Gimnazija

MATURSKI RAD TEMA: BOLESTI ZAVISNOSTI

MENTOR

UCENIK

Kursumlija 2010.

1

UVODBolesti zavisnosti predstavljaju one oblike poremecaja u ponasanju koji se manifestuju kroz neadekvatno I izvitopereno zadovoljenje ljudskih potreba. Zavisnost se moze stvoriti prema svakoj radnji koja stvara zeljeni efekat I ucestalo se ponavlja postajuci sama sebi svrha I imperative. Shodno tome razlikuju se zavisnosti od uzimanja psihoaktivnih supsranci- alkohola,droge I nikotina. Poremecaj u ponasanju predstavlja svako ponasanje coveka koje u znacajnoj meri odstupa od uobicajenog ljudskog ponasanja I kao takvo krsi drustvene norme I izaziva reakciju drustvene zajednice. Njegova glavna karakteristika jeste to sto stvara negativne posledice kako za samog pojedinca tako I za drustvo u celini. Posledice ovih bolesti su: Fizicke Psihicke Socijalne prirode

1.1. ALKOHOLIZAM I PORODICA

Mesto gde se alkoholizam prvo manifestuje je porodica. Veina alkoholiara koji se lee su u braku s dvoje dece, manji broj je rastavljen i to najee zbog alkoholizma, manji deo je mlaa populacija. Na samom poetku alkoholiar nailazi na razumevanje u samoj porodici. Deca ne znaju za njegovo bolesno stanje, a ena (mu) odobrava takvo ponaanje. Nastali ekscesi se skrivaju od okoline. Kasnije alkoholiar intenzivnije pije, dolazi do eih ekscesa. I dalje se sve krije od okoline. Dolazi do eih svaa. I deca saznaju za pijanstvo svog oca. U konfliktnim situacijama uestvuje itava porodica. ena gubi volju da dalje utie na svog mua. Deca su povuena u sebe i ive u stalnoj napetosti i strahu. Kasnije alkoholiar gubi svaki autoritet u porodici, sukobljava se sa drutvenim normama, porodinim obavezama i sopstvenom zavisnou od alkohola. ena silom prilika preuzima svu vlast u kui, brinui se o svim porodinim problemima. Deca prilaze majci, a alkoholiar se osea odbaenim od porodice. U ovom periodu javlja se prava ideja o leenju. Naravno, alkoholiar i ne pomilja na leenje. 2

Ovo je kritian momenat u porodici. esto se reava tako to ena beei od problema, definitivno naputa mua i tako dolazi do raspada porodine zajednice. Vie se nita ne moe sakriti, a alkoholiar je identifikovan. injenica je da:

1/3 brakova se raspada zbog alkoholizma. Alkoholizam dovodi do zanemarivanja porodinih dunosti i nebrige za decu, a najgori sluaj je kada su oba roditelja alkoholiari. Alkoholizam dovodi do agresivnosti i nasilja u porodici, gde su esto rtve i deca. Alkoholizam dovodi do nastajanja nepotpune porodice, to je rezultat rastave ili prerane smrti alkoholiara. Alkoholizam dovodi do psihikih poremeaja unutar porodice, najvie kod dece. Alkoholizam je problem cele porodice i okoline.

1.2. DECA U PORODICI ALKOHOLICARA

Apstinencijski sindrom novoroeneta se javlja kod novoroeneta roenog od majke alkoholiara. Javlja se posle nekoliko sati ili dana nakon poroaja. Apstinencijske smetnje su posledica naglog prekida unoenja alkohola koji je dete za vreme noenja dobivalo iz majine krvi. . Deca u porodicama alkoholiara odrastaju bez ljubavi. Deca rano poinju da dele neke porodine uloge sa svojim majkama, koje bi, inae, trebalo da obavljaju oevi-alkoholiari Najizrazitiji poremeaji navika u predkolskom uzrastu su: noni strah, enureza, grienje noktiju, problemi sa ishranom, sisanje prstiju, mucanje, hodanje u snu, napadi nekontrolisanog besa, a veoma su rasprostranjene i fobine neurotine reakcije. Stalna izloenost dece protivrenim emocionalnim i vaspitnim uticajima roditelja dovodi do hipersenzitivnosti. Mnoga deca alkoholiara se povlae u sebe, mataju, postaju preosetljiva i zbog toga se kasnije u ivotu tee prilagoavaju i snalaze. U koli su optereeni dogaajima u kui, a kada dou kui, zbog porodinih obaveza imaju premalo vremena za igranje. Nemaju bliskog druga ni prijatelja. Iz straha da ne budu na neki nain odbaena, ni ne ele da se sprijatelje sa ostalom decom. Deava se da deca alkoholiara bee iz roditeljskog doma da bi izbegli munu, napetu atmosferu gde su ugroena, gde nemaju topline, materijalne i psihike sigurnosti. Takvoj

3

deci ulica postaje utoite. A od ulice i vaspitne zaputenosti do delikvencije, odnosno sukoba sa zakonom, nije daleko. ta e od deteta postati, delikvent ili stabilna i pozitivna linost, to ne zavisi samo od uticaja alkoholiara i porodice. Mnogo zavisi i od toga koje predispozicije i koju frustracionu toleranciju je dete sa roenjem donelo sa sobom. Ako su pozitivni uticaji porodine sredine (majka, baba, deda, starija braa i sestre) kao i savesnog pedagoga doraslog ovoj delikatnoj situaciji dovoljno jaki, dete se moe razviti u stabilnu i pozitivnu linost.

1.3. ALKOHOL I ZDRAVLJE

Alkohol je najstariji lek oveanstva. Od 5.- og veka pre Hrista do otkria penicilina se koristi kao antiseptiko sredstvo. Antiki Grci ga spominju kao pie koje je bezbednije od vode. O alkoholu se uvek znalo da je ma sa dve otrice, nudei uivanje i relaksaciju kod umerenog korienja, ali i socijalne i zdravstvene probleme kod neumerenog korienja. Paracelzus, nemaki lekar i otac moderne farmakologije, a takoe i doktor koji nam je dao re 'alkohol', je rekao: "Da li je vino hrana, lek ili otrov, je stvar doziranja." Istraivanja pokazuju, da umerena potronja alkohola moe imati blagotvorno dejstvo na zdravlje kod nekih osoba. Kod sredovenih i starijih odraslih osoba svakodnevno uzimanje od jedne do dve ae alkoholnog pia je povezano sa niom smrtnou. Odreenije, uporeujui sa onima koji ne piju, odrasli koji konzumiraju jednu do dve ae alkoholnog pia dnevno, izgleda da imaju nii rizik od srane bolesti srca. Nasuprot tome, konzumacija alkohola kod mlaih odraslih ili utie jako malo, ili nikako u korist zdravlja. Korienje alkohola meu mladim punoletnim osobama je povezan sa veom opasnou od traumatinih povreda i smrti. Strunjaci naglaavaju da stil ivota, kao to su redovne vebe, mnogo voa i povra i dijeta siromana zasienim mastima smanjuje rizik od hroninih bolesti. Nije preporuljivo da iko pone sa pijenjem ili da uestalije pije zbog zdravlja. Ser Riard Dol, profesor medicine univerziteta u Oksfordu u penziji, iznosi:

4

"Verovanje da je alkohol lo za zdravlje je bilo tako ukorenjeno, da je pomisao da male koliine mogu biti dobre za vas je bilo teko razmatrati. Iskljuivo u poslednjih 10 godina su kardiolozi i specijalisti u preventivnoj medicini poeli da to uzimaju za ozbiljno."

1.4. ALKOHOLIZAM I MLADI

Alkoholizam mladih je u porastu. Osnovni vid zabave mladia i devojaka su zabave uz prisustvo veih koliina alkoholnih pia. Uzroci alkoholisanja mladih su razliiti. Najvanija je imitacija odraslih. Pijui pokazuju svoju vrednost i zrelost. U pubertetu tenja za oslobaanjem od uticaja starijih moe dovesti do ee upotrebe alkoholnih pia. U doba mladistva moe doi do poveanog pijenja da bi se lake reili neki problemi, ljubavni jadi, da se prevazie stidljivost. Alkohol naruava zdravlje mladog oveka i spreava njegov normalan fiziki i psihiki razvoj. Rano nastaju organski poremeaji i vegetativne smetnje. Vrlo brzo e nastati poremeaj linosti: 1. 2. 3. 4. 5. kapricioznost netrpeljivost razdraljivost gubitak toplih emotivnih odnosa prema roditeljima i starijim osobama zanemarivanje dunosti prema zajednici.

Alkoholna pia deluju na nervni sistem, paraliui njegove vie nervne funkcije koje obezbeuju fiziku i duevnu kontrolu rada i ponaanja oveka. Dolazi do oslobaanja niih centara, to dovodi do dobrog raspoloenja, oseanja snage, doivljaja neeg lepog, itd. Zbog ovakvog efekta alkoholna pia se upotrebljavaju umereno ili u prekomernim koliinama. tetna dejstva su mnogobrojna: 1. esta su trovanja alkoholom sa opasnim posledicama 2. otupljuje interes za kolu, zdravu zabavu i razonodu 3. umanjuje kritinost i zato ponaanje postaje nepristojno, dogaaju se nedozvoljene radnje i krivina dela. Poznata je zabluda starijih o alkoholizmu kao arobnom sredstvu za otklanjanje svih tekoa i prepreka. Ta zabluda se prenosi i na mlade koji alkohol prihvataju kao sredstvo kojim se reavaju svi ivotni problemi.

1.5. RESORPCIJA ALKOHOLA U ORGANIZMU5

Na koji nain se moe alkohol resorbovati? Resorpcija alkohola (upijanje alkohola u organizam) zapoinje odmah, jer prolazi vrlo brzo kroz sva tkiva. Za resorpciju alkohol ne mora biti razgraen. Resorpcija alkohola kroz kou moe biti znatna. Poznato je da moe doi do antabusalkoholne reakcije (kod alkoholiara koji se lei antabusom) ve jednostavnom masaom koe alkoholom. Prema tome, treba paziti da se alkoholiari koji uzimaju antabus ne mau mnogo kolonjskom vodom, jer i to moe dovesti do antabus-alkoholne reakcije. U znatnim koliinama moe biti resorbovan i kroz rane. Moe se resorbovati i putem usne upljine. Alkohol se moe resorbovati i pluima. Poznato je da lake akutno alkoholno pijanstvo moe nastupiti kod ljudi u loe provetrenoj prostoriji, u kojoj se isparavaju alkoholna pia, u podrumima u kojima se fermentiraju alkoholna pia, ili u drugim slinim prostorijama. Za alkoholiare je posebno opasan boravak u takvim prostorijama ako se lee antabusom, jer moe doi do antabus-alkoholne reakcije. Alkohol se vrlo brzo resorbuje iz debelog creva, ako se daje u obliku klizme. Tim putem dolazi do nehotinih fatalnih trovanja alkoholom dece, ako im se za Najvei deo alkohola se resorbuje iz eluca i creva bunom da alkoholna klizma. . Najvei deo alkohola se resorbuje iz eluca i creva. Resorpcija alkohola Kada se unese u organizam oveka, alkohol se odmah poinje upijati (resorbovati) preko sluzokoe usta, eluca i creva i prelazi u krv. Posle pola do jednog sata sva unesena koliina alkohola nalazi se ve u krvi i poinje da struji po organizmu. Krv odnosi alkohol u jetru, zatim u srce, plua i u centralni nervni sistem: mozak, produenu modinu i kimenu modinu. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u najveoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pia.

Brzina resorpcije Resorpcija alkohola je ist difuzni proces, zato njena brzina zavisi od doze i koncentracije uzetog alkoholnog pia. Izvesnu ulogu ima i motilitet eluca i creva, vaskularizacija sluznice i raspodela vode u organizmu. Dalje je vano uzima li se alkoholno pie natate ili posle jela.

6

Koncentracija alkohola u pojedinom organu zavisi od koncentracije vode kao i od opsenosti vaskularizacije odreenog organa. Relativno malo alkohola nalazi se u kostima (1%) i u samom tkivu (10-20% njegove koncentracije u krvi). Resorpcija alkohola kod oveka odvija se naroito brzo i koncentracija alkohola u krvi moe dostii svoj maksimum ve 10-20 minuta nakon uzimanja, iako se, kako tvrdi veina autora, dostie tek nakon 30-60 minuta. U pojedinim sluajevima resorpcija moe trajati neto due, pa se kao gornja granica zavretka resorpcije uzima 90 minuta. Kako brzo i koliko naglo e se alkohol resorbovati i kakav e efekat izazvati na oveka i njegov centralni nervni sistem, zavisi od niza faktora. Razume se da ako se unose stalno nove i nove koliine alkohola, to se praktino uvek dogaa prilikom raznih slavlja i urki, onda e centralni nervni sistem biti kroz jedan dui period vremena od po nekoliko sati, pa i due, neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola. Koliko i kako e se neko opiti i kako e reagovati i ponaati se pod dejstvom alkohola, to nije uvek mogue predvideti.

2.1. NAVIKE PIJENJA KOD ZENA

Navike pijenja kod ena uveliko su se promenile u poslednjih nekoliko generacija. Za veinu ena koje su danas u ezdesetim, sedamdesetim godinama ivota ili su starije, drutvene posledice pijenja alkohola, posebno epitet pijanice bile su dovoljne da ih dre podalje od njega. Promene koje nisu mimoile ni nae drutvo, donele su enama daleko vie uloga i obaveza. Alkoholizam se moe shvatiti i kao cena emancipacije kod ena koje su nedovoljno pripremljene ule u ovaj proces. Finansijska samostalnost, oslobaanje i prestanak diskriminacije ena na javnim mestima, dali su im dozvolu da piju kao mukarci. Veina alkoholiarki ne opija se redovno. Mnoge ene piju ree, ali popiju previe tokom jednog izlaska. Na hiljade ena to nesvesno radi svakog vikenda. ene esto piju i kad su same, naroito ako su nezadovoljne ivotom, brakom ili radnim mestom. Vea je verovatnoa da e preterati u posebnim prilikama, na primer tokom nekog praznika ili kad su pod stresom. Kod enskog alkoholizma moemo govoriti o dva tipa pijenja: 1. alkoholizam domaice 2. muki tip

7

ene su preteno sekundarni alkoholiari, to znai da je njihov alkoholizam posledica prethodnih psiholokih problema. U novije vreme, meutim, zapaa se da i mlade devojke piju kao njihovi vrnjaci suprotnog pola, pa se moe oekivati sve uestalija pojava primarnog alkoholizma i kod ena.

2.2. KONZUMIRANJE ALKOHOLA ZA VREME TRUDNOCE

Veina ena koje su alkoholiari, znatno manje pije ili prestaje da uzima alkohol u toku trudnoe. Verovatno zbog toga to pridaju veliki znaaj materinstvu. Za vreme trudnoe ne sme se konzumirati alkohol. Svaka ena koja zna da ne moe da odoli aici alkoholnog pia, mora da pazi da ne ostane trudna. Teak problem predstavlja uzimanje alkohola u toku trudnoe i posle poroaja. Poznato je da se u brakovima alkoholiara (bilo da je alkoholiar jedan od suprunika ili su oba), u znatno veem procentu javljaju komplikacije koje mogu da ugroze trudnou ili da dovedu do raanja oteenog novoroeneta. Alkoholizam oca nepovoljno utie na potomstvo zbog tetnog dejstva alkohola na muke polne elije. Vremenom broj pokretnih spermatozoida se smanjuje, oni postaju nepokretni, i zbog toga ne mogu da oplode jajnu eliju. Alkoholizam majke dovodi do promena na plodu, koje mogu nastati tokom cele trudnoe ako ena dok je bremenita uzima alkoholna pia. U ena koje piju alkohol, ee se javljaju pobaaji i prevremeni poroaji. Spontani prekidi trudnoe do 28. nedelje od nastanka zaea uvek su praeni uginuem ploda, dok se prekid trudnoe posle tog vremena naziva prevremenim poroajem. Novoroene roeno u to vreme naziva se nedonoe i ono je manje sposobno za vanmaterini ivot od normalno roene bebe. Uzimanje alkohola u toku trudnoe je jedan od faktora koji dovode do prevremenog raanja. Alkohol, koji trudnica uzima, preko organa za varenje i njihove sluzokoe dospeva u krvotok, a odatle u sve organe i u sva tkiva organizma. Alkohol preko krvotoka majke dolazi i u krvne sudove materice u kojoj se razvija plod. Alkohol i trudnoa ne idu zajedno i zato ne postoji umereno pijenje u trudnoi. U Sjedinjenim Amerikim Dravama 1988. godine su uveli zakon koji obavezuje proizvoae alkoholnih pia da na svaku etiketu alkoholnog pia moraju staviti upozorenje da je za vreme trudnoe konzumiran alkohol tetan za plod. S ovom merom su uspeli da oteenja ploda svedu na jednu desetinu.

8

2.3. UTICAJ ALKOHOLA KOD DOJENJA

Poto je poroaj protekao u najboljem redu, majka i beba su otputeni kui. Sad poinje novi ivot za celu porodicu. Treba se priviknuti na bebu (naroito ako je u pitanju prva beba). Treba menjati svoje navike, svoje aktivnosti prilagoditi potrebama deteta. Uzimanje alkohola od strane majke dojilje posle poroaja, moe imati teke posledice. Novoroene se u veini sluajeva hrani majinim mlekom. Vetaka ishrana se koristi jedino kad majka nema dovoljno mleka, kada je bolesna pa se njena bolest moe zbog dojenja pogorati, ili kada postoji opasnost da se bolest majke dojenjem prenese i na novoroene. Retke su zdrave majke koje odbijaju da doje decu ako za to ne postoje posebni razlozi. Najvei broj ena kod nas podie svoju decu dojenjem. Mleko se stvara u mlenim lezdama majke i ono sve dok dete sisa, predstavlja vrstu vezu izmeu majke i deteta. Prvih meseci beba sve svoje potrebe u hrani zadovoljava majinim mlekom. U njemu ono dobija potreban energetski i gradivni materijal, neophodan ne samo za odravanje ivota, ve i za rast i razvoj. Tek nekoliko meseci posle poroaja potrebno je da se dete prehranjuje, jer onda majino mleko nije vie dovoljno za njegovu ishranu. Dok dete sisa, bilo da se hrani iskljuivo majinim mlekom ili pak da uz mleko uzima i drugu hranu, mlekom se iz organizma majke u organizam deteta prenose vani sastojci neophodni za odravanje ivota deteta. Mlekom se u organizam deteta prenose i druge materije koje se u to vreme nalaze u krvotoku majke. Tako, na primer, mlekom se u organizam bebe mogu preneti mnogi lekovi koje majka uzima. Poto su bebe na neke lekove osetljivija nego odrasli, mora se voditi rauna o tome koje lekove majke mogu uzimati u toku dojenja, a koje ne mogu. Alkohol je takoe jedna od materija koje lako, preko mlenih lezda, sa mlekom dolaze u organizam deteta. Uzimanje alkohola u toku dojenja nepovoljno utie na bebu, jer dovodi do oteenja mnogih organa, prvenstveno modanog tkiva i jetre. To je jedan od razloga zbog kojeg majke koje doje ne smeju da uzimaju alkoholna pia.

2.4. UTICAJ ALKOHOLA NA PLOD I NA NOVORODJENCE

Kod majki, koje su hronine alkoholiarke, perinatalni mortalitet je izraen u 17%, a kod preivelih psihiki zaostatak se javlja u 86%, a telesne anomalije u 26-34%. Nad ovim brojkama se moramo zamisliti, jer one nas opominju!

9

Ameriki lekari nas upozoravaju: Utvreno je da uzimanje alkohola za vreme trudnoe poveava rizik od raka dojke kod pokolenja enskog pola.Kod novoroeneta roenog od majke alkoholiarke moe se nekoliko sati ili dana posle poroaja javiti izraziti apstinencijski sindrom. Apstinencijske smetnje mogu biti vrlo tekog karaktera, obino su praene dehidracijom bolesnika s krajnjim nemirom, a u ekstremnim sluajevima nastupa i smrt. Jak psihomotorni nemir, epileptiki grevi i delirijum tremens predstavljaju najtee oblike tih smetnji. Apstinencijske se smetnje lakeg karaktera javljaju u obliku glavobolje, boli, neredovite probave, sve do lakih delirijuma, sa stanjima nemira, itd. Apstinencijske smetnje koje se javljaju kod novoroeneta roenog od majke alkoholiarke, posledica su naglog prekida alkohola koje je dete, dok je bilo u materici, dobijalo iz majine krvi. Kod ovakvog sluaja novoroenetu se daju male doze odgovarajueg leka i polagano se provodi odvikavanje. Procenjuje se da pijenje u prva tri meseca trudnoe predstavlja veliki faktor rizika. Pretpostavlja se da ak i umerena upotreba alkohola u toku prvih sedam nedelja trudnoe moe da dovede do pojave fetalnog alkoholnog sindroma. Simptomi fetalnog alkoholnog sindroma su: 1. Strada centralni nervni sistem. Takve bebe su psihiki zaostale, imaju malu glavu i imaju funkcionalne neuroloke poremeaje. 2. Zaostaju u somatskom razvoju. To znai da se raaju sa manjom telesnom teinom i sa manjom telesnom duinom u odnosu na normalno novoroene. Takve bebe kasnije imaju usporen razvoj telesne teine, a takoe zaostaju i u razvoju telesne visine u odnosu na vrnjake. 3. Javljaju se deformiteti lica. Oni otvor im je kratak i uzan. Imaju mali nos i upalo lice. Razdaljina izmeu nosa i usta je velika. 4. Javljaju se takozvane minor anomalije: anomalije uiju, anomalije nepca, abnormalne crte dlana, iskrivljeni prsti, poveana dlakavost. 5. Javljaju se i takozvane major anomalije: razrokost, deformitet skeleta, anomalije srca, bubrega, genitalnih i drugih organa.

3.1. POSLEDICE IZAZVANE UPOTREBOM ALKOHOLA 3.2. HIPOGLIKEMIJA

Hipoglikemija je stanje snienog eera u krvi. eer u organizmu slui kao energija ili gorivo za rad, rast i ivot elija organizma. U krvi je normalna visina eera izmeu 3 i 6 mmol/L. Visina eera u krvi zavisi od unosa (pojedene hrane), potronje energije i inzulina.

10

Do hipoglikemije moe doi kada se tokom dana ne unese dovoljno hrane u organizam, ili je zbog pojaane aktivnosti organizma puno potroeno a nije nadoknaena energija. Kod oteenja bubrega, jetre, proliva ili povraanja, te kod unosa vee koliine alkohola, takoer moe doi do hipoglikemije. Kod pacijenata koji boluju od eerne bolesti a uzimaju inzulin, hipoglikemija nastaje kada se pacijentu daje previe inzulina (injekcijom), a obrok koji je tog dana pojeo bio je lagan ili je tog dana puno fiziki radio. Insulin je hormon koji lui guteraa a slui za unos eera u elije organizma. Alkoholiar to vie pije, manje jede. Alkoholiar esto povraa, ima prolive, bolesnu jetru ili bubrege, te je stalno u nekakvom metabolikom poremeaju koji deluje na visinu eera u krvi. Neki alkoholiari su dijabetiari a ne posveuju dovoljno panje leenju svoje bolesti. Prvi znaci hipoglikemije su znojenje, ubrzan rad srca, drhtavica, glad, bledilo, strah, vrtoglavica, a ako visina glukoze u krvi i dalje pada javlja se neprikladno ponaanje, zevanje, smetnje u koncentraciji, glavobolja i poremeaj svesti do kome. U tom trenutku najbolje je izmeriti koliinu eera u krvi i nadoknaditi nedostatak glukoze ili inzulina. Odmah treba uzeti nekoliko bombona ili kaiku eera, te pojesti dodatni obrok s hlebom ili voem ili mlekom. Ako je hipoglikemija uznapredovala do besvesnog stanja, potrebno je bolesnika postaviti u poloaj na bok i hitno pozvati lenika.

3.3. OBOLJENJE SISTEMA ZA VARENJE

Kod alkoholiara su este upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. Upalne promene vide se na sluzokoi usta, drela i jednjaka. Hronini katar jednjaka veoma je esta posledica dugotrajnog uzimanja alkoholnih pia, a ispoljava se kao peenje u usnoj upljini, naroito u predelu jednjaka. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju sluajeva nastaje rak jednjaka. esta su oteenja sluznice jezika: glositis i leukoplakija jezika. Glositis je upala jezika. Nastaje zbog preteranog puenja, infekcije usta, prezainjene hrane, pomanjkanja vitamina i alkohola. Upala se lei lekovima protiv infekcije i vitaminima. Ako je glositis posledica nadraivanja jezika, moraju se ukloniti uzroci tog nadraivanja. Leukoplakija se manifestuje u odebljalim belim pegama na sluzniciobino na sluznici jezika i sa unutranje strane obraza- a nastaje zbog prekomernog rasta tkiva. Obino se javlja kod mukaraca srednje dobi. 11

Uzroci su: bakterijska infekcija usta, sifilis, prekomerno puenje i prekomerno uivanje alkohola. Nekad leukoplakija predhodi raku jezika, i zato je mora leiti specijalist.Kod alkoholiara se moe javiti neprijatan zadah iz usta. Zubi su zaputeni i defektni. Nije nikakva retkost da je alkoholiar mlae dobi skoro sasvim bez zuba.Alkohol direktno oteuje sve sluzokoe s kojima dolazi u dodir. Oteenja sluzokoe tankog creva i eluca mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka. Vomitus matutinus ili jutarnje povraanje alkoholiara je uvetovano alkoholnim oteenjem eludane sluznice. Ponekad to nije pravo povraanje, ve izrazit napad munine, sa neugodnim oseajem potrebe za povraanjem. Povraanje i munina esto traju sve dok alkoholiar ne popije svoju jutarnju dozu, obino koncentrovano alkoholno pie. eludac je organ u kome se zapoinje varenje hrane. Hronini nadraaj eluca moe biti i uzrokom estih povraanja, osobito ujutru, nakon ustajanja. Alkohol stimulie preterano luenje hlorovodonine (HCl) eludane kiseline. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol, oteuje, nagriza eludanu sluzokou. To izaziva nastanak upale sluzokoe eluca: gastritis i ir na elucu (ulkusu). Oteenja eluca ne nastaju samo direktnim delovanjem alkohola na eludac, nego i kao posledica oteenja jetre i poremeaja metabolizma vitamina A i B. Creva su organ u kome se nastavlja i dovrava varenje hrane. I ovde alkohol izaziva upalu sluzokoe creva, to onemoguava normalno funkcionisanje. Guteraa (pankreas) kao vaan organ za varenje slui za odravanje normalne koncentracije eera u krvi. Alkohol direktno oteuje acinarne stanice pankreasa i stanice koje stvaraju inzulin. Kao posledica moe da se javi eerna bolest. Kod alkoholiara je vrlo est kamenac u izvodnim kanalima guterae. Takvi kamenci mogu zaepiti kanale. Naroito je opasna akutna upala pankreasa koja moe zavriti kao akutna nekroza s brzim smrtnim ishodom. Pankreatitis alkoholni je obolenje pankreasa zbog opijanja ili alkoholizma. Pri napadu upale, bolesnik iznenada oseti izuzetno jaku bol u gornjem delu trbuha, koja se katkad iri do lea. Moe se javiti i munina, osetljivost u predelu trbuha, gr miia i malaksalost. Kad se to dogodi, treba pozvati lenika koji e pruiti hitnu pomo i spreiti ok. Bolesnik ne sme gutati nikakvu hranu niti pie. Ukoliko se bolesnik oporavi i zapone pravilno leenje alkoholizma, prognoza je dobra. Ukoliko se ne lei alkoholizam kao osnovna bolest, ve alkoholiar nastavlja piti nakon oporavka od akutne upale guterae, ima velike izglede da se ta komplikacija ponovi u znatno teoj formi. U svakom sluaju, radi se o vrlo opasnoj komplikaciji alkoholne bolesti. Zieveov sindrom je akutna prolazna hiperlipemija zbog hepatopankreatikog oteenja kod alkoholiara. Bolest nastupa zbog 12

specifinih oteenja jetre i pankreasa. U pankreasu oteenje mora zahvatiti Langerhansove otoke (elije), a u jetri intrahepatiku holestozu sa retencijom faktora koji normalno inhibiraju metabolizam. Tri simptoma dominiraju klinikom slikom: hiperlipemija, hemolitika anemija i utica, uz masnu jetru ili cirozu. Kliniku sliku karakterie gubitak apetita, progresivno slabljenje i akutna bol u gornjem delu trbuha. Zieve je sindrom posmatrao 2 godine na 6 bolesnika. Prekid upotrebe alkohola ne olakava stanje. Ozdravljenje nastupa posle 4-6 meseci, ali dijagnostikovanje moe biti jako teko. Dijagnoza se moe postaviti uz pomo laboratorijskog ispitivanja frakcioniranih serumskih lipoida, ispitivanjem trajanja ivota eritrocita i funkcionalnim ispitivanjem jetre.

3.4. BOLESTI JETRE

Jetra je jedan od najvanijih organa u ovekovom organizmu. Veina materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. Da bi se zadovoljile potrebe organizma, zdrava jetra funkcionie sa 1/3 svojih mogunosti. To praktino znai da kada je oteeno 2/3 tkiva jetre, ona jo uvek moe da zadovolji potrebe organizma, a laboratorijski nalazi krvi jo uvek pokazuju relativno normalne vrednosti. Kada je oteena i poslednja treina jetre, tek e tada laboratorijske analize pokazati loe rezultate. Nekoliko godina ekscesivnog pijenja dovoljno je da se u jetri pojave mikroskopske promene. Istovremeno se promene i laboratorijski nalazi. To se naziva presimptomatskom fazom alkoholne bolesti jetre. Umereno je povean nivo SGOT i retencija BSP. Ako se u ovom stadijumu prestane sa pijenjem, jetra e se sasvim oporaviti. Prvi stadijum oteenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uveanja. Nalazi se ispod desnog rebarnog luka i kada je zdrava ne moe se napipati. Meutim, kada doe do ove bolesti lekari je mogu napipati pregledom. Ovo oteenje moe da se sanira ako se potpuno prekine sa konzumiranjem alkohola i preduzme odgovarajue leenje. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre. Najei uzrok ciroze jetre je dugotrajno i kontinuirano pijenje alkoholnih pia. Epidemioloka istraivanja su pokazala da je udio ciroze u mortalitetu neke populacije upravno srazmeran potronji istog etanola po glavi stanovnika.

13

Ciroza jetre je kronina, vie ili manje dugotrajna i neizleiva bolest. Ona razara elije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Zbog oteanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specifinih mesta u organizmu (hemoroidalne vene, vene jednjaka, trbune potkone vene). Zadebljane trbune potkone vene ine karakteristian znak - glavu meduze, mitskog udovita koje je umesto kose imalo splet zmija. Taj se znak esto navodi kao specifian za alkoholizam. Svakako treba naglasiti da se tada radi o vrlo poodmakloj fazi bolesti. Meu komplikacije to ih uzrokuje ciroza ubrajamo i jaka krvarenja iz proirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi), jednjaka i ira eluca, ako ovaj ve postoji. Sve ove promene mogu dovesti do stanja koje zovemo "jetrena koma", u kome bolesnik povremeno gubi svest. Jetra se poveava kako bolest napreduje, sakuplja se tekuina u trbuhu pa i on otie. Bolesnik trpi od loe probave, munine i povraanja. Nema apetit i gubi na telesnoj teini. Mogu mu oticati i noge, a koa poprimiti ukastu boju kao da ima uticu. Nekad se jetra deformie, i u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva. Ciroza se otkriva pomou hemijskih testova i biopsije. Leenje, izmeu ostalog, ukljuuje i dijetnu hranu koja sadri vrlo malo soli, a bogata je ugljenim hidratima i vitaminima. Ako ne postoji opasnost od jetrene kome, hrana treba da sadri i dosta belanevina. Daju se i lekovi koji pospeuju uklanjanje tekuine to se nakuplja u organizmu. Zabranjena su alkoholna pia. Ishod bolesti zavisi od ranog otkrivanja i leenja. Za razliku od mnogih drugih organa, tkivo jetre poseduje neobino veliku sposobnost da se samo obnavlja (regenerira). To znai da se bolesne elije jetre s vremenom mogu zameniti sa zdravima. U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleiva, smrtonosna bolest. Jetrine elije izumiru i smanjuje se veliina jetre. Ova bolest postepeno dovodi do smrti.

3.5. ENCEFALOPATIJA

Encefalopatija je u irem smislu rei svako oteenje mozga. Obino se tom optem nazivu dodaje pridev, koji ga blie oznaava, npr. alkoholna encefalopatija, traumatska

14

encefalopatija, itd. Alkoholne encefalopatije su svi kliniki sindromi, kod kojih se u toku alkoholizma javlja oteenje mozga. Wernickeova encefalopatija je kliniki sindrom koji je Wernicke opisao 1881. godine u svom udbeniku neurologije, u vezi sa tri sluaja. Taj isti sindrom opisao je jo 1875. godine U Francuskoj Gayet, pa francuzi bolest nazivaju Gayet- Wernickeova encefalopatija. U dva sluaja koji je napisao Wernicke, re je bila o alkoholiarima. Sa patoloko- anatomskog stanovita re je o krvareem upalnom stanju, sa degeneracijom u pojedinim modanim podrujima. Bolest ponekad poinje naglo. Javlja se sa pomanjkanjem apetita, povraanjem, paralizama onih miia, promenama na zenicama, koje ponekad lieArgyll- Robertsonovoj zenici, zatim delirantnom psihikom slikom, nesanicom, itd. Bolest esto prate simptomi polineuritisa. Ponekad se javlja i retrobulbarni neuritis vidnog ivca. Ve u toj fazi bolesnik zapada u vrlo teko stanje, esto sa slikom krajnje mravosti. Wernickeova encefalopatija je uvetovana manjkavom prehranom, naroito nedostatkom vitamina B1, a najee se susree kod hroninih alkoholiara. Leenje velikim dozama vitamina B1 daje dobre rezultate. Hepatalna encefalopatija je oteenje mozga sa odgovarajuom klinikom slikom kod teih obolenja jetre. Jetra alkoholiara je esto oteena, a este su i slike encefalopatije, pa je vrlo teko izdvojiti kliniku sliku encefalopatije uzrokovane samo lezijom jetre. Neki autori smatraju, da su karakteristini simptomi hepatalne encefalopatije: euforija (bezrazlono, nekritino veselo raspoloenje), pospanost, gubitak autokritike, moralna redukcija linosti, tremor ruku i prstiju i epileptini napadi. Niacinska encefalopatija se javlja zbog manjka nikotinske kiseline, a opisali su je Jolliffe i saradnici 1940. godine. Re je o relativno retkom sindromu tokom alkoholizma, koji se manifestuje demencijom uz smetenost. Postoje i neuroloki simptomi: ekstrapiramidna rigidnost miia, pri pasivnim kretnjama simptom zupanika, te refleks hvatanja i sisanja. U toku leenja, preporuuje se davanje i drugih vitamina B-grupe pored nikotinske kiseline.

3.6. DELIRIUM TREMENS

Delirium tremens (alkoholno ludilo) je esta psihoza kod alkoholiara. Javlja se kao posledica toksinog dejstva alkohola, obino kod ljudi sklonih prekomernom pijenju, odnosno zavisnih od alkohola. Nekoliko dana ranije mogu se javiti neodreeni simptomi koji strunjacima ukazuju da moe doi do ludila. Osoba se osea malaksalo, ima pojaano znojenje, povieni pritisak, psihiki je napeta, neraspoloena i sve ove pojave prati nesanica. Tada se govori o predelirantnom stanju. Delirium tremens moe nastati i bez predelirantnih smetnji. 15

Kad nastupi delirium, to za okolinu deluje zastraujue, pogotovo nou kada su simptomi najizraeniji. Bolesnik osea strah i ne moe da zaspi. Ne zna koji je dan, mesec, godina, gde se nalazi, ali zna ko je on. Najee deluje uplaeno i zbunjeno, ali je mogue i agresivno ponaanje prema okolini. Bolesnik u takvom stanju ima crveno oteeno lice sa razrogaenim oima i tremorom celog tela, naroito ruku. Bolesnik praktino ne spava, ne jede, obino se znoji. Gotovo redovno dolazi do slabosti srca, sa mekim i slabim pulsom, padom pritiska. esto dolazi do akutnih tekih probavnih smetnji, smetnje mokrenja. Bolesnik naglo slabi, sve do potpune iznemoglosti. Postoji pomanjkanje vode u organizmu, te pomanjkanje elektrolita. Uz to se javljaju halucinacije. Najee je re o vidnim halucinacijama, no mogu se javiti i sve druge, naroito slune. Halucinacije su esto zastraujueg karaktera i uklapaju se u optu sliku straha i nemira. Vidne halucinacije esto sadre male ivotinje, mieve, zmije, takore ili insekte, koji gmiu po koi bolesnika, ili ga okruuju sa svih strana. Slune halucinacije bolesnik doivljava kao razgovor, u kojem se neke osobe dogovaraju kako da ga unite. Nekad to moe biti halucinacija glazbe, mara, itd. Uz ostale simptome, javljaju se i lude ideje, obino paranoidnog karaktera. este su ideje ljubomore. Bolesnici mogu u toku deliriuma halucinirati svoju uobiajenu profesionalnu delatnost, pa se onda govori o profesionalnom deleriumu. Javlja se podrhtavanje prstiju, jezika, glave, nerazumljiv govor. Delirium tremens traje od nekoliko sati do dve nedelje, obino od 2-5 dana. Zavrava se najee naglo tzv. terminalnim snom iz kojeg se bolesnik budi iscrpljen ali bistar i miran, s neznatnim smetnjama i obino bar delominom amnezijom za sve, ili za deo onoga to se dogaalo u toku deliriuma..

3.7. DEMENCIJA ALKOHOLICARA

Demencija (izlapelost) je teko oteenje ili potpun gubitak duevnih sposobnosti, praeno poremeajima u emocijama i ponaanju. Demencija kod alkoholiara nastaje zbog direktnog tetnog dejstva alkohola na elije mozga i njihovog izumiranja, koja kod ljudi koji mnogo piju moe da nastupi ve posle tridesete godine ivota. Normalno se javlja tokom starenja, ali kod alkoholiara je mnogo ubrzanija i intenzivnija. Glavna karakteristika ove bolesti je problem pamenja. Osoba se ne sea dogaaja od pre nekoliko dana, sadraja razgovora, poslova koje je radila. Teko se prisea naziva predmeta koje svakodnevno koristi. S obzirom da zaboravlja ta je nekome priao jednu istu stvar ponovo pria jednoj istoj osobi 3-4 puta, ale ne shvata i sve prihvata bukvalno. U poodmakloj fazi ove bolesti, bolesnici nisu u stanju da vode rauna o sebi, ne mogu da kontroliu svoje fizioloke potrebe, ak ne priznaju ni svoje najblie. Nastala oteenja mozga su konana. Demencija se moe javiti u toku alkoholizma na nekoliko naina: najee u poetku neprimetno, i polagano napredujui. esto poinje etikom redukcijom 16

linosti koja se primeuje u nizu promena u ponaanju alkoholiara. Najee se etika redukcija primeuje u seksualnom domenu. Osobe koje neguju takvog bolesnika, ili ive zajedno sa njim, mogu i sebi i njemu utedeti mnoge neprilike i nesporazume ako ga ue strpljivosti i razumevanju. Treba imati na umu da bolesnikovo, esto puta neugodno ponaanje, nije namerno. On ne eli svesno ljutiti i gnjaviti svoju okolinu. Od lekova se obino daju sredstva za umirenje da bi se bolesnik bolje oseao. Uz apstiniranje od alkohola i odgovarajue leenje proces propadanja moe da se uspori, ali ne i da se zaustavi

3.8. ALKOHOLNA HALUCINOZA

Alkoholna halucinoza je psihijatrijski sindrom, koji pripada grupi alkoholnih psihoza. Karakteriziraju ga halucinatorni doivljaji, uz inae ouvanu svest, dobru orijentaciju, te sauvanu linost. Halucinacije su po pravilu slunog karaktera. Razlikuje se akutna i hronina halucinoza. Akutna alkoholna halucinoza je prolazno obolenje koje relativno brzo prolazi. Veina autora smatra da je uz takvu akutnu sliku to zapravo specifini oblik akutnog psihoorganskog sindroma- koji moe imati katkada i karakter delirijuma, s poremeajima svesti razliitog stupnja, dezorijentacijom, itd. Toj akutnoj halucinozi obino nijedan autor ne odbija alkoholnu etiologiju. I u akutnoj i u hroninoj halucinozi javljaju se, kao glavna klinika karakteristika halucinacije, koje u poetku imaju elementarna obeleja pa se vrlo teko razlikuju od iluzija. halucinacije kasnije postaju sve izrazitije, dobijaju jasnu osetnu formu i najee su akutnog karaktera. Akustike halucinacije esto su u alkoholiara praene strahom, obino se javljaju u treem licu, bolesnik ih uje izvana, esto imaju neugodan sadraj, odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika. Katkada su homoseksualno obojene. Akutna halucinoza obino traje od nekoliko sati do nekoliko dana, nedelja, ili do est meseci. Bolest moe i recidivirati. Akutna alkoholna halucinoza ne ostavlja defekt. Hronina alkoholna halucinoza moe, meutim, imati vie izofreni karakter, moe joj se s vremenom pridruiti i slika hronine paranoje, a bolest moe zavriti i izofrenom demencijom.

4.1. NARKOMANIJA17

U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline najcesce u magijskim I religijskim obredima. Koriscenje droga izvan tog konteksta bila je retka pojava. U drugoj polovini dvadesetog veka doslo je do ekspanzije koriscenja I pojave zloupotrebe droga dolazi I do dramaticnog porasta broja zavisnika od droga I to narocito medju mladima. Znatielja, nezadovoljstvo i mladalaka pobuna protiv sveta, elja za prihvatanjem u drutvu koje im imponuje, nesigurnost i nedostatak samopouzdanja samo su neki od stotinu razloga zbog kojih mladi ljudi ponu eksperimentisati s drogama. Roditelji, u venoj trci da porodici osiguraju normalan ivot, mogu se nai u situaciji da ne reaguju na vreme. Ponekad se i roditelji koji misle da rade najbolje nau pred zidom i uasnom spoznajom da se njihovo dete kocka sa budunou i ivotom. Zato, treba nai vremena i razgovarati, treba poznavati svoje dete. Ba kao to dete uimo o reavanju drugih ivotnih problema i situacija, tako ne treba zatvarati oi ni pred drogama. Mladi ovek mora nauiti kakva mu zaista opasnost preti. Porodina srea, pa i ivot mogu biti cena kojom se plaa zanemarivanje i pomisao Moje dete se ne drogira, to rade neka druga deca. Roditelji, po pravilu, kasno primete da im je dete zavisnik od droga. Deca koriste drogu i po nekoliko godina, a njihovi roditelji to saznaju, recimo, tek u poslednja dva meseca. Vreme poinjanja konzumiranja psihoaktivnih supstanci u proseku se pomerilo na oko 15 godina. ak se kod sve mlaih i mlaih adolescenata, kod dece od 12, 13 ili 14 godina uspostavlja zavisnost ili zloupotreba uzimanja droga.

4.2. DROGA ZA SILOVANJE

Droga za silovanje (date rape drug) je termin koji se koristi za bilo koji narkotik a istovremeno se moe upotrebiti kod seksualnog iskoriavanja I zlostavljanja rtve.Obino se radi o supstancama sa sedativnim, hipnotikim i amnestikim dejstvom,a najcesce dodaju se u hranu ili pie bez znanja rtve. Vrlo je irok krug sredstava koja mogu imati ovaj efekat, sedativi iz grupe benzodijazepina, drugi hipnotici, te kombinacija alkohola sa 18

sedativnim uinkom.Tu spadaju GHB, ketamin i flunitrazepam, poznatiji kao rohipnol. On deluje tako da onemogui rtvu da se brani od nasilnika, a moe da izazove i privremeni gubitak pamenja, pa se rtva ne sea niega to se dogaalo u periodu koji je usledio nakon konzumacije.

Najee sve izgleda kao nona mora, a naknadno dolazi do oseanja krivice, nemoi.Poinje da deluje ve posle 15-20 minuta posle uzimanja, a dejstvo najee traje etiri do est sati, s tim da su poznati i sluajevi kada je trajalo dvanaest sati.Naroito se potenciraju opasne nuspojave ako se kombinuje sa alkoholom, jer osim pojaane pospanosti, moe doi i do poremeaja disanja i ostalih vitalnih funkcija, pa i do smrti usled predoziranja. Zastraujue je i pomisliti koliko postojanje ovakvih droga moe biti opasno kada se nau u rukama seksualnih nasilnika. Pitanje koje se namee samo po sebi je ta moe uiniti osoba da sprei da bude rtva silovanja i dejstva narkotika koji omoguava taj in.Postoji nekoliko jednostavnih mera predostronosti kojih bi se trebalo pridravati.Pre svega, ni na javnim niti na privatnim zabavama ne bi trebalo prihvatati ve natoenu au i otvorena pia, bez obzira da li su alkoholna ili bezalkoholna, od osoba koje ne poznajete ili u koje nemate poverenja.U kafiima, barovima i klubovima uzimajte pie samo direktno od barmena i gledajte ta vam sipa. Nemojte svoju au nigde ostavljati, a dok ste za stolom nemojte okretati lea stolu.

4.3. MARIHUANA

Marihuana je najee koriena droga u svetu i kod nas.To je zelena, braonkasta ili siva meavina sitno isecakanih suvih cvetova, lia, stabljika i semenki Indijske konoplje (Cannabis sativa). U svetskom argonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas se najee koriste termini: trava, vutra, it (hai), pot, ganda, mara. Obino se pui umotana u cigarete koje se nayivaju dojint (joint) ili u luli (pajp, ilam, nargila).

Ima jai miris od duvana u cigarete, kao i od duvana u luli. Poslednjih godina u cigarete marihuane se stavljaju i druge droge kao to je krak ' kokain (crack-cocaine), izmrvljene tablete, to se obino naziva hemija. Neki korisnici marihuanu uzimaju sa hranom ili je piju kao aj. U Severnoj Americi tokom gajenja esto se biljka zaliva vodom u koju se dodaje vie vrsta hemikalija koje daju

19

marihuani

dodatne

halucinogene

efekte

prilikom

konzumiranja.

Glavni sastojak u marihuani (pored jo 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta -9- tetrahydrocannabinol). Membrane odreenih nervnih elija sadre proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu. Kad se smesti, THC otputa seriju elijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jaine i potencije THC-a koji sadri. Jaina droge se meri u odnosu na prosenu koliinu THC-a. Marihuana proseno sadri oko 3% THC-a. Marihuana je tetna i rizina po zdravlje. Veoma je teko precizno ispitivati dejstvo marihuane, s obzirom na injenicu da ne postoji sistem u naem organizmu na koji ona ne deluje. Pored toga, ova droga u sebi kombinuje dejstvo razliitih kategorija opijata, kao to su alkohol,ili halucinogene droge.

4.4. UPOTREBA MARIHUANE PROUZROKUJE:Probleme sa pamenjem i uenjem; zaboravljanje; gubitak koordinacije; dezorijentisanost; iskrivljenu percepciju; ubrzani rad srca; anksioznost i napade panike; napade paranoje, straha i smeha; napetost; zakrvavljene oi; povean apetit; Oteenje mozga i centralnog nervnog sistema, poremeaji u reproduktivnim organima i radu srca, poveanje krvnog pritiska, rak. THC oteuje nervne elije u delu mozgu zaduenom za pamenje. Naunici su otkrili da THC menja nain na koji informacije dolaze do mozga i prerauju se u hipokampusu (limbiki sistem mozga koji je od presudnog znaaja za uenje, pamenje i integraciju iskustava sa emocijama i motivacijom). Neuroni u sistemu preraivanja informacija u hipokampusu i aktivnost nervnih vlakana u ovom podruju ometeni su prisustvom THC-a. Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu sline onima koje stvara dugotrajno konzumiranje veine drugih droga. Onaj ko redovno pui marihuanu ima respiratorne probleme sline onima koje imaju puai duvana: svakodnevno kaljanje i iskaljavnje lajma, simptome hroninog bronhitisa i este prehlade. Puenjem "trave" se poveava rizik od pojave bronhitisa i upale plua, a pet xointa nedeljno, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent dnevno popuenoj pakli cigareta. Osim prisustva THC-a, koliina katrana koji udahnu puai marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta vei nego kod puaa duvana. Ovo moe biti zbog toga to korisnici marihuane dublje udiu dim i due ga zadravaju u pluima kao i zbog toga to se dim marihuane ne filtrira. Dugotrajno puenje marihuane 20

izaziva oteenje ili unitenje plunog tkiva to dovodi do abnormalne funkcije plua kao i do emfizema i raka plua i disajnih puteva. Upotreba, marihuane izaziva ubrzani rad srca i povien krvni pritisak.

4.5. INHALANTI

Inhalantima se nazivaju hemijska isparenja koja se udiu i stvaraju psihoaktivne efekte, to znai da dovode do izmene svesti. Inhalanti se dele u sledee kategorije: 1. Rastvarai - industrijski ili kuni rastvarai ili proizvodi koji sadre rastvarae, ukljuujui razreiva, benzin i lepak - rastvarai koji se koriste u kancelarijama i umetnike potreptine, kao to su: korektor, boje, markeri, sredstva za ienje. 2. Gasovi - gasovi koji se koriste u kui ili komercijalni proizvodi, ukljuujui butan i propan gas, gasovi za rashlaivanje - kuni aerosoli u spreju, kao to su: boje u spreju, lakovi za kosu, dezodoransi I zatitni sprejevi - medicinski anestetiki gasovi kao to su: eter, hloroform, halothane i nitrous oxide (gas koji izaziva smejanje)

3. Nitrati - alifatiki nitrati, ukljuujui cyclohexyl nitrite, koji je dostupan svakome; amyl nitrite, koji je dostupan samo na recept; i butyl nitrite, koji spada u ilegalne supstance. Amyl i butyl nirtati su povezani sa Kaposi sarkomom (KS), vrstom raka koji se najee javlja kod ljudi obolelih od AIDS-a. Studije o KS su pokazale da je mnogo ljudi koji imaju KS koristilo isparljive rastvarae. Jo uvek se istrauje hipoteza da su nitrati faktor koji 21

doprinosi

razvoju

KS

kod

ljudi

zaraenih

HIV

virusom.

4.6. METAMFETAMIN

Metamfetamin je stimulant koji aktivira odreene elije u mozgu. Metamfetamin je hemijski srodan amfetaminu, ali efekti metamfetamina na CNS su jai. Obe droge se koriste u medicinske svrhe, najvie u leenju gojaznosti, ali je njihova terapijska upotreba ograniena. Metamfetamin vrlo je adiktivan i esto se zloupotrebljava. Metamfetamin ima razliite nazive u slengu kao sto su: "speed", "meth" i "alk". Metamfetamin hidrohlorid, isti providni komadii slini ledu, koji se koriste za puenje, zovu se: "ice" , "crystal" i "gla". Metamfetamin se proizvodi i u ilegalnim laboratorijama u vie oblika i moe se puiti, umrkavati, uzimati oralno ili intravenozno. Droga menja raspoloenje zavisno od naina na koji se uzme. Odmah nakon puenja droge ili intravenoznog ubrizgavanja, korisnik doivljava intenzivno uzbuenje ili "flash" koji traje nekoliko minuta i smatra se izuzetno ugodnim. Umrkavanje ili oralno uzimanje stvara euforiju, ali ona nije intenzivna. Efekti umrkavanja traju 3 do 5 minuta, dok oralno uzimanje stvara efekte koji traju 15 do 20 minuta. Kao i ostali stimulanti i metamfetamin se koristi po principu "dizanja i sputanja". Tolerancija na metamfetamin se javlja u roku od nekoliko minuta to znai da ugodni efekti nestaju pre nego to nivo droge u krvi znatno opadne stoga korisnici nastoje produiti ovo stanje ponovnim uzimanjem droge. Osamdesetih se poeo koristiti "ice", metamfetamin pripremljen za puenje. "Ice" je veliki, obino providni kristal visoke istoe koji se pui poput crack kokaina. Efekti puenja mogu trajati 12 i

22

vie sati. Kao jak stimulant, metamfetamin, ak i u malim koliinama, moe poveati budnost i psihiku aktivnost i smanjiti apetit.

4.7. KOKAINPotie iz biljke puenjem se stvara efekat koji traje 20-30 minuta 50% droge se otklanja iz tela nakon 1 sat koristi se kao lokalni anestetik u nekim hirurkim zahvatima Kokain je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To je jedna od najstarijih poznatih droga.ista supstanca, hidrohlorid koristi se vie od 100 godina, a lie koke,izvor kokaina,zvae se ve hiljadama godina. isti kokain je prvi put dobijen iz lia Erythroxylon coca grma, koji raste u Peruu i Boliviji, sredinom devetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovna stimulativna droga od koje su pravljeni tonici/eliksiri korieni za leenje razliitih bolesti.Danas je kokain droga drugog stepena, to znai da se vrlo esto zloupotrebljava, ali se moe koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao to je lokalna anestezija kod nekih operacija oka, uha i grla. U sutini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i "freebase", odnosno slobodna baza. Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). Slobodna baza kokaina se koristi za puenje. Kokain se obino prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka", "koks" itd. Ulini dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili eer, ili droge kao to je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao to su amfetamini. Bez mirisa je i gorkog je ukusa. Krak je ulini naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako to se kokain hidrohlorid u prahu prerauje da bi se dobila supstanca pripremljena za puenje. Termin "crack" je nastao zbog toga to se uje pucketanje kad se dobijena smesa pui.Dobije se kada se kokain pomea sa amonijakom ili sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid.

4.8. RAZLICITI NACINI UZIMANJA KOKAINA IZAZVATI RAZLICITE POSLEDICE23

MOGU

Ako se kokain umrkava moe doi do gubitka ula mirisa, krvarenja iz nosa, oteanog gutanja, promuklosti, nadraenosti sluzokoe nosa, to moe dovesti do hroninog zapaljenja, curenja iz nosa. Unoenje kokaina na usta moe izazvati teku crevnu gangrenu praenu smanjenim protokom krvi. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u ulinom kokainu, to u teim sluajevima moe dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronini korisnici kokaina izgube apetit, to dovodi do velikog gubitka na teini. Istraivanjima se dolo do saznanja da je opasno meati kokain i alkohol. Kada se kombinuju ove dve droge telo ih pretvara u cocaethylene. Efekti cocaethylene-a traju due i toksiniji su nego svaka od ovih droga posebno. Bitno je naglasiti da je meavina kokaina i alkohola najea kombinacija koja rezultira smru. Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izloena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom. Do irenja HIV virusa, meu narkomanima, dolazi prilikom deljenja zaraenih igala i ostalog pribora. Virus se moe preneti i indirektno, sa majke koja je HIV pozitivna, na dete. To je veoma alarmantno, jer su u vie od 60% sluajeva ene te koje imaju SIDU. Uzimanje droge utie na donoenje odluka, to moe dovesti do seksa bez zatite; zatim narkomani esto izmeu sebe dele igle i ostali pribor, ili se prostituiu za drogu.

4.9. HEROINHeroin se proizvodi iz morfina, prirodne supstance koja se dobija iz aure maka. Najee se nalazi kao beli, smei ili braon prah, moe biti i raznih nijansi jer se vei deo heroina koji se prodaje na ulici mea sa drugim drogama i supstancama (eerom i mlekom u prahu, skrobom, talkom, gipsom, karbonat sodom, kininom ... Gorkog je ukusa i u argonu se najee naziva "belo" (lobe), ''H'', ''horse'', "brown shugar" ili "junk". Heroin je ilegalna, skupa, veoma adiktivna droga.Najvie se koristi i najbre deluje.Konzumira se intravenskim putem, puenjem, umrkavanjem. Najnovija istraivanja pokazuju da se heroin sve ee pui ili umrkava, i to kako zbog njegove sve vee istoe, tako i zbog postojanja zablude da se tako ne stvara zavisnost.

24

Korisnik heroina ubrizgava drogu i do etiri puta dnevno. Intravenozna injekcija stvara intenzivan i veoma brz poetak euforije (5 do 8 sekundi). Kada se heroin umrkava ili pui, maksimalni efekti se osete u roku od 10 do 15 minuta. Iako puenje i umrkavanje heroina ne stvaraju uzbuenje takve brzine i intenziteta kao intravenozno ubrizgavanje, istraivanja su potvrdila da sve tri forme unoenja heroina stvaraju zavisnost. Injekcija je jo uvek najdominantniji nain unoenja heroina. Kratkoroni efekti heroina se javljaju odmah posle uzimanja i nestaju posle nekoliko sati. Po ubrizgavanju (ili umrkavanju), korisnika zahvati talas euforije (koji se obino opisuje kao talas prijatnog oseanja) a njegov intenzitet zavisi od koliine uzete droge. Uzbuenje koje izaziva heroin prate oseaj toplote, suenje zenica, crvenilo koe, oteali ekstremiteti, otean govor i suva usta, to moe biti praeno muninom, povraanjem i svrabom. Posle poetne euforije, narkoman zapada u stanje naizmenine budnosti i pospanosti, moe biti pospan narednih nekoliko sati. Mentalne funkcije postaju zamagljene.

5.1. NIKOTINSKA ZAVISNOST

Nikotinska zavisnost - pred njom se najjaci karakteri savijaju kao mesing i zbog tog malog zadovoljstva strada krpuna stvar kao sto je licno zdravlje. Jedna cigareta proseno gori 12minuta i rasprava dim oko 10 m. U kome ima vie od 60 kancerogena.Naravno,taj dim udiu i nepuai i izlau se posledicama kao i sami puaiPrema prouavanju u SAD nepuai koji su u braku sa puaima imali su rak 60% vie.Udovice zagrianih puaa(studije u Grkoj i Japanu)obolevale su dva do tri puta vie nego one od nepuaaea su pogoranja postojeih respiratornih bolesti dva do etori puta kod dece iji su roditelji puai.Znaajno se poeava nivo ugljenmonoksida u krvi kod nepuaa ve nakon pola sata boravka u prostorijama gde se pui. Dovoljno je dokaza da su "pasivni puai" izoeni takoe svim posledicama koje imaju i aktivni puai,zbog ega je uostalom i donet zakon o zabrani puenja u zatvorenim prostorijama. Ako puite samo jednu do etiri cigarete dnevno, imate tri puta vie anse da umrete od sranog oboljenja, zakljuili su norveki naunici. U njihovom istraivanju stoji da cigarete imaju tetniji efekat na ene, kao i da "laki" puai oboljevaju od slinih bolesti kao i tei puai, to ukljuuje i rak plua. Ovaj tim je od sredine 1970ih do 2002 pratio zdravstveno

25

stanje i stopu smrtnosti 43,000 mukaraca i ena, a istraivanje objavljeno je biltenu Tobacco Control (Kontrola puenja). U poreenju sa onima koji nikada nisu puili, mukarci i ene koji pue izmeu jedne i etiri cigarete dnevno imaju tri puta veu ansu da umru od neke koronarne bolesti. Stopa smrtnosti od koronarnih oboljenja 7% via kod oba pola, a da je rizik od dobijanja raka plua 47% vii kod ena. Naunici su utvrdili da puenje, pored sve tete, moe organizmu doneti i pokoju koristKada zapalite cigaretu, nivo dopamina raste, to stvara zatitu od Parkinsonove bolesti. Istovremeno, nikotin poveava elektronsku aktivnost mozga i poboljava koncentraciju.Nikotinska kiselina, niacin, deo je kompleksa vitamina B. Kada uvlaite dim, stvarate dodatnu zatitu od pelagre, bolesti koju odlikuju problemi organa za varenje i upale na koi.

5.2. DUVAN

Duvan je sasueni list biljke Nacatiana Tabacum iz tropskih krajeva Amerike.U Evropu je stigao poetkom XVI veka.Ve u XVII veku puilo se u svim zemljama Evrope.Veliki otpor puenju pruala je crkva,a u nekim zemljama i graanska vlast(Rusija).Surovo su kanjavani svetenici i kalueri.U Santjagu su petorica kaliera 1962g ivi zazidani u manastir zbog puenja.Puili su uglavnom mukarci,ena-puaa skoro da nije ni bilo. Sastav obradjenih litova duvana: -nikotin 2-4% -Ugljeni hidrati 5-20% -belanevine 4-12% -razne smole 7-14% -organske kiseline 5-15% -etarska ulja 0,1-1,5% Specifian miris potie od etraskih ulja,a neprijatan miris i gorak ukus od sagorelih produkata belanevina.U duvanskom dimu koji se udie ima dva puta manje kiseonika,dvesta puta vie CO2 i oko 30.000 puta vie CO. Cijan vodonik -se nalazi u cigareti u koncentraciji oko 160 puta veoj od one koja je dozvoljena u industriji. Amonijak-daje specijalan miris duvanu koji sagoreva. U organizmu moe dovesti do krvarenja i slabljenja desni,smanjuje sposobnost ula mirisa i ukusa. Ugljenmonoksid(CO) -200-300 put se jae veeza hemoglobin od eritrocita i tako zauzima mesto kiseoniku. Tri do etiri cigarete popuene u zatvorenim kolima izazovu efekat slian dejstvu aice estokog pia.Posebno deluje tetno na vid,naroito nou. Nikotin- Prpada grupi najjaih otrova. Smrtonosna doza za oveka je 60-70mg.(jedna kap) Fenol-nagriza i oteuje disajne puteve i pravi opekotine svojom toplotom do 60C. 26

5.3. ZDRAVSTVENE POSLEDICE

Najvee posledice puenja su na kardiovaskularni sistem.Oko polovine puaa umre od KVO,meu kojima dve treine od koronarne srane bolesti,odnosno puenje doprinosi u 30-40% koronarnoj smrti,a u mladih ljudi ak i vie Puenje menja imunolou sposobnost organizma.Uoen je toksini efekat na alveolama i makrofagima(elije koje uestvuju aktivno u imunom odgovoru).Promene su kvantitativne, morfoloke i metabolike. Ako pua dnevno popui 20 cigareta C-vitamin se smanji za polovinu.To moe izazvati smetnje u funkcionisanju mozga,te dovesti do pojave simptoma neurastenije,slabog pamenja i optu psihiu malaksalost. Isharana puaa trpi.Smanjuje se inae nedovoljno unoenje voa i povra.Poveava se koncentracija slobodnih hemijskih radikala u pluima i telesnim tenostima,to je jo jedan razlog da puai imaju ee rak plua. Slobodni radikali se stvaraju ako se u ishrani troe animalne masi(zasiene masne kiseline) i kada je je organizam ozraen.

Zajedniko obeleje slobodnih radikala je da vre: -peroksidaciju lipidnih membrana elija i organela -reaguje sa molekulima DNA i RNA -kidaju lance nezasienih kiselina -perforiraju membrane dovodei do smrti elije

Zbog toga unos C-vitamina u dovoljnim koliinama je viestruko znaajno: -obnavlja zatitne odlike vitamina E -efikasno kontrolie peroksidaciju -titi jedarni materijal

5.4. PUSENJE I RAKPojava raka plua je mnogo uestalija zbog: -dugogodinje neadekvatne ishrane puaa -oksidacije C-vitamina -oslabljenog imuniteta 27

-prisustva kancerogena i onkogena duvanskog porekla -zraenja Rak grlia materice-uzrona veza naroito izraena u dobnoj skupini 20-29 godina. Rak pankreasa-od 30% pripisuje se cigaretama i crnoj kafi Rak bubrega je pet puta ei kod puaa Puenje utie da se krv bre zgruava i to preko heparina koji se kod puaa povlai iz tkiva to dovodi do poveanog zgruavanja. Puenje utie na oslobaanje adrenalina iz nadbubrega,to prouzrokuje suavanje krvnih sudova i poveava agregabilnost trombocita.Zato puai imaju 2-3 puta ee infarkt miokarda! ee se javlja anemija,a detoksikaciona funkcija jetre je optereenija za nekoliko puta. Preko sluznice respiratornih organa ija povrina iznosi 80-90 kvadratnih metara udahnuti duvanski dim ulazi u krvotok(eritrociti) i unosi veliki broj,tetnih supstanci,naroito ako se pui posle fizikih napora. Iz 1gr popuenog duvana razvija se 60-80 kubnih cm ugljenmonoksida koji se vre vezuje za hemoglobin,nego kiseonik pa ga puai nemaju dovoljno.Duvanski otrovi umanjuju efikasnost leukocita,pa su uestalije nfekcije,naroito virusne,a smnjuje se i imunoloka sposobnost.Hronini bronhitis: je 2-3 puta ei kod puaa.Pored vie hiljada otrovnih materija sa jednom cigaretom se unese oko 190 milijardi inertnih estica.One dovode skupa do pojaane sekreije,optereuju mehanizam eliminacije stranih materija i dovode do hroninog kalja.Treba imati u vidu i toplotni efekat dima na elije RES.Posebno cilijarnog epitela,jer paraliza cilija posle jedne popuene cigarete traje 45-60 minuta,a one su najvaniji deo mehanizma za eliminaciju stranih materija.Ovi mehanitmi su praktino blokirani kod puaa ceo dan! Sekret se zadrzava,dolazi do zapuenja disajnih puteva,to pogoduje razvoju infekcije,i ukoliko proces napreduje dolazi do velikih oteenja i ireverzibilne faze hroninog bronhitisa,to dalje vodi emfizemu.Naravno u daljem toku dolazi do promena u malom krvotoku,optereenja srca i njegovog slabljenja. Koronarna srana bolest,arterijska hipertenzija,poremeaj ritma srca i zapaljenski procesi na arterijama su neizostavan sled dogaaja.

5.5. UTICAJ DUVANA NA NERVNI SISTEMUticaj duvana na nervni sistem je evidentan,trovanje moe biti i akutno i hronino,a zabeleeni su i smrtni ishodi. Javlja se: glavobolja,hiperrefleksija,psihomotorni nemir,napetost,nesanica,slabljenje panje,pamenja i oskudnost asocijacija.Na vegetativni sistem nikotin u poetku deluje nadraajno ,a zatim paralitiki.Javljaju se i smetnje sa vidom,slabi otrina,raspoznavnje boja.tetan uticaj se ogleda i na digestivnom traktu,javljaju se opekotine na usnama,nikotinski stomatitis,pigmentacije zuba,oteenja u celom zubu i mekim tkivima.Promene na jeziku,dovode do oteenja ula ukusa,pa se radije konzumira ljuta i slana hrana,a samim tim i shrana postaje nepravilna. Stimulisana je i sekrecija eluca,pa puai esto pate od goruice i ne retko se javlja i ulkusna bolest..ee se javlja i rak jednjaka,i pamkreasa.

28

PUSENJE U TRUDNOCI Puenje u trudnoi.Dovodi do dva osnovna poremeaja: -prenosa hranljuvih materija od majke na fetus -u fetalnoj cirkulaciji smanjena koncentracija kiseonika Prevremeni poroaji su dva puta ei i ta uestalost je proporcijalna broju popuenih cigareta,kod jedne treine su naene i promene u sranoj radnji. Poroajna teina dece kod majki puaa manja je za 150-300gr ee su i anomalije,pa i smrt ploda(34%) Za trudnie koje pue vano je da znaju: 1.dva minuta nakon uvlaenja dima ubrzava se puls i povava pritisak 2.. posle pet minuta reaguje i plod (dete) isto, jer dolazi do suavanja krvnih sudova u posteljici i pupanoj vrpci 3.posle 15 minuta srce deteta postize dvadeset udara vie u minuti nego to je normalno 4.tek nakon 1h dejstvo nikotina polako poputa.. Zapoeti poremeaj intrauterino se nastavlja i posle raanja -kod odojadi su ea zapaljenja bronha,plua -zapaljenja srednjeg uha -grevi i diareje

ZAKLJUCAKIzlaza iz zvakog lavirinta ima. Uvek. Samo treba imati dovoljno zelje da se pronadje. Lecenje moze biti: Prisilno ili Dobrovoljno Kao razlog za podvrgavanje prisilnom leenju uzima se i razaranje porodice- to je, moe se mirno rei kod veine, obino sluaj. Prema tome, data je iroka zakonska osnova da se ljudi oboleli od alkoholizma, koji time ugroavaju i sebe i svoju porodicu pa i itavo drutvo, tretiraju praktino isto kao i drutveno opasni duevni bolesnici, te da se podvrgnu zakonski zasnovanom prisilnom leenju. Nekoliko glavnih razloga zbog kojih se zavisnik odluuje na leenje su: Osea da mu zdravlje poputa.Telesne i nervne odnosno duevne komplikacije i bolesti ine da se zavisnik poinje plaiti za svoje zdravlje i za svoju budunost.

29

Opadanje radne sposobnosti je jedan od daljih razloga.Na poslu ima potekoa. Ne ispunjava normu. Mamuran je, bolestan, ne moe da izdri radno vreme do kraja, itd. To dovodi do toga da mu kolektiv postavi uslov: ili leenje- ili napolje! On osea raspad porodice, osea da vie nije ni mu ni otac. Neretko ga ena naputa i odvodi decu, to ini presudan momenat za donoenje odluke o leenju. Nije ba na poslednjem mestu ni materijalni faktor. Ima i drugih razloga, no ovi koje sam iznela su najei.

30

LITERATURA

1. www.google.com.yu; www. Bolesti zavisnosti.com.

31