Darko Suvin

samo jednom se ljubi:RaDiogRafija SfR jugoSlavije

Ovom knjigom dobra stara modernistička krtica još jednom se probila - kroz guste naslage termidorskih falsifikacija i nostalgičarskog kiča u mrak jugoslavenske prošlosti. Ne zato da osvijetli istinu onoga što je bilo, nego da oživi ono što  je moglo biti i što treba da bude. Sjećanje je iskorak u budućnost, prospektivni čin. Gesta vjernog brehtijanca: Naprijed, sjećajući se!

Boris Buden

Jugoslavija ostaje dragocjeno iskustvo Ljevice, i ne samo zbog svog dobro poznatog eksperimenta sa samoupravljanjem. Suvinove medi-tacije njenih uspjeha i dilema bit će dragocjena resursa u ponovnom promišljanju ovog jedinstvenog socijalizma za budućnost.

Fredric Jameson

Ova izuzetna knjiga vidi osnovne uzroke rasapa naše bivše zajedničke domovine u otklonu od temeljnih ideja europske ljevice sa strane njene političke klase, u svrhu perpetuiranja svoje vlasti. Nakon les vingts glorieuses njene povijesti (1945-65), Partija se unaprijedila u oligarhiju i odrekla saveza s plebejskim klasama koji ju je doveo na vlast. Velika ideja samoupravljanja neutralizirana je. Izlazi da je to bila jedna pobjeda koja je pobijedila pobjednike. Nitko dosad nije to rekao tako jasno i tako britko kao upravo Darko Suvin, i upravo Radiografijom: pretragom vlastitih teorijskih i praktički življenih uspomena. Otud i tako gorko. Ali, ali... To što nečega nema nije nikakav argument protiv toga čega nema. Na mnogim stranicama Suvinove knjige još je sačuvana nada, Blochova konkretna utopija: “Samo zbog onih bez nade, nada nam je dana” (Benjamin).

Slobodan Šnajder

Dar

ko S

uvin

SA

MO

JED

NOM

SE

LJU

BI:

RA

DIO

GR

AFI

JA S

FR J

UG

OSLA

VIJE

1

2

IMPRESUM

PUBLIKACIJA: Samo jednom se ljubi. Radiografija SFR Jugoslavije 1945.-72., uz hipoteze o početku, kraju i suštini

IZDAVAČRosa Luxemburg Stiftung Regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu Gospodar Jevremova 47, Beograd, Srbija

UREDNIKKrunoslav Stojaković

PRIJEVODMarija Mrčela uz suradnju Darka Suvina

FOTOGRAFIJE

Jean-Marie Kerleroux, „Il faut tout recommencer”, str. 5.

Gajo Petrović, snimljena 1978., str. 87. – Za odobrenje korišćenja fotografije autor i urednik se zahvaljuju gospođi Asji Petrović i prof Anti Lešaji.

Walter Crane, Anđeo socijalizma (1885., kako su ga prilagodili ruski emigranti 1902.), str. 89.

Boris Kidrič, Kočevski Rog (proljeće 1944), str. 214.

Britanska brigada u Mitrovičkom kampu, Autoput Bratstva-jedinstva 1948., str. 220. Prvobitno objavljeno u Gordoganu br.15-18 (2008. - 09.)

Holandska brigada na gradilištu Sveučilišnog grada g. 1950. u Dubravi, predgrađe Zagreba, snimili brigadiri, str. 221. Prvobitno objavljeno u Gordoganu br. 19-22 (2011.).

Večera Britanske brigade u kampu u Mitrovici, Autoput Bratstva-jedinstva 1948., str. 222. Prvobitno objavljeno u Gordoganu br.15-18 (2008. - 09.)

Zbor Holandske brigade, Dubrava g.1950., str. 222. Prvobitno objavljeno u Gordoganu br. 19-22 (2011.)

Rudi Supek, fotografija snimljena 1987., str. 253 - Za odobrenje korišćenja fotografije autor i urednik se zahvaljuju prof Božidaru Jakšiću.

Ivan Picelj, Galerija suvremene umjetnosti: djela iz fundusa, Zagreb,1961. Muzej suvremene umjetnosti, Zagreb, str. 307.

Vjekoslav Brešić, ilustracija iz enciklopedije za djecu i omladinu „Svijet oko nas“ (ur. Juraj Bukša), Zagreb, 1967., izmedju str. 314-315.

Milan Vulpe, Chromos... mi rješavamo stambene probleme... Zagreb, 1953., str. 332.

Mihajlo Arsovski, IFSK 6, Zagreb, 1966., str. 363.

Josip Vaništa, Kolumbova ladja (ilustracija uz kraj Krležinog Kristofor Kolumbo, u D. Suvin, Od Lukijana do Lunjika, Zagreb 1965), str. 367.

Ianus (from B. de Montfaucon, L’antiquité… en figures, 1722), str. 396.

LEKTURA I KOREKTURAMarija Mrčela Darko Suvin Krunoslav Stojaković

DIZAJNшkart

ŠTAMPAStandard 2, Beograd, april 2014.

TIRAŽ600

Supported by Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe with funds of the German Federal Ministry for Economic Cooperation and Development.

Darko Suvin

SAMO JEDNOM SE LJUBI: RADIOGRAFIJA SFR JUGOSLAVIJE 1945.-72., UZ HIPOTEZE O POČETKU, KRAJU I SUŠTINI

Prevela s engleskog Marija Mrčela, uz suradnju i konačnu reviziju autora

BEOGRAD 2014.

4

5

SLIKA: Kerleroux, Sve se mora opet iznova početi (1960-ih??)

6

7

POSVETA

Onima koji su oblikovali moj stav, ono što jesam pod zvijezdama:

– Truda i Miro, moji roditelji;

– SKOJ (Savez komunističke omladine Jugoslavije), pars pro toto mla-de jugoslavenske revolucije koja me susrela i primila, 1945.-48;

– djela Karla Marxa, Friedricha Engelsa, Miroslava Krleže, V. I. Le-njina, Williama Shakespearea i Berta Brechta i mnogih drugih pjesnika u

stihu i prozi, Ernsta Blocha, Waltera Benjamina;

– posljednja, ne najmanje važna, Nena:

svi oni čine, i sadržani su u idealnoj slici iz pjene rođene,

vječne poput mora i ljudskih bića

„– Zar se uspoređuješ s njima?

– Cijeloga se života s njima uspoređujem”.

(prilagođeno od S. Becketta)

8

GESLA

Oplakujem svoju domovinu, „Che mi fu tolta, e il modo ancor m’offende” *

*[otetu tako da još srce strada - Dante, prev. M. Kombol]

Ugo Foscolo, 1798.

…insistiram – da je kolonijalna reinvencija Jugoslavije do te mere napredovala i da je danas do te mere opasna da mi moramo smatrati svojom dužnošću da ponovo uzmemo Jugoslaviju u ruke, ne možda kao politički projekt, ali svakako kao naučni projekt... U nekom smislu kriza kapitalizma nam pomaže da revidiramo, odnosno da rekonceptualizujemo Jugoslaviju.

Svetlana Slapšak, 2010.

Filozofija je onaj skup pitanja u kojem je onaj tko postavlja pitanje isti kao i onaj koga se stavlja u pitanje.

Maurice Merleau-Ponty, oko 1949.

venturi non immemor aevi (Svjestan dolazećih vremena)

Motto jedne đenoveške obitelji, 14? stoljeće

Ako pamćenje i namjera ne uklope prošlost i budućnost u sadašnjost, onda u ljudskim terminima nema puta, nema se kuda poći.

Ursula K. Le Guin, 1973.

9

ZA HVA LE

1. esej, „Dis kurs o bi ro kra ci ji” štam pan je u dva di je la, ka ko sli je di: 1. dio „Bu re a uc racy: A Term and Con cept in the So ci a-list Di sco ur se abo ut Sta te Po wer (Be fo re 1941)”, Cro a tian Po li ti cal Sci en ce R 47.5 (2012.): 193-214 (na špa njol skom, prev. D. Na var ro, na www.cri te ri os.es/den ken/ar ti cu los/den ken33.pdf); 2. dio, iz vor no na pi san na hr vat sko-srp-skom, di je lom je ob ja vljen kao „Bi ro krat ski so ci ja li zam: Dis kurs prak si so va ca o bi ro kra ci ji i dr žav noj vla sti”, u S. Pu lig ur., „Ak tiv” br. 3, No vo sti [Za greb] 16/4/2011, str. 3-5, www.no vos sti.co m/2011/04/”bi ro krat ski-so ci ja li zam”/, a u ci je lo sti kao „Dis kurs o bi ro kra ci ji i dr žav noj vla sti u post-re vo lu ci o nar noj Ju go sla vi ji 1945.-1974”, Po li tič ka misao br. 3 (2012): 135-59 i 4 (2012): 228-47.

Do ra dio sam esej 1.2, po gla vlje o Dji la su, a u ono o Ti tu umet nuo sam od lo mak o nje go vom naj o dva žni jem an-ti sta lji ni stič kom sta vu, na če mu za hva lju jem Dra ga nu La lo vi ću.

2. esej, „O od no si ma kla sa u SFR Ju go sla vi ji 1945.72., uz hi po te zu o vla da ju ćoj kla si” ob ja vljen je kao iz vor ni tekst na en gle-skom pod na slo vom „On Class Re la ti on ships in Yugo sla via 194572, with a Hypot he sis abo ut the Ru ling Class” (osim što je ad qu em bi la 1974.) u De bat te 20.1 (April 2012): 37-71, www.tand fon li ne.com/doi/pdf/10.1080/0965156X.2012. 747473; hr vat ski pre vod Uvo da „O poj mu kla se” u Ma li za rez, do da tak uz Za rez 328, 15/2/ 2012, 13 str., a kor pu sa ese ja „O od no si ma kla sa u Ju go sla vi ji 1945-75”, u S. Pu lig ur., „Ak tiv” br. 5-6 No vo sti 12/10/2012, str. 10-17, www.no vos sti.co m/ca te gory/ak tiv/37.

3. esej, „15 te za o ko mu ni zmu i Ju go sla vi ji, ili dvo gla vi Ja nus emanci pa ci je kroz dr ža vu” iz la zi usko ro na en gle skom u Cri tical Qu ar terly. Pre ve den je na hr vat ski i ob ja vljen u No vi Pla men br. 17 (2012): 160-68; ma ke don ski pre vod A. Moš-ta nov ska, Fi lo zo fi ja [Sko pje] br. 32 (2011): 47-68; slo ven-ski pre vod M. Kr žan, Bo rec br. 685-89 (2012): 74-97.

4. esej, „Sjaj i bi je da Ko mu ni stič ke par ti je Ju go sla vi je”, či ji se na-slov osla nja na Bal za ca, ob ja vljen je kao iz vor ni tekst na en gle skom pod na slo vom „Splen do urs and Mi se ri es of the Com mu nist Party of Yugo sla via, 194574” u So ci a lism and

10

De moc racy 27.1 (2013): 161-89, www.tand fon li ne.com/doi/abs/10.1080/08854300.2012.754213.

5.1, esej „Eko nom skopo li tič ke per spek ti ve Bo ri sa Ki dri ča” iz vor-no je na pi san na hr vat sko-srp skom i ob ja vljen pod istim na slo vom u Za rez br. 308, 28/4/2011, str. 10-11; znat no pro ši ren slo ven ski pre vod G. Cer ja ka u Bo rec br. 676-80 (2011): 119-35.

5.2, esej „Trak tat o sa mo u pra vlja nju i raz/otu đe nju u SFR Ju go slavi ji” ni je ob ja vljen na en gle skom. Nje go va po gla vlja 2.1 i 2.3 ob ja vlje na su kao „Pri stup SFR Ju go sla vi ji: otu đe nje/ra zo tu đe nje, sa mo vla da (selfgo vern ment) i oli gar hi ja” u No vi Pla men br. 18-19 (2013): 224-38.

6. esej, „Za klju čak” ni je ob ja vljen.

Za hva lju jem ured ni ci ma i iz da va či ma ča so pi sa u ko ji ma su ese ji iz vor-no ob ja vlje ni. Go to vo su svi ese ji do ne kle ili znat no pro ši re ni i iz mi je nje ni za po tre be ove knji ge.

Dok sam ra dio na ese ji ma, du bo ko me je, kao au to ra ko ji ži vi iz van biv še SFR Ju go sla vi je i su o ča va se s ve li kim teš ko ća ma (po put ne pri stu pač-no sti hr vat ske Na ci o nal ne sve u či liš ne knji žni ce) ka da tre ba do ći do sta ti-stič kih po da tka i se kun dar nih ma te ri ja la, za du ži la po moć mno gih na ovom (za me ne) no vom spo znaj nom kon ti nen tu. To su po naj pri je Sreć ko Pu lig, Mat ko Meš tro vić, Pre drag Ma tve je vić, Bo ris Bu den i Ve sna Ra da ko vić-Vin-chi e rut ti u Za gre bu; za tim De jan Aj da čić i Ve ra Pe tro vić iz Uni ver zi tet ske bi bli o te ke „Sve to zar Mar ko vić” u Be o gra du, a ka sni je su po mo gli ma te ri-ja li ma i sa vje ti ma Gal Kirn, Ric hard Geb hardt, Sreć ko Hor vat, Vje ran Ka-tu na rić, Ron Da vis i Mla den La zić − pi o nir na ovom pod ruč ju, ko ji je ne-pre kid no bio u ve zi sa mnom, slao mi mno ge svo je ra do ve, po ku ša vao, ne uvi jek s uspje hom, za u zda ti ne ka mo ja sta ti stič ka na ga đa nja i ta ko đer mi po mo gao ma te ri ja lom za sve dru ge ese je. Ni su naj ma nje va žne sti mu la tiv-ne iskre Ozre na Pu pov ca, Iva ne Mom či lo vić i Slo bo da na Ka ra ma ni ća, ko ji su po tak nu li bi nar ne hi po te ze o sin gu lar no sti ma ili po seb no sti ma SFRJ u 2. ese ju i ka sni je. Ta ko đer mo ram za hva li ti: u Mon tre a lu, Knji žni ci Sve u či liš ta McGill, Od sje ku za an gli sti ku na istom sve u či liš tu, Va len ti ni Mat san gos, i svom du go go diš njem i po sto ja nom pri ja te lju Mar cu An ge no tu; u Up psa li, Knji žni ci Ca ro li na, Knji žni ci Dag Hammarskjöld, Knji žni ci Ka ren Boye kao i pro fe so ru Jo ha nu Sve dje da lu s Od sje ka za so ci o lo gi ju knji žev no sti, svom mla dom pri ja te lju Je rryu Määttä, i Sve u či liš nom ure du za smješ taj; u Lju-blja ni Rast ku Moč ni ku, Ma tja žu Špraj cu, Mar ku Kr ža nu i Pri mo žu Kra šov cu.

11

Mi slim da se ne ki od go re na ve de nih ne sla žu s mo jim pri stu pom, što nji-ho vu ve li ko duš nost či ni još i ve ćom.

Za 2., 3. i 4. esej ta ko đer za hva lju jem Ra di Ive ko vić i Ti ha ni Pu po vac; za 2. esej po seb no Mi ri Šu var, ko ja mi je sla la ra do ve svog po koj nog su pru ga Sti pe, pro fe so ru Mar ku Ker še va nu iz Lju blja ne i ano nim nim re cen zen ti ma De bat te; za 3. esej Ozrenu Pupovcu, Slo bo da nu Ka ra ma ni ću, Bo ri su Bu de-nu i Dic ku Bo e ru, a za 4. esej Knji žni ci an gli sti ke na Sve u či liš tu u Pi si, Ro nu Da vi su, To do ru Ku lji ću, kao i Vic to ru Wal li su ko ji je ure dio ver zi ju ob ja vlje-nu u ča so pi su.

Za esej 5.1, ve li ko hva la oni ma ko ji su po mo gli s Ki dri če vim tek sto vi ma, po seb no Sreć ku Pu li gu, Mat ku Meš tro vi ću i Mar ku Kr ža nu.

Za esej 5.2, osim knji žni ča ra na sve u či liš ti ma u Up psa li, McGill, Pi si, Be o gra du i No vom Sa du, po seb na za hva la ide anar hi stič koj knji žni ci Ago ra u Pi si, na di sku si ja ma Ro nu Da vi su, Ga lu Kir nu, To do ru Ku lji ću i Mla de nu La zi ću, a na div nim vi ken di ma u ko ji ma smo ras pra vlja li o na cr tu Bo ri su Bu de nu i Mic ha e lu Stöppleru. Da rin ka Pop-Mi tić po mo gla mi je na ba vi ti mno go ma te ri ja la, ta ko đer i La da Ča le Feld man, po koj na Edo ar da Ma si, Nils Mat zner, Ivi ca Mla de no vić i Vi o le ta Ra kić. Go ran Mar ko vić, Oli ve ra Mi lo sa vlje vić, Rast ko Moč nik, Cat he ri ne Sa mary, Bra ni mir Sto ja no vić – Tr-ša, po koj ni Dag Str pić i Vla di mir Un kov ski-Ko ri ca lju ba zno su mi sla li svo je ra do ve, ko ji su osta vi li tra ga. Bo ži dar Jak šić, i sam va žan dio po vi je sti Praxi sa kao i po vje sni čar, iz u zet no mi je ve li ko duš no sta vio na ras po la ga nje svo ju go le mu ar hi vu ma te ri ja la. Bit će oči to ko li ko sam na u čio od Ozre na Pu pov ca i Mar ka Kr ža na i ka ko su zna čaj ni bi li nji ho vi uvi di.

Za 6. esej, ja ko su me ohra bri li ko men ta ri Bu de na, Ive ko vić, Kr ža na, Ric ha D. Er lic ha, To ma Moyla na, Sta na Ro bin so na i Gi an ni ja Ma ni scal-ca Ba si lea. Po seb no su me za du ži li To dor Ku ljić (što se od no si i na na še elek tro nič ke ras pra ve) i Cat he ri ne Sa mary sla njem svo jih svi je tlih ra do va o SFRJ, od ko jih sam na veo po je dan; isto ta ko i Li no Ve ljak, ko ji je s pra vom in si sti rao na ce zu ri 1972. i na va žno sti ino zem nih pri ti sa ka na Ti ta, i Sa-ša Hr njez, ko ji me upo zo rio na tra gič nu pu ta nju mo je knji ge. Fon da zi o ne Bas so iz Ri ma lju ba zno mi je po sla la Ma gri jev esej.

Mno go sam to ga spo znao iz ko men ta ra ko le ga, pri ja te lja i dru go va o ese ji ma, če sto po du žih ras pra va u ko ji ma se ni smo uvi jek sla ga li; sva ka ko je mo gu će da ih ni sam uspio sve na ve sti. Spa si li su me od mno gih grd nih gre-ša ka i po ta kli me na raz miš lja nje pi ta nji ma i ne sla ga njem. Moj pr vi či ta lac bi la je, kao i uvi jek, Ne ven ka Erić-Su vin, bez ko je bi ova knji ga bi la druk či ja ili pak ne po sto je ća ži vo ti nja. Mo ja su dva naj va žni ja či ta o ca i part ne ra za di ja log bi li Bo ris Bu den i Mla den La zić, ko ji ma su po sve će ni sre diš nji ese-

12

ji 3. i 5.2. Rich D. Er lich do bro volj no se po du hva tio he roj skog za dat ka da pro či ta ci je li en gle ski ori gi nal i re dak po re dak pred lo ži iz mje ne u ko rist ja sno će.

Na kra ju, za hva lju jem Ure du za ju go i stoč nu Eu ro pu Fon da ci je Ro sa Lu xem burg u Be o gra du, nje go vom pred stoj ni ku Bo ri su Kan zle i te ru a po-seb no Kru no sla vu Sto ja ko vi ću ko ji je sa mnom če sto i ko ri sno kon tak ti rao, za pri sta nak da ob ja vi ovu knji gu i osi gu ra sred stva za nje no pre vo đe nje i pre zen ta ci ju.

Slike inostranih radnih brigada s kojima sam radio g. 1948. i 1950. sni-mili su oni sami, a preuzete su iz mojih Memoara jednog skojevca objavlje-nih u Gordoganu br.15-18 (2008. - 09.) i br. 19-22 (2011.). Slike iz SFRJ grafike na str. 305, 332 i 363 su iz zbornika Socijalizam i modernizam, Zagreb: Insti-tut za povijest umjetnosti i MSU, 2011, ur. Ljiljana Kolešnik, sa zahvalom na znatnoj pomoći Dejana Kršića.

Last not le ast, to kom pre vo da knji ge na hr vat ski bi la mi je od ko ri sti pri sna i ugod na su rad nja s pre vo di li com Ma ri jom Mr če lom, s ko jom sam is pra vio bez broj ma lih ne spret no sti. Sa di vlje njem i me lan ko li jom gle dam una zad na sva na ša do tje ri va nja u e-mail ping-pon gu, ko ja su zna la do se ći po 11 va ri jan ti. Ko nač na re vi zi ja u ona kav je zik ka kvim ovaj pi sac pi še jest mo ja, pa i od go vor nost. Da bu de ja sno: pot pu no se sla žem s Kr le ži nom iz-ja vom da je to hr vat ska knji žev na va ri jan ta hr vat skosrp skog je zi ka. Moj po li-tič ki stav je da va lja afir mi ra ti ka ko ovu na uč nu isti nu ta ko i slo bo du sva kog čla na ove je zič ne za jed ni ce da svoj je zik u dnev noj skra će noj prak si zo ve ka ko mu je dra go.

Ta kve po mo ći ove ma le im pro vi zi ra ne in ter na ci o na le za in te re si ra nih i volj nih po dr ža le su me u ina če sa mot nom pot hva tu, i pri zna jem je s du bo-kom za hval noš ću; ipak, oni ko ji ma su za hva le upu će ne ne sno se kriv nju ni za ko ju tvrd nju, miš lje nje i ar gu ment (ili sti li stič ku idi o sin kra zi ju) ko je se au tor tvr do gla vo od bio od re ći.

Hva la svi ma: si ne vo bis ita non!

13

Sadržaj

PRO DO MO SUA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171. Čemu ovo i ovako? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182. Kro no lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253. De fi ni ci je, raz gra ni če nja i upo zo re nja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

1. esej: DISKURSI O BIROKRACIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

1.1: BI RO KRA CI JA: TER MIN I PO JAM U SO CI JA LI STIČ KOM DIS KUR SU O DR ŽAV NOJ VLA STI (UZ VOD NO OD JU GO SLA VI JE). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

0. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331. Marx, En gels i So ci jal de mo krat ska par ti ja Nje mač ke kao iz vo ri . . . . . 352. Le nji no va bor ba pro tiv bi ro kra ci je i dr žav ne apa ra tu re . . . . . . . . . .393. Sta lji nov pri kri ve ni ter mi dor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

1.2. DIS KURS O BI RO KRA CI JI I DR ŽAV NOJ VLA STI U PO STRE VO LU CI O NAR NOJ JU GO SLA VI JI 1945.-72. . . . . . . . . . . 59

0. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591. Par tij sko-dr žav ni dis kurs . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .612. Dis kurs so ci ja li stič ke „lo jal ne opo zi ci je” . . . . . . . . . . . . . . . . . 793. Po ku šaj pr vog za ključ ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93

2. esej: O OD NO SI MA KLA SA U SFR JU GO SLA VI JI OD 1945.-72., UZ HI PO TE ZU O VLA DA JU ĆOJ KLA SI . . . . . . . . . . . 103

1. Uvod u po jam kla se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1032. Po da ci i ka te go ri za ci ja kla sa u Ju go sla vi ji 1945.-72. . . . . . . . . . .1093. Hi po te za: in vo lu ci ja vla da ju će kla se . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1274. Sa že tak i pr va op ća hi po te za: dvi je ju go sla ven ske po seb no sti . . . . . 135

3. esej: 15 TE ZA O KO MU NI ZMU I JU GO SLA VI JI, ILI DVO GLA VI JA NUS EMAN CI PA CI JE KROZ DR ŽA VU (ME TA MOR FO ZE I ANA MOR FO ZE MAR XO VOG Pri lo ga je vrej skom pi ta nju) . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

1. Uvod no . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1472. Raz voj te za . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

4. esej: SJAJ I BI JE DA KO MU NI STIČ KE PAR TI JE JU GO SLA VI JE . .171 Pre gled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1711. Ne ki sre diš nji po da ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173

14

2. Glav ni pro ble mi i po stig nu ća Par ti je: po seb no sti i ot po ri . . . . . . . . 1823. Po gled una zad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196

5. esej: SA MO VLA DA KAO STVAR NOST I KAO HO RI ZONT RA ZO TU ÐE NJA . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

5.1. Eko nom sko-po li tič ke per spek ti ve Bo ri sa Ki dri ča kao iz ne vje re no ra zo tu đe nje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207

5.2. Trak tat o sa mo u pra vlja nju i raz/otu đe nju u SFR Ju go sla vi ji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

1. Dio: O sa mo u pra vlja nju u SFR Ju go sla vi ji: kri tič ka in ven tu ra (1945.-72.) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

1. po gla vlje: Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2192. po gla vlje: Ana to mi ja: ma kro-po li tič ka eko no mi ja,

ili po gled od o zgo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2273. po gla vlje: Ana to mi ja: po li tič ka mi kro e ko no mi ja,

ili po gled iz per spek ti ve rad ni ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2434. po gla vlje: Fi zi o lo gi ja: in te re si i ulo zi u po za di ni ma kro do ga đa ja . .267

2. Dio: O ho ri zon tu ra zo tu đe nja u SFR Ju go sla vi ji: sa mo vla da i ple bej ska de mo kra ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .308

0. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3081. po gla vlje: Ra di kal na eman ci pa ci ja i Ju go sla vi ja . . . . . . . . . . . 3142. po gla vlje: U pr o iz vod nji: us pon i pad sa mo u pra vlja nja . . . . . . 3203. po gla vlje: U ci vil nom ži vo tu:

raz/otu đe nje i mo no lit nost oli gar hi je . . . . . . . . . . . . . . . . . 342

ZA KLJU ČAK: O NE U SPJE SI MA I MO GUĆ NO STI MA. . . . . . . . . .3610. Spo zna je po e zi je i fi lo zo fi je: Kro no loš ki flo ri le gij . . . . . . . . . . . . 3611. Još jed nom o eko no mi ji, vla sti i po li ti ci . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3652. Ljud sko stva ra laš tvo kao eman ci pa ci ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3793. Ko mu ni stič ka par ti ja i ple bej ska de mo kra ci ja: vlast i vri jed nost . . . . 3824. Kre do . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 394

15

16

17

PRO DO MO SUA1

It ain’t ne ces sa rily so.

(Ni je nu žno ta ko - bra ća Ger shwin)

Io so no il Pro lo go://…Ma non per dir vi co me pria/ „Le lac ri me che noi ver si am son fal se,/ De gli spa si-mi e de’ no stri mar tir/ non al lar ma te vi!” No! No!/

[Ja sam Pro log… Ali ni sam tu da vam ka žem, kao pri je, „Su ze što ih pro li je va mo su la žne, ne ka na še vas pat nje i mu ke ne mo re”. Ne! Ne!]

Rug ge ro Le on ca val lo

Zna nje ono ga u proš lo sti još bu du ćeg, ne do ve-de nog do kra ja, jest isto ta ko nu žno pot sje ća nje (Ein ge den ken), na i me Jed nog što ne do sta je i što je po treb no.

Ernst Bloch

Ka da pad ne noć, ta da le ti bo žan ska Ate ni na so va, spo zna ja. Sve ja sni-je i ja sni je vi di ona taj no vi te raz va li ne car sta va i go spod sta va. Sva su bi la iz gra đe na na ne u ga si vim te žnja ma ljud skih bi ća za op stan kom, smi slom i 1 U knjizi pišem „utopija” kao stanje i žanr malim slovom za razliku od Moreovog Otoka/Države i naslova.

Termin „republički” u ovoj knjizi po pravilu označuje, sukladno jugoslavenskog praksi, šest saveznih repu-blika. Nepotpisani prevodi su moji, kao i prešutni ispravci postojećih kad sam imao original na jugoslaven-skim jezicima. Mali se broj njih nakon prevoda na engleski zagubio, priznajem, a nisu se više mogli pronaći u bibliotekama Hrvatske i Srbije (bar u prvoj bili su masovno uništavani nakon 1989), te se tekst morao ponovo prevesti na neizvoran hrvatski ili srpski. Potcrtavanja u svim citatima zadržana su iz izvornika, ako nije drukčije navedeno.

Kako nisam sklon „božanskim velikim početnim slovima”, u prvom eseju 1.1 pisao sam „partija, „komuni-stički” i „revolucija” malim slovom, osim u citatima i posebnim slučajevima poput „Oktobarske revolucije” ili „Boljševičke partije”. Međutim, od eseja 1.2 dalje (i do kraja), shvatio sam da ću, ako pišem ne samo o jedinoj nego i uglavnom „posvećenoj” (bilo to s pravom ili ne) partiji u SFRJ, dovoditi čitaoce u zabunu ne budem li, kratkoće radi i donekle nerado, koristio Partiju s velikim početnim slovom za Komunističku partiju Jugoslavije u svim njenim oblicima, uključujući kasniji Savez komunista (SKJ).

Razne dostupne njemačke i engleske verzije Marxovih djela nesavršene su, tako da sam, dok ne izađe berlinsko izdanje koje se sada priprema, odlučio koristiti one koje su mi dostupne na internetu ili u tiska-nom obliku, bez nekog posebnog reda važnosti. Kada se služim internetom, navodim www.marxists.org/archive/marx kao WMAW. S obzirom na različite i često anonimne prevoda Marxa na engleski, sve sam provjerio u njemačkom tekstu i prešutno ispravio neke, posebno kad je u pitanju WMAW.

Za bibliografije služim se stilom MLA. Korištene strane fraze, gdje nisu jasne iz konteksta, označene su zvjezdicom* i prevedene u Glosaru na kraju eseja.

18

sre ćom. Iz ne vje re ne i otu đe ne, te se te žnje ipak iz no va bu de i uvi jek će se bu di ti.

A što je s oni ma ko ji su iz gra di li ta go spod stva i car stva, ži vje li u nji ma, vje ro va li u njih? Što to pre ži vje li mo gu po ka za ti so vi? Je li bi lo ži vo ta pri je i po sli je raz va li na? Mo gu li, ako već ne po no vi ti, a on da ma kar shva ti ti pje-smu še ve iz ne koć ve drog da na? Mo žda čak na go vi je sti ti ne gdaš nji i bu du ći Za pad ni vje tar, što do no si sla nost bes ko nač nih oce a na?

Ili, ako pre đe mo od He ge la do Mar xa i Bloc ha, ne mo že li glad na so va lo vi ti i na svr šet ku no ći, u si vi lu ra nog ju tra?

He ge lo va So va i Shel leyje va Še va to tem ske su pti ce spo zna je i na de ove knji ge. Nek za poč nu svoj brat ski let, da se upu stim u ovu za jed ni čar sku lju bav nu pri ču, slat ko-gor ku, dok na čas mi ru ju vje tro vi (men tre che ‘l ven to, co me fa, si ta ce – Dan te).

1. Čemu ovo i ovako? „Ne ke knji ge pret sta vlja ju nov do ka zni ma te ri jal; dru ge iz no se ar-

gu men te ko ji či ta o ca nu ka ju da sta re pro ble me sa gle da u no vom svje tlu” (Skoc pol xi). Do bre knji ge ri jet ko mi je ša ju i jed no i dru go, i to iz va lja nog raz lo ga: za da tak je pre ve lik za da ro vi tost i ener gi ju (vri je me, no vac) jed nog čo vje ka, i do vo di do vi še ili ma nje oči gled nih pro pu sta i po jed no sta vlje nja, pa čak i či stih gre ša ka. Me đu tim, u ovoj sam knji zi bio pri si ljen ob je di ni ti re le vant ne i do stup ne do ka ze s po ku ša jem da sa gle dam vr lo va žan ali ri jet-ko pro miš ljan pro blem SFR Ju go sla vi je kao po vi je sne i di ja lek tič ke, na i me pro tur ječ ne i ne una pri jed za da ne, pu ta nje. U vri je me raz ma ha ne pre u zet-ne sa mo do pad no sti vla da ra i nji ho vih ide o lo ga, di ja lek ti ka pre po zna je sje-me vje ro jat ne pro mje ne i mo gu ćeg pre o kre ta.

Jer pi sao sam u do ba nad moć nog, olov nog i za guš lji vog, kon tra re vo lu-ci o nar nog po kro va. Ide o loš ki, on na me će obez vre đe nje ci je le po vi je sti So-ci ja li stič ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je − ka ko ću krat ko će ra di zva ti druš tvo iz 1945.-1989. (da lje SFRJ) − ne sa mo kao lo še odra đe nog po sla, što bi bi la ra zum na (prem da ne di ja lek tič ka) eks tra po la ci ja gle da no una zad s nje nog kra ja, ne go čak i kao od sa mog po čet ka po greš no za miš lje nog ili čak opa snog pot hva ta. A ipak, ka da raz miš ljam o pro jek tu eman ci pi ra ne Ju go sla vi je, sje ćam se sti ha pje sni ka At ti li ja Ber to luc ci ja „od sut nost, sil ni-ja pri sut nost” (u Si rio) i ta li jan ske po slo vi ce „Kad se sta blo sru ši, ne ma vi še hla da”: iz lo že ni smo pu noj si li ni pu stoš nog ka pi ta li stič kog isu ši va nja. Pret-po stav ka ove knji ge sto ga je dvo stru ka: pr vo, da je kri tič ki pre gled zna čaj nih vi do va SFRJ hit no po tre ban; ka ko je to re kao Be nja min, pi šem knji ge ko je bih vo lio či ta ti ali ih ne mo gu na ći. Dru go, da je kri tič ki uto pij ski ho ri zont

19

is pra van na čin da se pro su di otu đe nje i ra zo tu đe nje (kon kret na uto pi ja i kon-kret na dis to pi ja − a o ob je ma pi šem već vi še od 50 go di na). Na da lje, jed na sam od ri jet kih pre o sta lih oso ba ko ja ras po la že in tim nim is ku stvom obi ju eks tre ma po vje snog ne sra zmje ra − na i me, istin skog no vu ma re vo lu ci o nar-ne Ju go sla vi je i pro tu-no vu ma nje ne po gi bi je. Ri je či ma kla sič nih po vje sni-ča ra: kao u Li vi ja, gle dao sam ka ko se osni va Grad, ali ži vim u do ba Mac-hi a vel li ja, kad je Re pu bli ka pro pa la. Sto ga sam sma trao da mi je du žnost du bo ko udah nu ti i po du hva ti ti se ovog pre gle da.

Knji ga se ba vi oni me što su po me ni sud bin ski vi do vi SFRJ. Za raz li-ku od da naš nje ide o loš ke he ge mo ni je, na ci o na li zmi to za me ne du go ni-su bi li, a ka da su to po sta li, bi lo je to zbog kla snih nu žno sti; ova se knji ga ne ba vi na ci o nal nim su ko bi ma. A ne ba vi se ni vanj skim od no si ma SFRJ i Ti to vim dru gim ve li kim ot kri ćem, Po kre tom ne svr sta nih. Ni ti, s dru ge stra ne, sna žnim pri ti sci ma ko ji ma je SFRJ bi la iz lo že na, na ro či to od stra ne SSSR-a. Ka ko is ti če Ku ljić (58), stu panj de mo kra ci je ne ke ze mlje po pra vi lu je obr nu to pro por ci o na lan vanj skim pri jet nja ma; po seb no, to ob jaš nja va po stup ke pre ma Mi lo va nu Dji la su i dru gi ma ko ji su dir nu li u ru ski osi njak (Mi haj lov, Ma ka ve jev, itd.). Na kra ju, ni sam mo gao du blje za ći u an tro po-loš ka ob jaš nje nja pa tri jar hal nih i srod nih te ma, ko je sam sa mo na zna čio u Za ključ ku. Sto ga se mo že sma tra ti da je ras pon ov dje pre vi še op se žan da bi ga efi ka sno ob ra dio je dan čo vjek i pre u zak za so lid no ob jaš nje nje; što se pr ve mo guć no sti ti če, bi lo bi ne pri mje re no da au tor ka že iš ta vi še ne go da bi se po kat ka da bio u pot pu no sti slo žio s tim.

Unu tar tih gra ni ca, knji ga pret sta vlja ras pra vu i ob jaš nje nje SFRJ, nje-nog „Ka mo?” ali i „Zbog če ga?” To zah ti je va son di ra nje uz obi lje ma te ri ja la, ali i uz spo znaj nu me to du ko ja se osla nja na la ten tan i mo guć − pri vre men i ja ko pro mje njiv − to ta li tet u smi slu Ern sta Bloc ha. Ras pra va je to ko ja se ne mo že sve sti na du ho vi te pri mjed be, ma da ih mo že ugo sti ti, a uža sa va se bes ho ri zont ne she me. Ta ko đer sam kao Bar ring ton Mo o re − ko ji se ba vio još mi sti fi ci ra ni jom te mom pr vih tri de set go di na SSSR-a ot krio da je

„ …pre po ruč lji vo da za ro ni mo u po dat ke ob o ru ža ni sa mo naj jed-no stav ni jim i vr lo flek si bil nim hi po te za ma, uz ne ke za mi sli o to me na ko ji ih je na čin mo gu će pro vje ra va ti… što je zna či lo stal no mo-di fi ci ra ti te o ri je na te me lju no vih in for ma ci ja ili uo če nih od no sa i okre nu ti se či nje ni ca ma uz svje žu spo zna ju i ob no vlje nu zna ti že-lju… Ako je to me ta ko, hi po te ze plod ni je i odr ži vi je od onih po čet-nih tre ba le bi se po ja vi ti na kra ju is tra ži va nja.” (4-5)

Da se po slu žim je zi kom 1960-ih, ni sam se mo gao odvo je no ba vi ti po-vi je snim to kom i nje go vom te melj nom struk tu rom ili lo gi kom, ne go sam

20

mo rao kr sta ri ti me đu nji ma. Na pre ko 450 tek sto va što sam ih pro či tao ra-di ove knji ge pri mi je nio sam dva ot sud na kri te ri ja: pr vo, ka ko je to mu dro pri mi je tio Mo liè re, uzi mam svo je do bro gdje god ga na đem, pa sam ta ko ve se lo po pljač kao sve što sam mo gao iz na đe nog ma te ri ja la i slu žio se ti me gdje sam mo gao kao u kva zi-be nja min skoj mon ta ži. Dru go, va lja ra di kal no sum nja ti u kla si fi ka cij ska na če la ne pri ja te lja − o to me vo lim mi sli ti kao o te o rij skoj ver zi ji Epi ku ro vog ot klo na i Fo u ri e ro vog écart ab so lu, što je isto ta ko bi la i Mar xo va od luč na de vi ja ci ja s ci ljem, i oprav da njem, mo gu ćeg ra-di kal nog po bolj ša nja. Mo ja for ma ov dje po ku ša va te ma ti zi ra ti i ten den cij-ski po re da ti bo gat stvo i ra zno li kost neo gra ni če ne aka dem skim za bra ni ma (po vi jest, so ci o lo gi ja, po li to lo gi ja, eko no mi ja, itd.) s nji ho vim par ci jal nim me to do lo gi ja ma i go le mim ne iz re če no sti ma (nondits). Bloch utvr đu je da „Bez svi je sti o cje li ni (to tum) ne ma ni kon kret ne te o ri je ni prak se, a cje li na na še slo bo de i nje nih pred me ta ni je fik sna, ne go u pro ce su. Ta ko s do sad po sta lim svi je tom ni je na rav no za vr še no; stvar ko ja se na la zi u di ja lek tič-kom pro ce su još je otvo re na. Sva ka spo znaj na mi sao… sa dr ži ono ne do vr-še no u svom bit nom pi ta nju, ono na što ni je od go vo re no u nje nim po ku-ša nim rje še nji ma”. (Su bjekt 11-12) Naj va žni je, ka ko nam go vo re go to vo svi od Pla to na do Hus ser la, fi lo zof je uvi jek pot pu ni po čet nik, za pa njen oni me što nje na epi ste mo lo gi ja ot kri va: kao i po e zi ja, fi lo zo fi ja je ču đe nje svi je tu i u svi je tu.

Ese ji u ovoj knji zi iden ti fi ci ra ju glav nu pro tur ječ nost ju go sla ven skog druš tve nog ži vo ta kao ži vo ta iz me đu re vo lu ci o nar nog ra zo tu đe nja čo vje čanstva i na stav ka ili čak po nov nog ro đe nja otu đe nja, u lan cu ko je ga je sre diš nja ka ri ka tek pro pu pa la − te od 1970-ih za tvo re na i sta tič na − oli gar hi ja na vla-sti. Ako se do go de ta kvi ne pri ja telj ski upa di u su stav ko ji te ži ra zo tu đe nim me đu ljud skim od no si ma, pri mi je tio je Bloch, ta da

„za vo lju osi gu ra no sti tu đe ti je lo spre ča va od va žnost za gra nič na pita nja, za vo lju ide a li stič ke do bro u re đe no sti [i li do brog re da, Wohlgeord net he it − ki ne ski vo đe mo žda bi to na zva li sklad] spre ča va ma-te ri ja li stič ko pre ki da nje, za vo lju za klju če no sti po mo ću on to lo gij ski hi po sta zi ra nog prin ci pa spre ča va iz raz pa na po kon i prak su po vi je-sno-pro ce su al ne otvo re no sti, fron ta i no vu ma.” (468-69)

Za raz li ku od oslo bo di lač kih po seb no sti što sam ih ar ti ku li rao u svom za vrš nom ese ju, su stav ko jim do mi ni ra druš tve no ti je lo pro tiv no eman ci-pa ci ji za tva ra se u se be, pre sta je pro di ra ti u spo znaj ni pro stor i pro na la zi ti rje še nja u bu duć no sti. Bloc ho va opa ska o she mat skom, „ide a li stič ki za tvo-re nom kon struk tu di ja lek tič kog ma te ri ja li zma” sa svim ja sno ci lja − kao i mo ja knji ga, i kao Pe tro vić ka da se 1970-ih na do ve zao na taj Bloc hov pa sus (Miš lje nje 57) − na utje lo vlje nje otu đe ne struk tu re mo ći u no voj vla da ju ćoj

21

kla si ko joj tre ba za tvo re ni kon strukt. U toj tra ve sti ji mark sov ske mi sli i ko-mu ni stič kih ho ri zo na ta (vi di esej 3), „od uma po sta je bez u mlje, od do bro-čin stva mu ka” (Bloch 25).

Po ka za lo se da je bi lo ne sa mo mo gu će ne go u ne ku ru ku i nu žno oslo-ni ti se na po dat ke uglav nom iz 1950-72. Po manj ka nje de talj nog raz gla ba nja g. 1944-50. je za ža lje nje, jer je ne ma lo osno va bi lo ta da po sta vlje no i iz li ve-no u gra ni tu, a čud na smje sa re vo lu ci o nar ne svje ži ne i ko min tern ske stro-go sti ko ja je do ve la do pre ki da sa Sta lji nom za slu žu je po seb nu knji gu. Ali upliv te fa ze na dalj nji raz voj mo že se u pr vom pri stu pu ogle da ti u nje nim is ho di ma, od ko jih je po me ni glav ni ob li ko va nje dva ju ja kih men ta li te ta u pu čan stvu i u Par ti ji: oslo bo di lač kog i au to krat skog. Pra zni na pak za g. 1973-89. sa sta no viš ta po vje sni ča ra je ta ko đer za ža lje nje i za slu žu je po seb-nu knji gu, ali nju bi ov dje bi lo nu žno po pu ni ti sa mo ako se pri hva ti apri-or na po stav ka hlad no ra tov ske ide o lo gi je da sva ka ple bej ska ko mu ni stič ka re vo lu ci ja mo ra za vr ši ti ka ta stro fom. Poš to ne di je lim ovu pret po stav ku, ova fa za ne pru ža po gle du po li tič kog epi ste mo lo ga ni ka kve novìne, ne go sa mo ve o ma bol nu in vo lu ci ju i de vo lu ci ju pod pu nom vlaš ću oli gar hi je, ko-ja za i sta sr lja u pro past. Sto ga sam se umje sto ta kvih, u mo je svr he su viš nih kro ni ka, usre do to čio na raz vi ja nje hi po te za o po čet ku, svr šet ku i suš ti ni SFRJ kao do volj nih za po čet nu ra di o gra fi ju. Osim to ga uvjer lji vi se obris zbi va nja ne mo že zna ti dok tu ce mla dih ne ode u ar hi ve CK SKJ i slič ne. Ja imam sa mo am bi ci ju da bu dem pi o nir ne če ga što će dru gi, na daj mo se, na svoj na čin na sta vi ti: „Na gro bu će iz ni ći cvi je će/ za da le ko ne ko po ko lje nje”.

Mo ji ese ji kon ver gi ra ju ka ob jaš nje nju ka kvo skan dal po gi bi je SFRJ po-tvr đu je, a te ži na mi ga do ka za na me će. Ono je gra đe no po la ko i do brim dje-lom in duk tiv no: do kra ja kro no loš ki dru gog ese ja, „O kla snim od no si ma”, stvar no još ni sam bio do nio od lu ku o to me je li u SFRJ na sta la vla da ju ća kla sa. Ima nent na lo gi ka ov dje ni je pred o dre đe ni te los ne go je is pr va otvo-ren iz bor iz me đu traj no sti ili pro pa sti ple bej ske re vo lu ci je. Po gre šan iz bor 1960-ih do veo je do lo šeg svr šet ka. Al ter na ti va je po sto ja la i sto ga se mo gla iz bje ći; to je ate le o loš ka na pe tost iz me đu mo guć no sti. Me đu tim, ova se lo-gi ka pri bli ža va dis kur su o suš ti ni. Mo že mo li još uvi jek go vo ri ti o suš ti ni? Us tvr dio sam (u „Two”) ka ko ne sa mo da mo že mo, ne go nu žno mo ra mo, že li mo li re ći neš to od ši re va žno sti − pod uvje tom da sve ta kve suš ti ne di ja-lek tič ki po vi je sno sa gle da mo u po vrat noj spre zi s kon kret nim druš tve nim po sto ja nji ma.

Ova knji ga jest i ni je zbir ka ese ja. De vet su nje nih tek sto va, na rav no, ese ji u smi slu Brec hto vih Ver suc he, po ku ša ji ko ji se od va žu ju na spo znaj no is tra ži va nje − što je ta ko đer i Mon ta ig ne ov i Ba co nov smi sao. Ti su di je lo vi pi sa ni i uglav nom ob ja vlji va ni po seb no. No od po čet ka su za miš lje ni kao

22

ku mu la tiv ne i sa mo re la tiv no ne za vi sne son de ko je is pi tu ju isto pod ruč je: na da lje, ocr ta va ju au to rov put od iz ra zi to frag men tar nog zna nja do − još pro vi zor ne − te o ri je. Vek tor že lje i osup nu to sti, užit ka i zgro že no sti, ostao je, vje ru jem, sta lan, a ipak je ho ri zont pre ma ko je mu po ka zu je po sta jao sve ja sni ji, a lo kus druš tva ko je se okre će od kon kret ne uto pi je pre ma kon kret-noj dis to pi ji bo ga ti ji i, na dam se, pre ci zni ji (o tim ori jen ta cij skim poj mo vi-ma vi di Su vin „Lo cus”). Po stu pak ko ji je ta ko na pi pan, i pro svi je tljen go re na ve de nim na vo dom iz Mo o rea, ni je do zvo lio mo no graf sku ured nost, ali bar ko ri sno sta vlja u pr vi plan, u pra vom brec htov skom du hu, po vi je snost spo rog raz voj nog pu ta mo jih spo zna ja.

Ob je di nju ju ći su bjekt-objekt i na či ni na ko je se ese ji na do ve zu ju je dan na dru gi bit će, mi slim ma nje-vi še oči ti. Me đu tim, tre ba re ći neš to vi še o to me ka ko je doš lo do to ga da sam ih na pi sao. Svi oni, a sto ga i knji ga u cje-li ni, na sta li su kao ko la te ral na šte ta mo jih Me mo a ra jed nog sko jev ca, ko jih je pr vi dio ob ja vljen 2009. i za ci je lo na pi san 2008.2 Ra ni je, oko 2002., na-kon što sam tre ći nu sto lje ća ži vio iz van SFRJ, i na kon 13 go di na ko li ko sam od bi jao kro či ti na tlo biv še SFRJ, po čeo sam opet odr ža va ti ve ze s neš to ili mno go mla đim ko le ga ma iz Za gre ba, is pr va sa Sreć kom Pu li gom, Mat kom Meš tro vi ćem, Vje ra nom Ka tu na ri ćem, Sreć kom Hor va tom i Ma ri ja nom Kri va kom. Kri vak se ve li ko duš no po nu dio pre ve sti po la tu ce ta mo jih ese ja o tur bo ka pi ta li zmu na pi sa nih u du hu po li tič ke epi ste mo lo gi je i ob ja vi ti ih u ča so pi su za fi lo zo fi ju gdje je bio za mje nik ured ni ka. Ak tiv no sam su dje lo-vao u is prav ci ma i ras pra vi o pre vo đe nju; ese ji su na kra ju izaš li kao knji ga g. 2006. Ti ko le ge i dru go vi do ve li su me do iz u zet no na da re ne sku pi ne is tra ži va ča ko ji uglav nom ži ve u Nje mač koj, po čev ši od Bo ri sa Bu de na, do Ga la Kir na, Ozre na Pu pov ca, Slo bo da na Ka ra ma ni ća i pe ri pa te tič ke Iva ne Mom či lo vić. Dao sam ne ko li ko in ter vjua za ot pad nič ke hr vat ske ča so pi se, pa sam na kon to ga po čeo su ra đi va ti s ne ki ma od njih, a odr žao sam i pre-da va nja na te me lju ver zi ja di je lo va ove knji ge u Lju blja ni 2010., na De lav-sko-pan ker skoj uni ver zi, i u Be o gra du 2012., u Cen tru za kul tur nu de kon-ta mi na ci ju kod Bor ke Pa vi če vić i Bra ni mi ra Sto ja no vi ća te na dok tor skom se mi na ru pro fe so ra Mla de na La zi ća na In sti tu tu za so ci o loš ka is tra ži va nja. Ta me đu dje lo va nja znat no su mi olak ša la pi sa nje Me mo a ra − ko je se stvar-2 Do sad su na pi sa na tri di je la:

– „Slat ki da ni, straš ni da ni” [Me mo ari jed nog sko jev ca, dio 1]. Gor do gan br. 15-18 (2008-09): 25-54, www.gor do gan.com .hr/gor do gan/wp-con tent/uplo ads/2011/10/2009-Gor do gan-15-18-25-54-Su vin-Me-mo a ri-ma nji.pd f

– „Po sli je rat ni Za greb: Cu vi er i su he ko sti” [Me mo a ri jed nog sko jev ca, dio 2]. Gor do gan br. 19-22 (2011): 26-92, www.gor do gan.com .hr/gor do gan/wp-con tent/uplo ads/2011/10/G_4_02.pdf.

– „Po sli je rat ni Za greb, knji žev nost, Sa vez stu de na ta: plod ne do li ne” [Me mo a ri jed nog sko jev ca, dio 3]. Gordo gan br. 25-26 (2013): (usko ro).

23

no na dam za vr ši ti na kon ove knji ge. Sve me to vra ti lo na zad ka ko u rat ne go di ne ne po sred ne fa ši stič ke (hr vat ske us taš ke) pri jet nje mom psi ho loš-kom i fi zič kom op stan ku kao ma log, ali svje snog, dje ča ka, i u ču de sne go di-ne iza 1945. ka da sam kao gim na zi ja lac i stu dent po stao ti to i stič ki ak ti vist. Au ra tih da na bi la je na ne ki na čin oš tro cr no-bi je la, ali okre plju ju ća i pu na sil ne na de i ve dri ne. Da ne du žim pre vi še au to bi o graf ski, stra šan ras ko rak iz me đu te epo he i isto ga lo ku sa dva ju na raš ta ja ka sni je, uz sra mot nu i kr-va vu po gi bi ju SFRJ iz me đu njih, po tak nuo je gor ka i bol na raz miš lja nja: ka ko je uop će bi lo mo gu će ta kvo za tam nje nje ho ri zon ta od ru ži ča stog do cr nog?! Iza to ga od vi ja lo se još ne pri jat ni je raz miš lja nje: je su li re vo lu ci o narni ho ri zon ti, a ti me i moj mla de nač ki ak ti vi zam, ima li ika kvog smi sla? Ni sam imao poj ma i re kao sam sa mo me se bi (opo na ša ju ći Brec hto vog Ga li le ja): Ich muss es wis sen! − Mo ram to shva ti ti!

Da kre nem od kra ja, za klju čak do ko jeg sam do šao u ovoj knji zi gla si: da, po sto jao je sna žan eman ci pa cij ski smi sao u nji ma − ia ko uvi jek ugro ža van, a ka sni je iz dan.

Ka ko sam ci je lo ga ži vo ta lju bi lac i či ta lac spo znaj nog pje sni ka Mil to-na, po bu da ko ja me na ve la da na pi šem ovu knji gu − u druk či jem, la ič kom du hu i u mno go ma njem kru gu − ja ko je slič na nje go voj iz Iz gu blje nog ra ja: oprav da ti pu to ve Bož je pred Čo vje kom na kon za ni je ka ne re vo lu ci je. Ali, za raz li ku od nje go ve pre kra sne pa ipak mit ski ne po vi je sne Ar ka di je ili Ede na, Ze malj skog ra ja, mo je „bo žan ske ri je či” i mo ji lo ku si ko mu ni zma ili ju go-sla ven skog so ci ja li zma po ka za li su se pro tur ječ ni ma: sto ga mo ram ot kri ti što bi se mo glo oprav da ti, a što ne. Ho ri zont je i da lje ho ri zont vr hov ne vri-jed no sti. Me đu tim, ia ko se 3. esej − ko ji sma tram te o rij ski naj za o kru že ni jim i mo žda naj vi še ino va tiv nim − ba vi, kao i mla di Marx, po li ti kom i dr ža vom unu tar ho ri zon ta spa sa, re li gi ja ili, ako vam je dra že, vje ro va nje, još je jed-na te ma, uz na ci o na li zam, ko jom se u već pre op te re će noj knji zi ne ba vim. Zbog to ga sva ka ko ža lim vi še, jer se još to li ko to ga mo že re ći o ono me što taj esej pret po sta vlja kao pre sud nu na pe tost iz me đu ide al nog ili ne be skog ho ri zon ta, ko ji on dje zo vem Ko mu ni zam 1, te prag ma tič nog ili ze malj skog otu đe nja u ob li ku kla sne po li ti ke i vla da vi ne, Ko mu ni zma 2. Ne mo že mo ih sve sti na pa ro ve „te o rij sko-prak tič no” ni „ide al no-re al no” jer ove ori jen ta-ci je na raz li či te na či ne su dje lu ju u ob je ma po lo vi ma mo je na pe to sti: ra di se o da va nju smi sla lič nom i ko lek tiv nom ži vo tu. U Za ključ ku ću po ku ša ti re ći neš to vi še o nje nim im pli ka ci ja ma za knji gu u cje li ni.

Ta ko đer, mno ga su va žna pi ta nja mo ra la bi ti ogra ni če na na jed nu re če-ni cu ta ko da ni je bi lo mo gu će raz ra di ti ne sa mo ni jan se, ne go i ne ke va žne se kun dar ne pro tur ječ no sti. Do bar je pri mjer slom su sta va in fil tra ci je taj ne po li ci je u sve po re druš tve nog ži vo ta iz 1966: u 4. ese ju uknji žio sam ga kao

24

zad nju po bje du par ti zan skog de mo krat skog du ha, ali, na rav no, Ran ko vić i nje go va gru pa bi li su isto ta ko (avaj!) je di na efi ka sna sna ga ko ja je ra di la na ja ča nju sre diš nje vla sti na su prot dez in te gra cij skim sklo no sti ma re pu-blič kih par ti to kra ci ja, a us to, što je tre ća pro tur ječ nost, oni su uglav nom bi li Sr bi i Cr no gor ci. Sve ta kve do dat ne kom pli ka ci je mo ra le su se stro go iz bje ga va ti u pre gle du ko ji bih se mo žda usu dio na zva ti pi o nir skim, gdje ma če tom kr či te put kroz džun glu i ne smi je te se pre če sto osvr ta ti ni li je vo ni de sno.

Svoj pri stup vi dim kao „po li tič ku epi ste mo lo gi ju” u onom smi slu na ko jem je Mar cu se ta ko va lja no in si sti rao od „Fo un da tion” na da lje, gdje s He ge lom i za tim Mar xom, kao baš ti ni ci ma Fran cu ske re vo lu ci je, po vi jest i druš tvo ula ze u te o ri ju zna nja – i u sa mu struk tu ru zna nja; to bi se mo glo oslo ni ti na vr lo sim pa tič ni po jam odi se je di ja lek tič kog ra zu ma (Kosík 60, 110 i pas sim). Otkad sam po čeo su stav no mi sli ti hva tam se u koš tac s tim sta no viš tem, a to se kri sta li zi ra lo u mom du gač kom ese ju „O ho ri zon ti ma epi ste mo lo gi je i zna no sti”. Unu tar ta kvog pri stu pa, svr ha knji ge − iz dvo ji-ti i de fi ni ra ti do bre i lo še po seb no sti SFRJ − zah ti je va la je ne pre kid no po-nov no pro miš lja nje ve li kog di je la mark si stič ke te o ri je3 i ka le mlje nje no vih ci je po va na nje nom do volj no čvr stom de blu i gra na ma. Ta kvo sam po nov-no pro miš lja nje do sljed no prak ti ci rao u stu di ja ma o knji žev no sti, te a tru i kul tu ri op će ni to, a sa da sam mo rao na u či ti ka ko da to či nim na ne dir nu tim

3 Osim ono ga što se na la zi u ovoj knji zi, iz ri či to sam po seg nuo za mark sov skim raz miš lja njem za na še do-ba (Mar xom ka ko ga iz no va pro miš lja mo je sve to B-troj stvo: Bert Brecht, Ernst Bloch, Wal ter Be nja min), gra de ći na ra du mno gih dru gih, u ovim ese ji ma:

–„ Li ving La bo ur and the La bo ur of Li ving” (2004) i „In si de the Wha le, or et si com mu ni smus non da re tur (2006-07)” u mom De fi ned by a Hol low: Es says on Uto pia, Sci en ce Fic tion, and Po li ti cal Epi ste mo logy. Ox ford: P. Lang, 2010, 419-502 (pr vi esej pre ve den kao „Ži vi rad i rad na ži vlje nju” u Gdje smo? Ku da idemo?: Za po li tič ku epi ste mo lo gi ju spa sa, Za greb: Hr vat sko fi lo zof sko druš tvo, 2006).

–„ Brecht and Com mu nism (2008)” i „De ath in to Li fe: For a Po e tics of An ti-Ca pi ta list Al te r na ti ve (2009)” u mom In Le vi at han’s Belly: Es says for a Co un terRe vo lu ti o nary Ti me. Bal ti mo re MD: Wild si de P za Bor go P, 2012, 119-24 i 149-60 (dru gi esej pre ve den kao „Od smr ti u ži vot”, Up&Un der gro und [Za greb] br. 17-18 [2010]: 74-83).

–„ From the Ar che o logy of Mar xism and Com mu nism: Pt. 1 „Pha ses and Cha rac te ri stics of Mar xism/s” Pt. 2 „On the Con cept and Ro le of the Com mu nist Party: Pre hi story and the Epoch of Oc to ber Re vo lu tion”. De bat te 21.2-3 (2013.): 279-311, www.tand fon li ne.com/eprint/bTAsK 6zwe e EjtwYnMwVN/full (pr vi esej pre ve den kao „Ka rak te ri sti ke i fa ze mark si za ma” www.no vos sti.co m/2012/03/ka rak te ri sti ke-i-fa ze-mark si zma/, „Ak tiv” br. 4 No vo sti 16/3/2012, str. 4-6, dru gi kao „O kon cep tu i ulo zi ko mu ni stič ke par ti je: pret po vi jest i do ba Ok to bar ske Re vo lu ci je”, Za rez br. 343 do 347, 11/10 do 6/12/2012.).

–„ Com mu nism Can Only Be Ra di cal Ple be ian De moc racy” (ni je još ob ja vlje no; pre vod će bi ti u knji zi ur. S. Pu lig).

Ta ko đer u ve li kom di je lu mo je po e zi je.

Te melj mo je po li tič ke epi ste mo lo gi je je: „On the Ho ri zons of Epi ste mo logy and Sci en ce”. Cri ti cal Qu ar terly 52.1 (2010.): 68-101.

25

po lji ma i paš nja ci ma no vim. Sa mo di je lom, isti ni za vo lju, jer sam na šao da u toj va ri jan ti druš tve ne kri ti ke Mar xo va ve li ka spo zna ja da „te o ri ja po sta je ma te ri jal na si la ka da pro dre u svi jest ma sa” (pa i sa mo ka da se utje lo vi u do-mi nant nim druš tve nim sna ga ma) ite ka ko vri je di − ka ko za va lja nu ta ko i za mi sti fi ci ra ju ću te o ri ju. Mo gu se sa mo na da ti da sam se pri bli žio ono me što je pod ra zu mi je vao pod „kri ti kom” − a to je u ovom slu ča ju ve li kim di je lom i sa mo kri ti ka onog ne u pu će nog mla đeg me ne, ia ko ni poš to ni je ka nje eman-ci pa cij skog ho ri zon ta one fa ze. Na sto jao sam u ese ji ma iz bje ga va ti pr vo li ce jed ni ne, ali se na dam da su ova pro miš lja nja sta rač kih go di na pre ni je la že-lju, oda nost i ju tar nju za pa nje nost mla dog ko mu ni sta.

Ta ko đer sam uzeo u ob zir raz li ku iz me đu dva „na či na is tra ži va nja” ili „rad na mo de la is pi ti va nja” što ju je utvr dio Wright Mills. Po sto ji ma kro-skop ski pri stup (iz Mar xa, We be ra, Sim me la), ko ji se ba vi „to tal nim druš-tve nim struk tu ra ma na kom pa ra ti van svjet sko-po vi je sni na čin” (553-54), i mo le ku lar ni, ko ji se ba vi pro ble mi ma ma log op se ga, i da lje ap strakt nim, ali na „ni žem stup nju ap strak ci je” − „ko ji iz ve ćih kon tek sta iz dva ja ne ko li ko pom no pro u če nih ele me na ta” (558); a naj bo lje je „ured ni je pre ple sti mo le-ku lar ne ter mi ne i ma kro skop ske kon cep ci je” poš to je pro po zi cij sko zna če-nje mno gih ma kro skop skih tvrd nji dvo smi sle no i ne ja sno, dok je poj mov no zna če nje mno gih mo le ku lar nih tvrd nji če sto bes plod no (566).

Že lja mi je bi la pi sa ti io nos fer ski, a ne in ter ga lak tič ki: gdje le to vi uma, uz bu dlji vi i da le ki, sti žu do ezo te rič nih gra ni ca po zna to ga, i gdje Ba di ou i Nancy, ra ni jeg Der ri du da ni ne spo mi njem, uglav nom bo ra ve. Io nos fe ra od bi ja ra di o va lo ve i vra ća ih na zad, i sto ga je ključ na za ko mu ni ka ci ju: ona je dva ko ra ka is pred že lje nog ili cilj nog či ta o ca, a ne tri. To što već po la sto-lje ća pi šem uglav nom za aka dem ske ko le ge ni je bi lo od ve li ke ko ri sti u ovo-me pot hva tu, po seb no za to što sam od lu čio da se ne ću su zdr ža va ti gdje god to bu de od spo znaj ne po mo ći. Dva ko ra ka bit će nu žna.

2. Kro no lo gi ja Sva kog sam lje ta, od 2007. na da lje, od la zio na 45 do 60 da na u ne ku ve-

li ku knji žni cu s do brim su sta vom me đuk nji žnič ne po sud be − po pra vi lu na Sve u či liš tu Up psa la u Šved skoj, a 2010. na svom ne ka daš njem sve u či liš tu McGill u Mon tre a lu, Ka na da. Sva ku ta kvu či ta lač ku run du i na knad ni rad pri pre mao sam i na te me lju svo je osob ne bi bli o te ke i ono ga što sam uspi je-vao na ći pre ko in ter ne ta, pri ja te lja iz biv še SFRJ i knji žni ca Sve u či liš ta u Pi-si. Ko li ko mi do puš ta mo je ne baš sa svim po u zda no pam će nje, na raz li či te sam se di je lo ve usre do to čio u raz do blji ma ka ko sli je di, ia ko su se na go vješ-ta ji ese ja što će na sta ti i do ra da onih već na pi sa nih is pre pli ta li:

26

Go di ne 2007.-08. do vr šio sam esej o epi ste mo lo gi ji gdje sam sa mo me se bi raz ja snio me to do loš ki pri stup što sam ga ka sni je pri mje nji vao. Pr vi esej, o „Dis kur su o bi ro kra ci ji”, kao i pri bli žan na crt slu žbe nog i opo zi cij-skih dis kur sa o kla sa ma, na sta li su uglav nom 2009-10. Po čeo sam od ana-li ze dis kur sa, me ni do bro po zna te iz kul tur nih stu di ja i ko ri sne za ra zu-mi je va nje for mae men tis su prot sta vlje nih stra na kao i sre diš njeg pro ble ma vla sti. Za tim sam se upu stio u či ta nje za 2. esej, „O kla snim od no si ma”, a kra jem 2010. odr žao sam dva pre da va nja na De lav sko-pun ker skoj uni ver zi, lje vi čar skoj obra zov noj usta no vi u Lju blja ni (gdje je ta da pret sta vljen pre-vod pro ši re ne ver zi je mo je za gre bač ke knji ge ese ja Gdje smo?, na kon če ga je doš lo do pre vo da ni za mo jih ese ja na slo ven ski); u ras pra va ma sam mno-go na u čio od Rast ka Moč ni ka, Mar ka Kr ža na i dru gih dru go va. Po čet kom 2011., na kon što sam pro či tao Ki dri če ve ese je o eko no mi ji, na pi sao sam krat ki čla nak po vo dom 60. ob ljet ni ce nje go vih te melj nih te za o rad nič kom sa mo u pra vlja nju, ko ji je sa da po stao esej 5.1.

Dru gi esej pi san je do pro lje ća 2011., uz pre kid u trav nju 2011. kad je na stao 3. esej, „15 te za”. Če tvr ti esej, o Ko mu ni stič koj par ti ji Ju go sla vi je, sli-je dio je isti put 2011.-12., a imao sam za do volj stvo pred sta vi ti ese je „15 te za” i o kla sa ma u pro lje će 2012. u po sje ti Be o gra du na dru gom lje vi čar skom in sti tu tu za obra zo va nje od ra slih, Cen tru za kul tur nu de kon ta mi na ci ju, i na dok tor skom se mi na ru pro fe so ra La zi ća, jed no ga od mo jih glav nih kao i naj ve li ko duš ni jih i naj pro ni ca vi jih part ne ra za raz go vor; taj po sjet po ka zao je − kao i Lju blja na − ka ko pre vla da va ju ća ana te ma (dam na tio me mo ri ae) ni je op će pri hva će na, po seb no me đu mla di ma. Is tra ži va nje za naj du ži esej 5.2, o sa mo u pra vlja nju i raz/otu đe nju, uglav nom je pro ve de no u lje to 2012., a pi san je do pro lje ća 2013. 6. esej „Za klju čak”, kao i „Pred go vor”, na pi sa ni su u lje to 2013.

Upu ći va nje na ese je ili di je lo ve ese ja u ovoj knji zi na vo de se kao „esej [br.] X” ili „X. esej”, a po ne kad „X. x”.

Do dat ne in for ma ci je mo že te na ći u Za hva li.

3. De fi ni ci je, raz gra ni če nja i upo zo re njaU ovoj knji zi do la zim do ne kih ter mi na ko ji su mje sti mi ce de fi ni ra ni

i če sto se ko ri ste. Ov dje ću na ve sti ne ko li ko ključ nih, na sto je ći da bu dem ko ri stan a ne fi lo zof ski is cr pan.

Slo bo da je mo guć nost svje snog iz bo ra i ak tiv no sti lju di iz me đu al ter na-ti va u za da noj si tu a ci ji. U ka pi ta li zmu, mo guć no sti onih ko ji ži ve od pro da-je svo je rad ne sna ge ogra ni če ne su, a to su bez broj ni pro le te ri svih ze ma lja, glad ni ili iz ne kog dru gog raz lo ga ne moć ni spri je či ti po vre de ti je la i psi he.

27

Po li tič ki i eko nom ski, slo bo da je ve za na za odre đi va nje ži vot nih uvje ta po-je di na ca ali i ve li kih druš tve nih kla sa i za jed ni ca. Pro ces sti ca nja slo bo de je oslo bo đe nje ili, me ta fo rič ki bo ga ti je, eman ci pa ci ja. Tre bao bi do ve sti do osob nog i ko lek tiv nog sa mo o dre đe nja i sa mo vla de: „O li je pa, o dra ga, o kra sna slo bo do!”

Tko god iz ra blju je, tla či ili po ni ža va dru ge ni je slo bo dan (obič no je to muš ko), ne go i sam fik si ran na taj od nos. Vje ru jem da je Marx bio u pra vu da su oni ko ji pa te na ša je di na na da. I oni su (mi smo) otu đe ni, ali mi smo je di ni seg ment druš tva či ji suš tin ski in te re si na la žu da ta ubi tač na fik sa ci ja pre sta ne i zah ti je va ju ra di kal nu de mo kra ci ju. Kao kra ti cu za oso be či ji su in te re si i prak sa su prot sta vlje ni iz ra blji va či ma i moć ni ci ma ko ri stim dva ter mi na. Ter min i po jam ple bej ci do la zi iz po vi je snog su ko ba, pre ko Brec hta uz pr sto hvat Bahtina i Babeufa. Ov dje ozna ču je sve druš tve ne kla se ko je ži ve od svog fi zič kog i/ili um nog ra da, a ne od bo gat stva i pri vi le gi ja na te-me lju ka pi ta la ili vla sti.4 Mo gao sam se po slu ži ti i Mar xo vim ter mi nom i poj mom pro le te ri, iz te iste rim ske po vi je sti, ia ko, stro go gle da no, taj ter min tre ba mo žda osta vi ti sa mo za one ple bej ce ko ji ima ju ma lo ili ni ma lo imo-vi ne, osim rad ne sna ge ko ju stva ra ju raz mno ža va njem − ple bej ski si ro ma si. Još va žni je, či ni lo mi se da je ter min „ple bej ci” ma nje zlo u po tre blja van u za no snoj pro pa gan di i ma nje ve zan za in du strij ske rad ni ke u du hu 19. sto-lje ća, a us to vi še na gla ša va sa stav ni cu ci vil ne su prot sta vlje no sti dr žav noj vla sti vla da ju će kla se ne go li jed na ko va žan po lo žaj u pro ce su pro iz vod nje, ko ji je da nas sa svim is pre ple ten s po li ti kom u glo bal nom su sta vu ra da i fi-nan ci ja. Ka ko su oba ter mi na u mo der no vri je me uglav nom me ta fo rič ka, sklo ni ji sam ko no ta ci ja ma ple be ja ca, ia ko su o sje ćam i s pro le te ri ma i ne ću se li bi ti da s vre me na na vri je me upo tri je bim taj ter min ako bo lje od go va ra. U ši rem smi slu, oba ter mi na za me ne zna če mje ša vi nu druš tve nih kla sa − u sret nim slu ča je vi ma, po vi je sni blok − ko ju de fi ni ra to što ži vi od svog ra da i ni je ob na ša la po li tič ku vlast: rad ni na rod.

Tre ba lo bi bi ti ja sno da je, od ne sa vr še nog Zlat nog do ba Ate ne do da-nas, je di na stvar na de mo kra ci ja ona gdje stvar no vla da za jed nič ko od lu či va-nje znat ne ve ći ne, ko je je teš ko pod ri ti vlaš ću nov ca od no sno ka pi ta la. Ne ki mo ji pri ja te lji dr že ovaj ter min ne po pra vlji vo kom pro mi ti ra nim, no poš to sam kon zer va ti vac u kul tu ri, sma tram da je čvr sta po ve za nost s pri dje vom „ple bej ski” ili „pro le ter ski” do volj na da ga is ku pi.

Sva kla sna druš tva gu še, osim na svo jim re vo lu ci o nar nim po če ci ma, po tra gu za slo bo dom (eman ci pa ci ju) kao sve op ćim sa mo o dre đe njem. Du-

4 U do ku men ti ma od 1941. na da lje što sam ih pro či tao, ter min „ple bej ski” za ju go sla ven sku ide o lo gi ju ustan ka na šao sam sa mo kod Bo ri sa Ki dri ča, u „Iz vješ ta ju CK KP Slo ve ni je iz dru ge po lo vi ce pro sin ca 1941. za CK KPJ…” (353).

28

go traj na kon stan ta tog ti pa je pa tri jar hat. Ka da ga, pre ri jet ko, spo mi njem, na sto jim ob je di ni ti drev nu de fi ni ci ju po ko joj je to druš tve ni su stav (obi telj, za jed ni ca) u ko jem je muš ko gla va obi te lji te muš kar ci vla da ju nad že na ma i dje com, s ma te ri ja li stič kim fe mi ni zmom ko ji na gla ša va druš tve ne prak se i ide o lo gi je za sno va ne na su stav noj sklo no sti pre ma tla če nju i eks plo a ta ci ji že na; us to ide ve li ča nje rat nič kih na va da i star je šin ske vla sti ili mo no kra ci je u svim in sti tu ci ja ma i od no si ma.

Ra zo tu đe nje ili do ki nu će ono ga što je Marx pre po znao kao otu đe no čo vje čan stvo slo že no je pi ta nje: u 5.2 ci ti ram nje go vu pri bli žnu de fi ni ci-ju: „Ap so lut no raz vi ja nje stva ra lač kih sklo no sti lju di …, ko je ta kav raz voj svih ljud skih sna ga či ni sa mo svr hom” (vi di vi še u tom ese ju i u Za ključ-ku). Oči to, me đu tim, ono po sta je mo gu će kroz ra zo tu đe nje u eko no mi ji, što po Mar xu po či nje ka ko uki da njem pri vat nog vla sniš tva nad sred stvi ma pro iz vod nje ta ko i kroz ra zo tu đe nje u po li ti ci. Obri se ovog po sljed njeg na-zna čio sam u 14. te zi 3. ese ja: „Sa mo kad si stvar ni, in di vi du al ni lju di po-no vo pri svo je ap strakt nog gra đa ni na dr ža ve i kad su in di vi du al ni lju di u svom em pi rij skom ži vo tu, u svom em pi rij skom ra du, u svo jim em pi rij skim od no si ma po sta li in te gral no ljud ski, sa mo ka da su lju di spo zna li i or ga ni-zi ra li svo ju vla sti tu moć kao druš tve nu moć, te sto ga vi še ne odva ja ju od se be druš tve nu moć u ob li ku dr žav ne mo ći, sa mo je ta da iz vr še no ljud sko oslo bo đe nje”. U svo joj po hva li Pa riš koj ko mu ni Marx to zo ve „sa mo vla da pro iz vo đa ča” (WMAW/1871/ci vil-wa r-fran ce/ch05.htm). To je moj vr hov ni cilj i „kon kret na uto pi ja” (Bloch). U sva kom slu ča ju, poš to je ho mo sa pi ens druš tve na ži vo ti nja, stvar na slo bo da i ra zo tu đe nje mo gu se ostva ri ti sa mo ako sva ka oso ba, kao i lju di za jed no, vla da/ju sa mi nad so bom; sa mo vla da je lo gič ki i po li tič ki nad re đe na sa mo u pra vlja nju u pro iz vod nji, te se če sto vra-ćam na taj ključ ni od nos.

Oli gar hi ja je re la tiv no ma la druš tve na sku pi na ili kla sa (ov dje po ne kad zva na i po li to kra ci ja zbog nje nog lo ku sa vla sti) ko ja od lu ču je o ključ nim po slo vi ma za jed ni ce. U onoj mje ri u ko joj se raz dvo ji od rad nog na ro da, iz ko je ga se po pra vi lu uz di že u re vo lu ci ja ma, po sta je vla da ju ća kla sa s vla sti-tim in te re si ma ko ji su odvo je ni, na kra ju su prot sta vlje ni, rad nom na ro du.

Mo žda bih ov dje tre bao do da ti ter min kom pra dor ski, pri djev ko ji ozna-ču je ka pi ta li stič ku gru pa ci ju ili bur žo a zi ju ko ja je pot či nje na ino zem nom ka pi ta lu i dje lu je kao nje gov po sred nik. Ter min po tje če iz ra nog ka pi ta li-stič kog pro do ra u ju žnu Ki nu (oda tle por tu gal ska ri ječ) i po nov no je po stao ak tu a lan u do ba glo ba li za ci je.

S vre me na na vri je me pri bje ga vam ter mi nu for ma men tis umje sto „ide-o lo gi je”, ko ja je uhva će na u ne e ko nom ski de no ta cij ski škri pac iz me đu ne-iz bje žne kla sne svi je sti i la žne svi je sti (kat kad se po du da ra ju, a kat ka da ne).

29

Taj se ter min mo že pre ve sti kao „na čin raz miš lja nja” ili „men ta li tet” (Ox-ford ski rječ nik en gle skog je zi ka na in ter ne tu da je di van pri mjer: „či ni se da je re gi ja za pe la u sred nje vje kov nom men ta li te tu”), ali či ni mi se da na la tin-skom ima do dat ni dig ni tet, kao što pri li či ka da se ra bi za ve li ke ko lek ti ve ko ji zah ti je va ju do dat nu raz ra du, i zgod no se ve zu je ka ko za for ma ci ju ta ko i za kon for mi zam u od no su na de for ma ci je.

A što je s na slo vom, „Sa mo jed nom se lju bi”? To je da ka ko pje sma Ive Ro bi ća iz 1957., omi lje na u do ba kad sam s na dom pre bi vao u SFRJ i SKJ. I da ka ko, u to ne vje ru jem do slov no i sen ti men tal no, znam za oso be ko je su iskre no ima le dvi je ili vi še lju ba vi u svom erot skom ži vo tu, ali vje ru jem ale-go rij ski, na i me što se ti če sve o bu hvat nog amor in tel lec tu a lis ili ti ovo svjet ske emo ci o nal ne lo jal no sti ne koj Stva ri ko ja pre va zi la zi ogra ni če ne in di vi du al-no sti.

Tri upo zo re nja na ra stan ku: pr vo, u svo jim sam iz vor nim ese ji ma, na tra gu ne ko li ko dru gih au to ra, po sta vio 1975. ili 1974. kao ter mi nus ad qu em, na kon če ga je igra iz gu blje na i pre gled mo že za vr ši ti. Na kon do dat nog či-ta nja i raz miš lja nja, mi slim da je to i da lje mo žda eko nom ski toč no, ali da je pre lom na toč ka glav nog po li tič ko ga vi da na stu pi la g. 1972. To me sam pri la go dio iz vor ne ese je.

Dru go, ni sam po ku šao na pra vi ti pro pi snu te o rij sku raz ra du svo je te me (uz iz nim ku u 3. ese ju), ne go sam ra di je kr sta rio iz me đu in duk ci je i de duk-ci je. Mno gi te o re ti ča ri kod ko jih sam po tra žio pro svje tlje nje, a če sto ga i na la zio, osta ju ne spo me nu ti u ovoj knji zi; dru gi se spo mi nju pre vi še le ti-mič no. Mo ja sred njo e vrop ska spe ku la tiv na stra na ža li zbog to ga, mo ja an-glo a me rič ka em pi rič ka stra na to me se ra du je. A ni je vri je me čak ni za pr vi apo dik tič ki sud: naj pri je tre ba mo, spo me nuh već, tu ce dok tor skih ra do va na te me lju ar hiv skog ma te ri ja la, a za tim me đu na rod nu ras pra vu znan stve-ni ka ko ji će od ba ci ti ne kri tič ne kraj no sti ve li ča nja kao i osu de.5 Umje sto to ga, ovu knji gu vi dim kao pr vi ko rak u ras ki du s mr skim bri sa njem pam-će nja, kao ka da je biv ši pred sjed nik Tu đman dao dig nu ti u zrak pre ko 700, mo žda i vi še ti su ća, spo me ni ka − po ne kad re mek-dje la ki par stva i ar hi tek-tu re − Na rod no o slo bo di lač ke bor be od 1941.-45. u Hr vat skoj. Čak i ka da se stav knji ge iz ra ža va apo dik tič ki, on je nu žno hi po te za, a ne te o ri ja u pra-vom pu nom smi slu te ri je či: stav je hi po tet ski im pe ra tiv.

5 Pr vi ta kav rad, ko li ko mi je po zna to, bi la je iz vr sna di ser ta ci ja Oli ve re Mi lo sa vlje vić, „Dr ža va i sa mo u pra-vlja nje 1949.-1956.”, Sve u či liš te u Be o gra du 1987., s te mom ko ja je pret kraj biv še Ju go sla vi je i u „de mo-krat skoj” Sr bi ji pret sta vlja la ta kav ta bu da rad nju ni tko ni je htio ob ja vi ti. Ot krio sam je slu čaj no (kva li tet ne bi bli o gra fi je za ovo pod ruč je ne ma), a spo zna ja ma tog ra da mo gao sam se po slu ži ti jer mi je au to ri ca lju ba zno po sla la fo to ko pi ju.

30

Tre će, spo me nut ću ov dje dva do dat na pri stu pa, uz re li gi ju i vanj sku po li ti ku, za ko je sam pot pu no svje stan da ovoj knji zi ne do sta ju − a na slu-ću jem još ne ke (ali mi ne do sta je ma te ri ja la, vre me na i pro sto ra da ih pro-du bim). To su bar mo der na eko nom ska ge o gra fi ja ju go sla ven skih pro sto ra, od mah od po čet ka steg nu ta „re pu blič kim” raz gra ni če nji ma i vla sti ma (vi di pi o nir ski i ko li ko znam ne pre va zi đe ni pri stup Ha mil to na, oso bi to 131-53); te du bin ska mje re nja kla snih psi ho lo gi ja u ra znim re gi ja ma Ju go sla vi je, gdje ima mo bar za ra ni ju Sr bi ju ve li kog pi o ni ra u Filozofiji pa lan ke Ra do mi ra Kon stan ti no vi ća, i ka mo bi po me ni spa dao na ci o na li zam (usp. La zić 152).

Fu ve ra Glo ria? Ai po ste ri l’ar dua sen ten za − „Je li to bi la istin ska sla va?” pi tao je Man zo ni o Na po le o nu: „Na oni ma što do la ze iza nas teš ka od lu ka osta je”. Za po če tak, na te bi, dra gi či ta o če, moj ljud ski bra te i se stro: Hypocri te lec te ur – mon sem bla ble – mon frè re!

31

Ci ti ra na dje la

Bloch, Ernst. Su bjektObjekt, pro ši re no izd. Frank furt: Su hr kamp, 1962 [tekst iz Su bjektObjekt. Ob jaš nje nja uz He ge lo vu fi lo zo fi ju, prev. S. Boš njak i M. Kan gr ga, Za greb: Na pri jed. 1975, ko riš ten je s iz mje na-ma].

Ha mil ton, Ian F.E. Yugo sla via: Pat terns of Eco no mic Ac ti vity. New York: Pra e ger, 1968.

Ki drič, Bo ris. Sa bra na de la, sv. 2. Be o grad: Ko mu nist, 1985.

Kosík, Ka rel. Di a lec tics of the Con cre te. Prev. K. Ko van da and J. Schmidt. Dor drecht & Bo ston: Re i del, 1976 (ori gi nal Di a lek ti ka kon krétního. 1961).

Ku ljić, To dor. Ti to, 3. izd. Zre nja nin: Grad ska bi bli o te ka „Zre nja nin”, 2010.

La zić, Mla den. Pro me ne i ot po ri. Be o grad: Viš njić, 2005.

Mar cu se, Her bert. „The Fo un da tion of Hi sto ri cal Ma te ri a lism”, u nje go-vom From Lut her to Pop per. Prev. J. De Bres. Lon don: Ver so, 1988, 1-48 (ori gi nal 1932).

Mills, C. Wright. Po wer, Po li tics, and Pe o ple. New York: Ox ford UP, 1963.

Mo o re, Bar ring ton, Jr. So vi et Po li tic s—The Di lem ma of Po wer. New York: Har per & Row, 1951.

Pe tro vić, Ga jo. Miš lje nje re vo lu ci je. Za greb: Na pri jed, 1978.

Skoc pol, The da. Sta tes and So cial Re vo lu ti ons: A Com pa ra ti ve Analysis of Fran ce, Rus sia and Chi na. Cam brid ge: Cam brid ge UP, 1979.

Su vin, Dar ko. „How Can Pe o ple Be (Re)Pre sen ted in Fic tion? To wards a The ory of Nar ra ti ve Agents”, u nje go vom Dar ko Su vin: A Li fe in Letters. Ur. Ph.E. Weg ner. Vas hon Island WA 98070: Pa ra do xa, 2011, 53-71 (pre ve den kao „Mo gu li lju di bi ti (re)pre zen ti ra ni u knji žev no sti?” Re pu bli ka 44.5-6 [1988]: 96-134).

—. „Lo cus, Ho ri zon, and Ori en ta tion: The Con cept of Pos si ble Worlds as a Key to Uto pian Stu di es”, u nje go vom De fi ned by a Hol low. Ox ford: P. Lang, 2010, 124-36.

—. „Two Che ers for Es sen ti a lism and To ta lity: On Marx’s Oscil la tion and its Li mits…”. Ret hin king Mar xism 10.1 (1998): 66-82 (pre ve den kao „Dva put hu ra za esen ci ja li zam i to ta li tet: o Mar xo voj osci la ci ji i nje-zi nim gra ni ca ma…”, Knji žev na smo tra 31.2-3 [1999]: 71-79).

32

1

33

1. esej: DIS KURS O BI RO KRA CI JI1.1: BI RO KRA CI JA: TER MIN I PO JAM U SO CI JA LI STIČ KOM DIS KUR SU O DR ŽAV NOJ VLA STI (UZ VOD NO OD JU GO SLA VI JE)

Fi lo zof [Wit tgen ste in] ne go vo ri ni jed nim dru gim je zi kom osim ono ga što ga pro na đe u svom spo-znaj no me pred me tu.

Gun ter Ge ba u er, 2011.

0. Uvod Ovaj je esej pr vi dio ras pra ve po sve će ne po vi je snim se man tič kim kon-

tu ra ma ter mi na i poj ma „bi ro kra ci ja” i nje go vim epi ste mo loš kim im pli-ka ci ja ma u so ci ja li stič kom po kre tu 19. sto lje ća i dvje ma pa ra dig mat skim eu rop skim so ci ja li stič kim dr ža va ma, Ru si ji i Ju go sla vi ji. Cilj mi je ov dje ogra ni čen: po da stri je ti po za di nu i pre mi se nu žne za ra zu mi je va nje, u slje-de ćem ese ju 1.2, dis kur sa o bi ro kra ci ji i dr žav noj vla sti u po stre vo lu ci o nar-noj Ju go sla vi ji. Taj cilj is klju ču je is cr pan pre gled ove te me u 19. sto lje ću ili u re vo lu ci o nar noj Ru si ji, kao i kri tič ki pre gled pred no sti i ma na tih se man-tič kih upo tre ba (či me će se ba vi ti na red ni dru gi dio o ju go sla ven skom dis-kur su). Že lim sa mo ocr ta ti kon tu re dis kur ziv nog uni ver zu ma ko jim će se na kon 1945. slu ži ti ka ko par tij sko-dr žav ni ta ko i opo zi cij ski dis kurs u SFR Ju go sla vi ji.

Le njin i nje go vi su rad ni ci u bolj še vič koj par ti ji na sli je di li su ter min „bi-ro kra ci ja” od tra di ci je ko ju s jed ne za stu pa ju Marx i En gels, a s dru ge is ku-stvo Dru ge in ter na ci o na le i nje nog glav nog stu pa, So ci jal de mo krat ske par-ti je Nje mač ke. Tu su tra di ci ju spo ji li s is ku stvi ma ca ri stič kog či nov niš tva i su sta va ran gi ra nja (či nov ni ki), či ju je ključ nu iz vrš nu ulo gu Le njin osu đi vao od sa mog po čet ka (npr. u po le mi ci sa Stru ve om iz 1894.). U svim svo jim pro gra mat skim dje li ma o ru skoj so ci jal de mo krat skoj par ti ji in si sti rao je na to me da svi jav ni du žno sni ci mo ra ju bi ti bi ra ni i smje nji vi; kad je pi sao pro-tiv Ke ren ski je ve vla de pri je Ok to bar ske re vo lu ci je, osu đi vao je nje ne „re-ak ci o nar ske bi ro krat ske na va de” (IP 81) ko je su pod sje ća le na sta ri re žim. Ov dje ne mo gu po sve ti ti do volj no pa žnje tom va žnom ru skom kon tek stu (vi di neš to vi še u Su vin, oba ese ja u „From the Ar che o logy”), ne go se ba vim sa mo tra di ci jom od Mar xa do Le nji na u so ci ja li stič kim a za tim ko mu ni stič-kim po kre ti ma i nje nim iz o pa če njem u sta lji ni zmu u SSSR-u.

34

„Bi ro kra ci ja” se od Mar xa do Le nji na upo tre blja va la u dis kur su o dr žav-noj vla sti (ko ja je uvi jek kla sno za da na) i nje noj re vo lu ci o nar noj za mje ni. U SSSR-u po sli je Le nji na po če la je zna či ti, br ka njem poj mo va, ka ko pod re-đe ni dio dr žav ne cje li ne ta ko i pars pro to to za tu cje li nu, dok je pod Sta lji-nom pr ven stve no do bi la zna če nje fak to ra unu tar dr žav ne apa ra tu re ko ji pri je či nje nu cen tra li za ci ju, ši re nje i neo me tan rad, mo žda uz de ma goš ki na go vješ taj rad ni ci ma i se lja ci ma ka ko su vla sti nad nji ma ustva ri nji hov sa ve znik pro tiv te ugnje ta vač ke iz ra sli ne. U Ju go sla vi ji je uz na pre do va la do pri vi le gi ra ne ključ ne ri je či za apa rat iz nad ci vil nog druš tva i pod ra zu mi je-va la je po seb nu druš tve nu sku pi nu (mo žda kla su) u dis kur su ko ji kri ti zi ra so ci ja li stič ku dr žav nu vlast ili joj se čak su prot sta vlja. On dje je pred sta vlja la po če tak shva ća nja da je u ap so lu ti zmu i ka pi ta li zmu bi ro kra ci ja, za jed no s voj skom, bi la va žan dio vla da ju će kla sne hi je rar hi je; me đu tim, na kon ko-mu ni stič kih re vo lu ci ja (ko je su po niš ti le dru ge funk ci je vla da ju će hi je rar-hi je), voj ska ni je vi še bi la pred met raz ma tra nja, a bi ro kra ci ja se pre tvo ri la u no vu kla snu hi je rar hi ju. U SSSR-u i u Ju go sla vi ji, pred sta vlja la je prog na ni dis kurs o no voj, ter mi dor skoj vla da ju ćoj kla si.

Što se ti če „so ci ja li zma”, bez ob zi ra na mo ju su zdr ža nost pre ma upo-tre bi tog ter mi na u smi slu po vi je sne epo he1, ov dje ću se nji me slu ži ti da ob u hva tim po li tič ki po kret la ba vo or ga ni zi ran u Dru goj in ter na ci o na li, kao i od no se mo ći u SSSR-u to kom for ma tiv nog raz do blja, ugru bo od 1917. do 1929. (a u dru gom di je lu za od no se mo ći u SFRJ, ugru bo od 1945. do ra nih 1970-ih).

Svje stan sam da je ovaj pot hvat svo je vr sno ar he o loš ko is ko pa va nje dis-kursâ i semantikâ (s vr lo prak tič nim ekvi va len ti ma u druš tve nom ži vo tu) ko jih su ne ke ver zi je bi le uo bi ča je ne u „so ci ja li stič kim” dr ža va ma i sto ga su do bro po zna te struč nja ci ma, ali su za ve ći nu, uklju ču ju ći one ko ji bi ih že-lje li iz no va raz mo tri ti, du bo ko za tr pa ne pod ru še vi na ma do ga đa ja. Ne mo-

1 Su vin, „Mark si zam: na u ka ili ko mu ni zam?”, „Ak tiv” br. 2, No vo sti [Za greb] 26/11/2010, str. 3, www.no vos-sti.co m/2010/11/mark si zam-na u ka-il i -ko mu ni zam/, a vi di o tom „so ci ja li zmu” i u ese ju 5 i Za ključ ku.

„So vjet” pi šem ma lim slo vom ka da go vo rim o ra znim lo kal nim od bo ri ma i su sta vu istih, a ve li kim slo vom ka da mi slim na SSSR; ta ko đer, „par ti ja, „ko mu ni stič ki” i „re vo lu ci ja” pi šem ma lim slo vom, osim u na vo di-ma i po seb nim slu ča je vi ma po put „Ok to bar ske re vo lu ci je” ili „Bolj še vič ke par ti je”. „KP” zna či „ko mu ni stič-ka par ti ja” ko ja se u SSSR-u na po čet ku zva la „Ru ska ko mu ni stič ka par ti ja (bolj še vi ka)”, kra ti ca RKP(b), a ka sni je „Sve sa ve zna”, kra ti ca VKP(b), u Ju go sla vi ji pre ve de no kao SKP(b).

U pr vom di je lu ovog ese ja pre vo de Mar xa u SFRJ ve ći nom sam do ra đi vao jer ni su do sta toč ni, ali po ne gdje na pro sto do slov no is ko ri stio. Poš to su io na ko sla bo do stup ni u ze mlja ma-na sljed ni ca ma jer su iz ba če ni iz upo tre be i ma sov no uniš te ni, ne ci ti ram ih.

U dru gom di je lu obi la to se slu žim Le nji no vim Sa bra nim dje li ma na en gle skom ko je sam, kad sam mo-gao, pro vje rio pre ma 5. iz da nju nje go vih Pol noe so bra nie so či ne nii, pre ma Iz brannye pro iz ve de ni ia i pre ma Bet tel he i mu, (ia ko se ne sla žem s nje go vom ne do volj nom di ho to mi jom bur žo a zi je i pro le ta ri ja ta u so ci ja-li zmu). Pre vo di su pre ma iz da nju DIR (vi di Ci ti ra na dje la).

35

gu se po zva ti na ori gi nal nost, ne go sa mo na ko ri snost. Od lu čio sam ra di je ri ski ra ti ne po treb na po na vlja nja, ne go is pu sti ti re le vant ne te me i tek sto ve.

Iz bje ga vat ću su o če nje s ne mark si stič kim dis kur som o bi ro kra ci ji − pri če mu ni je šte ta za neo pi si vog Spen ce ra i niz an ti so ci ja li stič kih po li ti ča ra iz vre me na uspo na nje mač kih i fran cu skih so ci jal de mo krat skih stra na ka (za ove po sljed nje vi di An ge not 65-67), ali je ste za We be ra, Mic hel sa, Mer to na, i ta ko da lje − dok do nje ga even tu al no ne do đe pri rod nim pu tem, u dru-gom ese ju, kroz re per ku si je što ih je imao za Ju go sla vi ju. U sva kom slu ča ju, bor be na tra di ci ja Le nji no vih na sljed ni ka (uklju ču ju ći pi o nir skog Troc ko ga, ko ji ov dje ta ko đer ni je za stu pljen) ni je is pr va ima la vre me na upuš ta ti se u ve će su ko be s tim dis kur som. Bi lo je to ra zu mlji vo ob zi rom na nji ho ve sre diš nje po tre be i či nje ni cu da su ras po la ga li ne koć od lič nim ala ti ma. No na kon 1920-ih, a po seb no na kon 1940-ih, ta je eks klu ziv na kon cen tra ci ja po sta la sek taš ka, a vraš ki pro mje nji va vre me na zah ti je va la su znat no mo-der ni zi ra nu ku ti ju s ala tom.

1. Marx, En gels i So ci jal de mo krat ska par ti ja Nje mač ke kao iz vo ri

Marx je bi ro kra ci ju od u vi jek sma trao glav nim upo riš tem dr žav nog su-sta va, a po seb no onog za če tog u ap so lu ti zmu i sa zre lom po sli je Fran cu-ske re vo lu ci je ka da je ka pi ta li zmu tre ba la moć na dr ža va, čak i pod ci je nu sna žnih mo nar hi stič kih, pa i ze mljo po sjed nič kih ele me na ta − pri mje ri ce u Nje mač koj i Bri ta ni ji. Ulo ga bi ro kra ci je ovi si la je da kle o gle diš tu o dr ža vi, ko je se kod Mar xa is kri sta li zi ra lo na kon Pa riš ke ko mu ne iz 1871.

Me đu tim, već u svo jim naj ra ni jim Bi lješ ka ma za kri ti ku He ge lo ve fi lo zofi je pra va, on iden ti fi ci ra sre diš nju ka rak te ri sti ku bi ro kra ci je u to me što se ona „za sni va na … odva ja nju [države i ci vil nog društva]”. Na da lje, „op ći duh bi ro kra ci je je taj na, mi ste rij ko ji se odr ža va unu tar nje po mo ću hi je ra r hi je, a pre ma va ni za tvo re nom kor po ra ci jom. Jav nu ob ja vu na mje ra i ras po lo že-nja dr ža ve bi ro kra ci ja sto ga do ži vlja va kao iz da ju vla sti te mi ste ri je. Pre ma to mu, au to ri tet je prin cip nje nog zna nja i po sto ja nja, a obo go tvo re nje au to-ri te ta njen men ta li tet.” (WMAW/1843/cri ti que-hpr /ch03.htm ) Bi ro kra ci ja je „sta lež u sred nje vje kov nom smi slu …, gdje su gra đan ski i po li tič ki po lo žaj ne po sred no isto vjet ni” (ibi dem, ch05.htm). He ge lo vo „gra đan sko druš tvo” kao pri vat ni eko nom ski ži vot kod Mar xa bi va in ver ti ra no u pred u vjet za dr ža vu, a u Je vrej skom pi ta nju uz na pre do va lo je do eko nom skih i ide o loš kih vi do va druš tva is pod po li tič ke dr ža ve (Tuc ker ur. 33) ili is pod struk tu re mo-ći vla da ju će kla se. Marx i jed no i dru go sma tra otu đe njem ljud skih mo guć-no sti: dr ža va je pra zni ide a li zam druš tve nog je din stva, ci vil no druš tvo sit ni

36

ma te ri ja li zam in di vi du a li stič kog ego i zma (ibi dem 32, 40-42, i u de se toj Te zi o Fe u er bac hu, 109). Ba rem od 1847.-48. na da lje, Marx i En gels uvi jek pi šu o „voj sci i bi ro kra ci ji” kao o stu po vi ma dr ža ve. A u 7. po gla vlju 18. bru ma i rea na la zi mo pr vu ski cu po vi je sti i funk ci je bi ro kra ci je u mo der noj au to krat-skoj dr ža vi. Što se ti če po vi je sti:

„Ta iz vrš na vlast sa svo jom ogrom nom bi ro krat skom i voj nom or-ga ni za ci jom, sa svo jom raz gra na tom i slo že nom dr žav nom apa ra-tu rom, svo jom ar mi jom či nov ni ka od po la mi li ju na, po red ar mi je od još jed ne po lo vi ne mi li ju na, – taj stra ho vi ti pa ra zit ski or ga ni zam, ko ji se kao ne ka mre ža sta op na oba vi ja oko ti je la fran cu skog druš tva i za če plju je mu sve po re, na stao je u do ba ap so lut ne mo nar hi je…”

Za tim su je Fran cu ska re vo lu ci ja, Na po leon i sve slje de će vla de ši ri le i ja ča le: „Svi pre vra ti su taj [državni] apa rat usa vr ša va li mje sto da ga raz bi ju” (WMAW/1852/18th-bru ma i re/ch07.htm ; Tuc ker ur. 514). Tu će di jag no zu po no vi ti i do ve sti do pre lom ne toč ke u Gra đan skom ra tu u Fran cu skoj.

Što se druš tve ne ulo ge ti če:

A pre ko mjer na bi ro kra ci ja, sva u ši ri ti ma i do bro uhra nje na – ta „idée na poléoni en ne” naj vi še od svih od go va ra dru gom Bo na par teu. Ka ko i ne bi, kad je pri mo ran da po red stvar nih druš tve nih kla sa stva ra umjet nu ka stu, za ko ju odr ža va nje nje go vog re ži ma po sta je pi ta nje na suš nog hlje ba. Sto ga je jed na od nje go vih pr vih fi nan cij skih ope ra ci ja bi la po nov no po vi še nje či-nov nič kih pla ća na nji hov ra ni ji iz nos i stva ra nje no vih si ne ku ra. (WMAW ibi dem; Tuc ker ur. 520).

Bi ro kra ci ja je ov dje neš to što pri bli žno od go va ra za seb noj kla si ko ja do du še ni je ute me lje na na pri vre di, ne go na po li ti ci, i sto ga se do ne kle od sječ no na zi va „umjet na ka sta”2. Marx ov dje zbog po le-mi ke osta vlja u po za di ni pi ta nje ko je će za bri nja va ti ko mu ni stič ke he re ti ke od vre me na Troc ko ga do onog Pra xi sa: ko je je toč no mje-sto bi ro kra ci je u kla snom su sta vu?

Na da lje ću se ogra ni či ti na dva ključ na tek sta ko ja će se u so ci ja li stič-kim ze mlja ma uvi jek iz no va ci ti ra ti u ras pra va ma o nji ho vom eko nom skom su sta vu i dr žav nom apa ra tu: Mar xo vu za di vlje nu ana li zu Pa riš ke ko mu ne iz 1871. i nje go vu kri ti ku So ci jal de mo krat ske par ti je Nje mač ke če ti ri go di ne ka sni je. En gel sov rad u An tiDührin gu i dru gdje go to vo je jed na ko va žan, no spo mi njat će se kroz nje gov utje caj na Le nji na.

2 Marx je to zna če nje „ka ste” pre u zeo iz bur žo a ske pro svje ti telj ske po le mi ke pro tiv pa ra zit ske i ne pro duk-tiv ne ari sto kra ci je, npr. u Sieyèsa: „Kla sa lju di bez funk ci je ili ko ri sti ko ja uži va u osob nim po vla sti ca ma sa mo za to što po sto ji” (39).

37

Tre će po gla vlje Gra đan skog ra ta u Fran cu skoj opi su je na čin na ko ji je funk ci o ni ra la Pa riš ka ko mu na. Ona je htje la „uki nu ti ono kla sno vla sniš tvo ko je pre tva ra rad mno gih u bo gat stvo ne ko li ci ne. Ona je htje la eks pro pri ra-ti eks pro pri ja to re. Ona je htje la in di vi du al no vla sniš tvo uči ni ti stvar noš ću, pre tva ra ju ći sred stva za pro iz vod nju, ze mlju i ka pi tal, ko ji su sa da pri je sve-ga sred stva za po ro blja va nje i eks plo a ta ci ju ra da, u pu ka oru đa slo bod nog i udru že nog ra da”. (Tuc ker ur. 557). Ko mu na je za mi je ni la sta ja ću voj sku „na-o ru ža nim na ro dom” a za tvo re nu gru pu dr žav nih slu žbe ni ka ko ja je vo di la jav ne po slo ve „smje nji vim or ga ni ma Ko mu ne… ko ji su jav nu slu žbu vr ši li uz rad nič ku nad ni cu” (Tuc ker ur. 554). Ho ri zont je bio: „Dok je či sto ugnje-tač ke or ga ne sta re dr žav ne vla sti tre ba lo od sje ći, nje ne oprav da ne funk ci je tre ba lo je ote ti od ta kve vla sti ko ja pri sva ja se bi pra vo da sto ji iz nad druš-tva… Ko mu nal no ustroj stvo, na pro tiv, vra ti lo bi druš tve nom ti je lu sve one sna ge ko je je do sad ap sor bi rao pa ra zit ‘dr ža ve’, ko ji se hra ni na ra čun druš-tva i ko ji ko či nje go vo slo bod no kre ta nje”. (Tuc ker ur. 555-563) I da lje, sa sma pro ro čan ski za so ci ja li stič ke dr ža ve:

„Ko mu na je po suš ti ni svo joj bi la vla da rad nič ke kla se, re zul tat bor be pro iz vo đač ke pro tiv pri sva jač ke kla se, ona je bi la ko nač no pro na đe ni po li tič ki ob lik pod ko jim se mo glo iz vr ši ti eko nom sko oslo bo đe nje ra da. Bez ovog po sljed njeg uvje ta ustroj stvo Ko mu ne bi lo bi ne mo-guć nost i ob ma na. Po li tič ka vla da vi na pro iz vo đa ča ne mo že po sto ja-ti upo re do s ovje ko vje če njem nje go vog druš tve nog ro bo va nja... Kad se rad jed nom oslo bo di, on da će sva ki čo vjek po sta ti rad nik i pro iz-vod ni rad će pre sta ti da bu de kla sna oso bi na.” (Tuc ker ur. 557)

Rub ne bi lješ ke uz pro gram Nje mač ke rad nič ke stran ke, pre ve de ne kao Kri ti ka Gothskog pro gra ma i du go za bo ra vlje ne, naj vi še je po pu la ri zi ra la Le nji no va Dr ža va i re vo lu ci ja, ali za slu žu ju da ih se raz mo tri sa mo stal no. Ovdje ću osta vi ti po stra ni eko nom ske vi do ve bu du će „eman ci pa ci je ra da”, stra ho vi to utje caj ne pri mje ri ce u Ju go sla vi ji, i usre do to či ti se na nje go vu po zna tu po dje lu post ka pi ta li stič kog druš tva i nje go vog pu ta pre ma ko mu-ni zmu na dvi je fa ze. U pr voj fa zi „ima mo po sla s ko mu ni stič kim druš tvom, … ona kvim ka kvo ono iz ka pi ta li stič kog druš tva upra vo iz la zi; s ko mu ni-stič kim druš tvom, da kle, ko je u sva kom po gle du, u eko nom skom, mo ral-nom, du hov nom, no si na se bi tra go ve sta rog druš tva iz či je utro be iz la zi. Pre ma to me, po je di ni pro iz vo đač do bi ja na zad od druš tva − po sli je od bit ka [za za jed nič ke fon do ve] − toč no ono li ko ko li ko mu da je”. (Tuc ker ur. 386-87) No po sto je će sta nje i da lje je re gu li ra no raz mje nom „jed na kih vri jed-no sti”, na i me, ova fa za pod li je že ide al nom „bur žo a skom pra vu” (Recht zna či pra vo, za kon, pa čak i prav nu zna nost):

38

„I po red tog na pret ka ovo jed na ko pra vo još je uvi jek bur žo a ski ogra-ni če no... Jed na kost se sa sto ji u to me što se mje re nje vr ši jed na kim mje ri lom − ra dom… Ovo jed na ko pra vo je ne jed na ko pra vo za ne jed-na ki rad… ono pre šut no pri zna je ne jed na ku in di vi du al nu ob da re-nost i, pre ma to me, ne jed na ku rad nu spo sob nost kao pri rod ne pri-vi le gi je. Za to je ono, po svo me sa dr ža ju, pra vo ne jed na ko sti, kao i sva ko pra vo. Ali ti ne do sta ci ne mo gu se iz bje ći u pr voj fa zi ko mu ni stič-kog druš tva… Pra vo ne mo že ni kad bi ti iz nad eko nom ske struk tu re i njo me uvje to va nog kul tur nog raz vit ka druš tva.” (Tuc ker ur. 387)

U dru goj, „vi šoj fa zi ko mu ni stič kog druš tva, kad ne sta ne rop ske pot či-nje no sti in di vi du u ma po dje li ra da… − ta da će tek bi ti mo gu će sa svim pre-ko ra či ti uski ho ri zont bur žo a skog pra va i druš tvo će mo ći na svo joj za sta vi is pi sa ti: Sva ki pre ma svo jim spo sob no sti ma, sva ko me