DECA U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE 2017. · 2 Lista skraćenica CSR – Centar za socijalni rad MRZBSP – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja RZS –

DECA U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE 2017.

Beograd, septembar 2018.

2

Lista skraćenica

CSR – Centar za socijalni rad

MRZBSP – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

RZS – Republički zavod za statistiku

RZSZ – Republički zavod za socijalnu zaštitu

NSP – Novčana socijalna pomoć

TNP – Pravo na pomoć i negu drugog lica

RS – Republika Srbija

EU – Evropska Unija

UN – Ujedinjene nacije

AP KiM – Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

MUP – Ministarstvo unutrašnjih poslova

SIPRU – Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva

JLS – Jedinica lokalne samouprave

ZSZ – Zakon o socijalnoj zaštiti

3

SADRŽAJ

LISTA SKRAĆENICA

SADRŽAJ

PREDGOVOR......................................................................................... .............................. 4 DECA U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE – OPŠTI POKAZATELJI..................................................... 5

DECA BEZ RODITELЈSKOG STARANjA.......................................................................................... 11

DECA ŽRTVE NASILJA U PORODICI......................................................................... ................. 21

DECA SA PROBLEMIMA U PONAŠANjU............................................................................. 28

DECA IZ PORODICA U KRIZI ......................................................................................................... 37

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU.............................................................................................. 43

MATERIJALNO UGROŽENA DECA................................................................................................ 48 IZDACI ZA DEČIJU ZAŠTITU IZ BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE...................................................... 54

4

PREDGOVOR

„Deca u sistemu socijalne zaštite u 2017.“ je peti po redu izveštaj u kojem se predstavljaju

statistički podaci o deci u sistemu socijalne zaštite (prvi izveštaj je objavljen

2013. godine). Kao i prethodna, ovo izdanje sadrži tabele i grafikone sa aktuelnim

statističkim podacima o deci u različitim oblastima socijalne zaštite.

Izveštaj je nastao kao rezultat sagledavanja potreba korisnika, odnosno namere da se putem

statističkih podataka omogući uvid u efekte koje sistem socijalne zaštite postiže kada je reč o položaju

dece u društvu. Sagledavanjem potreba korisnika i praćenjem podataka o postupcima, merama i

uslugama iz domena socijalne zaštite, omogućava se planiranje i unapređenje socijalne zaštite,

odnosno kreiranje i sprovođenje politika usmerenih na otklanjanje nejednakosti i posledica socijalne

isključenosti.

U izveštaju su prikupljeni i objavljeni statistički podaci o deci iz sledećih institucija: ustanove

socijalne zaštite – centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka

i socijalna pitanja i Republičkog zavoda za statistiku.

Izveštajem su prikazani statistički podaci iz sledećih oblasti:

1. Deca u sistemu socijalne zaštite – opšti pokazatelji

2. Deca bez roditeljskog staranja

3. Deca žrtve nasilja u porodici

4. Deca sa problemima u ponašanju

5. Deca iz porodica u krizi

6. Deca sa smetnjama u razvoju

7. Materijalno ugrožena deca

8. Izdaci za dečiju zaštitu iz budžeta Republike Srbije

Za analizu stanja, donošenje odgovarajućih mera i praćenje njihove realizacije neophodno je

sistemsko obezbeđivanje statističkih pokazatelja i njihovo unapređivanje. Republički zavod za socijalnu

zaštitu posvećen je izgradnji održivog institucionalnog okvira za praćenje položaja dece u sistemu

socijalne zaštite, a ova publikacija je doprinos toj nameri.

Izveštaj je namenjen zainteresovanoj javnosti sa namerom da ukaže na probleme koji iziskuju

delovanje sistema socijalne zaštite i društva u celini, te da podstakne buduća pojedinačna i primenjena

istraživanja i produbljene analize.

U Beogradu, septembra 2018.

Direktor

Božidar Dakić

5

DECA U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE – OPŠTI POKAZATELjI

Sistem socijalne zaštite dece u Srbiji, u skladu sa osnovnim principima Konvencije UN o pravima

deteta i sa načelima na kojima se zasnivaju relevantni zakoni u Srbiji, a posebno Porodični zakon, Zakon o socijalnoj zaštiti i Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, orijentisan je na ostvarivanje minimalne materijalne sigurnosti i nezavisnosti, otklanjanje posledica socijalne isključenosti i prevenciju i saniranje posledica zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije. Utemeljenje ciljeva sistema socijalne zaštite nalazi se u Ustavom Republike Srbije garantovanim pravima: pravu na život, opstanak i razvoj, pravu na poštovanje najboljeg interesa deteta, pravu na jednak tretman, odnosno nediksriminiaciji, i pravu na uvažavanje mišljenja deteta, odnosno na participaciji deteta.

Deca su korisnici prava i usluga u sistemu socijalne zaštite kada su im usled životnih okolnosti

ugroženi zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne mogu da dostignu optimalni nivo razvoja.

Ciljevi socijalne zaštite uopšte, a time i socijalne zaštite dece, ostvaruju se pružanjem usluga

socijalne zaptite i aktivnostima koje predupređuju, umanjuju ili otklanjaju zavisnost od socijalnih službi.

Pregled najvažnijih zapažanja: Demografska slika Srbije je obeležena trendovima depopulacije i demografskog starenja

koji su posledica negativnog prirodnog priraštaja i negativnog migracionog salda. Broj stanovnika u Srbiji se, između dva Popisa stanovništva RS (Popis 2002. i 2011. godine), kontinuirano smanjuje, a rezultati Procene stanovništva RZS za 2017. godinu ukazuju na nastavak ovih trendova i u periodu nakon poslednjeg Popisa stanovništva. Broj dece u Srbiji se takođe kontinuirano smanjuje, a rezultati statističkih procena i projekcija ukazuju na nastavak ovog trenda i u 2017. godini (Grafikon 1).

U Srbiji je, prema Proceni RZS, u 20161. godini bilo 1.223.628 dece, dok je udeo dece u

ukupnoj populaciji Srbije 17,3%, što Srbiju svrstava među zemlje sa dominantno starijim stanovništvom – prosečna starost ukupnog stanovništva u Republici Srbiji konstantno raste. Proces starenja stanovništva posledica je sve manjeg udela mladog stanovništva (od 0 – 14 godina) u ukupnom stanovništvu.

Za razliku od demografskih procesa u opštoj populaciji, u sistemu socijalne zaštite,

prema podacima centara za socijalni rad, broj dece u periodu 2013 – 2017. godine kontinuirano raste. U opštoj populaciji dece u Srbiji se od 2013. do 2017. godine broj dece smanjio za 4%, dok je u istom periodu broj dece u sistemu socijalne zaštite porastao za 7,9%.

1

U trenutku izrade izveštaja, nisu bili dostupni podaci Procene stanovništva za 2017. godinu

6

U 2017. godini na evidenciji CSR je ukupno 201.097 dece (Grafikon 2). Udeo dece korisnika sistema socijalne zaštite u opštoj populaciji dece u RS iznosi 16,4%, odnosno svako šesto dete u Republici Srbiji nalazi se na evidenciji CSR. Visoka zastupljenost dece u sistemu socijalne zaštite ukazuje na potrebe najranjivijeg dela populacije za uslugama socijalne zaštite, odnosno na potrebu za planiranjem usluga i proširenjem kapaciteta, dostupnosti i resursa sistema socijalne zaštite (Grafikon 3).

Dok starosna struktura svih korisnika CSR korespondira starosnoj strukturi opšte

populacije, zabeležene su razlike kad je reč o deci. Udeo dece u ukupnom broju korisnika CSR u 2017. godini iznosi 27,3%, dok je udeo dece u ukupnom stanovništvu Srbije manji (Grafikon 4). Ovaj nalaz potvrđuje da su deca najranjivija kategorija stanovništva Srbije.

Kad je reč o regionalnoj distribuciji dece korisnika CSR (Grafikon 5), prisutne su varijacije.

Najveći udeo dece u ukupnom broju korisnika je u regionu Kosova i Metohije i u 2017. godini iznosi 34,9%, dok je najmanji udeo dece u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i iznosi 26,3%.

Polna struktura dece na evidenciji CSR prati polnu strukturu dece u ukupnoj

populaciji RS, što je nastavak petogodišnjeg trenda (Grafikon 6). Uzrasna struktura dece na evidenciji CSR, takođe ne pokazuje veća odstupanja od

strukture u ukupnoj populaciji dece. U 2017. godini, kao i u prethodne tri godine, u strukturi dece prema uzrastu, najveći je udeo dece osnovnoškolskog uzrasta 48% (Grafikon 7), dok je udeo dece uzrasta do 6 godina i dece 15 – 17 godina približan.

Na evidenciji CSR je kontinuirano najveći udeo dece evidentirane kao socio –

materijalno ugrožena deca. U 2017. godini udeo ove korisničke grupe dece iznosio je 52,9% (Grafikon 8). Deca iz ove korisničke grupe koriste različite vidove materijalne pomoći koje se finansiraju iz republičkog ili lokalnog budžeta (novčana socijalna pomoć, dečiji dodatak i jednokratne novčane socijalne pomoći).

7

Grafikon 1 – Stanovništvo i broj dece u populaciji Republike Srbije, 2013 - 2017.

8000000

7000000

6000000

5000000

4000000

3000000

2000000

1000000

0

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Izvor: Procene stanovništva RZS

Grafikon 2 - Deca obuhvaćena sistemom socijalne zaštite, 2013 – 2017.

Broj dece u RS Broj dece na evidenciji CSR

1.262.126 1.252.851 1.230.469 1.223.628 1.223.628

186.424 193.865 197.879 202.540 201.097

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Izvor: Procene stanovništva, Izveštaji CSR

8

Grafikon 3 - Udeo dece korisnika socijalne zaštite u populaciji dece u Srbiji, 2013 - 2017. (u %)

16,6% 16,4%

15,5%

15,8%

14,8%

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Izvor: Procene stanovništva, Izveštaji CSR

Grafikon 4 – Starosna struktura korisnika CSR i struktura stanovništva RS u 2017. (u %)

Starosna struktura korisnika CSR Starosna struktura stanovništva RS

47,8%

54,4%

27,3%

17,3%

9,2%

9,1%

15,7%

19,2%

Deca (0-17) Mladi (18-25) Odrasli (26-64) Stariji (65 i više)

Izvor: Izveštaji CSR, Procena za 2016. godinu RZS

9

7309 13654

51555 138851

51088 143062

62515 155164

30073 71140

Grafikon 5 – Broj dece i ostalih korisnika na evidenciji CSR prema regionima u 2017.

Deca (0-17) na evidenciji CSR Ukupan broj korisnika CSR

Region Kosovo i Metohija

Region Južne i Istočne Srbije

Region Šumadije i Zapadne Srbije

Region Vojvodine

Beogradski region

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Izvor: Izveštaji CSR

Grafikon 6 – Polna struktura dece korisnika CSR, 2017. (u %)

47% 53%

Dečaci

Devojčice


10

Grafikon 7 – Struktura dece korisnika CSR prema uzrastu, 2017. (u %)

25% 48%

11%

16%

0 - 2

3 - 5

6 - 14

15-17


Grafikon 8 – Deca na evidenciji CSR prema korisničkim grupama, 2017. (u %)

Deca čije su porodice korisnici NSP i drugih vidova materijalnih … 52,95%

Deca čiji se roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava 12,34% Ostala deca 8,20%

Deca sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom 7,07% Deca žrtve nasilja i zanemarivanja 5,09%

Deca OSI 4,93% Deca pod starateljstvom (sva deca pod starateljstvom: i u porodici i na… 4,36%

Deca sa neadekvatnim roditeljskim staranjem 2,95% Deca u postupcima raspolaganja imovinom 0,70%

Deca strani državljani bez pratnje 0,43% Deca u postupcima određivanja ličnog imena 0,43%

Deca povratnici/iz readmisije 0,23% Deca koja žive i rade na ulici (deca ulice) 0,18%

Deca u postupcima: sagalasnost za maloletnički brak 0,09% Deca žrtve trgovine ljudima 0,03%


11

DECA BEZ RODITELjSKOG STARANjA

Detetom bez roditeljskog staranja smatra se: dete koje nema žive roditelje, dete čiji su roditelji

nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava, odnosno poslovne sposobnosti, dete čiji roditelji još nisu stekli poslovnu sposobnost, dete čiji su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način2. Deca bez roditeljskog staranja uživaju posebnu društvenu zaštitu. Osnovni vidovi zaštite dece bez roditeljskog staranja su:

Starateljstvo

Smeštaj u drugu porodicu

Smeštaj u ustanovu

Usvojenje

Starateljstvo

Starateljstvo u pravnom sistemu Republike Srbije predstavlja poseban oblik porodično pravne zaštite namenjen deci bez roditeljskog staranja i deci kojoj je u određenim životnim okolnostima potrebno pravno zastupanje koje ne mogu da obezbede roditelji, odnosno punoletnim osobama koje

su lišene poslovne sposobnosti3. Starateljstvo ne podrazumeva nužno neposredno staranje o licu koje je pod starateljstvom, već je u pitanju pravno zastupanje i preduzimanje raznovrsnih aktivnosti za zaštitu prava lica pod starateljstvom u skladu sa njegovim interesima. Za staratelja se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili hranitelj deteta ili odrasle osobe kojoj je potrebna starateljska zaštita, osim ako to nije u suprotnosti sa njegovim/njenim interesima (čl. 126, st. 2). Centar za socijalni rad, koji u Srbiji vrši poslove organa starateljstva, može odlučiti da, u skladu sa interesom korisnika, licu pod starateljstvom ne postavlja staratelja, nego da dužnost staratelja vrši neposredno, za šta se zadužuje jedan od radnika organa starateljstva (čl. 131, st. 1).

Smeštaj dece bez roditeljskog staranja

Deci bez roditeljskog staranja obezbeđuje se smeštaj u cilju daljeg nesmetanog razvoja, povratka u biološku porodicu i osamostaljivanja. Tri su osnovna vida smeštaja dece bez roditeljskog staranja:

1. Porodični smeštaj, odnosno smeštaj u hraniteljsku porodicu 2. Smeštaj u ustanovu za decu i mlade 3. Neformalni smeštaj, smeštaj u drugu porodicu po odluci organa starateljstva. Za razliku od prva

dva vida smeštaja koji podrazumevaju izdvajanje iz biološke porodice, odnosi se na decu koja se u postuku starateljske zaštite smeštaju kod srodnika staratelja.

2

Porodični zakon – član 113. Tačka 3 3

Porodični zakon - član 124

12

Porodični smeštaj – hraniteljstvo Hraniteljstvo je mera zaštite deteta bez roditeljskog staranja, odnosno deteta sa roditeljskim

staranjem koje privremeno ne može da živi sa svojim roditeljima; deteta koje ima smetnje u psihofizičkom razvoju ili poremećaj ponašanja. Detetu na hraniteljstvu obezbeđuje se, u skladu sa zakonom, adekvatan oblik hraniteljstva i hraniteljska porodica u skladu sa njegovim specifičnim potrebama i ostvarivanjem njegovog najboljeg interesa. Zasnivanjem hraniteljstva uspostavlja se odnos između deteta i hranitelja koji odgovara odnosu dete - roditelj. Hranitelji preuzimaju neposrednu brigu o detetu i imaju dužnost da se staraju o njegovom zdravlju, razvoju, vaspitanju i obrazovanju, a u cilju njegovog osposobljavanja za samostalan život i rad. U hraniteljskoj porodici deca mogu da budu privremeno, dok se ne reši problem u biološkoj porodici, ali i duže, dok se ne osamostale.

Hraniteljstvo je u najboljem interesu deteta ukoliko:

Predstavlja odgovor na potrebe deteta za bezbednošću, fizičkim, zdravstvenim,

emocionalnim i socijalnim razvojem, vaspitanjem i obrazovanjem;

obezbeđuje trajnost odnosa i veza sa porodicom porekla i drugim osobama važnim za dete;

u najvećoj mogućoj meri obezbeđuje uslove za prevladavanje zastoja u razvoju i optimalan razvoj

deteta.

Smeštaj u ustanovu socijalne zaštite

Usluge domskog smeštaja pružaju se deci i mladima čije se potrebe ne mogu zadovoljiti u okviru biološke, srodničke ili hraniteljske porodice, ili kroz usluge u zajednici, na osnovu odluke organa starateljstva ili suda, odnosno odlukom centra za socijalni rad, do povratka deteta ili mlade osobe u biološku porodicu, odnosno do smeštaja u srodničku ili hraniteljsku porodicu, usvojenje ili osamostaljivanja. Dete mlađe od tri godine ne smešta se u dom, osim u slučajevima predviđenim zakonom kojim je uređena socijalna zaštita.

Neformalni ili srodnički smeštaj

Srodnički smeštaj podrazumeva situacije kada dete živi sa srodnikom koji je i zakonski staratelj deteta, bez formalnog hraniteljskog aranžmana. Normativni kontekst daje prednost smeštaju dece u srodničke porodice, koji je značajan sa aspekta zaštite prava deteta na život u porodici i obezbeđivanja stalnosti. Deca ostaju u istom okruženju, što olakšava prevladavanje izazova vezanih za promenu. Kada su roditelji sprečeni da brinu o deci, nisu spremni ili nisu kompetentni, brigu o njima preuzimaju poznate, emocionalno bliske osobe.

Pregled najvažnijih zapažanja:

U 2017. godini, na evidenciji centara za socijalni rad bilo je ukupno 9.119 dece prema

kojoj su primenjene mere starateljske zaštite (Grafikon 9). Od toga 5.528 dece,

4 Приказани су подаци за 2016. годину, јер подаци за 2017. годину нису били доступни

13

odnosno 61%, je pod stalnom starateljskom zaštitom, a 3.591 pod privremenom starateljskom zaštitom.

U toku 2017. godine CSR je kao organ starateljstva, primenio mere starateljske

zaštite za 724 dece (novi korisnici/deca pod stalnim starateljstvom), odnosno od ukupnog broja dece pod starateljstvom u 2017. godini 13% dece je novih korisnika pod stalnim starateljstvom. U razlozima primene stalne starateljske zaštite dominiraju ostali razlozi (Grafikon 10) što govori o neadekvatnoj evidenciji CSR.

Za polovinu dece pod stalnim starateljstvom dužnost staratelja obavlja fizičko lice -

srodnici ili hranitelji (Grafikon 11). Udeo stručnih radnika CSR kao staratelja dece bez roditeljskog staranja je visok i u 2017. godini. Stručni radnici CSR bili staratelji za 45,37% dece obuhvaćene starateljskom zaštitom.

U 2017. godini 87,4% dece pod starateljstvom žive u porodici (Grafikon 12). Nije bilo

značajnijih promena u pogledu vrste smeštaja koji koriste deca pod starateljstvom u odnosu na prethodnu godinu. Sa razvojem usluga za podršku porodicama, može se očekivati da se trend smanjenja ulaska dece na domski smeštaj nastavi, a da se broj dece koja žive u biološkim i srodničkim porodicama poveća.

Prema podacima CSR u Srbiji je toku 2017. godine iz porodica izdvojeno ukupno

1.093 dece. Najviše dece, odnosno 45% dece je uzrasta od šeste do četrnaeste godine (Grafikon 13). Izdvajanje dece iz porodice je, prema praksi u socijalnoj zaštiti, mera koja se primenjuje tek kada se iscrpe sve druge mere koje bi obezbedile ostanak deteta u porodici, odnosno uređenje porodične sredine, koja bi mogla detetu da obezbedi nesmetan rast i razvoj.

Najčešći razlog izdvajanja dece iz porodice u 2017. godini je neadekvatno

roditeljsko staranje, u 51,8% slučajeva (Grafikon 14). Drugi razlog izdvajanja dece iz porodice je nasilje nad decom, usled čega je izdvojeno 11,4% dece.

Deca koja se izdvajaju iz porodice, smeštaju se kod srodnika ili u okviru resursa socijalne

zaštite (porodični i domski smeštaj, prihvatilište ili prihvatna stanica). Najviše, odnosno 61% dece koja su u toku 2017. godine izdvojena iz porodica, smeštena su u porodični smeštaj (Grafikon 15).

Usluge smeštaja u sistemu socijalne zaštite (domskog i porodičnog) je u 2017. godini

koristilo ukupno 6.177 dece, što je na nivou prethodnih godina (Grafikon 16). Iako je broj dece na domskom smeštaju značajno smanjen u prethodnom periodu, u

prethodne tri godine uočava se trend nastavka ulaska na porodični i domski smeštaj. U 2016.4 godini ukupno je 960 dece novih korisnika smeštaja, što je

6 Приказани су подаци за 2016. годину, јер подаци за 2017. годину нису били доступни

14

posledica izdvajanja dece iz porodice. Podaci ukazuju na potrebu za odgovorom sistema u pogledu razvijanja adekvatnijih rešenja za decu čiji ostanak u biološkoj porodici nije moguć bez adekvatne podrške (Grafikon 17), odnosno rešenja koja utiču na smanjenje rizika za izdvajanje dece, kao što su usluge za podršku biološkoj porodici.

U toku 2016. godine zabeleženo je ukupno 594 prekida smeštaja (domskog i

porodičnog) dece. Od tog broja 96 dece je napustilo domski, a 498 porodični smeštaj. Poređenje podataka o broju dece smeštene u toku godine na domski ili porodični smeštaj, pokazuje da je u 2016. godini veći „ulazak“ dece na smeštaj, nego „izlazak“, odnosno prekid smeštaja5.

Najčešći razlog prestanka porodičnog smeštaja u 2017. godini je povratak dece u

biološku porodicu, kod 36,75% dece (Grafikon 18).

Dominantan razlog prekida domskog smeštaja u 2017. godini je osamostaljivanje u

23% slučajeva, a potom premeštaj u hraniteljsku porodicu u 18% slučajeva (Grafikon 19).

U 2016. godini6 usvojeno je ukupno 128 dece (Grafikon 20). Od ukupno 128 dece, 20 dece je usvojeno od strane stranih državljana (Grafikon 21).

Grafikon 9 - Broj dece obuhvaćene starateljskom zaštitom, 2017.

10097

9820

8899

9257 9119

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Izvor: Izveštaj CSR

5

Prikazani su podaci za 2016. godinu, jer podaci za 2017. godinu nisu bili dostupni

15

Grafikon 10 - Broj novoevidentirane dece prema razlozima primene stalne starateljske zaštite, 2017. (u %)

Ostale okolnosti 35,3%

Neadekvatno roditeljsko staranje 31,2%

Roditelji sprečeni da vrše roditeljsku dužnost 11,9%

Roditelji preminuli 7,7%

Roditelji lišeni roditeljskog prava, odnosno poslovne sposobnosti

7,5%

Nasilje nad detetom 4,7%

Roditelji koji nisu stekli poslovnu sposobnost 1,3%

Roditelji nepoznati 0,4%


Grafikon 11 - Deca pod stalnim starateljstvom prema vršiocu dužnosti staratelja, 2017. (u %)

Staratelj - fizičko lice 54,49%

Neposredni staratelj 45,37%

Kolektivni staratelj 0,14%

Izvor: Izveštaj CS

16

Grafikon 12 - Broj dece pod starateljstvom prema vrsti smeštaja, 2017.

Hraniteljska porodica 2942

Srodnička porodica - smeštaj kod staratelja srodnika ili srodnika bez nadoknade

934

Srodnička hraniteljska porodica 783

Domski smeštaj 653

Kolizijsko starateljstvo - dete živi sa

roditeljem

175

Prihvatilište 41

0 500 1000 1500 2000 2500 3000 3500


Grafikon 13 – Deca izdvojena iz porodice prema starosti, 2017. (u %)

15% 24%

16%

0 - 2

3 - 5

6 - 14

15 - 17

45%


17

Grafikon 14 – Deca izdvojena iz porodice prema razlozima izdvajanja, 2017.

Neadekvatno roditeljsko staranje 567

Nasilje nad decom

Sprečenost roditelja da vrše roditeljsko pravo (odsluženje zatvorske kazne, bolničko lečenje, teške…

Odsustvo roditeljskog staranja (roditelji potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava, lišeni…

Odsustvo roditeljskog staranja (roditelji preminuli, roditelji nepoznati, roditelji nepoznatog boravišta)

Roditelj nije u mogućnosti da odgovori na zdravstvene potrebe deteta

125

116

86

80

47

Ostali razlozi 33

Problemi u ponašanju deteta 30

Smeštaj prema odluci suda 9


Grafikon 15 – Deca izdvojena iz porodice prema smeštaju nakon izdvajanja, 2017. (u %)

18%

2%

4% 15%

61%

Dete smešteno kod srodnika

Porodični smeštaj

Prihvatilište Prihvatna stanica

Domski smeštaj

Nešto drugo


18

Grafikon 16 - Deca korisnici domskog i porodičnog smeštaja, 2013. – 2017.

7000

6000

5000

6041 6042 6088 6083 6177

5125 5205 5321 5320 5416

4000

3000

2000

1000

0

916 837 767 763 761 2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Ukupan broj dece na smeštaju Broj dece na domskom smeštaju

Broj dece na porodičnom smeštaju

Izvor: MRZBSP

Grafikon 17 – Deca koja su u toku godine smeštena na domski ili porodični smeštaj (novi korisnici smeštaja), 2016

7.

1200

1000

800

1062

851

800

600

400

200

228

124 160

0

2014. 2015. 2016.

Domski smeštaj Porodični smeštaj

Izvor: MRZBSP

7 Prikazani podaci odnose se na 2016. godinu jer podaci za 2017. godinu nisu bili dostupni

19

Grafikon 18 – Prestanak porodičnog smeštaja dece prema sredini u koju deca odlaze, 2017. (u %)

Povratak u biološku porodicu 36,75%

Samostalan život 17,92%

Usvojenje 15,90%

Drugo 11,33%

Smeštaj u drugu hraniteljsku porodicu 7,86%

Smeštaj u srodničku porodicu 5,67%

Smeštaj u ustanovu SZ 3,84%

Stanovanje uz podršku 0,55%

Smrt deteta 0,18%


Grafikon 19 – Broj dece prema razlozima prestanka domskog smeštaja u 2017. (u %)

Prestanak potrebe za smeštajem usled osamostaljivanja

Premešteni u hraniteljsku porodicu

Stvoreni uslovi za povratak u biološku/srodničku porodicu Drugi

razlozi

Premešteni u drugu ustanovu za smeštaj

Samovoljno napustili ustanovu 6%

Umrli 5% Prestanak

ili obustava vaspitne mere 5% Premešteni u

malu domsku zajednicu 3%

Stvoreni uslovi za usvojenje 1%

15%

13%

12%

18%

23%

Izvor: Izveštaj ustanova za smeštaj

20

108 20

138 18

173 21

138 13

100 8

Grafikon 20 – Broj usvojene dece, 2012 – 20168.

250

200

194

150

100

108

151 156 128

50

0

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Izvor: MRZBSP

Grafikon 21 – Broj usvojene dece prema vrsti usvojenja, 2012 – 2016.

9

2016.

2015.

2014.

2013.

2012.

75% 80% 85% 90% 95% 100%

Broj domaćih usvojenja Broj međudržavnih usvojenja

Izvor: MRZSP



21

DECA ŽRTVE NASILJA U PORODICI

Nasilje u porodici

Nasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno

zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u porodici je definisano Zakonom o socijalnoj zaštiti, Porodičnim zakonom, a određeno je i kao krivično delo i regulisano Krivičnim zakonikom10.

Pod nasiljem u porodici Porodični zakon podrzumeva sledeće radnje:

nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom

licu; prisiljavanje na seksualni odnos; navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu

života ili nemoćnim licem; ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje;

Deca žrtve nasilja i zanemarivanja

Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti i u skladu sa Opštim protokolom o zaštiti dece od zlostavljanja i

zanemarivanja, deca žrtve nasilja i zanemarivanja su deca kod koje postoji opasnost da će postati žrtve ili ako jesu žrtve zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja i eksploatacije, odnosno ako su im fizičko, psihičko ili emocionalno blagostanje i razvoj ugroženi delovanjem ili propustima roditelja, staratelja ili druge osobe koja se o njima neposredno stara.

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:

1. Fizičko nasilje: podrazumeva korišćenje delova tela ili oružja radi pretnje, kazne, kontrolisanja

ili povređivanja druge osobe. Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ono obuhvata: batine, povrede oštrim i tupim predmetima, udaranje, šutiranje, davljenje, bacanje, nanošenje opekotina, gađanje raznim predmetima, lomljenje bilo kog dela tela, itd.

2. Psihičko nasilje: sastoji se u ozbiljnoj pretnji da će se napasti život ili telo člana porodice. Pretnja treba da bude ozbiljna i da izazove osećanje ugrožene sigurnosti. Psihičko nasilje se odnosi takođe na zastrašivanje, konstatno kritikovanje, potcenjivanje, različite optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, verbalno zlostavljanje, uznemiravanje, maltretiranje itd.

10 Od 1. jula 2017. godine na snagu je stupio Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. S obzirom na to da je reč o izveštaju za 2017. godinu, promene u praksi CSR će se pratiti u narednom izveštajnom periodu.

22

3. Seksualno nasilje: podrazumeva svaku povredu polne slobode i morala, svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi, svaki vid prisiljavanja na seksualni odnos i silovanje.Ono predstavlja korišćenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipuliše, preti i povređuje druga osoba. Ovu vrstu nasilja često prati i fizičko i psihičko nasilje, a često se ti slučajevi nasilja vrše istovremeno.

4. Ekonomsko nasilje: podrazumeva oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, zabrana članu da raspolaže svojim i zajedničkim prihodima, zabrana članu da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava za rad, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca i dr.

5. Zanemarivanje: podrazumeva zapostavljanje detetovih bazičnih fizičkih i psiholoških potreba koje može izazvati ozbiljna oštećenja zdravlja i razvoja. Podrazumeva propuste roditelja ili staratelja da obezbede adekvatnu hranu, smeštaj i odeću, propuste u zaštiti deteta od fizičkih povreda ili opasnosti, kao i neobezbeđivanje odgovarajuće medicinske nege ili lečenja. Zanemarivanje uključuje i napuštanje deteta.

Pregled najvažnijih zapažanja: Broj prijava nasilja nad decom evidentiranih u toku 2017. godine iznosio je 8.297

(Grafikon 22). U periodu od 2013 – 2017. godine prisutan je trend povećanja svih prijava nasilja u CSR, dok je broj prijava nasilja nad decom porastao za 128%.

Prema vrstama nasilja u 2017. godini, najviše prijava nasilja podneto je usled slučajeva zanemarivanja dece, koji iznosi 3.094, odnosno 37% (Grafikon 23). Osim zanemarivanja, u 2017. godini u CSR evidentirano je: 2.472 prijava fizičkog nasilja, 1.509 prijava emocionalnog nasilja, 187 prijava seksualnog nasilja i 35 prijava ekonomskog nasilja.

U 2017. godini nastavlja se trend povećanja svih vrsta nasilja nad decom (Grafikon

24). Najveći porast je zabeležen u slučajevima prijava zanemarivanja dece i prijavama fizičkog nasilja nad decom.

Prema polnoj strukturi dece za koju je prijavljeno nasilje, udeo devojčica i dečaka je gotovo

izjednačen u svim vrstama nasilja, izuzev kod seksualnog nasilja, gde je dominantan udeo devojčica, koje čine 88% žrtava ovog vida nasilja (Grafikoni 25 - 28).

Među postupcima koje su u 2017. godini CSR preduzimali u cilju zaštite dece u

slučajevima nasilja u porodici, 54% postupaka i mera odnosi se na mere i intervencije iz domena rada CSR (voditelja slučaja) i to na pružanje materijalne, pravne ili stručno savetodavne podrške i pomoći detetu i roditelju u CSR. Upućivanje deteta i roditelja na usluge drugih odgovarajućih ustanova je realizovano u 18% slučajeva. Dete je, zajedno sa nenasilnim roditeljem, izdvajano iz porodice u

23

5,1% slučajeva, dok je samo dete izdvajano u 4,9% slučajeva. Postupci pred sudom su pokretani u 5,2% slučajeva (Grafikon 29).

U strukturi postupaka za zaštitu dece žrtava nasilja u porodici koje je CSR pokrenuo po

službenoj dužnosti pred sudom dominira postupak za izricanje mere zaštite u porodici (Grafikon 30).

Grafikon 22 - Broj prijava nasilja nad decom na evidenciji CSR, 2013 – 2017.

8297

6520 7036

4938

3637

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


Grafikon 23 – Struktura nasilja nad decom prema prijavama nasilja na evidenciji CSR u 2017. (u %)

1%

37%

30%

Fizičko nasilje

Emocionalno nasilje

Seksualno nasilje

30% 2%

Zanemarivanje ili nemarno postupanje

Eksploatacija deteta


24

Grafikon 24 – Struktura prijava nasilja nad decom prema vrstama nasilja na evidenciji CSR, 2013 -

2017.

2017. 2472 187 2509 3094 35

2016. 2144 173 1646 2468 28 Fizičko nasilje

Seksualno nasilje

2015.

1772

115

1501

2890 45

Emocionalno

Zanemarivanje

2014. 1423

95 1346

1991 29

Eksploatacija

2013. 1164 95 1009 1553 37


Grafikon 25 – Prijave fizičkog nasilja nad decom prema polu, 2013 – 2017. (u %)

49,2% 48,8% 47,7% 48,5% 50,3%

Devojčice

Dečaci

50,8% 51,2% 52,3% 51,5% 49,7%

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


25

Grafikon 26 - Prijave seksualnog nasilja nad decom prema polu, 2013 – 2017.

75 73 95 147

140

20 22 20 26 47

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Dečaci Devojčice


Grafikon 27 - Prijave emocionalnog nasilja nad decom prema polu dece, 2013– 2017

2017. 1177 1332

2016. 746 900

2015. 712 789

2014. 645 701

2013. 471 538

Dečaci Devojčice

.


26

Grafikon 28 – Prijave zanemarivanja dece prema polu dece, 2013 – 2017.

2017. 1582 1512

2016. 1258 1210

2015. 1457 1433

2014. 1038 953

2013. 774 779

Dečaci Devojčice


Grafikon 29 - Postupci koje je CSR preduzeo za zaštitu dece žrtava nasilja, 2015 - 2017.

Pružanje materijalne, pravne ili stručno savetodavne podške i pomoći detetu i roditelju u CSR

Upućivanje deteta i roditelja na usluge drugih odgovarajućih ustanova

Nešto drugo

Izdvajanje deteta i nenasilnog roditelja iz

porodice

Pokretanje postupaka pred sudom

Upozoravanje roditelja na nedostatke u vršenju

roditeljskog prava - korektivni nadzor

Izdvajanje deteta iz porodice

726

762 534

299

470 477

372

482 406

597

422 323 353

453 292 338

1664 1684

3230

5001 4866

2017.

2016.

2015.

0 1000 2000 3000 4000 5000 6000


27

Grafikon 30 - Postupci koje je CSR pokrenuo pred sudom za zaštitu dece žrtava nasilja, 2013 – 2017.

350

321

300

250

200

150

157 150

144

224

202

181

166

208

181 182

134 140

146

201

159

170

100

50

114 116 94

83

90

76 72

123

38

7 3 19

9

0

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Postupak za izricanje mere zaštite od nasilja u porodici

Postupak za potpuno lišavanje roditeljskog prava Postupak za

delimično lišavanje roditeljskog prava Krivična prijava

Postupak za donošenje privremene mere prinudnog lečenja

Postupak za zaštitu interesa i prava deteta


28

DECA SA PROBLEMIMA U PONAŠANjU

U poslovima zaštite maloletnika CSR koriste se formulacije: «maloletnici sa problemima u ponašanju» i «maloletnici u sukobu sa zakonom». Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica pod terminom „deca“ podrazumeva samo uzrast od 0-14 godina, dok se u socijalnoj zaštiti termin „deca“ odnosi na uzrast od 0-18 godina. Kako bi se obezbedilo razumevanje termina iz domena krivičnopravne zaštite, u ovom delu izveštaja, koriste se dva termina: „deca“ se odnose samo na uzrast do 14 godina, a termin „maloletnici“ obuhvata uzrast od rođenja do 18 godina.

Za potrebe godišnjeg izveštavanja, odnosno efikasnijeg prikupljanja podataka i pouzdanijih

podataka, definisane su sledeće dve kategorije:

1. Maloletnici sa problemima u ponašanju:

- maloletnici sa problemima u ponašanju u školi, sa roditeljima, starateljima i zajednicom, i maloletnici koji svojim ponašanjem ugrožavaju sebe i okolinu - maloletnici koji se suočavaju sa teškoćama zbog zloupotrebe alkohola, droge ili drugih opojnih sredstava - maloletnici koji nemaju krivična dela i nisu počinioci prekršaja

2. Maloletnici u sukobu sa zakonom (Krivični i Prekršajni zakon):

- maloletnici koji su u kontaktu sa krivičnopravnim sistemom zbog sumnje, optužbe, ili osude da su počinila krivično delo.

Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica definiše:

«licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon“. Zakon dalje određuje kao krivično odgovornu decu uzrasta od 14 do 18 godina života. Prema njima, kao i mlađim punoletnim licima, od 18 do 21 godine, mogu se izreći vaspitne mere od strane suda, a angažovanje centra za socijalni rad, kao organa starateljstva, je obavezno.

Vrste krivičnih sankcija11

Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog

zatvora i mere bezbednosti predviđene članom 79. Krivičnog zakonika.

Mlađim maloletnicima mogu se izreći samo vaspitne mere.

Starijim maloletnicima mogu se izreći vaspitne mere, a izuzetno može se izreći kazna

maloletničkog zatvora.

11 Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica

29

Pod uslovima predviđenim ovim zakonom maloletnicima se mogu izreći mere bezbednosti.

Vaspitne mere koje sud može izreći su:

Mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze, Mere pojačanog nadzora: pojačan nadzor od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja,

pojačan nadzor u drugoj porodici, pojačan nadzor od strane organa starateljstva, pojačan nadzor uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitavanje i obrazovanje maloletnika,

Zavodske mere: upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno - popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Maloletnici koja učestvuju u izvršenju krivičnih dela

Zakonom o maloletnim počiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica,

propisano je da se prema licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela nije navršilo 14 godina ne mogu izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere predviđene zakonom.

U odnosu na maloletne učinioce krivičnih dela sud može primeniti vaspitne naloge i preduzeti krivične sankcije.

Vaspitni nalog je posebna mera predviđena Zakonom o maloletnicima koja nema karakter

krivične sankcije, čija je svrha nepokretanje krivičnog postupka prema maloletnom učiniocu krivičnog dela ili obustava postupka, sa ciljem da se vaspitnim nalogom utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti i prevenira dalje činjenje krivičnih dela. Vaspitni nalozi su:

Poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela,

Redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao, Uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog

ili ekološkog sadržaja, Podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane

upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga, Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi

ili savetovalištu.

Centar za socijalni rad, u ulozi organa starateljstva, učestvuje u svim postupcima prema

maloletnim učiniocima krivičnih dela, kao i prema malđim punoletnim licima (do 21 godinu), kao i u realizaciji vaspitnih naloga i vaspitnih mera.


Prema podacima CSR, tokom 2017. godine evidentirano je ukupno 19.829

maloletnika sa problemima u ponašanju i maloletnika u sukobu sa zakonom

30

(Grafikon 31). Od ukupnog broja, 16.412 je maloletnika starijih od 14 godina koji su krivično odgovorni i 3.417 dece do 14 godina koja nisu krivično odgovorna.

U 2017. godini je ukupno 1.270 dece mlađe od 14 godina počinilo krivično delo ili

prekršaj (Grafikon 32).

Od ukupnog broja maloletnika sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom u

2017. godini na evidenciji CSR je ukupno 8.944 maloletnika sa problemima u ponašanju i 10.885 maloletnika u sukobu sa zakonom, odnosno maloletnika za koje su podnete krivične i prekršajne prijave (Grafikon 33).

U 2017. godini ukupno je izrečeno 868 vaspitna naloga. U periodu od 2013 – 2017.

godine (Grafikon 34).

Broj izrečenih vaspitnih mera prema maloletnicima u 2017. godini iznosio je 2.733. U strukturi vaspitnih mera dominiraju mere pojačanog nadzora sa 55% (Grafikon 35).

Ukupan broj maloletnika sa izrečenom vaspitnom merom posebne obaveze u 2017. godini iznosi 1.040 (Grafikon 36). Kao i u prethodnoj godini, najzastupljenije su mere posebne obaveze koje se odnose na humanitarni rad, redovno pohađanje škole i izvinjenje oštećenom (Grafikon 37).

U 2017. godini izrečeno je 1.500 vaspitnih mera pojačanog nadzora (Grafikon 38).

Učešće mera pojačanog nadzora od strane organa starateljstva u odnosu na ukupan broj mera pojačanog nadzora je 56,3% (Grafikon 39). Broj primenjenih mera pojačanog nadzora je generalno u padu.

Učešće zavodskih vaspitnih mera je u periodu od prethodnih pet godina u padu

(Grafikon 40). U odnosu na sve izrečene vaspitne mere, udeo zavodskih vaspitnih mera je u 2017. godini iznosio 6%.

U 2017. godini u ustanovama za vaspitanje dece i mladih na dan 31.12.2017. godine na smeštaju je 58 maloletnika sa izrečenom vaspitnom merom upućivanja u vaspitnu ustanovu12. U polnoj strukturi korisnika dominiraju dečaci sa 82%.

12 Detaljnije informacije o korisnicima i radu Ustanova za vaspitanje dece i omladine za 2017. godinu videti u izveštaju RZSZ dostupnom na sajtu www.zavodsz.gov.rs

http://www.zavodsz.gov.rs/

31

Među izrečenim zavodskim vaspitnim merama, kontinuirano je najzastupljenije upućivanje u vaspitno popravni dom Kruševac (jedina vaspitno popravna ustanova na teritoriji RS), koje čini 66% svih izrečenih zavodskih mera.

U 2017. godini izrečeno je 14 krivičnih sankcija maloletničkog zatvora prema starijim

maloletnim licima, uzrasta od 16 do 18 godina (Grafikon 41).

U 2017. godini izrečeno je 38 mera bezbednosti prema starijim maloletnicima (Grafikon 42).

Grafikon 31 - Maloletnici sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom na evidenciji CSR, 2013 – 2017.

16309 15695

13406

14719

19829

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


Grafikon 32 - Broj dece mlađe od 14 godina koja su počinioci krivičnih dela, 2013 – 2017.

1400

1200

1195

1270

1000

800

600

400

791

551

980

200

0

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


32

Grafikon 33 – Maloletnici sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom na evidenciji CSR, 2016 - 2017.

10885

8495 8944 Maloletnici sa problemima u

ponašanju

6224

zakonom (Krivične i prekršajne prijave)

2016. 2017.


Grafikon 34 - Broj izrečenih vaspitnih naloga prema evidenciji CSR, 2013 – 2017.

1032

681

773

868

480

2013. 2014. 2015. 2016. 2017

Broj izrečenih vaspitnih naloga prema evidenciji CSR


33

Васпитне мере посебних обавеза

38%

38%

Васпитне мере појачаног надзора

Заводске васпитне мере

Васпитне мере безбедности

Grafikon 35 - Struktura izrečenih vaspitnih mera prema maloletnicima, 2013 - 2017. (u %)

70%

60%

63% 64%

56% 56% 55%

50%

40%

30%

26% 28%

37%

20%

10%

8% 6% 6%

3% 2%

5% 6% 1% 1% 1%

0%

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


Grafikon 36 - Broj maloletnika sa izrečenom merom posebne obaveze od strane suda prema evidenciji CSR, 2013 – 2017.

1200

1000

1055

907

1063 1107

1040

800

600

400

200

0

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Ukupan broj maloletnika


34

2535

2093

1577 1650

1500

Grafikon 37 – Struktura mera posebne obaveze prema vrstama, 2017.

Uključivanje u rad humanitarnih organizacija

Redovno pohađanje škole ili neizostajanje sa posla

Izvinjenje oštećenom

Uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman

Naknade štete oštećenom

Osposobljavanje za određeno zanimanje

Kursevi za stručno osposobljavanje

Ispitivanje i odvikavanje od zavisnosti

Uključivanje u sportske aktivnosti

Zabrana napuštanja mesta prebivališta ili boravišta

0 50 100 150 200 250 300 350 400 450


Grafikon 38 - Izrečene vaspitne mere pojačanog nadzora na evidenciji CSR, 2013 - 2017.

3000

2500

2000

1500

1000

500

0

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


35

Grafikon 39 – Izrečene vaspitne mere pojačanog nadzora na evidenciji CSR prema vrstama pojačanog nadzora, 2013 – 2017.

Od strane organa starateljstva

Od strane roditelja, usvojitelja, staratelja

Uz dnevni boravak u odgovarajućoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje

U drugoj porodici

1498

1243

978 806

956 929 845

595 670 622

38 21 29 15 19 7 26 25 27 6

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


Grafikon 40 - Broj izrečenih zavodskih vaspitnih mera prema evidenciji CSR, 2013 – 2017.

177

109 108 112 99

79

56 52 49 57

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Upućivanje u VPD Upućivanje u vaspitnu ustanovu


36

9

6

4

3

2

2

Grafikon 41 – Maloletnici upućeni u maloletnički zatvor na evidenciji CSR, 2013 – 2017.

15

14

11

9

6

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


Grafikon 42 – Maloletnici sa izrečenom merom bezbednosti na evidenciji CSR u 2017.

Oduzimanje predmeta 12

Obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi

Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi

Obavezno lečenje narkomana

Zabrana upravljanja motornim vozilom

Zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim

Obavezno lečenje alkoholičara


37

DECA IZ PORODICA U KRIZI

Deca čiji se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava

Zakon o socijalnoj zaštiti prepoznaje grupu dece čiji se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava, odnosno dece čiji su:

1) roditelji u postupku razvoda braka, odnosno u sporu oko vršenja roditeljskog prava 2) roditelji nakon razvoda braka spore oko regulisanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, 3) roditelji spore oko izdržavanja.

Lišavanje roditeljskog prava

Prema Porodičnom zakonu roditelj može biti potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava. Do potpunog lišenja roditeljskog prava dolazi kada roditelj zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Do delimičnog lišenja roditeljskog prava dolazi ukoliko roditelj nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava.

Nadzor nad vršenjem roditeljskog prava

Preventivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ satarteljstva kada donosi

odluke kojima omogućava roditeljima da vrše roditeljsko pravo u cilju zaštite interesa deteta.

Korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada je interes deteta u biloškoj porodici ugrožen, a procenjuje se da postoji kapacitet porodice da se postigne pozitivna promena i unaprede roditeljske kompetencije, odnosno da se odgovori na potrebe deteta na primereniji način.

Mere korektivnog nadzora su:

Upozorenje roditeljima na nedostatke u vršenju roditeljskih prava Upućivanje roditelja na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima Zahtev roditeljima da polože račun o upravljanju imovinom deteta.

Savetodavno - terapijske i socio - edukativne usluge pružaju se kao vid pomoći pojedincima i

porodicama koji su u krizi radi unapređivanja porodičnih odnosa, prevazilaženja kriznih situacija i sticanja veština za samostalan i produktivan život u društvu.

Savetodavno usmeravanje je aktivnost stručnog radnika u CSR koja se u okviru redovnog rada sa korisnikom sprovodi bez upućivanja na posebnu uslugu.

38


Udeo dece iz porodica u kojima se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava u

2017. godini iznosi 13% od ukupnog broja dece na evidenciji CSR (Grafikon 43).

Ukupno 73% dece je iz sporova roditelja koji se u CSR okončavaju procenom, a samo

15% je dece iz porodica u kojima je došlo do nagodbe: sporazum o vršenju

roditeljskog prava ili mirenje roditelja (Grafikon 44).

U odnosu na vrstu postupaka za zaštitu prava deteta i dalje dominira broj postupaka

(mereno brojem nalaza koje sudu dostavlja CSR) koji se tiču vršenja roditeljskog prava sa

68%, dok je značajno manji broj postupaka kojim se regulišu lični odnosi deteta i roditelja i

ostalih postupaka (Grafikon 45).

U 2017. godini CSR je pokrenuo 348 postupka za lišenje roditeljskog prava (Grafikon

46). U petogodišnjem periodu, broj postupaka za lišenje roditeljskog prava je

smanjen za 37%.

U 2017. godini je doneto 507 rešenja o merama korektivnog nadzora i 992 rešenja o

merama preventivnog nadzora u odnosu na roditelje. Nastavljen je trend smanjenja primene

preventivnog nadzora u 2017. godini (Grafikon 47). U odnosu na ukupan broj mera

korektivnog nadzora „mera upozorenja roditeljima o nedostacima u vršenju roditeljskog

prava“ dominira sa 73%, odnosno javlja se u 368 slučajeva (Grafikon 48).

Kada govorimo o intervencijama koje CSR preduzima u cilju kreiranja pozitivne promene

u životu korisnika, porodice i pojedinca, najveći broj usluga savetodavnog usmeravanja je

pružen licima u stanju socijalne potrebe 74.148, a značajno manje je primenjivana pomoć u

sređivanju bračnih i porodičnih odnosa i pomoć u vaspitanju i razvojnim problemima dece

(Grafikon 49).

Korisnici iz porodica u krizi u 2017. godini upućuju se na savetodavne usluge van CSR, a

u posebnoj jedinici CSR na porodičnu terapiju, medijaciju i druge savetodavne

usluge. U 2017. godini CSR je uputio ukupno 12.602 korisnika na korišćenje ovih usluga

(Grafikon 50). U periodu od pet godina upućivanje korisnika na savetodavne usluge (među

njima je i usluga porodični saradnik) je poraslo za 75%, dok upućivanje na medijaciju i usluge

porodične terapije stagnira.

39

Grafikon 43 - Deca čiji se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava, 2013 – 2017.

250000

200000

150000

100000

50000

0

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Ukupan broj dece na evidenciji CSR

Broj dece čiji se roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava


Grafikon 44 - Deca iz porodica prema kojima je CSR sprovodio postupke za vršenje roditeljskog prava,

2017.

18000

16000

14000

12000

10000

8000

6000

4000

2000

0

1759

934

16793 3379

Mirenje Nagodba Procena za vršenje roditeljskog prava

Procena sporazumnog predloga roditelja


40

Grafikon 45 - Deca u postupcima u kojima je CSR na zahtev suda odlučivao o zaštiti prava deteta, 2017.

Vršenje roditeljskog prava

Regulisanje ličnog odnosa deteta i roditelja

Izdržavanje deteta

Lišenje roditeljskog prava

Izvršni postupak u regulisanju viđanja deteta…

Prekršajni postupak

Postupak za zaštitu prava deteta

Krivični postupak protiv roditelja zbog…

0 4000 8000 12000 16000 20000


Grafikon 46 - Predlozi za lišenje roditeljskog prava, 2017.

600

552

500

400

400

465

352 348

300

200

100

0

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


41

Grafikon 47 - Rešenja o merama nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, 2013 – 2017.

1600

1400

1290

1411 1415

1200

1000

800

600

514 487

575

1029 992

518 507

Broj rešenja o merama preventivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava

Broj rešenja o merama korektivnog nadzora

400

200

0

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.


Grafikon 48 - Mere korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava, 2017. (u %)

Upozorenje roditeljima o

8% nedostacima u vršenju roditeljskih prava

19%

73%

Upućivanje roditelja na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima

Zahtev roditeljima da polože račun o upravljanju imovinom deteta


42

Grafikon 49 - Savetodavno usmeravanje prema vrstama, 2013 - 2017.

2016.

2015.

2014.

Usmeravanje lica u stanju socijalne potrebe

Savetodavno usmeravanje za pomoć u vaspitanju i razvojnim problemima dece

Pomoć u sređivanju bračnih i porodičnih odnosa

2013.

0 20000 40000 60000 80000 100000


Grafikon 50 - Struktura uputa CSR za korišćenje savetodavno–terapijskih i socio–edukativnih usluga,

2013 - 2017.

10000

9000

8000

7000

6000

5000

4000

3000

2000

1000

0

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Druge savetodavne usluge Medijacija Porodična terapija


43

DECA SA SMETNJAMA U RAZVOJU

Deca sa smetnjama u razvoju, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti (član 41), su korisnici usluga socijalne zaštite ako imaju smetnje u razvoju (telesne, intelektualne, mentalne, senzorne, govorno- jezičke, socio-emocionalne, višestruke), a njihove potrebe za negom i materijalnom sigurnošću prevazilaze mogućnosti porodice.

Pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog

oštećenja, intelektualnih poteškoća ili promena u zdravstvenom stanju, neophodna pomoć i nega drugog lica da bi zadovoljilo svoje osnovne životne potrebe (član 92. Zakona o socijalnoj zaštiti).

Pravo na posebnu novčanu naknadu ima jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji

najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica u smislu st. 1 i 2 ovog člana, u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih, kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario pravo na penziju (član 94. Zakona o socijalnoj zaštiti).

Sagledavanje položaja i potreba dece sa smetnjama u razvoju u sistemu socijalne zaštite otežano

je nepostojanjem opšteprihvaćene definicije dece sa smetnjama u razvoju, neujednačenim kriterijumima u različitim sistemima i neadekvatom evidencijom kao posledicom ovih nedostataka.

Deca sa smetnjama u razvoju u sistemu socijalne zaštite koriste različite usluge (novčana

socijalna pomoć, jednokratne novčane pomoći, sporovi oko vršenja roditeljskog prava, podrška deci sa problemima u ponašanju, podrška žrtvama zanemarivanja i nasilja, itd.). Na osnovu postojeće evidencije o deci sa smetnjama u razvoju unutar sistema socijalne zaštite, izveštajem će biti prikazana deca sa smetnjama u razvoju koja ostvaruju sledeća prava i usluge:

dodatak za tuđu negu i pomoć, uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć i pomoć za osposobljavanje za rad,

usluge domskog i porodičnog smeštaja.


U toku 2017. godine na evidenciji CSR je 10.298 dete sa smetnjama u razvoju. Udeo

dece sa smetnjama u razvoju u ukupnom broju dece na evidenciji CSR je 5%, što je na nivou učešća prethodnih pet godina (Grafikon 51).

U polnoj strukturi dece sa smetnjama u razvoju u 2017. godini veće je učešće dečaka sa

59,7%, što je nastavak trenda od 2013. godine (Grafikon 52).

44

Prema vrsti smetnje u razvoju na evidenciji CSR u 2017. godini dominiraju deca sa telesnim invaliditetom 41%, a potom deca sa intelektualnim 18,8% i višestrukim 18,8% smetnjama (Grafikon 53). Distribucija vrste smetnji u razvoju kod dece stabilna je od 2013. godine.

Osnovni dodatak za pomoć i negu drugog lica je u 2017. godini koristilo 3.657 dece sa

smetnjama u razvoju (Grafikon 54).

Broj dece korisnika uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica raste u periodu od pet

godina (Grafikon 55). U posmatranom periodu, broj dece koja primaju uvećani dodatak pomoć i negu porastao je za 20,96%.

U 2017. godini je nastavljen je trend smanjenja broja dece sa smetnjama u razvoju na

domskom smeštaju u sistemu socijalne zaštite (Grafikon 56).

Udeo dece sa smetnjama u razvoju na porodičnom smeštaju je u periodu 2012 – 2016. godine udvostručen (Grafikon 57), ali je i dalje nizak. Prema dostupnim podacima MRZBSP u 2016. godini ukupno 848, odnosno 15,9% dece na porodičnom smeštaju imalo je razvojne i zdravstvene smetnje. Reč je o deci koja su na osnovu zdravstvenih ili razvojnih smetnji, ostvarivala prava na osnovni i uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica ili naknadu za izdržavanje deteta.

Grafikon 51 – Deca sa smetnjama u razvoju na evidenciji CSR, 2013 – 2017.

210000 186424 193865 197879 202540 201097

160000

110000

60000

10000

-40000

10575 9701 9861 9942 10298

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Ukupan broj dece na evidenciji CSR

Broj dece sa smetnjama u razvoju na evidenciji CSR


45

Grafikon 52 – Deca sa smetnjama u razvoju na evidenciji CSR prema polu, 2013 – 2017. (u %)

2017. 59,7% 40,3%

2016. 58,5% 41,5%

2015. 58,6% 41,4% Dečaci

Devojčice

2014. 58,0% 42,0%

2013. 55,9% 44,1%

0% 20% 40% 60% 80% 100%

Izveštaji CSR

Grafikon 53 - Deca sa smetnjama u razvoju na evidenciji CSR prema vrsti smetnji, 2017. (u %)

Izvor:

9,4% Telesni invaliditet

Intelektualni invaliditet

18,8%

41,0% Senzorni invaliditet

8,2%

7,3%

18,8%

Pervazivni razvojni poremećaji

Višestruki invaliditet

Mentalna oboljenja


46

Grafikon 54 – Deca korisnici osnovnog dodatka za pomoć i negu drugog lica, 2013 – 2017.

4000

3500

3000

2500

2000

1500

1000

500

0

3036 2964 3069 3093

3657

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Izvor: MRZBSP

Grafikon 55 – Deca korisnici uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica, 2013 – 2017.

4.500

4.000

3.500

3.000

2.500

2.000

1.500

1.000

500

0

3.330

3.542 3.656 3.702

4.028

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Izvor: MRZBSP

47

Grafikon 56 – Deca sa smetnjama u razvoju na domskom smeštaju, 2013 – 2017.

718

921 657

822

730 742 761

564 594

551

Ukupan broj dece na domskom smeštaju

Ukupan broj dece sa smetnjama u razvoju na domskom smeštaju

2013. 2014. 2015. 2016. 2017.

Izvor: MRZBSP

Grafikon 57 – Deca sa smetnjama u razvoju na porodičnom smeštaju, 2012 – 201613

.

6000

5000

4000

3000

2000

1000

0

482 465

808 762 848

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Ukupan broj dece i mladih na porodičnom smeštaju

Broj dece sa smetnjama u razvoju na porodičnom smeštaju

Izvor: MRZBSP

13 Ovaj deo izveštaja odnosi se na podatke iz 2016. godine, jer podaci za 2017. godinu nisu bili dostupni

48

MATERIJALNO UGROŽENA DECA14

Korisnik prava ili usluga socijalne zaštite je pojedinac, odnosno porodica koja se suočava s preprekama u zadovoljavanju potreba, usled čega ne može da dostigne ili da održi kvalitet života ili nema dovoljno sredstava za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može da ih ostvari svojim radom, prihodom od imovine ili iz drugih izvora. Dete je korisnik sistema socijalne zaštite kada mu je usled porodičnih i drugih životnih okolnosti, ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez podrške sistema socijalne zaštite ne može da dostigne optimalni nivo razvoja.

Novčana socijalna pomoć (NSP)

Pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada pojedincu, odnosno porodici, koji svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruje prihod manji od iznosa novčane socijalne pomoći utvrđenog zakonom15. Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti pojedinac, odnosno porodica:

1) ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama pojedinca, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara;

2) ako pojedinac, odnosno član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne vrednosti nepokretne imovine koju je prodao, poklonio ili se odrekao prava na nasleđivanje, mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona;

3) ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu čijim korišćenjem ili otuđenjem, bez ugrožavanja osnovnih životnih potreba, može da obezbedi sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći koja bi mu bila utvrđena po ovom zakonu u momentu podnošenja zahteva za novčanu socijalnu pomoć;

4) ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju (čl. 82, Zakon o socijalnoj zaštiti).

Dečiji dodatak

Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin

Republike Srbije, ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije i ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva, pod uslovima predviđenih zakonom16.

14 Ovaj deo izveštaja odnosi se na podatke iz 2016. godine, jer podaci za 2017. godinu nisu bili dostupni

15 Zakon o socijalnoj zaštiti – član 81

16 Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom – član 17

49


U periodu 2012 – 2016. godine nakon početnog porasta broja porodica sa decom koje

koriste novčanu socijalnu pomoć u prve dve godine, u 2014. godini zabeležen je prekid trenda rasta i smanjenje broja porodica koje primaju NSP (Grafikon 58). Trend smanjenja broja porodica sa decom korisnika NSP nastavljen je i u 2016. godini.

Ukupan broj porodica sa decom koje primaju NSP u 2016. godini iznosio je ukupno 45.799 porodica sa ukupno 92.135 dece (Grafikon 59).

Udeo dece korisnika NSP u ukupnom broju korisnika novčane socijalne pomoći je od 2012. godine u blagom padu, a u 2016. godini je iznosio 36% (Grafikon 60).

Udeo porodica sa decom u ukupnom broju porodica koje koriste NSP u 2016.

godini iznosi 45% i takođe se kreće u okviru vrednosti iz prethodnih godina (Grafikon 61). Povećanje udela porodica sa decom nakon zakonskih promena 2011. godine u stručnoj javnosti objašnjeno je kao posledica promene skala ekvivalencija17.

U 2016. godini 17.958 jednoroditeljskih porodica ostvarivalo je pravo na

novčanu socijalnu pomoć. U ukupnom broju porodica sa decom koje primaju NSP, udeo jednoroditeljskih porodica u 2016. godini iznosi 18% (Grafikon 62).

U 2016. godini je nastavljeno smanjenje broja dece i porodica koje ostvaruju pravo na

dečiji dodatak (Grafikon 63). Broj dece korisnika je smanjen za 9,1%, a broj porodica korisnika za 9,4%. Dečiji dodatak je u 2016. godini ostvarilo ukupno 348.114 dece i 184.084 porodica.

U strukturi dece za koju se ostvaruje dečiji dodatak u 2016 godini, dominira udeo prvorođene dece sa 43,2%, dok je kontinuirano najmanji udeo četvtorođene dece s a 4,7% (Grafikon 64), što korespondira sa distribucijom dece po redosledu rođenja u opštoj populaciji. Ovakva struktura je nepromenjena je od 2012. godine.

17 Koje su „na početku prethodne decenije iznosile, na primer, za četvrtog i petog člana domaćinstva svega

0,1, dok se šesti član nije uopšte vrednovao“, Matković, Mijatović, Stanić 2013.

50

Grafikon 58 – Broj porodica s decom korisnika NSP, 2012 – 2016.

48.811 48.686

47.034

45.799

43.496

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Izvor: MRZBSP

Grafikon 59 – Broj dece i broj porodica s decom korisnika NSP, 2012 – 2016.

86.657

97.741 96.868

90.407 92.135

43.496 48.811 48.686 47.034 45.799

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Broj porodica sa decom Broj dece

Izvor: MRZBSP

51

Grafikon 60 – Korisnici NSP prema starosti, 2012 – 2016. (u %)

2016. 36% 9% 49% 5%

2015. 36% 10% 49% 5%

2014. 37% 10% 49% 5%

2013. 37% 10% 49% 5%

2012. 38% 9% 48% 5%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Deca (0 - 17) Mladi (18 - 25) Odrasli (26 - 64) Stariji (65 i više)

Izvor: MRZBSP

Grafikon 61 – Struktura porodica korisnika NSP, 2012 – 2016. (u %)

2016. 45% 55%

2015. 46%

54%

2014. 47%

53%

2013. 47%

53%

2012. 46%

54%

Porodice sa decom

Porodice bez dece

Izvor: MRZBSP

52

Grafikon 62 – Udeo jednoroditeljskih porodica u ukupnom broju porodica korisnika NSP, 2012 – 2016.

(u %)

100%

90%

80%

70%

60%

50%

40%

30%

20%

10%

0%

16% 17% 17% 17% 18% 2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Broj jednoroditeljskih porodica korisnika NSP Broj ostalih porodica korisnika NSP

Izvor: MRZBSP

Grafikon 63 – Broj dece i njihovih porodica korisnika dečijeg dodatka, 2012 – 2016.

Broj porodica Broj dece

382.879 383.384 373.595 357.841 348.114

203.294 204.505 199.649 190.602 184.084

2012. 2013. 2014. 2015. 2016.

Izvor: MRZBS

53

Grafikon 64 – Deca korisnici dečijeg dodatka prema redosledu rođenja, 2012 – 2016. (u %)

2016. 43,2% 37,1% 15,0% 4,7%

2015. 43,8% 37,3% 14,5% 4,4%

2014. 44,1% 37,3% 14,3% 4,3%

2013. 44,1% 37,4% 14,2% 4,3%

2012. 44,0% 37,5% 14,2% 4,3%

Prvorođeno Drugorođeno Trećerođeno Četvrtorođeno

Izvor: MRZBSP

54

IZDACI ZA DEČIJU ZAŠTITU IZ BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE18

Skupom izdataka za dečiju zaštitu iz budžeta Republike Srbije obuhvaćeni su iznosi za novčana

davanja i angažovana sredstva za pružanje usluge smeštaja.

U grupu izdataka kroz novčana davanja svrstavaju se:

1. Novčana socijalna pomoć namenjena porodicama sa decom

2. Dečiji dodatak

3. Dodatak za pomoć i negu drugog lica

4. Roditeljski dodatak

5. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i

odsustva sa rada radi posebne nege deteta

6. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi (dece bez roditeljskog staranja i

dece sa smetnjama u razvoju)

U grupu angažovanih sredstava za pružanje usluga smeštaja svrstavaju se:

1. Izdaci za smeštaj dece u ustanove socijalne zaštite

2. Izdaci za porodični smeštaj dece

Naknada zarade ne predstavlja meru socijalne politike, već služi usklađivanju rada i roditeljstva.

Međutim, u postojećim okolnostima ova mera ima i populacioni karakter, jer omogućava roditeljima,

odnosno budućim roditeljima da dostignu željeni broj dece u porodici. Ovo stoga jer majka, odnosno

otac deteta, ukoliko ispunjavaju zakonom propisane uslove mogu ostvariti pun iznos naknade zarade

(ugovorenu zaradu uvećanu za minuli rad) u trajanju od 365 dana od rođenja prvog i drugog deteta,

odnosno dve godine za rođenje trećeg i svakog narednog deteta. Kada je reč o naknadi koja se odnosi na

odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, a koja se može ostvariti ukoliko dete ima smetnje u psiho-

fizičkom razvoju važno je napomenuti da se pun iznos naknade zarade, pod zakonom propisanim

uslovima, isplaćuje do navršenih pet godina života deteta.

Roditeljski dodatak takođe nije mera socijalne, već populacione politike. Ostvaruje ga majka za

rođenje prvih četvoro dece (u posebnim okolnostima otac deteta). Kao instrument populacione politike

treba da doprinese dostizanju željenog broja dece u porodici i poboljšanju nataliteta u Republici Srbiji.


Ukupni izdaci za dečiju zaštitu iz budžeta RS u 2016. godini iznosili su 63,44

milijarde dinara, što predstavlja povećanje od 1% u odnosu na prethodnu godinu

(Tabela 65).

18

Ovaj deo izveštaja odnosi se na podatke iz 2016. godine, jer podaci za 2017. godinu nisu bili dostupni

55

U ukupnim izdacima za dečiju zaštitu iz budžeta RS u 2016. godini novčana davanja su

učestvovala sa udelom od 92,56% (Grafikon 66).

Kao i u prethodnim godinama, u novčanim davanjima koja imaju uticaj na

poboljšanje položaja dece u 2016. godini sa 51,83% dominiraju izdaci za

naknadu zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i

odsustva sa rada radi posebne nege deteta, zatim izdaci za dečiji dodatak sa

21,19%. Izdvajanja za novčanu socijalnu pomoć učestvuju sa 12,31%, a roditeljski

dodatak sa 12,30% (Grafikon 67).

U izdacima za smeštaj dece u okviru sistema socijalne zaštite, porodični smeštaj

zauzima udeo od 72,2%, dok se preostali udeo od 27,8% odnosi na smeštaj dece u

ustanove socijalne zaštite (Grafikon 68). Isti odnos je zabeležen i prethodnih godina.

Iznos za izdvajanja za porodični smeštaj prikazan u Tabeli

65, obuhvata nekoliko naknada i prava, a između ostalog i naknadu za izdržavanje svih

korisnika (dece, mladih, odraslih i starijih lica), jer Sektor za ekonomsko- finansijske

poslove Ministarstva nije bio u mogućnosti da izdvoji naknadu za izdržavanje dece od

ukupnih izdataka za sve korisnike.

Tabela 65 – Vrsta i iznosi izdataka za dečiju zaštitu iz budžeta RS u 2016. (u RSD)

Vrsta izdataka Iznos u 2016. (u RSD)

Novčana socijalna pomoć 7.226.387.904,00

Dečiji dodatak 12.446.146.266,27

Dodatak za negu i pomoć drugog lica (osnovni i uvećani) 1.297.576.915,44

Roditeljski dodatak 7.221.655.852,00

Posebna novčana nadoknada 82.591.710,40

Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odustva sa 30.435.281.932,63 rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi (za decu bez roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju)

13.380.135,17

Ukupno za novčana davanja 58.722.948.715,91

Smeštaj u ustanovu socijalne zaštite 1.313.637.000,00

Porodični smeštaj 3.407.458.582,63

Ukupno za smeštaj 4.721.095.582,63

UKUPNI IZDACI 63.444.044.298,54

Izvor: MRZBSP

56

92,56

7,44

92,58

7,42

93,13

6,87

Grafikon 66 – Struktura izdataka za dečiju zaštitu iz budžeta RS prema grupama izdataka u 2015. (u %)

2016.

2015.

2014.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%

Udeo izdataka za novčana davanja Udeo izdataka za smeštaj

Izvor: MRZBSP

Grafikon 67 – Struktura novčanih davanja za dečiju zaštitu iz budžeta RS u 2016. (u %)

Odsustva povodom rođenja deteta 51,83%

Dečiji dodatak 21,19%

Novčana socijalna pomoć 12,31%

Roditeljski dodatak 12,30%

Uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica 1,45%

Osnovni dodatak za pomoć i negu drugog lica 0,76%

Posebna novčana nadoknada

Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovu (za decu bez

roditeljskog staranja i decu sa smetnjama u razvoju)

0,14%

0,02%

Izvor: MRZBSP

57

Grafikon 68 – Struktura izdataka iz budžeta RS za smeštaj dece prema vrsti smeštaja u 2016. (u %)

27,8

Domski smeštaj

Porodični smeštaj

72,2

Izvor: MRZBSP

Grafikon 69 – Struktura dece korisnika usluga smeštaja SZ prema vrsti smeštaja u 2016. (u %)

12,5

Deca na domskom smeštaju

Deca na porodičnom smeštaju

87,5

Izvor: MRZBSP

Documents

DECA U SISTEMU SOCIJALNE ZAŠTITE 2017. · 2 Lista skraćenica CSR – Centar za socijalni rad MRZBSP – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja RZS –