SEMINARSKI RAD

Predmet: MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO

STRUKTURA DEPOZITA BANAKA I DEPOZITNI POTENCIJAL BANAKA

Mentor: Student:

Sombor, decembar, 2013. god.

SADRŽAJ:

UVOD....................................................................................................................................2

1. Depozit banke i njegova struktura......................................................................................3

2. Depozitni potencijal banke.................................................................................................5

2. 1. Kreiranje depozitnog potencijala i depozitni potencijal bankarskog sektora Srbije. .6

2. 2. Novčani depoziti........................................................................................................7

2. 3. Oročeni depoziti.......................................................................................................10

2. 4. Štedni i specijalni depoziti.......................................................................................11

2. 5. Depo hartija od vrednosti.........................................................................................12

ZAKLJUČAK......................................................................................................................14

LITERATURA.....................................................................................................................15

UVOD

Depozitni poslovi su najstariji i najčešći bankarski poslovi preko kojih banke prikupljaju slobodna novčana sredstva od privrednih organizacija, građana i drugih organizacija kako bi stvorili podlogu za preduzimanje brojnih drugih poslova kreditnog karaktera. U

1

bankarske novčane depozite se ubrajaju ugovor o novčanom depozitu i ugovor o ulogu na štednju. U praksi se u širem smislu pod bankarskim depozitim poslovima smatraju i ugovori o tekućem računu i ugovor o deponovanje u hartija od vrednosti, pa i ugovor o sefu.

Depozit po viđenju je vrsta novčanog depozita i predstavljaju najstariji oblik ulaganja sredstava u banke. Depoziti po viđenju predstavljaju oblik kratkoročno deponovanih sredstava kod banaka sa neograničenim pravom raspolaganja i po roku i po njihovom obimu. Depoziti po viđenju su u principu nekamatonosna sredstva i predstavljaju najznačajniji deo novčane mase u svakom monetarnom sistemu. Depoziti po viđenju su u funkciji bezgotovinskog plaćanja, te se zbog toga često nazivaju: knjigovodstvenim novcem, žiralnim novcem i skripturalnim novcem. Obzirom da se transakcije depozita po viđenju evidentiraju na žiro-računima i tekućim računima, oni se nazivaju „dnevnim novcem“ ili „novcem po pozivu“.

Za razliku od depozita po viđenju koji spadaju u red novčanih depozita, depo hartija od vrednosti spada u depozit otvorenog tipa i predstavlja specijalnu vrstu nenovčanog depozita. Ugovorom o depozitu hartija od vrednosti, ne ograničava se samo čuvanje i vraćanje dotičnog depozita, već se reguliše jedan broj finansijskih operacija koje se vezuju za upravljanje sa deponovanim hartijama od vrednosti. Na osnovu ugovora o depou hartija od vrednosti, depoziti se deponuju u banke sa pravom očuvanja svoje individualnosti. Hartije od vrednosti mogu biti deponovane i na tekući račun, pri čemu se gubi svaka njihova individualnost.

Efikasno kreiranje depozitnog potencijala banke podrazumeva pravovremeni izbor strateške poruke upućene širem ili užem krugu potencijalnih klijenata banke. Menadžment banke greši kada smatra da može efikasno kreirati depozitni potencijal samo na osnovu stimulativne pasivne kamate i to posebno kada je u pitanju depozit po viđenju preduzeća i stanovništva. Ovakva politika kreiranja depozitnog potencijala je „kratkog daha“, jer se temelji na najnesigurnijem obliku depozit, uz potiskivanje principa profitabilnosti u drugi plan poslovanja banke. Faktori koji utiču na kreiranje depozitnog potencijala banke treba da se celovito posmatraju u njihovoj uzajamnoj vezi i sinhronizovanom delovanju. Samo na ovaj način je moguće stvoriti uslove za ekspanzivan rast depozitnog potencijala banke, ako se to posmatra u dužem vremenskom periodu.

1. Depozit banke i njegova struktura

2

Depoziti (pasiva banke) predstavljaju finansijsku osnovu za odobravanje kredita. Kreiranje depozita banke zasniva se na poverenju transaktora u stabilnost bankarskog sistema kao celine i svake banke pojedinačno, i njihove sposobnosti da na zahtev isplate depozite.

Značajan faktor strukture depozita je i veličina banke, jer podaci pokazuju da veće banke imaju bolju strukturu depozitnih izvora, a imaju i bolji odnos depozitnih i nedepozitnih izvora. Za razliku od toga, manje banke pretežno se oslanjaju na depozitne izvore, zbog čega su kod njih veći kamatni troškovi, jer su oni manji kod velikih banaka.

Danas u strukturi pasive dominiraju depozitni izvori, gde sve veća konkurencija banaka, deregulacija kamatnih stopa na depozite, kao i ciklični inflacioni periodi, prouzrokovali su u poslednjih 30- ak godina značajne promene u izvorima sredstava. Znatno je povećano učešće nedepozitnih izvora sredstava, na koji način je promenjena struktura pasive.

Depozitni izvori još uvek su najznačajniji od bančinih sredstava, jer deponovanje određenih finansijskih viškova u banku se može objasniti na sledeći način1:

pojava depozita u pasivi banke je rezultat različitih preferencija investitora u pogledu likvidnosti i rizika, kao i različitih preferencija u pogledu sadašnje i buduće potrošnje

depoziti su posledica asimetričnosti informacija i mogućnosti banke da kao specijalista dođe do pravih informacija; banci se omogućuje da poverenim sredstvima raspolaže uz manje troškove i da pruža investitorima zaštitu od rizika

pri mobilisanju depozita, banka se ponaša kao agent, kome se prenose ovlašćenja da raspolaže sa tuđim slobodnim novčanim sredstvima

banka kao specijalizovani finansijski posrednik vrši ukrupnjavanje depozita različitih rokova dospeća, da bi ih zatim plasirala u kvanitetima i rokovima prihvatljivim za finansijski deficitne transaktore.

u depozitne izvore ubrajaju se transakcioni računi, depozitni računi i računi štednje.

Kada je reč o Republici Srbiji u strukturi ukupnih izvora sredstava od 2.879.519 miliona dinara na kraju 2012. godine, najveće učešće (59,0%) imali su depoziti (od čega se na transakcione depozite odnosilo 14,4%), zatim kapital (20,5%) i primljeni krediti (13,9%).

Depozitni potencijal banaka iznosio je 1.698.527 miliona dinara. Njegovo povećanje u 2012. godini za 172.430 miliona dinara, ili 11,3%, ostvareno je prvenstveno po osnovu povećanja štednih depozita (za 113.445 miliona dinara, ili 15,5%). Depoziti stanovništva čine preko polovine, a privrednih društava preko petine ukupnih depozita bankarskog sektora2.

Takođe, depoziti banke se mogu klasifikovati na3:1 Đurović S., Đurović J., Đurović M., Bankarstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2010., str. 328-3292 http://www.nbs.rs/internet/latinica/90/90_4/godisnji_izvestaj_2012.pdf, 13.12.2013.3 Đurović S., Đurović J., Đurović M., Bankarstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2010., str. 329

3

bazične depozite pribavljene depozite.

Bazični depoziti smatraju se regularnim depozitima komitenata banke, kao sto su slobodna sredstva poslovnih firmi i stanovništva, a oni se smatraju dugoročnim i relativno stabilnim izvorom sredstava banke.

Pribavljeni depoziti u funkciji su rezerve likvidnosti banke, i oni obezbeđuju samo kamatne prihode, zbog čega su vise osetljivi na promene rizika banke i promene kamatnih stopa jer, ako posmatramo investitore, bazični depoziti omogućuju im kamatne prihode i sigurnost u vraćanje uloženih sredstava.

Dalje, depozitni izvori mogu se klasifikovati i na4:

kratkoročne dugoročne.

Kratkoročni depoziti su:

sredstva koja se javljaju kao saldo na transakcionim tekućim računima depoziti po viđenju oročeni depoziti do jedne godine štedni računi.

Ovi depoziti potiču iz sektora privrede i stanovništva, pri čemu oni predstavljaju njihova transakciona sredstva, sredstva rezervi likvidnosti i spekulativna sredstva.

Dugoročni depoziti su sredstva koja finansijski suficitni transaktori poveravaju banci na rok duži od godinu dana. Računi dugoročnih depozita potiču iz dela amortizacionih fondova, dugoročnih rezervi i dela dobiti privrednog sektora.

Postoji specifičan oblik kreiranja depozita koji proizilazi iz činjenice da su depoziti deo novca bez pokrića, zasnovanog na poverenju. Transaktori prihvataju depozite kao novac s obzirom na javni karakter kredita, odnosno na mogućnost da se depoziti pretvore u gotov novac u svakom trenutku.

Nedepozitni izvori mogu biti i investicionog porekla i to:

kredit od drugih banaka dobijenih na međubankarskom tržištu ili novčanog tržišta krediti od centralne banke, kao što su krediti za likvidnost, eskontni i lombardni

krediti itd. Investicione nedepozitne izvore banka stiče emisijom sopstvenih hartija od

vrednosti, pre svega kratkoročnih, kao što su depozitni sertifikati, blagajnički

4 Ibidem, str. 329

4

zapisi, koje bankama omogućavaju povremene promene u likvidnosti i solventnosti.

2. Depozitni potencijal banke

5

2. 1. Kreiranje depozitnog potencijala i depozitni potencijal bankarskog sektora SrbijeDepozitni potencijal banke formiran je iz tuđih izvora i on predstavlja finansijski potencijal

banke5. Kreiranje depozitnog potencijala banaka može se posmatrati sa dva aspekta6:

sa nivoa bankarstva kao sistema, sa nivoa pojedinačne banke.

Ako se posmatra depozitni potencijal sa nivoa bankarskog sistema, tada se uočava stalni rast depozitnog potencijala, što je posledica kontinuelnog procesa formiranja i poništavanja depozitnih sredstava na bankarskim računima. Ako se posmatra depozitni potencijal sa nivoa pojedinačne banke, tada je depozitni potencijal sa povremeno većim ili manjim oscilacijama oko uobičajenog trenda njegovog kretanja.

Kreiranje depozitnog potencijala na nivou poslovnog bankarstva zavisi od: a) stope agregatne štednje, b) stepena razvijenosti i integrisanosti banaka, c) monetarno- kreditne politike, d) stope inflacije, e) spoljnotrgovinskog prometa i si. Za banke (pojedinačno posmatrano) je karakteristično, da svaka od njih treba da ima specifičnu strategiju usmerenu ka predviđanju i mobilizaciji potrebnog nivoa depozita. Kreiranje depozitnog potencijala banke zavisi od: a) strateške politike i snage banke, b) profila bankarskih proizvoda i bankarskih usluga, c) lokacije banke i njenih profitnih centara (filijala), d) startne pozicije banke, e) kvaliteta kadrova u banci i njihove profesionalnosti u radu i si. Strateška politika banke podrazumeva eliminisanje: poslovnih promašaja, gubitaka u poslovanju i potencijalnih kriznih situacija u poslovanju banke. Da bi se to ostvarilo, neophodno je da menadžment banke postavi dobru organizaciju, visok nivo tehničke opremljenosti i da ostvari dobar imidž banke.

U praksi su prisutni slučajevi da depozitni potencijal beleži dinamičan rast izazvan privrednim prosperitetom i povećanim obimom kreditiranja privrede i stanovništva. U tim uslovima privređivanja lančano se povećava kreditna sposobnost svih transaktora, što samo od sebe deluje multiplicirajuće na porast depozita. Privredni prosperitet ima direktnog uticaja i na strukturne promene u privredi, što takođe, direktno utiče na porast finansijskog potencijala banke. Dobro organizovane banke, najčešće povoljno koriste pozitivan „finansijski talas“ i ostvaruju enormno veliki porast depozita. Depozitni efekti posebno dolaze do izražaja kod onih banaka koje su na vreme izvršile diverzifikaciju svojih bankarskih usluga. Diverzifikacija bankarskih usluga podrazumeva: a) otvaranje novih oblika štedno- transakcionih računa, b) unapređenje tehnologije plaćanja, c) elektronski transfer novčanih sredstava, d) odobravanje specijalnih kredita klijentima banke i sl.

Dobra lokacija banke i njenih profitnih centara podrazumeva postojanje ekonomske moći geografskog regiona, koncentraciju i migraciju kretanja stanovništva na prostoru delovanja banke. Savremena tehnološka opremljenost banke, stvara mogućnost proširenja njenog

5 Hadžić M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008., str. 196.6 Vunjak N., Kovačević Lj., Bankarstvo: bankarski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 2006., str. 143-144

6

delovanja na širem geografskom području i pružanju atraktivnih bankarskih proizvoda i usluga. Značajan elemenat konkurentske pozicije svake banke jeste, personalna osposobljenost njenog bankarskog menadžmenta. Dobra personalna osposobljenost bankarskog menadžmenta ima za rezultat privlačenje dodatnog obima depozita u potencijal banke. Startna pozicija banke podrazumeva, da je banka ovladala određenim delom finansijskog i geografskog tržišta i da ima daleko manje troškove nego što je to slučaj kod novih banaka, kada su one usmerene na ostvarivanje svojih strateških ciljeva.

Efikasno kreiranje depozitnog potencijala banke podrazumeva pravovremeni izbor strateške poruke upućene širem ili užem krugu potencijalnih klijenata banke. Menadžment banke greši kada smatra da može efikasno kreirati depozitni potencijal samo na osnovu stimulativne pasivne kamate i to posebno kada je u pitanju depozit po viđenju preduzeća i stanovništva. Ovakva politika kreiranja depozitnog potencijala je „kratkog daha“, jer se temelji na najnesigurnijem obliku depozit, uz potiskivanje principa profitabilnosti u drugi plan poslovanja banke. Faktori koji utiču na kreiranje depozitnog potencijala banke treba da se celovito posmatraju u njihovoj uzajamnoj vezi i sinhronizovanom delovanju. Samo na ovaj način je moguće stvoriti uslove za ekspanzivan rast depozitnog potencijala banke, ako se to posmatra u dužem vremenskom periodu.

Naredna Tabela 1 daje uvid u visinu depozita Bankarskog sektora Srbije na dan 31. 12. 2013. godine, kao i to da se visina učešća depozita u ukupnoj pasivi povećava u 2012. godini u odnosu na 2011. godinu, kada je visina transakcionog depozita u 2012. godini 414.220 miliona dinara, dok je visina ostalih depozita povećana sa 1.156.144 na 1.204.307 miliona dinara.

Tabela 1: Depozitni potencijal- iznos transakcionog i ostalih depozita u ukupnoj pasivi banaka na dan 31.12. 2012. godine

31. decembar 2011. godine 31. decembar 2012. godine

Iznos u mln. rsd Učešće (%) Iznos u mln. rsd Učešće (%)

Transakcioni depoziti 367. 953 13,9 414.220 14,4

Ostali depoziti 1.156.144 43,7 1.204.307 44,6Ukupne obaveze 2.104.048 79,4 2.288.457 79,5 Kapital 545.880 20,6 591.062 20,5Ukupna pasiva 2.649.928 100,0 2.879.519 100,0

Izvor: Narodna banka Srbije, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada u 2012. godini, str. 51, prema: http://www.nbs.rs/internet/latinica/90/90_4/godisnji_izvestaj_2012.pdf, 13.12.2013.

2. 2. Novčani depoziti

7

Ugovor o novčanom depozitu je bankarski posao u kome se deponent obavezuje da položi kod banke (uz njen prihvat) određeni iznos koji banka može raspolagati, uz obavezu povraćaja prema uslovima zaključenog ugovora. Depozitni poslovi su najstariji i najčešći bankarski poslovi preko kojih banke prikupljaju slobodna novčana sredstva od privrednih organizacija, građana i drugih organizacija kako bi stvorili podlogu za preduzimanje brojnih drugih poslova kreditnog karaktera. U bankarske novčane depozite se ubrajaju ugovor o novčanom depozitu i ugovor o ulogu na štednju. U praksi se u širem smislu pod bankarskim depozitim poslovima smatraju i ugovori o tekućem računu i ugovor o deponovanje u hartija od vrednosti, pa i ugovor o sefu.

Obaveze deponenta iz ovog ugovora su7:

polaganje novčanog iznosa u ugovorno vreme kod deponenta (predaja novca je akt izvršenja obaveze deponenta, a ne akt zaključenja ugovora),

obaveza da otkloni dugovni saldo koji se pojavi na računu depozita (ako je izvršila njegove naloge i bez postojanja pokrića na računu depozita),

deponent je dužan da naloge za uplatu i isplatu sa depozitnog računa upućuje u sedište banke kojom je zaključen ugovor.

Obaveze depozitara su8:

banka je dužna da otvori račun deponovanih sredstava (izuzetno se može otvoriti i više samostalnih računa; ovo se praktikuje posebna za namenska novčana sredstva),

da vrši isplate sa računa depozita po nalogu deonenta ili drugog ovlašćenog lica (banka je u skladu sa nalogom deponenta dužna da isplate vrši deponentu ili trećem licu za račun deponenta; banka, takođe, u korist i na teret otvorenog depozitnog računa upisuje sva potraživanja i dugovanja koja proizađu iz poslova sa deponentom ili za njegov račun sa trećim licem, izuzev onih za koje se dogovori sa deponentom da ih isključi),

banka je dužna da izveštava deponenta, godišnje ili češće o stanju na njegovom računu (saldo računa),

plaćanje ugovorene ili zakonske kamate.

Depozit po viđenju je vrsta novčanog depozita (potraživanje deponenta smatra se uvek dospelim, te je banka dužna da u granicama raspoloživih sredstava izvršava sve naloge deponenta o isplati). Depoziti po viđenju (avista depoziti) predstavljaju najstariji oblik ulaganja sredstava u banke. Za depozite po viđenju se kaže, da predstavljaju specifične oblike kratkoročnih potraživanja nebankarskog sekotora (komitenta i klijenata banke) od poslovnih banaka. Generalno posmatrano, depoziti po viđenju predstavljaju oblik kratkoročno deponovanih sredstava kod banaka sa neograničenim pravom raspolaganja i po roku i po njihovom obimu. Depoziti po viđenju su u principu nekamatonosna sredstva i

7 Nićin N., Bankarstvo, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija, Beograd, 2011., str. 968 Ibidem, str. 97

8

predstavljaju najznačajniji deo novčane mase u svakom monetarnom sistemu. Depoziti po viđenju su u funkciji bezgotovinskog plaćanja, te se zbog toga često nazivaju: knjigovodstvenim novcem, žiralnim novcem i skripturalnim novcem. Obzirom da se transakcije depozita po viđenju evidentiraju na žiro-računima i tekućim računima, oni se nazivaju „dnevnim novcem“ ili „novcem po pozivu“9.

Depoziti po viđenju direktno učestvuju u procesu multiplikacije, pa se preko njih (inicijalne mase) stvara novac i novi depozit po viđenju. Na osnovu depozita po viđenju moguće je od strane menadžmenta banke odrediti indikatore likvidnosti (primarne likvidnosti), dinamiku (brzinu) opticaja novca, kao i stepen zaduženosti banke. Težnja svake banke jeste, da ostvari neto prirast depozita po viđenju, kako bi bila u mogućnosti da optimizira svoje poslovanje. Na taj način banke stvaraju mogućnost plaćanja svojim klijentima (prohodnost žiro-računa banke) i obezbeđuju rast novčane mase na nivou monetarnog sistema.

Svako emitovanje (porast) primarnog novca od strane centralne banke imaće uticaja na porast depozita po viđenju. Porast primarnog novca biće izazvan, porastom gotovine i porastom bankarskih rezervi koje se nalaze kod centralne banke. Proces depozitno- kreditne multiplikacije biće prisutan kod centralne banke. Proces depozitno- kreditne multiplikacije je prisutan kod banaka sve dok se ne istroši slobodni kreditni potencijal banaka. Deo depozita po viđenju se odliva u gotovinu (novčana sredstva) i u sredstva obavezne rezerve, u obimu koji je propisan od strane centralne banke. Stopu porasta gotovine je restriktivna u odnosu na promet depozita po osnovu multiplikacije. Dakle, veća stopa gotovine direktno utiče, na smanjenje koeficijenta multiplikacije kod banaka i obrnuto. Restriktivno je ponašanje i kod stope obavezne rezerve.

U praksi visoko razvijenih zemalja sveta i njihovog bankarstva, inicijalni porast depozita po viđenju postoji zbog10:

priliva novčanih sredstava po osnovu kredita ili drugih oblika emisije novca od strane centralne banke,

promene stope obavezne rezerve, prelivanja novčanih sredstava između komitenata centralne banke i komitenata

poslovne banke

U pravnoj teoriji postoje različita mišljenja o pravnoj prirodi ugovora o novčanom depozitu. Suština ovog ugovora čini zajam, odnosno kredit koji deponent daje banci. U prilog ovakvog stava se ističe da na osnovu ugovora o novčanom depozitu deponent prenosi a banka stiče pravo raspolaganja, odnosno prava svojine na deponovana sredstva. Ostavoprimalac je dužan da deponovanu stvar čuva u ugovorenim uslovima i vrati bez mogućnosti da se njome koristi. Kod ugovora o novčanom depozitu banka po pravilu plaća

9 Vunjak N., Kovačević Lj., Bankarstvo: bankarski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 2006., str. 13910 Ibidem, str. 140

9

kamatu, kako to redovno čini zajmoprimac kod ugovora u privredi odnosno korisnika kredita.

Po drugom stanovištu ugovor o novčanom depozitu je ugovor depozitnog karaktera. Za razliku od redovnog ili pravog depozita kod koga se primalac depozita obavezuje da će deponovanu stvar čuvati i istu vratiti deponentu prema uslovima iz ugovora, kod ugovora o novčanom depozitu koji se sreće u savremenoj bankarskoj praksi, radi se o takozvanom nepravnom i regulatornom depozitu. Novac je generička potrošačka stvar pa je naročito pogodan da bude predmet nepravnog depozita.

Iz navedenog shvatanja može se braniti stav da ugovor o novčanom depozitu pokazuje brojne specifičnosti koje dovode u sumnju potrebe pa i mogućnost njegovog svođenja na modalitet ugovora o zajmu odnosno ugovora o ostavi. To je naročito vidljivo kod novčanog depozita po viđenju. Smisao posla deponent vidi u držanju novčanih sredstava na sigurnom mestu kod banke11.

2. 3. Oročeni depoziti

Oročeni depoziti su dugoročna potraživanja nebankarskog sektora od banaka, odnosno dugoročne obaveze bankarskog sektora prema klijentima. Oročeni depoziti nose znatno veću kamatu.

Ovi depoziti imaju poseban značaj za kreditni potencijal banke. Sa njima se banke osećaju sigurnije i imaju realnu mogućnost da na dugi rok usaglase svoj kreditni potencijal sa disponiranjem sredstava. Povećanje ovih depozita direktno utiče na sigurnost i stabilnost banke Osim toga stopa OR za oročene depozite je najčešće znatno niža od stope na druge depozite. Ovi depoziti su u obliku12:

štednih depozita, depozitnih certiflkata i depozita na otvorenom računu.

Uslov za rast ovih depozita je pozitivna realna kamatna stopa tj, da je nominalna stopa ukamaćivanja iznad stope inflacije.

Štedni (netransferabilni) depoziti se pojavljuju u obliku: štednih obveznica, štednih certifikata i institucionalnih certifikata. Oni se ne mogu prenositi i realizovati pre ugovorenog roka. Depozitni certifikati se emituju od strane „velikih“ banaka, kupuju ih „velike“ korporacije i mogu se prenositi i povlačiti pre roka njihovog dospeća ( putem banak i prodajom na sekundarnom novčanom tržištu). Depoziti na otvorenom tržištu nemaju tačno utvrđen rok dospeća i mogu se povući sa tržišta, ukoliko je nalog 10 do 30

11 Nićin N., Bankarstvo, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija, Beograd, 2011., str. 9812 Vunjak N., Kovačević Lj., Bankarstvo: bankarski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 2006., str.140

10

dana ranije određen. Ovakav oblik depozita prisutan je u slučajevima, kada klijenti banke žele da koriste (povuku) kreditnu liniju.

Oročeni depoziti imaju poseban značaj u formiranju finansijskog potencijala banke. Njihov uticaj je značajan u procesu multiplikacije depozita po viđenju, formiranja ukupnih depozita i kredita banke. Oročeni depoziti se ukamaćuju po višim kamatnim stopama, uz primenu višestruko niže stope obavezne rezerve ( od strane centralne banke ). Ovakav odnos centralne banke prema oročenim depozitarima, stvara mogućnost njihovog specifičnog položaja u odnosu na kreiranje ukupnih depozita i kredita u banci.

2. 4. Štedni i specijalni depoziti

Štedni depoziti predstavljaju srednjoročne depozite klijenata banke koji se osnivaju na dogovoreni vremenski rok kod banke. Oni mogu biti transakcioni i oročeni. Ukoliko su položeni kod štednih banaka (štedionica), kreditnih organizacija i drugih specijalizovanih nebankarskih finansijskih organizacija, ne mogu se bez gubitaka transformisati u gotovinu (novčana sredstva). Izvori štednih depozita su najčešće tekuća i kumulativna štednja koja potiče od stanovništva. Svrha postojanja štednih depozita jeste, da se preko njih izvrši koncentracija velikog broja atomiziranih (malih) viškova gotovine (novčanih sredstava).Štedni depoziti predstavljaju za banku stabilan izvor sredstava koji se može koristiti u funkciji dugoročnih ulaganja. Ukoliko su štedni depoziti u obliku depozita po viđenju, nazivaju se neoročenim štednim depozitima. U stabilnim uslovima privređivanja, sa sigurnošću se mogu koristiti kao oblik srednjoročnih ulaganja. U nestabilnim uslovima privređivanja, neoročeni štedni depoziti izazivaju pritisak na poslovanje banaka, jer se nekontrolisano i u velikom obimu povlače iz izvora banaka. U cilju većeg privlačenja sitnih i srednjih štediša, u razvijenim zemljama banke koriste se institucije osiguranja štednih depozita. U cilju privlačenja što većeg broja štednih depozita banke se opredeljuju ka posebnoj strategiji stvaranja pozitivnog sopstvenog imidža, masovnim korišćenjem sredstava informisanja. Najznačajnije strateške poruke u vezi privlačenja štediša se odnose na13: a) premijsku štednju, b) zlatnu štednju, c) rentnu štednju, d) štednju za školovanje, e) štednju za penzije, f) lutrijsku štednju, g) štednju mladih bračnih parova, h) štednju za novorođenčad i sl.

Specijalni depoziti predstavljaju oblik depozita po viđenju, ali se razlikuju pri formiranju (prikupljanju) i korišćenju od drugih depozita. Specijalni depoziti se formiraju prinudnim (zakonskim) putem i u funkciji su ostvarivanja određenih zadataka ekonomske politike zemlje. Specijalni depoziti imaju definisanu namenu korišćenje i promenljivu kamatnu stopu. Specijalni depoziti nastaju kod banaka i kod centralne banke. Prinudni karakter specijalnih depozita ima direktnog uticaja na formiranje niže kamatne stope po osnovu njihovog korišćenja. Specijalni depoziti se formiraju u uslovima kada je neophodno:

13 Ibidem, str. 141

11

povećati stopu investicija u državi, regulisati spoljnotrgovinske odnose (izmiriti dug), regulisati likvidnost bankarskog sektora i povećati obim novčane mase.

Ukoliko su specijalni depoziti u funkciji likvidnosti bankarskog sektora, pojavljuju se kao depoziti rezervnih sredstava privrednih subjekata. Koriste se za pokriće potencijalnih gubitaka u privredi i za sekundarnu rezervu privrednih subjekata. Za specijalne depozite se kaže, da su sastavni deo kratkoročnih sredstava banke, te da se na njih plaća manja kamata i izdvaja manja obavezna rezerva, nego što je to slučaj kod depozita po viđenju. Ukoliko su specijalni depoziti u funkciji investicionih aktivnosti, formiraju se izdvajanjem garantovanih depozita za investicije od strane potencijalnih investitora. Investicioni depozit se mogu koristiti za isplate nepredviđenih investicionih troškova i prekoračenja predračunskih vrednosti investicija. Oni su sastavni deo finansijskog potencijala svake banke.

Ukoliko se specijalni depoziti koriste za regulisanje ekonomskih transakcija sa inostranstvom, vode se kao depoziti centralne banke i ne mogu biti sastavni deo finansijskog potencijala banke. Dakle, ovi depoziti ne donose kamatni prihod bankama. Obim i dinamika korišćenja ovakvih specijalnih depozita uslovljena je sa platno- bilansnom situacijom države. Specijalni depoziti mogu biti i u obliku deviznih depozita. Oni nastaju u uslovima kada je prisutna centralizacija i distribucija deviznih sredstava preko centralne banke. Privredni subjekti zadržavaju deo ostvarenog deviznog priliva u vidu retencione kvote i evidentiraju ga na računu banke kao devizni depozit koji je namenjen plaćanju uvoza robe.

2. 5. Depo hartija od vrednosti

Depo hartija od vrednosti spada u depozit otvorenog tipa i predstavlja specijalnu vrstu nenovčanog depozita. Ugovorom o depozitu hartija od vrednosti, ne ograničava se samo čuvanje i vraćanje dotičnog depozita, već se reguliše jedan broj finansijskih operacija koje se vezuju za upravljanje sa deponovanim hartijama od vrednosti. Na osnovu ugovora o depou hartija od vrednosti, depoziti se deponuju u banke sa pravom očuvanja svoje individualnosti. Hartije od vrednosti mogu biti deponovane i na tekući račun, pri čemu se gubi svaka njihova individualnost. Karakteristika zemalja koje imaju razvijeno tržište hartija od vrednosti jeste, da se sve više praktikuje upis hartija od vrednosti na tekuće račune. Na ovaj način se vrši ,,dematerijalizacija“ hartija od vrednosti.

Ukoliko je obaveza banke (na osnovu ugovora) da čuva deponovane hartije od vrednosti, ona je dužna da primeni pravila ugovora o nenovčanom depozitu. Deponovanje hartija od vrednosti u banke ima za cilj materijalno pravno čuvanje istih. Da bi banka imala pravo upravljanja deponovanim hartijama od vrednosti, treba da ima punomoć (ovlašćenje) o prenosu hartija od vrednosti sa jednog vlasnika na banku. Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti može se utvrditi i svojinski prenos hartija od vrednosti na banku. Prenos se

12

može izvršiti putem cesije, odnosno svojinskog indosamenta, pri čemu se omogućava banci da za svoj račun pruža usluge prenosa svojim klijentima.

Pri deponovanju hartija od vrednosti, obaveze banke su14:

da obezbedi čuvanje deponovanih hartija od vrednosti, sa pažnjom „dobrog privrednika“, uz naplatu naknade za dotičnu aktivnost,

da za račun deponenta preduzima sve radnje radi očuvanja i ostvarivanja njegovih prava po osnovu hartija od vrednosti, kao što su: naplata kamata, naplata glavnice, naplata drugih dospelih obaveza i sl.,

da deponentu stavi na raspolaganje naplaćena sredstva, direktnim putem ili na račun, sa novčanim depozitima na koji se vrši upis naplaćene sume novca,

da deponentu vrati deponovane hartije od vrednosti ili da izvrši plaćanje odgovarajuće sume novca, ako je tako ugovorom definisano,

da banka izvesti deponenta o svakom zahtevu koji je postavljen od strane trećeg lica, a koji se odnosi na deponovanje hartija od vrednosti,

da banka izvrši povrat deponentu deponovanih hartija od vrednosti, odnosno njegovom pravnom sledbeniku ili licu koje je naznačeno, pod uslovom da se iz same hartije od vrednosti može videti da one pripadaju trećem licu. U ovakvim situacijama banku ne interesuje odnos deponenta i trećeg lica, već izvršavanje obaveza iz ugovora o depou hartija od vrednosti.

Razvojem finansijskog tržišta, a posebno tržišta kapitala, sve više se u praksi privrednih subjekata primenjuje ovakav oblik depozita. Za očekivati je da će klasični depozitni oblici sredstava ustupiti mesto hartijama od vrednosti i njihovim terminskim transakcijama.

14 Vunjak N., Kovačević Lj., Bankarstvo: bankarski menadžment, Ekonomski fakultet, Subotica, 2006., str. 142

13

ZAKLJUČAK

U praksi su prisutni slučajevi da depozitni potencijal beleži dinamičan rast izazvan privrednim prosperitetom i povećanim obimom kreditiranja privrede i stanovništva. U tim uslovima privređivanja lančano se povećava kreditna sposobnost svih transaktora, što samo od sebe deluje multiplicirajuće na porast depozita. Privredni prosperitet ima direktnog uticaja i na strukturne promene u privredi, što takođe, direktno utiče na porast finansijskog potencijala banke. Dobro organizovane banke, najčešće povoljno koriste pozitivan „finansijski talas“ i ostvaruju enormno veliki porast depozita. Depozitni efekti posebno dolaze do izražaja kod onih banaka koje su na vreme izvršile diverzifikaciju svojih bankarskih usluga. Diverzifikacija bankarskih usluga podrazumeva: a) otvaranje novih oblika štedno- transakcionih računa, b) unapređenje tehnologije plaćanja, c) elektronski transfer novčanih sredstava, d) odobravanje specijalnih kredita klijentima banke i sl.

Razvojem finansijskog tržišta, a posebno tržišta kapitala, sve više se u praksi privrednih subjekata primenjuje oblik depozita depo hartija od vrednosti. Za očekivati je da će klasični depozitni oblici sredstava ustupiti mesto hartijama od vrednosti i njihovim terminskim transakcijama.

Kada je reč o Republici Srbiji u strukturi ukupnih izvora sredstava od 2.879.519 miliona dinara na kraju 2012. godine, najveće učešće (59,0%) imali su depoziti (od čega se na transakcione depozite odnosilo 14,4%), zatim kapital (20,5%) i primljeni krediti (13,9%).

Depozitni potencijal banaka iznosio je 1.698.527 miliona dinara. Njegovo povećanje u 2012. godini za 172.430 miliona dinara, ili 11,3%, ostvareno je prvenstveno po osnovu povećanja štednih depozita (za 113.445 miliona dinara, ili 15,5%). Depoziti stanovništva čine preko polovine, a privrednih društava preko petine ukupnih depozita bankarskog sektora.

14

LITERATURA

1. Đurović S., Đurović J., Đurović M., Bankarstvo, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad, 2010.

2. Hadžić M., Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.3. Nićin N., Bankarstvo, Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija,

Beograd, 2011.4. Vunjak N., Kovačević Lj., Bankarstvo: bankarski menadžment, Ekonomski

fakultet, Subotica, 200.6.5. http://www.nbs.rs/internet/latinica/90/90_4/godisnji_izvestaj_2012.pdf

15