SUVENIR ZA SVE PRILIKEmuzej sljivovice u Mionici

Tokom Misicevih dana", bas na Petrovdan, letos je uobnovljenoj ribnickoj skoli u mionickom selu Pastric, otvorenprvi Muzej sljivovice u nasoj zemlji. Pored mnostva suvenirasa ukusom srpske tradicije, pored obilja flasa najrazlicitijihoblika i boja, sa drvenim krstom unutra ili bez njega, poredizlozbe umetnickih predmeta i narodnih rukotvorina, tamosu i dva eksponata upisana u Ginisovu knjigu rekorda,najveca flasa rucne izrade napunjena sljivovicombojkovcanka", visoka 198, a dugacka 204 centimetra, inajveca kapa, odnosno sajkaca na svetu. Vec se priprema inajveci opanak, najveca nosnja i ko zna sta jos najvece.U ovoj skoli, koja bi trebalo da bude deo kompleksabuduceg Misicevog etno sela Muzej je nasao samoprivremeni smestaj. Trajno ce biti nastanjen u konaku PetraCitaka, jednog od ucesnika Prvog srpskog ustanka, cimbude zavrseno premestanje ovog zdanja iz okoline.Privremena je i postavka Muzeja, trenutno manje-visesastavljena od raznih nijansi ove ekskluzivne, unikatne, pri-rodne i narodne" rakije, buduci da je Zoran Simic, njegovosnivac i vlasnik Zemljoradnicke zadruge Bojkovcanka" izsela Popadic, zamislio da tu nadju mesta i drugi vrhunskiproizvodjaci sljivovice u Srbiji.

Kumovao Crni VeljaZa sada se prica o Muzeju poklapa sa pricom o Bojkovcanki", a ova, opet, sa pricom o pravniku i

ekonomisti gospodinu Simicu i njegovomveselom boemskom drustvu". Sve je pocelopre tacno 18 godina, sasvim slucajno, tokomlecenja tadasnjeg vaterpoliste u Banji Vrujci.covek sportista, niti pio, niti pusio, ali ga zasvagda omamise ovo podneblje, klima,gorstaci, a nadasve miris rakije i one flase povasarima u koje su seljaci stavljali drvenekrstove. Poce on da kupuje te flase, da ihpuni rakijom i poklanja poslovnim partnerima,poce da okuplja oko sebe pravoslavnoboemsko drustvo i da se odusevljavasrpskom tradicijom, a pomalo da razmislja i obiznisu.Bilo mu je jasno da ne moze da pravi robnumarku od sljivovice, kad se vec drzavablagovremeno nije pobrinula za to, ali sta gasprecava da izmisli univerzalni srpskisuvenir, prigodan za sve moguce prilike, od

rodjenja pa do smrti. Ta ideja ga je toliko obuzela, da je prodao nasledjenu kucu kako bi otvorio

Zadrugu u Popadicu i u njoj zaposlio mestane. E sad, kako nazvati rakiju, cime flasu zatvoriti, cimezaliti! Prica:- Ja sam predlozio da bude popadicanka", novinar Slavoljub Kacarevic navijao je zastruganicanku", njegov kolega Dragan Vlahovic, za misicku", a cuveni graficar Veljko Mihajlovic,zvani Crni Velja, konacno joj je nadenuo ime bojkovcanka", prema nekadasnjem nazivu obliznjegbrda. Zahvaljujucii mornaru Draganu Krstasu, dosli smo na ideju da se flasa zacepi kocankom, aonda i da se zalije pcelinjim voskom.

Orden viteza I redaSve u svemu, tocak se pokrenuo, veselo drustvo se namnozilo, pljustali su predlozi, sirili sepodrumi i magaze, a sve su to pratile novine i televizija. Pun gas" dat 1993. godine, kada je"bojkovcanka", opet na predlog Crnog Velja, gostovala na velikoj izlozbi srpskih krstova u Muzeju

primenjene umetnosti u Beogradu. Onda je nekako samo sebiutirala put, ovaj ovome, onaj onome", stigla je do mnogihambasada i visokih zvanicnika koji su je nosili na poklon josvisima. Da pomenemo flasu od metar darovanu Jeljcinu, odpola metra Bilu Gejtsu, pa onu koja zauzima pocasno mesto unocnom klubu Arnolda Svarcenegera, naravno i onu u jednomMuzeju alkohola u Madridu. Mozda mala neskromno, tek Simictvrdi da nema veceg grada u svetu u kome nema bar jedne"bojkovcanke".U medjuvremenu su police postale tesne za priznanja, medaljei pehare, sto domace, sto inostrane, ukupno 520 komada.Najznacajnije nagrade stigle su sa manifestacije BriselEureka". Srebrna medalja 1994. Zlatni pehar 1995. i Ordenviteza I reda 2001. godine - za primenu nove tehnologije,vrhunskog dizajna i inovacije". Stvarno tako pise.Podrazumeva se da je gospodin Simic, u ovom poslu, kakokaze, potpuno nasao sebe. Nije ga, doduse, nasla i drzava odkoje nijedan kredit, niti bilo kakvu pomoc nikada nije dobio. Nezali se mnogo, sasvim umereno, vise mu je krivo sto sam po

svetu mora da gura "srpsku stvar", dakle nasu "mucenicu", tradiciju, prepoznatljivost i to ne samokroz vrhunski proizvod, nego i kroz mastovito pakovanje tog proizvoda. Svaka od pedesetak flasau Muzeju je unikat, a ona najveca na svetu jedina je "prezivela" od 180 pokusaja.Kao neka vrsta pretece Muzeja, mogao bi da se shvati veliki objekat u Rakovici neobicnog naziva:Proizvodno-razvojni etno centar i ducan Srpska istina", otvoren tokom bombardovanja od velikogdela inventara iz Popadica. Osim arhiva od 16.000 litara rakije stare izmedju dve i 12 godina,smestene u hrastovu, dudovu i bagremovu burad, ovde su i punionica, izlozbeno-prodajna galerijaumetnickih radova. Klub privrednika... Ipak, Zoran Simic se nece smiriti dok sve to ponovo nepreseli u bazu", nadomak konaka u kome ce biti smesten Muzej. A u Muzeju, poredbojkovcanke", zuta osa", sokolova rakija" i ostalo srpsko iz te fele sto se moze podvesti podkriterijum mala serija - vrhunski kvalitet .

izvor: "Politika"