19. septembar 2018. godine

Komisija: Ključna reč poverenje

Nacrt izmena i dopuna Zakona o inspekcijskim nadzoru biće krajem septembra u javnoj raspravi kako bi se

unapredila efikasnost inspekcija i privreda rasterela troškova koje nameću suvišne kontrole najavljeno je

danas na sednici Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor.

Ključna reč je poverenje jer će kompanije ubuduće češće obavljati samoprovere umesto da budu predmet

nadzora inspektora, izjavio je ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić na sednici

Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor.

Poseban kvalitet reforme inspekcija, kako je rekao, jeste činjenica da tesno sarađujemo sa privredom,

njihovim poslovnim udruženjima i predstavnicima 41 inspekcije.

Zajedno smo radili i na implementacji zakona i zajedno smo, posle pune dve godine primene, pripremili

nacrt kojim ćemo napraviti korak dalje i postoje a zakonska rešenja unaprediti, novim reformskim. Ona su

usmerena na još intenzivnije pomeranje fokusa sa kažnjavanja na prevenciju, procenu rizika i jačanja

poverenja između inspekcija i privrede, istakao je Ružić.

Tokom skupa u Palati Srbija potpisani su ugovori između ministarstva i Evropske banke za obnovu i razvoj i

ministarstva i NALED o dvogodišnjem produžetku saradnje na razvoju Jedinice za podršku Koordinacionoj

komisiji, navodi se u saopštenju.

Kazne za rad na crno donele budžetu 150 miliona

dinara, a mogle dve milijarde

Po osnovu prekršajnih prijava koje je podnela inspekcija rada, u ;prvih sedam meseci ove godine u budžet

Srbije uplaćeno je 150 miliona dinara, ali da su presude bile makar po srednjoj vrednosti onoga što zakon

predviđa onda bi se u budžet slilo 1,9 milijadi dinara, izjavio je danas u Nišu vršilac dužnosti direktora

Inspektorata za rad Stevan Đurović.

On je rekao da inspekcija rada nailazi na velike probleme u

suzbijanju "rada na crno" kao što su nepokretanje prekršajnih

postupaka po prijavama inspektora i male kazne koje sudovi

izriču.

"Zakon je predvideo da novčane kazne za sve poslodavce koji drže

radnike 'na crno' iznose od 800.000 do dva miliona dinara, a imamo

brojne slučajeve gde sudovi izriču kaznu od 100.000 dinara do

300.000 dinara", istakao je Đurović na predstavljanju akcije "Reci

NE radu na crno" koju je pokrenulo Minstarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Prema njegovim rečima, godišnje zastari 30 odsto prekršajnih prijava koje podnesu inspektori rada.

"Ima dosta poteškoća i inspekcija rada sama ne može da reši problem sive ekonomije i rada 'na crno'.

Moraju da se uključe i druga ministarstva, pre svega Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao

i ministarstva pravde, finansija, unutrašnjih poslova, ali i niz drugih subjekata", kazao je Đurović.

Kako je naveo, inspekcija rada je prošle godine otkrila više od 22.700 ljudi koji su radili na crno, a od tog

broja njih preko 21.000 ili 94 odsto, zaključilo je radni odnos.

"Da bi broj radnika koji rade 'na crno' bio sveden na razumne cifre, a to na godišnjem nivou ne bi trebalo da

bude više ; od 3.000 do 5.000, potrebna je zajednička akcija svih ministarstava i građana", izjavio je

Đurović.

Načelnica inspekcije rada Milica Kitanović Ljujić izjavila je da akcija "Reci Ne radu na crno" daje rezultate

jer je proširena lista onih koji mogu da se obrate inspekciji u preventivnom radu, a pored toga inspekcija je

od građana i radnika koji rade "na crno" napravila partnere.

Želja ministra: Prvi grad bez nezaposlenosti

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević uručio je u Smederevu ugovore za

zapošljavanje 158 osoba vednih više miliona dinara.

Vrednost 41 ugovora za samozapošljavanje je 7,4 miliona dinara, a 64 osobe koje pripadaju kategoriji teže

zapošljivih dobili su ugovore na novootvorenim radnim mestima u vrednosti od 9,6 miliona dinara.

Đorđević je uručio i 12 ugovora za 53 lica za javne radove u vrednosti od 5,4 miliona dinara, saopštilo je

Ministarstvo za rad.

“U Smederevu imamo izrazito smanjenje nezaposlenosti i želimo da i ostali gradovi u Srbiji slede njihov

način funkcionisanja. Želja nam je takođe da Smederevo bude među prvim gradovima u Srbiji koji neće

imati nezaposlenost”, rekao je Đorđević.

Pozvao je sve nezaposlene da prekvalifikacijom unaprede svoje veštine kako bi bili konkurentni na tržištu

rada i mogli da obavljaju poslove za koje će biti bolje plaćeni.

Direktor (NZS) Zoran Martinović rekao je da je procenat smanjenja broja nezaposlenosti u Smederevu

mnogo veći u odnosu na prosek u Srbiji.

Gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović izjavila je da je na smanjenje nezaposlenosti uticalo to što je u

smederevskoj Železari 5.200 građana dobilo mogućnost da radi.

Vodeći ruski trgovinski lanci ugovorili uvoz hrane

iz Srbije

Vodeći ruski trgovinski lanci Magnit, Diksi, Lenta ugovorili su nove poslovne aranžmane sa kompanijama

iz Srbije na Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi, a najveće interesovanje su pokazali za svež i smrznut

program voća i povrća i mesne prerađevine.

Primetno je veliko interesovanje ruskih kupaca,

eksperata i distributera na Nacionalnom štandu

Srbije gde, u okviru Međunarodnog sajma prehrane

do 20. septembra, svoju ponudu predstavlja 13

srpskih kompanija, saopštila je Privredna komora

Srbije.

Na sajmu su održani i inicijalni pregovori za

zajedničke investicije u proizvodnju različitih vrsta

sveže salate u Srbiji sa ciljem plasmana na tržišta

Rusije i zemalja EU.

Štand srpskih izlagača posetio je ambasador Srbije u

Rusiji Slavenko Terzić, koji se u razgovoru sa izlagačima upoznao sa planovima i izazovima na koje nailaze

izvoznici prehrambenih proizvoda prilikom plasmana u Rusku Federaciju.

PKS i Razvojna agencija Srbije, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji,

organizovale su predstavljanje proizvodnih programa domaćih kompanija u oblasti proizvodnje i prerade

voća i povrća, žitarica, mesne industrije i dijetetskih suplemenata.

U okviru nacionalnog štanda Srbije u Moskvi izlažu: Jugprom Leskovac, Agroprom Gornji Tavankut,

Miraks Agrar Beograd, C hiric h Agro Titel, PIK Južni Banat Bela Crkva, Flora Internacional Bečej, Geneza

Kanjiža, Fidelinksa Skrob Subotica, Euro Frigo Požega, ITN Grupa Beograd, Zlatiborac Mačkat, Stojanović

Farm Novi Sad, PDM Agro Fruit Pudarci.

Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode potencijalnim

potrošačima i omoguće plasman na nova tržišta, kao i da unaprede postojeće i steknu nove poslovne

kontakte.

Tradicionalno učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih međunarodnih izložbi prehrambenih

proizvoda u Rusiji, regionu Zajednice nezavisnih država i šire, direktno doprinosi kvalitetnijem

pozicioniranju srpskih brendova i rastu ukupnog izvoza srpske privrede.

Sajam „Vorld fud Moksva” jedan je od vodećih međunarodnih sajmova u oblasti prehrambene industrije na

tržištu Rusije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Postoji 27 godina i održava se na preko 56.000 metara

kvadratnih.

Ove godine sajam je okupio 1.600 izlagača iz 62 zemlje koji su organizovani u 44 nacionalna paviljona.

U 2017. godini sajam je posetilo oko 30.000 hiljada posetilaca iz 90 zemalja koji su imali priliku da se

upoznaju sa proizvodnim programom više od 1.516 izlagača iz 62 zemlje sveta, javlja Tanjug.

Novi predlog usklađivanja penzija ruši penzijski

sistem

Savezi penzionera Srbije i Vojvodine uputili pismo predsednici Narodne skupštine u kome je mole da

povuče predloženo uvećanja penzija

Savezi penzionera Srbije i Vojvodine uputili su predsednici Narodne

skupštine Srbije pismo u kome je upozoravaju na posledice uvođenja

novog načina usklađivanja penzija gde bi država trebalo da određuje

kada će se i za koliko povećavati primanja ove višemilionske

populacije.

Ministar rada, Zoran Đorđević, najavio je nedavno da se penzije više

neće usklađivati dva puta godišnje – 1. aprila i 1. oktobra, s rastom cena na malo i delom rasta BDP-a, već u

skladu s mogućnostima države tako što će vlada pratiti ekonomski i privredni rast i mogućnosti u zemlji i

prema tome će povećavati penzije.

– Predlog da se u Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju unese član 80b, koji ovo propisuje,

nedopustiv je, nezakonit i suprotan Ustavu, kao i Međunarodnom sporazumu koji je Srbija prihvatila i

obavezala se da će ga poštovati – kaže Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine i

potpredsednik Saveza penzionera Srbije.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kurir.rs/Beta/Politika

PRVI ČOVEK FIJATA U EVROPI STIGAO U

SRBIJU: Kompanija ostaje u Kragujevcu, sprema

se novi model 601

Dogovor sa srpskim partnerom o produžetku ugovora očekuje se u utorak ili sredu

U Srbiju su stigli Alfredo Leđero, šef svih direktora proizvodnje Fijata u Evropi i Silvija Verneti, zadužena

za kompaniju u Kragujevcu, a dogovor sa srpskim partnerom o produžetku ugovora sa Fijatom, očekuje se u

utorak ili sredu.

Kako Politika navodi, u pogonima ove fabrike već je spremna serijska proizvodnja modela "550-L" sa

hibridnim pogonom.

Izvesno je da je uz montažu hibridnog modela 550 L sa elektromotorom u planu i ugovoru potpuno novi

model automobila koji bi sa proizvodnih traka moga da siđe već u drugoj polovini naredne godine. Radna,

nezvanična oznaka tog automobila je model 601.

Ugovor sa Fijatom ističe 29. septembra ove godine.

Kamatica/Danas online

Pošten obračun grejanja još nije za nas

Koliko košta ugradnja kalorimetra i šta je sve potrebno kako bi se i Vaš stan našao među otprilike 10.000

korisnika centralnog grejanja u Beogradu koji ovu uslugu plaća po utrošku istraživao je finansijski portala

Kamatica.

Kako saznajemo, ovaj sistem plaćanja grejanja ima svega

tri procenta od ukupnog broja korisnika usluga

„Beogradskih elektrana“, pa se može reći da ovakav

način plaćanja još uvek nije zaživeo u Srbiji.

Od želje stanara jedne zgrade da grejanje plaćaju prema

isporučenoj količini toplotne energije, pa do realizacije,

put nije baš jednostavan i potrebno je izdvojiti dosta

novca, a za početak zgrada treba da ima formiranu skupštinu stanara.

„Na osnovu zahteva skupštine stanara, JKP „Beogradske elektrane“ vrše analizu potrošnje iz prethodnog

perioda i prosleđuju je skupštini stanara, koja na osnovu iste, donosi konačnu odluku o prelasku na naplatu

prema potrošnji. Ukoliko skupština stanara odluči da pređe na naplatu prema potrošnji i raspodeli, obavezna

je da izabere preduzeće koje će izvesti projektnu dokumentaciju, elaborat o ugradnji termostatskih ventila i

uređaja za registrovanje potrošnje“, objašnjavaju u „Beogradskim elektranama za finansijski portal

Kamaticu.

U Beogradu trenutno posluje osam preduzeća koja vrše tu uslugu, a cene im se neznatno razlikuju. Kako je

za sam početak potreban elaborat, za njega treba izdvojiti oko 1.000 dinara, a starije zgrade, ukoliko ga

nemaju, treba da dostave i „projekat izvedenog stanja“, njega firme naplaćuju 0,50 evrocenti po kvadratu, ali

u računicu ulazi kvadratura cele zgrade.

„Cena ugradnje termoregulacionih ventila i delitelja toplote zavisi od broja radijatora u stanu. U zavisnosti

od toga da li radijator već ima termostatski ventil ili ne, cena je od 22 do 60 evra po jednom radijatoru“,

kažu za Kamaticu iz jedne firme koja se bavi ugradnjom.

Što se tiče plaćanja sve zavisi od firme sa kojom se posao sklopi pa tako pojedine omogućavaju klijentima

da usluge izmire na način na koji njima najviše odgovara, kroz 12 mesečnih rata, odjednom za celu zgradu

ili da svaki stan posebno dobije svoju fakturu, dok druge zahtevaju da im se ceo novac isplati odjednom, jer

kako kažu „ceo posao je gotov za tri do četiri dana“.

Osim troškova koji su vezani za pripremu i ugradnju, stanari treba da računaju i na „uslugu očitavanja“, a

ona košta od četiri do pet evra po radijatoru na godišnjem nivou.

Ova usluga se plaća ovlašćenoj firma koju je angažovala zgrada, koja potom dostavlja „Infostanu“ podatke o

potrošnji svakog stana pojedinačno, a „Elektrane“ mu dostavljaju podatke o potrošnji na nivou predajne

stanice, na osnovu čega „Infostan“ pravi mesečne račune i šalje ih korisnicima.

Trošak za grejanje plaća se i kada nije sezona, kako su nam rekli, za stan od 50 kvadrata plaća se 1.000

dinara „instalisane snage“.

Kolike tačno uštede donosi ugradnja kalorimetara ne može sa sigurnošću da se odredi. Firme koje se bave

ugradnjom uređaja za registrovanje pojedinačne potrošnje kažu za Kamaticu da taj procenat varira od 10 pa

sve do 60 procenata, ali ušteda zavisi od mnogo faktora, a neki od njih su ponašanja potrošača, jer oprema

omogućava upravljanje potrošnjom, bitan faktor je svakako i energetski efikasan objekat, odnosno da li ima

izolacije i kakva je ona, kakva je stolarija, na kom položaju se nalazi objekat odnosno stan… Retko, ali

dešava se i da, od 1 do 2 procenta potrošača potroše i više toplotne energije.

Troškovi ugradnje kalorimetra:

Elaborat oko 1.000 dinara,

Projekat izvedenog stanja 0,50 evrocenti po kvadratu zgrade,

Ugradnje termoregulacionih ventila od 22 do 60 evra po jednom radijatoru,

Uslugu očitavanja od 4 do 5 evra po radijatoru,

Troškovi ugradnje instalacija.

Распродаје се имовине некада чувеног

новосадског „Хлеба“

По други пут оглашена је продаја имовине АД „Хлеб” Нови Сад за производњу хлеба, пецива,

трговину и угоститељство.

Предузеће је пре мање од годину, 30. октобра прошле

године, решењем стечајног судије Привредног суда у

Новом Саду банкротирало. Одбор поверилаца „Хлеба” у

стечају дало је 9. августа ове године сагласност да се по

други пут на продају понуди целокупна имовина, за коју је

овога пута одређена почетна цена од 346.748.145 динара.

Јавно надметање одржаће се 17. октобра у 11 часова у

„Хлебу” у Новом Саду, Бајчи Жилинског 2.

Продаје се више објеката у оквиру пословног објекта фабрике хлеба и пецива с магацинима и

силосима у Улици Бајчи Жилинског. На продају је и више објеката у Улици Гаврила Принципа 20, на

локацији „Стара пекара”. У Новом Саду се продаје и руинирани објекат – локација за изградњу

стамбене зграде у Улици Данила Киша 21, као и три дворишне стамбене јединице укупне површине

161 квадратни метар у Јеврејској 3, које су тренутно у поседу трећих лица без ваљаног правног

основа.

17. октобра у 11 часова јавно надметање

У Петроварадину се продаје пословни простор – самоуслуга од 85 квадратних метара у приземљу

пословне стамбене зграде у Прерадовићевој 32.

256 квадратних метара самопослуга у Футогу

У Футогу је на продају самопослуга површине 256 квадратних метара у Улици цара Лазара 40 уз коју

је магацински простор од 20 квадрата. Тамо су на продају и два стана од 39 и 37 квадратних метарта

у Раде Кондића 3, као и пословни простор за који није утврђена делатност, површине 304 квадратних

метара , који је у поседу трећих лица без испитаног правног основа.

Три дворишне гарсоњере

Међу имовином „Хлеба” у стечају која се нуди у оквиру утврђене почетне цене су и три гарсоњере у

Новом Саду, Футошки пут 40. Имају по 14 квадратних метара и налазе се у стамбеној згради за

колективно становање. Реч је о друштвеној својини која је додељена „Хлебу”, али у гарсоњерама

тренутно живе трећа лица без ваљаног правног основа. На продају је и део двоипсособног стана у

Новом Саду у Улици Ђорђа Јовановића 7 од 75 квадрата.

Руинирани објекат од 123 квадрата – два неукњижена помоћна објекта и монтажна метална

трафостаница у Сремској Каменици, у зони Националног парка „Фрушка гора”, такође се нуде на

продају у оквиру имовине тог преудзећа, као и непокретна имовина на Тргу Змај Јове 14, у оквиру

којег је продавница од 181 квадратног метра и помоћне зграде од 15 и 45 квадрата. Реч је о

ванкњижном власништву „Глеба” у четвртини идеалног дела.

Од покретне имовине нуде се линија за производњу хлеба, професионална пекарска опрема за

производњу, силосна опрема, канцеларијски материјал, моторна возила, као и залихе резервних

делова и алата, горива, амбалаже...

Novi štrajk u delu škola

U delu osnovnih i srednjih škola u Srbiji časovi će trajati po 30 minuta, jer sindikati obrazovanja treći put od

početka ove školske godine organizuju protest, nezadovoljni predlogom platnih grupa i razreda.

Ni pregovori, kojima je prisustvovao ministar prosvete

Mladen Šarčević i predstavnici Ministarstva državne

uprave i lokalne samouprave, nisu doveli do pomaka, a

jedino je predloženo da narednom sastanku prisustvuju

premijerka Ana Brnabić i predstavnici Ministarstva

finansija.

Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih

radnika, kaže za Danas da sindikati ne odustaju od zahteva za svi zaposleni sa sedmim stepenom stručnosti

budu u 9-1 platnoj grupi, a ne samo nastavnici koji rade u otežanim uslovima, koji imaju zvanje i razredno

starešinstvo, što predlaže država.

– Ako se uporedi predlog države sa onim što mi tražimo, potrebno 155 miliona dinara. Smatramo da ovde

nije u pitanju novac – komentariše Janković.

Kako je Danas pisao, sva četiri reprezentativna sindikata donela su odluke o stupanju u zakonski štrajk od

ponedeljak, 24. septembra, kako bi izvršili pritisak na resorna ministarstva. Prema planu MDULS-a, uredba

o platnim grupama i razredima treba da bude usvojena do kraja septembra.

Udruženje Roditelj: Ukinuti diskriminatorne

odredbe iz Zakona o radu

Udruženje Roditelj pozvalo je Vladu Srbije da što pre promeni ili ukine odrebe kojima se podstiče

diskriminacija određenih kategorija zaposlenih žena, ali i da osigura usklađenost ovog zakona sa drugim

važećim propisima, navodi se u saopštenju.

Potrebno je pre svega osigurati minimalni iznos naknade zarade tokom porodiljskog odsustva koji ne može

biti manji od garantovane minimalne zarade na teritoriji Srbije, koja se utvrđuje na način kako to predviđa

Zakon o radu.

Iz Uzdruženja Roditelj napominju da minimalni garantovani iznos porodiljske naknade nije postojao ni u

prethodnom zakonu.

S obzirom da zaposlene žene ovo pravo koriste po osnovu svog radno-pravnog statusa, za koji je okvir daje

Zakon o radu, koji pak propisuje i minimalni iznos zarade, nema razloga da njena naknada tokom

porodiljskog odsustva bude manja od tog iznosa.

Takođe,u saopštenju predlažu da se period koji se uzima u obzir prilikom obračuna naknade vrati na 12

meseci, kako je to bilo pre usvajanja izmena.

Ova dužina perioda bila bi ponovo usklađena sa dužinom odsustva majke sa posla. Dodatno produžavanje

ovog perioda suštinski ne predstavlja usklađivanje rada i roditeljstva, već kalkulisanje prema trenutnim

budžetskim mogućnostima što je i bio uzrok ovog konkretnog rešenja, navodi se u saopštenju. U trenutku

kada je država predložila da period obračuna bude 18 meseci, očigledno nije pretpostavljala da će to mnogo

više uticati na visinu naknade velikog broja žena, nego što će sprečavati potencijalne zloupotrebe. Sada,

nakon početka primene zakona, nema više mesta sumnji o efektima.

Mere kojima se podstiče diskriminacija različitih grupa radno angažovanih žena takođe se moraju što

ukinuti, što preinačiti, kako bi se osigurao jednak status svih korisnica prava iz ovog zakona. U saopštenju se

navodi da je ovaj stav Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković već iznela i pokrenula odgovarajuću

pravnu proceduru pred Ustavniom sudom u vezi sa tim, što Udruženje Roditelj u potpunosti podržava.

Dodatno su istakli da je usklađivanje maksimalnog iznosa naknade tokom porodiljskog odsustva, potrebno i

u smislu odredbi Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji predviđa da je maksimalni

iznos osnovice na koju se plaćaju doprinosi pet prosečnih republičkih zarada.

Udruženje Roditelj apeluje na sva ministarstva koja su direktno ili indirektno povezana sa primenom ovog

zakona, da budućim izmenama pristupe pažljivo i sistemski, a naročito da osiguraju transparentan i

participativan proces prilikom kreiranja budućih rešenja.

Kako su saopštili, potrebno je unapred sagledati sve moguće posledice primene pojedinačnh rešenja mnogo

pre početka primene, kako bi što manje žena bilo oštećeno. Kao što je to sada i potvrđeno, pristup

definisanju mera zaštite porodilja, baziran pre svega na sprečavanju mogućih zloupotreba, u praksi dovodi i

do sužavanja prava određenih kategorija žena. Država ima mehanizam kontrole zloupotreba i potrebno je da

stavi fokus na jačanje svojih kapaciteta u tom smislu, umesto uvođenja mera širokog obuhvata koje će pored

sprečavanja zloupotreba pojedinaca, drugima umanjiti prava po osnovu istog zakona.

U saopštenju se zaključuje da ni ova verzija zakona nije rešila najbolniji suštinski problem zaposlenih majki

koji se odnosi na njihovu diskriminaciju na tržištu rada. Zbog toga je potrebno razmotriti i dodatne mere,

izvan ovog zakona, koje će problem ublažavati.

Mere mogu podrazumevati produžetak perioda tokom koga su porodilje zaštićene od otkaza, ali i obavezno

uključivanje očeva u brigu o deci, kako tokom jednogodišnjeg odustva nakon porođaja, tako i kasnije, tokom

ranog uzrasta. I uporedna praksa nam pokazuje da tamo gde su očevi obavezni da koriste određeni broj dana

odsustva zbog dece, ima manje diskriminacije žena po osnovu njihovog majčinstva.

RSE/DANAS ONLINE

Kuburović: Nema politizacije pravosuđa u Srbiji

„Poslednjom verzijom Nacrta ustavnih amandmana, donetom nakon mišljenja Venecijanske komisije

(međunarodnog savetodavnog tela čiji su delokrug ustavna i izborna pitanja i delovanje demokratskih

institucija) politizacija pravosuđa je potpuno isključena“, izjavila je Nela Kuburović ministarka pravde

Srbije.

„Izvršna vlast je potpuno eliminisana iz izbora nosilaca pravosudnih funkcija, dok je uloga zakonodavne

vlasti, pre svega Skupštine Srbije svedena na minimum, jer je za izbor predstavnika u pravosuđu potrebna

većina od tri petine poslanika“, rekla je Kuburović na debati posvećenoj ustavnim amandmanima čije je

usvajanje prema pregovaračkom poglavlju 23 – jedna od važnih stavki na putu Srbije ka članstvu u

Evropskoj uniji.

Zamerke koje su povodom predloženog nacrta imala strana i domaća udruženja koja okupljaju sudije i

tužioce, pa potom i sami članovi Venecijanske komisije odnosila su se na bojazan da bi se pravosuđe u

potpunosti moglo staviti pod kontrolu politike.

Sem Fabrici, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, poručio je da je predloženim amandmanima najvažnije

isključiti uticaj politike na pravvosuđe.

„Jula 2016. godine kada je otvoreno pregovaračko poglavlje 23 Srbija se obavezala da će promeniti Ustav uz

savetovanje sa Venecijanskom komisijom u transparentnoj debati. Komisija je svoje mišljenje formulisala u

junu, Vlada Srbije je sačinila Nacrt dokumenta. Ovo je prilika za dijalog pravosudnih tela i ostalih učesnika

u procesu da uvide šta će biti njihove reakcije i komentari na tekst koji im je predstavljen“, rekao je Fabrici.

Ana Brnabić, premijerka Srbije, iznela je mišljenje da su izmene koje se odnose na Ustav najznačajnije za

građane Srbije.

„Da imamo nezavisno, efikasno i odgovorno sudstvo. U koje verujem imaju puno poverenje svi građani

Republike Srbije i njena privreda“, ukazala je Brnabić.

Sa druge strane, deo stručne javnosti, koji je povodom ustavnih amandmana iznosio najviše primedbi na

račun nadležnih, strahuje da su predložene izmene samo kozmetičke prirode. Goran Ilić, predsednik

Udruženja tužilaca, ističe da bi izlaz mogao biti u kompromisu strukovnih organizacija i pravosudnih vlasti.

„Ako je zaista pravosuđe loše, moramo se baviti uzrokom…. Zbog čega je loše? Zbog politike: u sadašnjem

sistemu sudije i tužioce bira politika. Članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bira politika.

Zakone u pravosuđu donosi politika. Pa nećemo valjda tu, da kažem bolest, rešavati politikom ili tražiti

zaobilazne načine za njen uticaj“, kaže Ilić.

Iz Ministarstva pravde je najavljeno da će nakon usklađivanja teksta, najkasnije početkom oktobra Vlada

Srbije uputiti Narodnoj skupštini inicijativu za izmenu Ustava.

Poverenica: I sud da pošalje jasnu poruku

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila da se i putem sudske prakse mora poslati

poruka da je diskriminacija nedopustiva.

Ona je na otvaranju seminara o ulozi i značaju strateških parnica, obraćajući se sudijama, naglasila da je cilj

Poverenika da izdejstvuje donošenje povoljnih sudskih presuda, kojima se pored pružanja pravne zaštite

diskriminisanim licima, upućuje i jasna poruka javnosti da je diskriminacija zabranjena i da se delotvorno

sankcioniše, navodi se u saopštenju.

"Dokazivanje diskriminatornog postupanja nije uvek jednostavno. Svaki završen slučaj može napraviti

veliki pomak u borbi protiv diskriminacije, posebno ako se radi o višestruko ranjivim grupama i čestim

oblicima diskriminacije kao i kada je potencijalni diskriminator važan društevni činilac”, naglasila je

Janković.

Seminar koji su pohađale sudije Apelacionih sudova iz Beograda, Novog Sada i Kragujevca, moderirale su

Ivana Krstić, profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu i Biljana Brajtvajt, međunarodna konsultantkinja

AIRE Centra iz Londona.

Projekat "Jačanje kapaciteta institucija i organizacija u Srbiji u cilju odgovarajuće primene zakonodavstva u

oblasti ljudskih prava i zabrane diskriminacije" , sprovodi se u okviru Fonda za dobru upravu Vlade Velike

Britanije kao podrška instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji je strateško parničenje postavio

kao jedan od tri prioriteta, u cilju jačanja vladavine prava i demokratske odgovornosti, objašnjava se u

saopštenju.