DINAMIKA RAZVOJA LEKSIKONA KOD DECE MLAĐEG …scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-7367/2013/1452-73671304441C.pdf · Analiza rezultata procene na sva tri testa za ceo uzorak prikaza-na

441

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 12, br. 4. 441-453, 2013.

UDK: 159.922.72.072-057.874; 81’232-057.874

ID: 203140364

Originalni nau!ni raddoi: 10.5937/specedreh12-4901

Gordana "OLI#1

Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

DINAMIKA RAZVOJA LEKSIKONA KOD DECE MLA!EG "KOLSKOG UZRASTA

Leksi!ko-semanti!ka sposobnost je va"na determinanta jezi!kog razvoja, ali i sposobnosti u!enja. U ovom radu su prikazani rezultati procene semanti!ke i leksi!ke sposobnosti kod dece mla#eg $kolskog uzrasta. Istra"ivanje je sprovedeno u cilju utvr#ivanja razlike u spo-sobnosti stvaranja leksikona izme#u dece razli!itih razreda. Uzorkom je obuhva%eno 306 u!enika od prvog do !etvrtog razreda osnovne $ko-le. Semantika re!i, sposobnost stvaranja pojmova i leksikon su pro-cenjeni Semanti!kim testom i subtestovima Akadia testa razvojnih sposobnosti. Istra"ivanjem je utvr#eno da postoje statisti!ki zna!ajne razlike u postignu%u na svim testovima u odnosu na razred. Najzna-!ajnija statisti!ka razlika je u postignu%u izme#u dece prvog i !etvrtog razreda (Subtest X/Ve$tina stvaranja pojmova i Subtest IX/Ste!eno jezi!ko blago p=0,000). Dobijeni rezultati ukazuju na zna!ajan uticaj uzrasta i edukacije na sposobnost stvaranja leksikona kod dece mla#eg $kolskog uzrasta.

Klju!ne re!i: leksi!ko-semanti!ka sposobnost, leksikon, mla#i $kolski uzrast

1 [email protected]


442

UVOD

Mentalni leksikon je skup re!i, gde svaka re! ima odre"enu grupu glasova, gramati!ku funkciju i zna!enje. Zbog toga je re! semanti!-ka, gramati!ka i fonolo#ka jedinica. Svaka re! povezana je sa drugim re!ima na dva na!ina, paradigmatski i sintagmatski. Paradigmatski odnosi podrazumevaju me"uzavisne odnose re!i unutar leksi!kog si-stema, sintagmatski odnosi podrazumevaju realizaciju re!i u govoru. Re!i u procesu komunikacije nisu zasebne komunikacijske celine, nisu samostalne, ve$ se udru%uju u ve$e jezi!ke jedinice s ciljem preno#enja odre"ene poruke. Leksikon re&ektuje semanti!ku i komunikativnu sposobnost (Mateji$, 2009).

Leksi!ko zna!enje podrazumeva zna!enje leksi!kih jedinica, a re-!eni!ko zna!enje podrazumeva zna!enje sintaksi!kih jedinica i mo%e se smatrati kao #to navodi T. Pr$i$, da su „ova dva tipa zna!enja tesno povezana i u velikoj meri me"usobno uslovljena” (Pr$i$, 2008, str.25). Prema tradicionalnom pristupu, zna!enje se de'ni#e kao mentalni sa-dr%aj, oli!en u odre"enom pojmu, koji se mo%e preneti od enkodera do dekodera (po#iljalac i primalac poruke), uobli!avanjem u jezi!ke jedinice. Leksi!ka semantika se bavi leksi!kim jedinicama (lekseme, a'ksi, idiomi), li#enim konteksta, stoga odgovara na pitanje #ta sve odre"ena leksema zna!i i mo%e da zna!i. Ona obuhvata unutarjezi!ke !inioce, odnosno kodnu kompetenciju znanja o jeziku (Pr$i$, 2008). Ova kompetencija podrazumeva sa jedne strane, sposobnost kombi-novanja leksi!kih morfema u nove leksi!ke jedinice, lekseme i idiome, a sa druge strane sposobnost kombinovanja leksi!kih jedinica u sa-stavu sintaksi!kih jedinica i pretpostavlja poznavanje deskriptivnog zna!enja. Nasuprot kodnoj kompetenciji, komunikativna kompeten-cija obuhvata sposobnost biranja i prilago"avanja leksi!kih jedinica razli!itim komunikacionim situacijama i pretpostavlja poznavanje asocijativnog zna!enja. Ove dve kompetencije postoje na dva razli!ita nivoa jezi!ke strukture, ali me"u njima postoji visok stepen komple-mentarnosti (Pr$i$, 2008).

Da bi se do#lo do de'nisanja zna!enja nekog imenovanog pojma uo!avanjem njegovih op#tih i posebnih karakteristika koje ga potpu-no diferenciraju od drugih pojmova, potrebno je da se steknu uslovi kognitivne i leksi!ke zrelosti (Ka#i$, 2002).

!oli", G.: Dinamika razvoja leksikona kod dece mla#eg $kolskog uzrasta

443

Do !kolskog perioda deca razvijaju osnovnu, elementarnu grama-tiku maternjeg jezika i sposobnost razumevanja i upotrebe du"ih i slo-"enijih iskaza. U !kolskom periodu jezi#ki razvoj, izuzev #itanja i pi-sanja, ne podrazumeva nove jezi#ke forme, ve$ se postoje$im jezi#kim formama pridodaju nove funkcije, a ve$ savladane funkcije se iskazu-ju nekim drugim jezi#kim sredstvima (Golubovi$, 2011; Tolchinsky, 2004). Kada se govori o jezi#kom razvoju u !kolskom periodu, naj#e!$e se isti#e leksi#ko-semanti#ki razvoj koji tada podrazumeva uspostav-ljanje homonimnih, sinonimnih, antonimnih, podre%enih i nadre%e-nih pojmovnih odnosa. Pored zna#enjskih odnosa me%u razli#itim re#ima, razvija se sposobnost razumevanja i upotrebe &gurativnih izraza, pore%enja i metaforizacije (Lazarevi$ i 'efer, 2009). Bogatstvo re#nika, njegov opseg i razvijenost, kao i razumevanje slo"enih zna-#enjskih odnosa me%u re#ima predstavljaju pouzdane indikatore jezi#-kog razvoja i prediktore !kolskog uspeha (Bromley, 2007).

CILJ RADA

S obzirom na to da se leksi#ko-semanti#ki razvoj nastavlja tokom !kolskog perioda i da predstavlja va"an faktor daljeg jezi#kog razvoja i u#enja, cilj ovog istra"ivanja je utvrdjivanje dinamike leksi#kog razvo-ja kod dece mla%eg !kolskog uzrasta.

METOD RADA

UzorakUzorkom je obuhva$eno 306-oro dece od prvog do #etvrtog ra-

zreda osnovne !kole, oba pola. Intelektualne sposobnosti ispitanika su u okvirima prose#ne inteligencije. U uzorku je 173 de#aka (57%), i 133 devoj#ice (43%). Ispitanici su distribuirani u #etiri uzrasne grupe (razreda) i to: 60 (20%) u#enika prvog, 68 (22%) u#enika drugog, 80 (26%) u#enika tre$eg i 98 (32%) u#enika #etvrtog razreda.


444

Instrumenti i proceduraIz pedago!ko-psiholo!ke dokumentacije su preuzeti podaci o ni-

vou intelektualnog funkcionisanja koji je izra"en koe#cijentom inte-ligencije (IQ).

Za procenu semanti$ke i leksi$ke sposobnosti kori!%eni su: Se-manti$ki test (S. Vladisavljevi%), Subtest IX (Ve!tina stvaranja poj-mova) i Subtest X (Ste$eno jezi$ko blago) Akadia testa razvojnih spo-sobnosti (Atkinson, Johnston & Lindsay, 1972), konstruisanog u cilju otkrivanja uzroka neuspeha u$enja kod !kolske dece, koji su preveli i adaptirali Novosel i Marvin Cavor 1985. godine. Test je dodatno adap-tiran prema speci#$nostima srpskog jezika, a izvr!eno je i normiranje rezultata na osnovu postignu%a dece mla&eg uzrasta na!e populacije (Gligorovi% i dr., 2005). Mo"e da se primenjuje individualno ili grupno. Nije brzinskog tipa, pa daje mogu%nost prilagodjavanja ritmu svakog deteta. Test se sastoji iz 13 subtestova. Subtest IX (Ve!tina stvaranja pojmova) se sastoji od 20 zadataka podeljenih u $etiri grupe. Za svaki ta$an zadatak dobija se po jedan bod. Maksimalan skor je 20 poena. Subtest se sastoji od verbalnih uputstava i crte"a. Subtest X (Ste$eno jezi$ko blago) se sastoji od 20 zadataka podeljenih tri grupe. Za svaki ta$no re!en zadatak dobija se po jedan bod. Maksimalan skor je 20 poena. Semanti$ki test se sastoji od $etiri kategorije re$i (homonimi, antonimi, sinonimi i metonimi). U okviru svake kategorije dato je po deset podsticajnih re$i (imenica). Svaki ta$no re!en zadatak nosi po jedan bod.

Statisti!ka obrada podatakaU statisti$koj obradi podataka kori!%ene su mere centralne ten-

dencije, mere varijabilnosti i raspon (minimum i maksimum) rezul-tata. Zna$ajnost odnosa varijabli dobijena je multivarijantnom anali-zom varijanse – MANOVA. Kori!%ena je i post-hoc analiza (Sche'e).


445

REZULTATI ISTRA!IVANJA SA DISKUSIJOM

Analiza rezultata procene na sva tri testa za ceo uzorak prikaza-na je u Tabeli 1. Tabela 1 – Rezultati procene na Semanti!kom testu, Subtestu IX (Ve"tina stvaranja pojmova) i Subtestu X (Ste!eno jezi!ko blago )za ceo uzorak

N Min Max AS SDSemantika 306 18 60 41,23 7,438Subtest IX 306 12 20 18,23 1,660Subtest X 306 13 20 18,77 1,260

Rezultati na testu semantike, ve"tine stvaranja pojmova (Subtest IX) i ste#enom jezi#kom blagu (Subtest X) posmatrano kroz minimal-na i maksimalna postignu$a, pokazuju da u ispitanom uzorku postoje deca koja su ostvarila maksimalan broj bodova na sva tri testa, kao i deca koja su imala rezultate ispod prose#nih za uzrast. Posmatra-no kroz aritmeti#ku sredinu, na Semanti#kom testu deca su ostva-rila prose#ne rezultate, dok su na Subtestu IX i Subtestu X ostvari-la natprose#ne rezultate. Minimalna i maksimalna postignu$a nam, ipak, govore o neujedna#enosti rezultata, odnosno neuskla%enosti leksi#ko-semanti#kog razvoja kod dece mla%eg "kolskog uzrasta. Ova-kav rezultat mo&e se tuma#iti #injenicom da uzorak #ine deca ista po uzrastu, ali, verovatno, razli#ita po intelektualnoj (preciznije pro'lu intelektualnog funkcionisanja) sposobnosti, govorno-jezi#koj sposob-nosti i drugim karakteristikama zna#ajnim za leksi#ko-semanti#ku sposobnost. Da bi se odre%ena re# razumela, upotrebila i koristila razli#ito u razli#itim kontekstima neophodno je lingvisti#ko znanje, ali i semanti#ko znanje o povezanosti zna#enja re#i sa speci'#nim konceptom, odnosno povezivanje sa drugim re#ima (Lehr, Osborn & Hiebert, 2004).


446

Tabela 2 – Rezultati procene na Semanti!kom testu, Subtestu IX (Ve"tina stvaranja pojmova) i Subtestu X#Ste!eno jezi!ko blago kod dece mla$eg "kolskog uzrasta prema razredu

Test Razred N AS SD Min MaxMANOVAF p

Semantika

Prvi 60 35,58 7,280 18 55

27,480 0,000Drugi 68 40,09 7,625 21 60Tre!i 80 41,46 5,634 22 60

"etvrti 98 45,29 6,196 26 59

Subtest IX

Prvi 60 17,18 1,953 12 20

12,952 0,000Drugi 68 18,04 1,816 13 20Tre!i 80 18,50 1,467 14 20

"etvrti 98 18,70 1,151 15 20

Subtest X

Prvi 60 18,08 1,576 13 20

10,896 0,000Drugi 68 18,69 1,307 15 20Tre!i 80 18,81 1,020 16 20

"etvrti 98 19,20 0,984 14 20

Statisti#ki zna#ajne vrednosti su ozna#ene (bold)

Analizom rezultata koji su prikazani u Tabeli 2, uo#ava se pove-!anje srednjih vrednosti rezultata sa $kolskim uzrastom, $to ukazu-je na aktivan i intenzivan razvoj leksi#ko-semanti#ke sposobnosti u $kolskom periodu. Da bi se ta#no re$ili zadaci iz Subtesta IX (Ve$tina stvaranja pojmova) neophodno je uo#avanje, pore%enje i imenovanje osobina, poznavanje odnosa me%u pojmovima, sposobnost klasi&-kacije i svrstavanja leksema u podre%enu i nadre%enu klasu, odnosno sposobnost inkluzije (Glumbi!, 2005). Do polaska u $kolu deca kla-si&kuju objekte i pojave najpre po njihovim spolja$njim karakteris-tikama, jer je mi$ljenje dece ovog uzrasta prete'no konkretno. Deca #etvrtog razreda su ostvarila znatno bolje rezultate na Semanti#kom testu od dece prva tri razreda. Na Subtestu IX tako%e postoje razlike u postignu!u me%u razredima. Te razlike su blage, ali kontinuirane. Ovo se mo'e objasniti, sa jedne strane, da tek sa pojavom formalnog logi#kog mi$ljenja deca razvijaju sposobnost razumevanja i upotrebe apstraktnih pojmova, a sa druge strane, zna#ajem obrazovanja za leksi#ko-semanti#ki razvoj.


447

Tabela 3 – Razlike u postignu!ima na Semanti"kom testu me#u razredima

Test razred srednja vrednost p

Semantika

prvidrugi 4,505 0,002tre!i 5,879 0,000

"etvrti 9,702 0,000

drugiprvi 4,505 0,002tre!i 1,374 0,664

"etvrti 5,197 0,000

tre!iprvi 5,879 0,000

drugi 1,374 0,664"etvrti 3,823 0,002

"etvrtiprvi 9,702 0,000

drugi 5,197 0,000tre!i 3,823 0,002

Statisti"ki zna"ajne vrednosti su ozna"ene (bold)

Tabela 4 – Razlike u postignu!ima na Subtestu IX (Ve$tina stvaranja pojmova) me#u razredima

Test razred razred srednja vrednost p

Subtest IX

prvidrugi 0,861 0,024tre!i 1,317 0,000

"etvrti 1,521 0,000

drugiprvi 0,861 0,024tre!i 0,456 0,378

"etvrti 0,660 0,071

tre!iprvi 1,317 0,000

drugi 0,456 0,378"etvrti 0,204 0,863


drugi 0,660 0,071tre!i 0,204 0,863



448

Tabela 5 – Razlike u postignu!ima na Subtestu X (Ste"eno jezi"ko blago) me#u razredima

Test razred razred srednja vrednost p

Subtest X

prvidrugi 0,608 0,045tre!i 0,729 0,006

"etvrti 1,121 0,000

drugiprvi 0,608 0,045tre!i 0,121 0,946

"etvrti 0,513 0,065

tre!iprvi 0,729 0,006

drugi 0,121 0,946"etvrti 0,392 0,200


drugi 0,513 0,065tre!i 0,392 0,200


Analizom rezultata procene na Semanti"kom testu (Tabela 2) mo#e se uo"iti da postoji statisti"ki zna"ajna razlika u postignu!u iz-me$u svih razreda, izuzev izme$u drugog i tre!eg razreda (p=0,664). Statisti"ki najzna"ajnije razlike utvr$ene su izme$u u"enika prvog i tre!eg (p=0,000); prvog i "etvrtog (p=0,000) i u"enika drugog i "etvr-tog razreda (p=0,000).

Analizom rezultata prikazanih u Tabeli 3 i Tabeli 4 uo"ava se da postoji statisti"ki zna"ajna razlika u postignu!u uenika izme$u svih razreda, osim izme$u tre!eg i "etvrtog. Najuo"ljivija razlika je izme-$u sedmogodi%njaka i dece svih drugih uzrasta. Razlika izme$u dece prvog razreda i dece drugog razreda je zna"ajna, ali ni#a (p=0,024) u pore$enju sa razlikom izme$u prvog i tre!eg i prvog i "etvrtog razreda (p=0,000). Statisti"ki najzna"ajnija razlika je u postignu!u izme$u dece prvog i "etvrtog razreda (Subtest X p=0,000; Subtest IX p=0,000). Lek-si"ko-semanti"ka sposobnost je aspekt jezika koji svoj razvoj intenziv-no nastavlja u %kolskom periodu. Razvoj ove sposobnosti u %kolskom periodu mo#e se podeliti u tri faze. Prva faza podrazumeva razvoj spo-sobnosti razumevanja i formiranja pojmova, odnosno prelazak sa opa-#ajnih karakteristika ka apstrakciji. Druga faza podrazumeva razvoj sposobnosti pojmovnih, hijerarhijskih odnosa. Tre!a faza podrazume-va sposobnost razumevanja konotativnih zna"enja. Kod dece mla$eg %kolskog uzrasta su dominantni odgovori koji reprodukuju konkretnu


449

situaciju. Njihovi odgovori ne predstavljaju pravu de!niciju pojma, ve" nabrajanje o#iglednih obele$ja predmeta ili situacija u koji je taj pred-met uklju#en. Odgovori takvog tipa pokazuju da je kod dece po#etnih razreda u de!nisanju zna#enja dominantna uloga o#igledno-akcionih veza. Stariji u#enici u stanju su da uspostave apstraktne veze i pojam stave u odre%enu kategoriju. Prisustvo ili odsustvo logi#ke hijerarhije pojmova predstavlja osnovno obele$je koje deli o#igledno-akcionu pri-menu re#i od verbalno-logi#ke primene pojmova izra$enih re#ju (Luri-ja, 2000). Razvoj zna#enja re#i po#inje rano, ali se ne zavr&ava u ranom periodu. Posle razvoja i sticanja jasne predmetne pripadnosti, kada je ona postala ve" stabilna, razvoj zna#enja se nastavlja i podrazumeva razvoj generalizovane i analiti#ke funkcije re#i. U svakoj fazi razvoja deteta, razvija se i zna#enje re#i, tako &to re#, imaju"i istu predmetnu pripadnost sti#e novu strukturu, menja i oboga"uje sistem veza i gene-ralizacija (Lurija, 2000). Razvoj poznavanja re#i je veoma slo$en i dug proces. Slo$enost ovog procesa opisana je kroz tri dimenzije (Nagy & Scott, 2000). Prva dimenzija, rastu"i karakter poznavanja re#i, podra-zumeva upoznavanje re#i u razli#itim kontekstima. Druga dimenzija je vi&ezna#nost re#i, a tre"a me%uodnos znanja o jednoj re#i i znanja o drugim re#ima (Palmovi" i sar., 2010). U &kolskom periodu dete se nalazi u razli#itim okolnostima i razli#itim jezi#kim situacijama, a sa-mim tim u razli#itim kontekstima gde je potrebno pravilno i razumeti i upotrebiti zna#enja re#i, &to upravo doprinosi i ide u prilog prvoj di-menziji (rastu"em karakteru poznavanja re#i). U istra$ivanju koje su sproveli Gligorovi" i saradnici, primenom Subtesta X (Ve&tina stvara-nja pojmova) registrovano je 4,46% ispitanika koji zaostaju 2 ili vi&e standardnih devijacija, &to ih svrstava u grupu dece sa smetnjama u ovom aspektu razvoja. Dece #ije je postignu"e vi&e od jedne, ali manje od 2 standardne devijacije ispod predvi%enih normi je 7,12%, dok su kod 88,41% dece ove sposobnosti skladno razvijene. Autori ovog istra-$ivanja isti#u da izme%u 4 i 5 procenata dece mla%eg &kolskog uzrasta nedvosmisleno zahteva pomo" u razvoju ovog aspekta jezika, dok se njegov razvoj mora pratiti kod 7,12% dece (Gligorovi" i sar., 2005).


450

Tabela 6 – Razlike u postignu!u na testovima prema poluTest Pol N AS SD Min Max F P

SemantikaM 173 42,58 6,963 18 60

13,765 0,000! 133 39,47 7,689 21 58

Subtest IXM 173 18,22 1,540 13 20

0,027 0,869! 133 18,19 1,810 12 20

Subtest XM 173 18,77 1,216 15 20

0,011 0,917! 133 18,76 1,321 13 20


Analizom rezultata utvr#en je statisti"ki zna"ajan odnos izme#u kategorije postignu$a i pola dece samo na Semanti"kom testu. Odnos izme#u pola i rezultata na Semanti"kom testu (u korist devoj"ica) je na nivou zna"ajnosti p=0,000. Prema podacima prikazanim u Tabeli 6, korelacija pola i rezultata na Subtestu IX (Ve%tina stvaranja poj-mova) i Subtestu X (Ste"eno jezi"ko blago) nije statisti"ki zna"ajna. U istra&ivanjima ra#enim na na%im prostorima veza izme#u pola i leksi"ke sposobnosti nije utvr#ena (Gligorovi$ i sar., 2005), dok je u drugom istra&ivanju isti autor (Gligorovi$ i Radi$-'esti$, 2011) utvr-dio da na Subtestu IX (Ve%tina stvaranja pojmova) devoj"ice posti&u lo%ije rezultate od de"aka (p=0,002).

ZAKLJU(AK

Analizom rezultata procene leksikona kod dece mla#eg %kolskog uzrasta do%li smo do slede$ih zaklju"aka:

Utvr#ena je statisti"ki zna"ajna razlika (p=0,000) u postignu-$u na Semanti"kom testu izme#u svih razreda, izuzev izme#u drugog i tre$eg razreda (p=0,664).Analizom rezultata na Subtestu IX i Subtestu X utvr#ena je statisti"ki najzna"ajnija razlika u postignu$u izme#u dece pr-vog i "etvrtog razreda (p=0,000).Razlika izme#u de"aka i devoj"ica na Semanti"kom testu je statisti"ki zna"ajna (p=0,000), dok na Subtestu IX i Subtestu X razlika nije utvr#ena.

Do polaska u %kolu deca intenzivno razvijaju svoj jezik utvr#uju$i gramati"ka i semanti"ka pravila. U %koli deca nailaze na novu situaci-ju u kojoj se bri&ljivo razdvajaju nivoi formalnog i neformalnog govora,


451

a nagla!avaju standardi pravilnog govora. Ona moraju da nau"e, od-nosno razviju "itav niz novih jezi"kih sposobnosti kao !to su "itanje, pisanje, pravopis, ali i da razviju jezik kojim se govori o jeziku, odno-sno metajezik, s tim !to je jezi"ki kapacitet va#an "inilac koji uti"e na razvoj ovih novih jezi"kih sposobnosti, ali i na uspeh u u"enju uop!te. Stoga, razvijanje jezi"kih sposobnosti radi podsticanja obrazovnog ra-zvoja u !koli ima poseban zna"aj. Nastavnici bi u radu sa decom tre-balo da imaju pristup „jezik u upotrebi” !to bi podrazumevalo da u"e-nici i njihovi nastavnici kroz realne jezi"ke situacije, pisane i govorne, raspravljaju o distinktivnim svojstvima jezika i na taj na"in razvijaju svest o tome !ta je jezik i kako se koristi, !to $e postepeno uve$ati nji-hovu sposobnost da se slu#e njime.

LITERATURA

1. Atkinson, J. S., Johnston, E. E., Lindsay, A. (1972). Acadia test of developmental abilities. Wolfville, Nova Scotia, Canada: University of Acadia.

2. Bromley, K. (2007). Nine things every teacher should know about words and vocabulary instruction. Journal of Adolescent & Adult Literacy, 50(7), 528-537.

3. Golubovi$, S. (2011). Disleksija, disgra!ja, dispraksija. Beograd: Uni-verzitet u Beogradu % Fakultet za specijalnu edukaciju rehabilitaciju, Merkur.

4. Gligorovi$, M., Glumbi$, N., Ma$e!i$ Petrovi$, D., i dr. (2005). Speci&"ne smetnje u u"enju kod dece mla'eg !kolskog uzrasta. U S. Golubovi$ i grupa autora (Ur.), Smetnje u razvoju kod dece mla"eg #kolskog uzrasta (str.415-523). Beograd: Defektolo!ki fakultet, Merkur.

5. Gligorovi$, M., Radi$ (esti$, M. (2011). Odnos izme'u nivoa razvoja sposobnosti neophodnih za uspe!no ovladavanje akademskim ve!tinama i pola dece sa speci&"nim smetnjama u u"enju. Nastava i vaspitanje, 60(1), 145-156.


452

6. Ivanovi!, M. (2013). Produkcija naporednoslo"enih i zavisnoslo"e-nih re#enica u narativnim tekstovima dece od osam i deset godina. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 12(2), 163-177.

7. Ka$i!, Z. (2002). Agramati#na produkcija i semanti#ka „zbrka” kod dece ranog $kolskog uzrasta. Istra!ivanja u defektologiji, 1, 113-130.

8. Lazarevi!, E., %efer, J. (2009). Razumevanje re#i u sedmom razredu osnovne $kole. Zbornik instituta za pedago"ka istra!ivanja, 2, 418-436.

9. Lurija, A. R. (2002). Jezik i svest. Beograd: Zavod za ud"benike i nastavna sredstva.

10. Lehr, F., Osborn, J., Hiebert, H. E. (2004). A focus on vocabulary. Research-based practices in early reading series. Regional Educational Laboratory at Paci&c Resources for Education and Learning. retrived from: http://vineproject.ucsc.edu/resources/A%20Focus%20on%20Vocabulary%20PREL.pdf

11. Mateji!, S. (2009). Leksikologija i leksikogra&ja: komparativni pristup. Filologija, 53, 93-104.

12. Nagy, W. E., Scott, J. A. (2000). Vocabulary Processes. In M. L. Kamil, P. B. Mosenthal, P. D. Pearson, & R. Barr (Eds.), Handbook of Reading Research, volume III (pp. 269-284). Mahwah. NJ: Lawrence Erlbaum Associates Publishers.

13. Palmovi!, M. i sur. (2010). Kategorizacija i neodre'enost: kako su pojmovi pohranjeni u umnom rje#niku? Suvremena lingvistika, 36(70), 229-244.

14. Pr!i!, T. (2008). Semantika i pragmatika re#i. Novi Sad: Zmaj.15. Tolchinsky, L. (2004). (e Nature and Scope of Later Language

Development. In R. A. Berman (Ed.), Language Development across Childhood and Adolescence (pp. 233-247). Philadelphia, US: John Benjamins Publishing Company.


453

DYNAMICS OF LEXICON DEVELOPMENT IN YOUNGER SCHOOL CHILDREN

Gordana !oli"University of Belgrade – Faculty of Special Education and Rehabilitation

Summary

Lexical-semantic ability is an important determinant of language development and learning ability. #is paper presents the results of assessing semantic and lexical ability in younger school children. #e research was conducted with the aim to determine di$erences in the ability to develop a lexicon among children from di$erent grades. #e sample included 306 pupils from the %rst to the fourth grade of elementary school. Word semantics, ability to create concepts and lexicon were assessed by means of the Semantic Test and subtests of Akadia Test of Developmental Abilities. #e research determined that there are statistically signi%cant di$erences in achievement on all tests with regard to grade. #e most signi%cant statistical di$erence is in the achievement of children from the %rst and the fourth grade (Subtest X/Concept Formation and Subtest IX/Acquired Language Treasure p=0,000). #e obtained results indicate the signi%cant in&uence of age and education on the ability to create lexicon in younger school children.

Key words: lexical-semantic ability, lexicon, younger school children

Primljeno: 13.10.2013. Prihva!eno: 22.11.2013.

Documents

DINAMIKA RAZVOJA LEKSIKONA KOD DECE MLAĐEG …scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1452-7367/2013/1452-73671304441C.pdf · Analiza rezultata procene na sva tri testa za ceo uzorak prikaza-na