Ceo TEST 360 Pitanja Za IR Vezbu Za 160 Pitanja

TEST

Ceo TEST 360 pitanja sa KLJUEM

1. Kod pojma upravljanja treba prvo definisati ?

a) Kako treba raditib) ta treba raditic) Zato treba raditid) Zbog ega treba raditi2. ta sledi nakon definisanja problema (ta treba raditi?)?

a) ansa za bolju budunost

b) Problem koji prethodi

c) Odluka koja se sprovodi

d) Ideja kao mogui nain reenja

3. ta je ivot ?

a) Skup svakodnevnih problema sa kojima se susreemo

b) Mogunosti koje nosi vremec) Konstantan napor da bismo neto postiglid) Stalna promena koja donosi probleme i zahteva reenja4. Ko uspeva ?

a) Onaj koji se pomiri sa postojeom situacijom i na promene gleda kao na opasnostb) Onaj koji je orijentisan na kratkoronu efektivnostc) Onaj koji je orijentisan na dugoronu efikasnostd) Onaj koji bre upravlja promenama

5. ta znai biti efektivan ?

a) Biti bolji od konkurencijeb) Lake se pozicionirati na trituc) Biti funkcionalan, sluiti svrsi

d) Zadovoljiti potrebe potroaa6. ta je cilj efikasnosti ?

a) Maksimizacija profita

b) Minimizacija trokovac) Poboljanje trinog uead) Efikasniije pozicioniranje7. Koja organizacija se smatra uspenom ?

a) Ona koja se bolje od drugih pozicionira na tritub) Ona koja zadovolji potrebe potroaac) Ona koja stekne lojalnost svojih klijenata, i stvoji uslove za sticanje novih klijenatad) Ona koja obezbedi skladan (pozitivan) odnos izmedju unutranje i spoljanje integracije8. Zbog ega postojimo?

a) Iskljuivo i samo zbog sebeb) Zbog organizacije i potroaac) Zbog drugihd) Da bismo ostvarili svoj ivotni cilj9. ta predstavlja zadatak spoljanje integracije ?

a) Da se to bolje prilagodi okruenju u kome poslujeb) Da na to adekvatniji nain odgovori zahtevima potroaac) Da se brine o harmoniji unutar organizacije

d) Da se povee sa okruenjem, dobavljaima i posebno sa potroaima,10. ta je cilj uspenog poslovanja svake organizacije ?

a) Da bude vodea na tritu na kome poslujeb) Da ispuni oekivanja potroaa i zajednice ostvarujui pri tom maksimalni profit u to duem vremenskom perioduc) Da ostvari maksimalnu dobit sa minimalnim ulaganjima

d) Da ima adekvatno uredjenu unutranju strukturu

11. Da bi bio proaktivan, treba ?

a) Predvideti budunost, biti kreativan i preuzeti rizikb) Donositi odluke samo na osnovu injenicac) Sluiti se iskustvima drugih, jer je naravno bolje uiti na tuim grekamad) Raspolagati korisnim informacijama koje se u svakom trenutku mogu realizovati12. ta predstavlja cilj organizacije ?

a) Da uskladi pravilan odnos izmedju unutranje i spoljanje integracijeb) Da bude vodea na tritu i da se plasira na nova tritac) Da ima dui vek trajanjad) Da svakim danom sve vie unapredjuje svoje poslovanje

13. ta predstavlja dezintegracija u organizaciji ?

a) Znak zdravlja organizacije

b) Znak bolesti organizacije

c) Bolje pozicioniranje u odnosu na konkurenciju

d) Bolje poslovanje u odnosu na okruenje14. ta treba uraditi da bi se postigli minimalni trokovi unutar organizacije?

a) Potrebno je obezbediti inpute po povoljnijim uslovimab) Potrebno je organizovati ljude unutar organizacije na adekvatan nainc) Potrebno je formirati adekvatnu (organsku) strukturu i procese sa sistemom kontinuiranog poboljanja d) Potrebno je stei lojalnost postojeijh potroaa15. ta predstavlja najbitniji faktor organizacije ?

a) Procesi

b) Ljudi

c) Struktura

d) Kultura

16. Koji je etvrti stub organizacije ?

a) Ljudski resursi

b) Tehnologija

c) Kultura

d) Struktura

17. Navesti koji tip linosti (I,E,P,A) uloga ostvaruje ?

a) Kratkoronu efektivnost..P_____________

b) Dugoronu efektivnost.._E____________

c) Kratkoronu efikasnost....__A___________

d) Dugoronu efikasnost..____I_________

18. ta je potrebno da bi promene bile efikasne i dugorono stabilne?

a) Menjati kulturu

b) Menjati strukturu

c) Menjati ljude

d) Uskladiti procese

19. ta kae I - tip u organizaciji ?

a) Koje su potrebe potroaa i kako ih zadovoljiti

b) Napraviti sistematizaciju, ko je tvoj klijent i ije potrebe ti zadovoljava

c) Treba misliti koje su idue potrebe kupaca, misliti na budunost

d) Hou reenje, na osovu koga Vi mislite na budunost

20. Navesti koji tip (I, E, A, P) organizaciju ini ?

a) Proaktivnom.._E___________b) Funkcionalnom.__P___________c) Sistematizovanom..____A___________

d) Organskom.._____I__________.

21. Navesti komponente DIJAMANTA PROMENA organizacije

1.LJUDSKI RESURSI 2.TEHNOLOGIJA 3.KULTURA 4.STRUKTURA22. ta obezbeuje komplementaran tim, a ta CAPI u sistemu (zaokruiti)?

a) kvalitetno donoenje odluka i njihovo efikasno sprovoenje,

b) sinergetsko i simbiotiko funkcionisanje,c) kolegijalne odnose i prijateljstvo,d) sve od navedenog

c) nita od navedenog23. ta je razvoj?

a) Kvalitativna promena sistema

b) Kvantitativna promena sistema

c) Stalno kretanje

d) Promena poslovnog sistema

24. ta je rast?

a) Kvantitativna promena sistema

b) Kvalitativna promena sistema

c) Poboljanje poizvodnje i prodaje

d) Poboljanje efikasnosti i efektivnosti sistema

25. Koja je osnovna razlika izmedju rasta i razvoja?

a) Razvoj spada u proces rasta

b) Rast je kvalititativna, a razvoj kvantitativna promena stanja sistema

c) Razvoj je kvalititativna, a rast kvantitativna promena stanja sistema

d) Rast je kompleksniji od razvoja

26. Znaaj razvoja se ogleda u:

a) Ostvarenju veeg profita

b) ansi za uenje

c) Uklanjanju zastarele opreme

d) Konkurentskoj prednosti

27. Koja je osnovna komponenta razvoja?

a) Inovacija

b) Stilovi upravljanjac) Motivisanost zaposlenihd) Kvalitet28. ta karakterie razvoj?

a) Stalna promena

b) Prilagodjavanje promenama

c) Ciklusi promena

d) Biti vodei na tritu29. U kom sluaju se sistem moe raspasti?

a) Ukoliko se promene ne deavaju ili se prebrzo sprovode

b) Ukoliko poslujemo na neadekvatan nainc) Ukoliko ne obraamo previe panje na potrebe potroaad) Ukoliko smo slabo inovativni30. Kolika je duina trajanja jednog aktivacionog perioda?

a) 4-8 godinab) 3-8 godinac) 4-9 godinad) 2-4 godine31. ta je aktivacioni period?

a) Period adaptacije na nekom tritu

b) Resursi koje ulaemo u proizvodnju

c) Period od poetka ulaganja pa do poetka povraaja uloenog

d) Investicije koje su nam neophodne da bismo zapoeli bilo kakav posao

32. Koji je prvi period u razvoju oveanstva po Tofleru?

a) Neolitski period

b) Paleolitski period

c) Industrijski period

d) Informatiki period

33. Treu industrijsku eru karakterie :

a) Pokretna traka

b) Doba automatizacije

c) Novi materijali

d) Energija

34. Nauno tehniki progres je:

a) Unapredjenje postojee i stvaranje nove tehnologije, usavravanje postojeih i stvaranje novih proizvoda i unapredjenje organizacije i upravljanja

b) Odreeni fond akomuliranog i organizovanog znanja

c) Uvoenje ekonominih materijala

d) Rezultat primenjenog naunog znanja sa ciljem ka praktinoj primeni : alati, maine, materijali35. ta ini FIRMWARE?

a) Kultura, softver, hardver, tehnologija

b) Ljudski resursi, orgwarem brainware i procesi

c) Tehnologija, softver, hardver i brainware

d) Softver, hardver, brainware i orgware

36. Faze nauno tehnikog progresa su :

a) Invencija, inovacija, difuzija

b) Inovacija, invencija, difuzija

c) Investicija, informacija, imitacija

d) Informacija, integracija, difuzija

37. ta predstavlja efikasnost razvoja?

a) Proizvesti prave stvari na pravi nain

b) Sluiti svrsi

c) Biti bolji od konkurencije

d) Mera brzine u ciklusima uenja38. Neke od karakteristika kapitalno-intenzivnog tipa NTP su (zaokruiti vie od jedne!):

a) Visok obim investicija radi ubrzanog ekstezivnog razvojab) Uteda investicija u tehnici

c) Ulaganje u nove tehnologije

d) Izgradnja intelektualnih investicija e) Visoko uee graevinskih objekata u tehnikoj strukturi investicija >50%

f) Tehnika opremljenost bre raste od produktivnosti rada

39. Neke od karakteristika radno-intenzivnog tipa NTP su (zaokruiti vie od jedne!):a) Nizak obim investicija, dugi aktivizacioni period i vee korienje kapitala i tehnike

b) Uteda investicija u tehnici, vea zaposlenost dominantan u zemljama sa centralizovanom planskom privredom

c) Visok obim investicija, kratak aktivizacioni period i manje korienje kapitala

d) Vee korienje kapitala i tehnike uz dui aktivacioni period

e) Vei obim proizvodnje na raun vee zaposlenost moe se uglavnom postii u granama preraivake industrije , tekstilne i u agraru.

40. Kombinacija kojih tipova nauno-tehnikog progresa moe dovesti do uspenog razvoja jedne zemlje?

a) Kapitalno intenzivnog i obrazovno intenzivnog

b) Kapitalno intenzivnog, radno intenzivnog i istraivako intenzivnog

c) Radno intenzivnog i istraivako intenzivnog

d) Optimalna kombinacija kapitalno-intenzivnog, radno intenzivnog, obrazovno intenzivnog i istraivako intenzivnog tipa NTP usklaenpg sa raspoloivim resursima41. U kom ciklusu razvoja se trenutno nalazimo?

a) Era metala

b) Eloktrotehnika i hemijska industrija

c) Informatike tehnologije

d) Razvoj petrohemije i industrije automobila42. ta se svrstava u input nauno istraivake delatnosti?

a) Sredstva, kadar, transfer tehnologija, naune informacije

b) Kadar,ideje, usavravanje, medjunarodna difuzijac) Transfer tehnologije, otkria, unapredjenja, nova znanjad) Sredstva, novi proizvodi, metode, rast produktivnosti43. ta obuhvata proces invencije?

a) Novi proizvodi, novi procesi, usavranja, unapredjenja, racionalizacija

b) Ideje, teorije, otkria, nove metode, zakoni i informacije

c) Informacije, sredstva, poveanje akomulacije, usavravanja

d) Prenos znanja izmedju preduzea, otkria, patenti, novi procesi

44. ta obuhvata inovacija?

a) Ideje, teorije, otkria, patenti, metode i informacije

b) Informacije, sredstva, poveanje akomulacije, usavravanja

c) Prenos znanja izmedju preduzea, otkria, patenti, novi procesi

d) Primena pronalaska: kroz novi proizvod, uslugu, proces, usavranja, unapredjenja, racionalizacija

45. ta obuhvata proces difuzije?

a) Transfer tehnologije, otkria, unapredjenja, nova znanjab) Informacije, sredstva, poveanje akomulacije, usavravanja

c) Prenos znanja izmedju preduzea, prenos znanja i tehnologija izmedju grana, i medjunarodnu difuziju

d) Sredstva, novi proizvodi, metode, rast produktivnosti46. ta obuhvata privredni razvoj?

a) Rast produktivnosti, smanjenje trokova, poveanje akumulacije i podizanje kvaliteta proizvoda i procesa

b) Transfer tehnologije, otkria, unapredjenja, nova znanjac) Sredstva, novi proizvodi, metode, rast produktivnostid) Kadar, ideje, usavravanje, medjunarodna difuzija47. ta obuhvata drutveni prosperitet ?

a) Nova znanja, novi proizvodi, novi procesi i usavranja

b) Prenos znanja izmedju preduzea, kadar i transfer tehnologijac) Nove potrebe, kultura ivljenja, nova znanja i rast ivotnog standardad) Transfer tehnologije, otkria, unapredjenja, nova znanja48. Koji je cilj fundamentalnih istraivanja?

a) Stvaranje okruenja za razvojno eksperimentalna istraivanja

b) Proverena tehnika dokumentacija

c) Uveanje svetske riznice znanja

d) Prodaja

49. Koji su rezultati fundamentalnih istraivanja?

a) Poznate zakonitosti prirode prilagoene za primenu

b) Prototip proizvoda

c) Proizvod spreman za trite

d) Objanjenja zakonitosti prirode (nova znanja, zakoni i istine o univerzumu) 50. Fundamentalno istraivanje:

a) je javno osim selektivnih rezultata

b) je javno

c) nije javno

d) nita od navedenog

51. Koji je cilj primenjenog istraivanja?

a) Prototip proizvoda

b) Proverena tehnika dokumentacija

c) Objanjenje zakonitosti prirode

d) Stvaranje okruenja za razvojno eksperimentalna istraivanja (preduslova za valorizaciju novih znanja!) Patenti-konkretna tehnoloka otkria!

52. Koji je rezultat primenjenog istraivanja?

a) Poznate zakonitosti prirode prilagoene za primenu-patentib) Sticanje reference i testiranje tritac) Prodajad) Proizvod spreman za trite53. Primenjeno istraivanje:

a) je javno

b) nije javno

c) je javno osim selektivnih rezultata


54. Koji je cilj eksperimentalno-razvojnih istraivanja?

a) Uveanje svetske riznice znanja

b) Unapreenje i razvoj novih proizvoda, procesa i usluga ,c) Proizvodnja

d) Prodaja

55. Koji je konkretni rezultat eksperimentalno - razvojnih istraivanja?

a) Proverena tehnika i komercijalna dokumentacija

b) Objanjenje zakonitosti prirode

c) Osvajanje proizvodnje i trita

d) Prototip proizvoda, pilot postrojenje, sistemsko znanje u vidu softvera itd.

56. Eksperimentalno-razvojno istraivanje:

a) Nije javno

b) Je javno

c) Je javno osim selektivnih rezultata

d) Je delimino javno57. Indikatori razvijenosti nauno istraivake aktivnosti druva su:

a) Stanje intelektualnog kapitala, broj istraivaa i istraivaki koeficijent

b) Instraivaki koeficijent, broj istraivaa, stanje nauno istraivake infrastrukture i stanje intelektualnog kapitala

c) Veliina i struktura istraivake populacije, novostvorene vrednosti nauno istrivakog rada, istraivaki koeficijentd) Nita od navedenog58. Koji je prosean broj istraivaa na 10.000 radno aktivnih stanovnika u Evropi?

a) >50

b) >58

c) >55

d) >32

Navedite koliko je u Turskoj ( 8 ), u Srbiji (____) i Finskoj ( 94 ).

59. Koja je optimalna struktura istraivaa u jednoj zemlji?

a) 55% na fakultetima, 40% u dravnim institutima, 5% u privredi

b) 60-70% u privredi, 20-30% na univerzitetima i 10-15% u dravnim institutima

c) 30% u privredi, 25% na fakultetima, i 45% u dravnim institutima

d) 60% u privredi, 20% na fakultetima, i 20% u dravnim institutima

60. Preporueno izdvajanje i BDP-a za nauku treba da bude minimalno 2,5 -3%.

Drave koje prate ovaj zahtev su:

a) Srbija, Rumunija, Poljska

b) vedska, Japan, Finska i SAD

c) Austrija, Slovenija, Maarska, Portugalijad) Poljska, paniija, Italija, Grka

61. Patenti, autorska prava i zatitni znaci spadaju u:

a) Kapital kupaca

b) Ljudski kapitalc) Intelektualno vlasnitvo

d) Infrastrukturne resurse

62. Sposobnosi zaposlenih kod ljudskog kapitala ogledaju se u?

a) Know-how, edukacija, sposobnosi vezane za rad i izraajne, duh preduzetnitva, inovacije, kreativnost, proaktivne i reaktivne sposobnosti promena,b) Filozofija menadmenta, edukacija, kvalitetni ugovori

c) Izraajne sposobnosti, sposobnosi vezane za rad, poslovna saradnja

d) Korporativna kultura, komunikacioni sistemi, brend

63. Kakav je uticaj kapitalno-intenzivnog tipa NTP na zaposlenost:

a) Neutralan

b) Pozitivan

c) Izrazito negativan

d) Negativan

64. Kakav je uticaj radno-intenzivnog tipa NTP na zaposlenost:

a) Izrazito pozitivan

b) Izrazito negativan

c) Blago negativan

d) Neutralan

65. ta obuhvata ORGWARE?

a) Espertska znanja

b) Iskustvo

c) Rutinu

d) Organizacionu strukturu

66. Koji je najvaniji izvor na kojem se zasniva razvojna politika jedne zemlje?

a) Obrazovni i istraivako razvojni resursib) Radna snaga ljudski resursic) Kapitald) Rad67. Koliko procenata iz BDP naa Zemlja ulae u nauku?

a) 2%

b) 0,2%

c) 0,3%

d) 1%

68. Koliko procenata iz BDP jedne Zemlje se preporuuje da ulae u NIR

e) 1-2%

f) 0,2-1,5%

g) 2,5-3%

h) 0,3-1%

69. ta je intelektualni capital organizacije?

a) Opipljiva imovina

b) Neopipljiva imovina koja nije eksplicitno izraena u bilansima (goodwill)

c) Znanje pretoeno u inovacijud) Znanje koje se moe unoviti

70. Intelektualni kapital pored znanja zapolenih obuhvata jo :

a) Strukturalni i kapital korisnika

b) Organizacioni i kapital potroaa

c) Inovativnost zaposlenih koja se stalno unapredjuje

d) Strukturalni i organizacioni kapital

71. Koja su dva osnovna pojavna oblika intelektualnog kapitala?

a) Opipljivi i neopipljivi

b) Materijalni i nematerijalni

c) Strukturalni i organizacioni

d) Vidljivi i skriveni

72. ta obuhvata kapital klijenata (kupaca)?

a) Patente i autorska pravab) Znanje i informacijec) Iskustvo i mudrostd) Odnose, potencijal i baze podataka73. Na emu se temelji materijalna imovina IC?

a) Na eksplicitnom znanju (u vidu nacrta, projekata, patenata, licenci, programa,..)b) Na kapitalu, opredmeenom ljudskom raduc) Na implicitnom znanju (u vidu iskustva, znanja, vizije, leadership, kultura,..)d) Na znanju, vetinama i radnom iskustvu

74. Za vreme poznate prve tehnoloke revolucije ko je bio glavni pokreta promena?

a) Civilizacija

b) Dravac) ovekd) Tehnologija75. Na emu se zasnivaju dostignua tree tehnoloke revolucije?

a) Istraivanjub) Razvojuc) Znanjud) umeu76. Najvee posledice globalizacije su:

a) rad na konstantnom usavravanju novih proizvoda

b) rad na poboljanju organizacione structure

c) rad na poboljanju ili zameni stare tehnologije novom

d) koordinacija i integracija

77. ta predstavlja glavni izazov za organizaciju?

a) Suoiti se sa konkurencijomb) Suoiti se sa neoekivanim rizicimac) Zadovoljenje potroaa bolje od konkurencijed) Osptanak na tritu78. ivotni vek dananjih proizvoda je:

a) Dui nego ranije

b) Krai nego ranije

c) Dovoljan kako bi zadovoljio nae potrebe

d) Umeren

79. Brze promene u okruenju zahtevaju:

a) Dugorono planiranje

b) Srednjerono planiranje

c) Strateko planiranje

d) Kratkorono planiranje

80. Uspenost preduzea meri se?

a) Kvalitetom

b) Kvantitetom

c) Koliinomd) Znanjem81. ta je potrebno da bi preduzee opstalo na tritu?

a) Da bude veliko i mono ( Velike ribe jedu male ribe)

b) Da bude brzo i fleksibilno ( Brze ribe jedu spore ribe)

c) Da bude dinamino, ali u istvo vreme i statinod) Da zadovolji svaku potrebu potroaa82. Da bi preduzee bilo uspeno da li je potrebno:

a) Imati visoku hijerarhijsku piramidu

b) Imati vie centara odluivanja

c) Imati nefleksibilnu organizaciju

d) Imati fleksibilnu organizaciju

83. ta u dananje vreme preduzee ini uspenim?

a) Visoka koncentracija kapitala

b) Visoka centralizacija kapitala

c) Decentralizacija

d) Centralizacija i decentralizacija

84. ta je osnovni pokreta intelektualnog kapitala?

a) Ljudski kapital

b) Strukturalni kapital

c) Potroaki kapitald) Kapital klijenata85. ta predstavlja materijalizacija?

a) Sposobnost pretvaranja ideja u konkretne proizvode

b) Modifikacija objekata u cilju prilagodjavanja novoj svrsi

c) Primenu nove i znaajnije idejed) Ponavljanje istih aktivnosti kao to to radi i konkurencija86. Uspeh organizacije zavisi od:

a) Menadmenta i zaposlenih

b) Marketinga i menadmenta

c) Radnika i nadreenih

d) Fleksibilnosti i adaptivnosti

87. Od ega zavisi intelektualni kapital?

a) Knjigovodstvene vrednosti

b) Raunovodstvene vrednostic) Trine vrednostid) Tehnike vrednosti88. Eksplicitno znanje je?

a) Znanje koje se lako prenosi

b) Skriveno znanje

c) Sopstveno znanje

d) Znanje koje poseduje kompanije

89. Implicitno znanje je?

a) Znanje koje se lako prenosi

b) Iskustveno neprenosivo znanje

c) Knjiko znanjed) Sopstveno znanje90. Koja je razlika izmau trine i knjigovodstvene vrednosti?

a) Razlika u trinoj vrednosti

b) Ostvareni profit

c) Nerasporedjeni dobitak

d) Intelektualni kapital ostvaren na osnovu dobrog ugleda

91. Na koji nain se postie imid?

a) Imenom

b) Stavom

c) Napornim, produktivnim radom

d) Dobrim odnosom prema potroaima

92. ta je podatak ?

a) Skup informacija

b) Rezultat praenja drutvenog ivotac) Evidencijad) Merenje93. ta se dobija analizom podataka?

a) Informacijab) Znanje

c) Iskustvo

d) Prednost

94. U ta se vremenom pretvara znanje?

a) Iskustvo

b) Proireno znanje

c) Mudrost

d) Fleksibilnost

95. ta je mudrost?

a) Eksplicitno znanje

b) Implicitno znanje

c) Knjko znanje

d) Proireno znanje

96. ta predstavlja spoljnu struturu preduzea?

a) Kapital kupca

b) Zadovoljstvo potroaa

c) Ljudski kapital

d) Organizacioni kapital

97. ta predstavlja unutranju strukturu?

a) Ljudski kapital

b) Strukturni kapital

c) Organizacioni kapital

d) Finansijski kapital

98. ta je organizacioni kapital?

a) Kapital procesa

b) Strukturni kapital

c) Kapital kupaca

d) Ljudski capital99. Koja je najvea potreba oveka?

a) Za samopotvrdjivanjem

b) Da ostvari to bolji status

c) Da se neim ispolji i dokae

d) Da opravda svoje potovanje

100. Koje su osnovne komponente ljudskog kapitala?

a) Znanje, edukacija, sposobnosti

b) Kompetencije, odnosi, vrednosti

c) Znanje, radno iskustvo, know-how

d) Znanje, usavravanje, izazovi

101. Od ega se sastoji organizacioni kapital?

a) Od inovativnih procesa, kulture i rukovodjenja

b) Od strukture, hijerarhije, ljudshih resursa

c) Od kulture, upravljanja i rukovodjenja

d) Od upravljenja, motivisanja i planiranja

102. ta je na prvom mestu u povratnoj sprezi organizacionog kapitala?

a) Kultura

b) Inovativni procesi

c) Planiranje

d) Rukovodjenje

103. Kakvu kulturu treba da izgradimo?

a) Sistemskub) Inovativnu

c) Tehniku

d) Mehaniku

104. Da li je snaga volje pojedinca vea od snage volje drutva?

a) Jeste, ali samo u posebnim prilikama

b) Jeste, ali u odreenoj meri

c) Nije, zato to je drutvo uvek jae od pojedinca

d) Nije, zato to pojedinac ne moe odluivati u ime vecine

105. ta vidimo posmatrajui organizaciju?

a) Ljude

b) Rezultate

c) Kapital

d) Proizvod

106. Koje su komponente ljudskog kapitala?

a) Vrednosti, odnosi i kompetencije

b) Kompetencije, potencijali i odnosi

c) Kultura, rukovoenje i kompetencije

d) Kompetencije, inovacije i vrednosti107. Koji zaposleni su zadovoljni i lojalni?

a) teroristi

b) taoci

c) apostoli

d) plaenici

108. Od ega se sastoji kapital kupaca?

a) Procesa

b) Vrednosti

c) Kulture

d) Nita od navedenog

109. ta je potencijal trita?

a) Mogunost absorpcije odreene vrste i koliine proizvoda

b) Rasprostranjenost roba na odreenom tritu

c) Tranja za odredjenim kvalitetom proizvoda

d) Mogunost plasmana vee koliine proizvoda

110. ta je baza podataka?

a) Registrovanje broja konkurenata

b) Registrovanje broja potroaa

c) Registrovanje broja dobavljaa

d) Sve navedeno

e) Nita od navedenog

111. Kako delujemo na potencijal trita?

a) Putem lojalnosti

b) Poboljanjem trine pozicije

c) Poveanom reprodukcijom

d) Poveanjem potencijala preduzea

112. ta je prva osnovna komponenta znanja?

a) Informacija

b) Mudrost

c) Radno iskustvo

d) Podaci

113. Zato je bitan princip evidencije?

a) Zato to na osnovu analize podataka moemo doi do informacija

b) Zato to na osnovu analize podataka moemo doi do reenja problema

c) Zato to na osnovu analize podataka moemo doi do adekvatne odluke

d) Sve od navedenog

114. Realno ili praktino znanje daje odgovor na pitanje?

a) Kako?

b) Zato?

c) Kada?

d) Koliko?

115. Na koja pitanja semantika daje odgovor?

a) Ko, ta?

b) Kada, koliko?

c) Gde, zato?

d) Sve od navedenog?

116. Koja je osnovna komponenta mudrosti?

a) Planiranje

b) Iskustvo koje daje odgovor na pitanje ta je najboljec) Razmiljanje

d) Sve od navedenog

117. Koja je informacija vrednija?

a) ako je verovatnoa nastanka dogaaja: Bliska 0, a vea od nule,b) ako je verovatnoa nastanka dogaaja: Bliska 1, a manja od jedinice,

c) ako je verovatnoa nastanka dogaaja: Jednaka 0,d) ako je verovatnoa nastanka dogaaja: Jednaka 1.118. Oznaiti uloge (po Adiesu: P, A, E, I) kojese odnose na sledee procese razvoja znanja?

a) socijalizacije ..(__I__)b) eksternalizacije ..(__E__)c) kombinacije ..(_P___)d) internalizacije ..(__A__)119. Koja tehnologija (bazna, kljuna ili nastajua) odgovara znanjima?

a) Sutinskom :..(_________B_____________)b) Naprednom :..(__________K____________)c) Inovativnom:..(__________N____________)120. Koja generika strategija znanja pripada transferu a koja kreaciji:a) U postojeem domenu znanja___ojaavanja_________i ___ ekspanzije_______________

b) U novom domenu znanja:_______pribavljanja_____i_____inicijativna_______________.

121. Inovativni obrazovni sistem mora da zadovolji jedan od tri osnovna principa, a to je?

a) Izvriti selekciju natprosenih i njihovo ukljuivanje u proces istraivakog rada

b) Izvriti selekciju prosenih u odnosu na natprosene

c) Aktivno i pasivno korienjem literature

d) Uvodjenje praktinih vebi i projektovanja122. ta predstavlja peta disciplina?

a) Rat umova

b) Povratak stunjaka u matinu zemlju

c) Sistem od pet disciplina za stvaranje organizacije koja ui

d) Ekonomski rat

123. Duboko usaene pretpostavke, uoptavanja, ili ak slike koje utiu na nae razumevanje sveta i na to kako delujemo, nesvesni efekata koje ostvaruju na nae ponaanje, je disciplina:

a) Mentalni modeli

b) Lina vizija

c) Lino ovladavanje

d) Kultura uee organizacije

124. Principi discipline mentalni modeli se sastoje u:

a) Testiranju pretpostavki i upotrebe

b) U jasnom sagledavanju ta jeste, a ta mi mislimo

c) Posveenost nasuprot poputanjud) Usvajanju nove teorije nasuprot teoriji u upotrebi125. ta predstavlja osnov komparativne prednosti organizacije?

a) Kultura

b) Struktura

c) Organizacija

d) Ljudski resursi

126. ta integrie sve discipline u koherentnu formu teorije i prakse?

a) Mentalni modelib) Lina vizijac) Lino ovladavanjed) Sistemsko razmiljanje127. Od ega potiu dananja reenja?

a) Od jueranjih problema

b) Od sposobnosti klasifikacije problema i njihovih reavanja

c) Od jake volje i elje za postizanjem planiranog

128. ta znai struktura?

a) Sloen sistem

b) Prostorno i komunikaciono ogranienje

c) Prostorno i vremensko ogranienje

d) Prostorno, vremensko i komunikaciono ogranienje-odreenje

129. Koji je zakon pete discipline?

a) Uzrok i posledica nisu povezani u vremenu i prostoru

b) Struktura i sistem moraju dobro da funkcioniu

c) Znanje mora stalno da se unapredjuje inovacijama

d) Struktura mora u svakom trenutno da daje eljene rezultate

130. Koji je jedan od sastavnih elemenata pete discipline?

a) Ljudski resursi

b) Inovacije

c) Reputacija

d) Timsko uenje

131. ta je lino ovladavanje?

a) Sticanje novih znanjab) Sticanje novih iskustavac) Osnovna disciplina uenja

d) Znanje i iskustvo

132. ta je lina vizija?a) eljena slika sebe u budunosti

b) Ono to elimo da postignemo u organizaciji

c) Odraeni (bolji) poloaju u odnosu na tim s kojim radimo

d) Ono to planiramo uraditi u karijeri

133. ta to oveka uvek vue u nazad pri tenji za ostvarenjem line vizije?a) Nedovoljna motivisanost

b) Nezadovoljstvo okruenjem

c) Emocionalna tenzija

d) Kreativna tenzija134. Postojanost, generativnost i povezanost su karakteristike pojedinca u stanju sutine u?

a) Linom ovladavanjub) Mentalnim modelimac) Timskom uenjud) Izgradnji zajednike vizije135. Partnerstvo, zajednitvo svrhe su karakteristike pojedinaca u stanju sutine u?

a) Linom ovladavanju

b) Mentalnim modelima

c) Timskom uenju

d) Izgradnji zajednike vizije

136. Poveanje kolektivne intelegencije i usklaeno ponaanje su karakteristike pojedinaca u stanju sutine u?

a) Mentalnim modelima

b) Timskom uenju

c) Izgradnji zajednike vizije

d) Sistemskom razmiljanju137. Meusobna povezanost i shvatanje celine kroz dejstvo strukture su karakteristike pojedinaca u stanju sutine u?


b) Timskom uenju


d) Sistemskom razmiljanju138. Istinoljubivost i otvorenost su karakteristike pojedinaca u stanju sutine u?


b) Timskom uenju


d) Sistemskom razmiljanju

139. Posveenost nasuprot poputanju je karakteristika pojedinaca u fazi principa u?


b) Timskom uenju



140. Testiranje pretpostavki levostranom kolone je tehnika u postupcima u?


b) Timskom uenju



141. Suspendovanje pretpostavki je tehnika u postupcima u?


b) Timskom uenju



142. ta podrazumeva struno voenje timskog uenja ?

a) Prevlast nad lanovima timab) Osposobljavanje kolektivac) Suoavanje sa problemimad) Struno osposobljeno lice za vou i voditelja143. ta je odbrambena rutina?

a) Osloboditi sebe neprijatne situacijeb) Izbegavanje suoavanja sa uzrokom problema i skretanje panje na sporedne stvari kroz dalji dijalog

c) Nadjaati sagovornikad) Dokazati bolji stav u odnosu na sagovornika144. Zato je timsko uenje neophodno?

a) Za kvalitetnije odluivanje i njihovo usklaeno sprovoenje b) Za efikasnije ostvarenje ciljeva i zadatakac) Za kvalitenije reavanje problemad) Za efikasno upravljanje organizacijom145. ta prethodi diskusiji?

a) Prepirkab) Dijalog

c) Sukob miljenjad) Neusaglaenost stavova

146. Na emu je zasnovana dananja savremena kultura?

a) Na linearnom razmiljanju

b) Na savremenom razmiljanjuc) Na savremenim stavovimad) Na stalnom unapredjenju147. ta se deava ukoliko pojaate napore u sistemu da biste neto olakali?

a) U sistemu e sve adekvatno funkcionisati

b) Sistem e jo vie poboljavati

c) Pojaavaju se prepreke koje treba savladati

d) Sistem e funkcionisati na uobiajeni nain

148. ta se deava ukoliko problem pokuavate da reite na to laki i bri nain?

a) To nas moe vratiti u poetno stanje ili izazvati jo gori problemb) To moe destruktivno uticati na nas i strukturuc) To moe konstantno da nas unazadjujed) Moemo iskljuivo i samo da napredujemo

149. ta je posledica reavanja problema na ustaljeni nain?

a) Jo gori problem

b) Jo neizvesnija situacija

c) Prebacijanje odgovornosti

d) Beanje od trenutnog problema

150. Mogu li male promene proizvesti velike rezultate?

a) Mogu ukoliko se sprovode ukoliko su u saglasnosti sa zaposlenima

b) Mogu ukoliko se dobro poznaje sistem

c) Ne mogu ni u kom sluaju

d) Mogu i ne u zavisnosti od situacije

151. ta je sutina sistemskog razmiljanja?

a) U naprestanom sagledavajnu problema

b) U reavanju problema

c) U sagledavanju medjusobnih odnosa, odnosno povezanosti i uticajad) U stalnim promenama

152. ta je sistemsko razmiljanje ?

a) Shvatanje celine i povezanosti kroz simulaciju sistemskih strukturab) Traenje uzroka i krivice u elementima sistema

c) Vriti tenziju na elemente u sistemu jer je ranije to davalo rezultate

d) Intervencije za poboljanje ravnotee sistema

153. Kako je sistemsko razmiljanje odreeno konceptom Fidbek-a (Feedback)?

a) Sagledavanjem protoka uticaja uzroka i posledica i obratno, sa ciljem odreenja mere odgovornosti svih i mogunosti uticaja na reenje uravnoteavanja sistemab) Da se problemi moraju reiti u to kraem roku radi ubrzanja turbulentnog razvojac) Da se na svaki problem deluje preventivno kroz plansku kontrolisanu akcijud) Da se problemi vide kao potencijalan uspeh jer za svaki problem postoji reenje 154. ta je potrebno uravnoteavajuem sistemu?

a) Sigurnost

b) Pouzdanost

c) Stabilnost

d) Predostronost

155. Ako smo u uravnoteavajuem sistemu i,?a) Ako nam se dopada cilj, sreni smo!

b) Ako nam se nedopada cilj, isfrustrirani smo!

c) Ako je cilj pogrean a nismo prilagoeni, nismo nenormalni, ve ispravni!

d) Ako je cilj pogrean a mi smo prilagoeni i normalni, ali neispravni!

e) Sve od navedenog.

f) Nita od navedenog.

156. Ojaavajui fidbek ima/nema drugi naziv:

a) Maina rasta, kod procesa postepenog sporijeg rasta

b) Maina propadanja, kod procesa ubrzanog sunovrata

c) Sve od navedenog


157. Simptom ranog upozorenja: Mislili smo da smo bili u ravnotei, ali smo onda prebacili cilj je simptom :

a) arhetip I Uravnoteavajui process sa zastojemb) arhetip II Ogranienje rastac) arhetip III Prebacivanje teretad) arhetip IV Prebacivanje tereta na onog ko intervenie

158. Nemojte vriti pritisak na rast! Uklonite faktore koji ograniavaju rast ili oslabite izvor ogranienja, je pravilo upravljanja za:

a) arhetip I Uravnoteavajui process sa zastojem

b) arhetip II Ogranienje rasta

c) arhetip III Prebacivanje tereta

d) arhetip IV Prebacivanje tereta na onog ko intervenie159. Koncentracija na reavanje simptoma problema je karakteristika:




d) arhetip IV Prebacivanje tereta na onog ko intervenie

160. Potrebno je osposobiti ljude u organizaciji da reavaju sami sopstvene probleme je princip upravljanja:





161. Ako je simptomatsko reenje imperativ, koristite ga samo da biste dobili na vremenu dok radite na sutinskom, temeljnom reenju je princip upravljanja:





162. Lek je gori od bolesti je zakon za simtomtsko upravljanje kod:





163. to jae prionete system se sve jae odupire je zakon za simtomtsko upravljanje kod:





164. U tromom sistemu agresivnost (i pozitivna i negativna) izaziva nestabilnost. Budite strpljivi i uinite sistem sposobnim za odgovor je princip upravljanja za:

a) arhetip I Uravnoteavajui proces sa zastojem




165. Na posebnom papiru nacrtaj i opii arhetip II, i daj primer:

166. Na posebnom papiru nacrtaj i opii arhetip III, i daj primer:

167. Na posebnom papiru nacrtaj i opii arhetip I, i daj primer:

168. Na posebnom papiru nacrtaj i opii arhetip IV, i daj primer:

169. U kom sluaju prilagodjavanje ljudskih resursa novim tehnologijama i inovacijama daje najbolje rezltate?

a) Kada se obuka kadrova vri pre uvoenja novouvedene tehnologije

b) Kada se obuka kadrova vri tokom korienja novouvedene tehnologije

c) Kada se kadrovi nedovoljno obue za upravljanje , do trenutka zamene novouvedene tehnologijed) Kada se obuka kadrova vri u to kraim vremenskim intervalima170. Od ega zavisi visina maksimuma profesionalca?a) Od permanentnog uenja,b) Od profesionalnog vostva mentora ili starijeg partnera,c) Od zajednikog razvoja u organizaciji koja ui,d) Od sposobnosti sagledavanja strukture i savladavanju iste,e) Od svega navedenog f) Nita od navedenog171. Proseno vreme maksimuma doprinosa profesionalaca organizaciji kree se u periodu?

a) Od 35-55. godine ivotab) Od 25-45. godine ivota

c) Od 45-65. godine ivota

d) Od 55-75. godine ivota172. ta je invencija?

a) Znanje

b) Otkrie

c) Uenje

d) Kreativno razmiljanje

173. ta je kreativnost?

a) Osobina

b) Stvaranje vizije

c) Preduzetnitvo

d) Razliitost

174. Povezivanje injenica i ideja je:a) Invencija

b) Inovacija

c) Kreativno miljenje

d) Kritiko miljenje

175. Ako je kritiko miljenje vertikalno, kakvo je kreativno?a) Stvaralako

b) Inovativno

c) Bogato

d) Lateralno

176. Ako je kritiko miljenje razborito, kavo je kreativno?

a) Difuzno

b) Kreativno

c) Bogato

d) Mogue

177. Ako je kreativno miljenje stvaralako, kakvo je kritiko?

a) Konvergentno

b) Vertikalno

c) Fokusirano

d) Analitiko

178. Ako je kritiko miljenje kae da ali, ta kae kreativno?

a) Da a zatob) Da i

c) Da ipak

d) Da meutim

179. ta je inovacija?

a) Primena otkria

b) Primena starih ideja

c) Primena novih ideja

d) Primena deliminih otkria

180. U emu je razlika izmeu klasinog i savremenog procesa inovacija?

a) U marketingu

b) U socijalnom i kuturnom prihvatanju

c) U razvoju

d) U uvaavanju povratne sprege uticaja i socio-ekonomskog okruenja

181. ta znai neoekivani uspeh?

a) Da neko bude zaduen da razmilja kako bi sve to moglo da se iskoristitib) Da rukovodstvo treba da odvoji vreme za raspravu o neoekivanom uspehu

c) ta treba uiniti da bi se mogunost pretvorila u koristd) Sve od navedenog182. ta znai neoekivani promaaj?

a) Da se izae napolje i sagleda uzrok greke i inovirab) Da se razmatri nain uticaja na potroae odnosno njihove karakteristikec) Da se sagledaju greke direktnih konkurenata

d) Sve od navedenog183. Mogu li neoekivani spoljni dogaaji da budu znaajniji od unutranjih?

a) Mogu

b) Ne mogu

c) Mogu u situacijama kompetentnosti za inovaciju u samoj delatnostid) Nita od navedenog

184. Svrstaj sledee primere u odgovarajue izvore neoekivanog (uspeha, promaaja i spoljnog dogaaja):a) IBM-elektromeh.raunovodstvene maine

(_______uspeh_________)b) IBM-personalni raunari

(_______dogaaj________)

c) Katanci i Indija

(_____promaaj___________)

185. Vodee kompanije mogu da:

a) Lake iskoriste neoekivane spoljne dogaaje

b) Da lake zadovolje potrebe potroaa

c) Da posluju bez ogranienja

d) Da posluju bez potekoa

186. Nepodudarnost je?

a) Neslaganje izmeu onog to jeste i onoga to bi trebalo da bude, ili onoga to se pretpostavlja da jeb) Neslaganje prethodnog i trenutnog stanja

c) Neslaganje izmedju trenutnog i budueg stanja

d) Neslaganje budueg stanja sa oekivanim stanjem

187. ta se deava kada se naglo poveava tranja za nekim proizvodom (uslugom)?

a) Dolazi do nepodudarnosti ekonomske realnosti

b) Dolazi do nepodudarnosti izmeu realnosti jedne privredne delatnosti

c) Dolazi do nepodudarnosti izmeu napora jedne privredne delatnosti

d) Dolazi do interne nepodudarnosti

188. Kada dolazi do nepodudarnosti izmeu realnosti i pretpostavke o njoj?

a) Kada se realnost sagledava suvie okvirno b) Kada se sve zasniva samo na pretpostavkama

c) Kada postoje iskljuive injenice

d) Ukoliko se prave pogrena zapaanja o njoj i napori se usmeravaju u pogrenom pracu189. Kada dolazi do nepodudarnosti izmeu stvarnih i opaenih vrednosti i oekivanja klijenata?

a) Kada proizvoa spozna ta je neophodno kupcu

b) Kada je kupac nezadovoljan robom koju kupuje

c) Kada postoji neslaganje izmeu vrednosti koju proizvoa smatra realnim i oekivanjima muterija

d) Kada postoji neslaganje izmeu vrednosti koju proizvoa smatra realnim i mogunostima muterija

190. Svrstaj primere: 1-brodovi rol-on, rol-off, 2-zdrastvena zatita, 3-Hruov i automobilii 4-Konorova konverzija enzima u odgovarajue nepodudarnosti.a) Nepod. u okviru ritma ili logike procesa :_______________________________________4_b) Nepod. izmeu realnosti i pretpostavke o njoj:___________________________________1_

c) Nepod. ekonomske realnosti :________________________________________________2 d) Nepod. izmeu opaenih i stvarnih vrednosti i oekivanja klijenata__________________3_

191. Kakve inovacije mogu da budu po uticaju na produktivnost?

a) Inkrementalne i modularne

b) Modularne i radno intenzivne

c) Radikalne i kapitalno intenzivne

d) Radno i kapitalno intenzivne

192. Kakve inovacije mogu da budu prema rezultatu?

a) Tehnoloke i trine

b) Trine i procesne

c) Procesa, proizvoda ili usluged) Modularne i procesne

193. Kakve inovacije mogu da budu po znaaju i obimu promena?

a) Inkrementalne, modularne, radikalne i arhitekturne

b) Inkrementalne, modularne, radikalne i tehnoloke

c) Inkrementalne, modularne, radikalne i trine

d) Inkrementalne, modularne, radikalne i radno intenzivne

194. Koji od navedenih primera nije svrstan u ptrebu procesa a u stvari jeste:

a) -brodovi rol-on, rol-off, b) Konorova konverzija enzima c) -Fotografijad) maje oi

195. Na ta je usmerena potreba procesa?

a) Na situaciju

b) Na aktivnost

c) Na radni zadatak, potrebu koja se mora razumeti i koja je prihvatljivad) Na deavanja u okruenju

196. Edukacija studenata mora biti okrenuta:

a) Kreativnom i kritikom razmiljanju b) Razmiljanju na osnovu date literaturec) Kritikom razmiljanju profesorad) Kreativnom i samokritikom razmiljanju197. Da li je lako spoznati talente u organizaciji?

a) Jeste, jer se oni sami jasno istiub) Nije, osim ako su lako uoljivi

c) Izuzetno je teko spoznati kreativne talente


198. Na ta se odnose radikalne inovacije?

a) Na poboljanje postojeih proizvoda

b) Na adaptaciju postojeih proizvoda

c) Na uvodjenje novih proizvoda

d) Na usavravanje novih proizvoda

199. Navesti primere koji odgovaraju promeni u strukturi privrede ili trita (najmanje 2)1. Volstrit-Donaldson, Luftein Jenrette2.____Inteligentni nvestitor______________________________________________________3.___Privatna lekarska praksa u Americi_i PBX-telf.centrale____________________200. Svrstaj primere u demografska kretanja (D) ili u promene u opaanjima i raspoloenjima (O):a) Hipohondrija Amerikanaca_________________________________( O )b) porast uea penzionera u strukturi stanovnitva zapada_________( D )c) srednja klasi i enciklopedija Britanika_________________________( O )d) porast uea obrazovane srednje klase-eksplozija obrazovanja______( D )201. Da li sve inovacije moraju biti zasnovane na znanju?

a) Ne, ali i one zasnovane na znanju imaju preduzetniki karakterb) Da

c) Moraju, kako bi povratile uloena sredstva

d) Sve vrste informacija poivaju na znanju

202. Da li su inovacije zasnovane na znanju, zasnovane iskljuivo na jednoj vrsti znanja?

a) Da, ali znajna tako divergirajub) Ne, ve imaju vie korena znanja (sinteza znanja iz razliitih disciplina)c) Moda


203. ta zahteva inovacija zasnovana na znanju?

a) Nova i proirena saznanja, uveanje riznice znanjab) Stalna usavravanja, i unapreenja drutva u celinic) Nove mogunosti, prilike i ansed) Paljivu analizu svih faktora (socijalnih, ekonomskih,....)204. ta inovator u super zvezdi inovacionog procesa treba da praktikuje?

a) Steeno znanje i objavljene rezultateb) Steeno iskustvo i proverene tehnologijec) Preduzetniki menadment, sa zahtevom zauzimanja strateke-liderske pozicijed) Vetine i edukativne sposobnosti205. Da li su inovacije zasnovane na znanju:

a) Visoko rizine sa gotovo uroenom nepredvidljivoub) Nisko rizine jer su predvidljivec) Nisu rizine uopte jer su kontinualned) Rizik i postoji i ne postoji, od sluaja do sluaja206. Inovacije zasnovane na znanju imaju vreme realizacije:

e) Oko 35 godina

f) Oko 25 godina

g) Oko 45 godina

207. Primer IBM i personalni raunari odgovara kom izvoru inovacionog procesa?

a) Neoekivani promaaj

b) Potreba procesa

c) Neoekivani spoljni dogaaj

d) Nepodudarnosti ekonomske realnosti

208. Primer Zdravstvena zatita odgovara:

a) Nepodudarnostima

b) Neoekivanom izvoru IP

c) Potrebama procesa

d) Promenama u strukturi privrede ili trita

209. Primer Hruov i automobili kom izvoru nepodudarnosti odgovara?

a) Izmeu realnosti i predpostavke o njoj

b) Izmeu opaenih i stvarnih vrednosti i oekivanja klijenata

c) U okviru ritma ili logike procesa

d) Ekonomske realnosti

210. Primer Katanci i Indija odgovara kom izvoru inovacionog procesa?

a) Neoekivani spoljni dogaaj

b) Potreba procesa

c) Neoekivani uspeh

d) Neoekivani promaaj

211. Primer banka podataka predstavlja inovaciju koja nije prihvaena zato to:

a) Niko ne razume njenu svrhu

b) Je previe komplikovana

c) Ide protiv pravih merila vrednosti profesionalaca u odreenim delatnostimad) Nije potpuna

212. Primer Volstrit- Donaldson, Luftein i Jenrette predstavlja koji izvor IP:

a) Neoekivanog

b) Nepodudarnosti

c) Potrebe procesa

d) Promene u strukturi privrede ili trita

213. Primer Privatna lekarska praksa u Americi opisuje indikator promene u privrednoj strukturi:

a) Promena u privrenoj strukturi usled konvergencija tehnologija

b) Brza promena naina na koji jedna privredna grana obavlja posao

c) Brz rast odreene grane privrede

d) Udvostruavanje obima poslovanja jedne privredne grane

214. Oznai odgovarajuom komponentom vektor rasta (penetracija trita, razvoj proizvoda, diversifikacija i razvoj trita) sledee aktivnosti:a) Rast na postojeim tritima postojeim proizvodima------------ penetracija tritab) Istraivanje (prodor) na nova trita sa postojeim proizvodima---razvoj tritac) Plasiranje novog proizvoda na postojea trita-------

razvoj proizvodad) Plasiranje novih proizvoda na nova trita---------

diverzifikacija215. Od ega se sastoji optimalna strategija?

a. Reavanju problema na osnovu preanjeg iskustva

b. Iznalaenju novih alternativnih reenja

c. Prodoru na svetska trita

d. Iznalaenju najboljih reenja na koje oblasti e se koncentrisati napor IR

216. Koji je prvi aspekt organizacije IR?

a. Traganje za novim idejama u spoljnom okruenju i saradnjom u IR

b. Traganje za potencijalnim rizicima okruenja

c. Traganje za eventualnim propustima konkurencije

d. Traganje za novim mogunostima na tritu

217. Koji je drugi aspekt organizacije IR?

a. Ocena tekueg finansijskog stanja preduzea

b. Ocena tekueg stanja preduzea na tritu

c. Ocena ideja i projekata

d. Ocena opasnosti i mogunosti

218. ta spada u atribute responzivne organizacije?

a. Mrea internog informisanja

b. Centralizovana ocena ideja i projekata

c. Centralizovana ocena ideja i projekata i fleksibilna projektna grupa

d. Mrea eksternog informisanja, decentralizovana ocena ideja i projekata i fleksibilna projektna grupa

219. Organizacija koja sprovodi slede ciljeve:a) Prvi na tritu (prvi najbolji)b) Razvoj novog/ih proizvoda

c) Razvoj nove/ih tehnologija

d) Stalna unapreenja starih proizvoda

e) Stalna registracija patenata f) Stalna zatita autorskih prava

g) Stalni razvoj marketinke prethodnice i podrke

h) Stalni razvoj i zatita monopolske pozicije razvojem IR i ukupnim poslovnim aktivnostima ...

sprovodi

OFANZIVNU STRATEGIJU220. Koja je svrha ofanzivne strategije?a) Da se postigne vodea uloga na tritu uvoenjem novih proizvoda i tehnologija

b) Da se postigne vodea uloga na tritu uvoenjem nove strukture u organizaciji

c) Da se postigne vodea uloga na tritu modifikovanjem kadrovske structure

d) Da se postigne vodea uloga na tritu u oblasti menadenta i marketinga

221. Koja je karakteristika ofanzivne strategije?

a) Mogunost za ostvarenje velikog finansijskog potencijala

b) Mogunost boljeg plasmana na inostrana trita

c) Visok rizik i visoke potencijalne zarade

d) Veoma mali stepen rizika i mogunost dobre zarade

222. ta moe da bude ograniavajui faktor u sprovoenju ofanzivne strategije?

a) Sve vee potrebe potroaa

b) Nezadovoljstvo zaposlenih

c) Nemogunost angaovanja visoko-strunog kadra (usled izostanka atraktivne istraivake klime)

d) Nemogunost zadovoljenja potreba potroaa

223. U cilju zatite monopolske pozicije velika panja se pridodaje:

a) Patentnoj i licencnoj zatiti

b) Industrijskoj pijunai

c) Konkurenciji

d) Preduzeima iz grane

224. U emu se ogleda znaajnost patentne zatite?

a) U veoma niskim trokovima poslovanja

b) U obezbeenju nadoknade visokih trokova

c) U stalnom osvajanju novih trita

d) U jaanju konkurentske prednosti

225. ta se postie dobrom licencnom politikom?

a) Lojalnost potroaa

b) Nove potrebe potroaa

c) Stalne inovacije

d) Maksimizacija dobiti

226. U sprovoenju ofanzivne strategije koji sektor igra kljunu ulogu?

a) Marketing sektor

b) Sektor IR

c) Finansijski sektor

d) Kadrovski sektor

227. Koji je osnovni cilj defanzivne strategije?

a) Poboljanje

b) Fundamentalni napredak

c) Ostvarenje dobiti

d) Preuzimanje rizika

228. Kakav treba da bude defanzivan inovator?

a) Inovativan i podsticajan

b) Postojan, sposoban i snalaljiv

c) Snaan u eksperimentalnom razvoju

d) Spreman na svakodnevne izazove

229. Iz kakvog shvatanja proizilazi prihvatanje defanzivne strategije?

a) Manje je rizino postati voa nego biti pratilac

b) Manje je rizino ostati pratilac nego postati voa

c) Manje je rizino slediti stalno istu strategiju

d) Vie je rizino ukoliko je sticanje dobiti prevashodno

230. Da li ova strategija moe opstati bez IR?

e) Moe ukoliko je jak marketing sektor

f) Moe ukoliko je preduzee vodee na tritu

g) Ne moe, osim u nekim situacijama

h) Ne, podrazumeva jako IR posebno u oblasti eksperimentalno-razvojnim istraivanjima

231. Koja je osnovna tenja defanzivnog inovatora?

i) Da imitira proivode koji ve postoje

j) Da samostalno razvije nove proizvode

k) Da bude bolji od svojih kolega

l) Da unovi svoje znanje

232. Organizacija koja sprovodi sledee ciljeve:

a) Drugi na tritu (drugi najbolji)

b) Stalni sledbenik razvojem starog/ih proizvoda

c) Stalna poboljanja proizvoda/ tehnologija

d) Stalno prebacivanje rizika na lidera

e) Stalna razvoja brzog prodora na trite

f) Stalna smanjenja trokova IR aktivnosti

g) Stalni razvoj marketinke prethodnice i podrke

h) Stalni razvoj dizajna i uveanju tehnolokih /upotrebnih performansi

i) Stalni razvoj osoblja za obuku kupaca, tehnike pomoi i usluga servisa...

j) Stalno praenje trine i tehnoloke situacije i odgovarajuu aktivnu povezanost..

..... sprovodi

DEFANZIVNU STRATEGIJU233. Organizacija koja sprovodi sledee ciljeve:

a) Ne prednjaiti, ne takmiiti se (ne pratiti igru, vodei najbolji, ii utabanim stazama)

b) Pratiti vodee konkurente standardnom, ustaljenom tehnologijom

c) Proizvodnja identinih kopija bez izmena,

d) Proizvodnja i razvoj kreativnih kopija poboljanjem dizajna prevashodno u fazi kasnijeg rasta i ranog sazrevanja proizvodae) Korienjem uslova za konkuretskim niskim cenama zbog niskih trokova (niskih nadnica npr., i sl.)

........ sprovodi

IMITATORSKU STRATEGIJU234. Da li preduzea koja slede imitatorsku strategiju prednjae u inoviranju?

a) Da, u pitanju su izuzetno inovativna preduzea

b) Da, u pitanju su preduzea koja imaju vodei poloaj na tritu

c) Ne, u pitanju su preduzea koja prate konkurente ustaljenom tehnologijom

d) Ne, u pitanju su preduzea koja prate konkurente ustaljenom unutranjom strukturom


a) Rentabilno iskoriavanje tuih inovacija kroz razliite aplikacijeb) Rentabilno iskoriavanje tuih inovacija plilagoene za odreene trine segmente

c) Prevashodni naglasak na zadovoljavanju specifinih potreba i servisiranju korisnika

d) Uklinjavanje u trini meuprostor (interstitial) tehnolokog voee) Iskoriavanje slabog mesta tehnolokog voe

f) Iskoriavane otpadnitva(maverick) kada vodei ne primenjuje novu tehnologiju

g) Agresivni marketing bez kojeg nema uspeha

.... sprovodi APLIKATIVNU STRATEGIJU236. Koja je eventualna razlika izmeu preduzea koja primenju strategije imitiranja i aplikativnog inenjeringa?

a) U manjem naglasku za razvoj

b) U svakodnevnom rastu i razvoju

c) U neprestanoj prilagodljivosti promena

d) U konstantnom nadmetanju sa konkurencijom


a) Prihvatanje pratee zavisne pozicijeb) Izrada odreenih komponenti proizvoda za odreenu korporacijuc) Ne inovira ni u pogledu dizajna proizvodad) Oslanja se na svoje komintente kod uvoenja novog proizvoda i pratee dokumentacijee) Oslanja se na inicijativu spolja...

..... sprovodi ZAVISNU STRATEGIJU238. Koja IR strategija obuhvata sve preostale strategije IR -a sem ofanzivne:a) Zavisna,

b) Imitatorska

c) Defanzivna

d) Aplikativna

239. Oznaiti poetnim slovima pripadajuih strategija IR a (O-ofanzivna, D-defanzivna, I imitatorska, A-aplikativna, Z-zavisna) sledee karaktristike istraivakih ciljeva na koje se one odnose:a) Izrada odreenih komponenti proizvoda za odreenu korporaciju---------------------------( Z )

b) Uklinjavanje u trini meuprostor (interstitial) tehnolokog voe aplikacijom------( A )

c) Proizvodnja identinih kopija bez izmena,------------------------------------------------------( I )

d) Stalna poboljanja starih proizvoda/usluga i tehnologija--------------------------------------( D )

e) Stalni razvoj novih proizvoda/usluga i tehnologija---------------------------------------------( O )

240. ta predstavlja razvojna politika?

a. Usaglaenost za mogunostima na tritu i nesmetani rast i razvoj

b. Usmeravanje dugoronih akcija u pravcu ostvarenja optih ciljeva

c. Usmeravanje kratkoronih akcija u pravcu ostvarenja optih ciljeva

d. Usmeravanje dugoronih akcija u pravcu ostvarenja pojedinanih ciljeva

241. ta predstavlja politika IR?

a. Usmeravanje aktivnosti IR na osnovu prethodnih iskustava

b. Usmeravanje aktivnosti IR u budunosti

c. Usmeravanje aktivnosti IR u skladu sa potrebama zaposlenih

d. Usmeravanje aktivnosti IR u skladu sa potrebama potroaa

242. Tehnoloko predvianje, vrednovanje i sagledavanje perspektive radi analize i identifikacije ansi i opasnosti sa ciljem realizacije strategijskih ciljeva pripada fazi definisanja IR politike:a) Definisanja ciljeva IRb) Analiza dosadanjeg stanja IR

c) Utvrivanje pravaca odnosno programa IR

243. ta se dobija analizom dosadanjeg IR?

a. Ocena postojeeg stanja i utvrivanja IR mogunosti

b. Ocenu prethodnog stanja i utvrivanja IR mogunosti

c. Ocenu postojeeg stanja i utvrivanja trinih mogunosti

d. Ocenu postojeeg stanja i utvrivanja marketing mogunosti

244. ta je posebno potrebno analiziom dosadanjeg IR utvrditi?

a. Stanje i karakteristike trita, konkurentsku poziciju poslovanja i stanje unutar organizacije

b. Stanje i karakteristike trita, konkurentsku poziciju poslovanja i stanje tehnologija (sopstvenih, konkurentskih i buduih)

c. Stanje i karakteristike trita, konkurentsku poziciju poslovanja i poloaj kadrovske strukture

d. Stanje i karakteristike trita, konkurentsku poziciju poslovanja i uticaj okruenja

245. Koji je osnovni cilj IR?

a) Budue stanje zasnovano na prethodnim iskustvima

b) Mogunost inovativnosti uz korienje reenja iz prolosti

c) eljeno stanje koje bi trebalo da se postigne realizacijom IR

d) Trenutno stanje koje bi trebalo da se postigne realizacijom IR

246. Kako se zapoinje formulisanje politike IR?

a) Kratkoronim predvianjem

b) Na osnovu preanjeg iskustva

c) Na osnovu pretpostavki

d) Dugoronim predvianjem

247. ta omoguava tehnoloko predvianje?

a) Relativno pouzdano predvianje pojedinih pronalazaka

b) Relativno nesigurno predvianje pojedinih pronalazaka

c) Predvianje sa visokim stepenom rizikad) Izizetno pouzdano predvianje248. Koje se metode najee koriste kod tehnolokog predvianja?

a. Poka Yoka i Kanbanb. Poka Yoka i Delfi metodac. Brejnstorming i Delfi metoda

d. Brejnstorming i Kanban249. U sprovoenju Brejnstorming metode ta je ono to kompanija zahteva od strunjaka?

a. Da eliminiu neke ideje koje spadaju u domen snova

b. Da podsitu ideje elja is novac. Da budu slobodni i spontani u donoenju odlukad. Da ne obraaju panju kakav efekat odluka moe doneti250. Koji je cilj Delfi metode?

a. Da obezbedi tim nasumino izabranih zapolenih unutar organizacije

b. Da obezbedi tim nasumino izabranih zapolenih izvan organizacije

c. Da obezbedi tim nasumino izabranih zapolenih koji imaju iste ideje

d. Da obezbedi objektivnost tima eksperata, eliminuii njihov meusobni uticaj251. ta je tehnoloko vrednovanje?

a. procena drutvenih, ekolokih i ergonomskih posledica uvoenja nove tehnologije

b. procena drutvenih, ekolokih i ergonomskih posledica uvoenja nove kadrovske strukture

c. procena drutvenih, ekolokih i ergonomskih posledica uvoenja novog sistema vrednosti

d. procena drutvenih, ekolokih i ergonomskih posledica uvoenja nove strukture

252. Oceniti opisnim ocenama znaaj IR aktivnosti (mali, srednji i veliki) kod podele tehnologija naa) Bazne,------------------------------------------------------------- (mali znaaj IR -a)b) Kljune,----------------------------------------------------------- (srednji znaaj IR -a)c) Nastajue tehnologije-------------------------------------------- (veliki znaaj IR -a)253. Oceniti opisnim ocenama znaaj IR aktivnosti (mali, srednji i veliki) kod podele tehnologija na

a) stabilne,

(mali znaaj IR -a)b) turbulentne

(veliki znaaj IR -a)c) fleksibilne

(srednji znaaj IR -a)254. Oceniti opisnim ocenama znaaj IR aktivnosti (mali, srednji i veliki) pojedine komponente vektora rasta

a) Penetracija trita ----

(mali znaaj IR -a)

b) Diversifikacija -----

(veliki znaaj IR -a)c) Razvoj proizvoda ----

(srednji znaaj IR -a)

d) Razvoj trita -----

(srednji znaaj IR -a)255. Podela tehnologija na bazne, kljune i nastajue je izvrena na osnovu sledeeg kriterijuma:

a) Trine prednosti meu konkurentima u grani

b) Iz odnosa ivotnog ciklusa trane i tehnologije i proizvoda

c) Na osnovu karaktera tehnoloke saradnje

d) Na osnovu fleksibilnosti ivotnog ciklusa256. ta obuhvata savremeni pristup prouavanja procesa planiranja?

e) Princip integralnosti i podudarnosti

f) Princip podudarnosti i kontinualnosti

g) Princip kontinualnosti i integrisanosti

h) Princim nepodudarnosti i kontinulanosti

257. Koji princip procesa planiranja obezbeuje usklaenost i povezanost razvoja celokupnog sistema:a) Princip kontinualnosti

b) Princip integrisanosti

c) Princip fleksibilnosti

d) Princip neodreenosti

258. Princip kontinualnosti procesa planiranja ostvaruje se:

a) usklaenou i povezanou razvoja svih elemenata celokupnog sistema

b) pomeranjem horizonta planiranja

c) izradom jednog srednjoronog plana

d) izadom jednog dugoronog plana

259. Na osnovu ega preduzee izrauje svoj plan?

a) Na osnovu postojeeg stanja, detaljne analize dosadanjeg razvoja i mogunosti daljeg unapreenja

b) Na osnovu budueg stanja, detaljne analize dosadanjeg razvoja i mogunosti daljeg unapreenja

c) Na osnovu eventualnog stanja, detaljne analize dosadanjeg razvoja i mogunosti daljeg unapreenja

d) Na osnovu samoinicijative, detaljne analize dosadanjeg razvoja i mogunosti daljeg unapreenja

260. Najvanija podela planova razvoja je na osnovu sledeeg kriterijuma:a) Prostorne dimenzije

b) Dimenzije velicine planskih zadataka

c) Vremenske dimenzije

d) Funkcionalne (predmetne) dimenzije

261. Maksimalno detaljni planovi razvoja do veliine dnevnih operativnih zadataka su:

a) dugoroni

b) srednjoroni

c) operativni i

d) tekui

262. ta zahtevaju moderni sistemi planiranja?

a) Komponentne planove

b) Planiranje na osvnovu preanjeg iskustva

c) Sistematski pristup

d) Bolji plasman na trite kapitala

263. ta je vremenska dimenzija plana?

a) Vreme reenja problema u okviru organizacije

b) Vreme za koje je neophodno pribaviti potrebnu tehnologiju

c) Vremenski period reprodukcije plana

d) Vremenski period na koje se konkretni plan odnosi

264. ta predstavlja funkcionalna dimenzija plana

a) Konkretne vrste elemenata reprodukcije organizacije

b) Konkretne vrste elemenata proizvodnje organizacije

c) Konkretne vrste elemenata prodaje organizacije

d) Nita od navedenog organizacije

265. ta predstavlja prostorna dimenzija plana?

a) Obuhvaenost unutranje structure preduzea

b) Obuhvaenost spoljane structure preduzea

c) Obuhvaenost kadrovske stukture preduzea

d) Razmernu obuhvaenost preduzea (pojedinih njegovih organizacionih delova)

266. ta predstavlja veliina planskih zadataka?

a) Planiranu koliinu precizno definisanih zadataka-elemenata poslovanja organizacije

b) Neplaniranu koliinu elemenata reprodukcije organizacije

c) Koliinu elemenata reprodukcije organizacije

d) Vrstu elemenata reprodukcije organizacije

267. Koji je drugi naziv za dugorone planove?

a) Teko izvodljivi

b) Neizvodljivi i neprofitabilni

c) Perspektivni planovi

d) Neinovativni planovi

268. Kako bi trebao da zapone proces planiranja u preduzeu?

a) Donoenjem kratkoronih planovab) Sprovodjenjem kratkoronih odlukac) Planiranjem ostvarenja najvee mogue dobitid) Dugoronim planom

269. Dugoroni planovi razvoja se izrauju za period?

m) 4-5 god.

n) 3-5 god.

o) Preko 5 god. (10, 15, 20 godina ,., vreme trajanja minimum 2 investiciona ciklusa)p) Preko 10 god.

270. Prospekcijski planovi razvoja minimalne odreenosti su:

a) dugoroni

b) srednjoroni

c) operativni i

d) tekui

271. Vreme trajanja jednog investicionog ciklusa u grani odreuje horizont planiranja jednog:

a) Dugoronog,

b) Srednjoronog,

c) Tekueg,

d) Operativnog plana razvoja.

272. Vreme trajanja dva i vie investiciona ciklusa u grani odreuje horizont planiranja jednog:

a) Dugoronog,

b) Srednjoronog,

c) Tekueg,

d) Operativnog plana razvoja.

273. Prema elementima reprodukcije (funkcije) kakvi mogu biti funkcionalni planovi?

a) Vrlo sloeni

b) Samo predmetno (funkcionalno) Parcijalni

c) Izuzetno predmetno (funkcionalno) Integralni

d) Predmetno (funkcionalno) parcijalni i integralni

274. Kakvi planovi mogu biti sa stanovita stepena detaljisanja elemenata reprodukcije?

a) Kratkoroni

b) Dugoroni

c) Srednjeroni

d) Globalni (ukupni) i detaljni (pojedinani: pl.proizvodnje, pl.prodaje.)275. ta obuhvata prostorno(funkcionalno) integralni plan?

e) Preduzee u celini

f) Deo preduzeag) Marketing sektorh) Sektor za IR276. ta obuhvata prostorno(funkcionalno) parcijalni plan?

a) Preduzee u celini

b) Deo preduzeac) Marketing sektord) Samo neki deo preduzea (plan radne snage, plan maetrijala, )277. Veliina svih planskih zadataka mora se?

a) Samo proceniti

b) Paljivo sagledati

c) Realno proceniti nauno-strunim (sistemskim) pristupom (metodama optimizacije)d) Paljivo proceniti

278. Program istraivanja i razvoja izrauje se po izvrenim tehnolokim predvianjima po modelu:a) odozdo na gore

b) odozgo na dole

c) Kombinacijom prethodna dva

d) Ne kombinuje se

279. Visina tehnolokog i komercionalnog uspeha svrstava projekte u odreene grupe portfolio strukture programa popularno nazvanim ostrige:

a) Niske tehnoloke potekoe (nizak nivo) a visok komercionalni uspeh

b) Visoke tehnoloke potekoe (nivo) ali nizak komercionalni uspehc) Nizak tehnoloki domet i nizak komercionalni uspeh d) Visok tehnoloki uspeh i visok komercionalni uspeh280. Visina tehnolokog i komercionalnog uspeha svrstava projekte u odreene grupe portfolio strukture programa popularno nazvanim hleb i maslac:

a) Niske tehnoloke potekoe (nizak teh. nivo) a visok komercionalni uspeh

b) Visoke tehnoloke potekoe (visok teh. nivo) ali nizak komercionalni uspeh

c) Nizak tehnoloki domet i nizak komercionalni uspeh d) Visok tehnoloki uspeh i visok komercionalni uspeh281. Visina tehnolokog i komercionalnog uspeha svrstava projekte u odreene grupe portfolio strukture programa popularno nazvanim beli slonovi



c) Nizak tehnoloki domet i nizak komercionalni uspeh d) Visok tehnoloki uspeh i visok komercionalni uspeh282. Visina tehnolokog i komercionalnog uspeha svrstava projekte u odreene grupe portfolio strukture programa popularno nazvanim biseri:



c) Nizak tehnoloki domet i nizak komercionalni uspeh

d) Visok tehnoloki uspeh i visok komercionalni uspeh

283. Koja je svrha programa IR?

Su projekti koji grade poslovni uspeh.Imaju visok tehnicki uspeh i komercijalnu vrednostIzbalansiranost odnosa u strukturi portfolija projekata radi uspenijeg upravljanja IR

284. Navesti u koje etri grupe je mogue klasifikovati IR projekte

------------------------------------(hleb i maslac, biseri, ostrige, beli slonovi)

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

285. Gledajui portfolio IR projekta, sa niskom verovatnoom tehnikog uspeha i niskim komercijalnim potencijalom, opisuje grupu projekata pod kojim nazivom ?

---------------------------------------------------beli slonovi--------------------------------------------------------------

286. Dati opis za grupu projekata Biseri

Su projekti koji grade poslovni uspeh.Imaju visok tehnicki uspeh i komercijalnu vrednost str.221

287. Dati opis za grupu projekata Ostrige

Se odnose na naucna istrazivanja,imaju nizak tehnoloski uspeh i izuzetnu komercijalnu vrednoststr.221

288. Koji cilj imaju projekti pod nazivom ostrige

str.221

289. Navesti probleme koji prate merenje efikasnsti IR

Kako meriti doprinose IR odvojeno obostranih funkcija jer su medjusobno povezanestr.222.-

290. IR Organizacija, koja zapoljava oko 10 istraivaa naziva se:

a) Istraivako-razvojna jedinica - IRJb) Istraivako-razvojna centar - IRC

c) Istraivako-razvojna institut- IRI

d) Nauno-istraivake-organizacije - instituti - NIO

291. IR Organizacija, koja zapoljava preko 100 istraivaa naziva se:

a) Istraivako-razvojna jedinica - IRJ

b) Istraivako-razvojna centar - IRC



292. IR Organizacija, koja zapoljava oko 100 istraivaa naziva se:

a. Istraivako-razvojna jedinica - IRJ

b. Istraivako-razvojna centar - IRC

c. Istraivako-razvojna institut- IRI

d. Nauno-istraivake-organizacije - instituti - NIO

293. IR Organizacija, koja zapoljava do i preko 1000 istraivaa naziva se:

a) Istraivako-razvojna jedinica - IRJ

b) Istraivako-razvojna centar - IRC



294. IR Organizacija, koja ostvaruje i obrazovnu ulogu ostvarujui interese Univerziteta, Grada i Kompanije naziva se:

a) Biznis park

b) Inovacioni centar

c) Tehnoloki park

d) Biznis-inovacioni centar

295. IR Organizacija, koja ostvaruje i obrazovnu ulogu ostvarujui naino istraivake interese Univerziteta, interese razvoja sveukupnog poslovanja Kompanije u gradu gde je locirana ostvaruje i sledei interes:

a) Znaajno se utie na razvoj sportske kulture

b) Znaajno se utie na razvoj kulture zabave

c) Razvojem tehnoloke kulture podie se opta kultura ivljenja zajednice

d) Znaajno se utie na razvoj umetnike kulture

296. Organizacija koja, zavisno od visine nivoa menadersko-ekonomske podrke i nivoa nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv NAUNI PARK ima :

a) Visok tehnoloki nivo a nizak nivo menaderske podrke

b) Srednji tehnoloki nivo a nizak nivo menaderske podrkec) Visok tehnoloki nivo a srednji nivo menaderske podrke

d) Vizak tehnoloki nivo a nizak nivo menaderske podrke

297. Organizacija koja, zavisno od visine nivoa menadersko-ekonomske podrke i nivoa nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv Inovacioni centar ima :


b) Srednji tehnoloki nivo a nizak nivo menaderske podrke

c) Visok tehnoloki nivo a srednji nivo menaderske podrke

d) Vizak tehnoloki nivo a nizak nivo menaderske podrke

298. Organizacija koja, zavisno od visine nivoa menadersko-ekonomske podrke i nivoa nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv Tehnoloki centar ima :




d) Visok tehnoloki nivo i visok nivo menaderske podrke

299. Organizacija koja, zavisno od visine nivoa menadersko-ekonomske podrke i nivoa nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv Biznis park ima :





300. Organizacija koja, zavisno od visine nivoa menadersko-ekonomske podrke i nivoa nauno tehnoloke zastupljenosti nosi naziv Biznis inovacioni centar ima :


b) Srednji tehnoloki nivo a visok nivo menaderske podrke



301. IR Organizacija, (zavisno od svoje veliine broja istraivaa) IRJ sa oko 10 istraivaa ima menadersko-ekonomske zastupljenosti u sledeim nivo upravljanja kompanija :

a) Menader IRI-instituta je povezan sa menadmentom na poslovnom nivou kompanije a nekada i na korporativnomb) Upravnik je povezan sa menadmentom na funkcionalnom kompanije nivou ili pomonikom za razvoj na istom nivou c) Izvrni director Top menadmenta NIO-instituta je povezan sa menadmentom na korporativnom i poslovnom nivou kompanijed) Menader IR Centra je povezan sa menadmentom na funkcionalnom nivou a povremeno i na poslovnom nivou kompanije

302. IR Organizacija, (zavisno od svoje veliine broja istraivaa) IRC sa oko 100 istraivaa ima menadersko-ekonomske zastupljenosti u sledeim nivo upravljanja kompanija :

a) Menader IRI-instituta je povezan sa menadmentom na poslovnom nivou kompanije a nekada i na korporativnom

b) Upravnik je povezan sa menadmentom na funkcionalnom kompanije nivou ili pomonikom za razvoj na istom nivou

c) Izvrni director Top menadmenta NIO-instituta je povezan sa menadmentom na korporativnom i poslovnom nivou kompanije

d) Menader IR Centra je povezan sa menadmentom na funkcionalnom nivou a povremeno i na poslovnom nivou kompanije

303. IR Organizacija, (zavisno od svoje veliine broja istraivaa) IRI sa preko 100 istraivaa ima menadersko-ekonomske zastupljenosti u sledeim nivo upravljanja kompanija :

a) Menader IRI-instituta je povezan sa menadmentom na poslovnom nivou kompanije a nekada i na korporativnom

b) Upravnik je povezan sa menadmentom na funkcionalnom kompanije nivou ili pomonikom za razvoj na istom nivou

c) Izvrni director Top menadmenta NIO-instituta je povezan sa menadmentom na korporativnom i poslovnom nivou kompanije

d) Menader IR Centra je povezan sa menadmentom na funkcionalnom nivou a povremeno i na poslovnom nivou kompanije

304. IR Organizacija, (zavisno od svoje veliine broja istraivaa) NIO institut sa preko 500 istraivaa a nekada i preko 1000, ima menadersko-ekonomske zastupljenosti u sledeim nivo upravljanja kompanija :

e) Menader IRI-instituta je povezan sa menadmentom na poslovnom nivou kompanije a nekada i na korporativnom

f) Upravnik je povezan sa menadmentom na funkcionalnom kompanije nivou ili pomonikom za razvoj na istom nivou

g) Izvrni director Top menadmenta NIO-instituta je povezan sa menadmentom na korporativnom i poslovnom nivou kompanije

h) Menader IR Centra je povezan sa menadmentom na funkcionalnom nivou a povremeno i na poslovnom nivou kompanije

305. Rukovodilac IR organizacije izabran na osnovu nivoa menaderske i profesionalne kompetentnosti nazvan Liderom ima:a) Visoko profesionalno i visoko menadersko potvreno znanje

b) Visoko profesionalno i nisko menadersko potvreno znanje

c) Visoko menadersko i nisko profesionalno utvreno znanje

d) Nisko profesionalno i nisko menadersko utvreno znanje306. Rukovodilac IR organizacije izabran na osnovu nivoa menaderske i profesionalne kompetentnosti nazvan Profesionalcem ima:

a) Visoko profesionalno i visoko menadersko potvreno znanje



d) Nisko profesionalno i nisko menadersko utvreno znanje

307. Rukovodilac IR organizacije izabran na osnovu nivoa menaderske i profesionalne kompetentnosti nazvan Upravnikom ima:





308. Rukovodilac IR organizacije izabran na osnovu nivoa menaderske i profesionalne kompetentnosti nazvan inovnikom ima:





309. Lider - rukovodilac IR organizacije pored visokog nivoa menaderske i profesionalne kompetentnosti ima:

a) Viziju za budunost te postavlja smer kretanja

b) Ima mo da pokree promene i mobilie zaposlenec) Vri ulogu govornika organizacije i usmerava tim

d) Sve navedeno

310. Lider - rukovodilac IR organizacije pored visokog nivoa menaderske i profesionalne kompetentnosti mora imati radi efikasnog sprovoenja odluka:

a) CAPI : integrisanost Autoriteta, P-moi i I-uticaja

b) Visoko mesto pozicije u IR organizaciji

c) Visoku mo kontrole spoljanjih i unutranjih i stvaranja raznih oblika alijansid) Sve navedeno

e) Samo mo strunosti

311. Dilema investitora pri donoenju odluke za finansiranje odreenog projekta je:a) Da li e se izvriti izabrani projekat u planiranom roku

b) Da li e se dobiti planirani rezultati ili e se morati dodatno doistraiti

c) Da li je napravio greku izabravi lo projekat i pri tom odbacio dobard) Da li se mora preusmeravati ili zaustaviti istraivanje

312. ta odreuje pouzdanost izvrenja predvienih oekivanih rezultata u prijavi projekta:a) Reference rukovodica projekta i istraivaa

b) Reference istraivaa

c) Opremljenost istraivake organizacije

d) Solventnost istraivake organizacije313. Dilema komercijalne izvesnosti radi izbora IR projekata vri se analizom kontrolnih lista i modela profila projekta odbacujui ideju, odlaui ili je urgentno prihvatajui kroz jednu od etiri etape odluivanja:a) Ocene

b) Utvrivanja prioriteta

c) Preliminarne analize

d) Portfolio analize314. Dilema komercijalne izvesnosti opravdanosti izbora IR projekata vri se modelima za ocenu projekta sa ciljem odbijanja, dranja u rezervi za kasnije ponovno razmatranje, ili prihvatajui ga, kroz jednu od etiri etape odluivanja:a) Ocene



d) Portfolio analize

315. Dilema komercijalne i tehnike izvesnosti opravdanosti izbora IR projekata vri se modelima (bodovanja, rizika, granica) za ocenu projekta sa ciljem odbijanja, dranja u rezervi za kasnije ponovno razmatranje, ili prihvatajui ga, kroz jednu od etiri etape odluivanja:a) Ocene




316. Dilema prioriteta opravdanosti izbora IR projekata vri se razliitim indeksnim brojevima (Prinosa od investiranja, Olsenova i Ansoffova formula,) kroz jednu od etiri etape odluivanja:a) Ocene




317. KOnana odluka o finansiranju IR projekata vri se portfolio modelima (kombinovanje ulaganja sa ciljem maksimizacije dobiti) kroz jednu od etiri etape odluivanja:a) Ocene




318. ta su investicije?

a. Neprestana ulaganja u proizvodne delatnosti

b. Neprestana ulaganja u struni kadar

c. Neprestana ulaganja u IR

d. Uslov egzistencije, razvoja i rasta organizacije319. ta preduzee treba da uradi da bi ostvarilo svoju misiju?

a) Da permanentno investira (rtva danas radi koristi sutra!)b) Da investira iskljuivo u razvoj projekata

c) Da investira u razvoj nove tehnologije

d) Da investira u menadment i marketing

320. U emu je poseban znaaj investicija?

a) U stalnim promenama u okruenju

b) U neprestanom ulaganju u poslovne aktivnosti

c) U aktiviranju novih izvora u cilju poveanja konkurentnosti

d) U aktiviranju novih izvora u cilju poveanja profitabilnosti

321. Koja je naoptija definicija investicija?

a) Da je to svako ulaganje koje e doneti korist istoga trenutka

b) Da je to svako ulaganje koje e doneti korist posle nekog kraeg vremenskog perioda

c) Da je to bespotrebno ulaganje koje nee doneti nikakvu korist

d) Da je to svako ulaganje koje e doneti korist tek u budunosti

322. Koja su etiri osnovna elementa investiranja?

a) Investitor, investicioni projekat, kamata i diskontna stopa

b) Investitor, preduzee, kamata i diskontna stopa

c) Investitor, investicioni projekat, profitd) Investitor, struni kadar, kamata i diskontna stopa

323. ta predstavlja pojam oekivanje?

a) Ostvarenje planiranog cilja po svaku cenu

b) Biti najbolji u sprovoenju planiranih zadataka

c) Biti bolji od konkurencije na globalnom i lokalnom tritu

d) Da se eljeni rezultati mogu, a ne moraju ostvariti

324. Na emu se u najveoj meri bazira strategija rasta preduzea i razvojne politike?

a) Na iskustvima sturnjaka

b) Na podudarnosti sa konkurentima

c) Na investicijama

d) Na ekonominosti

325. Koja su tri osnovna kriterijuma investicije?

a) Vrsta ekonomskih efekata, predmet ulaganja i dejstvo na kapacitet preduzea

b) Vrsta ekonomskih efekata, tehnologija i dejstvo na kapacitet preduzea

c) Vrsta ekonomskih efekata, kadrovi i dejstvo na kapacitet preduzea

d) Vrsta ekonomskih dobara, predmet ulaganja i dejstvo na kapacitet preduzea

326. ta obuhvata proces investiranja?

a) Veliki broj istih aktivnosti koje su vezane za pripremu, ocenu, izvoenje i praenje ostvarenja

b) Veliki broj razliitih aktivnosti koje su vezane za pripremu, ocenu, izvoenje i praenje ostvarenja

c) Veliki broj aktivnosti koje su vezane za obradu, prognozu, izvoenje i praenje ostvarenja

d) Veliki broj slinih aktivnosti koje su vezane za sprovodjenje, ocenu, registrovanje i praenje ostvarenja

327. ta je investicioni projekat?

a) Predlog investicije za stvaranje, ouvanje postojee tehnologije i razvoj odreenih potencijala

b) Predlog investicije za stvaranje i razvoj odreenih potencijala

c) Predlog investicije za stvaranje, proirenje i razvoj odreenih potencijala

d) Predlog investicije za proirenje i razvoj odreenih potencijala

328. ta je predinvesticiona studija?

a) To je prvi dokument u pripremi investicionog projekta, koji treba da prui osnovu za prethodnu ocenu ispravnosti odreene investicione mogunosti

b) To je prvi dokument u razradi investicionog projekta, koji treba da prui osnovu za prethodnu ocenu ispravnosti odreene investicione mogunosti

c) To je prvi dokument u sprovoenju investicionog projekta, koji treba da prui osnovu za tekuu ocenu ispravnosti odreene investicione mogunosti

329. ta predstavlja investicioni program?

a) Period izmeu uloenih sredstava i ostvarenog rezultata

b) Period izmeu dva investiciona ciklusa

c) Period realizacije

d) Osnovu za donoenje investicione odluke

330. Od ega se sastoji studija izvoenja?

a) Od dokumentacije pristigle od strane najboljih strunjaka u okviru organizacije

b) Od dokumentacije pristigle od strane najboljih strunjaka u eksternom okruenju

c) Od analitiko-dokumentacione osnove planiranog najprihvatljivijeg naina za izvoenje projekta

d) Od stepena prihvatljivosti izvoenja projekta na osnovu trenutnih mogunosti

331. ta obuhvata ocena statistikog pristupa trino finansijske efikasnosti projekta?

a) Podatke o uspenosti poslovanja u reprezentativnoj godini

b) Podatke o efikasnosti poslovanja odeljenja za IR

c) Podatke o efektivnosti radnog kolektiva

d) Podatke o trenutnoj trinoj poziciji preduzea

332. ta obuhvata ocena dinamikog pristupa trino finansijske efikasnosti projekta?

a) Podatke o trenutnoj trinoj poziciji preduzea

b) Podatke o efikasnosti poslovanja odeljenja za IR

c) Podatke o efektivnosti radnog kolektiva

d) Celokupan period ulaganja i eksploatacije investicionog projekta (metodama roka povraaja, neto sadanje vrednosti i interne stope prinosa)333. ta je kontola IR?

a. Stalna faza upravljanja IR aktivnostima

b. Neprekidno prilagoavanje promenama

c. Kontrola celokupnog sistema

d. Kontrola pojedinih sektora unutar organizacije

334. Moe li se bilo koja ljudska aktivnost porediti sa IR poslovima?

a) Moe, zato to je bilo koja ljudska aktivnost tea u odnosu na IR poslove

b) Moe samo u odreenim situacijama

c) Ne moe, jer se rezultati ne mogu kvantifikovati u toku proizvodnog procesa ni vremenski ni ishodimad) Moe samo ukoliko su u pitanju poslovi vezani za marketing

335. Iz kog razloga se obavlja kontrola IR aktivnosti?

a) zbog poveanja efikasnosti ukupnih IR napora

b) zbog ostvarenja maksimalne dobiti uz minimalne rezultate

c) zbog poveanja brudo drutvenog proizvoda

d) zbog stavilnosti preduzea

336. Koji je osnovni cilj permanentne kontrole istraivako-razvojnog rada?

a) da prati tok razvoja preduzea

b) da se vri svakodnevna provera radnog kadra

c) da se prati i usmerava tok istraivako razvojnih aktivnosti

d) da se prati i usmerava tok nauno - istaivakih aktivnosti

337. Kada se vri praenje i procena rezultata IR projekata?

a) na poetku istraivako razvojnih aktivnosti

b) u toku trajanja istraivako razvojnih aktivnosti

c) na kraju istraivako razvojnih aktivnosti


338. Kriterijumi za izbor nauno strunih komiteta odbora su (Zaokrui onaj koji ni u kom sluaju se nesme prihvatiti!) :a) da su iz kompanije i interesno povezani,

b) da visoko struni iz razliitih oblasti

c) da su spremno iznose svoje stavove bez ostataka ili zadravanja za sebe

d) da se potpuno posvete poslu kontrole i nepristrasno i s maksimalnim poverenjem339. Iz kog razloga se obavlja nadzor i ocena rezultata istraivakog projekta posle njegovog zavretka?

a) zbog konane ocene rezultata IR aktivnosti i buduih odlukab) zbog procene uinjene tete

c) zbog procene ostvarene dobiti

d) zbog eventualne motivacije eksperata koji su radili na projektu

340. Da je top menadmentu neophodno samo miljenje ljudi iz njegovog okruenja u oceni rezultata?

a) Ne, zato to je vrhovni menadment odgovoran za to

b) Ne, zato to se to moe smatrati nekompetentnou top menadmenta

c) Miljenje profesionalaca koji nisu optereeni odnosima u kompaniji su dragocena


341. Koja su dva osnovna aspekta u oceni efikasnosti IR programa?

a) ekonomski aspekt i trini aspekt

b) trini aspekt i finanskijski aspekt

c) vremenski i ekonomski aspekt

d) vremenski i trino finansijski (cost-benefit analiza)342. Vremenski aspekt organizacije IR programa (sistema tafete, odbojke i ragbi tima) ima direktan uticaj na:

a) efektivnost preduzea

b) efikasnost poslovanja

c) ekonomsku efikasnost

d) brzinu ostvarenja rezultata

343. ta predstavlja trino - finansijski aspekt efikasnosti IR programa?

a) ostvarenje maksimalne dobiti na lokalnom tritu

b) ekonomsku ocenu koristi metodama roka povraaja, neto sadanje vrednosti i interne stope prinosa c) realizaciju planiranih zadataka

d) ostvarenje boljeg finansijskog rezultata u odnosu na prethodnu godinu

344. Koja je osnovna karakteristika savremenog poslovanja?

a. Prilagoavanje trenutnom ambijentu

b. Suoavanje iskljuivo sa trenutnim problemima

c. Predvianje promena ambijenta

d. Reavanje problema na osnovu steenog dosadanjeg iskustva345. ta predstavlja osnovni imperativ uspeha?

a) Vetinu upravljanja rizikom

b) Vetinu prilagoavanjima trenutnoj situaciji na trituc) Vetinu nadmetanja sa konkurencijomd) Vetinu stalnog podsticanja promena346. ta je osnovni cilj uspeha upravljanja rizikom?

a) Maksimizacija profita

b) Minimizacija trokova

c) Plasman na inostrano trite

d) Maksimiziranje prilika i minimiziranje pretnji

347. ta je rizik?

a) Stalno suoavanje sa promenama

b) Neprestano uvoenje promena u sistem poslovanja

c) Prirodna posledica neizvesnosti

d) Neprestano nadmetanje za prevlast na tritu

348. Na ta nam ukazuje model Termostat izbalansiranog ponaanja?

a) Na sklonost i spremnost za preuzimanje rizika

b) Na sklonost i spremnost preuzimanja kontrole

c) Na sklonost i spremnost za maksimizaciju dobiti

d) Na sklonost i spremnost za minimizaciju trokova

349. ta predstavlja kljuni segment svakog pokuaja upravljanja rizikom?

Kvalifikacija rizika

Kvalifikacija mogunosti

Kvantifikacija mogunosti

Kvantifikacija rizika

350. Na koji nain se moe dobiti kvalitetna kvantifikacija rizika?

a) Primenom modela eksterne i interne metrike nezavisnih strunjaka

b) Primenom modela eksterne metrike nezavisnih strunjaka

c) Primenom modela interne metrike nezavisnih strunjaka


351. U interaktivnom modelu imamo aktivne i pasivne elemente rizika (oznaiti sa A-aktivne i sa P-pasivne):a) Voza (_A__), peak (_P__) i ivotna sredina ( _P__)b) Top menadment (_A___), zaposleni (_A___)

c) Dobavljai i poslovni partneri (_A___)

d) Potroai (_P__) i ivotna sredina (P__)

352. Koji je osnovni cilj strategije izbegavanja rizika?

a) Prilagoavanjem neizvesnosti primenom direktnih mera

b) Eliminisanje neizvesnosti, primenom direktnih i indirektnih mera

c) Eli

Documents

Ceo TEST 360 Pitanja Za IR Vezbu Za 160 Pitanja