Rubin Zemon

Istorija balkanskih Egipćana 1.0

Pitanje identiteta balkanskih Egipćana, etno kulture i istorije je jedan od najtežih naučnih problema. Imajući na umu da istorija nije pitanje prošlosti, već odgovor na potrebe modernog života, takođe je veoma važno pronaći način kako da se određeni istorijski kontekst ili tradicija koristi u tekućem pro-cesu izgradnje identiteta. Pokušaćemo da napravimo prvi napor izgradnje istorije balkanskih Egipćana, koristeći dostupnu istorijografiju, arheološke i druge naučne činjenice i rezultate.

ISTORIJSKE ČINJENICE O BALKANSKIM EGIPĆANIMA U PRASTARIM I STARIM VREMENIMA

Do sredine drugog mileniuma pre nove ere na istočnom Mediteranu, država i civilizacija starog Egipta imala je veliku moć i uticaj. Od XII veka pre nove ere, upotreba bronze u ekonomiji počinjala je da biva zamenjena

upotrebom gvožđa. Početak ovog gvozdenog doba i ’gvozdena revolucija’ periodično se poklapa sa takozvanom vladavinom XIX dinastije u Egiptu, ili faraona Seta I (1294-1279 PNE) i Ramzesa II (1279-1213 PNE) [2]. Kako su oni uglavnom bili posvećeni upotrebi gvožđa, ovi faraoni su počeli da uvoze gvožđe iz susednih država, ali i iz udaljenih krajeva kao što su Anatolia, Balkan, Severni Apenini, Kipar, Poloponez itd.

IStORIjA BAlKANSKIh EgIPćANA I AšKAlIjA

INTERKULTURALIZAM I BOLONJA PROCESProjekat koji finansira EU, organi-zuje Kancelarija za vezu Evropske komisije i sprovodi Savet Evrope

COUNCIL Of EUROPE

CONSEILdE L´EUROPE

Gradovi starog Egipta odakle je egipćanska populacija emigrirala na Balkan, prema klasičnim izvorima.

Stari grodovi na Balkanu sa evidenti-ranom egipćanskom populacijom pre-ma klasičnim istorijskim izvorima.

M e d i t e r a n s k o m o r e

StARI IStOČNI MEDItERAN Il. 2

Mikena

AtinaTeba

LEGENDA O KADMU I HAROMINIJI Il. 1

Prema legendi, Kadmo je imao sestru koja se zvala Evr-opa koju je kidnapovao Zevs. Tokom njegove potrage za Evropom, Kadmo je prvo otišao na Krit a potom na kontinentalni deo moderne Grčke, i kroz Lihnid (Ohrid) otišao je na Jadransku obalu što je u moderno doba Crna Gora. Legenda o Kadmu i njegovoj ženi Harmoniji ima veze sa Egipatskom zemljom (Tebom na Nilu), Tebi na Beoeiji (Grčka) i konačno sa Tebom na jadranskoj obali (danas poznatoj kao Tivat). Mnoga imena Kad-musovih naslednika su slična onim istorijskim mesti-ma i imenima: Epaf, sin Zevsa i Ie, oženio je Memfis, ćerku Nila. Oni su dobili ćerku Libiju, (helensko ime za Afriku). Libija je bila baka Kadmu, Evropi i Belu. Bel je bio otac Danaja (Grčke) i Ajgipa (Egipta). Jedan od Kadmusovih sinova se zvao Ilir. Pretvaranjem Zev-sa u bika (Apes – bog bik je jedan od najpoštovanijih u egipćanskoj mitologiji) i podsećanjem na vezu sa egipćanskom boginjom zmija Uazit (u grčkoj varijanti ’Budue’, što može biti povezano sa crnogorskim gra-dom Budvom na jadranskoj obali) možemo zamisliti eho moći egipćanske civilizacije, u mitu i legendi o Kadmu. Migraciona kretanja Egipćana mogu se pretpostaviti to-kom čitavog tog doba.

1

2

Knosos

Memfis

Avaris

Siva

Sparta

Argos

t R A K I j A

E g I P A t

Teba

Sais

MESENIjA

KRIt

A N A t O l I j A

gvozdena revolucija, iskopavanje i izvoz rude gvožđa, je verovatno razlog zašto se faraon Ramzes II [II.3] borio i osvajao na istočnom Mediteranu i Mediteranu, Anatolskom i Balkanskom poluostrovu, o čijoj vladavini možemo naći dokaze kod herodota [II.4].

Iz herodotovih tekstova možemo videti da je u stara vremena kod grka, kao i kod ostalih balkanskih nacija, bilo poznato da je bilo ljudi egipatskog porekla koji su živeli u njihovom susedstvu.

Kolonizacija Egipćana na teritoriju starog Balkana može se nagovestiti u starim grčkim tragedijama, kao što je ’Pokorni molilac’ od Ešila. takođe možemo naći indicije kolonizacije Egipćana u staroj mitologiji, kao što je u ’Mit o Kadmu i harmoniji’. Kada govorimo o staroj mitologiji, ona pruža velike indicije o verovanju o poreklu starih naroda od Aleksandra Velikog, čiji je pravi otac bio Egipatski faraon Nectanebo II (Nectharheb). Prema nekim starim izvorima

verovalo se da je on pravi otac Aleksandra velikog, pošto je često posećivao Olimpiju, Aleksandrovu majku, tokom čestih odsustva Filipa II. I Olimpija i Aleksandar su više voleli da tvrde da je Amun bio Aleksandrov otac. [II.5]

Arheologija pruža dokaze postojanja naroda sa Egi-patskim poreklom na Balkanu, takođe. Veliki broj hramova Izide i ostalih egipatskih bogova je sačuvano na Balkanu, ali su najpoznatiji hramovi Izide u lihnidu (Ohridu) [II.8], herakalea. (Bitola) [II.9]. takođe, na ornamentima se može videti skarabej (sveti insekt duh u egipatskoj mitologiji).

Egipatski kultovi i njihovi spomenici su veoma zastupljeni na Balkanu tokom Rimske Imperije. Neki od egipćanskih spomenika su doneli rimski legiona-ri, službenici, sluge itd. Sa druge strane, hrvatski egipto-log Petar Selem je izjavio da u ovo vreme na Balkanu, mi možemo pronaći asimilirane Egipćane među građanima u provincijskim kolonijama i opštinama kao robove ili rav-

2 3

Istorija balkanskih Egipćana1.0

SPOMINJANJE EGIPĆANSKE KOLONIZACIJE BALKANA U HERODOTOVIM KNJIGAMA, ZVANIM ’OCEM ISTORIJE’ Il. 6

’...Tako je on prolazio kontinentom, dok najzad nije prošao u Evropu iz Azije porazivši Skite i Tračane. Ovo su po mom mišljenju najdalji narodi do kojih je doprela egipćanska armija,

jer su pronađeni neki zidovi koji su bili postavljeni, ali na zemlji iznad nisu više viđeni. Od te tačke on se okrenuo i vraćao se nazad, i kada je došao na reku Fasis, šta se potom dogodilo ne bih znao zasigurno, da li je kralj Sesostris podelio neke delove svoje armije i ostavio muškarce kao naseljenike na zemlji, ili su neki vojnici bili umorni od dalekih marševa i ostali...’(herodot, Istorija, Knjiga II, 102, 103)

Zaista, Herodot u svom delu spominje faraona Sesostrita ali mnogo naučnika misli da je to grčki naziv za faraona Ramzesa II. Dalje, Herodot u knjizi VI Istorije piše sledeće:

’...Zato s razlogom, kao što je evidentno, rekao sam ’’pravo na Persej’’, ali ako bi neko brojao njihove naslednike idući unazad od Danae ćerke Acriosiosa, vladari Dorana će se do-kazati da su Egipćani iz direktne loze. [II.7].

Zato sam pratio lozu prema opisu koji su dali Grci, ali i prema priči koju Persijanci preprečavaju. Sam Persej je

bio Asirac i postao Grk, dok preci Perseja nisu bili Grci; i što se tiče predaka Akrisiosa, koji (prema ovom podatku) nisu pripadali Peresusu po bilo kom srodstvu, oni kažu da su oni, prema grčkim izveštajima, Egipćani.

Kako je došlo do toga da Egipćani dođu do kral-jevstva Dorana, i šta su radili da bi se uzdigli na te pozicije, to su pitanja u pogledu kojih, pošto su ih spominjali i drugi, neću reći ništa. Nastaviću da pričam o onom što ni jedan dru-gi pisac nije zabeležio...’(herodot, Istorija, Knjiga VI, 53, 54, 55).

Il. 3 Ramzes II u bitci kod Kadeša | Il. 4 Herodot | Il. 5 Olimopija, majka Aleksandra Velikog

nopravne ljude, i Egipćane koji nisu asimilirani, ne prih-vataju grčko-rimske forme njihovih bogova, s namerom da zadrže svoje spomenike sa prirodnim egipćanskim jezikom, ali su bili u društveno izolovonaj poziciji. Ova situacija je bila karakteristična za ’Egipćane u Saloni (pored Splita) i u

blizini ostrva, i koji su pripadali nižoj klasi’, koji su vero-vatno bili mali trgovci ili zanatlije. Ova populacija je bila izolovana, zatvorena u njihovim etničkim i profesionalnim krugovima, i obrađivala je svoje imanja na originalni način svojih bogova.

2 3

BALKANSKI EGIPĆANI TOKOM VIZANTIJSKOG PERIODA

Simbioza takozvane helenske kulture, hrišćanske religije i rimskog političkog modela i izgradnje države, doveo je do stvaranja istorijskog fenomena zvanog Vizantijsko carstvo. Imajući na umu da su nakon objavljivanja Milanskog edikta 313 godine, nakon čega je hrišćanska religija postala dozvolje-na i jedina zvanična religija u carstvu, crkve su imale veli-ki uticaj među ljudima u carstvu, kao i u političkom životu.Veliki Crkveni ekumenski savet je vodio debate o teškim re-ligijskim pitanjima i konfliktima, mada je u drugu ruke bilo i političkih konflikata, sa dugim i dugotrajnim posledicama. 431 godine Crkveni sabor je odžan u Efesu, i Aleksandriska crka je dobila vodeću ulogu među crkvama. Ali su protiv ru-kovodstva Aleksandrijske crkve, episkopi iz Konstantinopolja i Rima bili ujedinjeni. 451 godine Četvrti ekumenski sabor je održan. halkedonski sabor odbacio je ideju da je Isus imao samo jednu prirodu, i objavio da je hrist imao dve prirode u jednoj osobi. halkedonsko verovanje opisuje ’puno čoveštvo

i puno božanstvo’ Isusa, druge ličnosti Svetog trojstva. Sabor je takođe izdao 27 disciplinskih kanona za vođenje crkvene administracije i vlasti. [II.11].

U periodu nakon halkedonskog crkvenog sabora došlo je do nedostatka istorijskih podataka, koji ukazuju na balkansku popoulaciju poreklom iz Egipta, kao sto je na pri-mer, registar naselja iz Vizantisjog carstva, koji je priredio Stefan iz Vizantije u V veku, koji je spominjao Egipat i Mali Egipat kao delove carstva.

Ali u pismima tefilakta Ohridskog [II.12], arhiepisk-opa Ohridske crkve s kraja XI i početka XII veka, pronalazi-mo istorijske podatke koji se odnose na balkanske Egipćane. Naime, u pismima posvećenim Nikolaju Anemi, on je pisao da su ’hegemoni’: gradonačelnik (’Kastrocist’), Kapetan i ’treći asistent, koji je po imenu dostojan faraonu’. Prema istoričarima ’faraon’ je vladao kao ’Strateg’ sa ’Ohridske i Pe-lagonijske teme (oblasti)’, i verovatno su ova vladajuća tela vodili ljudi koji nisu bili grčkog porekla. Vladika teofilakt je imao dosta problema s ’faraonom’ jer je, kao što se može vi-deti iz pisama koje je napisao nakon što je ’faraon’ smenjen, njegov posao postao napredniji.

IStORIjA BAlKANSKIh EgIPćANA I AšKAlIjA

Il. 7 Mikena (Peloponez, Grčka) Lavlja vrata. Egiptolozi kažu da je ovo simbol Akera u egipćanskoj mitologiji. | Il. 8 Statuta Izide iz hrama u blizini Ohrida | Il. 9 Hrama Isis u Herakleau (Bitola)

INTERKULTURALIZAM I BOLONJA PROCESProjekat koji finansira EU, organizuje Kancelarija za vezuEvropske komisije i sprovodi Savet Evrope

POČETAK DRUŠTVENOG IZOPŠTENJA EGIPATSKE POPULACIJE NA BALKANU I U EVROPI Il. 10

U čuvenom 28 kanonu koji je doneo Sabor, vladike su predvi-dele uzdizanje Sedišta Konstantinopolja (Novog Rima) u smis-lu statusa, tvrdeći da Konstantinopolj uživa poštovanje i vlast sličnu Sedištu (starog) Rima. Izaslanik Pape Lea su suprotsta-

vio kanonu ali je 453 Leo potvedio sve kanone, osim 28-og. Egipatski hrišćani su u ovoj ’presudi’ videli političku borbu između Aleksandrijske crkve, koja se zalagala za političku nadmoć Grčke iz Vizantijskog carstva. Odlukom Kaledonijs-kog sabora, Monofizitizam je proglašen kao Anatema i njegovi sledbenici (uglavnom Egipćani) su postali progonjenii ubijani na čitavoj teritoriji Vizantijskog carstva.

4 5

POMETNJA SA ISTORIJSKIM PODACIMA IZ XIII I XIV VEKA U ODNOSU NA ROMSKU ZAJEDNICU

U interpretaciji istorijskih izvora iz XIII i XIV veka od strane današnje moderne nauke, možemo pronaći puno primera pometnje, nejasnih odrednica i nejasnih razlikovan-ja. Ovaj fenomen je prouzrokovan identifikacijom Roma sa poreklom iz severo-zapadne Indije kao ’Egipćana’. Imajući na umu da su Romi bili isključeni iz balkanskih i evropskih društava čak i tada, neki Romi i romska ple-mena su više voleli da se izjašnjavaju kao ’Egipćani’ zbog većeg prestiža u društvu, krijući svoje indijsko poreklo. Zbog ove takozvane etničke mimikrije, pristup istorijskim izvorima iz ovog perioda mora biti veoma pažljiv, posebno u određivanju i razlikovanju Roma i zajednice balkanskih Egipćana, kada se u istorijskim izvorima oni spominju kao ’Egipćani’.

U dokumentima iz Konstantinopolja Patrijarh grigo-rije II Ciprious (1283-1289), namenio je posebne poreze, koji su prikupljani od ’takozvanih Egipćana i Cigana’, kao i posebne praktične načine za prikupljanje ovih taksi.

U Praktikumu manastira Ksiropotama na Atosu, 1325-1330, primećno je da je Ana, ćerka limocrvula, imala muža ’Egipćanina’. takođe, na imanju manastira lavra živeo je ’Nikola Egipćanin’.

U dokumentima od 5. Novembra 1362 iz arhiva Du-brovnika, Vlaho i Vitan su spomenuti kao ’Egipćani’ od ko-jih je traženo iz kancelarije namesnika (zlatara zvanog Ra-den Bratoslavić) da vrate osam velikih srebrnih kaiša.

U bugarskoj verziji iz XIV veka o biografiji Svetog Barbarose koji je živeo u IX veku, spominje se veliki broj ’Egipćana’, koji je živeo na morskoj obali oko Drača.

Najveća zabuna u interpretaciji istorijskih izvora je povezana sa naseljem zvanim ’Mali Egipat’. Veliki broj naučnika smatra da je ’Mali Egipat’ bio na Peloponezu, dok druge hipoteze lociraju ovo naselje u oblasti Izmira ili Anato-lije. Interpretacije koje se tiču ’Malog Egipta’ kažu da su u nje-mu živeli Romi:’...uglavnom siromašna populacija, muškarci su bili poznati kovači, ali su se takođe bavili i obućarstvom i šivenjem...Fon harf je obavešten da je Romska populacija došla u ’Mali Egipat’ iz oblasti zvane gupe-Dzipi, 50 kolo-metara od Modona, koji je 120 kilometara od Nafila...’. Kao što se može videti iz gornjih primera, postoje veoma jasne izjave i opisi pojedinaca kao ’Egipćana’, neki naučnici su ih kvalifikovali kao Rome, posmatrajući istorijske izvore sa vremenske distance od šest vekova! Obrazovani u okviru takozvanog Arijevskog modela, ovi naučnici su konstruisali hipotezu bez jake argumentacije, da je izjašnjavanje ljudi iz Srednjeg veka kao ’Egipćana’ izazvano različitim migracio-nim talasimaRoma: prvi talas je išao kroz Malu Aziju, Bug-arsku, Srbiju, Vlašku i Molodaviju: drugi iz Egipta ili Malog Egipta, ljudi koji se izjašnjavaju kao ’Egipćani’, oni su na Poloponezu, Albaniji, ’Bivšoj jugoslovenskoj Republici Ma-kedoniji, Kosovu , Crnoj gori i Dalmaciji, i tokom putovanja su izgubili svoj romski jezik?

Bilo kako bilo, ako prema ovim istorijskim izvorima mi imamo kulturni i antropološki pristup interpretacije; možda će stvari postati jasnije. Dobro je poznato da je romska popula-cija u XIII i XIV veku živela skitacko-nomandskim životom.

takođe, u pismu teofilakta taronitulu (’Skopskom vojvodi’), spominje se ’Egipćanin’ koji ga je prevario. U drugom pismu episkopu Kerkire, teofilakt piše:’...zbog sve-ga ovoga, moram otići do Cara, što znači da moram da putu-jem kroz haridbu (put preko more), ili da putujem kroz Egi-pat – što je veoma težak put’. Imajući na umu ta je teofilakt boravio u Ohridu i da je morao da putuje Caru u Konstanti-

nopolj, on je verovatno više voleo drumski put kroz Bitolj i Solun, što je bio najkraći put. Iz ovog pisma mi pretpostav-ljamo da je postojao drumski put iz Ohrida do Konstanti-nopolja, kao deo bivšeg Rimskog puta Via Egnatia, i koji je bio nastanjen velikim brojem Egipćana, i da zbog toga teoflikat simbolično piše da je morao da putuje ’kroz Egipat – što je veoma težak put’.

1.0

Il. 11 Kaledonski crkveni sabor 451 godine | Il. 12 Teofilakt, vladika Ohridske crkve u XII veku | Il. 13 Put Via Egnatia

Istorija balkanskih Egipćana

Drač

S o l u nVizant i ja

E g E j S K O

C R N O M O R E

j O N S K OM O R E

ROAD VIA EgNAtIA Il. 13

V I A E g N At I A

4 5

Uticaj na asimiliaciju jezika i kulture, ili u antropo-nomiji skitacko-nomadskih naroda, je gotovo nemoguć. Ovi procesi su karakteristični za stacionarne zajednice. Iz tog raz-loga, većina istorijskih izvora koji su gore spomenuti se tiču balkanskih Egipćana, jer su oni stanovnici manastira u Ksi-ropotami i lavri, gde je jasno da su oni bili angažovani kao radnici. Pitanje spominjanja Vlaha i Vitana u Dubrovačkim dokumentima arhive 1362 godine, je očigledno da se odnosi na asimilirane nepokretne narode i narode s tog podneblja, jer su njihova imena imala slovensku ili aromanijsku/vlašku etimologiju. Veliki broj ’Egipćana’ u oblasti Drača koji je razgovarao sa Sv. Barbarosom u IX veku, ne može ni na koji način biti povezan sa romskom popoulacijom, koja je došla na teritoriju današnje Albanije nekoliko vekova kasnije.

Oblast ’gupe-Dzipi’, koja je spoemenuta kao to-ponim, koja direktno ukazuje na Egipat, jasno ukazuje na egipćansku populaciju, jer dosezanje toponimske verifi-kacije je dugotrajan proces sa viševekovnim trajanjem. U drugu ruku, spomenuli smo da je ’Mali Egipat’ spomenut u Registru naselja Vizantijskog carstva, koje je pripremio Ste-fan iz Vizantije iz V veka. Ukoliko prihvatimo teoriju da je ’Mali Egipat’ na Peloponez, onda herodotovi spisi o poreklu Doranskih lidera ukazuju na vaome jasam način na starost metaloprerađivača iz ’gupe-Dzipi’. Naravno, mi nemožemo ignorisati hipoteze da je Romska populacija migrirala na Poloponez u XIV veku, a potom se kasnije proširila legen-du o ’Vojvodama iz ’Malog Egipta’, zbog boljeg ugleda u društvima zapadne Evrope.

BALKANSKI EGIPĆANI U OTOMANSKOM CARSTVU

Omiljenije deklarisanje kao ’Egipćani’ od strane Roma u XIII-XV veku ima dalekosežne posledice u mešanju bal-kanskih Egipćana sa Romima i daljim zabunama. Ova za-buna je prisutna i može se pronaći u dokumentima iz Oto-manske (Osmanlijske) imperije. Osmanlije su kao Kopti ili ’Kiptijani’ identifikovali Rome čak u u državnim zakonima kao što su: ’Defeteri-i mufassal-i esam-k nahsulat ve mersu-mat-i Kibtizan-i vilazet-i Rum-ili dr efkaf-i merhumve mad-fur sulat Bazazid Han..., ve efkaf ve emlak-i vuzerva-i izam ve umera-i kipram ve Luva-i Kitizna ve zuama ve erbab-i timar vak ’side est’, iz 1522/1523 godine. Dalje, sultan Su-lejman I Veličanstveni je 1530 proglasio ’kamunname-i Kib-tizani i vilaet-i Rumeli’ i 1541 ’Kanun-i ser’ asker-i Liva-i Čingane’. Čak su od strane istog sultana upotrebljena dva različita etnonima u dva različita dokumenta (’Kibtiznai’ i ’Čingane’). Čitanjem teksta je očigledno da zakonodavac nije napravio nikakvu etničku razliku, i da se norme u za-konima tiču populacije promenljivog mesta boravka. Zbog

svog promenljivog/nomadskog načina života, Romska popu-lacija nije bila povezana sa zemljom ili spahijom (feudalno imanje), i u veoma retkim slučajevima su Romi bili raja ili zemljoradnici.

U prvoj polovini XIX veka, pod pritiskom veli-kih moćnih država tog doba u Evropi, Otomansko carstvo počelo je da izvodi reforme u političkom sistemu u smislu poštovanja prava ljudi. 1839 godine gilhanski hatišerif je objavljen, sa garancijama pune jednakosti u pred zakonom za sve stanovnike, uz punu bezbednost i uvažavanje lju-di. Ova prava su bila proširena hatihumajumom iz 1856 g, garancijama religijske jednakosti, slobode veroispove-sti i savesti, mešovitim sudovima, pravima za hrišćane da obavljaju javne funkcije, da služe vojsku i da biraju svoje predstavnike u državno veće. U ovakvom političkom i pra-vnom kontekstu 3 jula 1867. g, u novinama ’Makedonija’ koje su štampane u Istanbulu, pronalazimo pismo koje je potpisano sa ’Egipćanin’. Sadržaj pisma je o rasnoj diskri-minaciji u odnosu na Egipćane u carstvu, u ulozi ’grčke crkve’ u isključenju Egipćana iz religijskih prava. Ovo ob-javljeno pismo je veoma vredan dokument o Egipćanskom identitetu i nivou svesti u drugoj polovini XIX veka.

INTERKULTURALIZAM I BOLONJA PROCESProjekat koji finansira EU, organizuje Kancelarija za vezuEvropske komisije i sprovodi Savet Evrope

IStORIjA BAlKANSKIh EgIPćANA I AšKAlIjA

ETNIČKI NASUPROT RELIGIJSKOG IDENTITETA

S druge strane, populacija balkanskih Egipćana koja je uvek živela statičnim životnim stilom je bila vezana za spahiluke putem obaveza. Od početka Otomanske vladavine, uspostav-ljena su dva veoma važna procesa, prihvatanje islamske reli-gije od populacije i ’de-nacionalizovanje’.

Za Otomansko carstvo kao teokratsku državu, etnički identiteti i etnička pripadnost naroda nije bila važna, ali je veoma važan religijski identitet i opredeljenje. Etnički iden-titet je izgubio svoju važnost u Otomanskom carstvu i reli-gijskom identitetu je dat prioritet; sa ciljem da svi Muslima-ni pripadaju jednoj muslimanskoj zajednici. Ova situacija

sa identitetima će biti na sceni do XIX veka. Iako su etnički identitet i etnička opredeljenost bili totalno neutralizovani, boju kože ljudi nije moguće neutralisati. Rasne predrasude i stereotipi prema ljudima sa tamnoputom kožom, koji su u isto vreme imali i niži društveno-ekonomski status, nije bilo moguće prenebregnuti. Na taj način, rasno ujednačavanje i ko-ideintifikacija ljudi sa tamnoputom kožom se pojavila, bez vođenja računa o njihovom etničkom poreklu, upotrebom termina ’Kibtijan’ i ’Čingane’. Dok se ovaj proces rasnog ujednačavanja odvijao, stereotipi za ’druge’ su ujednačeni, takođe, ali su se predrasude povećale. Kulturne i tradicional-ne vrednosti i razlike između različitih ali ’izjednačenih’ za-jednica su stavljene u rasni ’lonac za topljenje’. Il. 14

6 7

ETNO-POLITIČKI POKRET BALKANSKIH EGIPĆANA

Procesi javnog predstavljanja egipćanskog identiteta izbio je na površinu 1970.g, s prvim pokušajima da se obezbe-di odvojeni unos podataka za ’Egipćane’ u popisu u bivšoj jugoslaviji, i posebno u ’Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji’. Egipatski pokret dobio je novi zamajac nakon usvajanja novog Ustava SFR jugoslavije 1974.g. (čl.166, 170). On je uspostavio pravo svakog građanina da se izjasni o svom etničkom identitetu. Neki Egipćani se sećaju da su se neki od njih na popisu 1981 izjasnili kao ’gjupci’, ali su bili

prepravljeni na ’Romi’. Ostali su se izjasnili kao ’Egipćani’ po prvi put u ’Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji’, ali nisu bili zabeleženi u rezultatima s popisa i bili su klasi-ficirani kao ’nepoznati’. Postalo je jasno da bez specijalnog popisnog podatka za ’Egipćane’ njihovo postojanje ne bi bilo javno priznato. U cilju postizanja ovog posebnog unosa ko-deska (grafe) za ’Egipćane’ ljudi su počeli da šire peticije u ’Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji’ i na Kosovu (skoro 4000 ljudi je potpisalo peticijiu na Kosovu). Ove pe-ticije su bile prosleđene raznim vladinim nivoima. Borba za uspostavljanje Egipćana kao posebne zajednice je vođena od strane novih udruženja, prvo u ’Bivšoj jugoslovenskoj Re-publici Makedoniji’ i kasnije širom Balkana.

BALKANSKI EGIPĆANI U NACIONALNIM DRŽAVAMA

NA BALKANSKOM POLUOSTRVU

Krajem 18 i početkom 19 veka, proces razvoja modernih nacija je započeo među raznim nacijama na Balkanu. tako-zvani Milet sisetm, sa njegovom klasifikacijom zasnovanom na religiji, postao je sve više neodrživ. Ovaj proces je poznat kao Nacionalno preporod. Pojavom nezavisnih država u 19. veku, otvoreni konflikti su započeli među njima. Za svaku etničku grupu, lojalnost grupi je bila na prvom mestu, dok je lojalnost državi u kojoj je određena osoba živela bila na dru-gom mestu, ukoliko je postojala. Zapadni (i imperijalistički) koncept lojalnosti državi bez obzira na etničku pripadnost, religiju itd, je bio stran balkanskim nacijama, usled nedostat-ka adekvatnih istorijskih presedana u postojećim uslovima. Ovo je rezultiralo na razne načine, pobunama, i vojnim kon-fliktima. Balkanski ratovi 1912-1913, I Svetski rat od 1914-1919, grčko-turski rat 1920-1923, i II Svetski rat 1939-1945 (1941-1944 na Balkanu) su uglavom bili etnički konflikti tipa koji je ranije opisan, uz pokrivanje velikim silama, npr. italijanskim i nemačkim okupacijama. U takvom političkom

kontekstu u balkanskim državama, balkanski Egipćani nisu uspeli u pronalaženju ’mesta pod Suncem’ za svoj identitet i za njihova kolektivna prava u nijednoj nacionalnoj državi na Balkanu. Oni su ponovo postali žrtve asimilacije, topljenja i opredeljivanja. Imajući na umu malu zaštitu koju su imali kao muslimanska populacija, oni su skrivali svoj etnički identitet, izražavajući svoj religijski identitet i u mnogim slučajevima su bili identifikovani kao ’turci’! Oni koji su pripadali hrišćanskoj religiji su bili potpuno ’stopljeni’ u okviru većine i dominantne etničke grupe u određenoj državi. Međutim, in-dividualno izdvajanje bez ikakvog rezultata se može primetiti, kao što se može videti iz novina ’Večernja pošta’ od 20 decem-bra 1905 u članku: ’Mi smo Kopti, mi smo došli iz Egipta’.

Situacija u balkanskim dravama bila potpuno pro-menjena nakon II Svetskog rata i usvajanjem Univerzal-ne deklaracije o ljudskim pravima 1948.g, kao i drugih međunarodnih povelja i konvencija. Pravo na slobodu identi-teta, govora, objavljivanja, religije, političkog uverenja i pra-va na protest su počela da se poštuju. Pokušaji objavljivanja i priznavanja egipćanskog identiteta su zabeleženi u Albaniji (1945), Bugarskoj (1955) i Kosovu (1961), ali bez ozbiljnog organizovanja i povratnih informacija.

1.0

Il. 15 Nazmi Arifi predsedavajući prve organizacije balkanskih Egipćana 1990 | Il. 16 Qerim Abazi predstavnik balkanskih Egipćana sa Kosova na pregovorima u Rambujeu i Parizu 1999 | Il. 17 Simpozijum posvećen borbi protiv predrasuda prema balkanskim Egipćanima u Albaniji

Istorija balkanskih Egipćana

6 7

’Egipćansko’ udruženje u jugoslaviji je osnovao Na-zim Arifi koji je bio i predsednik sa sedištem u Ohridu. [II.15]. ’Udruženje Egipćana Kosova i Metohije’ je osnovano 21. ok-tobra 1990, sa Veseljem Kadrolijem kao predsedavajućim. U isto vreme, jedan klub Egipćana je osnovan u Beogradu i kas-nije je on izrastao u Uniju Egipćana ’Esnaf’. 1991, u Strugi, os-novana je i egipćanksa politička partija – Partija demokratskog pokreta – koju je vodio Napoleon Kamberi.

Nakon početka rasturanja jugoslavije 1991, na osno-vu postojećih organizacija Egipćana u jugoslaviji, nezavis-na udruženja su osnovana u ’Bivšoj jugoslovenskoj Repu-blici Makedoniji’ i Srbiji. 1992 rukovodstvo egipćanskog udruženja je vodio Usni Zemoski, dok je Nazmi Arifi ostao počasni predsednik.

U isto vreme ideja posebne egipćankse zajednice je proširena van granica bivše jugoslavije i slična udruženja su takođe osnovana na teritoriji Albanije od strane ’Evgjit’. Prva je osnovana u Korci 28. juna 1992. Potom su usledile regionalna udruženja kao štu je kulturno i obrazovno udruženje ’Orient’ u Vlori, Studentska egipćanska asocijacija u Albaniji, koja je kasnije udruženja u kulturnu asocijaciju Egipćana u Albaniji ’Nefreta’ (npr. Nefertiti), registrovana 22. marta 1993, sa Be-harom Sadikuom kao predsednikom. 1992 Savet Egipćana Al-banije je osnovan, koji je kasnije postao ’Partija za jednakost, dostojanstvo i prava’ (II.16). tokom 1998 različite egipćanske asocijacije su se formalno udružile, i na kongresu u Ohridu,

objavljeno je formiranje Unije balkanskih Egipćana. Kongresu su prisustvovali predstavnici postojećih organizacija Egipćana iz ’Bivše jugoslovenske Republike Makedonije’, Albanije i Srbije. Rubin Zemon iz ’Bivše jugoslvenske Republike Make-donije’ je izabran za predsednika Unije balkanskih Egipćana a Behar Sadiku iz Albanije je postao potpredsednik. [II.18].

Paralelno sa ovim fenomenom postoje pokušaji Egipćana da razviju svoje medije. 1995. g, udruženje jugoslevenskih Egipćana za Kosovo počeo je da objavljuje magazin ’glas ju-goslevenskih Egipćana’ i 1998 udruženje Egipćana iz ’Bivše jugoslovenske Republike Makedonije’ počelo je da objavljuje magazin ’glas Egipćana u Makedoniji’.

1993.g, Udruženje Egipćana obavilo je svoj popis na Kosovu. Prema ovom popisu bilo je oko 120,000 Egipćana na Kosovu. Predstavnik Egipćana u Rambujeu i Parizu je bio Qe-rim Abazi [II.16].

Emigranti balkanski Egipćani u Zapadnoj Evropi su ujedinjeni u Unije balkanskih Egipćana Zapadne Evrope sa sedištem u Mulheim-an-der-Ruhr, u Nemačkoj, sa predsed-nikom Robertinom Ashouri. Mnoge organizacije Egipćana sa Kosova postoje u Nemačkoj, švajcarskoj, holandiji i švedskoj [II.19].

Nakon konflikta na Kosovu 1999.g, i osnivanja međunarodne administracije, neke nove NVO Egipćana su for-mirane. Najvažniji faktor Egipćana na Kosovu je politička par-tija Nova demokratska inicijativa Kosova (NDIK).

Il. 18 Okupljanje lidera organizacije balkanskih Egipćana u Strugi, 1998 | Il. 19 Okupljanje organizacija balkanskih Egipćana u Zapadnoj Evropi | Il. 20 Osman Seladin predsedavajući Nacionalno saveta Egipćana u Srbiji

IStORIjA BAlKANSKIh EgIPćANA I AšKAlIjA

INTERKULTURALIZAM I BOLONJA PROCESProjekat koji finansira EU, organizuje Kancelarija za vezuEvropske komisije i sprovodi Savet Evrope

ZVANIČNI PODACI O EGIPĆANIMA Ill. 21

Duga borba okončana je uspehom na popisu 1991, kada su aktivisti Egipćana usepli da ubede jugoslovenske vlasti da uvedu upis podataka za Egipćane kao nacionalnu kategoriju na popisu, i na taj način u stvari priznali njihovo posto-janje. Na Kosovu je prikupljeno oko 13,000 potpisa. Prema nezvaničnim podacima sa popisa 1991 (izbijanje sukoba je sprečilo zvaršetak popisa, i popis je osporen od strane ko-

sovskih Albanaca i nekih delova ’Bivše Jugoslovenske Re-publike Makedonije’), 1991 u ’Bivšoj Jugoslovenskoj Re-publici Makedoniji’, 3,307 osoba ili 0,2% se izjasnilo kao Egipćani. Prema Egipćanima ovaj broj je bio previše nizak i nije oslikavao stvarnu situaciju. Oni su pokrenuli više pe-ticija i protesta. Na popisu 1994 broj je bio 3,169 (građani ’Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije’ koji borave van Republike više od godinu dana nisu računati.)

Bislim hoti [II.22] je bio prvi predsednik partije. On je takođe prvi član parlamenta iz zajednice balkanskih Egipćana. Od 2007 Xhevdet Neziraj [II.23] je izabran za predsednika NDIK, i on je takođe postao poslanik Egipćana u kosovskom parlamentu.

Usvajanjem Zakona o zaštiti nacionalnih manjina u Srbiji, maja 2006.g, Nacionali savet egipćanske nacionalne manjine je registrovan i Osman Seladin [II.20] je izabran za predsednika. Savet je pod nadzorom Ministarstva za ljuds-ka i manjinska prava Srbije i finansira se od strane države.

Nakon kosovske krize, međunarodna zajednica posvetila je veću pažnju balkanskim Egipćanima u različitim balkanskim državama. Primeri uključuju Savetodavno veće Saveta Evrope o okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnih manjina, Evropsku komisiju protiv rasizma i netolerancije, itd. U skoro svim izveštajima za balkanske države gde žive balkanski Egipćani, identifikovana su problematična pitanja i preporuke su date za rešavanje problema. takvi izveštaji su identifikovali probleme i preporuke i posebno se odnose na državu Albaniju 2005 i 2008 [II.24].

©Savet Evrope. Sva prava zadržana. Delovi ove publikacije ne smeju biti prevođeni, reprodukovani ili prenošeni u bilo kom obliku, na bilo koji način, elektronski (CD-Rom, interent itd) ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili bilo kakvo čuvanje informarmacija ili sistem pronalaženja, bez prethodne pismene dozvole od strane Odeljenja za publikovanje, Direkcije za komunikacije (F-67075, Starzbur cedex ili publishing@coe.int) http://www.coe.int

lItERAtURA

Bacler A., 2007. The development of identities among the population of Gypsy origin in Kosovo: Ashkali, Egyptians and Roma, Sprawy Narodowościowe, Warsaw. | Bernal M., 1987. Black Athena: Afroasiatic Roots of Classical Civilization, Volume I.: The Fabrication of Ancient Greece, 1785-1985, Rutgers University Press. | Bitrakova-Grozdanova V., 1978. Egyptians cults in Macedonia, Ziva antika, volume 1-2, Skopje (Macedonian). | Bozhilov Iv (ed.) Greek sources for Bulgarian History, 1994; volume IX , Products of Theophilact from Ohrid, Archbishop,София. | Duijizing G., 2000. Making of Egyptians in Kosovo and Macedonia, Religion and Politics of identity in Kosovo, London; | Eriksen T. H., 1993. Ethnicity and Nationalism, London. | Courthiade M., 2002. Vous avez dit Ashkali? J’avais compris Egyptien. Bulletin de l’INALCO, Paris. | Courthiade M., 2003. Quelques Proverbes Des Ashkalo-Egyptiens De Prishtrina- recueillis en 1980 par Lumia Osmani Kuc et suivis de quelques poèmes recents d’auteurs divers, INALCO, Paris. | Marushiakova E. and others, 2001. Identity formation among the minorties in the Balkans: The case of Roms, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Minority Studies Society Studii Romani, Sofia. | Rice M., 1999. Who’s who in Ancient Egypt, Routlege, London. | Selem P., 1969. Egipatski kultovi i njihovi spomenici u rimskom Iliriku, Filozofski fakultet, doktorska disertacija, Zagreb | Sevasti T., 2005. Balkan Egyptians and Gypsy/Roma Discourse, Nationalities Papers The Journal of Nationalism and Ethnicity; | Scheel B., 1989. Egyptian Metalworking and Tools, Shire Publication LTD, Bucks, UK. | Shkorda Z., 1973. Esnafet Shiptar, Tirana. | Tzaneva E., 2000. Interpreting Ethnicity. Sofia. | Zemon R. (ed.), 1996. Collection of works for Ethno-genesis of Egyptians in Macedonia, Skopje.

1 Sve reference na Kosovo, bilo teritorijalne, institucionalne ili u smislu populacije u ovom tekstu se podrazumevaju u punoj saglasnosti sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i bez političkih predrasuda o statusu Kosova.

1.0

Il. 22 Bislim Hoti, prvi poslanik balkanskih Egipćana | Il. 23 Xhevdet Neziraj, poslanik u kosovskom parlamentu i predsednik NDIK egipćanske partije sa Dr. Rubinom Zemonom | Il. 24 Trening mladih lokalnih medijatora izi zajednice balkanskih Egipćana u Zapadnoj Evropi

Istorija balkanskih EgipćanaIStORIjA BAlKANSKIh EgIPćANA I AšKAlIjA

INTERKULTURALIZAM I BOLONJA PROCESProjekat koji finansira EU, organi-zuje Kancelarija za vezu Evropske komisije i sprovodi Savet Evrope

COUNCIL Of EUROPE

CONSEILdE L´EUROPE