno ukloniti svaka, eventualno preostala kultna privla~-nost. Za razliku od nacista, komunisti su svuda poku{avalida uni{te pro{lost. Za njih je pro{lost predstavljala najve}upretnju, ne{to kao rasno zaga|enje za naciste. U postko-munisti~ko doba, najve}i ruski problem je bio nedostatakorganizovane sposobnosti da se povrati i upamti pro{lost,delom i zbog toga {to su te sposobnosti atrofirale tokom se-damdeset godina komunisti~ke vladavine. Cilj amnezije,organizovane na dràvnom nivou, bio je da se zaboravi iistorijska pro{lost i nedavna komunisti~ka pro{lost. Pitanjeje samo da li se i sáma amnezija moè zapamtiti, da li kultkoji pori~e pam}enje moè da postane objekt se}anja.

294

Zanimljivo da je komunisti~ki totalitarizam u Rusijikulminirao nakon zavr{etka Drugog svetskog rata, dok sunajve}i komunisti~ki zlo~ini – oni vezani za kulake i gladkoju je izazvala sáma dràva – odigrali tokom dvadesetih itridesetih godina. Stoga se u kulturnom se}anju na komu-nizam postavljalo pitanje da li predmet se}anja treba dabudu zlo~ini koje je izvr{io reìm, ili pak, to treba da budesistematska represija nad stanovni{tvom. Moglo bi se tvr-diti da su zlo~ini bili posledica pervertiranog poku{aja dase sprovede lo{e zami{ljena racionalizacija privrede, dok jeporatni totalitarizam iznikao delom i iz nemogu}nosti dase prona|e dobar metod za pretvaranje ratne ma{inerije umirnodopsku privredu (ali delom i kao posledica Staljino-ve izraène paranoje). Ipak, centralna teza stoji: iako su to-talitarizam i zlo~ini pojmovno povezani, me|u njima nepostoji neka nu`na istorijska veza. Mogu} je i totalitarizambez zlo~ina, kao {to su zlo~ini mogu}i nezavisno od totali-tarizma, iako je verovatno da bi Staljin, da je duè poìveo,bio vinovnik i nekih novih zlo~ina.

U osnovi ovakvih rasprava je jedna naro~ita, u porat-nom periodu preovla|uju}a koncepcija se}anja. Prema tojkoncepciji, se}anja su konstruisana. Po{to su konstruisa-na, ili rekonstruisana nakon doga|aja, nagla{eni aspekt se-}anja je prise}anje, odnosno, prizivanje. Pretpostavlja se da}e spomenik posmatra~u u~initi prisutnim ne{to {to ve} la-tentno postoji u njegovim mislima: posmatra~ ve} »zna«{ta }e videti. Ova je koncepcija razli~ita od Frojdove u kojojprizivanje ima za svrhu da na videlo iznese obi~no trauma-ti~ni trenutak {ifriranja. Problem s pomenutom koncepci-jom jeste to {to se ona lako moè pretvoriti u ispitivanje dali je doga|aj koga se se}amo »stvaran«. Se}anja su konstru-isana, i njihov odnos prema prvobitnom doga|aju nije fik-siran, ve} je dinami~an. Tome nasuprot, koncept koji privi-leguje trenutak u kojem se se}anje {ifrira obi~no pretposta-vlja da je odnos izme|u doga|aja i se}anja fiksiran, kao uteoriji izvorne traume. Takva koncepcija nikada ne dovodiu pitanje »stvarnost« doga|aja. Me|utim, onda je teè da

295

~in prizivanja bude samorefleksivan: mi èlimo da se se}a-mo doga|aja, a ne svog se}anja na doga|aj. A ipak, èlja dase pamti se}anje na doga|anje, a ne sámi doga|aji, ~esta jekarakteristika organizovanog se}anja.

Ova rasprava o kolektivnom se}anju je neobi~na zato{to je se}anje privatno iskustvo. Metafori~ka primena togpojma na javne procese jeste izno{enje intimnosti u sferujavnosti – ~ak i u slu~aju da se osporava privatno vlasni{tvonad se}anjem. Izno{enje u javnost podrazumeva da se jav-ni doga|aji u toj meri mogu sakralizovati da je mogu}e po-novo ih intimno proìveti. Izme|u onih koji brinu o mestusakralnog se}anja i onih koji ga pose}uju postoji pre}utnorazmevanje da posetioci na intimni na~in doìvljavaju do-ga|aje koji su na tom mestu obeleèni. Nije dovoljno podi-}i memorijal. Ukoliko se doga|aj ne moè doìveti intim-no, onda doìvljaja uop{te nema. U tom smislu se memo-rijal razlikuje od istorijskog spomenika, koji nam omogu-}ava da shvatimo istoriju. Istorijski spomenici su sakralnizbog povezanosti sa politi~kim poretkom ili sa istorijomdate zemlje. Oni nisu neka vrsta posrednika izme|u pro-{losti koju predstavljaju i se}anja posetioca.

Osim toga, sakralizovano se}anje nam kaè da ono za-pam}eno ne moè da bude izre~eno, dok istorijsko se}anjeèli da pro{lost u~ini potpuno razumljivom. Hodo~a{}e nasveto mesto dostiè vrhunac kada hodo~asnik oseti da je tupredstavljena metafizi~ka realnost koja je ve}a od ovog sve-ta. Sekularno sakralizovano se}anje primenjuje te kategori-je na mesta koja ne pripadaju tradicionalnim religijama.8

U ovom svetu postoji ne{to neizgovorivo, ne{to {to se nemoè jezikom izraziti. Svetost nekog mesta je u tome {to jeono s one strane jezika.

Dakle, sakralizovanom se}anju su potrebni mesto, in-timnost i neizrecivost. Sve se to moè premestiti s jednogmesta na drugo i iz jedne intimnosti u drugu. Pri tom ne-izrecivost ostaje ista – muzej Holokausta u sebi ima i deoAu{vica. Istovetnost se}anja, poistove}ivanje jednog mestase}anja sa mestom se}anja negde drugde, zasnovano je na

296

istovetnosti pomenute neizrecivosti. Da su iskustva ta dvamesta radikalno razli~ita, onda poseta muzeju Holokaustane bi mogla da bude ~in odavanja po{te. Pitanje je samo dali je ta neizrecivost vezana za sva sakralizovana mesta ili,pak, neizrecivost karakteri{e samo neke vrste sakralnihmesta se}anja. Ukoliko je Au{vic zaista javno mesto se}a-nja koje postavlja merilo u savremenoj kulturi, onda tozna~i da savremeno kolektivno se}anje pretpostavlja da jeneki aspekt pro{losti neizreciv i da upravo taj aspekt omo-gu}ava formiranje identiteta.

Mi ovde polazimo od pretpostavke da se Au{vic od ko-munisti~kih zlo~ina ne razlikuje po stepenu zlo~instva, ve}po zna~enju koji im se pripisuje. Pitanje je da li je pripisi-vanje zna~enja nekom zlo~inu ~ista konstrukcija, ili je pakto zna~enje u nekoj relaciji sa doga|ajem. Na drugom me-stu sam tvrdio da se ne radi o ~istoj konstrukciji (~ak i kadavolimo da mislimo da je to slu~aj).9 Me|utim, veza ne po-stoji izme|u se}anja i doga|aja, ve} izme|u zna~enja kojemi pripisujemo doga|aju i zna~enja koje mu je pripisanou vreme kada se odigrao. Tu dolazi do neobi~nog i stra{nogpomeranja. Mi se se}amo doga|aja kako ga se se}amo, nezato {to se se}amo zna~enja koji mu pripisuju `rtve, ve}zato {to se se}amo zna~enja koje mu pripisuju po~inioci.âk su i ìve slike Holokausta koje pamtimo fotografijekoje su snimili po~inioci. U tom smislu je svekoliko se}a-nje zapravo se}anje zlo~inaca. Ne postoji neko jevrejsko se-}anje na Holokaust koje nije pod uticajem zna~enja koje sunacisti davali onome {to su ~inili. Ne moè biti se}anja ku-laka koje ne sadrì zna~enje koje su komunisti pripisalisvojim delima. Mi se uop{te ni ne moèmo se}ati kulaka,ne znamo {ta su mislili i ose}ali. Isto vaì ~ak i za razmer-no dobro dokumentovan doga|aj kao {to je Holokaust. Jev-rejsko iskustvo Holokausta nema nikakvog smisla ako se iznjega isklju~e nacisti. âk je i Klod Lancman, koji je usvom filmu [oa hteo da prenese iskustvo `rtava i da igno-ri{e nema~ke zlo~ince koliko god je to mogu}e, bio primo-ran da na nekoliko mesta u filmu uklju~i i njihovo gledi-

297

{te.10 Ina~e bi ~itav doga|aj ostao bez smisla. Pitanje je dali je neizrecivost, vezana za takva iskustva, posledica nemo-gu}nosti da se se}anje na doga|aj odvoji od onih koji su gapo~inili: mi èlimo da pamtimo `rtve, a ne zlo~ince – ali tonije mogu}e. Ovaj zaklju~ak je o~igledan kada je re~ o se-}anju po~inioca koje ne moè da funkcioni{e bez `rtava, alije manje o~igledan kada je re~ o se}anju `rtava.

Mnogo se govorilo o napadu nacista na (zapadnu?) ide-ju da sve ljude odlikuje jedna zajedni~ka ljudska su{tina.Izno{ena je tvrdnja da su nacisti napadali tu ideju, dok sukomunisti svoje `rtve ubijali u ime te zajedni~ke su{tine.11

Na to se odgovora da je gore uniàvanje ideala nego njego-vo odbacivanje. Se}anje na doga|aj tako za cilj ima da, osla-njaju}i se na intimno iskustvo pro{losti, u glave usadi ide-ju o zajedni~koj ljudskoj su{tini. Jevreji su pojedina~ni pri-mer za tu ljudskost koja nam je zajedni~ka, dok Hristovemuke treba da omogu}e usredsre|ivanje na intimno isku-stvo boànskog. Tako je odbacivanje Holokausta isto {to iprihvatanje univerzalisti~kih koncepcija i ideala. Se}anjena Holokaust je, za razliku od se}anja na muke Hristove,negativna pozadina tih ideala. Sâm Hrist je svetinja. @rtveHolokausta nisu bile svete; one nemaju mo} da donesuspasenje. Svét je sâm doga|aj. Po{to se `rtve ne mogu sa-kralizovati, doga|aj postaje neizreciv; otelotvoreni bog ot-kriva, a sakralizovan zlo~in skriva. S druge strane, ne po-stoji narativ koji bi mogao da zlo~ine po~injene protiv ku-laka i ruske buròazije pretvori u svete doga|aje. Najpre,pogre{no je misliti da zahvaljuju}i sakralizaciji doga|aja`rtve postaju svete. U pri~i o Hristu od nas se traì da mi-slimo o Hristu, a ne o Jevrejima. U narativima o zlo~inimadvadesetog veka, na{a pa`nja se neprestano okre}e ka po~i-niocima. Razlog je, na àlost, {to moramo priznati da su `r-tve bili samo ljudi: oni su uvek nepogodni da budu sakrali-zovani.

Holokaust se, za razliku od drugih zlo~ina i genocida,tuma~i kao jedinstveni doga|aj i ta njegova jedinstvenostodre|uje na~in na koji drugi vide Nemce i Jevreje. Neko }e

298

re}i da se Jevrejima dogodilo to {to im se dogodilo zato {tosu uvek bili jedinstveni. Drugi }e to isto re}i za Nemce. Atre}i }e kazati da su Nemci postali jedinstveni nakon Holo-kausta, a isto to se moè tvrditi i za Jevreje.

U ovoj raspravi zanimljiva je potraga za jedinstveno{}ukao da su za jedinstveni doga|aj potrebni jedinstveni ljudi,bilo kao po~inioci i `rtve, bilo kao naslednici i preìveli.Tako ne{to se nikada nije tvrdilo za `rtve komunizma. Uslu~aju komunista, jedinstvenost se u najboljem slu~ajupripisivala po~iniocima.

O ~emu se zapravo radi u toj raspravi o jedinstvenosti?Za{to je tako privla~no videti bilo zlo~ince bilo `rtve kao je-dinstvene? Jednostavan odgovor je da jedinstveni doga|ajizahtevaju jedinstvene ljude, ili jedinstvenu istoriju, ili mo-`da jedinstveno se}anje. Hana Arent je napravila razlikuizme|u doga|aja i ljudi koji su njime zahva}eni: ona nijebila zadovoljna drànjem Jevreja, i za vreme Holokausta ikasnije. Isto tako je bila nezadovoljna i pona{anjem Nema-ca koji su, kako je rekla, u to vreme bili banalni, a potom ilicemerni.12 U njenoj interpretaciji, Holokaust je zahtevaoheroje i zlo~ince, ali heroji se nisu dràli herojski, a ni uzlo~incima, koji su svakako bili vrlo zli, nije bilo dovoljnozlo~instva. Ali ni ona nije poricala jedinstvenost doga|aja.

U raspravi o jedinstvenosti va`na su barem tri pitanja:prvo, da li je dopustivo sakralizovati Holokaust; drugo, dali je »preno{enje« sa doga|anja na ljude vi{e od pitanjapravne odgovornosti; tre}e, da li su valjane strukture porat-nog kulturnog se}anja koje diktiraju odnose izme|u mo-ralnih i istorijskih tema. Ukoliko je na sva tri pitanja odgo-vor potvrdan, onda se mora pretpostaviti da je Holokaustbio jedinstven. To, me|utim, ne re{ava u potpunosti pro-blem »preno{enja« izme|u doga|aja i ljudi. Kao {to poka-zuju nedavna su|enja za ratne zlo~ine, o toj stvari jo{ nijeodlu~eno. Ipak, neka su|enja za ratne zlo~ine pokazuju dase Holokaust pretvorio od jedinstvenog istorijskog doga|a-ja u arhetipski doga|aj prema kojem se mere budu}i slu~a-jevi i iskustva. Tako, na jednom nivou, to je intimni i reli-

299

gijski doga|aj, dok na drugom nivou on postavlja pretpo-stavke za pravno i moralno razmi{ljanje u poratno doba.To sve ne vaì za komunisti~ke zlo~ine.

Ve} smo dobili odgovor na pitanje da li je dopu{tenosakralizovati Holokaust. Kao prvo, ne samo da je dopu{te-no, ve} bismo progla{avanje Holokausta za samo jo{ jedanzlo~in u nizu doìveli kao skrnavljenje, kao opscenost. Sva-ki poku{aj da se sekularizuje se}anje na Holokaust istog~asa postaje meta ù~nih napada sa svih strana. Kao drugo,ako bi preno{enje sa doga|aja na ljude bilo samo pitanjepravne odgovornosti, onda ne bi toliko strasti izazivali po-ku{aji da se odredi u kojoj meri Holokaust potpada pod kri-minal. Holokaust je jasno pokazao da pravni poredak nekezemlje nikada ne moè da bude zna~ajniji od op{teg mo-ralnog konsenzusa. Taj uvid leì u temeljima i nedavnoosnovanih sudova za ratne zlo~ine. Posle Holokausta nijemogu} potpuni pravni pozitivizam. Tako jedinstvenost Ho-lokausta, ili pre, njegova uloga arhetipa, ima pravne posle-dice na me|unarodni poredak, a time i na pona{anje drà-va i vlada prema svojim gra|anima i podanicima. Kao tre-}e, primat eti~kog okvira u èljenoj konstrukciji dru{tve-nog poretka mora imati ~vrste korene u se}anju. Istorijskipozitivizam je ograni~en iskustvom zlo~ina. Jo{ jednom,istorijski doga|aji postaju predmet moralnog razmatranja.Da bi se obezbedio primat moralnosti u odnosu na istori-ju, moraju se izgraditi strukture se}anja koje }e »moralizo-vati« se}anje. Religija se}anja je moralna religija – ona pro-pisuje pona{anje tako {to kontroli{e se}anje. âk }e i post-sekularno globalno se}anje biti selektivno.

Jasno je za{to se Holokaust percipira kao jedinstvendoga|aj. U na{e vreme me|unarodna zajednica nije zasno-vana na klasnom univerzalizmu, na ideji da me|unarodnaradni~ka klasa nudi op{te merilo za tuma~enje vrednostinekog delanja. Tako `rtve navodne klasne borbe, zbog svo-je irelevantnosti za op{te javno mnjenje, postaju anonim-ne. Ideja me|unarodne zajednice, koja se trenutno pozitiv-no vrednuje, po~iva na mogu}nosti univerzalne etike, na

300

primenjivanju istih merila za razli~ite postupke na razli~i-tim mestima, nezavisno od lokalnih kulturnih uslova istandarda. Moralna definicija me|unarodne zajednice zah-teva konsenzus o rangu i stepenu ozbiljnosti zlo~ina i pre-stupa. Holokaust je grani~ni slu~aj u tom eti~kom univer-zalizmu. On postaje interpretativna matrica za su|enje odana{njim doga|ajima. Javno ~uvanje se}anja na Holoka-ust stoga je nezaobilazna komponenta upravo takvog me-|unarodnog poretka.

Narativ o recepciji Holokausta je narativ o univerzali-zaciji. @rtve su, na nezadovoljstvo nekih Jevreja, odvojeneod onoga {to ih ~ini specifi~nima zato {to je postalo nu`nospasiti iskustvo Holokausta od njegove partikularnosti. Se-}anje na Holokaust je rekonstruisano tako da podrì nega-tivni kosmopolitizam koji pretpostavlja da se uloga `rtavaHolokausta moè »preme{tati«: u toj pri~i svako je poten-cijalna `rtva Holokausta.

Ve} smo istakli da je se}anje na Holokaust definisanopreko po~inilaca. To da li }e se}anje opstati zavisi, me|u-tim, od dugove~nosti {ifriranja `rtava. Se}anje na `rtve jepostalo grani~ni slu~aj za definisanje subjektivnosti i su-bjektivnog iskustva. Svako obja{njenje koje su ponudile `r-tve formulisano je kao obja{njenje o pretnji s kojom se su-bjektvnost suo~ava kada je izloèna iskustvu Holokausta.Sli~na obja{njenja su ponu|ena za druga doga|anja, zadruga iskustva iz koncentracionih logora i, u slu~aju komu-nizma, za pretnju od »ispiranja mozga«, ali specifi~no zna-~enje iskustva subjektivnosti u Holokaustu tuma~i se pre-ko pitanja o vrednosti subjektivnog iskustva, nasuprot veli-~anja subjektivnog iskustva, po~ev od Prosvetiteljstva dodanas.13 Mnogo najavljivana »smrt subjekta« nalazi svojkontekst u Holokaustom uprljanoj intuiciji o provizornojprirodi subjektivnosti.

U narativu o Holokaustu, `rtve su postale heroji, ali nezbog svog herojskog drànja ve} zato {to su dostigle statusmu~enika. Ali, u ime ~ega su oni bili mu~enici? Zbog kogcilja su umrle `rtve Holokausta? Svakako ne zbog judai-

301

zma. @rtve Holokausta su naknadno dobile status `rtava izrazloga ~ove~nosti, o ~emu svedo~i definicija tog zlo~inakao zlo~ina protiv ~ove~nosti. âk i Hana Arent u knjiziAjhman u Jerusalimu prihvata tu definiciju. Prikazi se}anjana Prvi svetski rat ~esto se iznose kroz retoriku traume zato{to je se}anje koje je trebalo da bude preneto putem memo-rijala zapravo bilo subjektivno iskustvo u~esnika tog rata.14

Sa Holokaustom uop{te nije takav slu~aj: se}anje koje trebapreneti nije se}anje `rtava, ve} se}anje onih koji su o tomzlo~inu slu{ali negde druge, nekad kasnije. U tom se}anju`rtve nisu subjekti ve} ikone – ikone ljudske subjektivnosti.Najblià paralela nije ona sa kulacima, ve} sa `rtvama Sta-ljinovih montiranih procesa. Ipak, te `rtve, ~esto zbog svo-jih komunisti~kih biografija, nisu pogodne za uop{tavanjekoje }e od njih napraviti ikone grani~nog ljudskog iskustva.

@rtve su, me|utim, i pretnja. Jedna funkcija se}anja,kako je to razumeo Frojd, jeste da za{titi. Se}anje nastajeda bi se preìveli i naslednici udaljili od prete}ih aspekataiskustva. Se}anje `rtava Holokausta pove}ava verovatno}uda bismo svi mi mogli biti ubijeni na takav na~in, a u istovreme to se}anje se konstrui{e kako bi se spre~ilo da se ta-kva mogu}nost ikad vi{e pojavi. Se}anje na Holokaust èlida `rtvama vrati subjektivnost, dok one koji su u procesuusvajanja tog se}anja izoluje od sáme te subjektivnosti.@rtve su, takore}i, stavljene u stakleni kavez se}anja. U tomkavezu one vi{e nisu mogu}i objekti saose}anja. A ipak, tanemogu}nost saose}anja budi ose}anje krivice, ne one do-bro poznate krivice {to smo preìveli dok su drugi umrli,ve} krivice zbog ose}anja tek delimi~ne bliskosti s njima.Iskustvo je intimno, ali je postalo knjièvno u tom smislu{to je usredsre|eno na sámo sebe: Holokaust se pamti kaosubjektivno iskustvo onih koji ga pamte, a ne onih koji supatili. Ikone su zauvek fiksirane u svojoj nemogu}nosti is-kazivanja. Bog na mukama moè da probudi na{a ose}a-nja, ali mi sa njim moèmo da saose}amo samo kao ljud-ska bi}a, a ne kao bogovi sa bogom. Kad `rtve postanu `r-tve zlo~ina protiv ~ove~nosti, one postaju ikone. One posta-

302

ju podloga za na{e iskustvo, dok njihova vlastita iskustva zanas ostaju zauvek s one strane. Ta nemogu}nost da se zau-zme stanovi{te sakralnog objekta, kao i tradicionalna ne-mogu}nost da se zauzme pozicija `rtvenog jagnjeta, jestenu`ni element sakralizacije. Se}anje predstavlja kompen-zaciju za nemogu}nost stvarnog saose}anja.

U slu~aju komunizma, zahvaljuju}i ~injenici da je Sta-ljin ubijao pripadnike vlastitog naroda, linija koja odvajazlo~ince od `rtava nije sasvim jasna. U slu~aju se}anja naHolokaust, linija je vi{e nego jasna. Jedino je kod Nemacata granica dvosmislena. Oni su `rtve u dva smisla. I sáminacisti su bili `rtve – oni su izgubili rat. Nemci su i `rtve se-}anja, po{to je njihova uloga da budu upam}eni kao osu|e-ni po~inioci. To je zabranjeno videti zbog stravi~ne dilemekoja se javlja kada Nemce posmatramo kao `rtve. Razlog je{to njihove `rtve – oni koje su Nemci u tom ratu pobedili –imaju »koristi« od se}anja, na njih je »prenesen« gubitak isaose}anje za poraène, saose}anje koje u ovom slu~aju nesmemo da ose}amo. Jevrejin postaje negativ naciste. Ukoli-ko se jevrejsko iskustvo Holokausta uzme kao iskustvo kojedefini{e subjektivnost, onda se nacistima ne sme pripisatiljudskost. Stoga je ritual se}anja osmi{ljen tako da one kojiga izvode izoluje od mogu}e identifikacije s nacistima.

Namerno sam svoja ose}anja izrazio koriste}i univer-zalizuju}i vokabular, i nagovestio da svako iskustvo moèda se prikaè kao ikona i osnova za dalje definicije. Ali jane mislim zaista da su iskustva arbitrarna u odnosu na se-}anje. Jeidnstvenost recepcije Holokausta u vezi je sa stvar-nom pretnjom koju nacisti predstavljaju za ideju ~ove~no-sti. Ipak, nije mogu}e zanemariti razdvojenost iskustva itoga kako to iskustvo pamte drugi. Iskustvo, s jedne strane,i to kako neko drugi pamti to iskustvo, na drugoj, imaju sa-svim razli~ite strukture. Ho}u da kaèm da se moralne ka-tegorije zaista mogu primeniti na se}anje, ali ne i na isku-stvo. U pogledu tih moralnih kategorija se}anja nema po-re|enja izme|u u~inka komunisti~kih zlo~ina i u~inka Ho-lokausta.

303

Napomene

1. Avishai Margalit & Gabriel Motzkin, »The Uniqueness of the Ho-locaust«, Philosophy and Public Affairs, Vol. 25 (1996), p. 80.

2. Karl-Heinz Bohrer, »Erinnerugslosigkeit. Ein Defizit der ge-sellschaftlichen Erinnerung«, Frankfurter Rundschau (16. jun2001), p. 20.

3. Reinhart Koselleck, »Die Diskontinuität der Erinnerung«, DeutscheZeitschrift für Philosophie, 47, 2 (1999), pp. 213-222.

4. Hiro{ima, ljubavi moja (1959), reìser Alen Rene, scenario MargaritDiras. Vidi tako|e: Robert Jay Lifton & Eric Markusen, GenocidalMentality: Nazi Holocaust and Nuclear Threat (New York, Bacis Bo-oks, 1990).

5. Bohrer, »Erinnerungslosigkeit«.6. Jacques Derrida, De L’Esprit. Heidegger et la Question (Paris, Galilee,

1987); vidi tako|e njegove Memoires. Pour Paul de Man (Paris, Ga-lilee, 1998) i David Levin, »Cinders, Traces of Darkness, Shadowson the Page. The Holocaust in Derrida’s Writing«, u: Alan Mil-chmann & Alan Rosenberg (eds.), Postmodernism and the Holocaust(Amsterdam, Rodopi, 1998), pp. 265-286. Vidi tako|e, James Ber-ger, After the End: Representations of Post-Apocalypse (Minneapolis,MN, University of Minnesota Press, 1999), pp. 106-133.

7. George Orwell, 1984, a Novel (London, Seeker & Warburg, 1949).8. Za sakralizaciju Au{vica, kao mesta hodo~a{}a, vidi Jack Kugel-

mass »Why We Go to Poland: Holocaust Tourism as Secular Ri-tual«, u: James Young, ed., The Art of Memory: Holocaust Memorialsand History (Munich & New York, Prestel-Verlag, 1994), pp. 175-183.

9. Margalit & Motzkin, »The Uniqueness of the Holocaust«, passim.10. Shoah (1985), reìja Klod Lancman.11. Margalit & Motzkin, »The Uniqueness of the Holocaust«.12. Hannah Arendt, Eichmann in Jerusalem: A Report on the Banality of

Evil (New York, Viking Press, 1963).13. Arthur Koestler, Darkness at Noon, trans. Daphne Hardy (New

York, Macmillan, 1941); Robert Jay Lifton, Thought Reform and thePsychology of Totalitarianism: A Study of ‘Brainwashing’ in China(New York, Norton, 1961)

14. Jay Winter & Emmanuel Sivan, »Setting the Framework«, u: JayWinter & Emmanuel Sivan (eds.) War and the Remembrance inTwentieth Century (Cambridge, Cambridge University Press,1999), pp. 6-39.

Prevod: Aleksandra Kosti}

304

H e l m u t D u b i l

N A L I ^ J E D O B R O G @ I V O T A

Poslednjih decenija ljudi su postali znatno osetljiviji na po-men genocida, masovnih ubistava, silovanja i mu~enja.Masovna kr{enja ljudskih prava privla~e pa`nju i kada su`rtve stranci koji ìve na drugoj strani zemaljske kugle.Uzrok je, bez sumnje, i to {to su zahvaljuju}i novim sred-stvima komunikacije informacije postale lak{e dostupne.Drugi uzrok je to {to sve vi{e ljudi uìva u politi~kim slo-bodama i ìvotnoj udobnosti, te ima mogu}nost da pa`njuposveti tu|im patnjama i da saose}a. I kona~no, moglo bise tvrditi da je ve}a osetljivost na ljudsku patnju moralnareakcija na zlo~ine bez presedana po~injene u 20. veku, adanas podvedene pod generi~ki naziv »Holokaust«. U da-ljem tekstu razmotri}u ovu poslednju tezu.

Danas se izraz Holokaust ne odnosi samo na istorijskidoga|aj nazvan »Holokaust«. On danas denotira – zapra-vo, konotira – ono najgore {to ~ovek moè u~initi drugom~oveku, to jest, jednostavno re~eno, sámo politi~ko zlo.1

Pluralizam, cinizam i relativizam su svojstva podivlja-le moderne kulture. Svi verski, tradicionalni i metafizi~ki

305

izvori izvesnosti lagano presu{uju. Kada ljudi shvate dasvuda postoje razlike i da je sve kontingentno, ~ak i njiho-vi vlastiti bogovi, onda je riziku izloèn i zajedni~ki temeljna kojem po~iva dru{tvo. Moja teza }e biti da je se}anje naHolokaust otvorilo put novim izvesnostima iako je njihovapriroda samo negativna.

Podela na »dobro« i »zlo« postoji u verskim na~elima,u narodnim pripovestima i drevnim pri~ama, u politi~kimritualima, ustavima, sudskim zakletvama i mitovima o po-stanku. Javljanje te podele ~esto je simboli~ki povezano straumati~nom katastrofom, stra{nim zlo~inom, ili, obrnu-to, s uzornim herojstvom – ili pak, i sa jednim i sa drugim.îni mi se da u Holokaustu, to jest, u njegovoj simboli~kiapstrahovanoj generi~koj formi, moèmo videti kako sera|a jedna transnacionalna politi~ka moralnost.

U uvodnom obra}anju na me|unarodnom skupu po-sve}enom Holokaustu, u Stokholmu 2000. godine, JehudaBauer je saèto izneo tezu s kojom se i ja ovde sagla{avam:»Poslednjih decenija – u stvari, tek poslednjih godina – do-godilo se ne{to neverovatno. Katastrofa koja je pogodila je-dan narod u jednom trenutku prihva}ena je, {irom sveta,kao simbol krajnjeg zla«.2 Ostaje da se objasni kako je Ho-lokaust izvu~en iz svog specifi~nog vremenskog i prostor-nog konteksta, i kako on to, danas, u politi~koj kulturi,kako po~inilaca tako i `rtava, sluì kao simboli~ka granicaizme|u dobra i apsolutnog zla. Holokaust je danas meta-naracija za patnje koje se nanose iz politi~kih razloga. Onse pretvorio u nadkonfesionalnu pri~u o stradanju u dobakasne modernosti. Pojmovi, simboli i slike, izva|eni su izneposrednog konteksta i upotrebljeni kao {ifra za kolektiv-ni bol koji ljudi nanose jedni drugima. Taj simboli~ki re-pertoar su prihvatile politi~ke grupe {irom sveta koje su iz-loène velikoj patnji i nesre}i. Meta–narativ o Holokaustuje i socijalno i egzistencijalno prevazi{ao granice politi~kogpam}enja. To se vidi u politi~koj odbrani ljudskih prava, uponovnoj moralizaciji diplomatije i u okretanju od moral-no neutralne Realpolitik, ali je to evidentno i u novijim fe-

306

nomenima kao {to je »kultura izvinjenja«, koju gaje vode-}i zapadni politi~ari, zatim i u novim formama vojne poli-tike i u nu`nosti da transnacionalne institucije sprovodepravdu u slu~ajevima zlo~ina protiv ljudskih prava.3

Ako bismo rekli da je ta nadistorijska sublimacija Ho-lokausta i njegovo pretvaranje u stvarni simboli~ki temeljmoralnog univerzalizma kasne modernosti samo deo jev-rejskog plana, onda to ne bi bilo ni{ta drugo do obi~na an-tisemitska propaganda. Prirodni proces je doveo do toga daHolokaust dobije svoje dana{nje zna~enje moralnog uni-verzalizma.4 Tu ideju su u mnogim zemljama prihvatile idosledno sprovele razne grupe koje su ~ak i me|usobnosuprotstavljene, ili pak, ni ne znaju jedne za druge; one sutu ideju usvojile u razli~itim kontekstima i posredstvom ra-znorodnih medija – romana, igranih filmova, dokumentar-nih filmova i emisija, istoriografskih studija, izlo`bi, itd.Ne radi se o tome da li je, normativno posmatrano, isprav-no to {to se pojam Holokausta pro{irio i dobio takvo uni-verzalno istorijsko zna~enje. Pretvaranje Holokausta u glo-balno prihva}en simbol politi~ke moralnosti ve} je istorij-ska ~injenica koja ne podleè sumnji. Mi sada moèmo po-staviti samo empirijsko pitanje kako je do toga do{lo.

O tom problemu ja mogu, u najboljem slu~aju, samopone{to nabaciti, oslanjaju}i se na ispitivanje politi~ke kul-ture Izraela, Nema~ke i SAD.5 Sámo je po sebi jasno za{tosam odabrao prve dve navedene zemlje. [to se ti~e SAD,ona je za ovu stvar zanimljiva zbog toga {to je ona svuda usvetu vojno prisutna, {to je jedina svetska supersila, {to unjoj ìvi velik broj Jevreja i {to u njoj vlada univerzalisti~ka,{to }e re}i etni~ki neutralna gra|anska religija.

Ako napravimo korak unazad i poku{amo da sagleda-mo {iru sliku, vide}emo da je dinamika politi~ke evolucijeHolokausta u te tri zemlje upadljivo sli~na. Iz sasvim razli-~itih razloga, odmah po zavr{etku Drugog svetskog rata, iu Nema~koj, zemlji po~inilaca, i u Izraelu, zemlji `rtava,kao i u SAD, Holokaustu nije posve}ivano mnogo pa`nje.U Nema~koj i SAD, logori smrti su posmatrani kao zase-

307

ban fenomen, van konteksta rata. Za Nemce je genocid nad~itavim jednim narodom bilo zape~a}ena stvar.6 U dru{tvukoje je u velikoj meri pod uticajem nacisti~ke teorije i prak-se jo{ uvek nije bilo ni naracije ni simboli~kog okvira u ko-jem bi Nemci, kao politi~ki kolektiv, mogli da razumejusámi sebe i svoju nedavnu pro{lost. Jedini simboli~ki inter-pretativni instrument koji je Bonska republika nasledila odnacista bio je pojam nacije. Dràva je fragmentirana pode-lom zemlje, te je, u nedostatku institucionalnog okvira, na-cija svim politi~kim grupama – s izuzetkom komunista –ostala dominantni medij kolektivne samorefleksije. Prisil-no odbacivanje »nema~kog ponosa«, koji su nacisti stigma-tizovali, ali koji nije u potpunosti bio uni{ten, zatim potvr-|ivanje kulturnog integriteta nema~ke nacije i opsesivnapotraga za nekim identitetom koji bi zamenio prethodni,odavali su utisak da su nepovratno uni{tene najva`nijesimboli~ke forme kolektivne samoidentifikacije koje je na-cija iznedrila. Stanje duha u toj naciji na duè vreme je blo-kiralo ne samo prihvatanje kolektivne odgovornosti za Ho-lokaust ve} i mogu}nost da se shvate njegove stvarne di-menzije. Jo{ tokom osamdesetih godina moglo se dogoditida se neko usrdno poziva na nema~ku naciju ili da ignori-{e genocid, to jest, da ga ne uvaàva. No, upravo u toj dece-niji situacija se osetno promenila kada su se za~ule o{trekritike na ra~un Kolove politike i njenog odnosa premapro{losti. Tada se javio nov podsticaj za rekonstrukciju jav-nog se}anja na Holokaust kao konkretan istorijski doga|aj.

Iako su u vreme nastanka dràve Izrael (1948. godine)mnogi njeni gra|ani bili preìveli logora{i, sve do su|enjaAjhmanu, 1961. godine, Holokaust je imao iznena|uju}emalu ulogu u javnom ìvotu te zemlje. @rtve su }utale izrazloga koje bismo mogli razumeti kao komplementarnerazlozima iz kojih su }utali po~inioci. U pozadini je tinjaodugotrajni sukob cionista, koji su osnovali Izrael, i dijaspo-re.7 Evropski Jevreji, koji su bili `rtve nacizma, nisu seuklapali u istorijsku {emu cionista. Za generaciju osniva~aIzraela, iz politi~kih razloga je bilo zna~ajno da Izrael pred-

308

stave kao delo pojedinaca i grupa koje su se aktivno suprot-stavljale nacistima. Zbog toga je prvih godina po osnivanjute dràve vi{e pa`nje privla~io ustanak u var{avskom getunego masovna ubistva u logorima smrti.

Ameri~ko javno mnjenje je bilo sklono da Holokaust –jo{ uvek ne pod tim imenom – posmatra kao jednu od spo-rednih stvari tokom rata.8 Na Nirnber{kom procesu geno-cid nad evropskim Jevrejima ostao je na margini. I tu je tra-dicionalni pogled na ratne zlo~ine, u kombinaciji s nepo-stojanjem naracije o genocidu, onemogu}io da se rodisvest o globalnom zna~aju tog fenomena. Simptom tog ne-dostatka smislene paradigme za procenu Holokausta bilaje redovna upotreba izraza »zlo~in« za genocid nad evrop-skim Jevrejima. Taj izraz je bio zaostatak terminolo{keaparature koja je krajem Prvog svetskog rata razvijena da bise ozna~ili ratni zlo~ini. Preko njega se barem moglo im-putirati da tvrdnja o takvim zlo~inima spada u sredstva pro-pagande. Ameri~ki vojnici su u logore smrti u{li kao »oslo-bodioci«. U njihovom optimisti~kom pogledu na svet,okrenutom budu}nosti, osloba|anje logora{a bilo je jo{samo jedan korak ka pobedi demokratske civilizacije. Hrpele{eva i izgladneli zatvorenici su tek kasnije postali oli~enjeljudske patnje, kada se ustalilo »tragi~ko« zna~enje Holo-kausta. U po~etku su relativno bolje hranjeni politi~ki za-tvorenici uspostavili odnose sa pobedni~kim vojnicima ipojavili se kao ìvo svedo~anstvo za trijumfalnu pripovest ooslobo|enju. Jad izgladnelih, polumrtvih Jevreja odevenihu krpe nije se dobro uklapao u tu sliku.9

Da bismo razumeli kako je Holokaust koji pamtimoevoluirao u temeljni simbol transnacionalne moralnostimoramo imati u vidu koje su uloge Nema~ka, Izrael i SADdodelili u~esnicima u toj jedinstvenoj politi~koj drami. Naprvi pogled, sve je savr{eno jasno: Nemci su po~inioci, Jev-reji `rtve, a Amerikanci oslobodioci. A ipak, suprostavlja-ju}i se takvoj podeli, u prvim decenijama po zavr{etku ratavelika ve}ina Nemaca je upravo sebe videla u ulozi `rtve –`rtve Hitlera i rata. Takva percepcija je dobro posluìla

309

mnogim politi~arima sve do osamdesetih godina 20. veka.Ona je omogu}ila konstruisanje op{teg pojma `rtve koji jeobuhvatio ne samo one koji su ubijeni u logorima ve} i ne-ma~ke vojnike koji su se borili i poginuli u ratu koji je po-krenula nacisti~ka Nema~ka. Parola »Svi smo mi `rtve«odnosila se ~ak i na groblja palih esesovaca.10 Sna`na kri-tika te pogre{ne univerzalizacije, i ‘dnevnog reda’ koji jestajao iza nje, zapo~ela je {ezdesetih godina i promenila jedosta toga u Bonskoj republici. Vrhunac, a u nekom smi-slu i zavr{ni kamen tog procesa moralne transformacije,bio je veliki govor Riharda Vajczekera 1985. godine, kadaje prvi put predstavnik jedne nema~ke vlade javno priznaoHolokaust i preuzeo odgovornost. Zanimljivo je {to je go-vor po~eo nabrajanjem svih `rtava nacisti~kog terora irata. Vajczekerov simboli~ki prelom svedo~io je o suo~ava-nju s realno{}u Holokausta, o procesu tokom kojeg sumnogi Nemci nau~ili da prave razliku izme|u po~inilaca i`rtava.11

Kao i Nemcima koji su oklevali da priznaju da su po~i-nioci, tako je i Izraelcima, u komplementarnom procesu,bilo potrebno vi{e od deset godina da zvani~no priznaju dasu `rtve. Tokom su|enja Ajhmanu dogodio se preokret ioni su se otvoreno identifikovali sa `rtvama Holokausta.Od 1961. godine, u sredi{tu izraelske gra|anske religije na-lazi se javno pam}enje na jevrejske `rtve. Sve do tada jepreovla|ivalo ve} pomenuto herojsko drànje koje je, jed-nim delom, podsticala odlu~nost Izraelaca da vi{e nikadane budu `rtve. Posle 1961. godine, svetska javnost je po~e-la da prihvata predstavu da su izraelski Jevreji `rtve, ali je idalje postojala herojska slika koju je propagirala generacijaosniva~a te dràve. U stvari, predstava o Jevrejima kao `r-tvama posluìla je u izgradnji nove politi~ke paradigmekoju su izraelski politi~ari promovisali i preto~ili u praksu,izvla~e}i koncept `rtve iz istorijskog konteksta. Dvojna pa-radigma »`rtva–po~inilac« ~inila se pogodnom za politi~kesukobe koji }e se tek rasplamsati u Izraelu. Odlu~uju}i ko-rak u odvajanju pojma Holokausta iz istorijske realnosti u

310

kojoj se on rodio bio je na~injen kada je Arapima pripisa-na uloga novih nacista.12

U SAD, paradigma »`rtva–po~inilac« nije bila delo-tvorna, i to ne samo zato {to je jevrejska populacija bila su-vi{e mala da bi se Izraelu mogla pripisati uloga `rtve. Zbogmultietni~ke strukture SAD, koje je dru{tvo doseljenika,integracija preìvelih iz masovnih ubistava bila je mogu}asamo u okvirima univerzalisti~ke naracije. U Izraelu je si-tuacija bila sasvim druga~ija zato {to je tamo pam}enje, dodana{njeg dana, etni~ki kodirano. U SAD, gde se promovi-{e antirasizam, progon Jevreja se posmatrao kao ekstrem-ni slu~aj ve} poznatog fenomena. U takvoj interpretativnojshemi on je, da tako kaèmo, bio »normalizovan«. Pozitiv-na poruka svega toga je bila da se fa{izmu i rasizmu najbo-lje moèmo odupreti najpre gra|anskom hrabro{}u, a po-tom i vojnim merama.

Dèfri Aleksander razlikuje »progresivnu« i »tragi~-ku« naraciju. U prvim godinama po zavr{etku Drugogsvetskog rata, u Izraelu i SAD dominirala je »progresivna«naracija. Me|utim, od {ezdesetih godina, on je ustupiomesto »tragi~koj« paradigmi. Ova podela je, naravno, ide-alno-tipska. U stvarnosti se te dve paradigme delimi~nopreklapaju, ali ne i u potpunosti. Za poratnu tragi~ku para-digmu karakteristi~ni su tekstovi Teodora Adorna.13 On seoptimisti~koj, progresivnoj naraciji, orijentisanoj ka bu-du}nosti, suprostavlja apokalipti~kom filozofijom svetskeistorije u kojoj je Holokaust re{enje zagonetke civilizacijekoja je osu|ena na propast. Au{vic nije na putanji koja vodika boljem svetu, ve} je on kraj istorije, slepa ulica civiliza-cije. U toj slici sveta, »u pet minuta posle dvanaest«, Holo-kaust ozna~ava kraj negativne teleologije. Za Adorna on jeznak da je svet »pre{ao crtu«. Holokaust se odigrao s oneone strane odlu~uju}eg preloma. On je simbol celokupnogprocesa propadanja i pada zapadne istorije. Nakon Holoka-usta sat i dalje otkucava, ali vi{e ne meri vreme. Kretanjekazaljki obe}ava samo ve~ito i neminovno vra}anje kata-strofi~kih zbivanja. U Au{vicu se mo`da vi{e ne doga|aju

311

masovna ubistva, ali zlo koje je fa{izam predstavljao i daljeje svuda oko nas. Au{vic se moè ponoviti – u svakom tre-nutku.

Takva o~ekivanja nije imao samo Adorno. I kod drugiautora ima primera, mada ne tako dramati~nih, za to kakose tragi~ka naracija o Holokaustu {irila preko granica isto-rijskog konteksta sámog Holokausta i kako se pretvorila ulutaju}i motiv koji vi{e nije ekskluzivno vlasni{tvo `rtava ipo~inilaca. U tom procesu Holokaust je postao elementjedne {ire paradigme. Javila se nova antropologija koja jezajedni~kost ~ove~anstva locirala upravo u njegovu krhkosti ranjivost. Deo te nove paradigme je i sekularizovani po-jam apsolutnog zla – ono vi{e nije van ovog sveta ve} je sa-stavni deo svakog dru{tva, i ima ga u svakom pojedincu.Sme{tanje istorijskog doga|aja Holokausta u tu aistori~nu,an-tropolo{ku paradigmu u~inilo je dihotomiju `rtva–po~i-nilac otvorenom, te je na temelju toga svako mogao na sebeuzeti ulogu `rtve ili po~inioca. [tavi{e, kada se pogledaunatrag na Holokaust koji se dogodio, mogu}e je istovre-meno se poistovetiti i sa `rtvama i sa po~iniocima. Subli-macija Holokausta u apstraktni pojam omogu}ava da se is-kaè moralni potencijal se}anja na njega.

Spor oko pitanja da li je Holokaust jedinstven doga|ajbio je jedan od mno{tva faktora koji su uticali na to da Ho-lokaust postane transnacionalna oznaka za liniju koja u po-liti~kom kontekstu deli dobro od zla. Tvrdnja da je Holoka-ust jedinstven doga|aj bila je trivijalna u tom smislu {to jejedinstven svaki doga|aj koji se dogodio u nekom trenut-ku. Ali tom se tvrdnjom zapravo htelo re}i da se s Holoka-ustom ni{ta ne moè uporediti. Me|utim, i ta tvrdnja je ne-precizna. Ne samo istori~ari, ve} i svi ostali mogu da upo-re|uju sve {to èle, a to i ~ine. U stvari, tvrdnja o neupore-divosti i jedinstvenosti Holokausta je normativisti~ki moti-visana. Nju opravdava stav da svako pore|enje stvarnogistorijskog Holokausta sa drugim zlo~inima velikih razme-ra relativizuje njegovo zna~enje. Iza insistiranja na jedin-stvenosti krije se politi~ka poruka da se veli~ina nekog no-

312

vog genocida moè shvatiti tek kada se dokaè da se njego-ve dimenzije mogu uporediti sa dimenzijama Holokausta.Argumentacija je donekle cirkularna. Ona po~iva na psiho-lo{koj potrebi. S jedne strane, oni koji su preìveli Holoka-ust legitimno èle se priznaju njihove patnje. S druge stra-ne, nacija po~initelja nelegitimno èli da relativizuje svojadela i da se oslobodi krivice. U debati koja jo{ traje, oscila-cije izme|u sakralnog (za `rtve) i banalnog (za po~initelje)spiralno uzdiù istorijski Holokaust do ta~ke na kojoj onpostaje osnovna mera politi~ke nepravednosti. On je tuulogu dobio upravo zbog svoje kontroverzne dvostruke pri-rode, zbog toga {to je istovremeno istorijski, empirijski do-ga|aj, kao {to je i aistorijsko zbivanje koje nadilazi istoriju.A sa svakim novim zlo~inom protiv ~ove~nosti rasprava sevodi na novom, vi{em nivou.

Tokom devedesetih godina, rasprava koju ovde izno-sim u grubim crtama po~ela je direktno da uti~e na global-nu politiku. To se jasno videlo kada su mnogi pripadnicidruge poratne generacije evropskih politi~ara po~eli da me-njaju svoje stavove u vezi sa ratovima na Balkanu. Po~et-kom te decenije u Nema~koj je dominantnu politi~ku pozi-ciju izraàvao slogan »Nikada vi{e Au{vic, nikada vi{erat!«. U tom trenutku bilo je nezamislivo da bi se nema~kavojska mogla priklju~iti vojnim akcijama ~iji je cilj odbranaljudskih prava. Kada se u javnosti saznalo za masovna ubi-stva u Srebrenici, ta pozicija je dovedena u pitanje. NATOje intervenisao kada su srpska vojska i paravojne jedinicezapo~ele masovno etni~ko ~i{}enje na Kosovu. Svi zvani~-ni predstavnici zapadnih zemalja u NATO, uklju~uju}i ione iz Nema~ke, podràli su tu intervenciju zato {to su ma-sovna ubistva i deportacije na osnovu etni~ke pripadnostiveoma podse}ali na nacisti~ku politiku istrebljenja. Tihprelomnih dana analogije nisu pravili istori~ari, ve} se onaspontano javila u izve{tajima zapadnih medija. Ljudi koji~ekaju da se ukrcaju na voz i privijaju na sebe ono malo {tosu uspeli da ponesu, budili su se}anja koja su se te{ko mo-gla izbe}i. Posledice su osetili ne samo nema~ki politi~ari

313

koji su se sada zalagali za u~estvovanje u me|unarodnimoruànim snagama koje brane ljudska prava. Utisak je biojednako snaàn i kod drugih evropskih zvani~nika i kodpredstavnika ameri~ke vlade. Pretvaranje Holokausta u ap-straktni pojam koji simboli{e apsolutno zlo, stiglo je do ta~-ke na kojoj je imalo direktan – i neplanirani – uticaj na po-liti~ke poteze i odluke.

U tom trenutku javili su se prvi poku{aji da se kontro-verzni i fluidni moralni kapital pojma Holokausta usmerina zasnivanje politi~kog i istorijskog jedinstva Evrope.Konferencija u Stokholmu, odràna na sámom prelazu iz20. u 21. vek, bila je najspektakularniji napor da se izgradievropski utemeljuju}i mit zasnovan na Holokaustu.

Moderni politi~ki mitovi o zasnivanju jesu konstruisa-ne naracije koje iz istorijskog toka izvla~e neki vaàn doga-|aj zajedni~ke pro{losti, daju mu mitske odlike i pretvara-ju ga u po~etnu ta~ku zajedni~ke istorije. Tako njihova su-{tina nije u prise}anju na stvarnu pro{lost ve} u stvaranjunarativa na koji se u te{kim vremenima oslanjaju kolektiv-na ose}anja i identitet. Mitovi o zasnivanju mogu se »otkri-ti«, ali se mogu i izmisliti. Oni nisu samo konstrukcija, ve}sadrè element istorijskih doga|aja koji su sa~uvani u ko-lektivnom se}anju – u suprotnom ne bi mogli da odigrajudodeljenu im ulogu. Drugim re~ima, oni su istinske inven-cije, istovremeno su i ideolo{ke tvorevine, ali i izraz auten-ti~ne èlje da se osmisli vlastita egzistencija. Za razliku oddrevnih mitova koji treba da se uklope u protok vremena,moderni mitovi nagla{avaju diskontinuitet, istorijsku cezu-ru, bilo da je u pitanju trijumfalni po~etak ili upozoravaju-}e pam}enje katastrofe. Cilj je da se drasti~no promenenormativni temelji zajedni~ke istorije i da se ona preusme-ri ka novoj polaznoj ta~ki.

Tako je na inicijativu {vedskog premijera Gorana Per-sona, 2000. godine organizovana me|unarodna konferen-cija povodom obeleàvanja pedesetpete godi{njice osloba-|anja Au{vica. U Stokholmu su se okupili istori~ari, politi-~ari i dràvnici iz ~etredestpet zemalja. Konferencija je odr-

314

àna u atmosferi desni~arskog nasilja i spektakularnih iz-bornih uspeha desni~arskih stranaka. Ipak, kraj mileniju-ma i obeleàvanje godi{njice Au{vica posluìli su kao refe-rentna ta~ka za osnivanje transnacionalnog saveza za bor-bu protiv genocida. U zaklju~nom izlaganju na konferenci-ji jasno je artikulisano zave{tanje Holokausta. Posred-stvom simboli~ke predstave apsolutnog zla, otelotvorenogu Holokaustu, nastao je nov, donekle defanzivni konceptdobra koji poprima globalno vaènje. »Holokaust je doveou pitanje temelje na{e civilizacije«, stoji u toj zavr{noj re~i.

Holokaust je jedinstven doga|aj, ali on ima op{te zna~e-nje... U na{im srcima je ostalo upisano `rtvovanje onih kojisu se suprotstavili nacizmu. Dubina njihovog bola i uzvi{e-nost njihovog herojstva jesu kamen temeljac na{eg pojma~ove~anstva, ~ime nam se omogu}uje da vidimo razliku iz-me|u dobra i zla... U ime ~ove~anstva koje jo{ nosi oìljkegenocida, etni~kog ~i{}enja, rasizma, antisemitizma, nepri-jateljstva prema strancima, me|unarodna zajednica na sebepreuzima te{ku odgovornost da se bori protiv tih zála. Mimoramo zajedno potvrditi stravi~nu istinu o Holokaustu,suprotstavljaju}i se onima koji tvrde da je sve to samo ob-mana.14

U narednom odlomku zavr{nog govora ponovo se kaè dase normativni temelj transnacionalne politi~ke zajednicesastoji u »otkrivanju i pam}enju nehumanog varvarizma,nepredstavljive okrutnosti i poniènja koji su nezamisliviu kontekstu na{eg zajedni~kog ìvota«.15 Iskustva dvadese-tog veka, uhva}ena u upe~atljvim i lako razumljivim sim-bolima kao {to su »Au{vic«, »Gulag«, »Nanking«, »Hiro{i-ma« i »polja smrti«, omogu}ila su da prvi put u istorijiljudskog roda stanovnici zemaljske kugle postanu pripad-nici svetske zajednice koja se defini{e preko pojma gra|a-nina u globalnom »dru{tvu rizika«. To {to traumati~norazmi{ljanje o apsolutnom uàsu i apsolutnom prenebre-gavanju temeljnih civilizacijskih normi moè da stvori eti-

315

ku koja prevazilazi granice jedne nacije nije nimalo para-doksalno. Kategorija »ljudskog bi}a«, iz koje se izvode poj-movi kao {to su »ljudska prava«, »~ove~nost« i »zlo~in pro-tiv ~ove~nosti«, nije – kao {to je tvrdio Karl [mit – licemer-ni poku{aj da se maskiraju pojedina~ni interesi. Naprotiv,posle katastrofa dvadesetog veka kategorija »ljudskogbi}a« dobila je odlike »privatnijeg« pojma. Stala je uz bokjavnog i politi~kog pojma »gra|anina«. »Ljudsko bi}e« je utom smislu bi}e kojem nije oduzeto ono njegovo najele-mentarnije pravo – pravo da ima neka prava. Genocid, te-ror totalitarne dràve, ratovi, gra|anski ratovi i deportacijesu, uni{tavaju}i kapilarni sistem ljudskih veza, pomogli dase pojavi novo, politi~ki humanije ~ove~anstvo. Apatridi,`rtve mu~enja i logora{i, najbolji su primer ranjivosti kojaje, na kraju krajeva, zajedni~ka svim ljudima. Pleme, poro-dica i nacija ne priznaju atomizovane pojedince i ne nudeim za{titu, tako da njima ostaje najapstraktniji i najmanjeverovatan temelj solidarnosti: solidarnost bivanja me|ustrancima.16

Jo{ u 18. veku formulisana je ideja da treba biti solida-ran sa svima koji imaju ljudski lik. Me|utim, tek je isku-stvo genocida u 20. veku potvrdilo ispravnost te ideje. Zarazliku od situacije u 18. veku, valjanost te ideje sada ne po-~iva na veri u to da se ljudski rod tokom vremena usavr{a-va. Njen je temelj sada u strahu od varvarskog potencijalakoji je izbio na videlo tokom pro{log veka. Genocid i total-ni ratovi 20. veka obrisali su granice pripadnosti jednoj dr-àvi, kao i granice etni~ke i klasne pripadnosti; ukratko, svepojedina~ne entitete, putem kojih se nekada odre|ivalo koima pravo da o~ekuje solidarnost od nekog drugog. Za raz-liku od prethodnih vekova, danas vi{e ne zvu~i apsurdnomisao da smo odgovorni za umanjivanje patnji nekogakoga uop{te ne poznajemo.

Po{to je sredi{nju tezu ovog istraìvanja mogu}e po-gre{no razumeti, èleo bih da u zaklju~nom delu predu-predim svaku zabunu tako {to }u sumirati glavne sociolo-{ke premise i implikacije te teze.

316

Kao prvo, se}anje na Holokaust nije ono {to po sebiformira transnacionalne politi~ke entitete. Potreba za nara-tivom koju ono uslovljava pojavljuje se samo po{to su iz-gra|eni materijalni i institucionalni preduslovi za politi~kuzajednicu, ali postoji nedostatak samo-pouzdanosti i legi-timnosti. Ili, drugim re~ima: zajedni~ki kulturni identitet izajedni~ke vrednosti tek su na drugom mestu po va`nostiu grupi ljudi u kojoj postoji obaveza uzajamne solidarnosti.Ose}anje te obaveze je u ve}oj meri dru{tveno uslovljeno.Politi~ko-administrativni i ekonomski sistem moderne dr-àve ~ini materijalni okvir za ose}anje te obaveze. Sve dokpoliti~ki autonomna nacionalna dràva korespondira saekonomijom te dràve, osnovni ose}aj pripadanja je sa~u-van ~ak i u ekonomiji koja je u sve ve}oj meri internaciona-lizovana. Ja~anje moralne svesti nije u tolikoj meri uslovlje-no {irenjem globalne trgovine i proizvodnje. Za otvaranjeprema strancima mnogo je va`nija dubina transnacional-nih u~inaka koje globalizacija vr{i na lokalni ìvot.

Kao drugo, na sociolo{koj ravni, ti pro{ireni oblici ose-}anja obaveze i odgovornosti ne predstavljaju nove kolek-tivne identitete koji bi bili analogni nacionalnom identite-tu. Stavovi vezani za naciju ne mogu se tako lako zamenitiuniverzalisti~kim i kosmopolitskim stavovima. U postnaci-onalnom svetskom poretku ljudi ne}e naprosto prestati dakoriste dihotomiju »mi–oni« kada klasifikuju pojedince igrupe sa kojima se sre}u. Ali u budu}nosti }e nacionalno{ifriranje razlika izrasti do narednog nivoa kolektivne iden-tifikacije. Uticaj naracija o Holokaustu moè da pomognetoj promeni time {to }e dati niz podsticaja da se to »mi« jo{vi{e otvori za prihvatanje novih grupa. Kao {to sam ve} re-kao, stravi~ne pri~e i slike iz drugih delova sveta oja~a}enovu »negativnu« paradigmu ljudskog povezivanja koje sesada izgra|uje na nasle|u istorijskih katastrofa. Zlo~iniHolokausta su dobili status metanarcije samo zbog obimasvoje monstruoznosti.

Kao tre}e, norme koje se javljaju prilikom transforma-cije jednog istorijskog doga|aja u politi~ki i moralni krite-

317

rijum za razlikovanje dobra od zla imaju dvostruko »nega-tivnu« prirodu. S jedne strane, one su negativne u banal-nom smislu re~i zato {to ne nude pozitivan propis. One suimperativ da se ne{to izbegne, govore nam {ta se po svakucenu mora spre~iti. S druge strane, ti su imperativi nega-tivno definisani u pogledu svoje socijalne genealogije. So-cijalna i kulturna integracija, ne samo transnacionalnihdru{tava ve} i visoko diferenciranih, pluralisti~kih nacio-nalnih zajednica, tako|e nije vi{e posredovana pozitivnimvrednostima. Ona je povezana sa socijalnim kapitalom kojije izveden iz konflikta koji imaju zapanjuju}e posledice.Najbolji primer tog postulata je mogu}nost transnacional-nog konsenzusa o minimalnim standardnima civilizacije,konsenzusa nastalog na pam}enju Holokausta. Katastro-fi~ka iskustva otelovljena u Holokaustu pokrenula su pro-ces u~enja koji sukobljene strane ne mora nu`no dovestido konsenzusa. Ali on }e ih svakako podsta}i da promenena~in na koji sagledavaju vlastitu poziciju. A to je ve} do-voljno postignu}e.

Napomene

1. Dva nedavno objavljena rada su mi u velikoj meri pomogla da pre-ciziram svoje vlastito stanovi{te: Daniel Levy & Nathan Sznaider,Erinnerung im globalen Zeitalter: Der Holocaust (Frankfurt: Suhr-kamp Verlag, 2001) i Jeffrey C. Alexander, »The Social Construc-tion of Moral Universals – from War Crime to Trauma-Drama«,European Jorunal of Social Theory, 5, 1 (2002).

2. Otvaranje konferencije o Holokaustu u Stokholmu, januar 2000.Vidi: www.holocaustforum.gov.se.

3. Elazar Barkan, The Guilt of Nations: Restitution and Negotiating Hi-storical Injustices (New York: Norton, 2001).

4. Vidi Lothar Probst, »Europäisierung des Holocaust«, Kommune, 7(2002)

5. Za Nema~ku vidi Helmut Dubiel, Niemand ist frei von der Geschic-hte (Munich: Hanser, 1999), za Izrael vidi Tom Segev, The SeventhMillion (New York: Owl Books, 1998), a za SAD vidi Peter Novick,The Holocaust in American Life (New York; Houghton Mifflin,2000).

318

6. Vidi Dubiel, Niemand ist frei, pp.72-76.7. Vidi Levy & Sznaider, Erinnerung im globalen Zeitalter.8. Vidi Novick, Holocaust in American Life.9. Alexander, »Social Construction of Moral Universals«.10. Levy & Sznaider, Erinnerung im globalen Zeitalter.11. Alexander, »Social Construction of Moral Universals«.12. Ibid.13. Theodor W. Adorno & Max Horkheimer, The Dialectic of Enlighten-

ment (New York, Continuum, ∞1944≤ 1972), i Theodor W. Adorno,Minima Moralia: Reflections on a Damaged Life (New York: RandomHouse, ∞1978≤, 1990).

14. »Deklaracija Stokholmske me|unarodne konferencije o Holokau-stu«, februar 2000. (www.holocaustforum.gov.se).

15. Ibid.16. Vidi Michael Ignatieff, The Warriors’ Honour (New York: Owl Bo-

oks, 1998).

Prevod: Aleksandra Kosti}

319

A U T O R I

Ulrike Akerman (Ulrike Ackermann) je osniva~ EvropskogForuma na Akademiji Nauka Berlin-Brandenburg, komen-tator u nema~koj {tampi, na radiju i televiziji. Bavi seevropskim pitanjima, sa posebnim naglaskom na francu-sko-nema~ke odnose. Objavila: A Case of Intellectual Sin(2000, na nema~kom).

Stiven E{hajm (Steven E. Aschheim) je {ef katedre zaEvropske studije na Hebrew University, Jerusalem. Obja-vio: Hannah Arendt in Jerusalem (2001, editor.), In Times ofCrisis: Essays on European Culture, Germans and Jews (2001)i Scholem, Arendt and Klemperer: Intimate Chronicles in Tur-bulent Times (2001).

Rut Ben-Giat (Ruth Ben-Ghiat) je vanredni profesor na od-seku za Italijanske studije i Istoriju na New YorkUniversity. Objavila: Italian Colonialism (2002), Fascist Mo-dernities: Italy, 1922-1945 (2001), The Fascist Culture (na ita-lijanskom, 2000).

Dan Diner (Dan Diner) je direktor Instituta SimonDubnow u Lajpcigu, i profesor na The Hebrew University,Jerusalem. Objavio: Feindbild Amerika. Über die Beständig-keit eines Ressentiments (2002) i Beyond the Conceivable: Stu-dies on Germany, Nazism, and the Holocaust (2000).

Helmut Dubil (Helmut Dubiel) je profesor sociologije naJustus-Liebig-Universitat u Giesenu, Nema~ka. Oblastinjegovih istraìvanja su kriti~ka teorija, politi~ka sociologi-ja i savremena evropska istorija. Od 1989. do 1997., bioupravnik u Institut fur Sozialforschung u Frankfurtu naMajni. Od 2000. do 2003., bio je {ef katedre za Nema~ke iEvropske Studije u Center for European Studies i u VernonCenter for International Affairs na New York University.Objavio: Theory and Politics (1986), Ungewissiheit und Poli-tik (1994), Demokratie und Schuld (1999) i Niemand ist freivon der Geschichte (1999).

322

Dèfri Herf (Jeffrey Herf) je profesor moderne evropske,posebno nema~ke istorije University of Maryland u Colle-ge Park. Objavio: Divided Memory: The Nazi Past in the TwoGermanys (1997). U pripremi: Narrating the Nazi Era: Go-ebbels, World War II and the Jews.

Berel Leng (Berel Lang) je profesor humanisti~kih naukana Trinity College u Hartfordu, Konektikat. Objavio: Holo-caust Representation: Art Within the Limits of History (2000),The Future of the Holocaust: Between History and Memory(1999) i Heidegger’s Silence (1996).

Stiven Luks (Steven Lukes) je profesor sociologije na NewYork University, prethodno je predavao na University of Si-ena, na European University Institute u Firenci, tako|e jebio na katedri za politiku i sociologiju na Balliol College,Oxford. Objavio: Multicultural Questions (editor, 1999) iMoral Conflict and Politics (1991).

Martin Malia (Martin Malia) je emeritirani profesor istori-je University of California, Berkeley. Objavio: Russia UnderWestern Eyes, from the Bronze Horseman to the Lenin Mauso-leum (2001).

@an-Luj Margolen (Jean-Louis Margolin) predaje naUniversity of Provence (Aix-Marseilles I) i na Institute ofResearch on the South-East Asia (IRSEA/CNRS). Jedan odautora u knjizi The Black Book of Communism: Crimes, Ter-ror, Repression (1999).

Sigrid Moj{el (Sigrid Meuschel) je profesor politi~kih nau-ka na University of Leipzig. Bila je asistentkinja JirgenuHabermasu na Max Planck-Institute. Njena prva knjiga jebila iz politi~ke ekonomije (izgradnja èlezni~kog sistemau SAD). bavi se transformacijom isto~ne Evrope, posebnoistorijom biv{e DDR. Magistarski rad: Legitimation undParteienherrschaft in der DDR. (1979).

323

Gabriel Mockin (Gabriel Motzkin) je dekan na Faculty ofHumanities na Hebrew University, Jerusalem. Objavio:Time and Transcendence: Secular History, the Catholic Reac-tion and the Rediscovery of the Future (1992), ‘TheUniqueness of the Holocaust’, Philosophy and Public Affa-irs, 25 (& Avishai Margalit, 1996), ‘Science, Secularizationand Desecularization at the Turn of the Last Century’, Sci-ence in Context, 15 (2002) i ‘Deja Vu in Fin-de-SieclePhilosophy and Psychology’ (u: Deja Vu, ed. Gunter Oe-sterle, 2003).

Cvetan Todorov (Tzvetan Todorov) je upravnik u CentreNational de Recherches (CNRS) u Parizu, bio je gostuju}iprofesor na vi{e univerziteta, na primer, Harvard, Yale, Co-lumbia i University of California, Berkeley. najnovija knji-ga: Facing the Extreme: Moral Life in the ConcentrationCamps (1991).

Irving Volfart (Irving Wohifarth) je profesor nema~ke knji-èvnosti na University of Reims. Ko-editor je knjige: Ni-etzsche and An Architecture of Our Minds (1999).

324

I N D E K S I M E N A

Adenauer, Konrad (Adenauer, Konrad)Adorno, Teodor (Adorno, Theodor)Ajhman, Adolf (Eichmann, Adolf)Altiser, Luj (Althusser, Louis)Ameri, @an (Améry, Jean)Anders, Ginter (Anders, Günter)Arent, Hana (Arendt, Hannah)Arnason, Johan (Arnason, Johann)Aron, Remon (Aron, Raymond)Asner, Pjer (Hassner, Pierre)

Bah, Johan Sebastijan (Bach, Johann Sebastian)Bah, Mauricio (Bach, Maurizio)Barli, Majkl (Burleigh, Michael)Beket, Semjuel (Beckett, Samuel)Bel, Danijel (Bell, Daniel)Benjamin, Valter (Benjamin, Walter)Benoa, Alan de (Benoist, Alain de)Bernstin, Majkl Andre (Bernstein, Michael Andre)Best, Verner (Best, Werner)Bezanson, Alan (Besançon, Alain)Bodler, [arl (Baudelaire, Charles)Bondi, Fransoa (Bondy, François)Borer, Karl-Hajnc (Bohrer, Karl-Heinz)Brant, Vili (Brandt, Willy)Braun, Irving (Brown, Irving)Brauning, Kristofer (Browning, Christopher)Breht, Bertold (Brecht, Bertolt)Brikner, Paskal (Bruckner, Pascal)Brod, Maks (Brod, Max)Brojer, [tefan (Breuer, Stefan)Brosat, Martin (Broszat, Martin)Buber-Nojman, Margarete (Buber-Neumann, Margarete)Bèìnski, Zbignjev (Brzezinski, Zbigniew)

Celniker, [im{on (Zelniker, Shimshon)

326

êr~il, Vinston (Churchill, Winston)

Derida, @ak (Derrida, Jacques)Doj~er, Isak (Deutscher, Isaac)Dolfus, Engelbert (Dollfuss, Englebert)Dosa, [iraz (Dossa, Shiraz)

\entile, Emilio (Gentile, Emilio)

Dàd, Toni (Judt, Tony)Dèj, Martin (Jay, Martin)

Engels, Fridrih (Engels, Friedrich)Epstin, Dèjson (Epstein, Jason)Er{i, I{tvan (Eörsi, Istvan)

Fejnsod, Merl (Fainsod, Merle)Fejto, Fransoa (Fejtö, Francois)Ferbenk, Dòn K. (Fairbank, John K.)Finkelkrot, Alan (Finkielkraut, Alain)Fi{er, Jo{ka (Fischer, Joschka)Fokardi, Filipo (Focardi, Fillippo)Foli, Ri~ard (Foley, Richard)Forster, K. M. (Forster, K. M.)Franko, Francisko (Franco, Francisco)Frenkel, Ernst (Fränkel, Ernst)Fridlender, Sol (Friedlander, Saul)Fridrih, Karl J. (Friedrich, Carl J.)Frik, Vilhelm (Frick,Wilhelm)Frojd, Ana (Freud, Anna)Frojd, Sigmund (Freud, Sigmund)From, Erih (Fromm, Erich)Fuko, Mi{el (Foucault, Michel)

Gajsler, Hajner (Geissler, Heiner)Gebels, Jozef (Göbbels, Joseph)Gejer, Majkl (Geyer, Michael)

327

Gering, Herman (Göring, Hermann)Gete, Johan Volfgang fon (Göthe, Johann Wolfgang von)Gevara, ê (Guevara, Che)Gliksman, Andre (Glucksmann, Andre)Glison, Ebot (Gleason, Abbott)Goja, Francisko de (Goya, Francisco de)Goldman, Naum (Goldmann, Nahum)Go{e, Marsel (Gauchet, Marcel)Gram{i, Antonio (Gramsci, Antonio)Guldner, Alvin (Gouldner, Alvin)Gurevi~, Filip (Gourevitch, Philip)

Habermas, Jirgen (Habermas, Jürgen)Hajdeger, Martin (Heidegger, Martin)Hajndl, Robert (Heindl, Robert)Halevi, Eli (Halevy, Elie)Hantington, Semjuel (Huntington, Samuel)Harpreht, Klaus (Harpprecht, Klaus)Havel, Vaclav (Havel, Vaclav)Hegel, Georg Vilhelm Fridrih (Hegel, Georg WilheimFriedrich)Herbert, Ulrih (Herbert, Ulrich)Himler, Hajnrih (Himmler, Heinrich)Hitler, Adolf (Hitler, Adolf)Hjum, Dejvid (Hume, David)Hojs, Teodor (Heuss, Theodor)Horkhajmer, Maks (Horkheimer, Max)Hoh{ild, Adam (Hochschild, Adam)Honeker, Erik (Honecker, Eric)Huber, Ernst Rudolf (Huber, Ernst Rudolf)Huk, Sidni (Hook, Sidney)

Ignatijev, Majkl (Ignatieff, Michael)

Jaspers, Karl (Jaspers, Karl)Jelenski, Konstanci (Jelenski, Konstanty)Jeninger, Filip (Jenninger, Phillip)

328

Kafka, Franc (Kafka, Franz)Kami, Alber (Camus, Albert)Kant, Imanuel (Kant, Immanuel)Kastorijadis, Kornelijus (Castoriadis, Cornelius)Kastro, Fidel (Castro, Fidel)Kaucki, Karl (Kautsky, Karl)Kerol, Luis (Carroll, Lewis)Ker{ou, Jan (Kershaw, Ian)Kestler, Artur (Köstler, Arthur)Kingsli, ârls (Kingsley, Charles)Kipling, Radjard (Kipling, Rudyard)Klemperer, Viktor (Klemperer, Victor)Klinkhamer, Luc (Klinkhammer, Lutz)Kogon, Eugen (Kogon, Eugen)Kol, Helmut (Kohl, Helmut)Kolakovski, Le{ek (Kolakowski, I.eszek)Kolvil, ser Dòn (Colville, Sir John)Kon Bendit, Danijel (Cohn Bendit, Daniel)Kozelek, Robert (Koselleck, Robert)Kraus, Karl (Kraus, Karl)Kundera, Milan (Kundera, Milan)Ku{ner, Bernar (Kouchner, Bernard)

Lancman, Klod (Lanzmann, Claude)Langer, Lorens (Langer, Lawrence)Laski, Melvin (Lasky, Melvin)Lefor, Klod (Lefort, Claude)Le Pen, @an-Mari (Le Pen, Jean-Marie)Levi, Karlo (Levi, Carlo)Levi, Primo (Levi, Primo)Levi, Bernar Anri (Levy, Bernard Henri)Levi-Stros, Klod (Levi-Strauss, Claude)Levin, Mo{e (Lewin, Moshe)Levit, Karl (Löwith, Karl)Lihtenberg, Georg Kristof (Lichtenberg, Georg Christoph)Lila, Mark (Lilla, Mark)Lim, Antonjin (Liehm, Antonin)

329

Liotar, @an-Fransoa (Lyotard, Jean-François)Lo|a, Enesto Gali dela (Loggia, Ernesto Galli della)Lorens T. E. (Lawrence, T. E.)Lopejt, Filip (Lopate, Philip)Los, Adolf (Loos, Adolf)Luka~, \er| (Lukacs, George)Luks, Stiven (Lukes, Steven)Luksemburg, Roza (Luxemburg, Rosa)

Malia, Martin (Malia, Martin)Majer, Arno (Mayer, Arno)Margalit, Avi{aj (Margatit, Avishai)Marks, Karl (Marx, Karl)Markuze, Herbert (Marcuse, Herbert)Masarik, Toma{ (Masaryk, Tomas)Mazovjecki, Tadeu{ (Mazowiecki, Tadeusz)Mihnjik, Adam (Michnik, Adam)Miler-Elmau, Ditmar (Müller-Elmau, Dietmar)Milo{, êslav (Milosz, Czeslaw)Momsen, Hans (Mommsen, Hans)Monteskje (Montesquieu)Montgomeri, Skot (Montgomery, Scott)Moren, Edgar (Morin, Edgar)Mos, Dòrd` (Mosse, George)Muli{, Hari (Mulisch, Harry)Mur, Berington (Moore, Barrington)Musolini, Benito (Mussolini, Benito)

Najman, Suzan (Neiman, Susan)Nauman, Mihael (Naumann, Michael)Nejgel, Tomas (Nagel, Thomas)Ni~e, Fridrih Vilhelm (Nietzsche, Friedrich Wilhelm)Nojman, Franc (Neumann, Franz)Nojman, Sigmund (Neumann, Sigmund)Novik, Piter (Novick, Peter)

330

Oe, Kenzaburo (Oe, Kenzaburo)Orvel, Dòrd` (Orwell, George)Oven, Vilfred (Owen, Wilfred)

Pakulski, Jan (Pakulski, Jan)Paveze, êzare (Pavese, Cesare)Pavone, Klaudija (Pavone, Claudia)Person, Goran (Persson, Goran)Polanski, Roman (Polanski, Roman)

Rasel, Bertrand (Russell, Bertrand)Revel, @an-Fransoa, (Revel, Jean-François)Rigbi, Tomas (Rigby, Thomas)Rilke, Rajner Marija (Rilke, Rainer Maria)Rojter, Ernst (Reuter, Ernst)Rozenberg, Artur (Rosenberg, Arthur)Rupnil, @ak (Rupnil, Jacques)Ruse, David (Rousset, David)Ruso, @an @ak (Rousseau, Jean Jacques)Ruzvelt, Frenklin D. (Roosevelt, Franklin D.)Ru`mon, Deni de (Rougement, Denis de)

Salazar, Antonio de Oliviera (Salazar, Antonio deOliviera)Salvati, Mariju~ija (Salvati, Mariuccia)Sartr, @an-Pol (Sartre, Jean-Paul)Semprun, Horhe (Semprun, Jorge)Silone, Ignacio (Silone, Ignazio)

[arping, Rudolf (Scharping, Rudolf)[legel, Fridrih (Schlegel, Friedrich)[mit, Helmut (Schmidt, Helmut)[mit, Karl (Schmitt, Carl)[mit, Karlo (Schmidt, Carlo)[najder, Peter (Schneider, Peter)[perber, Manes (Sperber, Manes)

331

[reder, Gerhard (Schroeder, Gerhard)[tajner, Dòrd` (Steiner, George)[tern, Frank (Stern, Frank)[tern, Fric (Stern, Fritz)[ternberg, Isak (Sternberg, Isaac)[ubert, Franc (Schubert, Franz)[umaher, Kurt (Schumacher, Kurt)

Tejlor, A. D`. P. (Taylor, A. J. P.)Tejlor, Vinslou F. (Taylor, F. Winslow)Tilih, Paul (Tillich, Paul)Toljati, Palmiro (Togliatti, Palmiro)Torberg, Fridrih (Torberg, Friedrich)Torpi, Dòn (Torpey, John)Todò, Hideki (Tojo, Hideki)

Julam, Adam (Ulam, Adam)

Vagenbah, Klaus (Wagenbach, Klaus)Vajczeker, Rihard fon (Weizsaecker, Richard von)Vajda, Andèj (Wajda, Andrzej)Vajsberg-Cibulski, Aleksander (Weissberg-Cibulsky,Alexander)Vat, Aleksandar (Wat, Aleksander)Veber, Alfred (Weber, Alfred)Veber, Maks (Weber, Max)Veblen Torsten (Veblen, Thorstein)Vert, Nilokas (Werth, Nicholas)Viko, \ambatista (Vico, Giambattista)Volf, Kurt (Wolff, Kurt)Volter (Voltaire)Vren~, Evelin (Wrench, Evelyn)Ziberberg, Hans Jirgen (Syberberg, Hans Juergen)Zimel, Georg (Simmel, Georg)Zontag, Suzan (Sontag, Susan)

@iliar, @ak (Julliard, Jacques)

332

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

321.64-058.6:177(082)341.485:17(082)

MANJE zlo : moralni pristupi praksama genocida /∞priredili≥ Helmut Dubil & Gabriel Mockin ;prevod Aleksandra Kosti}... ∞et al.≥. – Beograd : Beogradski krug;Zagreb: Multimedijalni institut, 2006 (Beograd: îgoja [tampa, 2006).334 str. ; 22 cm – (Biblioteka Nova kriti~ka teorija)

Prevod dela: The Lesser Evil – Moral Approaches to Genocide Practices /Helmut Dubiel & Gabriel Motzkin. - “Ovaj zbornik, dakle, jeste ishod trinau~ne diskusije: Elmau, avgust 2000., Jerusalim, decembra 2000.,i Njujork, aprila 2001. --> str. 7.– Tira` 500. – Bele{ke o autorima: str. 322-324.– Napomene i bibliografske reference uz svaki rad. – Registar.

ISBN 86-82299-73-9 (BK)ISBN 953-98699-9-4 (MI)1. Dubil, Helmut 2. Mockin, Gabriela) Nacionalsocijalizam – Komunizam – Zbornicib) @rtve fa{izma – Eti~ki aspekt – Zbornicic) @rtve komunizma – Eti~ki aspekt – Zbornicid) Tranziciona pravda – ZborniciCOBISS.SR – ID 128221452