1

TEST PITANJA ZA STUDENTE MEDICINE ENZIMI

1. Koji optimum pH ima enzim pepsin? a) 1,5 - 2,5* b) 4 - 5 c) 6 - 7 d) 8 - 9 e) 10 - 11

2. Pri kojem pH opsegu većina enzima pokazuje maksimalnu aktivnost:

a) kiselom, pH 1,5 - 2 b) baznom, pH 8 - 9 c) blizu neutralnog* d) samo pri pH 7

3. Koja je temperatura optimalna za dejstvo većine enzima:

a) 50 - 60 C b) 15 - 20 C c) 80 - 100 C d) 35 - 40 C*

4. Kako se naziva deo molekula enzima koji je istovremeno odgovoran i za

pripajanje supstrata (supstance koja podleže dejstvu enzima) i za vršenje enzimske katalize:

a) hidrofobni centar b) katalitički centar* c) alosterijski centar

5. Tetrahidrofolna kiselina učestvuje u aktivaciji i prenosu različitih grupa.

Navedite kojih: a) metil* b) acetil c) C1-grupa* d) CO2 e) fosfornih

6. Koji koenzimi sadrže vitamin B2:

a) nikotinamidni b) pirodoksalni c) flavinski* d) koenzim-A e) kobalamidni

7. U kojim reakcijama u organizmu učestvuje glutation?

2

a) prenos metil grupa b) oksidaciju α - ketoglutarne kiseline c) kontrolu reverznih pretvaranja (u proteinima) disulfidnih grupa u

sulfhidrilne* d) prenos fosfatnih grupa

8. Koji koenzimi sadrže vitamin B12:

a) piridoksalni b) flavinski c) kobalamidni* d) nikotinamidni e) porfirinski sa gvožđem

9. S-adenozilmetionin učestvuje u prenosu hemijskih grupa. Navedite kojih:

a) acetilnih b) metil* c) fosfornih d) C1-grupa e) CO2

10. Derivati uridina učestvuju u aktivaciji i prenosu jedinjenja. Navedite kojih:

a) aminokiselina b) glikozilnih ostataka* c) fosfolipida d) masnih kiselina e) holina

11. Koji koenzimi učestvuju u metabolizmu aminokiselina:

a) tetrahidrofolna kiselina* b) piridoksal-5-fosfat* c) tiaminpirofosfat d) flavinadenindinukleotid* e) nikotinamidadenindinukleotid*

12. U koje multienzimske komplekse (MEK) ulaze sledeći koeznimi:

tiaminpirofosfat, liponska kiselina, CoA: a) MEK-sintetaze masnih kiselina b) MEK-α-ketoglutaratdehidrogenaze* c) MEK-izocitratdehidrogenaze d) MEK-dihidrolipoilhidrogenaza e) MEK-sukcinatdehidrogenaze f) MEK-piruvat-dehidrogenaze*

13. Koji koenzim učestvuje u biosintezi svih ugljenikovih ostataka masnih kiselina:

a) uridinfosfatglukoza b) citidindifosfatholin

3

c) CoA* d) piridoksal-5-fosfat e) adenozintrifosfat

14. U kojoj klasi enzima se nalazi ATP kao kosupstrat:

a) oksidoreduktaze b) transferaze* c) izomeraze d) ligaze* e) hidrolaze

15. Koji od navedenih metaloporfirina su enzimi:

a) hemoglobin b) mioglobin c) katalaza* d) peroksidaza* e) citohromi

16. Kojoj klasi enzima pripada enzim piruvatkinaza:

a) ligazama b) hidrolazama c) oksidoreduktazama d) transferazama* e) izomerazama

17. Kojoj klasi enzima pripada enzim acetil-CoA-karboksilaza:

a) liazama* b) hidrolazama c) transferazama d) ligazama (sintetazama) e) izomerazama

18. [ta je suicidalni supstrat jednog enzima?

a) Alosterijski efektor b) Analog supstrata koji kovalentno modifikuje aktivni centar enzima* c) Analog supstrata koji kompetitivno inhibiše enzim

19. Za koje sve svrhe u medicini može da posluži određivanje enzima u serumu:

a) Dijagnostičke * b) Terapijske* c) Anaboličke d) Etiološke* e) Prognostičke*

20. U koje su tri osnovne grupe enzimi svrstani prema mestu delovanja:

a) Intraćelijski*

4

b) Plazmaspecifični* c) Intranuklearni d) Sekretorni*

21. Nabroj bar tri plazma specifična enzima:

a) LDH b) Gama-GT c) Acil-holin esteraza* d) Lipiproteinska lipaza* e) Ceruloplazmin (Fero-oksidaza)* f) Amilaza

22. Za dijagnozu infarkta miokarda koristi se enzimski trijas:

a) Transaminaze, kreatin-kinaza, amilaza b) Transaminaze,LDH, amilaza c) Transaminaze, kreatin-kinaza, LDH* d) Kreatin-kinaza, LDH, alkalna fosfataza

23. Koji se enzimi prate u slučaju oboljenja parenhima jetre?

a) Alkohol dehidrogenaza* b) Transaminaze* c) CPK d) Kisela fosfataza e) Aldolaza*

24. Koji su enzimski markeri opstruktivnog hepatita?

a) ALT b) Alkalna fosfataza* c) Gama-GT* d) 5'-nukleotidaza* e) LDH

25. Koji su izoenzimi kreatin-fosfo-kinaze?

a) CK-MB* b) H4 c) CK-MM* d) CK-BB* e) M4

26. Kod kojih oboljenja ispitivanje aktivnosti CPK ima najveću dijagnostičku

vrednost? a) Infarkta miokarda i hepatita b) Oboljenja skeletne muskulature i infarkta miokarda* c) Pankreatita i oboljenja skeletne muskulature

27. Koji su enzimi markeri bolesti pankreasa?

5

a) Aldolaza b) Lipaza* c) Amilaza* d) Gama-GT

28. Određivanje kisele fosfataze u serumu ima najveću dijagnostičku vrednost kod

sumnje na: a) Pankreatit b) Infarkt miokarda c) Karcinom prostate* d) Metastaze tumora u kostima

29. Zaokru`i klase enzima.

Oksidoreduktaze* Transferaze* Hidrolaze* Liaze* Izomeraze* Ligaze* Dehidrogenaze Esteraze

30. Izoenzimi imaju sledeće karakteristike: a) to su genetske varijante istog enzima* b) nastaju posttranslacionom modifikacijom enzima c) katalizuju istu hemijsku reakciju* d) uvek imaju kvaternernu strukturu e) sintetišu se u različitim ćelijskim organelama

31. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore. U termostabilne enzime

se ubrajaju: a) ribonukleaza* b) alkalna fosfataza iz placente* c) alkalna fosfataza iz kostiju d) LDH1 (laktat dehidrogenaza iz miokarda)*

32. Grafički izraz odnosa brzine katalizovane reakcije (v) i koncentracije supstrata

(s), ukoliko enzim nije alosterijski, ima izgled: a) hiperbole* b) sigmoidne krive c) prave linije

33. Michaelis-Mentenova konstanta (Km vrednost) je:

a) ona koncentracija supstrata pri kojoj se postiže polovina maksimalne brzine*

6

b) maksimalna (granična brzina) koja se ne menja u prisustvu većih koncentracija supstrata

c) koncentracija enzima koja omogućava obrazovanje enzim-supstrat kompleksa

34. Organofosfatna jedinjenja (diizopropilfluorofosfat, paration) blokiraju aktivnost acetilholin esterase tako što:

a) reaguju sa OH grupom serina iz aktivnog centra enzima* b) reaguju sa SH grupom cisteina iz aktivnog centra enzima c) vrše ograničenu proteolizu enzima

35. Upiši odgovarajuće inhibitore (označene brojevima) ispred odgovarajućih

enzima: 1. alopurinol 2. L-tartarat 3. malonska kiselina 4. formaldehid 5. fizostigmin 6.disulfiram (antabus) 7. ACE-inhibitori …….holinesteraza (5) …….ksantin oksidaza (1) …….sukcinat dehidrogenaza (3) …….kisela fosfataza iz prostate (2) ……. kisela fosfataza iz eritrocita (4) ……..aldehid dehidrogenaza (6) ……..angiotenzin konvertujući enzim (7)

36. Koji se tip inhibicije enzima može smanjiti dodavanjem koncentracije supstrata: a) kompetitivni* b) nekompetitivni c) akompetitivni

37. Odvajanjem metala od metaloenzima enzim:

a) gubi katalitička svojstva* b) dolazi do pada aktivnosti, ali ne i gubitka katalitičke sposobnosti enzima c) apoenzim zadržava nepromenjena katalitička svojstva

38. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore. Uloga metala u

metaloenzimu može biti sledeća: a) učestvuje u izgradnji aktivnog centra* b) održava tercijarnu strukturu enzima* c) omogućava alosterijsku regulaciju enzima d) učestvuje u prenosu elektrona u toku enzimske reakcije* e) vrši povezivanje enzima sa supstratom* f) omogućava spajanje koenzima sa apoenzimom*

7

39. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore. Koenzimi su

neproteinske komponente u enzimima koji: a) imaju složenu hemijsku strukturu* b) prolaze kroz pore ultrafiltera* c) odvajaju se dijalizom od apoenzima, ako su labavo spojeni s njim* d) mogu sami, bez apoenzima, da katalizuju određenu hemijsku reakciju e) zato su u disosovanom stanju, a sjedinjuju se sa apoenzimom samo u

periodu katalitičke reakcije*

40. SH grupa merkaptoetilamina je reaktivni deo koenzima: a) tetrahidrofolne kiseline b) koenzima Q c) koenzima A* d) vitamina H

41. Deo molekula enzima koji neposredno učestvuje u vezivanju supstrata, označava

se: a) aktivni centar* b) alosterijski centar c) katalitički centar

42. Upiši odgovarajuće brojeve koji se odnose na vrstu specifičnosti ispred

odgovarajućih enzima koji poseduju datu specifičnost: a) apsolutna specifičnost 1 b) grupna specifičnost 2 c) stereohemijska specifičnost 3

…………ureaza (1) …………arginaza (1) …………laktat dehidrogenaza (3) …………fosfataza (2) …………L-aminooksidaza (3) …………lipaza (2) …………malat dehidrogenaza (3) …………fumaraza (1)

43. Zaokruži tačne odgovore koji bliže određuju aleloenzime: a) sreću se kod pojedinaca ili kod određenih etničkih grupa* b) sintetišu se na različitim alelima istog gena* c) sintetišu se na multipnim genskim lokusima d) pokazuju tkivnu specifičnost

44. Ako je data enzimska reakcija egzergonična (egzenergijska), njen obrnut tok:

a) se ne ostvaruje pod dejstvom istog enzima* b) ostvaruje se pod dejstvom istog enzima

8

c) zavisi od uslova metabolizma u ćeliji

45. Karakteristike regulatornih enzima su ( zaokruži tačne odgovore): a) katalizuju reakciju koja je u fiziološkim uslovima nepovratnog karaktera* b) reakcija koju katalizuju je lokalizovana u nekom od po~etnih stadijuma

metaboličkog procesa* c) regulatorni enzimi nikada nisu alosterijski enzimi d) aktivnost regulatornog enzima je mnogo manja od aktivnosti ostalih

enzima u tom procesu* e) reakcija koju katalizuje regulatorni enzim predstavlja limitirajući stadijum

“pace maker” za dati metabolički put*

46. Koji se inhibitori vezuju za aktivni centar enzima: a) nekompetitivni b) kompetitivni* c) alosterijski d) akompetitivni

47. Transaminaze (AST i ALT) katalizuju sledeće reakcije

a) hidrolizuju peptidne veze b) prenose amino grupe na keto-kiseline* c) vrše metilovanje d) razlažu glikozidne veze e) pomažu varenje ugljenih hidrata

48. U prisustvu dovoljne količine supstrata i optimalnim uslovima aktivnost enzima

se povećava sa porastom: a) temperature b) koncentracije supstrata c) koncentracije ATP-a d) koncentracije molekula enzima* e) koncentracije dvovalentnih katjona

49. Koje od navedenih rečenica najbolje objašnjavaju alosterijske efektore:

a) konkurišu sa supstartom za aktivni centar enzima b) vezuju se za mesto na enzimu različito od aktivnog centra* c) menjaju prirodu produkta koji se formira d) menjaju specifičnost enzima prema supstratu e) kovalentno modifikuju enzim

50. Kompetitivni inhibitori konkurišu sa supstratom za:

a) aktivni centar enzima* b) enzim-supstrat kompleks c) alosterijski centar

9

51. Koji se inhibitori vezuju za alostrerijski centar ili slobodnog enzima ili enzim-supstrat kompleksa

a) kompetitivni b) nekompetitivni* c) akompetitivni

52. Isključivo za enzim-supstrat kompleks i mesto koje nije aktivni centar, vezuju

se: a) kompetitivni inhibitori b) nekompetitivni inhibitori c) akompetitivni inhibitori*

53. Fiziološka inaktivacija enzima u organizmu se najčešće vrši:

a) proteolitičkom razgradnjom* b) pomoću visoke temperature c) interakcijom sa solima teških metala

54. Amilaza krvnog seruma (plazme) potiče iz:

a) crevne sluznice b) pljuvačnih žlezda* c) pankreasa* d) eritrocita

55. CPK-MB se skoro isključivo sintetiše u:

a) hepatocitima b) eritrocitima c) kardiomiocitima* d) leukocitima e) kori nadbubrega

56. Monoaminooksidaza je važna za metabolizam

a) amino-kiselina b) monosaharida c) adrenalina i noradrenalina* d) kreatinina

57. Na oštećenje mišićnog tkiva ukazuje povećanje aktivnosti u serumu:

a) aldolaze* b) transaminaze* c) CPK* d) lipaze e) holinesteraze

58. Kod hepatocelularnih oboljenja aktivnost transaminaza u serumu je

a) povećana* b) smanjena

10

c) normalna

59. Jedan od navedenih odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore. Posttranslaciona regulacija aktivnosti enzima se ostvaruje:

a) kovalentnom modifikacijom* b) asocijacijom i disocijacijom subjedinica enzima* c) ograničenom proteolizom* d) povećanom sintezom enzima e) promenom koncentracije metabolita*

60. Neki inhibitori enzima mogu imati terapijsku aplikaciju. Tako se alopurinol

koristi u lečenju gihta, a inhibira enzim: a) ciklooksigenazu b) ksantin oksidazu* c) HMG-KoA reduktazu

61. Zaokruži tačan odgovor. Enzimi kao biokatalizatori

a) menjaju konstantu ravnoteže reakcije koju katalizuju b) ne menjaju konstantu ravnoteže reakciju koju katalizuju*

62. Koja teorija najbolje objašnjava da konformacija supstrata i enzima postaje

komplementarna posle vezivanja enzima i supstrata: a) induced-fit teorija* b) teorija adsorpcije c) teorija elektronske prinude

63. Alosterijski efektori su važni za:

a) katabolizam enzimskih molekula b) regulaciju aktivnosti enzima* c) varenje hranljivih materija d) transport molekula kroz ćelijsku membranu

64. Povećanje aktivnosti enzima u serumu je posledica

a) povećane sinteze enzima u krvnoj plazmi b) nekroze ćelija* c) poremećaja propustljivosti ćelijske membrane* d) intenzivne sinteze enzima u tkivima* e) prisustva specifičnih inhibitora

65. NADP(H) dehidrogenaze učestvuju u

a) procesu glikogeneze b) razgradnje skroba c) sintezi RNK d) pentoznom putu razgradnje glukoze* e) beta-oksidaciji masnih kiselina

11

66. Funkcije dehidrogenaza (oksidoreduktaza) su povezane sa: a) procesom translacije b) procesima proteolize c) funkcionisanjem sistema citohroma*

67. Sistem mešovitih oksidaza hepatocita je uključen u:

a) sintezu acetonskih tela b) proces glikogeneze c) sintezu hemoglobina d) proces detoksikacije*

68. Koja fiziološka stanja prati porast aktivnosti alkalne fosfataze u serumu

a) rast organizma u dečjem dobu* b) trening kod sportista c) graviditet* d) period laktacije

69. Kod trovanja pesticidima aktivnost acil-holin-esteraze u serumu se

a) povećava b) smanjuje* c) ostaje nepromenjena

70. Aktivnost kisele fosfataze u serumu se povećava kod

a) karcinoma prostate* b) zapaljena bubrega c) metastaza karcinoma prostate u kostima* d) opstruktivne žutice

71. Kod enzimopatija se u tkivima koncentarcija supstrata za dati enzim

a) povećava* b) smanjuje c) ne menja značajno

72. Retroinhibicija kontrolnih enzimskih reakcija se ostvaruje

a) kompetitivnom inhibicijom b) alosterijskom regulacijom*

73. Ukoliko je vrednost Michaelis-Mentenove konstante manja, enzim poseduje:

a) veći afinitet za supstrat* b) manji afinitet za supstrat

74. Klasifikacioni broj EC 1.1.1.27. odgovara enzimu:

a) L-alanin: 2-ketoglutarat aminotransferazi b) L-laktat: NAD+ - oksidoreduktazi* c) L-metionil: tRNK sintetazi

12

75. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore. U posttranslaciono modifikovane oblike enzima (izoforme) spadaju:

a) agregati* b) hemijski modifikovani oblici* c) konformeri* d) izoenzimi

76. Enzimi čija se biosinteza u ćeliji intezivira pod uticajem hormona ili većih

količina supstrata, zovu se; a) inducibilni* b) konstitutivni c) izoenzimi d) izoforme

77. Mehanizmom indukcije reguliše se biosinteza uglavnom onih regulatornih

enzima koji: a) katalizuju kataboličke procese* b) katalizuju anaboličke procese

13

Vitamini

1. Žučne kiseline su potrebne za resorpciju: a) hidrosolubilnih vitamina b) liposolubilnih vitamina* c) proteina d) ugljenih hidrata

2. Karotini su provitamini:

a) vitamina D b) vitamina A* c) vitamina K d) vitamina E

3. U okviru vidnog pigmenta rodopsina nalazi se:

a) retinol b) retinoična kiselina c) retinal* d) piridoksal-fosfat

4. RBP (retinol vezujući protein) je transportni protein za:

a) vitamin D b) vitamin A* c) vitamin E d) vitamin B12

5. Ergosterol je provitamin:

a) vitamina A b) vitamina D2* c) vitamina E d) vitamina D3

6. Koji vitamin nastaje iz 7-dehidroholesterola?

a) vitamin A b) vitamin D2 c) vitamin D3* d) vitamin K

7. U kom organu se vrši hidroksilacija vit D u položaju 25?

a) bubrezima b) mišićima c) jetri* d) mozgu

14

8. U kom organu se prvenstveno odigrava hidroksilacija 25 (OH)-vit D u 1,25 (OH)2- vit D:

a) bubrezima* b) jetri c) mišićima d) koži

9. 1,25 (OH)2- vit D omogućava sintezu:

a) kalcijum vezujućeg proteina* b) Retinol-vezujućeg proteina c) albumina d) tiroksin vezujućeg proteina

10. Koja od nabrojanih je uloga vitamina D?

a) vitamin D učestvuje u sintezi faktora koagulacije b) značaj vitamina D je u procesu mineralizacije koštanog sistema i zuba* c) vitamin D je važan za proces vida

11. Jedan od nabrojanih vitamina učestvuje u metabolizmu kalcijuma i fosfora:

a) vitamin B1 b) vitamin A c) vitamin K d) vitamin D*

12. Deficit jednog od nabrojanih vitamina odgovoran je za pojavu rahitisa kod dece:

a) vitamin A b) vitamin K c) vitamin D* d) vitamin E

13. Svoju ulogu u tkivima vitamin K ostvaruje kao kofaktor:

a) piruvat dehidrogenaze b) transketolaze c) karboksilaze* d) L-aminooksidaza

14. Deficit vitamina K dovodi do:

a) poremećaja u rastu i razvoju b) rahitisa c) hemoragične dijateze* d) hiperkeratoze

15. Osnovna uloga vitamin E u organizmu je u:

a) u koagulaciji b) u procesu vida c) antioksidativnoj zaštiti*

15

16. Zaokruži tačan odgovor za vit F:

a) vitamin F čine zasićene masne kiseline b) vitamin F su sve nezasićene masne kiseline c) u vitamin F spadaju esencijalne masne kiseline: linolna, linoleinska i

arahidonska masna kiselina*

17. Jedan od nabrojanih vitamina služi za sintezu koenzima tiamin pirofosfata (TPP):

a) vitamin B1* b) vitamin B2 c) vitamin B6 d) folna kiselina

18. Zaokruži tačne odgovore koji se odnose na ulogu tiamin pirofosfata (TPP):

a) TPP je koenzim u LDH b) TPP je koenzim transketolaze* c) TPP je koenzim u AST d) TPP je koenzim u piruvat dehidrogenaznom kompleksu*

19. Zaokruži netačan odgovor za vitamin B2 :

a) vitamin B2 služi za sintezu koenzima NAD i NADP* b) koenzimi koji se sintetišu iz vitamina B2 su FMN i FAD c) deficit vitamina B2 dovodi do pojave ariboflavinoze d) Vitamin B2 je hidrosolubilni vitamin

20. Iz kog vitamina se sintetiše KoA?

a) vitamina B1 b) vitamina B2 c) pantotenske kiseline* d) niacina

21. Zaokruži tačne odgovore koji se odnose na ulogu piridoksal-fosfata:

a) PLP je koenzim u transaminazama* b) PLP je koenzim u FAD dehidrogenazama c) PLP je koenzim u dekarboksilazama* d) PLP je koenzim u metiltransferazama

22. FIGLU-test se koristi kod sumnje na deficit:

a) vitamina B1 b) vitamina B6 c) folne kiseline* d) pantotenske kiseline

23. Transkobalamin je transportni protein za:

a) vitamin D

16

b) vitamin A c) biogene amine d) vitamin B 12*

24. Zaokruži tačan odgovor koji se odnosi na ulogu dezoksiadenozil-kobalamina:

a) Dezoksiadenozil-kobalamin je koenzim u LDH b) DA-kobalamin je koenzim u metil-malonil-KoA mutazi * c) DA-kobalamin je koenzim u homocistein-metil transferazi

25. Metilacija homocisteina u metionin ostvaruje se uz učešće:

a) piridoksal-fosfata b) DA-kobalamina c) metil-kobalamina* d) tiamin pirofosfata

26. Koji je od nabrojanih vitamina hidrosolubilni antioksidans ?

a) tiamin b) askorbinska kiselina* c) biotin d) riboflavin

27. Koji od nabrojanih vitamina učestvuje u oksidativnoj dekarboksilaciji ?

a) vitamin B2 b) vitamin A c) tiamin* d) vitamin C

28. Koji od nabrojanih vitamina učestvuje u prevođenju homocisteina u metionin?

a) vitamin D b) vitamin B12* c) vitamin A d) vitamin K

29. Zaokruži tačan odgovor za vitamin D:

a) vitamin D je hidrosolubilni vitamin b) ergosterol je provitamin vitamina D3 c) deficit vitamina D dovodi do do pojave noćnog slepila d) kod hroničnog oštećenja bubrega potrebna je primena 1,25-

dihidroksiholekalciferola*

30. Zaokruži netačan odgovor za vitamin A: a) vitamin A je liposolubilan vitamin b) retinol, retinal i retinoična kiselina su aktivni oblici vitamina A c) beta karotin je provitamin vitamina A d) veće doze vitamina A ne dovode do hipervitaminoze jer se ovaj vitamin

lako izbacuje iz organizma*

17

31. Zokruži netačan odgovor za vitamin K:

a) filohinon, farnohinon i menadion su oblici vitamina K b) vitamin K za svoju resorpciju ne zahteva prisustvo žučnih kiselina* c) vitamin K sintetiše bakterijska mikroflora intestinuma d) nedostatak vitamina K dovodi do pojave hemoragične dijateze

32. Zaokruži netačan odgovor za vitamin B12

a) vitamin B12 je hidrosolibilni vitamin b) u svojoj strukturi ima hem grupu* c) za apsorpciju zahteva specifičan glikoprotein d) metil-kobalamin i dezoksiadenozil-kobalamin su koenzimske forme

vitamina B12

33. Jedan od nabrojanih vitamina ima ulogu u metabolizmu histidina: a) vitamin A, b) vitamin D c) folna kiselina* d) vitamin C

34. Niacin (Vitamin PP) se može sintetisati iz:

a) Lizina b) Arginina c) Triptofana* d) Glicina

35. Perniciozna anemija nastaje zbog deficita:

a) Folne kiseline b) Vitamina C c) Vitamina B6 d) Vitamina B12*

36. Hidroksilacija prolina i lizina u procesu sinteze kolagena ostvaruje se uz učešće:

a) Vitamina B6 b) Folne kiseline c) Vitamina C* d) Niacina

37. Pelagra nastaje zbog deficita:

a) Vitamina B1 b) Vitamina B12 c) Vitamina A d) Niacina*

18

UGLJENI HIDRATI

1. Krajnji produkti razgradnje skroba pod dejstvom ptijalina i dijastaze pankreasnog soka ( α) amilaze jesu:

a) maltoza, laktoza i granični dekstrini b) glukoza, maltoza i maltotrioza c) maltoza, maltotrioza i granični dektrin* d) maltoza, saharoza i laktoza

2. U toku procesa glikolize koji od sledećih enzima uključuje neorganski fosfat (Pi ):

a) Heksokinaza b) Fosfofruktokinaza c) Piruvat kinaza d) 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza * e) Enolaza

3. Energetski bilans razgradnje glukoze aerobnom glikolizom do pirogrožđane

kiseline je: a) 10 mol ATP-a b) 12 mol ATP-a c) 8 mol ATP-a*

4. U kojim enzimskim reakcijama glikolize dolazi do formiranja ATP-a na nivou

supstrata: a) Pri delovanju heksokinaze i fosfofruktokinaze b) Pri prevođenju 3-fosfoglicerinske kiseline u 2-fosfoglicerinsku kiselinu c) Pri prevođenju fosfoenol pirogrožđane kiseline u enol-pirogrožđanu

kiselinu* d) Pri prevođenju fruktozo1,6-difosfata na glicerinaldehid -3-fosfat i

dioksiaceton fosfat i pri delovanju enolaze e) Pri prevođenju 1,3-difosfoglicerinske kiseline u 3-fosfoglicerinsku

kiselinu*

5. Nabroj ključne regulatorne enzime u procesu glikolize: a) Heksokinaza, fosfofruktokinaza i 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza b) fosfofruktokinaza i 3-fosfoglicerinaldehid dehidrogenaza c) heksokinaza, fosfofrukto kinaza , piruvat kinaza * d) heksokinaza, enolaza,piruvat kinaza

6. Fiziološki značaj formiranja mlečne kiseline u toku anaerobne glikolize je:

a) Regulacija pH krvi u smislu acidoze b) Potrebe organizma za mlečnom kiselinom za reakcije glikoneogeneze c) Mogućnost nastavka procesa glikolize i bez prisustva kiseonika *

7. Nabroj ireverzibilne reakcije u procesu glikolize koje predstavljaju energetske

barijere za lako odvijanje ovog procesa u suprotnom pravcu:

19

a) Prevođenje glukoze u glukozo-6-fosfat, prevođenje fruktozo-6-fosfata u fruktozo1,6-difosfat i prevođenje fosfoenolpirogrožđane kiseline u enolpirogrožđanu kiselinu *

b) Prevođenje fruktozo-6-fosfata u fruktozo-1,6-difosfat, razlaganje fruktozo-1,6-difosfata u 3-fosfo-glicerinaldehid i dioksiaceton-fosfat, prevođenje 1,3-difosfoglicerinske kiseline u 3-fosfoglicerinsku kiselinu

c) Prevođenje glukoze u glukozo -6-fosfat, prevođenje fruktozo-1,6-difosfata u 3-fosfoglicerinaldehid i dioksiaceton-fosfat i prevođenje fosfoenolpirogrožđane kiseline u enolpirogrožđanu kiselinu

d) Prevođenje 3-P-glicerin aldehida u 1,3-difosfoglicerinsku kiselinu, prevođenje 1,3-difosfoglicerinake kiseline u 3-fosfoglicerinsku kiselinu, prevođenje 2-fosfo-enol-pirogrožđane kiseline u enol-pirogrožđanu kiselinu

8. U toku odvijanja aerobne glikolize koliko se ATP-a stvara u reakciji oksidativne

fosforilizacije na jedan molekul glikoze: a) 3 mol ATP-a b) 6 mol ATP-a * c) 4 mol ATP-a d) 12 mol ATP-a

9. Nabroj alosterijske enzime koji učestvuju u procesu glikolize:

a) heksokinaza, fosfofrukto-kinaza i piruvat kinaza* b) heksokinaza, glukokinaza i piruvat kinaza c) heksokinaza, fruktozo-1,6-difosfataza, enolaza

10. [ta se dešava sa pirogrožđanom kiselinom u slučaju aerobne glikolize:

a) Redukuje se u mlečnu kiselinu u citozolu b) Ulazi u mitohondrije gde reakcijom oksidativne dekarboksilacije prelazi u

acetil-KoA* c) Reakcijom transaminacije u citozolu prelazi u alanin d) Oksidativnom dekarboksilacijom u citozolu prelazi u aceti-KoA koji se

koristi za sintezu masnih kiselina

11. Koji koenzimi ulaze u sastav piruvat dehidrogenaznog kompleksa : a) TPP, redukovana liponska kiselina, Ko-A-SH, FAD i NAD b) TPP, oksidisana liponska kiselina , KoA-SH, FAD i NAD* c) TPP, oksidisana liponska kiselina, KoA-SH, FAD i NADP d) TPP, piridoksal-fosfat, liponska kiselina, KoA-SH, FAD, NAD

12. Koenzimi koji čine piruvat dehidrogenazni kompleks obezbeđuju sledeću

reakciju: a) Prevođenje alfa-keto glutarne kiseline u sukcinil-KoA b) Prevođenje isolimunske kiseline u alfa-keto-glutarnu kiselinu c) Prevođenje sukcinil-KoA u sukciničnu (ćilibarnu) kiselinu d) Prevođenje jabučne kiseline u oksal-sirćetnu kiselinu

20

e) Prevođenje pirogrožđane kiseline u acetil-KoA*

13. Koliko se ATP-a stvara pri prevođenju dva molekula pirogrožđane kiseline u acetil-KoA:

a) 3 mol ATP-a b) 6 mol ATP-a* c) 9 mol ATP-a d) 12 mol ATP-a

14. U kom delu ćelije se odigravaju reakcije glikolize do momenta stvaranja

pirogrožđane kiseline a) U citozolu* b) U mitohondrijama c) U ribozomima d) U Goldži-jevom aparatu

15. U kom delu ćelije se odigravaju reakcije limunskog ciklusa:

a) U mitohondrijama* b) U citozolu c) U EPR-u d) Na nivou ribozoma

16. Oksidacijom l mol glukoze anaerobnom glikolizom stvara se:

a) 2 mol mlečne kiseline (laktata) i 2 mol adenozin trifosfata(ATP) b) 2 mol mlečne kiseline (laktata ), 2 molekula redukovanog nikotinamid-

adenin dinukleotida (NADH) i 2 mol ATP-a c) 2 mol mlečne kiseline (laktata ), 2 molekula oksidisanog nikotinamid-

adenin dinukleotida (NAD) i 2 mol ATP-a* d) 2 mol laktata, 2 mol oksidisanog NAD-a i 6 mol ATP-a e) 2 mol piruvata, 2 mol NADH i 2 mol ATP-a

17. Zahvaljujući prisustvu kojih enzima jetra može da igra centralnu ulogu u

metabolizmu ugljenih hidrata : a) Zahvaljujući prisustvu heksokinaze, glukokinaze, glukozo-6-fosfataze b) Zahvaljujući prisustvu glukokinaze, glukozo-6-fosfataze, piruvat kinaze c) Zahvaljujući prisustvu heksokinaze, glukokinaze, glukozo-6-fosfataze i

svih enzima iz procesa glikoneogeneze* d) Zahvaljujući prisustvu heksokinaze, glukozo-6-fosfataze i enzima iz

procesa glikoneogeneze.

18. Ispred navedenih enzimskih reakcija označi odgovarajući enzim : a) Fosfofruktokinaza b) Triozo fosfat izomeraza c) Fosfoglicerat kinaza d) Glukokinaza e) Piruvat kinaza

21

f) Glukozo-6-fosfataza

- d -Ima veću Michaelis-ovu konstantu prema glikozi od heksokinaze - b -Katalizuje interkonverziju dioksiaceton fosfata i 3-fosfoglicerinaldehida - a -Pretstavlja regulatorni enzim glikolize - c -Učestvuje u reakciji stvaranja ATP-a na nivou supstrata - f - Igra ključnu ulogu u otpuštanju slobodne glikoze u sistemsku cirkulaciju

19. Pentozni put ugljenih hidrata (proces direktne oksidacije glukoze) odigrava se u:

a) citozolu* b) citozolu i mitohondrijama c) mitohondrijama i ribozomima d) citozolu, mitohondrijama i EPR-u

20. U toku odvijanja kojih enzimskih reakcija pentoznog puta dolazi do stvaranja

redukovanog NADP-a: a) Pri delovanju transketolaze i transaldolaze b) Pri delovanju glukozo-6-fosfat dehidrogenaze i 6-fosfoglukonat

dehidrogenaze* c) Pri delovanju epimeraze i izomeraze

21. NADPH2 koji se formira u toku odvijanja procesa direktne oksidacije glukoze

koristi se za: a) Formiranje ATP-a na nivou respiratornog lanca mitohondrija b) Redukciju FAD-a u toku reakcija oksidativne dekarboksilacije

pirogrožđane i alfa-keto glutarne kiseline c) Za sintezu masnih kiselina de novo u citozolu, za aktivnost

methemoglobin reduktaze i glutation reduktaze, za redukciju folne kiseline u dihidrofolnu i u tetrahidrofolnu kiselinu*

d) Za redukciju dioksiaceton fosfata u alfa -glicero fosfat

22. U slučaju urođenog deficita glukozo-6-fosfat dehidrogenaze glavni simptom kod obolelog je :

a) Pojava sideropenijske anemije b) Prisustvo simptoma hemolitičke anemije, od kojih je ključni simptom

indirektna hiperbilirubinemija* c) Prisustvo methemoglobinemije

23. Ribozo-5-fosfat se formira u pentoznom putu iz:

a) ribulozo-5-fosfata dejstvom izomeraze* b) ksilulozo-5-fosfata dejstvom epimeraze c) interakcijom sedoheptulozo-7-fosfata i eritrozo-4-fosfata d) interakcijom fruktozo-6-fosfata i 3-fosfoglicerin aldehida

24. Koji od enzima iz pentoznog puta zahteva tiamin pirofosfat (TPP) kao koenzim:

a) glukozo-6-fosfat dehidrogenaza

22

b) 6-fosfoglukonat dehidrogenaza c) transaldolaza d) transketolaza* e) pentozofosfo izomeraza

25. Koji enzimi učestvuju u reverzibilnom delu pentoznog puta pri formiranju

ribozo-5-fosfata: a) dehidrogenaze i izomeraza b) dehidrogenaze i epimeraza c) transketolaza i transaldolaza* d) fosfoheksoizomeraza i fosfoglukomutaza

26. Stvoreni ribozo-5-fosfat prevodi se u aktivni oblik (PRPP) reagovanjem sa:

a) UTP-om uz aktivnost pirofosforilaze b) GTP-om uz aktivnost GTP-aze c) ATP-om uz oslobađanje AMP-a i dejstvom enzima ATP-fosforibozil

transferaze*

27. Dezoksiriboza koja se nalazi u sklopu dezoksiribonukleozid trifosfata nastaje: a) direktno redukcijom ribozo-5-fosfata u pentoznom putu b) redukcijom riboze koja se nalazi u sklopu ribonukleozid trifosfata c) redukcijom riboze koja se nalazi u sklopu ribonukleozid difosfata

dejstvom ribonukleozid reduktaze*

28. 5-fosforibozil -1-pirofosfat ( PRPP) služi za sintezu: a) pirimidinskih nukleotida b) purinskih nukleotida c) purinskih i pirimidinskih nukleotida*

29. Metabolizam glukoze u eritrocitima odvija se:

a) procesom glikolize do stvaranja mlečne kiseline i pentoznim putem* b) samo procesom glikolize koja se nastavlja limunskim ciklusom c) samo pentoznim putem koji produkuje redukovani NADP

30. Karakteristike glikolize u eritrocitima jesu:

a) formiranje 2,3-difosfoglicerata i laktata* b) formiranje 2,3-DPG-a i uključivanje piruvata u mitohondrije c) potpuna oksidacija glukoze glikolizom i limunskim ciklusom do ugljen

dioksida i vode

31. Hereditarna nepodnošljivost fruktoze javlja se kao posledica neaktivnosti: a) fosfofruktokinaze b) fruktokinaze c) fruktozo-1-fosfat aldolaze* d) fruktozo-1,6-difosfat aldolaze e) fruktozo-6-fosfataza

23

32. Koji deo metaboličkog puta fruktoze je istovremeno deo puta glikoneogeneze:

a) prevođenje fruktozo 1-fosfata u fruktozo-1,6-difosfat b) razgradnja fruktozo-1-fosfata na glicerinaldehid i dioksiaceton fosfat c) aktiviranje glicerola u alfa-glicerofosfat dejstvom glicerokinaze,

prevođenje alfa-glicerofosfata u dioksiacetonfosfat, spajanje dioksiacetonfosfata sa 3-fosfo-glicerinaldehidom u fruktozo-1,6-difosfat, prevođenje fruktozo-1,6-difosfata u fruktozo-6-fosfat i prevođenje fruktozo-6-fosfat u glukozo-6-fosfat*

d) prevođenje glicerin aldehida u 3-fosfoglicerinaldehid

33. Preko kog metabolita se direktno povezuje metabolizam fruktoze sa metabolizmom masti:

a) preko alfa-glicero fosfata* b) preko dioksiaceton fosfata c) preko fruktozo-1,6-difosfata d) preko fruktozo-1-fosfata

34. Kod urođene nepodnošljivosti fruktoze u krvi pacijenta zapaža se stalna

hipoglikemija uz postojanje uvećane jetre zbog nagomilanog glikogena koji ima normalnu strukturu. Zbog čega je prisutna stalna hipoglikemija:

a) zbog smanjenja aktivnosti glukozo-6-fosfataze b) zbog neaktivnosti gama amilaze c) višak fosforilisanih estara fruktoze, fruktozo-1-fosfat i fruktozo-1,6

difosfat inhibitorno deluju na aktivnost fosforilaze jetre te se usporva proces glikogenolize.*

35. Kod pacijenata obolelih od galaktozemije primenjuje se dijeta bez galaktoze.

Galaktoza je međutim potrebna organizmu za formiranje složenih lipida (galakto-cerebrozida i dr.), za sintezu mukopolisaharida i dr. Na koji način se dobija ta neophodna galaktoza:

a) epimerizacijom uridin difosfat (UDP)-glukoze dejstvom specifične C4 epimeraze*

b) reakcijom monosaharida sa C4 i C5 katalizovanom transketolazom c) reakcijom monosaharida sa C7 i C3 pod uticajem transaldolaze d) reakcijom dva triozofosfata dejstvom aldolaze

36. Glukozamin 6-fosfat, prekursor svih heksozaminskih ostataka u glikozamino-

glikanima se formira: a) prenosom amidne grupe glutamina na glukozo 6-fosfat b) prenosom α-amino grupe glutamina na glukozo 6-fosfat c) putem prenosa amidne grupe glutamina na fruktozo 6-fosfat* d) prenosom α-amino grupe glutamina na fruktozo 6-fosfat e) fosforilacijom glutamina

37. Sva od navedenih jedinjenja jesu komponente limunskog ciklusa izuzev jednog:

24

a) izolimunska kiselina b) jabučna kiselina c) oksalsirćetna kiselina d) pirogrožđana kiselina* e) sukcinična ( ćilibarna ) kiselina

38. Koje komponente limunskog ciklusa nastaju pri metabolizmu amino kiselina:

a) malat, oksalacetat, izocitrat, fumarat b) izocitrat, α-keto glutarat, sukcinat c) oksalacetat, α-keto glutarat, sukcinil-KoA, fumarat * d) citrat, izocitrat, fumarat

39. Limunski ciklus se označava metaboličkim sastajalištem jer putem reakcija ovog

ciklusa povezuje se metabolizam ugljenih hidrata sa metabolizmom masti i belančevina. Na koji način se povezuje metabolizam masti sa limunskim ciklusom:

a) uključivanjem sukcinil KoA koji je značajan za razgradnju acetonskih tela

b) preko oksal sirćetne kiseline c) uključivanjem acetil KoA koji je nastao razgradnjom acetonskih tela d) uključivanjem acetil KoA koji je nastao pri procesu β-oksidacije masnih

kiselina*

40. Deficit vitamina biotina uslovljava smanjenu aktivnost kog enzima iz procesa glikoneogeneze:

a) glicero kinaze b) fosfoenolpiruvat karboksikinaze (PEPKK) c) glukozo 6-fosfataze d) fruktoso1,6-difosfataze e) piruvat karboksilaze*

41. Od nabrojanih enzima svi učestvuju u procesu glikoneogeneze sem jednog:

a) piruvat karboksilaza b) fosfoenolpiruvat karboksikinaza c) fruktozo 1,6-difosfataza d) glukozo 6-fosfataza e) piruvat dehidrogenaza*

42. U procesu glikolize postoje tri ireverzibilne reakcije koje predstavljaju

energetske barijere za lako odvijanje ovog procesa u suprotnom pravcu. Kojim enzimima su katalizovane te reakcije:

a) heksokinaza, 3-fosfo glicerinaldehid dehidrogenaza, enolaza b) fosfofruktokinaza, fosfoglicerat kinaza, piruvat kinaza c) heksokinaza, fosfofrukto kinaza, piruvat kinaza* d) fosfoglukomutaza, fosfofruktokinaza, piruvat kinaza

25

43. Pomoću kojih enzima se prevazilaze energetske barijere iz procesa glikolize tokom reakcija glikoneogeneze:

a) piruvat karboksilaza, fosfoenolpiruvat karboksikinaza, fruktozo 1,6-difosfataza , glukozo 6-fosfataza*

b) fosfoenol piruvat karboksikinaza, heksokinaza, piruvat kinaza c) glukokinaza, fosfoheksoizomeraza, fruktozo 1,6 difosfataza

44. Kod klasične galaktozemije u krvi pacijenata nalazi se :

a) UDP galaktoza, galaktitol b) galaktozo 1-fosfat, galaktitol i galaktoza * c) galaktoza i galaktitol

45. Prilikom sinteze laktoze u mlečnoj žlezdi uridin difosfo(UDP) galaktoza nastaje:

a) direktnim reagovanjem galaktozo 1-fosfata sa uridin trifosfatom (UTP) b) prevođenjem uridin difosfo (UDP) glukoze u uridindifosfo(UDP)

galaktozu pod uticajem C4 epimeraze* c) reagovanjem galaktozo 6-fosfata sa UTP-om

46. Funkcije limunskog ciklusa se karakterišu sledećim reakcijama izuzev jedne :

a) u toku limunskog ciklusa generiše se redukovani nikotin amid adeninin dinukleotid ( NADH )i redukovani flavin adenin dinukleotid (FADH2 )

b) proizvodi se GTP c) vrši se kompletna oksidacija acetata na ugljen dioksid i vodu d) limunski ciklus obezbeđuje direktno sintezu okasalsirćetne kiseline iz

acetil-KoA * e) limunski ciklus ne može da funkcioniše u odsustvu kiseonika

47. Pri metabolizmu kojih amino kiselina nastaje sukcinil- KoA, intermedijat

limunskog ciklusa : a) pri metabolizmu leucina i metionina b) pri metabolizmu fenil alanina i tirozina c) pri razgradnji valina i izoleucina *

48. Od nabrojanih enzima označiti slovom kojoj reakciji odgovaraju :

a) Fosfofruktokinaza b) Triozo fosfo izomeraza c) Glukokinaza d) Piruvat kinaza • To je glavni regulatorni enzim glikolize …a). fosfofruktokinaza • Adenozin monofosfat je aktivator ovog enzima….d). piruvat kinaza • Ima veću Michaelis-ovu konstantu ( Km) prema glukozi od heksokinaze

c)….glukokinaza • Ovaj enzim katalizuje interkonverziju dihidroksiaceton fosfata i3-fosfo

glicerinaldehida……b) triozo-fosfoizomeraza 49. Od nabrojanih jedinjenja sva su značajna u procesu glikoneogeneze u toku

gladovanja sem jednog:

26

a) pirogrožđana kiselina b) glicerol c) mlečna kiselina d) glikogene amino kiseline e) acetil-KoA*

50. Glikogenoze, nasledne bolesti kod kojih dolazi do nagomilavanja glikogena u

tkivima mogu da se jave zbog urođene neaktivnosti nabrojanih enzima, sem jednog:

a) glukozo 6-fosfataze b) enzima grananja (amilo ,1,6-transglukozidaze ) c) γ- amilaze ( amilo 1,6-glikozidaze ) d) fosforilaze a e) oligo 1,4-1,4- glukan transferaze ( enzima koji razlaže granične dekstrine) f) fosfohekso izomeraze*

51. Označi koje biohemijske reakcije kojim tkivima odgovaraju:

a) Mišići b) Jetra c) Mozak d) Adipozno tkivo

• Glikogen deponovan u ovom tkivu direktno se koristi za regulaciju

glikemije… b • Ovo tkivo je primarni izvor mlečne kiseline ( laktata ) koji se koristi kao

substrat u procesu glikoneogeneze ….. a • Ovo tkivo je primarni izvor glicerola koji se koristi u jetri kao substrat za

sintezu glukoze procesom glikoneogeneze……d • Glavni izvor ATP-a jeste razgradnja glukoze u aerobnim uslovima

procesom glikolize i limunskim ciklusom ……c

52. Funkcije limunskog ciklusa su sve izuzev jedne : a) generiše redukovani nikotinamid-adenin dinukleotid( NADH + H) i

redukovani flavin-adenin dinukleotid ( FADH2 ) b) generiše guanozin trifosfat (GTP) c) katalizuje kompletnu oksidaciju acetil-KoA do ugljendioksida i vode d) omogućava direktnu sintezu oksalsirćetne kiseline iz acetil KoA * e) limunski ciklus ne može da funkcioniše bez kiseonika

53. Urođena neaktivnost fruktozo-1,6-difosfataze manifestuje se:

a) akumulacijom fruktozo fosfata u jetri b) nemogućnošću ćelija da metabolišu glukozo 6-fosfat putem glikolize c) nemogućnošću da se glukoza sintetiše iz mlečne kiseline* d) pentozurijom

27

54. Koji od nabrojanih jedinjenja jeste pozitivan alosteriski regulator enzima piruvat karboksilaze?

a) Adenozin trifosfat (ATP) b) Acetil koenzim A ( acetil- KoA) * c) Biotin d) Fosfoenolpiruvat e) Fruktozo 1-fosfat

55. Regulacija aktivnosti kog para enzima predstavlja primer recipročne kontrole

suprotnih metaboličkih puteva : a) Fosfoenolpiruvat karboksi kinaza( FEPKK) i piruvat kinaza b) Fruktozo 1,6-difosfataza i fosfofruktokinaza* c) Glukozo 6-fosfataza i glukokinaza d) Glukozo 6-fosfataza i heksokinaza e) Enolaza i fosfoglicerat mutaza

56. U nizu reakcija koje prevode pirogrožđanu kiselinu u glukozu u ćelijama koje su

sposobne za glikoneogenezu tri reakcije se koriste da mimoiđu enzime glikolitičkog puta u kojima se glukoza prevodi u piruvat. Svi od nabrojanih enzima spadaju u tu kategoriju osim:

a) piruvat karboksilaza b) piruvat dehidrogenaza* c) fosfoenolpiruvat karboksikinaza d) fruktozo 1,6-difosfataza e) glukozo 6-fosfataza

57. Kod pacijenata kod kojih postoji von Giercke-ova bolest javljaju se nabrojani

simptomi osim jednog: a) imaju uvećanu jetru b) metaboličku alkalozu* c) hipoglikemiju d) hipertrigliceridemiju e) hiperurikemiju

58. U molekulu glikogena kojim vezama su međusobno povezani molekuli glukoze:

a) samo β-1,4 glikozidnim vezama b) β-1,4 i β-1,6 vezama c) samo α-1,4 glikozidnim vezama d) α-1,4 i α-1,6 vezama* e) samo β-1,6 vezama

59. Glikogen se čuva u ćelijama kao:

a) komponenta membrane endoplazmatskog retikuluma b) granule koje takođe sadrže enzime koji katalizuju njegovu suntezu i

degradaciju * c) granule koje adheriraju za unutrašnju stranu plazma membrane

28

d) komponenta Golgi kompleksa , gde se on formira e) slobodan glikogen rastvoren u citozolu

60. Najveća količina glikogena u organizmu čoveka nalazi se u sledećim tkivima:

a) Jetri* b) Bubrezima c) Skeletnim mišićima* d) Srčanom mišiću e) Adipoznom tkivu

61. U toku glikogenolize slobodna (nefosforilisana) glukoza se stvara iz:

a) ostataka glikoze vezanih u lancima α-1,4 glikozidnim vezama b) ostataka glukoze vezanih 1,6-glikozidnim vezama* c) hidrolizom glukozo 1-fosfata oslobođenih dejstvom fosforilaze d) razlaganjem UDP-glukoze

62. Glikogen sintetaza se karakteriše sledećim osobinama osim jedne:

a) enzim postoji u aktivnoj i neaktivnoj formi b) uridin difosfat glikoza je supstrat c) aktivira se fosforilisanjem * d) zahteva postojanje početnih(primarnih) lanaca glikogena e) nalazi se udružena sa glikogenskim granulama

63. Višak cikličnog AMP-a u ćeliji ukazuje na potrebu ćelije za energijom. U

slučaju povećanja c-AMP-a u ćeliji dolazi do: a) ubrzavanja procesa sinteze glikogena (glikogeneze) b) ubrzava se proces razgradnje glikogena ( glikogenoliza)* c) ubrzava se proces glikoneogeneze d) ubrzava se proces sinteze glukuronske kiseline

64. Fosforilaze su enzimi koji fosforilitički (uključivanjem molekula neorganskog

fosfata ) vrše razlaganje α-1,4 glikozidnih veza uz oslobađanje velikog broja molekula glukozo 1-fosfata. Sledeće činjenice odgovaraju ovim enzimima osim jedne:

a) Fosforilaza iz mišića i fosforilaza jetre se imunološki razlikuju b) Fosforilaza iz mišića i fosforilaza jetre egzistiraju u aktivnom i

neaktivnom obliku c) Fosforilaza fosfataza inaktivira aktivnu fosforilazu d) Fosforilaza se aktivira c-AMP zavisnom protein kinazom e) Prevođenje neaktivne fosforilaze u aktivnu formu vrši se fosforilizanjem

enzimskog proteina preko hidroksilnih grupa serina i treonina f) Gvanozin trifosfat ( GTP) inaktivira fosforilazu *

65. Uridin difosfo glukoza ( UDP-glukoza ) koristi se za nabrojane reakcije sem

jedne : a) sintezu glikogena

29

b) sintezu UDP- glukuronske kiseline c) sintezu UDP- galaktoze d) sintezu amino šećera*

66. Mlečna kiselina nastaje iz pirogrožđane kiseline :

a) oksidacijom, pod dejstvom laktat dehidrogenaze (LDH) b) redukcijom, pod dejstvom laktat dehidrogenze (LDH)* c) dekarboksilacijom pirogrožđane kiseline

67. Fiziološki značaj formiranja mlečne kiseline u uslovima anaerobioze je:

a) smanjenje pH krvi u pravcu postizanja metaboličke acidoze b) smanjenje količine pirogrožđane kiseline c) reoksidaciju redukovanog nikotinamid adenin dinukleotida(NADH +H )

i obezbeđenje dovoljne količine oksidisanog NAD-a čime je omogućen proces glikolize u uslovima anaerobioze *

d) zbog potrebe mlečne kiseline za reakcije glikoneogeneze

68. Mukopolisaharidi , drugačije nazvani glikozaminoglikani jesu: a) linearni heteropolisaharidi, prisutni u potpornim, vezivnim tkivima koji

igraju strukturnu, gradivnu ulogu* b) heteropolisaharidi biljnog porekla c) rezervni heteropolisaharidi životinjskog porekla d) rezervni homopolisaharidi biljnog porekla

69. U grupu sulfatisanih mukopolisaharida spadaju:

a) hondroitin sulfati, kerato sulfati i heparin* b) hijaluronska kiselina, sijalinska kiselina i muraminska kiselina c) neuraminska kiselina, sijalinska kiselina i muraminska kiselina.

70. Biosintetski put aktivnih formi acetilisanih heksozamina, uridindifosfo-N-acetil

glukozamina ( UDP-N-acetil glukozamina ) i UDP-N-acetil-galaktozamina je analogan

a) biosintezi UDP-glukuronske kiseline b) biosintezi UDP-L-iduronske kiseline c) uridin difosfoglukozi (UDP-glukozi)* d) uridin difosfo galaktozi (UDP-galaktozi)*

71. Glukuronska kiselina je prisutna u sledećim mukopolisaharidima :

a) keratosulfatima, hondroitin sulfatima (A,Bi C) i heparinu b) heparinu, keratosulfatima i hondroitin-B-sulfatu c) hijaluronskoj kiselini, hondroitin A i hondroitin C sulfatu i heparinu* d) hondroitin B sulfatu

72. Fiziološke uloge glukuronske kiseline jesu nabrojane sem jedne:

a) Neophodna je za sintezu pentoza* b) U jetri učestvuje u reakcijama glukurokonjugacije

30

c) Čini sastavnu komponentu nekih mukopolisaharida d) potrebna je za sintezu L-iduronske kiseline koja se nalazi u sklopu

hondroitin B sulfata e) kod biljaka i nekih životinja služi za sintezu L-askorbinske kiseline f) pri njenoj razgradnji povezuje se sa pentoznim putem ugljenih hidrata

31

LIPIDI

1. U kojim se rastvaračima rastvaraju lipidi: a) voda b) vodeni puferski rastvori c) benzen* d) nepolarni rastvarači* e) kiseline

2. Koje funkcije imaju lipidi:

a) javljaju se kao strukturni sastojci biomembrane,* b) služe kao oblik u kome se akumulira metabolička toplota* c) služe kao oblik transporta toplote* d) nose genetsku informaciju e) imaju zaštitnu funkciju*

3. Koja se jedinjenja odnose na lipide:

a) fosfatidi* b) kefalini* c) neutralne masti* d) holesterol* e) heksuronske kiseline

4. Koja je hemijska priroda neutralnih masti:

a) triacilgliceroli* b) diacilgliceroli* c) fosfogliceridi d) mešoviti triacilgliceroli* e) sfingolipidi

5. Koja jedinjenja spadaju u steroide:

a) žučne kiseline* b) hormoni nadbubrega* c) gangliozidi d) polni hormoni* e) sfingomijelini

6. Koja jedinjenja ulaze u sastav holesterola:

a) masne kiseline b) sfingomijelini c) perhidrofenantrenciklopentan* d) izopren* e) skvalen*

7. Koji se od vitamina ponašaju kao lipidi:

a) vitamin C

32

b) vitamin K* c) vitamin A* d) vitamin E* e) vitamin D*

8. Kakva je hemijska struktura prostaglandina:

a) u njihov sastav ulazi perhidrofenantrenciklopentan b) imaju ciklopentanski ili ciklopentenski prsten* c) u njihov sastav ulazi izoprenoidna struktura d) Sadrže polinezasićene masne kiseline* e) imaju troatomni alkohol glicerol

9. Koji lipidi ulaze u sastav lipoproteida krvne plazme:

a) holesterol* b) neutralni lipidi* c) slobodne masne kiseline d) sfingomijelini e) gangliozidi

10. Koji se proces naziva saponifikacijom masti:

a) enzimska hidroliza b) alkalna hidroliza* c) hidrogenizacija d) reakcija sa olovo-acetatom e) emulgovanje masti

11. Koji sastojci ćelije sadrže fosfolipide:

a) mijelinski omotač nervnih ćelija velikog mozga* b) hijaloplazma ćelija (koristi se pri oksidaciji, tj. u energetske svrhe) c) lipoproteidni kompleks membrana *

12. Slobodne masne kiseline nastaju kao rezultat dejstva kojih enzima:

a) fosfolipaza* b) acetilholinesteraza c) nespecifične esteraze d) lipaze* e) arilesteraze

13. Kakvom pretvaranju podleže glicerol koji nastaje u prvoj etapi pri razgradnji

triacilglicerola: a) redukciji b) oksidaciji c) metilovanju d) fosforilovanju* e) acilovanju

33

14. Na koji se način pretežno vrši razgradnja viših masnih kiselina: a) dekarboksilacijom b) redukcijom c) α- oksidacijom d) β - oksidacijom* e) ω - oksidacijom

15. U kojim se ćelijskim organelama vrši oksidacija masnih kiselina:

a) jedru b) mitohondrijama* c) ribozomima d) mikrozomima e) citoplazmi

16. Kroz koje se stadijume (faze) vrši proces aktivacije molekula masnih kiselina i

njihovo ulaženje iz citoplazme u mitohondrije: a) enzimskom esterifikacijom slobodnih masnih kiselina, koja se obavlja

citoplazminim CoA (na račun ATP-a) i to u spoljnoj membrani mitohondrija *

b) fosforilacijom slobodne masne kiseline na račun ATP-a c) prenosom ostataka masne kiseline na molekul karnitina pomoću koga se

ostvaruje prenos tog ostatka kroz unutrašnju membranu mitohondrija* d) prenosom ostatka masne kiseline na unutarmitohondrijski CoA*

17. Koja niskomolekulska azotna baza učestvuje u prenosu ostatka masne kiseline

kroz membranu mitohondrija: a) karnozin b) karnitin* c) kreatinin d) anserin

18. Kako se nazivaju enzimi koji katalizuju sintezu CoA-estara masnih kiselina:

a) aciltransferaza b) acetil-CoA-sintetaza* c) tiokinaza masnih kiselina* d) acil-CoA-dehidrogenaza e) e)β-ketotiolaza

19. Koje reakcije učestvuju u ciklusu β oksidacije masnih kiselina:

a) aktivacija masnih kiselina na račun CoA-SH (učešćem ATP-a)* b) dekarboksilacija c) dehidrogenacija* d) dehidratacija e) hidratacija*

34

20. Kako se naziva enzim pomoću koga se odvajaju dva radikala ugljovodonika od β - ketoacil-CoA:

a) tiokinaza b) aciltransferaza c) β -ketotiolaza* d) hidroksiacil-CoA-hidro-liaza

21. Koja se jedinjenja nazivaju ketonskim (acetonskim) telima:

a) acetoacetil-CoA b) acetosirćetna kiselina* c) hidroksibuterna kiselina* d) aceton* e) sukcinat

22. Koji se krajnji proizvodi grade β-oksidacijom masnih kiselina sa neparnim

brojem atoma ugljenika: a) sukcinil-CoA b) propionil-CoA * c) acetil-CoA* d) metilmalonil-CoA e) β -hidroksibutirat

23. Koji su još putevi oksidacije masnih kiselina osim β -oksidacije, prisutni u živim

ćelijama: a) oksidativna fosforilacija b) α -oksidacija* c) ω -oksidacija*

24. Koje jedinjenje nastaje kao proizvod prve reakcije β-oksidacije masnih kiselina:

a) acetil-CoA b) acil-CoA* c) acetoacetat d) sukcinil-CoA e) glicerofosfat

25. Koje se jedinjenje pojavljuje kao krajnji proizvod razgradnje viših masnih

kiselina: a) α-glicerofosfat b) β-hidroksibutirat c) acetil-CoA* d) metilmalonil-CoA e) acil-CoA

26. Koji koenzimi učestvuju u ciklusu β-oksidacije masnih kiselina:

a) CoA-SH* b) FAD*

35

c) NAD+* d) kobalamin e) tiaminpirofosfat

27. Koliko se molekula ATP gradi pri odvajanju jednog acetil-CoA u toku β-

oksidacije masnih kiselina: a) 3 b) 5* c) 35 d) 96 e) 130

28. Koliko se molekula acetil-CoA dobije u toku β-oksidacije stearinske kiseline:

a) 8 b) 3 c) 9* d) 10 e) 7

29. Kao rezultat kojih reakcija se stvara glavna količina acetil-CoA u

mitohondrijama: a) oksidativne dekarboksilacije piruvata* b) β-oksidacija masnih kiselina* c) acetil-CoA-karboksilazne reakcije d) od fragmenata koji sadrže jedan ugljenikov atom

30. Kako se zove multienzim koji je sposoban da ostvaruje ceo ciklus reakcija

biosinteze viših masnih kiselina: a) acetil-CoA-karboksilaza b) hidrataza viših masnih kiselina c) aciltransferaza d) transacilaza e) sintetaza viših masnih kiselina*

31. U kojim delovima ćelije se vrši sinteza viših masnih kiselina:

a) jedru b) mitohondrijama c) endoplazmatičkom retikulumu citoplazme* d) mikrozomima e) ribozomima

32. U kojoj se reakciji koristi ugljendioksid pri biosintezi viših masnih kiselina:

a) sintezi acetil-CoA od fragmenata sa jednim C-atomom b) ATP - zavisnoj sintezi malonil-CoA iz acetil-CoA* c) građenju piruvata d) d) pretvaranju malonil-CoA u β -ketobutiril-CoA

36

e) e) prelazu β-ketoacilderivata u hidroksiacilderivate

33. Šta je izvor NADPH2 za sintezu masnih kiselina: a) oksidacija citoplazmatskog glukozo-6-fosfata pentozofosfatnim putem* b) oksidacija malata do piruvata i CO2* c) stvaranje piruvata

34. Koje su reakcije neophodne za sintezu triacilglicerola (neutralnih masti):

a) dihidroksiacetonfosfat + NADH + H+ = L-glicerol-3-fosfat + NAD+* b) ATP + glicerol = L-glicerol-3-fosfat* c) D-gliceraldehid-3-fosfat + H3PO4 = 3-fosfogliceroilfosfat

35. Kao rezultat koje reakcije se sintetizuje fosfatidna kiselina:

a) hidrolizom složenih estara b) razgradnjom fosfoanhidrida viših masnih kiselina c) fosforilacijom glicerola d) transacilovanjem glicerolfosfata* e) redukcijom dihidroksiacetonfosfata

36. Koji enzim učestvuje u građenju lizolecitina:

a) lipaza b) fosfodiesteraza c) fosfolipaza A* d) fosfolipaza B e) fosfolipaza C

37. Koje se jedinjenje javlja kao glavni prekursor (preteča) za sve fosfogliceride:

a) fosfatidna kiselina* b) diacilglicerol c) fosfattidilglicerol d) citidindifosfatidilgliceroli e) dihidroksiacetonfosfat

38. Kao prekursor kojih jedinjenja je acetil-CoA:

a) glicerola b) masnih kiselina* c) steroida* d) inozita

39. Kako se prema strukturi dele složene masti?

a) fosfolipidi, glikolipidi, ceramidi b) glikolipidi, lipoproteini, fosfolipidi* c) glikolipidi, fosfolipidi, sfingomijelini

37

40. Na koji način komponente hrane koje deluju kao davaoci metil grupe popravljaju stanje jetre u bolesnika sa masnom infiltracijom jetre?

a) Omogućavaju sintezu VLDL* b) Omogućavaju sintezu holina* c) Omogućavaju ekskretornu ulogu jetre

41. Koliko energije, u obliku ATP-a, se dobija kompletnom oksidacijom palmitinske

kiseline do ugljen dioksida i vode? a) 131 b) 129* c) 96

42. Koliko se ATP-a dobija oksidacijom?

a) jednog molekula acetosirćetne kiseline. (23 ATP) b) jednog molekula β -hidroksibuterne kiseline (26 ATP)

43. Koliko molekula glukoze će se potrošiti za produkciju NADPH potrebnog za

sintezu jednog molekula holesterola iz acetil-KoA? a) 2 b) 8* c) 6

44. Na koji način se oleinska kiselina konvertuje u acetil-KoA?

a) Hidrolizom b) β-oksidacijom* c) redukcijom

45. Kako masno tkivo dobija glicerol-3-fosfat za sintezu triacilglicerola?

a) Iz glicerola b) Iz glukoze* c) Iz holesterola

46. Na koji način se reguliše aktivnost enzima acetil-KoA karboksilaze?

a) Pomoću limunske kiseline* b) Pomoću biotina c) Pomoću palmitil KoA*

47. Na koji način amino-kiseline mogu da se uključe kao prekursori u sintezu

palmitinske kiseline? a) Preko propionil KoA b) Preko acetil KoA* c) Preko sukcinil KoA d) Preko acil KoA

48. Koji enzimi učestvuju u oksidaciji oleinske kiseline do acetil-KoA?

a) Tiokinaza*

38

b) Hidrolaze c) Dehidrogenaze* d) Hidrataze* e) Karboksilaze f) Liaze*

49. Objasni na koji način se dobija intracelularna voda iz masti deponovanih u

masnom tkivu sisara? a) Razgradnjom triacilglicerola b) U respiratornom lancu mitohondrija* c) Aktivacijom glicerola

50. Kakve efekte ima deficit karnitin-acil transferaze u skeletnim mišićima na

prolongiran fizički rad? a) Stimuliše ga b) Dovodi do reverzibilne mišićne paralize i bolova* c) Onemogućava bilo kakav fizički napor

51. Da li je aspirin efikasan u preveniranju agregacije trombocita?

a) Da* b) Ne

52. Ukoliko bi osoba unosila hranu bez holesterola i triacilglicerola, kako bi se to

ispoljilo na deponovanje triacilglicerola u masnom tkivu? a) Smanjenjem lipogeneze* b) Ubrzanjem lipogeneze c) Nebi imalo uticaja

53. β -hidroksi- β- metilglutaril-KoA je intermedijat u sintezi acetosirćetne kiseline i

holesterola u jetri. Ovim metaboličkim procesima je dostupan u: a) Mitohondrijama i citozolu b) Mitohondrijama i endoplazmatskom retikulumu* c) Ribozomima i endoplazmatskom retikulumu

54. Kako se sintetiše esterifikovani holesterol?

a) Vezivanjem masne kiseline za bočni lanac holesterola b) Vezivanjem masne kiseline za nezasićenu vezu u B prstenu c) Esterifikacijom OH grupe u položaju 3 holesterola*

55. Zašto koncentracija acetonskih tela raste u krvi u toku produženog gladovanja?

a) Zbog povećane mobilizacije amino kiselina b) Zbog povećane razgradnje masti* c) Zbog povećane razgradnje masnih kiselina* d) Zbog nemogućnosti njohive razgradnje

39

56. Koji su fizičko-hemijski razlozi za transport masnih kiselina u spoju sa albuminima?

a) Nerastvorljivost u lipidima b) Rastvorljivost u lipidima c) Nerastvorljivost u krvnoj plazmi*

57. Prostaglandini se sintetišu iz masnih kiselina:

a) arahidonske, γ-linolenske i EPA-e* b) arahidonske i oleinske c) arahidonske

58. U glicerofosfolipide spadaju:

a) lecitin, kefalin, serin fosfatidi, inozitol fosfatidi* b) plazmalogeni, kardiolipini, fosfatidil glicerol* c) lecitin, kefalin, plazmalogeni, kardiolipini

59. Specifična ugljeno hidratna komponenta gangliozida je:

a) heksozamin b) sijalinska kiselina* c) L-fukoza d) heksoza

60. Sfingolipidoze su posledica deficita:

a) anaboličkih enzima b) transferaza c) kataboličkih enzima*

61. Koje je jedinjenje glavni prekursor za sintezu žučnih kiselina

a) glukoza b) fosfatidna kiselina c) holesterol* d) holin

62. Koje su primarne žučne kiseline:

a) holna i litoholna b) holna i dezoksiholna c) holna i henodezoksiholna* d) holna, dezoksiholna i litoholna

63. Uloge žučnih kiselina su:

a) u varenju i resorpciji ugljenih hidrata b) u varenju i resorpciji masti* c) u resorpciji liposolibilnih vitamina * d) u resorpciji amino kiselina

40

AZOTNI BILANS I AMINOKISELINE

1. Jedan od odgovora koji se odnosi na klasifikaciju aminokiselina nije tačan. a) prema strukturnoj klasifikaciji aminokiseline se dele na: aciklične

(nesubstituisane i substituisane) i ciklične (aromatične, heterociklične i iminokiseline)

b) prema elektrohemijskoj klasifikaciji aminokiseline su podeljene u tri grupe: neutralne (monoaminomonokarboksilne), bazne (monoaminodikarboksilne ) i kisele (diamino-monokarboksilne). *

c) prema biološkoj klasifikaciji aminokiseline se dele na: esencijalne (koje se u organizmu ne sintetišu) i neesencijalne ( koje se u organizmu mogu da sintetišu).

2. Jedan od datih odgovora nije tačan:

a) valin, leucin, izoleucin i arginin su esencijalne aminokiseline b) treonin, lizin, histidin i metionin su esencijalne aminokiseline c) serin, glicin, alanin, glutaminska kiselena, asparaginaska kiseline su

neesencijalne aminokiseline d) fenilalanin i triptofan su neesencijalne aminokiseline*

3. Kojim se vezama povezuju aminokiseline u proteinima?

a) glikozidnim b) estarskim c) peptidnim*

4. Jedan od ponuđenih odgovora nije tačan:

a) glutation je tripeptid koji se sastoji od tri aminokiseline: glutaminske kiseline, cisteina i glicina

b) redukovana forma glutationa (GSH) poseduje SH grupu koja potiče od aminokiseline cisteina

c) oksidovana forma glutationa (GSSG) poseduje S-S vezu koja povezuje dva tripeptidna segmenta

d) glutation reduktaza je enzim koji omogućava regeneraciju oksidovane forme glutationa uz učešće NADPH.*

5. Jedna od nabrojanih uloga glutationa nije tačna:

a) glutation ima ulogu u reakcijama oksidoredukcije b) važan je u detoksikacionim procesima c) ima ulogu u transportu aminokiselina d) uz učešće glutationa vrši se sinteza koenzima NAD*

6. Bilans azota zavisi od količine azota koji se unosi u organizam putem hrane i

količine azota koji se izbacuje iz organizma. On može biti (zaokruži netačan odgovor):

a) negativan b) pozitivan

41

c) uravnotežen i d) mešovit. *

7. Proteinski minimum je najmanja količina belančevina hrane koja obezbeđuje

azotnu ravnotežu. Zaokruži netačan odgovor. Proteinski minimum zavisi od: a) starosti organizma b) fiziološkog stanja c) biološke vrednosti proteina d) biljni proteini su potpuni proteini jer poseduju sve esencijalne

aminokiseline*

8. Jedan od nabrojanih puteva katabolizma aminokiselina nije tačan: a) transaminacija b) dekarboksilacija c) dezaminacija d) beta-oksidacija*

9. Pepsin je enzim koji razlaže proteine u:

a) lumenu tankog creva b) usnoj duplji c) u želucu* d) u tkivima

10. Optimalna pH vrednost za delovanje pepsina je:

a) u kiseloj sredini * b) u baznoj sredini c) u neutralnoj sredini

11. Pepsin je endopeptidaza čijom se aktivnošću proteini razlažu na:

a) aminokiseline b) dipeptide c) monosaharide d) albumoze i peptone*

12. Usiravanje mleka vrši se delovanjem:

a) tripsina b) pepsina c) himozina* d) lipaze

13. Enterokinaza je aktivator:

a) ptijalina b) pepsinogena c) tripsinogena* d) dijastaze pankreasa

42

14. Optimalni pH za delovanje tripsina je: a) u kiseloj sredini b) u baznoj sredini* c) u neutralnoj sredini

15. Tripsin je enzim koji se sekretuje u obliku tripsinogena. Jedan od odgovora koji

se odnosi na sekreciju tripsina je tačan: a) tripsin sekretuju ćelije želudačne sluzokože b) tripsin sekretuju ćelije egzokrinog dela pankreasa* c) tripsin sekretuju enterociti d) tripsin sekretuju ćelije endokrinog dela pankreasa

16. Gama glutamil ciklus je važan:

a) za dobijanje energije b) za sintesu uree c) za transport aminokiselina* d) za transport masnih kiselina

17. Biogeni amini nastaju:

a) transaminacijom iz aminokiselina b) dekarboksilacijom aminokiselina* c) bata oksidacijom masnih kiselina d) dezaminacijom aminokiselina

18. Koenzim dekarboksilaza je:

a) PLP* b) TPP c) NAD d) FAD

19. Transaminaze kao koenzim sadrže:

a) NAD b) NADP c) PLP* d) KoA

20. Transaminacijom alanin se može sintetisati iz:

a) oksalsirćetne kiseline b) alfa-ketoglutarne kiseline c) pirogrožđane kiseline* d) cisteina

21. Transaminacijom iz oksalsirćetne kiseline nastaje:

a) metionin b) alanin c) asparaginska kis*

43

d) glicin

22. NH3 se iz aminokiselina oslobađa procesom: a) dekarboksilacije b) dezaminacije* c) transaminacije d) transmetilacije

23. Oksidaze L-aminokiselina kao koenzim sadrže:

a) TPP b) PLP c) FMN* d) FAD

24. Oksidaze D-aminokiselina kao koenzim sadrže:

a) PLP b) NAD c) FMN d) FAD*

25. Glavni put u detoksikaciji amonijaka u jetri je:

a) sinteza glutamina b) sinteza uree* c) stvaranje kreatina d) sinteza glutationa

26. Glavni put u detoksikaciji amonijaka u mozgu je:

a) sinteza glutamina* b) sinteza uree c) stvaranje kreatina d) sinteza glutationa

27. Toksični efekti amonijaka prvenstveno se ispoljavaju na funkciju:

a) jetre b) mozga* c) srca d) pankreasa

28. Početne reakcije u ciklusu sinteze uree vrše se u:

a) citoplazmi b) ribozomima c) mitohondrijama* d) Goldži- sistemu

29. Koje se reakcije ciklusa sinteze uree odigravaju u mitohondrijama:

a) sinteza karbamoil fosfata *

44

b) sinteza karbamoil fosfata i stvaranje citrulina* c) reakcija u kojoj se sintetiše arginin-ćilibarna kiselina d) hidrolitička razgradnja arginina na ornitin i ureu

30. U prvoj reakciji ciklusa sinteze uree iz CO2 i NH3 se sintetiše:

a) citrulin b) ornitin c) Karbamoil fosfat* d) arginin

31. NH3 se za sintezu uree u mitohondrijama oslobađa delovanjem: -

a) glutamat-oksalacetat transaminaze b) glutamat dehidrogenaze* c) glutamat dekarboksilaze d) ureaze

32. N-acetil-glutaminska kiselina je aktivator:

a) Karbamoil fosfat sintetaze I* b) OCT c) Karbamoil fosfat sintetaze II d) arginaze

33. Karbamoil fosfat sintetaza I je enzim koji učestvuje u sintezi:

a) pirimidina b) purina c) uree* d) kreatina

34. Drugi atom azota za sintezu uree dobija se iz:

a) glicina b) alanina c) asparaginske kiseline* d) glutaminske kiseline

35. Urea se dobija u terminalnoj fazi ciklusa sinteze iz:

a) arginina* b) ornitina c) citrulina d) kreatina

36. Arginaza razlaže arginin na:

a) glikociamin i ornitin b) ornitin i ureu* c) kreatin i ureu d) ureu i citrulin

45

37. Sinteza kreatina započinje od: a) arginina i ornitina b) arginina i glicina* c) arginina i prolina d) ornitina i glicina

38. Za sintezu glicina iz serina potrebno je učešće:

a) TPP b) PLP c) THF* d) biotina

39. Glicin se sintetiše procesom transaminacije iz:

a) alfa-ketoglutarne kis b) oksalsirćetne kis c) glioksalne kis* d) pirogrožđane kis

40. Gvanidinosirćetna kiselina se prevodi u kreatin procesom:

a) dezaminacije b) hidrolize c) metilacije* d) transaminacije

41. Kreatin fosfat u tkivima može da posluži za sintezu:

a) ADP b) ATP* c) GTP d) CTP

42. Kreatinin koeficijent (dnevna ekskrecija kreatinina urinom) zavisi od:

a) diureze b) mišićne mase* c) funkcije jetre

43. Etanolamin nastaje dekarboksilacijom iz:

a) glicina b) serina* c) metionina d) tirozina

44. Alanin je:

a) ketogena aminokiselina b) glikogena aminokiselina* c) ketogena i glikogena

46

45. Dikarbonske aminokiseline su: a) glicin i serin b) asparaginska i glutaminska kiselina* c) fenilalanin i tirozin d) triptofan i histidin

46. Tioaminokiseline su:

a) asparaginska i glutaminska am b) fenilalanin i tirozin c) triptofan i histidin d) metionin, cistein i cistin*

47. Saharopin je produkt u metaboličkom putu:

a) histidina b) lizina* c) ornitina d) fenilalanina

48. Karnitin se može sintetisati iz:

a) histidina b) lizina* c) ornitina d) fenilalanina

49. Dekarboksilacijom histidina nastaje:

a) serotonin b) tiramin c) histamin* d) melanin

50. Sinteza melanina vrši se iz:

a) metionina b) tirozina* c) serina d) alanina

51. Albinizam je poremećaj u metabolizmu

a) histidina b) arginina c) lizina d) tirozina*

52. Za sintezu hormona štitne žlezde potreban je :

a) histidin b) arginin c) tirozin*

47

d) triptofan

53. Sinteza niacina (vit PP) može da se vrši iz: a) histidina b) arginina c) tirozina d) triptofana*

54. Serotonin nastaje dekarboksilacijom iz:

a) 5-OH triptofana * b) arginina c) tirozina d) triptofana

55. Metionin, cistein i cistin su tioaminoliseline. Zaokruži netačan odgovor.

a) Metionin je neesencijalna amino kiselina koja ima ulogu u sintezi proteina, u transmetilacionim reakcijama, u sintezi cisteina i cistina*

b) S-adenozil-metionin (SAM) je aktivan metionin iz koga odvajanjem metil grupe nastaje nastaje S-adenozil-homocistein (SAH)

c) cistationin-beta-sintetaza i cistationaza su enzimi koji u svojoj strukturi sadrže PLP kao koenzim

56. Zaokruži netačan odgovor koji se odnosi na cistein

a) cistein se sintetiše u organizmu iz metionina preko homocisteina i cistationina

b) cistein je aminokiselina koja se koristi za sintezu glutationa, koenzima A, taurina, proteina, cistina, služi kao glavni izvor jona sulfata u organizmu

c) cistein dekarboksilacijom prelazi u cisteamin koji se koristi za sintezu koenzima A i za sintezu taurina

d) cistin nastaje iz dve molekule cisteina dehidrogenizacijom e) cistein desulfhidraza je enzim koji vrši dezaminaciju cisteina uz

oslobađanje H2S, pirogrožđane kiseline i glutamina*

57. U procesima metilacije u ćelijama važnu ulogu ima: a) alanin b) S-adenozil-metionin* c) tirozin d) lizin

58. Cistein je neesencijalna aminokiselina koja se može sintetisati iz:

a) alanina b) metionina* c) tirozina d) lizina

59. Cistein ima važnu ulogu u reakcijama:

48

a) metilacije b) oksidoredukcije* c) hidrolize d) fosforilacije

60. Aminokiseline koje katabolizmom daju acetosirćetnu kiselinu ili njene

prekursore, acetil-KoA ili acetoacetil-KoA su: a) glikogene b) ketogene* c) i glikogene i ketogene

61. Aminokiseline čijim katabolizmom nastaje pirogrožđana kiselina ili jedan od

intermedijera limunskog ciklusa su: a) glikogene* b) ketogene c) i glikogene i ketogene

62. Iz koje amino kiseline se sintetišu hormoni štitne žlezde (T3 i T4):

a) Triptofana b) Histidina c) Tirozina* d) Treonina

63. Koja je amino kiselina prethodnik u sintezi kateholamina:

a) Serin b) Arginin c) Tirozin* d) Lizin

64. Fenil ketonurija nastaje zbog poremećaja u metabolizmu:

a) Treonina b) Alanina c) Triptofana d) Fenilalanina*

65. Deficit enzima homogentizat oksidaze dovodi do pojave:

a) Tirozinemije b) Alkaptonurije* c) Cistinoze d) Albinizma

66. Gama-amino buterna kiselina (GABA) nastaje dekarboksilacijom iz:

a) Histidina b) Asparaginske kiseline c) Glutaminske kiseline* d) Cisteina

49

67. Putrescin, prethodnik poliamina (spermina i spermidina) nastaje

dekarboksilacijom iz: a) Arginina b) Ornitina* c) Lizina d) triptofana

Proteini

1. Keratini su proteini sa visokim sadržajem: a) sumpora i amino kiseline cistein* b) magnezijuma i amino kiseline treonin c) kalcijuma i amino kiseline metionin d) sumpora i amino kiseline lizin

2. Amino kiselina koja se u kolagenu periodično ponavlja je:

a) cistein b) lizin c) serin d) glicin* e) valin

3. Albumini su zastupljeni u organizmu u:

a) koži, kosi, noktima b) intracelularnom prostoru c) međućelijskoj supstanci d) krvnoj plazmi*

4. Primarna struktura proteina je:

a) Broj, vrsta, redosled i raspored amino kiselina* b) interakcija specifičnih amino kiselina c) stvaranje disulfidnih veza između cisteina d) uvrtanje lanca u α heliks e) stvaranje vodonične veze između svake prve i četvrte amino kiseline

5. Elektroforeza belančevina i kretanje u električnom polju je uslovljeno:

A.Jonskim nabojem čestica B.postojanjem izoelektrične tačke proteina C.veličinom čestica D.karakteristikama pufera koji se koristi

a) A,B i C b) samo A c) A,B i D d) A,C i D*

50

e) svim gore pobrojanim

6. Kolagen je glavna komponenta: a) krvi b) kostiju* c) jetre d) heparina e) žuči

7. Kolagen je jedini protein za koji je u sastavu karakteristično:

a) izgrađen od peptona b) prisustvo hidroksiprolina* c) više od 5% sumpora d) hijaluronidaza e) nema glicin

8. Stavi slovo ispred tačne postavke:

A.Keratin B.Kolagen C.Obadva D.Nijedan

--B----Nema cistein, ali ima visok sadržaj hidroksiprolina i prolina --A----Sadrži veću količinu cisteina, ali nema hidroksi prolina i ima relativno malo prolina --B----Sinteza zahteva askorbinsku kiselinu --D----Rastvorljiv u vodi --B----Ima ga u vezivu --A----Ima ga u noktima

9. Kolagen se odlikuje prisustvom hidroksi-prolina i hidroksi-lizina. Ove amino kiseline:

a) nastaju u procesu translacije (sinteze) kolagena na nivou ribozoma b) sintetišu se pre nego što se ugrade u lanac kolagena c) sintetišu se posttranslacionom modifikacijom u EPR-u* d) sintetišu se u procesu maturacije i formiranja tropokolagena

10. Zaokruži sve tačne postavke

a) Histoni su proteini prisutni u hromatinu* b) H1 histoni izgrađuju nukleozome c) »linker« histoni su H1 histoni* d) histoni imaju bazni karakter* e) histoni imaju kiseli karakter f) nukleozom izgrađuju H2a, H2b, H3 i H4 histoni*

11. Bazni karakter histona potiče od:

51

a) prolina i lizina b) valina i metionina c) arginina i lizina* d) arginina i leucina

12. Globulini i albumini su definisani kao:

a) derivati proteina b) konjugovani proteini c) globularni proteini* d) lipoproteini e) fibrilarni proteini

13. Hemijski keratin je:

a) globulin b) fibrilarni protein* c) tripeptid d) histon e) konjugovani protein

14. U procesu elektroforeze belančevina ukoliko je pH veći od izoelektrične tačke,

protein: a) će se kretati ka negativnom polu b) će se kretati ka pozitivnom polu* c) neće se kretati d) precipitiraće

15. »Dezmozin« je struktura koja nastaje:

a) hidroksilacijom prolina i formiranjem tropokolagena b) dezaminacijom lizina u toku istezanja elastina* c) karboksilacijom glutamina u toku koagulacije d) acetilacijom histona u DNK

16. Pomenute pojmove svrstaj na mesta koja ih bliže objašnjavaju:

A.Disulfidne veze B. Vodonična veza C.Alfa heliks D.Denaturacija E. Peptidna veza

----B----Formira se između ostataka svake prve i četvrte amino kiseline ----A----Formira se između SH grupa cisteina ----E----Formira se između karboksilne grupe jedne i amino grupe druge amino kiseline ----D----Gubitak tercijarne strukture proteina ----C----Čini sekundarnu strukturu nekih proteina

52

17. Odgovori na postavljena pitanja koristeći date mogućnosti: A. Proteini pokazuju koloidna svojstva B. Na strukturu proteina nema uticaja pH, toplota ili UV zračenje C. Proteini sadrže slobodne amino i karboksilne grupe nastale iz gama-

karboksilne grupe gluatminske kiseline i epsilon amino grupe lizina D. Specifične osobine proteina isključivo su uslovljene postojanjem peptidne

veze

a) A, B i C su tačni b) A i C su tačni* c) Bi D su tačni d) Samo D je tačno e) Sve pobrojano je tačno

18. Termini »primarna«, »sekundarna« i »tercijarna« struktura belančevina

označavaju: a) Alfa heliks, beta heliks i gama heliks b) Peptidne i disulfidne veze c) Peptidne veze, vodonične veze, nekovalentne i disulfidne veze* d) elektrostatsku interakciju, van der Waals sile i disulfidne veze e) amino kiselinski raspored, vodonične veze i beta heliks

19. Stavi odgovarajući broj ispred rečenice koja bliže objašnjava:

1.Albumini 2.Histoni 3.Protamini 4.Globulini 5.Glijadini 6.Elastini

----6---Obavljaju svoju ulogu zahvaljujući prisustvu lizinskih rezidua, koje dezaminišu u pirolu-sličnu strukturu ----1---Globularne belančevine, sadrže gotovo sve esencijalne amino kiseline, jako amfifilne i mogu lako vezivati hidrofobne supstance ----5---Biljne belančevine ----3---Bazne belančevine, jako male molekulske težine, mogu da dijaliziraju ----4---Veoma raznovrsne molekulske težine, vezuju lipide u krvnoj plazmi ----2---Izgrađuju nukleozome

20. Histoni su belančevine bogate: a) leucinom i argininom b) lizinom i cisteinom c) argininom i lizinom* d) leucinom i betainom e) histidinom i metioninom

53

HROMOPROTEIDI

1. Hemohromoproteidi koji čine familiju (grupu) citohroma P 450 dobili su naziv prema:

a) Molekulskoj masi b) osobini da maksimalno apsorbuju svetlost pri talasnoj dužini od 45O nm

kada su u redukovanom stanju* c) citohrom P 450 označava pigment sa maksimalnom apsorbcijom pri 450

nm *

2. Hemohromoproteini koji čine familiju Citohroma P 450 prisutni su u: a) svim ćelijama organizma b) Samo u hepatocitima c) U svim ćelijama osim u zrelim eritrocitima i mišićnim ćelijama *

3. Endogeni efekti Citohroma P 450 jesu u:

a) produkciji vodonik peroksida (H2O2) b) oksidaciji substrata u prisustvu molekulskog kiseonika i NADPH + H+ * c) oksidacija supstrata u prusutvu Citohroma P450 odigrava se po tipu

monooksigenazne reakcije (pri čemu je Cit P 450 specifična monooksigenaza) jer se samo jedan od dva atoma kiseonika inkorporira u substrat. *

4. Reakcije monoksigenacije u ćelijama sisara vrše se:

a) Samo u prisustvu Citohroma P 450 b) Samo pomoću specifičnih flavoprotein monooksigenaza (hidroksilaza) c) Pomoću hidroksilaza i citohroma P 450 *

5. Zna~aj citohroma P 450 u medicini jeste :

a) inaktivaciji ili aktivaciji terapeutskih agenasa* b) konverziji lekova u visoko reaktivne molekule * c) u inaktivaciji potencijalno toksičnih ksenobiotika *

6. Citohromi P 450 učestvuju u sintezi: a) svih steroidnih hormona (mineralokortikosteroida, glikokortikosteroida,

androgena i estrogena )* b) u sintezi androgena i estrogena c) u sintezi aldosterona i kortisola

7. NADPH-adrenodoksin reduktaza :

d) je lokalizovana u endoplazmatskom retikulumu e) prenosi svoje elektrone na protein sa gvožđe-sumpor centrom* f) reaguje direktno sa citohromom P450 g) reaguje direktno sa citohromom b 5

54

8. U kori nadbubrega prilikom konverzije holesterola u steroidne hormone:

a) sve reakcije oksidacije pomoću citohroma P450 odigravaju se u endoplazmatskom retikulumu

b) sve oksidacije pomoću citohroma P450 dešavaju se u mitohondrijama c) raskidanje bočnog lanca holesterola u pregnenolon vrši citohroma P450

sistem koji koristi adrenodoksin reduktazu* d) citohrom P450 je potreban za formiranje aldosterona i kortizola ali ne i za

formiranje androgena i estrogena

9. Mnogi ksenobiotici (egzogeni substrati) se oksidišu pomoću citohroma P450 u cilju:

a) povećanja njihove solubilnosti u vodenoj sredini* b) prevođenja u kancerogene materije c) olakšavanja njihovog deponovanja u adipozno tkivo d) povećanja njihove farmakološke aktivnosti

10. Azot oksid (NO):

a) formira se spontano redukcijom NO2 b) sintetiše se samo u makrofagima c) sintetiše se iz arginina* d) deluje kao snažan vazokonstriktor e) deluje kao snažan vazodilatator*

11. Na putu sinteze hema koji enzim jeste alosteriski i kontroliše se feed back

inhibicijom pomoću hema: a) Hem sintaza b) delta-amino levulinat sintaza, ( ALA sintaza)* c) uroporfirinogen III kosintaza, d) mikrozomalna hem oksigenaza

12. Najveća količina konjugovanog bilirubina se stvara u:

a) jetri, * b) slezini, c) bubrezima, d) mozgu, e) koštanoj srži

13. Hemoglobin je kvantitativno i funkcionalno glavna belančevina :

a) svih ćelija organizma b) eritrocita* c) leukocita d) trombocita e) hepatocita

55

14. Hemoglobin je sagrađen iz proste belančevine globina i prostetične grupe-hema. U jednom molekulu hemoglobina ima:

a) dva molekula hema b) jedan molekul hema c) četiri molekula hema*

15. Jedan molekul hemoglobina može da veže:

a) 2 molekula kiseonika b) 4 molekula O2 * c) jedan molekul kiseonika

16. Označi strukturu globina u Hb A1 , HbA 2 , HbF: a) 2 α i 2 β lanca __HbA1___ b) 2 α i 2 γ lanca___HbF____ c) 2 α i 2 δ lanca ___HbA2___

17. Hem je po svojoj strukturi fero-protoporfirin IX. Gvožđe koje se nalazi u centru

protoporfirina spojeno je pirolovim prstenovima na sledeći način, kao i sa globinom:

a) sa dve prave valence za azote II i IV-tog pirolovog prstena, a sa dve koordinativne veze za azote I-og i III-eg pirolovog prstena; hem je spojen sa globinom sa po jednom koordinacionom vezom sa molekulima histidina koji se nalaze u α lancu u položaju 58 i 87, i u β lancu sa molekulima histidinom koji se nalaze u položaju 63 i 92 . *

b) sa dve prave valence za azote I-og i III-eg pirolovog prstena, a sa dve koordinativne veze za azote II -og i IV-eg pirolovog prstena; hem je spojen sa globinom sa po jednom koordinacionom vezom sa molekulima histidina koji se nalaze u α lancu u položaju 63 i 92, i u β lancu sa molekulima histidinom koji se nalaze u položaju 58 i 87 .

c) sa dve prave valence za azote II i IV-tog pirolovog prstena, a sa dve koordinativne veze za azote I -og i III-eg pirolovog prstena; hem je spojen sa globinom sa po jednom koordinacionom vezom sa molekulima histidina koji se nalaze u α lancu u položaju 58 i 63, i u β lancu sa molekulima histidinom koji se nalaze u položaju 87 i 92 .

18. Sinteza hemoglobina odigrava se u:

a) Svim ćelijama organizma b) U zrelim eritrocitima po ulasku u cirkulaciju c) Samo u retikulocitima*

19. Sinteza hema počinje u mitohondrijama spajanjem sukcinil-KoA sa glicinom i

odigrava se: a) u svim ćelijama organizma, a najizrazitija u koštanoj srž i jetri* b) u zrelim eritrocitima c) samo u retikulocitima

56

20. Iz porfobilinogena vrši se sinteza Uroporfirinogena tipa III kao I. Pod uticajem kojih enzima dolazi do usmeravanja porfobilinogena u pravcu sinteze hema:

a) pod dejstvom porfobilinogen dezaminaze b) pod dejstvom uroporfirinogen III kosintaze c) pod uzajamnim dejstvom porfobilinogen dezaminaze i uroporfirinogen

III kosintaze*

21. Prilkom sinteze hemoglobina može da dođe do poremećaja: a) u sintezi globina* b) u sintezi globina i istovremeno u sintezi hema c) u sintezi hema*

22. Poremećaji u sintezi globina mogu da budu:

a) kvalitativni u vidu hemoglobinopatija* b) kvantitativni u vidu talasemija* c) kvalitativni i kvantitativni u vidu porfirija

23. Najpre otkrivena i naj~e{}a kvantitativna

hemoglobinopatija jeste srpasta anemija. Kod ove bolesti u krvi pacijenata prisutan je patolo{ki hemoglobin:

a) HbS * b) HbC c) HbD

24. Kod patolo{kih hemoglobina S (HbS) radi se o oreme}aju u strukturi:

a) alfa lanaca b) beta lanaca pri ~emu je glutaminska kiselina beta

lanaca prisutna u polo`aju 6 zamenjena valinom (HbS= 2α i 2β6glut → Val lanca + 4 hema *

c) delta lanaca 25. Prilikom razgradnje hemoglobina, koja počinje pod dejstvom hem oksigenaze,

najpre nastaje: a) biliverdin b) holeglobin(verdoglobin)* c) bilirubin

26. Totalni bilirubin prisutan u krvi predstavlja zbir indirektnog plus direktnog

bilirubina. Indirektni i direktni bilirubin imaju i druge oznake i to: a) prehepatični, nekonjugovani ili ________________(I n d i r e k t n i) b) hepatični, konjugovani ili ____________________ ( Direktni)

27. Porfirije mogu da budu nasledne i stečene bolesti i javljaju se kao:

a) posledica smanjene sinteze hema zbog neaktivnost delta amino levulinat sentetaze

57

b) povećane aktivnosti delta amino levulinat sintetaze * c) povećane aktivnosti svih enzima na putu sinteze hema d) smanjene aktivnosti fero helataze ( hem sintetaze ) *

28. Hiperbilirubinemija može da bude prehepatična, hepatična i posthepatična. Kod

ubrzanih procesa hemolize u krvi se povećava ukupni bilirubin u vidu: a) indirektne hiperbilirubinemije* b) direktne hiperbilirubinemije c) konjugovane hiperbilirubinemije

29. @ivotni vek eritrocita u sistemskoj cirkulaciji iznosi 110 do 120 dana iza ~ega eritrociti bivaju fagocitovani d strane }elija RES sistema slezine, kostne sr`i, Kupferovih }elija jetre i dr.:posle fagocitoze eritrociti bivaju hemolizirani. Kod ubrzanih hemoliti~kih procesa uve}ava se:

a) jetra b) slezina* c) bubrezi

30. Posle hemolize eritrocita po~inje katabolizam

hemoglobina. Prvi enzim na putu razgradnje hemoglobina je:

a) mikrozomalna hem oksigenaza * b) fero helataza c) amino levulinat dehidrataza

31. Mikrozomalna hem oksigenaza razla`e α-metin most koji

spaja:

a) drugi i ~etvrti pirolov prsten hema b) prvi i drugi pirolov prsten tj. pirolove

prstenove za koje su vezani vinil radikali * c) prvi i tre}i pirolov prsten hema

32. Mikrozomalna hem oksigenaza razla`e alfa-metin koji se

nalazi:

a) samo u hemoglobinu b) samo u mioglobinu c) razla`e hem prisutan u svim hemohromoproteidima *

33. Posle raskidanja alfa-metin mosta hema, osloba|anje

ugljen monoksida (CO) i gvo`|a, nastaje prva `u~na boja:

58

a) urobilinogen b) sterkobilinogen c) biliverdin *

34. Biliverdin prelazi u bilirubin reakcijom:

a) oksidacije b) dehidratacije c) redukcije, pod dejstvom biliverdin reduktaze*

35. Po ulasku bilirubina u hepatocite vr{e se reakcije konjugacije u kojima se koristi:

a) aktivna glukuronska kiselina (UDP-glukuronska

kiselina) * b) aktivni sulfat (3-fosfoadenozil-5-fosfosulfat),

FAFS * c) 5-fosforibozil-1-pirofosfat (PRPP)

36. Konjugovanje bilirubina u jetri potrebno je zbog:

a) spre~avanja toksi~nih efekata jer je bilirubin

liposolubilan b) pove}anja rastvorljivosti bilirubina u vodi c) olak{avanje ekskrecije bilirubina u `u~ne

kanali}e d) svega nabrojanog *

37. Po dolasku u intestinum bilirubin reakcijama

redukcije prelazi u urobilinogen. Da bi otpo~ela redukcija, na konjugovani bilirubin najpre deluju:

a) glukuronidaze iz bakterijske flore intestinuma b) bakterijske sulfataze c) obe vrste enzima *

38. Sve`a `u~ iz `u~nih kanali}a ima narand`asto

crvenkastu boju zbog sadr`aja:

a) bilirubina * b) biliverdina c) urobilinogena

39. @u~ iz `u~ne kesice ima tamno zelenu boju:

a) zbog ve}eg prisustva biliverdina * b) zbog ve}eg prisustva bilirubina c) zbog prisustva urobilinogena

59

40. Urobilinogen koji nastaje u intestinumu se jednim delom izlu~uje stolicom u vidu sterkobilinogena koji na vazduhu oksidi{e u sterkobilin a jednim delom se reapsorbuje u sistemsku cirkulaciju; od ove resorbovane koli~ine jedan deo odlazi do bubrega i izlu~uje se urinom u vidu urobilinogena koji oksidi{e u urobilin. Boja urina i fecesa poti~u od:

a) urobilinogena i sterkobilinogena b) urobilina i sterkobilina * c) bilinogeni su neobojeni a bilini su obojena

jedinjenja * 41. Boja stolice je tamno mrka kod:

a) ubrzanih hemoliti~kih procesa u organizmu, pra}enih

intenzivnom razgradnjom hemoglobina i ve}im prisustvom bilirubina u `u~i, odnosno sterkobilina u stolici *

b) kod zastoja `u~i, holestaza c) kod infektivne `utice

42. Tamnija prebojenost urina, koja se javlja zbog ve}eg

prisustva urobilina u mokra}i, ukazuje na:

a) intenzivnu hemolizu eritrocita * b) prisustvo holestaze

60

NUKLEINSKE KISELINE

STRUKTURA, ULOGA i REPLIKACIJA DNK

1. DNK izolovana iz različitih organa jednog istog organizma ima isti sastav nukleotida:

a) Da* b) Ne

2. Koji od navedenih odgovora nije tačan:

a) Količina adenina u molekulu DNK jednaka je količini timina (A=T), a količina guanina jednaka je količini citozina (G=C)

b) U molekulu DNK količina purinskih baza jednaka je količini pirimidinskih baza (A+G=T+C)

c) Odnos između komplementarnih baza uvek je jednak jedinici A-T/G-C=l *

3. Koji od enzima odgovornih za replikaciju DNK kod prokariota poseduje 5’…3’

i 3’..5’ egzonukleaznu aktivnost: a) DNK polimeraza I* b) DNK polimeraza II c) DNK polimeraza III

4. Sve DNK polimeraze za sintezu novih dezoksiribonukleotida po tipu

komplementarnosti koriste: a) dezoksiribonukleozid monofosfat b) dezoksiribonukleozid difosfat c) dezoksiribonukleozid trifosfat*

5. Razlika u strukturi nukleotida i nukleozida je u:

a) sastavu purinskih baza b) sastavu pirimidinskih baza c) prisustvu fosforne kiseline*

6. Okazaki segmenti se sintetišu na:

a) vodećem lancu DNK b) na tromom lancu DNK*

7. Zaokruži tačan odgovor:

a) DNK polimeraza može da otpočne sintezu DNK b) DNK polimeraza ne može da otpočne sintezu DNK*

8. Zaokruži tačan odgovor:

a) DNK helikaza za svoju aktivnost zahteva utrošak ATP* b) DNK helikaza za svoju aktivnost ne zahteva utrošak ATP

61

9. Kratke segmente RNK (RNA primer) između Okazaki segmenata razgrađuje i na njhovo mesto sintetiše dezoksiribonukleotide :

a) DNK polimeraza III b) RNK polimeraza c) DNK polimeraza I*

10. DNK ligaza katalizuje jednu od sledećih reakcija:

a) Obrazuje vodonične veze između komplementarnih baza b) Povezuje sve segmente DNK na tromom lancu* c) Vrši kontrolu tačnog sparivanja baza

11. Dopuniti sledeću rečenicu:

Faza ćelijskog ciklusa u kojoj dolazi do sinteze DNK zove se: a) S-faza * b) G1-faza c) G2-faza

12. Dopuniti sledeću rečenicu:

Celokupna genetska informacija skladirana u hromozomima organizma čini njegov: a) hromozom b) genom *

13. Dopuniti sledeću rečenicu:

Deo DNK na kome se sintetiše funkcionalni molekul RNK zove se: a)strukturni gen * b) regulatorni gen c) promotor

14. Dopuniti sledeću rečenicu:

Kratki segmenti DNK u genima viših eukariota koji su razdvojeni nekodirajućim segmentima zovu se:

a) egzoni * b) introni

15. Dopuniti sledeću rečenicu:

Superpakovanje DNK u ćelijskom jedru omogućavaju nukleoproteinske formacije koje se periodično ponavljaju, predstavljaju oktamere a zovu se:

a) polizomi b) nukleozomi * c) ribozomi

16. Zaokruži tačan odgovor:

a) mRNK za histone ne poseduje introne * b) mRNK za histone poseduje veliki broj introna c) mRNK zs histone sadrži najmanji broj introna

62

17. U sastav nuklezoma ne ulazi samo jedan od najbrojanih histona. Označi koji. a) H2A b) H3 c) H1 * d) H2B e) H4

18. Zaokruži tačan odgovor:

a) Histoni su bazni proteini bogati u sadržaju lizina i arginina, elektrostatičkim vezama se vezuju za DNK *

b) Histoni su bazni proteini bogati u sadržaju lizina i arginina, kovalentno se vežu za DNK

c) Histoni se nalaze u velikoj koncentraciji u ribozomima

19. Dopuni sledeću rečenicu: Triplet baza u molekulu DNK zove se:

a) kodon b) kod * c) antikodon

20. Dopuni sledeću rečenicu:

Triplet baza u molekulu mRNK zove se: a) kodon * b) antikodon c) kod

21. Dopuni sledeću rečenicu:

Triplet baza u molekulu tRNK zove se: a) kod b) antikodon * c) kodon

22. S obzirom da ima 2O aminokiselina a svaka je određena tripletom baza od četiri

različita nukleotida postoji najmanje : a) 64 kodona * b) 61 kodon c) nije poznato

23. Svojstvo genetske šifre da su pojedine aminokiseline određene sa više od jednog

kodona zove se: a) Univerzalnost genetskog koda b) Specifičnost genetskog koda c) Degeneracija genetskog koda *

24. Zaokruži aminokiselinu koja je određena samo jednim kodonom:

63

a) leucin b) hidroksiprolin c) metionin * d) arginin e) serin

25. Jedna vrsta RNK sadrži neuobičajene purinske i pirimidinske baze. To je: a) mRNK b) tRNK * c) rRNK d) snRNK

26. Akceptorsko stablo tRNK sadrži:

a) 3’kraj tRNK b) 5’kraj tRNK c) i 3’ i 5 kraj tRNK *

27. U ćeliji eukariota postoji:

a) Jedna tRNK b) Manje od 20 različitih tRNK c) Više od 20 različitih tRNK *

28. Koja je od navedenih rečenica koje se odnose na RNK netačna:

a) [ećerna komponenta mRNK je D-riboza b) Polinukleotidni lanac mRNK je duži od DNK * c) mRNK predstavlja jednolančani molekul d) Na 5’-kraju mRNK nalazi se 7’-metilguanozil “kapa” e) Na 3’-kraju mRNK nalaze se poli A sekvence (poli A “rep”)

29. Koja je subjedinica iz bakterijske RNK polimeraze odgovorna za inicijaciju

procesa transkripcije: a) σ (sigma)* b) β (beta) c) α (alfa)

30. U procesu transkripcije RNK polimeraze vrši sintezu primarnih RNK

transkripta u pravcu: a) 5’ → 3’ * b) 3’→ 5’

31. Transkripcija strukturnog gena na jednom od dva lanca DNK počinje na mestu

koje se zove: a) Promotor * b) Operon c) Regulator

64

32. Policistronska mRNK kod bakterija nosi informaciju koja je sadržana u:

a) Većem broju strukturnih gena * b) Samo u jednom strukturnom genu

33. Transkripciju tj. sintezu različitih RNK kod eukariota obavlja :

a) Jedna RNK polimeraza b) Specifične RNK polimeraze *

34. Sintezu mRNK kod eukariota omogućuje:

a) RNK polimeraza I b) RNK polimeraza II * c) RNK polimeraza III

35. Kod eukariota u procesu transkripcije nastaje:

a) policistronska RNK b) monocistronska RNK *

36. Heterogena nuklearna mRNK (hnmRNK) predstavlja:

a) Primarni transkript * b) Zrelu (funkcionalnu) mRNK

37. Modifikacijom primarnog mRNK transkripta na 5’ kraju kod eukariota nastaje:

a) 7-metil guanozil kapa * b) Poli A rep

38. Modifikacijom primarnog mRNK transkripta na 3’ kraju nastaje:

a) 7-metil guanozil kapa * b) Poli A rep

39. “Splicing” (splajsing) se dešava na molekulu:

a) DNK b) RNK * c) Proteinu

40. Modifikacija 5’kraja mRNK (7-metil guanozil kapa) nastaje:

a) Pre splajsinga * b) Posle splajsinga

41. Jedna od navedenih rRNK se ne sintetiše iz istog primarnog transkripta (45S

rRNK), već se sintetiše na posebnom genu: a) 18S rRNK b) 28S rRNK c) 5S rRNK * d) 5,8S rRNK

65

42. Metionin je jedna od dve aminokiseline koja je određena samo jednim kodonom. Zaokruži tačan odgovor:

a) UAG b) AUG * c) GUG

43. Pravac rasta polipeptidnog lanca u toku sinteze u ribozomima je:

a) Od N kraja ka C kraju * b) Od C kraja ka N kraju

44. Tri besmislena (non sens) kodona na mRNK prepoznaju:

a) Specijalne tRNK b) Specijalni proteini (faktori otpuštanja) * c) Peptidil transferaza

45. Zaokruži tačan odgovor:

Inicirajući kompleks koji nastaje u fazi inicijacije sinteze proteina kod eukariota,sastoji se iz:

a) Male subjedinice ribozoma, Metionil t-RNK kompleksa, GTP, eIF2, mRNK *

b) Male subjedinice ribozoma, Formilmetionil t-RNK kompleksa, GTP, eIF2, mRNK

c) Velike subjedinice ribozoma, Metionil t-RNK kompleksa, GTP, eIF2,mRNK

46. Jedan od tri besmislena kodona (UAA, UAG, UGA) učestvuje u:

a) Terminaciji transkripcije b) Terminaciji translacije *

47. Koji je prvi translacioni produkt gena za insulin?

a) Preproinsulin * b) Proinsulin c) Insulin

48. U kontroli regulacije sinteze proteina kod prokariota aktivni represor se vezuje

za: a) promoter b) operator * c) strukturni gen

49. U sintezi mRNK kod eukariota RNK polimeraza II vrši sintezu mRNK tako što:

a) Inicira transkripciju vezivanjem za promotor b) Ne može da otpočne transkripciju pre nego se generalni faktori

transkripcije vežu za promotor *

66

BIOLOŠKA OKSIDACIJA, SLOBODNI RADIKALI I ANTIOKSIDANTI

1. Respiratorni lanac je, prema rastućem redoks potencijalu,smešten: a) na unutrašnjoj membrani mitohondrija * b) na spoljašnjoj membrani mitohondrija c) u matriksu mitohondrija

2. Tri oksidaciono/redukcione petlje u kojima se stvara gradijent protona

(protonska pumpa) determinišu tri mesta u respiratornom lancu na kojima se sintetiše ATP:

a) NADH dehidrogenazni kompleks * b) sukcinat dehidrogenazni kompleks c) b-c1 kompleks * d) aa3 kompleks *

3. Redukujući ekvivalenti sa FAD dehidrogenaza, nakon oksidacije acil-KoA,

sukcinata, holina, sarkozina i dimetilglicina predaju se : a) koenzimu Q * b) NAD dehidrogenazi c) aa3 kompleksu

4. Piruvat i alfa-ketoglutarat uključivanjem na respiratorni lanac posredstvom

lipoata i flavoproteina daju: a) tri molekula ATP-a * b) dva molekula ATP-a c) zavisi od uslova metabolizma

5. Elektrohemijska potencijalna razlika, koja obezbeđuje energiju za sintezu ATP-

a, nastaje zbog: a) gomilanja H+ na citoplazmatskoj strain unutrašnje membrane

mitohondrija * b) gomilanja H+ u matriksu mitohondrija c) izbacivanja vodonika u citoplazmu ćelije

6. Aktivni centar ATP-sintetaze smešten je u:

a) F1 subjedinici ATP-sintetaznog kompleksa * b) Fo hidrofobnom transmembranskom kompleksu ATP-sintetaze c) Matriksu mitohondrija

7. Inhibitori respiratornog lanca i oksidativne fosforilacije (ugljenmonoksid I

cijanid) selektivno deluju na: a) NADH-Q-reduktazu b) Sukcinat dehidrogenazu c) QH2-citohrom-c-reduktazu d) Citohrom-c-oksidazu *

67

8. Nakon sinteze, ATP se iz mitohondrija prenosi u citozol: a) ATP-ADP translokazom * b) Aktivnim transportom c) Olakšanom difuzijom

9. Pri nastanku jednog mola vode, na račun vodonika dobijenih od supstrata na

koje su delovale flavin dehidrogenaze, dobijaju se: a) dva molekula ATP-a * b) tri molekula ATP-a c) ili dva ili tri ATP-a zavisno od prisustva kiseonika u ćeliji

10. Od navedenih kiseoničnih slobodnih radikala najreaktivniji je:

a) superoksidni radikal (O2.) b) vodonik-peropksid (H202) c) hidroksilni radikal (OH.) * d) “singletni” kiseonik

11. Formiranje hidroksilnog radikala u prisustvu metala promenljive valence

označava se kao: a) Fentonova reakcija * b) Haber-Weissova reakcija c) Peter Mitchellova reakcija

12. U ćeliji slobodni kiseonični radikali nastaju u nekim od navedenih procesa,

(zaokruži tačne odgovore): a) proces oksidativne fosforilacije * b) proces fagocitoze * c) proces sinteze eikosanoida * d) process sinteze proteina e) process oksidativne hidroksilacije u mikrozomima *

13. Superoksid dizmutaza katalizuje:

a) reakciju dizmutacije dva superoksidna radikala u vodonik-peroksid * b) nastajanje hidroksilnog radikala u reakciji vodonik peroksida I

superoksidnog radikala c) razgradnju superoksidnog radiksala

14. Km vrednost selen-zavisne glutation peroksidaze za H202 u odnosu na katalazu

je: a) manja * b) veća c) jednaka

15. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore: U endogene neenzimske

antioksidante spadaju: a) tripeptid glutation *

68

b) vitamin C * c) vitamin E * d) karotenoidi* e) metali promenljive valence f) apotransferin *

69

PURINI I PIRIMIDINI

1. Pirimidinske baze su neophodne i za izgradnju makroenergetskih jedinjenja. jedno od njih je:

a) ATP b) GTP c) UTP * d) FAFS

2. Digestija ribonukleinske kiseline u digestivnom traktu preko pankreasne RN-aze

daje: a) nukleotid 3'-monofosfate b) nukleozid-3'monofosfate* c) fosfodiesterazu d) nukleozid-5'trifosfate

3. Hidrolitičkom razgradnjom nukleoproteida dobijaju se produkti koje treba

poređati redosledom postupne degradacije: a) nukleoprotein, nukleinska kiselina, nukleotidi, nukleozidi, purini i

pirimidini* b) nukleinska kiselina, nukleoprotein, nukleotidi, nukleozidi, purini i

pirimidini c) nukleinska kiselina, nukleoprotein, nukleozidi, nukleotidi, purini i

pirimidini d) purini i pirimidini, nukleozidi, nukleotidi, nukleinska kiselina,

nukleoprotein e) nukleoprotein, nukleinska kiselina, nukleozidi, nukleotidi, purini i

pirimidini

4. Ključna reakcija regulacije sinteze purinskih nukleotida je: a) Prevođenje mokraćne kiseline u alantoin b) Ciklizacija formamino imidazol karboksamid ribonukleotida i formiranje

inozinske kiseline (IMP) c) reakcija fosforibozil-pirofosfata (PRPP) sa glutaminom i formiranje

fosforibozil amina* d) Formiranje azaserina, koji prevenira metabolizam glutamina

5. U toku sinteze purinskog prstena de novo sintezom jedan od davaoca ugljenika

je i CO2. Koje jedinjenje je prekursor u prihvatanju ugljenikovog atoma? a) Fosforibozil-glicin-amid b) Inozinska kiselina (IMP) c) Asparaginska kiselina d) Fosforibozil-N-formil glicin-amidin e) Fosforibozil-aminoimidazol*

70

6. U procesu biosinteze purinskih nukleotida dva puta je neophodno učešće aktivne forme folne kiseline. To su sledeće reakcije:

a) formiranje fosforibozil-amina i fosforibozil-glicin-amida b) formiranje fosforibozil-N-formil glicin amida i fosforibozil-

aminoimidazol-karboksamida c) formiranje aminoimidazol karboksilne kiseline i inozinske kiseline d) formiranje fosforibozil-N-formil glicinamida i fosforibozil-5-

formaminoimidazol-4-karboksamida* e) formiranje inozinske kiseline (IMP) i adenil-ćilibarne kiseline

7. Ključna supstanca u sintezi pirimidinskih nukleotida je:

a) karbamoil-fosfat* b) Tiouracil c) ATP d) NADPH e) Ribozo-5-fosfat

8. Fosforibozil-pirofosfat transferaza katalizuje:

a) sintezu purinskih nukleotida procesom reutilizacije* b) razgradnju ATP-a c) katabolizam gvanina d) dalju razgradnju purinskih nukleozida e) sintezu ATP-a

9. Adenilna kiselina (AMP) se sintetiše:

a) reakcijom IMP-a i amonijaka b) reakcijom IMP-a sa NADH i glutaminom c) reakcijom IMP-a sa GTP-om i asparaginskom kiselinom* d) reakcijom hipoksantina i ATP-a

10. Četiri atoma azota u purinskom prstenu potiču od:

a) asparaginske kiseline, glutamina i glicina* b) glutamina, amonijaka i asparaginske kiseline c) glicina i asparaginske kiseline d) amonijaka, glicina i glutamina e) amonijaka i uree

11. Terminalna reakcija formiranje mokraćne kiseline u procesu katabolizma

purinskih nukleotida je katalizovana: a) ksantin oksidazom* b) urikazom c) alantoinazom d) ureazom e) AMP dezaminazom

12. Glavni produkt u katabolizmu purinskih nukleotida sisara je:

71

a) alantoin b) urea c) amonijak d) mokraćna kiselina* e) propionska kiselina

13. Najverovatniji metabolički defekt u nastajanju gihta je:

a) povećana konverzija mokraćne kiseline u alantoin b) smanjena produkcija purinskih nukleotida kao posledica genetskog

defekta c) nemogućnost sinteze AMP-a iz IMP-a d) Nedostatak feed-back kontrole sinteze fosforibozil-amina*

14. Sinteza orotske kiseline vrši se iz neposrednog prekursora:

a) dihidroorotaze b) UMP-a i FAD-a c) glutamina i karbamoil fosfata d) dihidroorotske kiseline* e) uracila i NAD-a

15. Enzimski sistem koji vrši konverziju dezoksiuridin-5-fosfata u dezoksitimidin-5-

fosfat sadrži aktivnu formu a) fosfopantotenske kiseline b) flavina c) tiamina d) tetrahidrofolne kiseline*

16. Inozinska kiselina (IMP) je biološki prekursor za sintezu:

a) orotske i uridilne kiseline b) adenilne kiseline (AMP) i guanilne kiseline (GMP)* c) purinskih i pirimidinskih nukleotida d) timina i uracila e) uridilne kiseline (UMP) i citidilne kiseline (CMP)

17. Ubaci brojeve na mestima koji odgovaraju sledećim reakcijama:

1.karbamoil-fosfat 2.N5,N10-metilen-tetrahidrofolna kiselina 3.beta-alanin 4.amonijak i ATP 5.ATP --1---- Supstanca koja je neophodna za sintezu pirimidinskih nukleotida ---5--- Neophodan je za konverziju UMP-a u UTP --2----Učestvuje u konverziji dezoksiuridin-fosfata u dezoksi-timidin fosfat --3----Metabolit citozina i uracila ----4--neophodan za sintezu GMP-a iz inozinske kiseline

72

18. Pri sintezi timina neposredni davaoc metil grupe je: a) kreatin b) S-adenozil-metionin c) metilen-tetrahidrofolna kiselina* d) aktivna forma B6 –piridoksal fosfat e) holin

19. Orotska kiselina: (Zaokruži sve tačne postavke)

a) reaguje sa fosforibozil-pirofosfatom i daje orotidin-monofosfat* b) prekursor je sinteze pirimidina* c) prekursor je sinteze adenilnih nukleotida d) konvertuje se enzimski u mokraćnu kiselinu

20. Sinteza dezoksirobonukleotida iz ribonukleotida podrazumeva

a) redukciju riboze uz učešće ksantin dehidrogenaze b) oksidaciju riboze uz učešće dihidrofolat reduktaze c) redukciju riboze uz učešće ribonukleotid reduktaze* d) oksidaciju riboze uz učešće flavin dehidrogenaza

21. Tioredoksin je uključen u:

a) konverziju AMP-a u ATP b) konverziju dUMP u dTMP c) konverziju ribonukleotida u dezoksiribonukleotide* d) inhibiciju ksantin okisdaze kod tretmana gihta e) degradaciju nukleoproteina

22. Orotska kiselina je intermedijat: A. Katabolizma guanina B. katabolizma uracila

a) samo A b) samo B c) i A i B d) niti A niti B*

23. U katabolizmu CTP-a

a) mokraćna kiselina je krajnji produkt b) azot se oslobađa u formi amonijaka* c) krajnji produkt takođe ima prsten kao citozin d) hipoksantin je krajnji produkt

24. Nukleozid fosforilaza je enzim u metabolizmu nukleotida:

a) razlaže nukleozid sa oslobađanjem ribozo-1 fosfata* b) neophodan je za proces reutilizacije pirimidinskih nukleotida c) učestuje u prevođenju nukleozid monofosfata u nukleozid difosfat

73

25. Ukoliko ćelija ima dovoljnu količinu adenin nukleotida, ali još uvek ima potrebu za sintezom guanin nukleotida, zbog sinteze belančevina:

A: Glutamin-PRPP amidotransferaza neće biti u potpunosti inhibirana B: AMP će feed-back inhibicijom sprečavati dalju kondenzaciju IMP-a sa asparaginskom kiselinom C: ATP će stimulisati produkciju GMP-a D: ATP će inhibirati nukleozid difosfat reduktazu

a) A,B i C* b) A i C c) B i D d) samo D e) sve pobrojano

74

H O R M O N I 1. Hidrosolubilini hormoni imaju sledeće osobine :

a) ulaze u ćeluju, vezuju se za intracelularne receptore a zatim hormon-receptor kompleks menja ekspresiju gena

b) u ovu grupu spadaju hormoni štitne žlezde i steroidni hormoni c) vezuju se za receptore na ćelijskoj membrani koji zatim prenose signale do

unutrašnjosti ćelije* d) ireverzibilno se vezuju za njihove receptore e) vezuju se za G proteine u ćelijskoj membrani

2. Uloge Gs proteina u aktivaciji adenil ciklaze najbolje se definišu na sledeći

način : a) Gs protein formira kompleks sa hormonom i hormon- Gs protein

kompleks aktivira adenil ciklazu b) Aktivacija receptora pomoću hormona uslovljava inhibiciju adenil ciklaze

Gs proteinom c) Gs protein aktivira adenil ciklazu u reakciji koja otpočinje hidrolizom

guanozin trifosfata (GTP-a) na guanozin difosfat (GDP) d) α subjedinica Gs proteina menja GDP sa GTP-om , disocira od Gβγ

subjedinice i aktivira adenil ciklazu*

3. Ciklični AMP ( cAMP) ima sledeće osobine: a) Visok nivo cAMP-a koji nastaje kao rezultat aktivacije G proteina

hormonima prolongirano se održava u ćeliji b) cAMP se formira dejstvom fosfolipaze C i adenil ciklaze c) nivo cAMP-a brzo se smanjuje jer se on hidrolizuje fosfodiesterazom* d) cAMP fosforiliše proteine u ćeliji

4. Fosfolipaza C ima sledeće osobine :

a) Ona egzistira kao membranski protein b) Ona difunduje u citozol i izaziva oslobađanje kalcijumovih jona iz

intracelularnih depoa c) Ona hidrolizuje fosfatidilinozitol 4,5-difosfat na inozitol 3-fosfat (IP3) i

diacil glicerol (DAG) koji pretstavljaju sekundarne mesenžere* d) Ona direktno aktivira protein kinazu C e) Ona defosforiliše inozitol trifosfat (IP3 ).

5. Koji od nabrojanih hormona ima najduže vreme delovanja :

a) Tiroksin* b) Insulin c) Glukagon d) Adrenalin

6. Koja od sledećih konstatacija najbolje odgovara mehanizmima delovanja

insulina na target ćelije :

75

a) Insulin se vezuje za molekule citoplazmatskih receptora i prenosi kao hormon-receptor kompleks u jedro, gde modulira gensku ekspresiju

b) Insulin se vezuje za receptorni molekul na spoljašnoj površini plazma membrane i zatim hormon-receptor kompleks aktivira adenil ciklazu kroz Gs protein

c) Insulin se vezuje za transmembranski receptor na spoljašnoj površini plazma membrane, koji aktivira tirozin kinazu prisutnu u citozolarnom delu receptora*

d) Insulin ulazi u ćeliju i izaziva oslobađanje kalcijumovih jona iz intracelularnih depoa

7. Hormon responsivni element se najbolje definiše :

a) to je transmembranski protein za koji se vezuje steroidni hormon b) to je deo DNA sekvenca za koji se vezuje steroidni hormon c) to je region receptora za steroidni hormon za koji se hormon vezuje d) to je DNA sekvenca za koji se specifičan hormon-receptor kompleks

vezuje * e) to je protein plazme koji transportuje specifičan lipofilni hormon kroz

krvotok

8. Sve od sledećih konstatacija za G proteine su korektne izuzev dve: a) G protein aktivira hormonski receptor* b) Gβγ subjedinice Gi su iste kao Gβγ G s proteina c) Prilikom stvaranja hormon-receptor kompleksa sa G s proteina disocira

Gα od Gβγ subjedinice ; istovremeno u Gα subjedinici GDP biva zamenjen GTP-om što uslovljava aktivaciju adenil ciklaze.

d) Gα - GTP sa G i proteina inhibira adenil ciklazu . e) Posle stvaranja hormon -receptor hompleksa G I protein disocira na Gβγ i

Gα subjedinicu; pri tome GDP ostaje stalno vezan za Gα subjedinicu .

9. Svi od nabrojanih hormona imaju identičnu α subjedinicu izuzev jednog: a) hormona rasta ( STH)* b) tiroid stimulirajući hormon ( TSH) c) luteinizirajući hormon ( LH) d) folikulo-stimulirajući hormon ( FSH)

10. Posle vezivanja hormona za specifičan receptorni protein lociran u ćelijskoj

membrani dolazi do niza reakcija. Označi redosled zbivanja: a) Dolazi do konformacionih promena u receptoru__1___ b) Posle stvaranja hormon-receptor kompleksa aktivira se G s

protein___2____ c) Aktivirana α subjedinica G s proteina aktivira adenil ciklazu koja

razlaganjem ATP-a stvara ciklični AMP__5_______ d) α subjedinica G s proteina disocira od β i γ subjedinice _3_____

76

e) Gvanozin difosfat ( GDP ) koji se nalazi vezan za α subjedinicu zamenjuje se GTP-om 4________

f) Posle razlaganja GTP-a pod dejstvom GTP-aze locirane u α subjedinici dolazi do disocijacije hormon-receptor ( HR ) kompleksa.__6_____

11. Posle stvaranja cAMP-a dolazi do:

a) aktiviranja adenil ciklaze b) vezivanja cAMP za protein kinazu A i disocijacije regulatornih

subjedinica od kataliti~kih sa protein kinaze A* c) fosforilisanja nekih celularnih proteina d) fosforilisanja protein kinaze A e) oslobađanja hormona sa target tkiva

12. Adenil ciklazni sitem čine sledeća tri proteina:

a) specifičan receptorni protein, adenil ciklaza, protein kinaza A b) specifičan hormonski receptor, guanin nukleotid regulatorni protein (G s

ili G i protein), adenil ciklaza* c) hormon-receptor kompleks, ciklični AMP, protein kinaza A.

13. Posle aktivacije fosfolipaze C dešavaju se sledeće reakcije osim jedne:

a) oslobađanja inozitol 4,5 difosfata od fosfolipida* b) povećanje intracelularne koncetracije Ca 2+ c) aktivacije protein kinaze C d) fosfatidil inozitol 4,5 difosfat se razlaže na diacil glicerol (DAG) i

inozitol trifosfat ( IP3 )

14. Protein kinaza A je po strukturi: a) linearni protein b) hetero dimer sastavljen iz regulatorne i katalitičke subjedinice c) hetero trimer sastavljen iz α, β i γ subjedinice d) tetramer sastavljen iz dve regulatorne i dve katalitičke subjedinice*

15. Protein kinaza C se aktivira:

a) diacil glicerolom i kalcijumovim jonima* b) diacil glicerolom i inozitol trifosfatom c) fosfatidil inozitolom i Ca 2+ d) fosfatidil inozitol 4,5 difosfatom i fosfolipazom C

16. Hormoni prednjeg režnja hipofize jesu svi nabrojani sem jednog:

a) Hormon rasta ( STH) b) Tireostimulativni hormon ( TSH) c) Gonadotropni hormoni ( FSH i LH) d) Prolaktin e) Antidiuretični hormon ( ADH)* f) Adrenokortikotropni hormon ( ACTH)

77

17. Mineralokortikosteroidi kontrolišu metabolizam: a) Kalcijuma, fosfora i magnezijuma b) Natrijuma, kalijuma, hlorida, bikarbonata i vode* c) Mikroelemenata: gvoža, bakra, cinka, mangana, kobalta

18. Kontrola sinteze i skrecije paratireoidnog hormona ( PTH) vrši se:

a) Nivoom neorganskog fosfora u serumu b) Nivoom ukupnog kalcijuma krvne plazme c) Nivoom jonizovanog kalcijuma u krvnoj plazmi*

19. Glavni hormoni koji regulišu metabolizam kalcijuma, fosfora i magnezijuma

jesu: a) Adrenalin, noradrenalin i dopamin b) Paratireoidni hormon, tireokalcitonin i vitamin D u svom aktivnom

obliku* c) Hormon rasta, testosteron, estrogeni i tiroksin.

20. Adrenalin, hormon srži nadbubrežnih žlezdi , sveoje metaboličke efekte na

nivou target tkiva ispoljava: a) Aktiviranjem adenil ciklaznog sistema i stvaranjem cAMP-a* b) Posredstvom fosfatidil inozitol ciklusa c) Aktiviranjem guanil ciklaze i stvaranjem cikličnog GMP-a

21. U hormone stresa spadaju:

a) Insulin, glukagon i gonadotropini b) Androgeni, estrogeni i progesteron c) Adrenalin, kortizol i hormon rasta*

22. Koji se hormoni (i biogeni amini) sintetišu iz amino kiseline tirozina:

a) 5-hidroksitriptamin ( serotonin) b) Melatonin ( N-acetil-5-metoksi-serotonin) c) Tiramin i dopamin* d) Noradrenalin i adrenalin*

23. Koje amino kiseline se koriste u sintezi adrenalina ( epinefrina ):

a) Triptofan i cistein b) Tirozin i metionin ( u svom aktivnom obliku)* c) Histidin i arginin

24. U strukturi kojih hormona se nalaze pristne disulfidne veze koje potiču iz

cisteina: a) Insulinu* b) Hormonu rasta i somatostatinu* c) Prolaktinu* d) Adiuretinu* e) Oksitocinu*

78

f) Aldosteronu

25. Hormoni srži nadbubrega, zajedno sa dopaminom nazvani kateholamini, sintetišu se sem u srži nadbubrega i na simpatikusnim nervnim završetcima, kao i CNS-a, od strane specifičnih hromafinih ćelija. Adrenalin je isključivo hormon srži nadbubrega jer:

a) Srž nadbubrega predstavlja vitalno tkivo u stanjima stresa b) Kateholamin sekretorne ćelije izvan srži nadbubrega ne poseduju

dovoljnu količinu metionina c) Jedino u srži nadbubrega se nalazi specifična metil transferaza (fenil-

etanol-amin-N-metil transferaza) koja prenosi CH 3 grupu sa S-adenozil metionina na noradrenalin čime nastaje adrenalin*

26. Inaktivaciju adrenalina i noradrenalina vrše dva enzima pri čemu se kao

najznačajniji krajnji produkt u urinu javlja 3-metoksi-4-OH-mandelična kiselina (vanil mandelična kiselina-VMA). Koji su to enzimi:

a) Monoamino oksidaza i diamino oksidaza b) Diamino oksidaza i Glutation reduktaza, Monoamino oksidaza ( MAO) i

katehol-orto-metil-transferaza ( COMT) c) Monoamino oksidaza ( MAO) i katehol-orto-metil-transferaza (

COMT)* d) Oksidaza L-amino kiselina i glutation peroksidaza

27. U grupu steroidnih hormona sa C21 spadaju:

a) aldosteron* b) dehidroepiandrosteron c) estradiol d) kortizol * e) testosteron f) progesteron*

28. ∆5 - Pregnenolon je prekursor, stožer steroid, za sve sledeće hormone osim za:

a) aldosteron b) cortizol c) estradiol d) progesteron e) testosteron f) 1,25 (OH)2 D3*

29. Prilikom delovanja steroidnih hormona dolazi do sledećih procesa izuzev :

a) vezivanja hormona za intracelularne receptore. b) aktivacije G-proteina.* c) aktivacije kompleksa hormon-receptor ( HR). d) translokacije HR kompleksa iz citoplazme u jedro e) vezivanja steroidnog hormona za receptore u jedru

79

30. Receptori za steroidne hormone nalaze se u : a) ćelijskoj membrani b) citoplazmi* c) ribozomima d) mitohondrijama e) hromatinu jedra * f) Goldžijevom aparatu

31. U sintezi steroidnih hormona učestvuju sledeći enzimi sem jednog:

a) Dezmolaze b) Hidroksilaze c) Dehidrogenaze d) Dezaminaze* e) Izomeraze

32. Androgeni hormoni spadaju u sledeću grupu hormona :

a) Steroidi sa 21 C atomom b) Steroidi sa 18 C atoma c) Steroidi sa 19 C atoma*

33. Kontrola sinteze i skrecije glikokortikoida vrši se pod uticajem :

a) Hormona rasta b) Tireostimulativnog hormona c) Adrenokortikotropnog hormona( ACTH)* d) Gonadotropina

34. Sinteza i sekrecija ACTH je pod uticajem :

a) Kortikosteroid vezujućeg globulina ( CBG) b) Nivoa kortizola u krvi c) Progesterona d) Dopamina e) Kortikotropin rilizing hormona (CRH) iz hipotalamusa *

35. Sinteza i sekrecija somatotropnog hormona (STH) vrši se pod uticajem

oslobađajućeg i inhibirajućeg hormona hipotalamusa. STH-oslobađajući hormona ( STH-RH ) hipotalamusa, pozitivan regulator sekrecije STH sagrađen je od :

a) 44 amino kiselina * b) 14 amino kiselina c) 191 amino kiselinu

36. Somatostatin, negativni regulator sekrecije STH sintetiše se :

a) samo u hipotalamusu b) sem hipotalamusa i u drugim delovima centralnog nervnog sistema c) u hipotalamusu i drugim delovima CNS-a, a takođe ga sintetišu i D-ćelije

Langerhansovih ostrvaca pankreasa*

80

37. Hormon rasta svoje metaboličke efekte na nivou target tkiva ispoljava:

a) direktno b) indirektno, preko somatomedina * c) indirektno, preko c AMP-a d) aktiviranjem fosfatidil inozitol ciklusa

38. Receptori za hormon rasta nalaze se na nivou ciljanih ćelija kao :

a) transmembranski proteini* b) periferni proteini ćelijske membrane c) intrinsing proteini d) citozolarni proteini

39. Insulin tolerans test ( ITT) i arginin test koriste se za :

a) detekciju poremećaja lučenja insulina b) utvrđivanje hiperinsulinizma c) utvrđivanje hipoprodukcije hormona rasta * d) utvrđivanje poremećaja lučenja glikokortikoida

40. Sem za dokazivanje hipoprodukcije insulina glukozo tolerans test (GTT) se

koristi za: a) Laboratorijsku dijagnostiku hiperprodukcije hormona rasta* b) Utvrđivanje poremećaja lučenja polnih hormona c) Za dokazivanje hipofunkcije tiroidee (hipotireoidizam ) d) Za ispitivanje lučenja gonadotropina.

41. ACTH je po strukturi polipeptid sagrađen od 39 amino kiselina. Koje amino

kiseline su odgovorne za biološku aktivnost : a) Samo prve 23 amino kiseline, počevši od NH2 kraja* b) Samo prvih 16 amino kiselina c) Svih 39 amino kiselina je važno za biološku aktivnost

42. ACTH kontroliše sintezu i sekreciju glikokortikoida zbog :

a) aktiviranja svih enzima na putu sinteze kortizola b) aktiviranja specifične 17 α- hidroksilaze koja prevodi progesteron u 17α-

OH progesteron* c) aktiviranja C-21 hidroksilaze d) aktiviranja C-11 hidroksilaze

43. Tireotropin rilizing hormon test (TSH-RH test) se koristi za:

a) detekciju primarnog hipotireoidizma b) detekciju sekundarnog hipotireoidizma * c) detekciju primarnog hipertireoidizma

44. Paratiroidna žlezda reguliše metabolizam:

a) kalcijuma

81

b) fosfata c) kalcijuma i fosfata* d) kalcijuma i magnezijuma e) natrijuma i hlorida

45. Hiperglikemijski efekat je produkovan pankreasnim hormonom:

a) insulin b) lipaza c) glukagon* d) hormon rasta

46. Hormon koji je esencijalan za metabolizam glukoze, karakteriše se:

a) prisustvom dva peptidna lanca vezana disulfidnim vezama* b) prisustvom samo D amino kiselina c) prisustvom jednog peptida od 10 amino kiselina d) bogatstvom hidroksiprolina

47. Glukagon i adrenalin pokazuju sinergistički efekat jer :

a) I jedan i drugi aktiviraju glikogenolizu i lipolizu* b) I jedan i drugi aktiviraju glikogenezu i lipolizu c) I jedan i drugi aktiviraju glikogenezu i lipogenezu d) I jedan i drugi aktiviraju glikogenolizu i lipogenezu

48. U slučaju deficita insulina:

a) koncentracija glukoze u krvi je smanjena,a sinteza proteina je povećana b) koncentracija glukoze je povećana, a sinteza proteina je smanjena* c) koncentracija glukoze je povećana i sinteza proteina je povećana d) ništa od ovoga nije prisutno

49. Mehanizam delovanja glukagona na ćelijskom nivou je:

a) aktivacija kinaze fosforilaze u jetri * b) aktivacija heksokinaze i piruvat kinaze u jetri c) aktivacija HMG-Ko A reduktaze u jetri d) reaktivacija fosfataze fosfofosforilaze u jetri

50. Ubaci odgovarajuće slovo ispred hormona koji luči odgovarajuća žlezda A pankreas (α ćelije) ------A-----------glukagon B tiroidna žlezda -------C---------paratiroidni hormon C paratiroidna žlezda -------B----------tiroksin D tiroidna žlezda (C ćelije) -------E----------insulin E pankreas (β ćelije) ------D-----------kalcitonin

51. Ispred odgovarajućih iskaza ubaci broj koji odgovara mehanizmu delovanja 1 adrenalin 2.tiroksin 3.glukagon

82

4.paratiroidni hormon 5.insulin -----3-- polipeptid pankreasnih alfa ćelija koji povećava nivo glukoze u krvi -----2---povećava oksidativnu fosforilaciju i sintezu proteina u mikrozomima -----4---izaziva mobilizaciju kalcijuma iz kostiju -----1-- povećava glikogenolizu u jetru i mišićima -----5---aktivira transport glukoze u ćelije

52. Mehanizam delovanja insulina na ćelijskom nivou je kompleksan i prouzrokovan nizom sekundarnih signalnih kaskadnih reakcija. Krajnji rezultat je :

a) Insulin aktivira konverziju masti u ugljene hidrate i ubrzava transport glukoze u ćelije

b) Insulin ubrzava transport glukoze u ćelije i inhibira oksidaciju masnih kiselina

c) Insulin ubrzava metaboličko iskorišćavanje fruktozo-6-fosfata i stimuliše heksokinaznu aktivnost

d) Insulin stimuliše heksokinaznu aktivnost i produkciju adrenalina e) Insulin stimuliše heksokinaznu aktivnost i ubrzava ulazak glukoze u

ćelije*

53. U uslovima smanjenog lučenja paratiroidnog hormona prisutna je: a) smanjena ekskrecija fosfata urinom * b) povećanje neorganskog fosfora u serumu * c) smanjena urinarna ekskrecija kalcijuma * d) smanjenje serumskog kalcijuma *

54. Hormon tiroidne žlezde tiroksin se sintetiše iz:

a) histidina b) tiramina c) indoleamina d) tiroglobulina e) tirozina*

55. Hormon tirokalcitonin je:

a) proteinske strukture* b) derivat amino kiseline tirozin c) steroidne prirode d) lipoprotein

56. Mehanizam delovanja tiroksina je:

a) ubrzanje bazalnog metabolizma, inhibicija Na+,K+ ATP-aze, smanjena resorpcija glukoze iz intestinuma

b) ubrzanje bazalnog metabolizma, aktivacija Na, K-ATP-aze i ubrzanje resorpcije glukoze iz intestinuma*

83

c) smanjenje bazalnog metabolizma, aktivacija Na, K, ATP-aze i smanjenje resorpcije glukoze iz intestinuma

d) smanjenje bazalnog metabolizma, inhibicija Na, K, ATP-aze i smanjena resorpcija glukoze iz intestinuma

57. Tiroidni hormon je u krvi

a) 99,98% slobodan a 0,02% vezan za proteine b) 99,98% vezan za proteine i 0,02% slobodan* c) 99,98% konjugovan sa glukuronskom kiselinom a 0,02% slobodan d) nije prisutan u cirkulaciji u merljivoj količini

58. U slučaju hipertiroidizma:

a) Povećan je bazalni metabolizam i nagomilava se mukopolisaharidna supstanca (miksedem)

b) smanjen je bazalni metabolizam a ubrzani su metabolički putevi c) ubrzan je bazalni metabolizam i pojačana je lipoliza* d) povećana je sinteza glikogena i masti

59. Primarna »target« tkiva za delovanje insulina su:

a) kosti, masno tkivo i mozak b) jetra, bubrezi i masno tkivo c) mozak, bubrezi i mišićno tkivo d) jetra, mišićno i masno tkivo*

60. Stimulus za lučenje insulina je:

a) hipoglikemija i povećanje nivoa glukagona b) hipoglikemija i smanjenje nivoa glukagona c) hiperglikemija i povećanje nivoa glukagona* d) hiperglikemija i smanjenje nivoa glukagona

61. C peptid je protein od 33 amino kiseline koji:

a) nastaje u procesu sinteze parat hormona iz prohormona b) nastaje u procesu sinteze insulina iz proinsulina* c) nastaje u toku razgradnje insulina u perifernim tkivima d) nastaje u štitnoj žlezdi od kalcitonina

62. U mehanizmu delovanja parat hormona, jedan od signalnih medijatora, koji se

može dijagnostički meriti u mokraći je: a) fosforilaza b) c-AMP* c) fosfatidil-inozitol trifosfat d) protein kinaza

63. Kalcitonin svoje efekte u kostima ispoljava inhibicijom aktivnosti:

a) osteoblasta b) osteoklasta*

84

c) osteocita

85

METABOLIZAM VODE I MINERALA METABOLIZAM VODE

1. Ukupna količina vode u organizmu zavisi od: (jedan odgovor je netačan,

zaokruži tačne odgovore) a) telesne mase * b) pola * c) životnog doba * d) ugojenosti * e) nasleđa

2. Osnovni depoi vode u organizmu su: (zaokruži tačne odgovore)

a) koža * b) mišićno tkivo * c) masno trkivo d) kostno tkivo

3. Koji od navedenih organa sadrži najveći procenat vode:

a) koža b) kosti c) mišići * d) masno tkivo

4. Ukupni volumen telesne vode dnevno varira:

a) manje od 1% telesne mase * b) više od 10% telesne mase

5. Metabolizmom organskih jedinjenja stvara se tzv. endogena ili metabolička

voda. Najviše metaboličke vode dobija se oksidacijom a) ugljenih hidrata b) masti * c) proteina

6. Odnos intracelularne prema ekstracelularnoj tečnosti iznosi:

a) 2:1 * b) 1:2 c) 1:1

7. Zaokruži tačan odgovor:

a) Zbir koncentracija pozitivnih jona (katjona) jednak je zbiru koncentracija negativnih jona (anjona) u ma kom odeljku telesne vode *

b) Zbir koncentracija pozitivnih jona (katjona) veći je od zbira koncentracija negativnih jona (anjona) u ma kom odeljku telesne vode

c) Zbir koncentracija pozitivnih jona (katjona) manji je od zbira koncentracija negativnih jona (anjona) u ma kom odeljku telesne vode

86

8. Jedan od navedenih odgovora je netačan. Zaokruži tačne odgovore: Koloidno-osmotski (onkotski) pritisak plazme

a) predstavlja silu kojom proteini privlače vodu * b) suprostavlja se hidrostatskom pritisku * c) zadržava vodu unutar vaskularnog prostora* d) ima različite vrednosti na arterijskom i venskom delu kapilara

9. Osmolalnost plazme u fiziološkim uslovima najviše zavisi od:

a) koncentracije natrijuma * b) anjona proteina c) koncentracije kalijuma d) organskih sulfata

10. Zaokruži tačan odgovor: Povećanje koncentracije natrijuma u plazmi :

a) inhibira lučenje aldosterona * b) stimuliše lučenje aldosterona c) nema efekata na lučenje aldosterona

11. Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore:

a) renin predstavlja visoko-selektivnu proteazu * b) sintetišu ga mioepitelne ćelije aferentnih arteriola bubrega * c) prorenin koji nastaje iz preprorenina predstavlja neaktivni oblik enzima * d) lučenje renina stimulisano je visokim vrednostima krvnog pritiska u

aferentnoj arterioli bubrega

12. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore: Lučenja aldosterona stimulišu:

a) povećana koncentracija kalijuma * b) povećana koncentracija angiotenzina II* c) povećana koncentracija natrijuma

13. Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore: Sekreciju vazopresina

(ADH) stimuliše: a) povećanje osmolalnosti krvi * b) smanjenje volumena krvi* c) smanjenje osmolalnosti krvi

14. Pretežni gubitak natrijuma dovodi do;

a) hipotonične dehidratacije * b) hipertonične dehidratacije c) izotonične dehidratacije

15. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore: Lučenje renina

inhibiraju: a) angiotenzin II * b) ADH *

87

c) atrijalni natriuretični hormon* d) niske vrednosti krvnog pritiska u aferentnoj arterioli

METABOLIZAM MINERALA

16. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore: Hipernatrijemija nastaje

kod: a) oštećenja bubrega * b) većeg gubitka vode nego natrijuma * c) hiperaldosteronizma * d) hipoaldosteronizma

17. Diluciona hiponatrijemija je nastaje kod

a) dehidratacije organizma b) hiperhidratacije organizma*

18. Zaokruži tačan odgovor: Koncentracija kalijuma je:

a) veća u serumu u odnosu na eritrocite b) manja u serumu u odnosu na eritrocite * c) jednaka u serumu i eritrocitima

19. Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore:

a) sinteza glikogena u jetri i mišićima praćena je ulaskom kalijuma iz ekstracelularnog u intracelularni prostor *

b) terapija insulinom dovodi do hipokalijemije * c) hiperaldosteronizam je praćen hipokalijemijom* d) renalna insuficijencija dovodi do hipokalijemije

20. Jonizovana forma difuzibilnog kalcijuma je:

a) fiziološki aktivna forma kalcijuma* b) fiziološki neaktivna forma kalcijuma

21. Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore: Apsorpciju kalcijuma

smanjuje: a) povećano prisustvo u hrani oksalata, fosfata, fitata * b) povećano prisustvo masnih kiselina * c) nedostatak žučnih kiselina * d) kalcitriol

22. Koncentracija jonizovanog kalcijuma opada, iako je ukupna koncentracija

kalcijuma nepromenjena u: a) alkalozi * b) acidozi

23. Parathormon dovodi do mobilizacije kalcijuma iz kostiju:

a) stimulacijom osteoklasta *

88

b) proliferacijom osteoblasta c) delovanjem na oba topa kostnih ćelija

24. Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore: Aktivnost 1alfa-

hidroksilaze stimuliše: a) paratireoidni hormon (PTH) * b) smanjena koncentracoija fosfata u plazmi * c) hormon rasta* d) visoke vrednosti fosfata u plazmi

25. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore:

Pseudohipoparatireoidizam predstavlja urođenu bolest koju karakteriše: a) rezistencija perifernih tkiva na delovanje PTH * b) povećanja koncentracija parathormona u plazmi * c) prisutni znaci hipoparatireoidizma * d) poremećaj u regulaciji aktivnosti adenil ciklaze* e) hiperkalcijemija i hipofosfatemija

26. Hipomagnezijemija često dovodi do sekundarne hipokalcijemije zbog:

a) rezistencije kostnog tkiva na delovanje PTH * b) vanskeletnog odlaganja kalcijuma c) alkaloze

27. Primarna biohemijska lezija u renalnoj tubularnoj acidozi je:

a) nemogućnost distalnih renalnih tubula da sekretuju H+ u zamenu za Na+ *

b) povećana reapsorpcija Na+ iz primarnog urina

28. Fenomenom “pomak hlorida” objašnjava se : a) veći sadržaj Cl- u eritrocitima venske krvi u odnosu na eritrocite arterijske

krvi * b) manji sadržaj Cl- u eritrocitima venske krvi u odnosu na eritrocite

arterijske krvi c) uvek jednak sadržaj Cl- i u eritrocitima venske krvi i u eritrocitima

arterijske krvi

29. Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore: Najčešći uzroci hipofosfatemije su:

a) deficit vitamina D * b) povećan unos ugljenih hidrata * c) intravensko davanje glukoze i insulina * d) hipoparatiroidizam e) hiperparatiroidizam *

30. Jedan od odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore: Najčešći uzroci

hiperfosfatemije su: a) diabetes mellitus *

89

b) pojačan katabolizam tkiva* c) primarni hiperparatireoidizam d) akutna (hronična) bubrežna insuficijencija * e) hipoparatiroidizam

31. Toksičnost gvožđa se sprečava komleksiranjem gvočđa sa proteinima. (Jedan od

odgovora je netačan, zaokruži tačne odgovore): a) apoferitinom * b) hemoglobinom* c) apotransferinom * d) apoceruloplazminom

32. Apoferitin je protein koji vezuje gvočđe a prisutan je u:

a) enterocitima * b) depoima gvožđa* c) krvnoj plazmi

33. Kod zdravih osoba, transferin je:

a) do 1/3 zasićen gvožđem * b) do 2/3 zasićen gvožđem c) u potpunosti zasićen gvožđem

34. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore: U uslovima deficita

gvožđa u organizmu: a) Procenat saturacije transferina gvožđem ( gvožđe/TIBS x 100) je manji

od 10% * b) Vrednost TIBS raste * c) Koncentracija feritina u krvnoj plazmi opada* d) Koncentracija feritina u krvnoj plazmi raste

35. Jedan od odgovora nije tačan, zaokruži tačne odgovore: Wilsonova bolest

(hepatolentikularna degeneracija) se karakteriše: a) smanjrenom sintezom apoceruloplazmina * b) vezivanjem bakra za albumine krvne plazme* c) većom sintezom apoceruloplazmina d) taloženjem bakra u parenhimne organe *

36. Fluor sprečava demineralizaciju zubne gleđi inhibicijom:

a) enolaze * b) laktat dehidrogenaze c) fosfoenol piruvat karboksikinaze

90

BIOHEMIJA KRVI

1. Imunoglobuline sintetišu: a) B limfociti* b) T limfociti

2. Osnovni molekul imunoglobulina je izgrađen iz:

a) 4 teška lanca b) 2 teška (H) i 2 laka (λ ili κ)* c) samo iz lakih lanaca

3. Imunoglobulini se javljaju u vidu:

a) Monomera i dimera b) Monomera i pentamera c) Monomera , dimera, trimera i pentamera* d) Dimera i trimera

4. Jedini imunoglobulin koji prolazi kroz placentu je;

a) IgM b) IgA c) IgG*

5. Antideterminantna grupa imunoglobulina se nalazi u :

a) Varijabilnoj oblasti lakih lanaca b) Varijabilnoj oblasti teških i lakih lanaca* c) Konstantnoj oblasti imunoglobulina

6. U toku filogeneze/ontogeneze prvi se pojavljuje:

a) IgM* b) IgG c) IgA

7. U molekulu imunoglobulina polipeptidni lanci su povezani:

a) Peptidnim vezama b) Disulfidnim vezama* c) Vodoničnim vezama

8. Materijalni nosilac procesa koagulacije je:

a) Tromboplastin b) Fibrinogen* c) Protrombin d) Stuart-ov faktor

9. Proces koagulacije krvi se odvija aktivisanjem:

a) Unutrašnjeg puta b) Spoljašnjeg puta

91

c) I jednog i drugog*

10. Proces koagulacije krvi se odvija: a) U tri faze b) U pet faza c) U četiri faze*

11. Svi proteinski faktori koagulacije sem tromboplastina i von-Willebrandt-ovog

faktora se sintetišu u: a) Bubregu b) Većini humanih tkiva c) Jetri* d) Krvnim ćelijama

12. Vitamin K je kofaktor u postranslacionoj konverziji:

a) Protrombina b) Faktora VII c) Faktora IX i X d) Protrombina i faktora VII, IX, X*

13. Proces koagulacije počinje aktivisanjem:

a) Hageman-ovog faktora* b) Prekalikreina c) Stuart-ovog faktora d) Protrombina

14. Aktivna forma fibrinogena je

a) Fibrinopeptid A b) Fibrin monomer* c) Fibrinopeptid B

15. Ukupna koncentracija proteina u serumu normalno iznosi:

a) 70-100 g/L b) 50-90 g/l c) 60-80 g/l* d) 40-60 g/l

16. Elektroforezom proteini seruma se razdvajaju u :

a) 3 frakcije b) 5 frakcija * c) 6 frakcija*

17. Koncentracija proteina akutne faze raste u:

a) Zapaljenskim procesima* b) Infarktu miokarda* c) Malignim procesima*

92

d) Hroničnim bolestima e) Nakon traume ili operacije*

18. Fibrinogen i ceruloplazmin su:

a) Pozitivni reaktanti akutne faze* b) Negativni reaktanti akutne faze c) Nisu proteini akutne faze

19. Uloge ceruloplazmina su:

a) Transportuje bakar* b) Oksidiše dvovalentno gvožđe* c) Transportuje hormone d) Ponaša se kao antioksidans*

20. U toku elektroforeze transferin putuje sa:

a) γ-globulinima b) β1-globulinima* c) α1-globulinima

21. α2-globulinska frakcija sadrži:

a) transferin, ceruloplazmin i haptoglobin b) α2-makroglobulin, transferin i ceruloplazmin c) α2-makroglobulin, haptoglobin i ceruloplazmin*

22. Kao nespecifični transporteri albumini transportuju:

a) Bilirubin* b) Masne kiseline* c) Holesterol d) Hormone* e) Minerale*

23. Normalna zasićenost transferina gvožđem iznosi:

a) 1/2 b) 40% c) 1/3* d) 70%

24. Glavna fiziološka uloga lipoproteina krvne plazme je:

a) Transport belančevina b) Transport endogenih i egzogenih triacilglicerola* c) Transport holesterola* d) Transport masnih kiselina

25. U krvnoj plazmi (uzetoj natašte) su normalno prisutni:

a) Hilomikroni b) VLDL*

93

c) HDL* d) LDL*

26. Najaterogenija lipoproteinska frakcija je:

a) IDL b) HDL c) LDL* d) VLDL

27. Apolipoproteini su:

a) Afunkcionalni proteini b) Aktivatori ili inhibitori enzima* c) Prepoznaju receptore na ćelijskim membranama* d) Prepoznaju antigene

28. LDL se stvaraju u:

a) Jetri b) Enterocitima c) Krvnoj plazmi* d) Masnom tkivu

29. Primarne hiperlipoproteinemije su svrstane u:

a) šest tipova* b) četiri tipa c) pet tipova

30. Lecitin-holesterol-acil-transferaza esterifikije holesterol u:

a) hepatocitima b) HDL-u* c) LDL-u d) ekstrahepatičnim tkivima

94

Biohemija tkiva

1. Ekskrecija žučnih kiselina preko bilijarnog pola hepatocita vrši se: a) slobodnom difuzijom b) procesom osmoze c) aktivnim transportom* d) olakšanom difuzijom

2. Razvrstaj detoksikacione funkcije jetre

1.nesintetski procesi 2.sintetski procesi

----1--- obrazovanje merkaptoderivata ----1----acetilacija ----2----oksidacija ----1----glukurokonjugacija ----1----hidroliza ----1----redukcija ----2----metilacija

3. Određivanje količine hipurne kiseline u mokraći može se koristiti kao test:

a) hematopoezne funkcije jetre b) test uloge jetre u razmeni materija c) test detoksikacione uloge jetre* d) test na prisustvo holestaze e) test na praćenje sintetske uloge jetre

4. Razvrstaj funkcionalne testove jetre u odnosu na poremećaj metabolizma koji se

može dijagnostikovati putem njih: 1. merenje nivoa prokolagena i globulinskih frakcija 2. merenje nivoa albumina 3. flokulacione probe 4. intravensko uvođenje amino kiselina

----4-----sposobnost jetre da vrši proteinsku razmenu ----3-----disproteinemija ----1-----minimalna oštećenja i tendencija razvoja ciroze ----2-----merenje sintetske uloge jetre

5. Razvrstaj tipove žutice u odnosu na uzrok 1.intrahepatična 2.prehepatična 3.posthepatična

----1-----Crigler-Najar sindrom ----3-----karcinomi pankreasa i bilijarnog trakta ----1-----hepatitis ----2-----hemoliza

95

----1-----ciroza ----3-----opstrukcija bilijarnog trakta

6. Detoksikacionu funkciju jetre vrši specifični enzimski sistem

a) glutamat dehidrogenaze b) piruvat dehidrogenaze c) oksidaze mešovite funkcije* d) respiratorni lanac e) α-keto glutarat dehidrogenazni kompleks f) ksantin oksidaza

7. Strelicama (u pravcu na dole kod pada ↓ ili u pravcu na gore kod porasta↑ )

označi kretanje parametara proteina krvne plazme kod pojedinih oboljenja) hronično oštećenje jetre nivo albumina ------↓------ urođena ciroza jetre α1-antitripsin -------↓----- Wilsonova bolest ceruloplazmin ------↓------ hepatocelularni karcinom α-fetoprotein ------↑------ autoimuna ciroza jetre globulini -----↑-------

8. Označi najčešće primenjivane enzimske testove za praćenje oštećenja jetre a) kreatin-fosfokinaza (CPK) b) N-acetil-beta-glukozaminidaza c) transaminaze* d) monoaminooksidaza

9. Pri oštećenjima jetre dolazi do porasta aktivnosti određenih enzima u plazmi.

Jedan od njih je i alkalna fosfataza, koja ima više izoenzimskih frakcija. Označi koja potiče iz jetre.

a) izoenzimska frakcija 3 b) izoenzimska frakcija 5 c) izoenzimska frakcija 2 d) izoenzimska frakcija 1* e) izoenzimska frakcija 4

10. Zaokruži tačan odgovor koji se odnosi na funkcionalni značaj likvora

a) fizička potpora i amortizacija od pritiska b) transport materija c) ekskrecija produkata metabolizma d) ništa od pobrojanog e) sve od pobrojanog*

11. Proces stvaranja likvora je kompleksan i likvor se u toku dana više puta izmeni.

Njegova količina iznosi oko: a) 500ml b) 140ml*

96

c) 1000ml d) 10ml

12. Strelicama (u pravcu na dole kod smanjene količine ↓ ili u pravcu na gore kod

povećane količine ↑ ) označi kretanje parametara likvora u odnosu na njihov nivo u krvnoj plazmi

a) proteini ---↓----- b) hloridi -----↑--- c) glukoza ---↓---- d) magnezijum---↑----

13. Nalaz imunoglobulina u likvoru može uputiti na određene poremećaje. On može

biti posledica: a) povećanja imunoglobulina u serumu b) oštećenja krvno-moždane barijere c) povećane sinteze imunoglobulina u mozgu d) ni jednim od ovih procesa, jer u likvoru nikad nisu prisutni globulini e) svim napred navedenim procesima, osim d) *

14. Kao prvi indikator propustvljivosti krvno-moždane barijere koristi se

određivanje u likvoru: a) glukoze b) albumina* c) globulina d) magnezijuma e) uree f) enzima

15. Mleko je produkt sekrecije mlečne žlezde, koji je u fizi~ko-hemijskom

pogledu: a) emulzija b) pravi rastvor c) koloidni rastvor d) sve od pobrojanog* e) ništa od pobrojanog

16. Najvažnija i procentualno najzastupljenija belančevina mleka je:

a) kolostrum b) kazein* c) aktin d) apoprotein

17. Procentualno najzastupljeniji šećer u mleku je:

a) glukoza b) saharoza c) laktoza*

97

d) maltoza e) eritroza

18. Razgradnju kazena na parakazein i surutkinu albumozu vrši jedan enzim

(usiravanje mleka), a so koja nastaje je sir . U ovom procesu učestvuju: a) pepsin i joni vodonika b) himozin i joni kalcijuma* c) tripsin i joni kalcijuma d) himotripsin i joni magnezijuma

19. Naznači razlike između humanog i kravljeg mleka 1.humano mleko 2.kravlje mleko --1------ima više nezasićenih masti ----2------ima pretežno zasićene masti ---2-----bogatije viatminom B -----1------bogatije vitaminima A, C i E ----1----laktoferin i bifidus prisutan -----2------nema laktoferin ni bifidus -----2---nema lipaze --------1---ima lipaze

20. Kazein mleka je po svom sastavu: a) glikoproteid b) lipoproteid c) fosfoproteid* d) nukleoproteid

21. Procentualno najzastupljenija so u koštanom tkivu je:

a) kalcijum karbonat b) kalcijum citrat c) magnezijum fosfat d) kalcijum fosfat* e) sekundarni natrijum fosfat

22. Najvažniji proteinski sastojak kostiju je:

a) globulin b) kolagen* c) elastin d) kazein e) protamin

23. Za proces mineralizacije kostiju energija se dobija iz:

a) kreatin fosfata b) glikogena * c) masti d) belančevina

24. Pobrojane ćelije koštanog tkiva razvrstaj u odnosu na uloge koje imaju:

98

1.Osteoblasti 2.Osteoklasti 3.Osteociti

----3---različite po obliku i veličini, pretežna uloga je deponovanje kalcijuma i regulacija brzine mineralizacije kostiju ----2---velike, sadrže dosta lizozoma, enzime proteaze i fosfataze, resorbuju kost ----1---jednake, pravilno poređane, bogate ribozomima i alkalnom fosfatazom, učestvuju u kalcifikaciji

25. U procesu formiranja koštanog tkiva najvažniju ulogu od vitamina ostvaruje

vitamin: a) F b) B12 c) B6 d) D* e) K

26. Proces remodeliranja kostiju predstavlja

a) rast kostiju u dužinu b) resorpciju i ponovnu sintezu koštanog tkiva* c) isključivo resorpciju koštanog tkiva d) isključivo sintezu novog koštanog tkiva

27. Na regulaciju metabolizma kostiju učestvuju hormoni:

a) polni b) parat hormon c) hormon rasta d) štitna žlezda e) svi pobrojani* f) ni jedan od pobrojanih

28. Proces mineralizacije kostiju se odvija u dve faze:

a) deponovanje masti, a zatim deponovanje i sinteza mineralnih soli b) sinteza kolagena, a zatim deponovanjne i sinteza mineralnih soli* c) deponovanje i sinteza mineralnih soli, a zatim sinteza glikogena d) sinteza kreatin fosfata,a zatim deponovanje i sinteza mineralnih soli

29. Vitamin C

a) učestvuje u stvaranju kolagena-organskog matriksa kostiju* b) pomaže mineralizaciju-stvaranje neorganskog matriksa kostiju c) pomaže diferencijaciju osteoblasta d) nema značajnu ulogu u sintezi i mineralizaciji koštanog tkiva