DOKUMENT EVROPSKE BANKE

ZA REKONSTUKCIJU I RAZVOJ

STRATEGIJA ZA KOSOVO

Kao što je odobren od strane Upravnog odbora na sednici 1 maja 2013

Prevodi originalnog teksta dokumenta su dati od strane EBRD samo za praktičnost čitaoca . Iako EBRD

je preduzela opravdane mere da obezbedi autentičnost prevoda, EBRD ne odobrava niti garantuje za

tačnost prevoda. Oslanjanje na takvom prevodu e biti na sopstveni rizik čitao a. Pod ne kakvim

okolnostima EBRD , njegovi zaposleni ili agenti ne e biti odgovorni za čitao a ili bilo kog drugog, za

bilo kojih netačnosti, greške, propusti, brisanje , kvar i / ili bilo koje izmene, sadržaja prevoda, bez obzira

na uzrok ili za bilo kakvu štetu na osnovu nje. U slučaju bilo kakvog neslaganja ili kontradik ije izme u

engleske i prevedene verzije, verzija na engleskom jeziku e prevladati.

i

SADRŽAJ

REZIME ....................................................................................................................... 1

1 PORTOFOLIO BANKE .................................................................................... 3 1.1 Pregled aktivnosti banke do danas ................................................................. 3

1.2 Sprovo enje prethodne strategije ................................................................... 4 1.3 Tranzicijoni uticaj (TU) operacija banke ....................................................... 5

2 POSLOVNA SREDINA ..................................................................................... 5 2.1 Politički kontekst ........................................................................................... 5 2.2 Makroekonomski kontekst ............................................................................. 6

2.3 Kontekst strukturnih reformi.......................................................................... 7 2.4 Poslovna sredina ............................................................................................ 8

2.5 Društveni konteks .......................................................................................... 8 2.6 Pravni konteks ................................................................................................ 8 2.7 Energetska efikasnost i kontekst klimatskih promena ................................... 9

3 STRATEŠKE ORJENTACIJE ....................................................................... 10 3.1 Ključni sektorski izazovi i operativni odgovor banke ................................. 11 3.2 Ekološke i so ijalne implika ije predloženih aktivnosti banke ................... 16

4 PRISTUP KAPITALU: PRIVATNI I JAVNI IZVORI FINANSIJA ......... 18 4.1 Pristup kapitalu ............................................................................................ 18

4.2 MDB finansiranje i saradnja sa drugim MFI i multilateralnim donatorima 18

DODATAK 1 – POLITIČKA PROCENA .............................................................. 21

DODATAK 2 - PROCENA TRANZICIONIH IZAZOVA .................................... 30

DODATAK 3 – ZAKONSKA TRANZICIJA ......................................................... 33

DODATAK 4 – PODRŠKA MALIM PREDUZEĆIIMA ...................................... 38

DODATAK 5 – TEHNIČKA SARADNJA .............................................................. 41

DODATAK 6 – ODABRANI EKONOMSKI POKAZATELJI ............................ 42

DODATAK 7 – EKOLOŠKA PROCENA ............................................................... 43

DODATAK 8 – RAVNOPRAVNOST POLOVA ................................................... 47

1

REZIME

Kosovo je posve eno i primenjuje načela višepartijske demokratije, pluralizma i tržišne

privrede u skladu sa uslovima navedenim u članu 1 sporazuma o osnivanju banke.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008 godine. Funkcionisanje demokratskih institucija

je ojačano tokom nekoliko poslednjih godina, mada izazovi ostaju. Ključne oblasti

poboljšanja, koje su zajedničke za zapadni Balkan, obuhvataju uključuje jačanje javne

uprave i borbu protiv korupcije, vladavinu zakona, kapa itet državne uprave, i poslovnu

sredinu. Nastojanja za približavanje Evropskoj Uniji koja konstantno ističe da Kosovo

deli evropsku perspektivu ostaka zapadnog Balkana, ostaje glavno spoljne sidro za

sveobuhvatne reforme.

Kosovska privreda je uglavnom zašti ena od nepovoljnog spoljnog razvoja u proteklih

nekoliko godina zbog relativno slabih direktnih trgovinskih i finansijskih veza za

svetskom ekonomijom. Kao posledi a, rast je bio viši na Kosovu nego u drugim

jugoistočnim evropskim državama (JIE), sa uobičajenim godišnjom stopom rasta BND

proteklih godina izme u 3 i 4 posto, iako sa niske osnove. Unilateralno usvajanje evra

doprinelo je stabilnosti cena a fiskalna disciplonovanost, koja je potrebna da se podrži

ovaj aranžman deviznog kursa se poboljšala u prošloj godini u kontekstu stend baj

aranžmana MMF-a.

Ipak, odrzana fiskalna dis plina, strukturne reforme da se pove a konkurentnost i dobro

zdravlje finansijskog sektora su potrebni kako bi se u celosti okoristilo od bezbednog

deviznog kursa. Procenjenih € 2,800 u 2012, Kosovo i dalje ima najniži BDP po

glavi stanovnika u jugoistočnoj Evropi, svrstavaju i se u grupu država za niskim

srednjim prihodom; zvanična stopa nezaposlenosti prelazi 40 procenata a nivo

siromaštva je relativno visok, posebno u evropskom kontekstu. Pogled na rast tokom

perioda strategije ostaje pozitivan, ali podleže znatnoj nesigurnosti kao rezultat i

doma ih faktora i briga za budu nost regionalnog i svestkog oporavka.

Strukturne reforme na Kosovu su se zadržale tokom godina kombina ijom faktora:

nasle em sukoba iz 90-ih, slabim institucionalnim i administrativnim kapacitetima, i

neizvesnosti oko statusa države, što je obeshrabrvalo investiture i odvlačilo kretaore

politike od nastavka sveobuhvatnog programa strukturnih reformi.

Kosovo se danas suočava sa mogu noš u da ubrza pro es reformi, uz punu podršku

banke. Kao nova zemlja funk ionisanje EBRD, ovo je prva kosovska elovita državna

strategija. Grade i na iskustvu banke na Kosovu od više od deset godina, strategija je

široko izra ena kako bi nastavila i produbila podršku EBRD privatnim kompanijama da

bi im omogu ila da ojačaju svoje poslovanje i model upravljanja, prošire svoja tržišta i

poboljšaju svoju konkurentnost. Banka e tako e prioritizovati podršku ključnoj

infrastrukturnim projektima koji održavaju strukturne reforme, što je važno za rad

privatnog sektora i širenje tržišta i olakšavanje prekograničnih veza. Konačno, banka

ima za ilj da podrži razvoj prijateljske sredine za preduze a i udružene institucionalne

okvire.

Ključni tranzi ioni izazovi i strateški prav i za banku u naredne tri godine strateškog

perioda su:

2

Podržavanje privatizacije i razvoj privatnog sektora. Kosovski privatan sektor je

i dalje mali po standardima regiona. Razvoj je ometen teškom poslovnom sredinom

i nedostatkom ulaganja. Slabosti u stručnom upravljanju i udruženom upravljanju,

ograničen pristup finansijskim sredstvima, slaba vladavina prava i pravosudnih

uskih grla u sistemu i nizak nivo kapitalnih rezervi rezultirali su smanjenom

konkurentnoš u i ispod mogu im rastom. I ako je bilo nekih napretka u privatizaciji,

potrebno je ubrzati pro es. Finansijska i tehnička pomo banke ima e za ilj da se

ubrza razvoj privatnog sektora u državi, poboljša njegova konkurentnost i uvedu

najbolje prakse sa posebnim fokusom na inovacije, preradu dodatne vrednosti,

industriju sa izvoznim mogu nostima ili mogu nosti da se nadme u sa alternativom

za uvozne proizvode, i privlačenje ulagačkog kapitala u zemlju.

Poboljšavanje komercijalizacije, konkurencije i uključenja privatnog sektora u

infrastrukturu. Kvalitet infrastrukture je uglavnom ispod standarda, koji čini

značajnu prepreku za poslovanje i marketinški razvoj i regionalno povezivanje. Do

danas je bilo malo uključivanja privatnog sektora u ključne oblasti kakve su vode i

otpadne vode, putevi i železničke usluge. Nekim ključnim opštinskim službama se i

dalje upravlja centralno, a proces decentralizacije nastavlja sporo. Privatne finansije

na komercijalnoj osnovi, opštinske i transportne infrastrukture trentuno ne postoje

na Kosovu. Banka e pomo i državnim i lokalnim vlastima na Kosovu, u jačanju

komercijalnih elemenata u upravljanju vodama i otpadnim vodama i komunalnim

službama za čvrsti otpad kao i sektor gradskog prevoza. Uporedo, banka e podržati

uključenje privatnog sektora u prevoz i opštinske sektore kako bi poboljšali kvalitet

usluga, počevši sa komer ijaliza ijom ovih komunalnih službi.

Promovisanje i podržavanje održivog razvoja sektora energetike i rudarstva.

Privatizacija se dogodila u distribuciji i komponentama nabavke u energetskom

sektoru, ali mogu nost da funk ioniše komer ijalno ostaje da se dokaže. Zakonski i

institu ionalni okvir da se podrže mere za uštedu energije i mali projekti obnovive

energije su relativno nepredniji ali njegova primena ostaje barjera za razvoj

sektora.Sprovo enje planiranih velikih energetskih projekata i osavremenjivanje

mrežne infrastrukture bi e važni za bavljenje tranzicionim izazovima u sektoru

energetike. EBRD e sara ivati sa vlastima na Kosovu kako bi promovisala

privatno uključivanje u državni sektor električne energije i podržati potrebne

investi ije kako bi osigurala obezbe ivanje snabdevanja, razvoja obnovljive energije

i poboljšanu uštedu energije. Pomo banke e tako e bit potrebna da se unaprede

potrebne strukturalne reforme u trentuno neaktivnom kosovskom rudarskom

sektoru, gde e EBRD selektivno pomagati tehničkim savetima i finansijskom

podrškom tranzi iji i najboljom praksom radi ekološke i društveno održive

proizvodnje.

U svim ovim aktivnostima banka e tragati da uskladi svoje funk ionisanje sa

prioritetima Vlade Kosova, promovisati regionalnu integraciju i radi e blisko sa

drugim me unarodnim finansijskim institu ijama, multilateralnim i bilateralnim

donatorima, uključuju i i Evropsku Uniju. Kosovo e biti korisnik zajedničkog

akcionog plana MFI za razvoj EIB, Svetske Banke i EBRD, fokus kojih je na

jugoistočnoj Evropi. Banka e se angažovati u aktivnom političkom dijalogu i

nastavi e da pruža tehničku pomo kako bi maksimalizovala tranzicionalnih uticaj na

Kosovu.

3

1 PORTFOLIO BANKE

1.1 Pregled aktivnosti banke do danas

Kosovo je postao član banke 17 decembra 2012 godine. Me utim, projekti za privatan

sektor na Kosovu su bili podobni za podršku EBRD još od 1999, putem posve enih

spolja upravljanih regionalnih fondova i projekata i preko regionalnih projekata banke

za Zapadni Balkan. U okviru ovoga, od 1999 banka je potpisala ukupno 29 projekata na

Kosovu sa kumulativnom investi ionom vrednoš u EBRD od 66 miliona evra. Teku i

portfolio raspodeljeno je u 34 procenta finansijskim institucijama i mikrofinasijskim

kompanijama, 60 procenata industriji, trgovina i agrobiznes a 6 procenata energetiku i

prirodnim resursima. Svi do današnji projekti su u privatnom sektoru. Distribu ija

sektora uveliko predstavlja trajhenje za investiranje private ekonomije na Kosovu u

proteklih nekoliko godina.

Pokretanje regionalnog projekta za lokalna preduze a EBRD-Italija Local Enterprise

Facility (LEF) u 2006 godini, omogu ilo je ban i da značajno pove a svoje aktivnosti

investiranja na Kosovu, delom zbog rasta privatnog sektora koji je usledio nakon

proglašenja nezavisnosti u 2008 godini, ali i zbog nedostatka alternativnih izvora

finansiranja projekata koji bi služili rastu oj potražnji. Broj finansiranih operacija na

Kosovu je progresivno rastao, mada uz skroman postignut stepen poslovanja prema

delegiranim okvirih. U proseku, banka je potpisivala 4-6 novih operacija svake godine

tokom perioda 2008-2012. U 2012 godini, banka je potpisala 5 novih transakcija u

ukupnom iznosu od 5.3 miliona evra, sve u privatnom sektoru.

Tabela 1: Razvoj portfolia na Kosovu od 31 decembra 2012

Državna strategija - Vrednost deonica

Datum izveštaja: 31 decembar 2012

Filteri : - KOSOVO Sektorska grupa

Sektorski tim NCBV broj operacija

Net kumulativni

obim poslovanja (NCBV)

% NCBV Portfolio broj

operacija

Portfolio % Portfolio Operativna sredstva/

aktiva

% Operativna sredstva/

aktiva

Energetika prirodni resursi 1 1 1% 1 1 2% 1 3%

struja i energija 1 1 2% 1 1 4% 1 4%

2 2 3% 2 2 6% 2 7%

Finansijske institucije

kreditna aktivnost banaka

3 9 14% 0 0 0% 0 0%

osiguranje i finansijske usluge

1 3 4% 1 3 7% 0 0%

finansiranje malih preduzeća

12 25 38% 8 10 27% 10 31%

16 36 55% 9 13 34% 10 31%

Industrija, trgovina i agrobiznis

Agrobiznis 5 16 25% 5 15 39% 13 42%

kapitalna sredstva 2 3 5% 2 1 3% 1 3%

Informacione i komunikacione tehnologije

2 3 4% 2 3 7% 1 3%

proizvodnja i usluge 2 5 8% 2 4 11% 4 13%

11 27 41% 11 23 60% 20 62%

rezime 29 66 100% 22 38 100% 32 100%

4

1.2 Sprovođenje prethodne strategije

Do sada, banka nije imala odre enu strategiju za Kosovo, ve identifikovanih u 2007

godini nekoliko ključnih prioriteta za svoje aktivnosti još od 1999 godine. Ti prioriteti

su bili:

U sektoru preduzeća, iljati podršku manjim lokalnim izvozno orijentisanim

kompanijama, pokazuju i dobro korporativno upravljanje, daju i kredite, garancije

ili čine i jedna ulaganja, uključuju i i kroz LEF; podržati strateške investiture koji

su privatizovali preduze a na Kosovu. U tesnoj saradnji sa timom LEF i timu za

podršku malim preduze ima (PMP) nastavi rad direktno sa pojedinačnim

preduze ima, pružaju i pomoč u resturkturiranju biznesa, poboljšavanjem

proizvoda, tehnička i ekološka nadogradnja, certifikacija kvaliteta i pomaganje da se

razviju poslovne veštine planiranja na rukovode em nivou.

U finansijskom sektoru, fokusirati se na (i) obezbe ivanje banaka sredstvima i

institu ionalnom podrškom kako bi se pomoglo razvoju novih proizvoda i

poboljšavanju korporativnog upravljanja; (ii) usmeravati više sredstavama MSMP

preko komer ijalnih banaka i mikrofinansijskih isntitu ija, uključuju i i putem

primene LEF, resursima za finansiranje MSP na zapadnom Balkanu i finansijskom

okviru za MSMP za zapadni Balkan i Hrvatsku (iii) istraživanjem mogu ih jednakih

ulaganja u lokalne banke, uključuju i primenu resursa za lokalne preduze e na

Zapadnom Balkanu EBRD Italija; i (iv) traženjem načina da se podrži održiva

komercijalizacija profitabilnih nebankarskim mikrofinansijskih institucija.

U sektoru infrastrukture, nastaviti sa identifikovanjem mogu ih načina da se

podrže korporatizovana javna preduze a – me unarodni aerodrom Priština (MAP) i

telekomunikacione kompanije, daljinsko grejanje i energetska kompanija (KEK),

koji su inkorporisani 2006 godine.

Pre i od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008 godne, banka je radila, pre svega,

sa kompanijama u privatnom vlasništvu i sa bankama. Ovo je usmerilo napore banke na

rešavanje tranzi ionih iljeva za preduze a i finanisjki sektor. Od 2007 godine, i prema

okviru obezbe en regionalnim resursima za zapadni Balkan, kakav je LEF, direktni

finansijski resursi za održivu energiju za zapadni Balkan, finansijski resursi za MSP i

finansijski okvir za MSMP za zapadni Balkan i Hrvatsku i u okviru drugih regionalnih

projekata, banka je odredila 58 miliona evra za 20 projekata. U skladu sa propisima

banke za delegirane resurse, EBRD finansije su bile ograničene na do €10 miliona evra

po projektu.

Banka je podržala investi ione projekte nekih važnih kompanija u kosovskoj i dalje

privatnoj privredi u nastajanju, pokrivaju i sektore poput proizvodnja (proizvodnja

gra evinskog materijala), agobiznis (proizvodnja hrane i mlečnih proizvoda) ,

bankarstvo i mikrofinansije (finanisranje MSMP). Tehnička pomo pružena je

privatnim preduze ima u okviru odgovaraju ih resursa za početnu pro enu ulaganja

banke kao i za postinvesticiju podršku za poboljšanje finansijskog i operativnog

menadžmenta, a kraju da se pove a konkurentnost.

5

1.3 Tranzicijoni uticaj (TU) operacija banke

Od početka poslovanja, osam transak ija potpisanih na Kosovu su pojedinačno

procenjivane iz perspective uticaja tranzicije. Ti projekti su uglavnom u finansiskom

sektoru. Sve ove operacije su ocenjene kao sa ili dobrim ili izvrsnim potencijalom za

uticaj tranzicije, znatno iznad institucionalnog cilja od najmanje 80% dobro ili bolje.

Jedan projekat je ocenjen kao izvrstan – jedan kredit MSP velikoj nebankarskoj

finansijskoj instituciji. Osim ovih osam operacija, 18 projekata na Kosovu nije

pojedinačno o enjivano za tranzi iju. To su uglavnom pod opera ije potpisane po

okvirima koji su ocenjeni samo na nivou resursa (tj. LEF). Rejting TU okvira LEF

ocenjen je kao „dobar“. Konačno, tri regionalna ulaganja koja je banka potpisala su

delimično realizovani na Kosovu. Dva od tih projekata potpisana su sa

multinacionalnim IT holdingom, a preostao jedan obuhvatao učeš e u jednakim

sredstvima aktivnim u jugoistočnoj Evropi. Sva tri su tako e o enjena kao dobar

potencijal tranzicionog uticaja.

Analiza portfolija banke pokazuje da su projekti potpisani na Kosovu, obavljeni dobro

iz perspektive uti aja tranzi ije. Dva od osam posjedničano o enjenih opera ija su na

putu da ostvare svoje predvi ene tranzi ione iljeve a drugih pet projekata su ih ve u

potpunosti ostvarili. Jedan projekat koji uključuje jednako učeš e u ProCredit Ban i

Kosovo, imalo je svoje tranziciono ocenjivanje, uznapredovao sa dobro na izvrsno, da

odražava činjeni u da tranzi ioni uti aj postignut ovoj opera ijom premašuje početna

očekivanja, u smislu finansijskog posredovanja, institucionalne izgranje i održivosti.

Ovi uspehi su obezbedili da je ProCredit Banka Kosovo imala mnogo brže sazrevanje u

nezavisnost od finansiranja donatora u pore enju sa drugim državima u region.

Preostale o enjene opera ije , podrška kreditiranja MSP drugoj komer ijalnoj ban i,

samo su delimično ostvarile svoje tranzi ione iljeve jer je uti aj bio ograničen

kašnjenjima i početno niskim nivoom iskoriš enosti kreditne linije. Performance LEF

okvira je na pravom putu iz perspektive tranzicijonog uticaja.

2 POSLOVNA SREDINA

2.1 Politički kontekst

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008 godine i iste godine je doneo nov Ustav.

Sadašnja vladaju a koali ija formirana je početkom 2011, nakon opštih izbora održanih

u decembru 2010. Ovo je drugi mandat vlade koju predvodi demokratska partija

Kosova (DPK) premijera Hashima Tha ija. Vladaju a koali ija obuhvata ve inu

stranaka koje predstavljaju etičke manjine. Njeni prioriteti uključuju ekonomski razvoj,

i završetak privatiza ije, ja anje vladavine zakona, borbu protiv korup ije i

promovisanje evro atlantskih integra ija kao ključan prioritet inostrane politike.

Napori prema pristupanju EU ostaju glavni spoljni anker za sveobuhvatne reforme. EU

je konstantno naglašavala da Kosovo deli evropsku perspektivu ostatka zapadnog

Balkana. U studiji izvodljivosti objavljenoj 10 oktobra 2010 godine, kao deo paketa

proširenja EU, evropska Komisija (EK) je zaključila da, kao predmet sprovo enja nekih

konkretnih mera u oblastima vladavine zakona, državne uprave i zaštite manjina,

Kosovo je u velikoj meri spremno da otpočne pregovore o sporazumu o stabiliza iji i

pridruživanju (SSP). Na kraju 2012, Savet EU ovlastio je EK da otpočne pregovore za

okvirni sporazum sa Kosovom u vezi sa njegovim uključivanjem u programe EU, koji

6

e, kada budu potpisani omogu iti Kosovu da učestvuje u svim programima EU koji su

otvoreni za kandidate i potencijalni kandidati.

Kosovo i Srbija su bili angažovani u dijalog olakšan od EU, u cilju normalizacije

odnosa, koja je i dalje od ključne važnosti za oba da krene dalje na svojim evropskim

stazama . Nakon važnog sporazuma izme u Kosova i Srbije koji je postignut u okviru

ovog dijaloga 19 Aprila 2013 ,Evropska komisija i visoki predstavnik EU za spoljne

poslove i politiku bezbednosti izdali su zajednički izveštaj koji je pozitivno ocenio

napredak u ispunjavanju kratkoročnih prioriteta identifikovanih u Studija Izvodljivosti i

značajne korake ka poboljšanju odnosa sa Srbijom . Na osnovu toga, Evropska komisija

preporučila Savetu da odobri otvaranje pregovora o Sporazumu o Stabilizaciji i

Pridruživanju izme u EU i Kosova .

Kosovske vlasti podržavaju različite prekogranične i regionalne projekte. Početkom

2012 godine, Beograd i Priština su postigli sporazum uz pomo EU, koji omogu ava

direktno učeš e Kosova u regionalnoj saradnji.

Videti dodatak 1 za detaljniju političku pro enu.

2.2 Makroekonomski kontekst

Skoro pet godina od proglašenja nezavisnosti, Kosovo ostaje jedna od najsiromašnijih

zemalja u Evropi sa BDP po glavi stanovnika (po tržišnim stopama) od oko €2,800 u

2012. Ipak, privreda je u mnogome bila zašti ena od nepovoljnog spoljneg razvoja u

nekoliko prošlih godina zbog relativno slabih direktnih trgovinskih i finansijskih veza

sa svetskom ekonomijom. Kosovska privreda je rasla za 3 procenta u 2009, kada je

ve ina zemalja u region bila u re esiji, a zabeležila je najviši ekonomski rast u region

JIE svake godine od tada. Me utim , ograničeni pokazatelji visoke frekvencije koji su

dostupni za Kosovo sugerišu da rast doma e i spoljne tražnje usporava. Kreditni rast je

usporavao tokom ove godine, do 4 odsto na godišnjem nivou u oktobru 2012 od 14

odsto na godišnjem nivou na kraju 2011. Remiten a – pre svega iz Nemačke i

Švaj arske - su veliki i stabilan izvor deviznih priliva i obično ve i od 10 odsto BDP-a,

ali rastu sporojim tempom u odnosu na prethodne godine. Slabljenje doma e tražnje se

tako e ogleda u opadanju uvoza kroz ve inu 2012 godine ( u padu u proseku od 6 odsto

na godišnjem niovu izme u marta i de embra). Istovremeno, izvoz je ugovoren na

godisnjem nivou još početkom 2012 godine.

Prostor za bilo kakvu nezavisnu monetarnu politiku je ograničen činjeni om da je

Kosovo (kao i Crna Gora) usvojilo evro kao jedini zakonski tender. Me utim, inflacija

je znatno o ilirala u poslednjih par godina, mnogo više nego u evrozoni. Značajan

porast ena hrane doveo je dvo ifrene infla ije početkom 2011 godine. Inflacija je

dostigla vrhunac u 10.8 odsto na godišnjem nivou u martu pre početka pada kao

posledice pada cena hrane i ublažavanja ukupne tražnje. Ona je dotakla dno u martu

2012 na 0.6 odsto, ali je ponovo porasla na 3.7 odsto u decembru 2012.

Sprovest fiskalne politike se poslednjih godina popravilo. U svetlu unilateralnog

usvajanja evra i ograničenog pristupa dužničkim tržiština, održavanje oprezne fiskalne

politike je bilo je od kritičnog značaja za makroekonomsku stabilnost. Fiskalno

uskla ivanje je podržao MMF još od 2011 godine. Nakon uspešnog završetka programa

nadzora zaposlenih, izmešu juna i de embra 2011 godine, MMF je odobrio 20-to

mesečni stend baj aranžman (SBA) od 106,6 miliona evra za Kosovo u aprilu 2012

7

godine. Prema SBA, kosovske vlasti su se složile da uvedu fiskalni propis za 2014

godinu koji bi zadržao generalni vladin defi it svake godine ispod 2 pro enta BDP.

Cilj je stabilizovati odnos javnog duga prema BDP, trentuno samo 15 % BDP, na manje

od 30 odsto dugoročno. Sprovo enje je bilo zadovoljavaju e a u oktobru 2012 misija

MMF-a i kosovske vlasti su postigli sporazum na nivou zaposlenih o drugoj reviziji

stand baj aranžmana.

Spoljna neravnoteža je vrlo velika na Kosovu. Izvozna osnova je slaba a defi it teku ih

računa , isključuju i zvanične transfere bio je 26.2 odsto BDP u 2011 (20.3 odsto ako

se uključe zvanični transferi). Godišnji neto priliv direktnih stranih investi ija (DSI) se

kretao u proseku oko €335 miliona evra u nekoliko prošlih godina (oko 7 odsto

godišnjeg BDP), dok drugi važni kapitalni prilivi dolaze iz mešavine trgovnskih

kompanija, osiguravaju ih kompanija i penzijskih fondova. Ima i značajnih pozitivnih

“grešaka i propusta” naplatnom bilansu, udruženih sa neidentifikovanim remitensama i

drugim prilivima. Bruto devizne rezerve kod entralne banke iznosile su €626 miliona

evra na kraju 2011, što je ekuivalent od oko 3 meseca uvoza.

Bankarski sektor ostaje prihvatljivo dobro kapitalizovan, likvidan i profitabilan.

Koeficijenat stope adekvatnosti kapitala je iznosi 18 odsto krajem aprila 2012 a NPL su

najniže u region JIE na 7 odsto, mada je bilo nekog porasta ovih brojki u 2012 godini.

Sektor je u velikoj meri u stranom vlasništvu, sa matičnim bankama koje dolaze

uglavnom iz zemalja evrozone, Turske i Albanije. Me utim, pozajmljivanje se

uglavnom finansira iz depozita, tako da je ograničen rizik od prelivanja krize na preko

granično finansiranje. Kreditni rast je ublažen i ove godine ima rast u depozitu. Zemlja

tako e ima strogo regulisanje sektora koje bi sprečilo veliko povlačenje sredstava iz

kosovskih filijala u njihove matične banke.

Gledaju i unapred, verovatno je da e rast u 2013 biti oko 3 odsto, nešto iznad brojki u

2012. Imaju i u vidu nisku polaznu tačku i poten ijal u privredi, stopa rasta od 4-5

pdsto je izvodljiva na srednji rok. Pove anje poten ijala za rast zemlje je važno da bi se

oborio visok stepen nezaposlenosti. Me utim, opadaju i rizi i su značajni, u svetlu

stagna ione regionalne privrede i teku e krize u evrozoni. I dok su kosovske trgovinske

i finansijske veze sa evrozonom ograničene, ono je veoma zavisno od remitanse i priliva

kapitala iz ovih zemalja.

Videti dodatak 7 radi tabele sa odabranim ekonomskim pokazateljima

2.3 Kontekst strukturnih reformi

Strukturne reforme na Kosovu su se odigrale tokom godina kombinacijom faktora:

nasle e sukoba 90’ ih godina, slabi institucionalni i administrativni kapaciteti i

neizvesnost oko statusa, koji su odvratili investiture i omeli kretaore politike od

sprovo enja programa sveobuhvatnih reformi. Ipak, ekonomija Kosova je u nekim

aspektima sasvim otvorena i liberalizovana. Kosovo učestvuje u regionalnom

sporazumu o slobodnoj trgovini, CEFTA. Cene su tako e uglavnom liberalizovane, sa

izuze em nekih komunalnih preduze a i drugih ključnih dobara.

Banka još nije izvršila detaljnu procenu tranzicionih izazova na sektorskom nivou na

Kosovu. Me utim, jasno je da postoje značajne tranzi ione praznine u svim sektorima,

u smislu tržišne strukture i tržišnih institu ija i politike. Praznine su posebno velike u

8

sektoru energetike i infrastrukture, gde su potrebna velika ulaganja i gde je bilo vrlo

malo napretka u institucionalnim reformama tokom godina. Iako je bankarski sektor

relativno konkurentan i savremen, drugi delovi finansijskog sektora su nerazvijeni,

posebno u oblastima kao što su tržišta kapitala i privatna jednakost. Napredak u

tranzi iji u korporativnom sektoru je tako e zadržano teškom poslovnom sredinom.

2.4 Poslovna sredina

Poslovanje na Kosovu je teško, iako vlasti čine napore da poprave situa iju. U izveštaju

Svetske banke Poslovanje 2013, ukupan kosovski rejting o lako i poslovanja popravilo

se sa 126-og u 2012 na 98 u 2013 (od 185 privreda), jedna od najve ih dostignu a ove

godine. Najteži problemi izgleda da leže u oblastima gra evinskih dozvola i izvršenju

ugovora. Kosovo se tako e javlja kao loše u pokretanju biznisa i trgovanju preko

granice. 2008 godine, istraživanje o poslovnoj sredini i radu preduze a (BEEPS),

vlasni i preduze a i direktori na Kosovu istakli su korup iju, pristup električnoj

energiji, kriminalnost, kra u i nerede kao glavne prepreke poslovanju. Indeks o

percepciji korupcije 2012 koji je objavila Transparency International, rangira Kosovo

kao 105 od 176 država , pretposlenje od kraja me u zemljama JIE. Sa pozitivne strane,

propisi o radu se doživljavaju kao vrlo fleksibilni a poreska uprava i dozvole za rad se

smatraju manjim problemom nego u ostatku regiona.

2.5 Društveni konteks

Kosovo se suočava sa brojnim teškim društvenim problemima. Prema pro enama

Svetske banke, 34.5 odsto popula ije živi ispod grani e siromaštva od 1.55 evra

dnevno. I dok se čini da je siromaštvo rašireno izme u gradskih i seoskih oblasti,

postoje velike regionalne i etničke razlike. Mladi ljudi čine oko 60 odsto od onih ispod

linije siromaštva. Osim toga, postoji znatna veza izme u siromaštva i obrazovanja, sa

onima koji nisu završili srednju školu i time da su siromašniji od onih koji jesu. Kao i u

mnogim drugim zemljama, postoji značajna veza izme u siromaštva i nezaposlenosti.

Kosovska stopa nezaposlenosti je oko 44 odsto radne snage, mada su tačne brojke

nepouzdane zbog velike sive ekonomije. Stopa učeš e na tržištu rada je niska po

regionalnim standardima, posebno za žene čija je stopa u 2009 bila samo 29 odsto u

pore enju sa 67 odsto za muškar e.

Obrazovni i zdravstveni sektor suočavaju se sa fundamentalnim izazovima. Kvalitet

školske infrastru ture je ispod standard koji premašuje bilo koji u regionu, a ima

odre enih problema i sa stopom upisa žena i onih koji žive u siromašnim

doma instvima. Zdravstveni sektor suočava se rastu im zahtevima i opadaju im javnim

finansiranjem (kao udeo BDP) i sistemu je potrebno sveobuhvatna popravka da bi se

poboljšali standard ii odgovornost. Vlasti su izradile ak ioni plan da bi rešile izazove u

sektoru zdravstva , koji pokriva period 2010-14.

2.6 Pravni konteks

Zakonodavstvo Kosova je sačinjeno od (i) zakona usvojenih od novih institucija

Kosova (ii) zakona usvojenih od Privremene misije Ujedinjenih Nacija na Kosovu

nakon što je Kosovo stavljeno pod upravu Ujedinjenih Nacija 1999 i (iii) u pogledu

predmetnih stvari neobuhva enih napred pomenutih, srpski zakoni od pre 1999 godine

9

koji nisu diskriminatorski. Kao rezultat, zakoni na Kosovu pokazuju neobičan nivo

složenosti.

U velikoj meri , zakonodavstvo relevantno za poslovanje banke usvojeno u nekoliko

prošlih godina od strane novih institu ija Kosova, često uz tehničku pomo iz Evropske

Unije ili Ujedinjenih Nacija. Nedavno zakonodavstvo ima, odre enu postavku

sveobuhvatnog zakonskog okvira koji reguliše poslovne organiza ije (2007), imovinu

(uključuju i bezbednost) (2009), konkurenciju (2010), finansijsko izveštavanje (2011),

javne nabavke (2011), javno privatno partnerstvo (2011) i upis pokretnih zaloga

(2012). Generalno gledano, ti zakoni su uskladu sa najboljim me unarodnim praksama ,

sa ciljem da obezbede konzistentnost sa zakonodavstvom EU i ima za ilj da olakša

ulaganja.

Izazovi uglavnom rezultiraju iz sprovo enja i pitanja primene. U odre enim

slučajevima, podzakonski akti potrebni da se sprovede nov zakon ostaju da budu

usvojeni. U drugim slučajevima (na pr. upis nepokretnosti i garancije, finansiskoj

izveštavanje), sprovo enje ili zaostaje ili je nedosledno, osim toga, kvalitet i

predvidljivost sudskih odluka je generalno loša i tim bazen edukovani i dobro obučeni

savetnila je veoma ograničen, mada se situa ija poboljšava.

Spohodno tome, pravni kontekst je generalno kompatibilan sa standardnim slovanjem

banke, ali pove an pravni nivo uz dužnu pažnju je obično potreban u vezi sa movinom i

pitanjima bezbednosti.

Videti dodatak 3 za detaljniju ocenu pravne sredine.

2.7 Energetska efikasnost i kontekst klimatskih promena

Postoji značajan poten ijal za održiva energetska ulaganja na Kosovu. Pokre e ga

neodrživo i nekonzistentno snabdevanje energijom, pove anje ena energije i zastarela i

neefikasna oprema i infrastruktura. Kosovo ima i dobar poten ijal za koriš enje

obnovljivih izvora energije (OIE), koji e, ako se iskoriste, učiniti Kosovo manje

zavisnim od uvoza struje. U ovoj fazi, me utim, i dalje ima značajnih i brojnih

prepreka koje sprečavaju sprovo enje poten ijalno izvodivih projekata u toj oblasti. I

dok je regulatorni okvir poboljšan, (uz pomo multilateralnih i bilateralnih donatora)

neke prepreke i dalje ostaju, posebno slabo poverenje lokalnih komercijalnih banaka u

finansiranje projekata održive energije.

Poslednjih godina, nivo aktivnosti projekata održive energije na Kosovu je bio nizak.

Razvoj samostalnih SE projekata za doma a mala i srednja preduze a i druge krajnje

korisnike energije (na pr. sektor stambenih i nestambenih zgrada) se pokazao teškim uz

postoje e instrumente zbog brojnih razloga, uključuju i: nedostatak sredstava za

realiza iju programa ulaganja lokalnih firmi; nedovoljan pristup dugoročnom

finansiranju; loš razvoj kapa iteta/stručnosti projekata i ograničena informisanost o

energetskoj efikasnosti i merama za obnovljivu energiju u gra evinskom sektoru.

U odgovoru na neodrživo i nekonzistentno snabdevanje energijom, oskudni prirodni

resursi i geografska povezanost, i u predlozima za usaglašenost sa direktivama EU

Vlada Kosova je preduzela pravne i institu ionalne korake prema poboljšavanju

energetske efikasnosti. Na osnovu tih strateških iljeva, kosovski srednjoročni ak ioni

10

plan za energetsku efikasnost (2010-2012) procenjuje trenutne izazove za energetsku

efikasnost i detalje institucionale ciljne (politika, propisi) mere da se pomogne

postizanju ovog ambicioznog programa.

3 STRATEŠKE ORJENTACIJE

Kosovski napredak u tranziciji je bio ograničen u prošloj dekadi, ali se zemlja danas

suočava sa mogu noš u da ubrza pro es, uz punu podršku banke. U predstoje em

trogodišnjem period strategije, banka e se fokusirati na održiv razvoj kosovskog

privatnog sektora, uključuju i i kroz podršku pro esa privatizacije, posebno u oblastima

snabdevanja strujom, financijskim uslugama, prera ivačkoj industriji, uslugama,

trgovini i agrobiznisu. Banka e tako e imati za ilj da podrži infrastrukturne projekte

koji imaju za cilj da uklone glavna uska grla u procesu razvoja zemlje.

Ključni tranzi ioni izazovi i strateški prav i za strateški period su:

Podržavanje privatizacije i razvoja privatnog sektora. Kosovski privatan sektor

je i dalje mali po regionalnim standardima. Razvoj je otežan teškom poslovnom

sredinom i nedostatkom ulaganja. Nedosta i u stručnosti upravljanja i

korporativnom upravljanju, ograničen pristup finansijama i nizak nivo kapitala

rezultirali su smanjenom konkurentnoš u i ispod potencijalnim rastom. Iako je bilo

izvesnog napretka u privatizaciji, potrebno je ubrzati process. Finansijska i tehnička

pomo banke ima e za ilj da ubrza razvoj privatnog sektora zemlje, poboljša

njegovu konkurentnost i uvede najbolje prakse sa posebnim fokusom na inovacije,

dodatom vrednoš u na preradu, industriju sa izvoznim poten ijalom ili sposobnoš u

da se takmiče sa alternativnim uvoznim proizvodima, i privalačenje investi ionog

kapitala u zemlju.

Jačanje komercijalizacije, konkurencije i uključenja privatnog sktora u

infrastrukturu. Kvalitet infrastrukture je uglavnom ispod standard, što čini znatnu

prepreku razvoju poslovanja. Do danas je bilo malo uključivanja privatnog sektora u

ključne oblasti kakve su vode i otpadne vode i putevi i usluge železni e. Nekim

ključnim opštinskim službama i dalje se upravlja centralno a process

decentralizacije se odvija sporo. Privatne finansije na komercijalnoj osnovi

opštinske i transportne infrastru ture trenutno ne postoje na Kosovu. Banka e

pomo i na ionalnim i lokalnim vlastima na Kosovu u jačanju komer ijalnih

elemenata u upravljanju vodom i otpadnim vodama i kompanijama za čvrst otpad,

kao i u sektoru gradskog transporta. Uporedo, banka e podržati uključivanje

privatnog sektora u sektor transporta i opštinski sektor da bi se poboljšao kvalitet

usluga , počevši sa komer ijaliza ijom ovih kompanija.

Promovisanje i podrška održivom razvoju sektora energetike i rudarstva .

Privatizacija se desila u distribuciji i komponentama snabdevanja energetskog

sektora, ali ostaje da se dokaže sposobnost da posluje komercijalno. Pravni i

institu ionalni okvir za podršku merama energetske efikasnosti i mali projekti

obnovljive energije je relativno unapre en, ali njegova primena ostaje barjera za

razvoj sektora. Sprovo enje planiranih velikih energetskih projekata i nadogradnja

mrežne infrastrukture bi e važni da se rešavaju tranzi ioni izazovi u energetskom

sektoru. EBRD e sara ivati sa vlastima na Kosovu da promovišu privatno

uključenje u energestki sektor i podršku potrebnim ulaganjima da se osigura

bezbednost snabdevanja, razvoj obnovljive energije, i poboljšana energetska

11

efikasnost. Pomo banke e se biti potrebna da se unaprede potrebne strukturne

reforme u trenutno neaktivnom rudarskom sektoru na Kosovu , gde EBRD seletivno

pomo i tehničkim savetima da se podrži tranzi ija i najbolja praksa za ekološku i

društveno održivu proizvodnju.

Banka posluje u mnogima od ovih oblasti u nekoliko proteklih godina i sada ima

mogu nost da ubrza tempo i proširi prava svojih aktivnosti jer je Kosovo postao član i

zemlja primalac 17 decembra 2012 godine. Banka je pokazala sposobnost da ostvari

rezultate na Kosovu i tesno e sara ivati sa vlastima i poslovnom zajedni om da

reputa ijom gradi taj put. Dalje institu ionalne i regulatorne reforme i poboljšanja u

poslovnoj sredini obezbedi e značajne povoljne uslove za ulaganja. Banka e se

angažovati u aktivnom političkom dijalogu u ovim oblastima, i da e redosled opera ija

tokom trogodišnjeg strateškog perioda, imaju i u vidu duže vode e vreme i

administrativne kapacitete neophodne da se obezbedi uspeh ve ih strateških projekata.

U svojim aktivnostima na Kosovu, banka e tražiti da promoviše inkluzivan rast,

posebno da promoviše preduzetništvo žena, radi ravnopravno sa svim zajednicama na

Kosovu i pokušava da proširi poslovanje van glavnog grada i u siromašnim područjima.

Kosovo ima veoma visoku stopu nezaposlenosti mladih i nisko učeš e žena na tržištu

rada. U skladu sa svom Strateškom Pol Inicijativu, banka e podsti ati svoje klijente da

promovišu jednake mogu nosti na radnim mestima i pruža e podršku ovim iljevima

gde je potrebno. U sektoru opštinske i ekološke infrastru ture i u transport, banka e

tražiti da osigura da usluge odgovaraju potrebama i muškara a i žena, u smislu fizičkog

pristupa uslugama ili maksimalizovanjem bezbednosti i upotrebe objekata od strane

žena koje finansira banka. Banka e tražiti da podrži žene preduzetnike olakšavanjem

njihovog pristupa finansijama i podržavanjem njihovih poslovnih aktivnosti.

3.1 Ključni sektorski izazovi i operativni odgovor banke

3.1.1 Podrška privatizacije i promovisanje razvoja privatnog sektora

Sektorski izazovi

Kosovska agenda privatiza ije ostaje nedovršena sa nekim ključnim državnim

kompanijama i dalje neprivatizovanim i mnogim i dalje neispunjenim post

privatizacionim obavezama.

Postoje stalni nedosta i u upravljanju na širem nivou na Kosovu.

Substandardna tržišna praksa je rasprostranjena, uključuju i i u oblastima

knjigovodstva i izveštavanja kao i nedovoljno efikasan pravosudni sistem da

podrži dobro funk ionalan sistem zasnovan na tržištu.

Veliki udeo privatnog sektora na Kosovu je karakterisan sa neadekvatni, ispod

standardi ili potpuno amortizovani baze sredstva. Nedostatak stranih investicija i

niski nivoi doma eg kapitala rezultirali su ispod potencijala rasta i spori razvoj u

mnogim oblastima privatne privrede Kosova.

Kosovo ima značajan poten ijal da pove a poljoprivredne proizvodnje i izvozi

ali sektor se suočava sa značajne izazove. Veliki deo farmi na Kosovu rade na

naturalnoj ili polu- egzistencijalnog nivoa, dok komercijalni proizvodzaci se

suočavaju sa kritične barijere za širenje poslovanja, uključuju i i pristup

finansijam , zemljišta, kvalitet inputa i visoke vrednosti tržišta.

12

Sektor privatnih kompanija, posebno MSP ima ograničen pristup finansijama a

banke name u izuzetno visoke premije na rizik imaju i u vidu loše standard

upravljanja u ve ini firmi. Posebno u ruralnim oblastima van ve ih gradova ,

pristup finansijama je ozbiljno ograničen.

Kosovo ima živo mikrokreditno tržište, sa skoro desetak kompanija koje rade.

Me utim, značajna ve ina njih su NVO što pove ava rizik od lošeg

korporativnog upravljanja.

Poslovni odgovor banke

Promovisati proširenje privatnog sektora, banka e znatno pove ati svoju podršku

privatizaciji preostalih državnih preduze a kakvi su kompanija Pošta i telekomunika ije

Kosova (PTK), podsticanjem korektnog i konkurentnog procesa. Banka e tako e

proširiti obim svoje podrške na postoje e private kompanije, prethodno ograničen na do

10 miliona evra za individualne projekte. Banka e imati za ilj da radi sa velikim

privatizovanim kompanijama obezbe ivanjem sredstava da pomogne ispunjenju post

privatiza ionih obaveza, postižu i saglasnost sa propisima i industrijskim standardima i

pove avaju i konkurentnost. Uporedo sa radom sa relativno nekoliko velikih preduze a,

banka e nastaviti da pomaže malim i srednje velikim preduze ima putem finansiranja

postoje eg poslovanja, razvoju zelenih površina i projektima kupovine.

Olakšati veći pristup finansijama radi dinamike privatnih kompanija , banka e

nastaviti da radi sa kosovskim MSP kroz inicijative orjentisane ka rastu poput LEF i

ENEF i pojačati svoje sufinansiranje kod doma ih banka, uključuju i i putem

sufinansiraju ih okvira, kakvi su Midium-Sized Co-Financing Facility (MCFF). U

skladu sa ini ijativom banke za održivu energiju i udruženi ak ioni plan MFI za

entralnu i jugoistočnu Evropu, projekti u oblasti energetske efikasnosti, ekonomskog

restrukturiranja, konsolidacije, izvoza, diversifikacije proizvoda i obima usluga ima e

prioritet i korist od investicije kapitala EBRD, dugovo ili hibridno finansiranje

udruženo sa tehničkom pomo i za unapre enje u operativnom menadžmentu i

industrijskoj ekspertizi. Banka e nastaviti da aktivno sara uje sa lokalnim bankama

slede i odabrano učeš e u kapitalu i obezbe uju i kreditne linije ili rizik-deljenje

okviri za proširenje dometa finansijskog tržišta, uključuju i i na seoskim područjima

van glavnih gradova. SBS programi banke e igrati značajnu ulogu u podrš i sektora

preduze e na širom zemlje Kosovo, znanjem iz spoljnih stručnih izvora.

Podstaći domaću proizvodnju i rast vođen privatnim sektorom, pre svega kroz

kapital i „mezzanine“ investicije, banka e nastojati da oslušne kosovski poten ijal za

doma u proizvodnju roba dodate vrednosti i usluga , posebno onih sa potencijalom za

izvoz. Banka e pružiti podršku stranih i doma ih privatnih investicija koji će imati za

cilj da uspostave lokalnu proizvodnju i usluge na održivnim i konkurentnim osnovama.

Banka e koristiti širok spektar instrumenata da pomogne proširenje visoko

potencijalnog kosovskog sektora agrobiznisa. Banka e nastaviti da podržava doma e

uspostavljenu preradu hrane i pi a i maloprodajne kompanije i tako angažovati u

trgovini lokalnih proizvoda i usluga, dok obezbe uje finansiranje malih kompanija

koje sui dalje u fazo rasta. U skladu sa svojim regionalnim i sektorskim inicijativama

za održiva energetska ulaganja, projketi koji iljaju ve u energetsku efikasnost i

iskoriš enost obnovljive energije u agrobiznisu e biti prioritet. Ti projekti e mo i da

13

imaju korist od skrojene finansijske i tehničke pomo i u okviru namenskih okvira

EBRD poput investi ionih resursa za održiv agrobiznis (IROA).

Promovisati kosovski nebankarski finansijski sektor , banka e podržati lizing i

mikrofinansijske kompanije kroz kapital i dugovo finansiranje i tehničku pomo za

izgradnju institu ionalnih kapa iteta. Banka e nastaviti da igra vode u ulogu u

komer ijaliza iji kosovskog tržišta mikro kreditiranje,obezbe ivanjem tehničke pomo i,

finansiranjem i kapitalnom podrškom odabranim održivim institu ijama.

Politički dijalog

Banka e nastaviti da bude uključena u lokalni i regionalni politički dijalog preko

sektora i regionalnih foruma sa ciljem da dodatno poboljša poslovnu sredinu i

podstakne privatna ulaganja na Kosovu.

Osim toga, banka e promovisati dalje poboljšavanje poslovne klime i istražiti

mogu nosti da doprinese jačanju imovinskih prava, posebno za žene, poresku upravu i

pravosudni sistem. U tom ilju, banka e nastaviti da se angažuje u dijalogu sa

kompanijama koje investiraju i poslovnim partnerima kako bi identifikovali pitanja

koja otežavaju razvoj privatnog sektpora i podi i e ih kod lokalnih vlasti u saradnji sa

drugim MFI i EU puteem nacionalnog saveta za ekonomski razvoj, foruma privrednih i

industrijskih komora, odgovaraju ih donatorskih konferen ija i regionalnog okvira

WBIF. Banka e tako e imati za ilj da podrži ini ijative koje imaju za ilj

poboljšavanje obavljanja delatnosti na Kosovu, uključuju i poslovni i finansijski

menadžment, industrijsku stručnost i jednake mogu nosti za žene i muškar e na radnom

mestu.

U finansijskom sektoru, banka e promovisati najbolju industrijsku praksu id obo

upravljanje, uključuju i i ini ijative da se podrže žene preduzetni i u smislu olakšavanja

njihovog pristupa finansijskim sredstvima i podržavanja njihovih poslovnih ini ijativa.

Tehnička pomo e se pružati entralnoj ban i Kosova u ilju daljeg jačanja kapa iteta i

podrške pravne tranzicije u sektoru.

3.1.2 Unapređenje komercijalizacije, konkurencije i uključenja privatnog

sektora u infrastrukturu.

Sektorski izazovi

Transportni sektor je nerazvijen u svim aspektima, a ograničenja

administrativnih i tehničkih kapa iteta su značajna.

Opštinskim uslugama nedostaje potreban infrastruktura i kapa itet upravljanja za

pružanje boljeg pristupa i kvaliteta.

Tretman otpadnih voda je praktično nepostoje u eloj zemlji a snabdevanje

vodom je u risku. Kosovski regulator voda i otpadnih voda usvojio je 2011

godine tarifnu politiku za usluge voda i otpadnih voda, ali njegova primena je

tek počela, a komercijalizacija regionalnih vodovodnih kompanija ostaje

dugoročni ilj.

Centralno grejanje je široko odsutno. Samo 5 odsto doma instava na Kosovu

koristi centralno grejanje. Doma instva u ostatku zemlje se greju na struju.

14

De entraliza ija opština se generalno sprovodi ali sproo napreduje zbog još uvek

u velikoj meri entralizovanog upravljanja nekim ključnim opštinskim službama

i dalje relativno, ograničenim lokalnim poreskim nadležnostima.

Učeš e privatnog sektora u gradskom i me ugradskom (autobuskom) sektoru

postoji ali je relativno haotično i slabijeg kvaliteta. Tržište je podeljeno i

ugovorni aranžmani sa regulatorom su slabi.

Operativni odgovor banke

Da bi popunila tranzicione praznine u saobraćajnoj infrastrukturi, Banka e raditi

sa vlastima na podržavanju kreditnim finansiranjem za sprovo enje ključnih

infrastrukturnih projekata na Kosovu, kakvi su proširenje i moderniza ija puteva i

mreže autoputeva i železnice. Banka e pružati podršku naročito na regionalnim i pan -

evropskih deoni a saobra ajnog koridora na Kosovu sa jakim poten ijalom za

unapre ivanje regionalne i pan - evropske trgovine i saradnje. Banka e tako e

promovisati i podržati privatno angažovanje u drugim infrastrukturnim projektima kakvi

su transportni terminali, i saradnja sa privatnim kompanijama koje investiraju u

logistiku, isporuku i objekte skladištenja.

Da bi popunila tranzicione praznine u vodosnabdevanju i tretmanu otpadnih voda

i čvrstog i industrijskog otpada, banka e raditi sa opštinama i vladinim agen ijama,

opštiskim i javnim komunalnim preduze ima, i će obezbediti tehničku podršku i

ekonomski razvoj projekta na postepeno pove anje apsorp ioni kapa itet i poten ijal za

eksterne komer ijalne finansija. U slede oj fazi, značajna ulaganja u infrastrukturne

zahteve bi e pružanjem direktnih zajmova za finansiranje za ve e investi ije i putem

razmeštanja regionalnih sredstava poput Fonda za razvoj opštinske infrastru ture

zapadnog Balkana (MIDF) za podrsku manjih, uključuju i i ruralne opštine i

komunalije. Banka e dalje pomo i opštinama na Kosovu , posebno opštini Priština ,

stručnim savetima i finansijama za projekte koji ističu integrisanu politiku gradskog

saobra aja i mogu nostima za komer ijalizaciju odabranih usluga, kakvo je parkiranje.

Važno je imati na umu da privlačenja učeš e privatnog sektora u projektima

infrastrukture ključ je verovatno ograničen. Suverena sposobnost zaduživanja Kosova

e biti uzdržan najverovatnije u okviru granica koja su name ene sporazuma sa MMF-

om. U principu, kapacitet centralne i lokalne uprave da apsorbuju sredstva iz

me unarodnih finansijskih institu ija kao što je EBRD, moraju i dalje da se testiraju .

Postoje indi ije dugoročna posve enost za izgradnju administrativnih kapa iteta je

preduslov za efikasnu isporuku suverenih i sub - suverena transakcija.

Politički dijalog

EBRD učeš e u javnim infrastrukturnim projektima na Kosovu e biti od ključnog

značaja da se obrate administrativne ograničenje za apsorbijanje potrebne finansije

infrastrukture. Banka e pružiti značajnu tehničku podršku za izgradnju kapa iteta

zajedno sa infrastrukturnim projektima u pripremi, što može dovesti i u postepenom

pro esu angažovanja Banke u direktnom finansiranju na infrastrukturne projekte na

srednji i dugi rok. U tom kontekstu, Banka e igrati aktivnu ulogu u pomo i kosovskim

vlastima u podizanje potrebne resurse putem grantova WBIF i EU- IPA.

15

Banka e promovisati koriš enje kon esija i dobor izra enih struktura JPP u pred

odabranim oblastima infrastructure. Banka e tako e raditi sa drugim MFI, EU i

centralnim i lokalnim vlastima na razvoju i promovisanju programa decentralizacije

koji obuhvata mehanizme za stabilno finansiranje regionalnih javnih i opštinskih

komunalnih preduze a. Banka e tako e raditi sa kosovskim javnim i opštinskim

sektorom kako bi izradila i promovisala tarifni sistem na osnovu povra aja punih

troškova koji e podržati održiv razvoj i komercijalizaciju sektora.

3.1.3 Promovisanje i podrška održivom razvoju sektora energetike i rudarstva

Sektorski izazovi

Sektor električne energije se razdvojio i komer ijalizovao. Do danas, me utim,

privatan sektor ne učestvuje u proizvodnji električne energije, prenosu ili

trgovini.

Distribucija i snabdevanje su nedavno privatizovani ali njihova uspešna

komer ijaliza ija ostaje da se dokaže, kao popravljanje visokih tehničkih

gubitaka i istorijski niske stope naplate bi mogle postati mogu i izvor budu ih

socijalnih sukoba.

Jedan od ključnih faktora koji ograničava razvoj sektora je da infrastruktura –

posebno stvaranje električne struje i distribu ija – je u lošem stanju koje

karakterišu teška ograničenja u snabdevanju, tehnički gubi i i česta rastere enja.

Visoke i neefikasne subven ije u sektor električne energije deformišu podsti aje

i dovode do nrepravilne raspodele sredstava.

Pravni i institu ionalni okvir za podršku merama energetske efikasnosti i mali

projekti obnovljive energije su relativno unapre eni ali njegova primena ostaje

barjera za razvoj sektora.

Rudarstvo i kompanije koje rade na iskopavanju u sektoru prirodnih resursa sui

dalje pod kontrolom države, iako sun eke privatiza ije u toku, i sa značajnom

potrebom za restrukturisanjem i modernizacijom.

Operativni odgovor banke

Da bi promovisala energetsku bezbednost i proširila kapacitete, banka e, u

saradnji sa drugim MFI i donatorima tražiti da podrži projekte koji pomažu

osiguravanju bezbednosti u snabdevanju energijom, uključuju i i projekti koji

ispunjavaju očekivanu potražnju za električnom energijom u toj zemlji. U tom smislu,

banka e razmotiri angažovanje u sprovo enju grinfiled elektrane i rudnik uglja projekat

rehabilitacije „Kosovo C“ čija je izgradnja planirana da započne u drugoj polovini

perioda strategije, pod uslovom da projekat u skladu sa EBRD ekološkim i so ijalnim

standardima, politike finansiranja energetske projekti i pruža visok tranzi ioni uti aj.

Banka e tako e blisko sara ivati sa vlast u istraživanje alternativne izvore energije i

tražnje menadžmenta. Banka e razmotriti pomo kosovskoj kompaniji za prenos

KOSTT, finansijskom i tehničkom pomo i za podršku sprovo enja njenog

višegodišnjeg plana investiranja i konačno ojačati mrežu prenosa u zemlji i poboljšati

regionalno me upovezivanje. Banka e tako e tražiti da podrži private investi ije u

distribuciju struje u zemlji i deo snabdevanja, kako bi inter alia pomogla smanjenju

tehničkih gubitaka i poboljšala stopu naplate. Osim toga, banka e rasporediti održiv

energetski okvir putem kreditnih linija kosovskom finansijskom sektoru i udruženo sa

16

tehničkom pomo i i podsti ajima malim privatnim investitorima koji e iljati ka

značajnom smanjenju trenutno visokog energetskog intenziteta u zemlji.

Da bi promovisala energetsku efikasnost i upotrebu obnovljivih izvora, banka e

pomagati projekti obnovljive energije finansiranjem zajmova kroz posve ene regionalne

poput WeBSEDFF, koji se bave spe ifičnim tranzi ionim prazninama u segment sa

skrojenim podsti ajima i tehničkom pomo i investitorima.

Da bi promovisala održiv i odgovoran razvoj rudarskog sektora, banka e

razmotriti podršku privatnim investi ijama u projekte koji usvajaju visoke standard

upravljanja i poslovnog ponašanja (uključuju i i inicijativu za transparentnost

ekstraktivne industrije – EITI), prenos znanja i naboljih praksi za životnu sredinu i

društveno održivu proizvodnju.

Politički dijalog

U energetskom sektoru, banka e se aktivno angažovati u političkom dijalogu i pruži e

tehničku pomo vlastima da poboljšaju regulatorni okvir kako bi promovisali

investiranje u energetski sektor uopšte, uključuju i i oblast obnovljive energije i na

racionalizaciju energetskih tarifa. U tom ilju banka e, zajedno sa kosovskim vlastima

cilajti razvoj zajedničkog ak ionog plana za održivu energiju koji e definisati obim

saradnje u oblastima energetske efikasnosti i energetskoj bezbednosti. Osim toga,

banka e aktivno učestvovati u radnim grupama sektora sa relevantnim partnerima da

izradi i promoviše strategije i politike i sa doma im i regionalnim fokusom. Banka e

tako e pružiti tehničku pomo sa fokusom na primeni troškovno izraženih tarifa da bi

podstakla i podržala private investi ije u sektor energetike.

U sektoru rudarstva, banka e posvetiti sredstva da podrži vladu Kosova u raspodeli

njene strategije za restrukturiranje rudarskog sektora. Obim delovanja e obuhvatati

tehničku pomo u izradi strategije za elu zemlju za sektor i pomo agen iji za

privatizaciju u transformaciji i kasnijoj privatiza iji preduze a koja posluju u sektoru,

uključuju i i kompaniju Trepča.

3.2 Ekološke i socijalne implikacije predloženih aktivnosti banke

Kosovo učestvuje u pro esu SSP Evropskoj Uniji (EU) i u procesu je usvajanja

ekološkog zakonodavstva koje je uskla eno sa EU acquis. Transpozicija ekoloških

zakona EU je me u kosovskim ekološkim prioritetima za slede ih pet godina, zajedno

sa postepenim ispunjavanjem standarda EU i efikasnog sprovo enja i uključivanja

ekološkog zakonodavstva i metodologija u sve sektore i postavljanje i širenje institu ija

za sprovo enje politika za zaštitu životne sredine. Ti prioriteti postavljaju zdrav okvir za

strukturisanje poslovanja banke u skladu sa njenom ekološkom i društvenom politikom

(“EDP”) i uslovima rada (“UR”). To obuhvata društvene uslove gde bi projekti mogli

da imaju negativan uti aj na etničke manjine, raseljene ili drugačije ugrožene ljude.

Pristupačnost ograničenja odnosi se na svako pove anje tarifa komunalnih usluga e

morati da se uzmu u obzir, uzimaju i u obzir da se pro enjuje da značajan broj ljudi živi

ispod državne linije siromaštva i da je značajan deo stanovništva, oko 17 odsto izuzetno

siromašan.

17

Aktivnosti banke koje se odnose na privatiza iju i razvoj privatnog sektora bi e efikasan

način da s epromoviše održiv razvoj na Kosovu. Dužnu pažnju treba posvetiti

osiguravanju ekološke odgovornosti koja rezultira iz prošlih i istorijskih aktivnosti,

tražiti ih i rešiti tako da se izbegne da sektor privatnih operatera bude odgovoran za

suzbijanje zaga enja i troškove čiš enja.

U opštinskom sektoru ekološke infrastru ture, potrebe za ulaganjem u izgradnju,

rekonstruk iju i moderniza iju sistema za snabdevanje pija om vodom i sistema za

tretman otpadnih voda kao i objekata za čvrst otpad su značajna. Finansiranje

projekata u ovom sektoru ponudi e ban i značajne mogu nosti da postiigne opipljivu

ekološku i društvenu korist i poboljšanje javnog zdravlja. Me utim, ograničenja

platežne mo i i ograničeni finansijski resursi e predstavljati izazov u ovoj oblasti .

Projekti koji uključuju izgradnju i obnovu saobra ajne infrastru ture omogu i e ban i

da doprinese unapre enju mobilnosti i so ijalnoj koheziji i inkluziji. Bi e potrebno da

se rigorozno pridržavaju ekološki i društveni standardi banke, uslovi i procesi tako da

izbegavaju ili smanjuju potencijalan negativan uticaj koji prati izgradnja nove

saobra ajne infrastrukture. Javne konsultacije i otkrivanje informa ija bi e značajan deo

izrade projekta, posebno projekata koji bi mogli da negativno ili disproporcionalno utiču

na ugrožene grupe i manjine. Projekti saobra ajne infrastrukture zahtevaju da EBRD

primenjuje mere predostrožnosti jer ti projekti imaju poten ijal da negativno utiču na

biodiverzitet, krčenjem ili fragmenta ijom osetljivih staništa, zašti enih oblast ii/ili

predloženih loka ija Natura 2000.

U sektoru energetike, banka e verovatno razmotriti finansiranje restrukturisanja i

modernizacije kosovske državne aktive za proizvodnju električne energije, sa fokusom

na izgradnju nove lokalne termo elektrane na lignit koja je planirana da zameni neke

od postoje ih starih i neefikasnih kapa iteta. Očekuje se da projekat rezultira znatnim

smanjenjem vazdušne emisije iz kosovskih elektrana u energetskom sektoru. Me utim,

zbog upotrebe lokalnog lignite kao goriva, projekat e verovatno dobiti pažnju doma ih

i me unarodnih organiza ija ivilnog društva i drugih partnera. Bi e potrebno da banka

osigura da process prati u preduzimanju ocena projekta ekološkog i društvenog uti aja

(“ESIA”), uključuju i javno otkrivanje i konsulta ija, kao to da e nova elektrana

ispunjavati EBRD PR i EU ekološke uslove. Očekuje se da ESIA uključi procenu

hvatanja ugljenika i skladištenje. Na prenos snage i projekte distribu ije banka e

osigurati das u njeni uslovi koji se odnose na javno zdravlje i bezbednost i prisilno

preseljenje ispunjeni. Održivi energetski projekti finansirani ili direktno od strane

EBRD ili preko finansijskih programa sa lokalnim bankama koji se fokusiraju na malu

energetsku efikasnost i projekte obnovljive energije predstavljaju značajne mogu nosti

da se smanji emisija gasova i prate i uti aja na javno zdravlje.

Na projekte u prirodnim resursima i rudarskom sektoru, banka e osigurati da je ESIA

izvršena i mere za ublažavanje izra ene u skladu sa PR banke i dobrom

me unarodnom praksom. Značajne investi ije bi mogle biti potrebne za

modernizovanje postoje ih rudnika i njihovo dovo enje u sklad sa važe im EU

uslovima, uključuju i najbolje dostpune tehnike kao i prihvatljive zdravstvene standard

i standard bezbednosti koje ispunjava EBRD PR.

Zdravlje i bezbednost su važan faktor u svim projektima EBRD . U saobra ajnoj

infrastrukturi i projektima gradskog prevoza, banka e tražiti o enu bezbednosti puteva

18

i promovisanje inicijativa bezbednosti puteva. EBRD e raditi sa klijentima u energeti i

struji, rudarstvu i sektoru transporta kako bi umanjima rizik od nesre a i smrtnosti

izradom dobrih projekata i najboljim praksama u bezbednosom menadžmentu.

Videti dodatak 8 za detaljniju o enu fizičke sredine.

4 PRISTUP KAPITALU: PRIVATNI I JAVNI IZVORI FINANSIJA

4.1 Pristup kapitalu

Na suverenom nivou, Kosovo se oslanjalo skoro isključivo na MFI i bilateralu za

finansiranje, delom u koncesionim uslovima. Javni spoljni dug je nizak na 15 procenata

BDP a servisiranje duga u procentima izvoza bilo je svega 2.2 procenta u 2011,

projektovano (od strane MMF) da poraste na 5.1 procenat u 2016. Kosovo nije imalo

pristup inostranim tržištima i nije o enjivano od strane neke od ve ih agen ija za

rejting.

Na nivou preduze a, postoje brojni formalni izvori finansiranja, a Kosovo se boduje

dobro za „mogu nost dobijanja kredita“ u Izveštaju Poslovanje, Svetske banke, gde je

rangirano kao 23 u svetu za ovu meru. Ipak, pristup finansijama osteja problematičan za

mnoga preduze a na Kosovu, prema istraživanjima kakvo je BEEPS. Bankarski sektor

je glavni izvor finansiranja, i postoji devet komer ijalnih banaka koje funk ionišu na

Kosovu. Dve od njih su u doma em vlasništvu, sa vlasništvom inostranih bankama koje

drže tržišni udeo od više od 90 pro enata. Uprkso ulazu dve nove komer ijalne banke i

pove anoj aktivnosti manjih banaka u 2008, sektor ostaje uglavnom visoko kon etrisan

i sa oko 80 procenata ukupne aktive banaka upravljaju tri najve e banke (u stranom

vlasništvu). Deo sredstava u BDP porastao je sa 47 pro enata u 2008 na 54 pro enta u

junu 2012 godine. ve ina sredstava dolazi iz depozita od kojih se mnogi finansiraju

novčanim pošiljkama iz inostranstva.

Drugi delovi finansijskog sektora ostaje ispod razvien. Postoji 13 osiguravaju ih

kompanija koje trenutno funk ionišu na Kosovu, ali oni čine samo 3.2 pro enta od

ukupne imovine finansijskog sektora na Kosovu. Ipak, njihova sredstva rastu priličnom

brzinom – 16.3 procenta u prvoj polovini 2012 odine. Sredstva penzijskog fonda tako e

brzo rastu, sa male osnove. Ukupna sredstva u penzijskom sistemu iznose više od 13

procenata BDP.

4.2 MDB finansiranje i saradnja sa drugim MFI i multilateralnim donatorima

Banka e proširiti svoje aktivnosti zasnovane na WBIF na Kosovo, učestvova e na

relevantnim sastancima koordinacije donatora i učestvovati u drugim ini ijativama koje

promovišu održiv ekonomski razvoj zajedno sa bilateralnim i multilateralnim

donatorima na Kosovu. Banka e razmotriti paralelno finansiranje sa Svetskom bankom

i IFC u energestkom sketoru, zajedničku podršku za neke velike predstoje e ili u toku

privatizacije i druge potencijalno glavne investi ije u važna javna i privatna preduze a i

infrastrukturu. Banka e tražiti kofinansiranje sa agen ijama EU, EIB i drugim

donatorima, posebno u saobra ajnoj infrastrukturi i opštinskim projektima. Banka e

koordinisati svoje aktivnosti u tim sektorima preko uspostavljenih platformi kakva je

WBIF, posve eni okviri za Kosovo kakvi su platform pomo i u upravljanju „Aid

Management Platform“ i upravni odbori za projekti ili sektori i forumi za Kosovo i

19

region zapadnog Balkana. EBRD e tesno sara ivati sa kan elarijom EU na Kosovu u

oblastima poput energetska efikasnost i finansiranje MSP i podrška malim preduze ima.

Banka e tako e raditi i sa drugim angažovanim institu ijama za razvoj na Kosovu,

posebno sa nemačkim KfW, na projektima u sektoru opštinske infrastrukture i

energetike.

Grupa Svetske banke, je u maju 2012 godine objavila svoju državnu strategiju za

partnerstvo za Kosovo, za period 2012-2015. Svetska banka očekuje da usredsredi

svoje napore u slede im oblastima prioriteta, organizovanih u dva stuba, sa iljem da (i)

ubrza širok ekonomski rast i pokretanje zapošljavanja; i (ii) poboljša upravljanje

zaštitom životne sredine:

Pomo za infrastrukturu, naročito energetiku;

Poboljšavanje poslovne klime, koja podržava privatan sektor, i pove a pristup

finansijskim sredstvima;

Razvoj poljoprivrede;

Obrazovanje i sposobnosti;

Jačanje regulatornog i institu ionalnog okvira za rad i so ijalnu zaštitu;

Osnaživanje upravljanja javnim finansijama i nastojanja u borbi protiv korup ije;

Podrška Vladi da pove a energetsku efikasnost i koristi obnovljivu energiju, smanji

rizik po životnu sredinu, poboljša vodosnabdevanje i krene ka harmoniza iji sa

standardima EU za zaštitu životne sredine.

Svetska banka se usredsre uje na infrastrukturu, energetiku i pristup finansijama za

privatan sektor u rešavanju važnih uskih grla prema održivom razvoju privrede države.

S obzirom na znatnu potrebu za ulaganje u ove oblasti, kombinovani napori banke sa

grupom Svetske banke bi predstavljali strateški pristup prema razvoju ovih sektora, pre

nego sprovo enje pojedinačnih mera. U tom smislu, strategija Svetske banke bi bila

komplementarna i u drugim oblastima operativnih ciljeva banke, katalizovanjem

ekonomskog rasta i društvenog razvoja preko investiranja u privatan, energetski i

sektor infrastrukture.

Nemačka razvojna banka KfW aktivno podržava kosovsku privredu, sa posebnim

fokusom u oblastima finansijskog posredovanja, opštinskih službi i snabdevanja

strujom, mobilišu i za tu svrhu i grantove iz nemačke vlade. EBRD e, za ovaj strateški

period, blisko sara ivati sa KfW u okviru identifikovanih prioritetnih oblasti. Banka

e naročito raditi sa KfW na podržavanju kosovskog fonda za deposit osiguranja za

bankarski sektor, na rešavanju prelaznih praznina u opštinskoj infrastrukturi i na

osiguravaju razvoja energetskog sektora, a posebno u oblastima snabdevanja strujom i

isporučivanju.

Kosovo je postal član MMF-a u junu 2009. Nakon uspešnog završetka programa

nadgledanja osoblja u 2011 godini, odbor MMF-a je u aprilu 2012 godine odobrio 20-

to mesečni stand baj aranžman od €107 miliona za Kosovo. Program ima za cilj

rešavanje kosovskih makroekonomskih izazova i očuvanje finansijske stabilnosti. Do

danas su izvršene dve revizije program. Banka e nastaviti da se blisko povezuje sa

partnerima iz MMF-a i deli e informa ije i mišljenja o makroekonomskim i pitanjima

strukturnih reformi .

20

EU je aktivno angažovana na poboljšanju državnog transporta i opštinskoj

infrastrukturi, poboljšanju važnih faktora u poslovnoj sredini u državi, poput

pravosudnog sistema, uprave, obrazovanja i pristupa finansijama, kao i unapre enju

socijalne inkluzije. Kosovo je potencijalni kandidat za proces stabilizacije i

pridruživanja i EU nudi pomo državi preko Instrumenta za Pred-Pristupnu Pomo

(IPA). Nedavni program obuhvatio je više oblasti iz tri glavne kategorije: politika,

ekonomski kriterijumi i evropski standardi. Sredstva od programa su delimično

koriš ena kako bi podržali programi EBRD SBS.

Banka e tesno raditi sa komisijom EU, sa kan elarijom EU na Kosovu i sa EIB,

uključuju i i preko projekata sufinansiranja pokrenutih preko investicionog okvira za

Zapadni Balkan. Tesna saradnja se predvi a u oblastima energetske efikasnosti,

transport i opštinskoj infrastrukturi i podrš i malim preduze ima. Poslednje e tako e

uključivati i saradnju sa programima EBRD SBS.

Bilateralni donator su veoma aktivni na Kosovu i igraju važnu ulogu u podrš i

oporavka zemlje od štete ranijih sukoba i rešavanjem društvenih i ekonomskih izazova.

Osim direktnih sredstava grantova ili fleksibilnog finansijskog kreditiranja programa

konkretnih sektora kakav je poljoprivreda, ti donator tako e daju podršku merama i

okvirima na Kosovu kako bi pove ali konkurentnost društvanih preduze a, podigli

upravljačke sposobnosti u malim kompanijama i promovisali so ijalnu inkluziju i

ravnopravnost polova. Banka i ti bilateralni donatori e nastaviti da rade zajedno, na

primer unutar programa EBRD SBS, kako bi pružili zajedničku podršku tim važnim

grupama i sektorima i kako bi proširili uti aj mera za konkretno i održivo poboljšanje

opšte poslovne klime.

21

DODATAK 1 – POLITIČKA PROCENA

Kosovo je posve eno i primenjuje načela višepartijske demokratije, pluralizma i tržišne

privrede, u skladu sa uslovima navedenim u članu 1 sporazuma o osnivanju banke.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008 godine. Pitanje legalnosti ovog čina razmatrao

je Me unarodni sud pravde (MSP) kojem je upu eno od strane Generalne Skupštine

Ujedinjenih Nacija (GSUN). MSP je doneo svoju odluku 22 jula 2010 godine,

presu uju i da “Deklaracija o nezavisnosti nije povredila nijedno važe e pravilo

me unarodnog prava’’. Iako ova odluka čini savetodavno mišljenje, koje, kao takvo nije

obavezuju e ni po jednu državu, ono je utvr eno u septembru 2010 godine

Rezolucijom GSUN koje je “priznalo sadržaj odluke MSP”. Iako mnoge države nisu

priznale Kosovo, i to e ostati političko pitanje za svakog člana me unarodne zajedni e

da o tome odluči, broj bilateralnih priznanja je postepeno rastao i sada dostiže 100.

Kosovo je postal član MMF-a i Svetske banke 2009 godine. Početkom 2012, Beograd i

Priština postigli su sporazum uz posredovanje EU koji omogu uje direktno učeš e

Kosova u regionalnoj saradnji. Kontinuirane političke kontroverze koje proizlaze iz

različitih stavova u široj me unarodnoj zajedni i u vezi sa statusom Kosova utiču na

ocenu situacije a Kosovu koju rade različiti me unarodni akteri.

Kosovske ključne slabosti koje su zajedničke za Zapadni Balkan, uključuju vladavinu

zakona, relativno nizak kapa itet državne uprave, posebno na lokalnom nivou, i tešku

poslovnu sredinu. Bilo je opšteg napretka u ovim oblastima, kako su o enili UN i EU.

Me utim, kako poslednja rezolu ija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) o

situa iji na Kosovu od januara 2013 objašnjava, ovaj napredak je bio spor.

Ustavni i zakonodavni okvir za pluraslističku parlamentarnu demokratiju, odvajanje

snaga i provere i ravnoteža u političkom sistemu, garan ije za osnovna prava i zaštita

manjina i i za značajnu ulogu ivilnog društva postoje na Kosovu i u velikom su u

skladu sa me unarodnim i evropskim standardima. Funk ionisanje demokratksih

institu ija je konsolidovano tokom nekoliko proteklih godina. Još od proglašenja

nezavisnosti 2008 godine, Kosovo je usvojilo svoj novi ustav i različite nove zakone.

Istovremeno, deo zakonodavstva je nasle en od UNMIK-a, koji je upravljao Kosovom

tokom prethodne dekade. Generalno, duguju i tome što je mlada država i činjeni i da su

njime u prošlosti upravljale UN i EU, čiji su stručnja i pomogli u izradi na rta zakona

za Kosovo, kosovsko zakonodavstvo je uglavnom savremeno i u skladu sa evropskim i

me unarodnim standardima. Ipak, odre ene praznine je i dalje potrebno popuniti novim

zakonima i sekundarnim zakonodavstvom, što je još i važnije, potrebno je premostiti

praznine izme u relativno naprednog zakonodavstva i nivoa njegove primene.

Napori prema pristupanju EU ostaje glavni spoljni anker za sveobuhvatne reforme. EU

je kontinuirano isticala da Kosovo deli evropsku perspektivu ostatka zapadnog Balkana.

U svojoj studiji izvodljivosti izra enoj da o eni da li Kosovo ispunjava političke,

ekonomske i pravne kriterijume za Sporazum o stabiliza iji i pridruživanju (SSP) sa

EU, objavljenoj 10 oktobra 2012 godine kao deo paketa proširenja EU, Evropska

komisija (EK) je zaključila da podleganjem sprovo enja nekih konkretnih mera u

oblastima vladavine zakona, državne uprave i zaštite manjina, Kosovo je u velikoj meri

spremno da započne pregovore o SSP.

22

Kosovo i Srbija su bili angažovani u dijalog olakšan od EU, u cilju normalizacije

odnosa, koja je i dalje od ključne važnosti za oba da krene dalje na svojim evropskim

stazama . Nakon važnog sporazuma izme u Kosova i Srbije koji je postignut u okviru

ovog dijaloga 19 Aprila 2013 ,Evropska komisija i visoki predstavnik EU za spoljne

poslove i politiku bezbednosti izdali su zajednički izveštaj koji je pozitivno ocenio

napredak u ispunjavanju kratkoročnih prioriteta identifikovanih u Studija Izvodljivosti i

značajne korake ka poboljšanju odnosa sa Srbijom . Na osnovu toga, Evropska komisija

preporučila Savetu da odobri otvaranje pregovora o Sporazumu o Stabilizaciji i

Pridruživanju izme u EU i Kosova .

Reprezentativna i odgovorna vlada

Slobodni, pravični i konkurentni izbori

Postoje i pravni okvir omogu ava demokratske izbore, pružaju i vlastima i političkim

partijama da ostvare dovoljno volje da ga sprovode. Izbori na Kosovu generalno

omogu uju konkurentnost izme u različitih političkih partija, uključuju i partije koje

predstavljaju etničke manjine, i slobodan izbor glasačima. Kandidati mogu da slobodno

vode kampanje. Centralna izborna komisija je nezavisno stalno telo koje parlament

imenuje na četvorogodišnji mandate, i dai efikasno i transparentno. Mediji obezbe uju

glasačima raznoliku i ekstenzivnu pokrivenost izborne kampanje. Izborni kod

obezbe uje doma e i me unarodno pra enje izbora na svim nivoima izborne

administracije. Parlament je osnovao ad hoc komisiju za izborne reforme sa ciljem da

pokrene poboljšanja koja odražavaju najbolje prakse u EU.

Kosovo je održavalo redove demokratske i konkurentne izbore na entralnom i

opštinskom nivou. 2000-2008, izbori na Kosovu su efikasno organizovani od strane

OEBS-a. OEBS nije mogao da formalno prati izbore čije su organizovanje pomogli, ali

su UN ocenile izbore kao sprovedene generalno u skladu sa me unarodnim standardima

za demokratske izbore. Ipak, kvalitet izborne administra ije i izborno ponašanje je bilo

neujednačeno tokom godina. Me u ponovljenim pro eduralnim nepravilnostima je

takozvano ‘proxy’ (porodično) glasanje kao i tvrdnje o pritis ima, ili zastrašivanju

gra ana. Učeš e etničkih Srba, koje je tokom godina bilo nedosledno, ostaje relativno

nisko, uključuju i i nedavni bojkot na severu Kosova.

Od 2008, lokalne izborne institucije su obavljale izvršne funk ije dok je OEBS

zadržao neizvršnu ulogu. Poslednji opšti izbori koji su se desili u de embru 2010, gde

su bili prvi sprovedeni po samostalnoj odgovornosti kosovskih vlasti, iako je OEBS

nastavio da pruža neizvršne savete. Izbori su obeležili brojni ozbiljni nedostaci i

tehničke poteško e, kako je zabeležio Evropski Parlament i PACE, ističu i potrebu da

se poboljša sprovo enje izbora kako bi se bolje odrazila me unarodna praksa i

standardi.

Odvajanje vlasti i efektivna provera i ravnoteža

Ustavni i zakonodavni okvir za parlamentarnu demokratiju , podržani odvajanjem vlasti

i provere i ravnoteže u političkom sistemu, nezavisno zakonodavstvo i pro edure

zakonodavnog nadzora u propisanim domenima odlučivanja, su na snazi na Kosovu i u

velikoj meri u skladu sa me unarodnim i evropskim standardima. Ustavni sud je

nezavistan i relativno dobro funk ioniše i igra sve važniju ulogu. Tokom prošlih godina

23

on je doneo niz odluka sa jakim političkim uti ajem, koje su ispoštovale sve kosovske

vlasti.

Sveukupno funkcionisanje jednodomnog parlamenta koje je primarna zakonodavna

institu ija direktno izabrana na mandate od četiri godine je zadovoljavaju e. Tačke

dnevnog reda koje predlaže opozi ija su raspravljane na plenarnim sedni ama; a

predstavnici opozicije sun a čelu brojnih parlamentarnih odbora. Obim ovlaš enja

zakonodav a da pozivaju vladu na odgovornost i vrše nadzor parlamenta je u velikoj

meri u skladu sa me unarodnim standardima, mada je potrebno da parlament i njegovi

odbori jačaju njihov nadziranje sprovo enja prolitika od strane vlade. Poslani i koriste

‘vreme za pitanja vladi’ da ispitaju aktivnosti vlade. Usvajanje relevantnog

zakonodavstva o status državnih službenika parlamenta bi finansiranje parlamenta i

administra ije učinili nezavisnim od vlade.

Vlada ima dovoljno kapa iteta da izra uje zakone i pokazala je tokom prošlih godina

dobru me u ministarsku saradnju, posebno u odnosu na agendu EU. Sastan i vlade su

redovni i transparentni.

Predsednika bira parlament (potreban dvotre inska ve ina). U budu e, Kosovo se može

kretati ka direktnom izboru predsednika.

Kosovo napreduje sa de entraliza ijom vlade, uključuju i jačanje lokalne uprave. U

prošlim godinama, broj opština se pove ao sa 30 na 37, pre svega da bi se rešile

specifične potrebe etmičkih manjina na lokalnom nivou. Preostali glavni izazovi

uključuju relativno slabu profesionalnu stručnost na lokalnom nivou, budžetska

ograničenja i generalni apsorp ioni kapa itet. De entraliza ija ostaje poseban izazov na

severu Kosova, iz političkih razloga.

Efikasna moć da se upravlja izabranim zvaničnicima

Kosovo je uspostavilo institu ionalne, pravne i finansijske aranžmane za izabrane

zvaničnike kako bi obavljali efikasna ovlaš enja da upravljaju i oni nisu ograničeni

nikakvim nedemokratskim pravima na veto ili drugim neodgovaraju im uti ajima.

Me unarodno prisustvo na Kosovu je značajno ali je njegova uloga ograničena. Nakon

proglašenja nezavisnosti od strane Kosova 2008 godine, vlasti su pozvale me unarodno

civilno prisustvo , kako je predvi eno sveobuhvatnim predlogom za rešavanje

kosovskog statusa (Ahtisari-jev Plan). Me unarodna upravljačka grupa (MUG)

osnovala je me unarodnu ivilnu kan elariju sa me unarodnim ivilnim predstavnikom

(MCP) na čelu , koji je bio zadužen spe ifičnim zadatkom da osigura sprovo enje

Ahtisari-jevog plana od strane Kosova. 10 septembra 2012, MUG na osnovu svoje

procene napretka koji je Kosovo postiglo, jednoglasno je objavila kraj “nadgledane

nezavisnosti ” Kosova i završila mandat MCP trenutno.

Rezolucija Saveta Bezbednosti UN 1244 (RSBUN 1244), koja je 1999 godine

uspostavila Privremenu misiju Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK), je i dalje

formalno na snazi i služi kao osnov za statusno neutralno me unarodno prisustvo i

misije UN i misije vladavine zakona Evropske Unije. (EULEX).

Misija za vladavinu zakona Evropske Unije na Kosovu (EULEX) je najve a ivilna

24

misija ikada pokrenuta po politici za Evropsku bezbednost i odbranu. Njen cilj je da

pomogne i podrži kosovske vlasti u oblasti vladavine zakona, posebno u policiji,

pravosu u i arini. EULEX mentoriše, nadzire i savetuje , zadržavaju i pri tom brojna

ograničena izvršna ovlaš enja.

Kosovo tako e ima i NATO - predvo eno vojno prisustvo - Kosovske snage (KFOR)

– koji u skladu sa rezolucijom SBUN 1244, vodi podršku mirovnih opera ija na Kosovu

od juna 1999. Danas značajno smanjene KFOR (5,600 trupa) nastavlja da doprinosi

održavanju bezbedne i sigurne sredine i slobode kretanja svih gra ana.

Civilno društvo, mediji i učešće

Razmera i nezavisnot civilnog društva

Postoji zadovoljavaju i pravni okvir za organiza ije ivilnog društva. Nova strategija za

saradnju izme u vlade i ivilnog društva za 2013-2018 i odgovaraju i 3-godišnji

ak ioni plan, čija je priprema bila široko posve ena, je finaliziran. Nova strategija

predvi a osnivanje Saveta za saradnju sa ivilnim društvom. Kao i svuda na zapadnom

Balkanu, OCD ostaju jako zavisne od inostranog finansiranja a problem sa

finansiranjem su velika prepreka za njihovo funkcionisanje.

Iako na Kosovu postoji skoro 7,000 registrovanih NVO, mada je samo oko 200 njih

dobro uspostavljeno i u funk iji. Više od 120 NVO učestvuje u mreži koja se zove

CIVIKOS. Mnoge NVO se zasnivaju na projektima, i relativno su usko specijalizovane,

ipak, nasuprot mnogim drugim zapadno balkanskim državama, NVO uopšte su raširene

širom zemlje, uključuju i i ruralne oblasti.

Civilno društvo se bavi zakonodavnim aktivnostima, uključuju i i konsulta ije za nove

nacrte zakona, i nevladinih organizacija učestvuju u radu parlamentarnih odbora.

Me utim, neki tvrde da OCD proces konsultacija sa civilnim društvom nije dovoljno

dobar. U opšte učeš e javnosti u donošenju odluka na Kosovu mora neophodno dalje da

unapre uje .

Pravo da se formiraju sindikati je sačuvano u zakonu i poštuje se u praksi. Ipak,

sindikatima, generalno nedostaje stabilno finansiranje.

Nezavisni pluralistički mediji koji rade bez cenzure

Pluralizam u medijima koji rade široko slobodno i bez ensure, je pove ano poslednjih

godina. Pravni okvir je u velikoj meri uspostavljen i u skladu je sa me unarodnim

standardima. Ve e za štampu Kosova koje je samostalno regulatorno telo za štampane

medije, pomaže da se promoviše sloboda reči i poštuje se novinarska etika.

Istovremeno, više potrebe da se uradi je da se osigura da sloboda izražavanja i medija,

koja je zagarantovana ustavom, da se u praksi poštuju, jer postoji rasprostranjena

percepcija me u kosovskim gra anima da su mediji preko politizovani i pod pritiskom

političkih stranaka i državnih institu ija. Udruženje profesionalnih novinara Kosova,

savet za štampu Kosova i nezavisna komisija za medije su podigli svoj glas protiv

umešanosti politike. Kosovo je stavilo na snagu izmene u krivičnom zakoniku u vezi sa

25

krivičnom odgovornoš u medija i zaštiti novinarskih izvora. Potrebno je da javni emiter

osposobi kanal na srpskom jeziku, kako je propisano zakonom o javnom emiteru.

Postoji devet dnevnih novina na Kosovu, sa tiražom izme u 25,000-35,000 primeraka

svaka, koji su relativno niski po regionalnim standardima. Elektronski mediji

dominiraju na tržištu a televizija je glavni izvor informa ija. Glavni kanali emitovanja

su tri nacionalna TV kanala (RTK, KT V i RTV21). Poslednje godine svedoče

eksplozivni rast pristupu internet.

Mnogi kanali javnog i političkog učešća

Postoje mnogi kanali javnog i političkog učeš a. Parlament je poboljšao svoje aktivnosti

dosezanja, uključuju i i javne rasprave, i to je trenutno jedna od najtransparentnijih

institucija u zemlji. Vlada je uspostavila mehanizam za konsultacije sa civilnim

društvom na novim nacrtima. Me utim, ukupna eviden ija o učeš u javnosti u

donošenju odluka treba da se poboljša .

Sloboda da se formiraju političke partije i postojanje organizovane opozicije

Sloboda da se formiraju političke partije je zagarantovana ustavom i sprovedena u

praktičnom smislu, kako je naglašeno postojanjem značajne opozi ije sposobne da

slobodne vodi kampanje i oponira vladinim aktivnostima. Više od 20 različitih

političkih partija je zastupljeno u državnom parlamanetu. Glavne opozi ione političke

partije trenutno drže više od 20 pro enata mesta u državnom parlamentu. Predstavni i

ovih i drugih parlamentarnih opozi ionih stranaka na čelu su brojnih parlamentarnih

odbora, i tako e su u ve ini u brojnim skupštinama opština.

Vladavina zakona i pristup pravdi

Dominacija zakona

Supostavljeni su neophodni zakonodavni i institu ionalni zaštitni i za domina iju

zakona. Tokom nekoliko prošlih godina, Kosovo je usvojilo zakonodavstvo za velike

pravosudne reforme i važan pravni i institu ionalni okvir kako bi se osiguralo da postoji

vladavin zakona. Gra ani imaju pravo na slobodno i pravično su enje i oslobo eni su

od arbitrarnog hapšenja ili zatvaranja.

Kosovu je aktivno pomogla misija EU za vladavinu zakona (EULEX), koja ima više od

2,000 ljudi na terenu i čiji je mandat, uključuju i i odre ena izvršna ovlaš enja, je

produžen do 2014 godine. kosovske vlasti su se obavezale da u potpunosti sara uju sa

EULEX-om, uključuju i i posebnu istražnu radnu grupu, koja istražuje navode

podignute rezolucijom 1782 PACE usvojene u januaru 2011.

Sporazum postignut izme u Kosova i Srbije na 19 aprila 2013 u pogledu aranžmana za

sever Kosova treba da poboljša pristup pravdi i vladavine zakona na severu Kosova.

Nezavisnost pravosuđa

Nezavisnost pravosu a je zagarantovana ustavom i ključni je zaštitnik koji postoji da

bi se osigurala nepristrasnost, mada je primena neujednačena. Jačanje nezavisnosti i

26

efikasnosti pravosu a je prema EU bilo, koje pruža značajnu pomo Kosovu u ovoj

oblasti, jedan od glavnih iljeva teku ih sveobuhvatnih reformi. I EU i PACE su

o enili da je u tom smislu postignut značajan napredak. Novi sveobuhvatan

zakonodavni okvir usvojen je 2010 godine, uključuju i zakon o sudovima, o kosovskom

tuižilačkom ve u, sudskom savetu i tužilačkom savetu i novom sistemu sudova stupio je

na snagu 1 januara 2013 godine. Nezavisnost sistema je dodatno podržana

funk ionisanjem Vrhovnog suda (najvišeg sudskog organa na Kosovu) Ustavnog suda,

tužilačkog saveta, i sudskog saveta, koji ima direktan mandate da osigura nezavisnost i

nepristrasnost pravosu a.

Istovremeno, relevantni izveštaji EU pominju ozbiljne izazove po nezavisnost

pravosu a. Izborne pro edure sudksog saveta treba uskladiti sa relevantnim evropskim

standardima kako bi se osiguralo da su ve inu izabrale kolege, što je tako e bila

preporuka venecijanske komisije. Postoje navodi o spoljnjem uticaju i o korupciji u

pravosu u, što podriva njegovu neutralnost.

Vlada i građani jednako podležu zakonu

Vlasti su preduzele mere da spreče zloupotrebu vlasti od strane nosio a javnih

kan elarija. Inspek ijska odeljenja su osnovana u različitim državnim institu ijama kako

bi rešavali zlupotrebu službe i korup iju u institu ijama. Zakoni prijavi imaovine i

sprečavanje sukoba interesa usvojeni su u parlamentu . me utim, sank ije predvi ene

ovim zakonima (zabrana vršenja javnih funk ija na godinu dana ili kazna do

maksimalno 2,500 evra) su pre simbolične i odgovaraju e sank ije se moraju uvesti

ubudu e. Nedavne reforme u državnoj upravi inspirisane savremenim pristupima koji

postoje širom Evrope, stvaraju uslove za postepeno osnivanje stabilne i profesionalne

državne službe, što bi trebalo da bude važan put za sprečavanje zlupotrebe vlasti.

Reforme su obuhvatile usvajanje savremenog zakona o državnim službeni ima,

osnivanje institucije ombudsmana (institucija Ombudsmana) i nezavistan odbor za

nadgledanje.

Postoji slobodan pristup javnim informacijama, mada neke odredbe jesu u formulaciji

nejasne dovoljno da ostave mogu nost za arbitrarno tumačenje.

Efektivne politike i institucije za sprečavanje korupcije

Korupcija ostaje ozbiljan problem. Prema indeksu Transparency International o

korupciji iz 2012 godine (CPI), Kosovo je imalo rezultat od 3.4, što ga smešta na 105

od 176 država. Mada je u pore enju sa 2011 postignuto poboljšanje, Kosovo je i dalje

me u najgorim akterima u jugoistočnoj Evropi. Bilo je nekih kasnijih poboljšanja

posebno u oblastima zaštite investitora i osnivanje preduze a, koje ne bi trebalo da samo

olakša poslovanje na Kosovu, kako je u izveštaju o poslovanju za 2013 izrazila

Svetska banka , gde je Kosovo preskočilo 26 mesta, ve i da poboljša opštu atmosferu

integriteta.

Vlasti su učinile značajne korake tokom poslednjih nekoliko godina u borbi protiv

korupcije, usvajanjem potrebnih elemenata zakonskog okvira, uključuju e zakone o

prijavljivanju imovine, sprečavanju sukoba interesa, licima koja prijavljuju korupciju ,

javnim nabavkama, i finansiranju političkih stranaka. Trentuni pravni i institucionalni

okvir je u velikoj meri adekvatan da donese opipljive rezultate.

27

U pogledu institucionalnog okvira, 2006 je uspostavljenja nezavisna agencija za borbu

protiv korup ije i trenutno je vode a institu ija za nadzor sprovo enja strategije za

borbu protiv korup ije i relevantnih ak ionih planova, kao i spe ifični zakoni u ovoj

oblasti. Državni savet za borbu protiv korup ije uspostavljen je 2012 godine kako bi

dodatno poboljšao koordina iju izme u svih organa i institu ija uključenih i borbu

protiv korup ije. Tužilaštvo i poli ija su reorganizovani kako bi se ojačali njihovi

kapaciteti da se bore protiv korup ije. Tužilaštvo je osnovalo radnu grupu za borbu

protiv korup ije sastavljenu od tužila a i poli ijskih istražitelja, uključuju i i one iz

EULEX. Postoji i posve ena direk ija za privrednu kriminalnost i korupciju unutar

policije.

Uprkos napretku u odre enim oblastima, studija izvodljivosti EK za SSP sa Kosovom

ukazala je na značajne preostale slabosti. Ona preporučuje usvajanje nove strategije i

ak ionog plana za bprbu protiv korup ije , poboljšavanje zakona o finansiranju

političkih partija, usvajanje zakonodavstva za konfiskovanje imovine i reviziju zakona o

sprečavanju pranja nov a i finansiranje terorizma. Napred pomenute mere su

kratkoročnog karaktera i de facto uslov otvaranja pregovora o SSP koji im daje ve u

težinu. Sve ove mere su završeni od strane kosovskih vlasti u aprilu 2013.

Važnije – i teže - bi bilo osigurati opipljive i održive rezultate aktivnosti u borbi protiv

korup ije. Ovo obuhvata nove istrage i obzebe ivanje efikasnog gonjenja.

Građanska i politička prava

Sloboda govora, informacije, religija, načela, kretanje, udruživanje, okupljanje i

privatna imovina

Kosovo ima čvrst pravni osnov za zaštitu osnovnih prava i sloboda koji su zašti eni u

novom ustavu usvojenom 2008 godine. Ustav navodi glavne me unarodne instrumente,

uključuju i Univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima, Evropsku Konvenciju za

zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njene protokole, koji se direktno primenjuju

na Kosovu a u slučaju sukoba, imaju prednost nad doma im zakonima. Ovo je važan

mehanizam, posebno uzimaju i u obzir da Kosovo nije član UN ili Saveta Evrope sa

njihovim instrumentima pra enja.

Ustav obezbe uje gra ane pravom da kršenje njihovih prava i sloboda garantovanih

ustavom upute Ustavnom sudu. Ovo tako e može da uradi i Ombudsperson. Tokom

nekoliko prošlih godina, uspostavljene su različite dodatne stru ture in a entralnom in a

lokalnom nivou kako bi pomogle zaštiti i osnaživanju osnovnih prava. Me unarodna

zajedni a nastavlja da bude uključena u gradnju kapa iteta u ovoj oblasti.

Iako su osnovna prava široko obavezuju a i poštovana od strane državnih insitut ija,

nedavni izveštaju EU ukazali su na preostale slabosti u oblastima slobode izražavanja

(zaštita od , i gonjenje, fizičkih napada na novinare) i imovinska prava (i pravni okvir i

sprovo enje, koji pate od nagomilanih slučajeva). Slabosti u konzistentnom

sprovo enju zagarantovanih prava uključuje i nerešenu sudbinu li a nestalih nakon

sukoba 1990-ih (prema UN, više od 1700 slučajeva do kraja 2012 godine) i neadekvatan

društveno ekonomski položaj ljudi sa invaliditetom.

28

Političko uključivanje žena, etničkih i drugih manjina

Zbog istorije me uetničkog sukoba, kao i kontinuiranih razlika u mišljenjum u široj

me unarodnoj zajedni i u vezi sa statusom Kosova, pitanja koja se odnose na prava

etničkih manjina na Kosovu su veoma osetljiva.

Šest etničkih zajedni a se naročito spominje u kosovskom ustavu. Prema popisu iz

2011, etnički Alban i čine 93 pro enta stanovništva; etnički Srbi 1.5 %; etnički Tur i 1

%; Romi, Aškalije i Egip ani (RAE) 2 %; Goranci 0.6 %; Bošnja i 1.5 procenat. Treba

napomenuti, ipak, da su Srbi potpuno bojkotovali popis na severu Kosova i da je

njihovo učeš e na popisu bilo neujednačen . Nezvanične pro ene dobijene iz podataka

koriš enih za praktičnu namenu od me unarodnog prisustva na Kosovu stavljaju

pro enjeni udeo etničkih Srba u ukupnoj popula iji Kosova do 7 pro enata, uključuju i

oko 70,000 na severu Kosova.

Zakonodavni okvir za zaštitu etničkih manjina i njihovog kultrnog nasle a postoji na

Kosovu. Njihova prava su zagarantovana ustavom i zakonom o zaštiti prava manjina.

Okvirna Konvencija Savet Evrope za zaštitu na ionalnih manjina direktno se

primenjuje na Kosovu i ima prioritet nad kosovskim zakonima. Interesi manjinskih

etničkih zajedni a su zašti eni složenim mehanizmom koji postoji na eentralnom

nivou. Po regionalnim standardima, oni su dobro zastupljeni u državnom parlamentu i u

vladi. U parlamentu postoji 20 mesta ostavljenih za manjine , od 120 poslanika, od čega

je deset mesta posebno ostavljeno za etničke Srbe. Dva od pet zamenika

predsedavaju eg skupštine predstavljaju neve inske zajedni e. Trenutna vladaju a

koali ija uključuje veliku ve inu političkih partija koje predstavljaju etničke manjine,

uključuju i etničke Srbe koji imaju tri ministarska mesta i jedno mesto zamenika

premijera. Srpski je jedan od dva službena jezika na Kosovu, uz albanski.

Učinjeni su napori da se poboljša situa ija na lokalnom nivou putem osnivanja opština u

kojima etnički Srbi ćine ve inu stanovništva, kako bi se olakšao njihovo pristup osnovnim uslugama. U pore enju sa situa ijom iz 1999, gde je na Kosovu ukupno bilo

30 opština, sedam novih opština je osnovano , posebno da bi zadovoljilo interese

etničkih manjina. Do danas od 37 opština, sedam ima ili ve inu ili znatnu srpsku

populaciju.

Kosovo je preduzelo korake da sprovede konvencije UNESCO i Saveta Evrope o

kulturnim pravima, kao i fizičku zaštitu kulturnih i verskih loka ija srpske pravoslavne

rkve. EK je preporučila, izme u spe ifičnih mera koje se odnose na ljudska prava,

osnivanje posebnog tela koje omogu uje direktne konsulta ije o promovisanju i zaštiti

verskog i kulturnog nasle a u manjinskim zajedni ama. U februaru 2013 je napravljen i

održao svoj prvi sastanak, Savet Sprovo enje i Nadgledanje (SSN ), koji čine

predstavnici Srpske pravoslavne crkve,.

Ipak, traje nedostatak poverenja izme u kosovskih Albana a i nekih kosovskih

menjianskih zajedni a. Različite agen ije prijavljuju sporadične in idente motivisane

etničkom i verskom mržnjom i slučajve diskrimina ije kao i fizički napadi na etničke

manjine. Poslednja rezolucija PACE o situa iji na Kosovu izražava žaljenje da “se

nastavlja briga za bezbednost i puno poštovanje prava etničkih Srba ” i izražava stav da

“je potrebno dalje unaprediti interak iju izme u zajedni a kosovskih Srba i kosovskih

Albanaca ”.

29

Vlast e morati da urade više kako bi osigurale iskrenu integra iju etničkih manjina u

novo Kosovo. OEBS-ov izveštaj o o eni prava zajedni a objavljen u julu 2012, beleži

da uprkos savremenom zakonodavnom okviru koji postoji da zaštiti i unapre uje prava

manjina, u njegovom sprovo enju je vi en ograničen napredak. Da bi dalje

unapređivali jezičke ravnopravnosti javni emiter mora da napravi operativni kanal na

srpskom jeziku, kao što je predvi eno Zakonom o javnom emiteru . Ostaje više da se

uradi kako bi se zaštitile manje etničke manjine , posebno najugroženija zajedni a

RAE. U vezi sa Romima, preduzeto je nekoliko mera, posebno da bi se rešavala pitanja

lica bez dokumenata i da se integrišu IRS i romske izbegli e sa Kosova. Usvojena je

nova strategija o uključivanju Roma u društvo za 2012-2014, zajedno za akcionim

planom. U 16 opština je počeo posrednički program romsko zdravlje. Nastavlja se

sprovo enje projekata o obrazovanju koji vode do odre nog pove anja stope upisa

romske de e u srednje obrazovanje. Me utim, potrebno je ojačati sprovo enje

postoje ih strategija. Ostaje visoka stopa nezaposlenosti, a pristup pomo i

nezaposlenima ostaje problematičan kao i osnovnim zdravstvenim uslugama. Nastavlja

se i stereotip o Romima, uključuju i i medije.

Ključni zakonodavni elementi ravnopravnosti polova postoje na Kosovu. Po

regionalnim standardima, žene imaju impresivnu zastupljenost u državnom parlamentu ,

premašuju i 30 pro enata. Predsednika Kosova je žena i trenutno su tri zene clanovi

Kabineta i dva vicepremijer ministra.

Na lokalnom nivou , me utim, situa ija je drugačija. Mada je zastupljenost žena u

lokalnim skupštinama ra ionalna, trenutno nema nijedne žene gradonačelnika na

Kosovu. Ima vrlo malo žena iz etničkih manjina koje imaju više političke pozi ije.

Diskriminatorski običaji i stereotipi sui dalje zastupljeni u ruralnim sredinama,

podrivaju i osnovna prava žena. Značajnih 14 pro enata seoskih žena, prema poda ima

UN, je nepismeno, u pore enju sa četiri pro enta muškara a na selu.

Sloboda od uznemiravanja, zastrašivanja i mučenja

Ustavne garan ije protiv uznemiravanja, zastrašivanja i mučenja postoje u u velikoj

meri se održavaju u praksi. Učinjeni su napori da se pove a znanje poli jskih službenika

o evropskim standardima. Me utim, ostaju odre ene praznine u vezi sa strategijom

nulte toleran ije za loše opho enje. Nakon izveštaja Komisije Saveta Evrope iz oktobra

2011 za sprečavanje mučenja i nehumanog u ponižavaju eg opho enja ili kažnjavanja

(KZM), uslovi u nekim zatvorskim objektima su se popravili. Posebna istražna radna

grupa EU (SITF) je uspostavljena da istraži navode o seriji krivičnih dela u periodu

1998-2000 sadržanih u rezolu iji PACE od januara 2011 o navodima nehumanog

tretiranja ljudi i nezakonitoj trgovini ljudskih organa.

30

DODATAK 2 - PROCENA TRANZICIONIH IZAZOVA

Infrastruktura

Regionalna integracija kroz visoko kvalitetnu saobra ajnu infrastrukturu je važna za

Kosovo, s obzirom da je zemlja male veličine i geografski okružena kopnom. Ipak,

ograničen napredak učinjen je u unapre enju reformi u ovom sektoru, poslednjih

godina. Putna infrastruktura nije održavana kako odgovara zbog neadekvatnih

finansijskih sredstava. Kao rezultat, transportni troškovi na Kosovu su me u najvišima

u region i glavno ograničenje za trgovinu. Sektor je u značajnoj potrebi za ulaganjima u

proširenje putne mreže (Kosovo ima 3.6 km puta na 1000 ljudi, dok je ekvivalentan

regionalni prosek za Evropu i centralnu Aziju 8.6 km puta na 1000 ljudi). Kosovo

tako e zaostaje iza regionalnih kolega, u pogledu bezbednosti u saobra aju i putevima

za velike brzine/uslove autoputeva.

Vrlo malo napretka je učinjeno u reformama u železničkom sektoru. Rešavanje

železničke infrastrukture (Infrakos) i funkcionisanje vozova je u toku. Dve nove

kompanije (Trainkos i Infrakos) registrovane su u u septembru 2011 godine, ali njihovo

operativno i finansijsko razrešavanje tek treba posti i. Regulatorno telo za železnicu je

sada operativno ali mu nedostaju kapacitet, i u ljudstvu i finansijski, kako bi svoje

zadatke efikasno izvršavao. Potrebno je odvojiti funckije bezbednosti železnica i istragu

incidenata.

Velike tranzicioni izazovi postoje u opštinskom sektoru. Zemlja virtuelno nema tretman

otpadnih voda. Svega oko 40 odsto ukupne kosovske populacije i manje od 10 odsto

seoske populacije ima pristup sanitarnom sistemu. Sistem pija e vode je i dalje loše

razvijen, sa značajnim tehničkim i privrednim gubicima, a značajan deo populacije i

dalje nije povezan na sistem. Tarife ne odražavaju troškove, i potrebe za ulaganjima u

ovaj sektor su velike. Vrlo malo napretka je postignuto u upravljanju otpadom ili

recikiranju i separaciji otpada. Stopa naplate računa za otpad je blago porasla u 2010

godini ali je i dalje vrlo niska. Daljinsko grejanje tako e umnogome nedostaje, sa svega

pet odsto doma instava koja imaju prostup centralnom grejanju.

Energetika

Sektor energetike na Kosovu se suočava sa znatnim tranzicionim izazovima. Učeš e

privatnog sektora u sektoru je i dalje relativno minorno. U sektoru električne energije,

koji je sada u potpunosti nerešen, privatizovane su samo kompanije za distribu iju, a

ve inu rudarskih i kompanija koje kopaju rudu u sektoru prirodnih resursa i dalje su pod

kontrolom države. Kosovo ima značajan poten ijal da poboljša energetsku efikasnost i

pove a udeo obnovljivih izvora u stvaranju struje. Ipak, sprovo enje pravnog okvira o

energetskoj efikasnosti i obnovljivih izvora zaostaje.

Značajna ulaganja su potrebna u infrastrukturi stvaranja električne energije, jer skoro

sva, doma e proizvedena struja dolazi iz dve stare, neefikasne termo elektrane, veliki

zaga ivači koji sagorevaju lignit. Zbog starosti elektrana, na raspolaganju je svega 0.8

GW od 1.5 GW instaliranog kapa iteta. Poboljšanja su tako e potrebna u infrastrukturi

prenosa, posebno u pove avanju kapa iteta za me upovezivanje, koje je trenutno jedno

od ključnih faktora koji otežavaju uvoz. Gubi i u distribu iji su me u najvišima u

31

region sa oko 40 odsto. Energetski regulator nije de facto nezavisan, a tarife ne

odražavaju troškove.

Industrija, privreda i poljoprivreda

Sektor preduze a na Kosovu se suočava sa znatnim izazovima. Široko rasprostranjena

korupcija , slaba vladavina zakona, prisustvo velikog neformalnog sektora i i dalje

relativno visoka administrativna crvena traka predstavljaju znatne prepreke za

poslovanje na Kosovu. Nekakav napredak je nedavno postignut kako bi se poboljšala

sredina za poslovanje. Najve a poboljšanja postignuta su u oblastima zaštite investitora,

gra evinskim dozvolama i otvaranju preduze a (smanjeni uslovi minimalnog kapitala i

takse za registrovanje preduze a; modernizovan pro ess registrovanja preduze a). Ovaj

napredak odrazio se u prilično velikom poboljšanju o enjivanja Kosova za Izveštaj

Svetske Banke o poslovanju 2013 - skok od 28 mesta na 98 –o mesto (od 185 zemalja)

o opštoj lako i poslovanja. Me utim, Kosovo i dalje ostaje najniže rangirana privreda u

tranziciji u regionu.

Zakon o konkurenciji je usvojen 2010 godine,a kapacitet komsije za konkurenciju

pove an je dodatnim osobljem iste godine. Plan privatiza ije ostaje nedovršen, a najve i

monopolisti u zemlji i dalje ostaju oni me u preduze ima u državnom vlasništvu, poput

Kosovske energetske korporacije (KEK), kosovski prenos energije (KOSTT),

kosovske železni e, Pošta i telekomunika ije Kosova (PTK). Kosovo ima znatan

poten ijal da pove a poljoprivrednu proizvodnju i izvoz, ali se sektor suočava sa

prilično velikim izazovima. Ve ina gazdinstava na Kosovu radi na nivou opstanka ili

polu opstanka, dok se komer ijalni proizvo ači suočavaju sa važnim preprekama pri

proširenju poslovanja, uključuju i i pristup finansijama, zemljištu, kvalitetnim

uključenjima i visoko vrednim tržištima, relativna veličina subven ija je tako e stavila

kosovske proizvo ače u nepovoljan položaj u pore enju sa regionalnim konkurentima.

U sektoru telekomunikacija, glavni, izuzetan izazov je privatizacija PTK. Drugi

prioriteti uključuju jačanje konkuren ije na mobilnom tržištu, dalje poboljšanje u široko

frekventnom pristupu i uskla ivanje propisa sa propisima EU.

U sektoru imovine i turizma, značajni izazovi se odnose na osiguravanje

transparentnosti imovinsskih prava, poboljšavanju sistema za upravljanje imovinom i

zemljištem, poboljšavanje strandarda gradnje i pove anje nabavke savremene poslovne

imovine.

Finansijske institucije

Finansijskim sistemom Kosova dominiraju banke a prodor bankarskog sketora

(ukupna sredstva /aktiva BDP svega ispod 60 pro enata) odgovara opštem

ekonomskom razvoju zemlje. Banke su uglavnom u stranom vlasništvu i zdravo

kapitalizovana (CAR oko 17 procenata, uglavnom Tier 1), i NPL su na kontrolisanim

nivoima (6.5 pro enata od ukupnih zajmova u junu 2012) ali u porastu, tako e zbog

usporavanja pozajmljivanja. Kamatne stope koje rastu izme u depozita i stope

pozajmljivanja su uobičajeno me u najvišima (oko 10 odsto u proseku) u regionu

EBRD, poten ijalno odražavaju i potrebu za više konkuren ije, poboljšanja efikasnosti

i bolju informisanost pozajmila a. Me utim, nedavno je bilo znatnih institu ionalnih

poboljšanja u finansijskom sektoru sa novim zakonom o bankarstvu i MFI

32

(fokusiraju e se na korporativno upravljanje), osnivanje s heme osiguranja depozita i

kreditnog biroa (uz pomo USAID-a).

Osim toga, značajno prisustvo mikro finansijskih institu ija, pristup finansijama je

suštinski izazov za kompanije u privatnom sektoru, a posebno za MSMP, a to je

naročito ograničeno u ruralnim oblastima.

Postoji relativno visoko finansiran penzijski sistem (13 procenata BDP u 2012) koji

investira uglavnom u strana sredstva. Postepena preraspodela u doma e investiranje

(uključuju i vladine obvezni e izdate iz 2012 godine) bi obezbedila značajne

mogu nosti razvoju doma eg tržišta kapitala koje je u početnoj fazi razvoja, ali bi

trebalo da ide uporedo sa razvojem tržišne infrastrukture i regulatorne sredine.

33

DODATAK 3 – ZAKONSKA TRANZICIJA

Kosovsko zakonodavstvo je savremeno i umnogome kompatibilno sa EU, zbog značane

količine tehničke pomo i dobijene od UN i EU poslednjih godina. Nivo sprovo enja je

ipak manje napredan.

Razvoj privatnog sektora

Obezbeđene transakcije

Vo enje i sprovo enje bezbednosti na nepokretnoj imovini (hipoteka) i pokretnoj

imovini i nematerijalnim pravima Taking and enforcing security over immovable

property (mortgage) and movable property and intangible rights (zalog) na Kosovu

regulisan je zakonom br. 03/L-154, o imovinskim i drugim materijalnim pravima,

donetim 25 juna 2009 (zakon o imovini ). Generlano govore i zakon o imovini

predvi a savremen okvir za preduzimanje bezbednosti.

Hipoteka je stvorena zavo enjem pisanog sporazuma izme u vlasnika na nepokretnu

imovinu čiji potpis mora da bude overen i kreditora hipoteke u registar za prava na

napokretnosti. Kosovska agen ija za katastar ima ovlaš enje za opšte upravljanje

registrom na nepokretnosti. Ipak, iako su procedure za upis formalno jednostavne i upis

hipoteeke ne zahteva mnogo vremena (oko nedelju dana) , pojavljuju se značajni

problem iz činejni e da mnogo zemlje nije upisano i da istorijska dokumenta ija o

zemljištu nedostaje zbog nestabilne prošlosti.

Zakon br. 04/L-136 o upisu zaloga u registar pokretne imovine uveden 5 novembra

2012 (zakon o eviden iji zaloga) poništio je UNMIK uredbu br. 2001/5 o zalogu. On

uspostavlja procedure i uslove za upis zaloga u novi sistem registra zaloga kji je

kompjuterski . Registar vodi kosovska agen ija za registra iju preduzeča i dostupan je

on line za registrovanje (upotrebom računa korisnika) i traženjem (upotrebom računa

korisnika ili slobodno ali sa manje detaljnih informa ija). Smatra se da vlasnik računa

korisnika ima puno ovlaš enje da stvori, izmeni ili otkaže registra iju koju je izvršio

preko svog računa korisnika. Pretrage su dostupne on line na ima dužnika ili serijskog

broja založenih sredstava.

Grupno upravljanje

Koncept grupnog upravljanja je relativno nov na Kosovu. Vlada je uradila reforme

kako bi pove ala poslovnu sredinu kao politički prioritet. Zbog toga se poslednjih

godina poboljšao pravni okvir koji reguliše grupno upravljanje. Ipak, sprovo enje i

dalje zaostaje.

Pravni okvir u pogledu grupnog upravljanja propisuje uglavnom u zakonu o poslovnim

organizacijama (zakon br. 02/L-123, od 27 septembra 2007), zakonu o preduze ima u

javnom vlasništvu (JP ) (zakon br. 03/L-087, od 15 juna 2008); zakonu o bankama,

mikrofinansijskim institucijama i nebankarskim finansijskim institucijama (zakon br.

04/L-093,od 12 aprila 2012) i zakonu o knjigovodstvu, finansijskom izveštavanju i

finansijskoj kontroli (zakon br 04/L-014,od 29 jula 2011).

34

Potrebno je da Kosovo nastavi da usmerava svoje napore na jačanje okvira grupnog

upravljanja. Finansijska i nefinansiska otkrivanja bi trebalo poboljšati kao i sprovo enje

zakonskih odredbi. Konačno, treba uložiti napore u pove anju kapa iteta direktora i

vršenju njihovih dužnosti i obaveza.

Izvršenje ugovora

Nova struktura sudova uvedena je na Kosovo po Zakonu o sudovima, koji je stupio na

snagu 1 januara 2013 godine. sada postoji sedam prvostepenih ‘osnovnih sudova’

organizovanih po teritoriji, sa poverenom opštom nadležnoš u. Me utim, posebni

aranžmani važe za privredne i upravne stvari; ovo spada u isključivu nadležnost

osnovnog suda Priština, i raspravlja se pred privrednim i upravnim ve ima tog suda.

Privredno ve e efektivno preuzima rad bivšeg privrednog suda, čuvaju i

sistemspecijalizovanja za privredne stvari. Apela ioni sud u Prištini raspravlja žalbe na

presude svih sedam osnovnih sudova. Vrhovni sud Kosova ostaje najviša sudaka vlast u

državi i poslednji sud za žalbe.

EBRD ocena sudskih presuda 2012 nalazi da je kvalitet i očekivanost sudskih presuda u

stvarima privrednog zakona generalno slab. Slaba obrazloženja su bila prevalentna.

Smatralo se da je u vezi sa nedostatkom znanja i iskustva sudija u specijalizovanim

oblastima zakona. Mnoge te oblasti su nanovo regulisane kao rezultat kosovskog

partnerskog sporazuma sa EU, prema kojem je dogovoreno da se usvoji “acquis

communautaire”; me utim, tempo zakonodavnog napretka je premašio institu ionalni

kapa itete sudova da speovedu nove zakone. Sudsko odlučivanje je dodatno

zakomplikovano brojnim izvorima zakona koji proističu iz nedavne složene kosovske

prošlosti.

Na primer, zakoni usvojeni od strane kosovske skupštine nakon što je ustav stupio na

snagu 2008, ostane nad drugim zakonima, obezbe uju i da su konzistentni sa

Sveobuhvatnim predlogom za rešavanje statusa Kosova ( ‘Ahtisaarijev Plan’); i zakoni

iz perioda kada je Kosovo bilo pod direktnom upravom iz Beograda (1989-1999) se

mogu primeniti samo ako je potrebno da popune zakonsku prazninu, a nisu

diskriminatorski. Tako da, sudije na Kosovu moraju da se bore sa dodatnim pitanjima

tumačenja sa kojima se ne suočavaju sudije u drugim zemljama. Dodatna teško a je da

sudske odluke generelano nisu javno dostupne; sudska praksa stoga nije dobro poznata,

štonegativno utiče na uniformnost u sudskom odlučivanju. Kao posledi a, sudske

odluke se ne smatraju visoko očekivanim.

Percepcija o sudskoj korupciji i neobjektivnosti postoji iako su nedavne mere

preduzete da se bori protiv tih briga. Na primer, plate sudija su se znatno pove ale i

sada su skoro kao plate koje primaju članovi vlade. Predsednik Vrhovnog suda prima

platu jednaku plati premijera. Brzina pravde je drugi problem koji poga a kosovski

sudski sistem. U 2012 godini, nekoliko hiljada slučajeva na listi privrednog suda

preneto je iz prethodnih godina, iako je ova brojkasmanjena brojem generalnih

gra anskih tužbi iz prethodnih godina. Sudski sistem danas funk ioniše na nivou na

kojem ima kapa itete da organizuje nove slučajeve; najve i problem je rešavanje hrpe

slučajeva koji su se nagomilali još od 1999 godine.

Mnogo napretka je učinjeno u gradnji kapa iteta kosovskog pravosu a, sa značajnom

podrškom koju je obezbedila me unarodna zajedni a. Me utim, potrebni su dalji

35

intenzivni napori kako bi se osiguralo efikasno i pravosu e koje radi dobro. Mere da se

ojača izvršenje ugovora i kapa itet pravosu a bi trebalo da obuhvataju pravosudnu

obuku iz oblasti privrednog zakona kao i pravosudnih veština kakve su zakonsko

rezimiranje i obrazloženje. Sudijama je tako e potrebno pomo no osoblje pout sudskih

pisara i sudskih asistenata d aim pomognu da urede njihov svakodnevni rad i

administra iju. Osim toga, sve sudske presude bi trebalo učiniti javno dostup unutar

lako pristupivog i sistema pretraživanja koji omogu ava transparentnost i nadgledanje

sudskog sistema.

Uključenje privatnog sektora u infrastrukturu

Politička direktiva o javno privatnom partnerstvu koju je donela vlada Kosova 4 jula

2008 godine je fokus političkog okvira u JPP sektoru na Kosovu i predvi a, inter alia,

vladino opredeljenje da podrži i razvija projekte JPP, kako bi stimulisala učeš e

privatnog sektora u javnoj infrastrukturi i sketoru javnih usluga, kao i da podrži

sprovo enje projekata JPP kroz konkurentne, pravične i transparentne pro edure.

Nov zakon o javno privatnom partnerstvu br. 04L-045 proglašen je 15 novembra 2011

(zakon “JPP ”) i zamenio je prethodni zakon o javno privatnom partnerstvu i

koncesijama u infroastrukturi i procedure za njihovu dodelu br. 03-L-090 od 25 juna

2009.

Zakon o JPP je bio izra en sa iljem da se dodatno harmonizuje na ionalno

zakonodavstvo sa EU acquis kao deo napora države da postane kandidat za članstvo u

EU. EU je priznala učinjen napredak u njenom analitičkom izveštaju izra enom u

oktobru 2012 godine, koji napominje, inter ali , da “[Kosovski zakon o javno privatnom

partnerstvu] uspostavlja konzistentan pravni okvir za koncesioni rad i … u velikoj meri

je kompatibilan sa zakonodavstvom EU.”

Specijalizovana jedinica JPP (komisija za javno privatno partnerstvo, “KJPP”)je

osnovana unutar ministarstva finansija kako bi nadgledala i koordinirala projekte JPP.

KJPP je odgovorna, inter alia, za razvoj i upravljanje nacionalog programa JPP,

donošenje politika o JPP i sprovo enje propisa, revidiranje predloga projekata, kao i za

nadgledanje i reviziju saglasnosti rada i izvršenje projekata. Osim toga, entralno

odeljenje javno privatnog partnerstva (Odeljenje za JPP) je uspostavljeno unutar

ministarstva finansija kako bi pomoglo i savetovalo KJPP, ministra finansija i druge

državne organe o svim aktivnostima koje se odnose na JPP. Odeljenje JPP je

odgovorno KJPP i zaduženo je inter alia, za pružanje tehničke pomo i i savetovanje

državnih organa u vezi sa njihovom održivoš u i davanje preporuka KJPP i državnim

organima, dosežu i do partnera i preduzimaju i kampanje edukovanja javnosti o JPP

kao i koordiniranje aktivnosti koje se odnose na JPP.

Nekoliko projekata JPP je preduzela vlada, uključuju i i 20 –to godišnji ugovor

dodeljen 2010 godine me unarodnom konzor ijumu da vodi prištinski aerodrom kao i

projekat koji se odnosi na distribuciju struje i kompaniju za snabdevanje, tender koji je

završen u junu 2012 godine.

36

Održiv razvoj energetskog sektora

Odgovaraju e zakonodavstvo se može na i u zakonu o energeti i, na snazi od 1

de embra 2010, zakonu o električnoj energiji i zakonu o energetskom regulatoru na

snazi od 1 decembra 2010, zakonu o prirodnom gasu od 11 decembra 2009 i zakonu o

energetskoj efikasnosti od juna 2011.

UNMIK je potpisnik sporazuma o osnivanju energestke zajednice i kao takvo, Kosovo

je preduzelo sve da se drži pravnog okvira za energetsku efikasnost.1 Kosovo ima

energetsku politiku i zakonski okvir za energetiku, kancelariju regulatora za energetiku

(KRE), koji je odgovoran za ekonomske propise u sektoru struje, daljinskog grejanja i

prirodnog gasa . Kosovo nema doma e snabdevanje prirodnim gasom i nema

inrastrukturu da olakša transport gasa. Kosovskim energestkim sektorom dominira

kosovska energetska korporacija DD (KEK), vertikalno integrisana javna kompanija za

komunalne usluge sa dužnostima da pokre e, kopa, vodi distribu iju struje i

snabdevanje strujom. Postoji stepen (ali ne potpun) funkcionalnog razmotavanja unutar

KEK-a, sa svakim od četiri ključne funk ije koje rade po odvojenim odeljenjima.

Tenderska procedura za privatizaciju funkcija distribucije i snabdevanja je trentuno u

toku. Isključenja su su redovna pojavanja.

KRE je usvojio regulatorni okvir za energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije

i obezbedila skoraš nje (feed-in) tarife koje se trenutno razmatraju. Skromni napretka

su uradeni na poboljšanju energetske infrastrukture i efikasnosti.

Kosovo planira da ugasi 40 godina staru elektranu koja se zove Kosovo A do 2017

godine, a koja je jedan od najgorih izvora zaga enja u Evropi. Evropska Komisija

podržava postepenu dekomisiju Kosova a i brojnih drugih projekata, uključuju i i

energetsku efikasnost u javnim zgradama.

Zakon o energetskoj efikasnosti predvi a usvajanje ak ionog plana, koji bi imao za cilj

da pove a efikasnost do 9 odsto u 2018 godini, ali rad na planu još nije započeo. Zakon

predvi a uskla ivanje sa acquis energetskom efikasnoš u u oblastima kakve su

označavanje energije, energetske performan e zgrada, krajnje koriš enje energetske

efikasnosti i eko dizajn . Zakon predvi a pravni osnov za osnivanje agen ije za

energetsku efikasnost i donošenje pro edura za formiranje fonda za energestku

efikasnost kako bi se pomovisali projekti o energetskoj efikasnosti i obnovljivim

izvorima energije.

Kosovo je pripemilo pojednostavljen akcioni plan za obnovljivu energiju unutar okvira

energestke zajednice. Dodatni napori su potrebni da se privuku ulaganja u sektor i

promoviše koriš enje bioloških goriva u transportu.

Poboljšana energetska efikasnost u zgradama i industrijskom sektoru treba da ostane

kao glavni prioritet vlade zbog niskog nivoa proizvodnje struje i visokog stepena

potražnje za strujom. Razvoj transporta i energetska saradnja sa susednim državama je

važna za ispunjenje energestkih potreba stanovništva. Kosovo treba da nastavi da

1 Ukupno primarno snabdevanje strujom u 2007 bilo je 372.63 ktoe (ekuivalentno

hiljadama tona nafte), od čega 2.0% je hidro snaga a 98% ugalj ; emisija CO2 od

loženja uglja je 6.34 godišnje (mereni kao Mt CO2).

37

poboljšava energetsku efikasnost i promoviše čuvanje energije. Osim toga, Kosovo

treba da promoviše koriš enje obnovljie energije, jačanje upravljanje životnom

sredinom i poboljša pristup vodi dobrog kvaliteta.

Da bi se ispunili teku i i budu i energetski nedosta i, preporučeno je da se dodatna

pažnja obrati na poboljšanje efikasnosti, upravljanje na osnovu potražnje, izgradnju

malih hidro elektrana i drugih obnovljivih izvora, regionalno me u povezivanje i

dodatna termalna proizvodnja.

38

DODATAK 4 – PODRŠKA MALIM PREDUZEĆIIMA

EBRD podržava ekonomsku tranzi iju postizanjem promene preduze a u održiva

mikro, mala i srednja preduze a (MSP) i doprinose i razvoju održive infrastru ture

MSP i savetodavnih usluga lokalnim preduze ima. Ovo je postignuto kroz dva

komplementarna instrumenta, program razvoja preduze a (PRP) i savetodavne usluge

preduze ima (SUP) koji je sproveo tim EBRD za Podršku Malim Preduze ima (PMP).

Prethodno iskustvo PMP na Kosovu

EGP je aktivno na Kosovu još od 2001 sa skoro €3.2 miliona evra donatorskih

sredstava mobilisanih iz EU, ESSF, Danske i drugih bilateralnih donatori. Do danas,

64 preduze a na Kosovu dobilo je pomo EGP, sa preradom hrane i gra evinom kao

najčeš im sektorima intervencije. Dod danas je ocenjen 31 projekat od kojih je 24 %

o enjeno kao visoko uspešni. Osim toga, 23 procenta korisnika prijavilo je porast broja

zaposlenih a skoro 77 pro enata pove anje prometa. EGP je, dalje, sproveo različitie

aktivnosti razvitka sektora (ARS) i pomogao u organizovanju poslovnih putovanja

poklapanja u industrijsi napredne zemlje.

Od početka 2004 godine, BAS Kosovo primio je ukupno više od 3.5 miliona evra

donatorskih finansijskih sredstava iz EU, ESSF, Holandije i Taipei Kine, koji su

dopunjeni sa skoro 2 miliona evra doprinosa klijenata. Do danas je BAS sproveo 430

projekata, koji se uglavnom odnose na analizu tržišta , upravljanje kvalitetom, i

certifikovanje i planiranje razvoja kroz širok dijapazon industrija. Do danas je o enjeno

330 projekata od kojih je 84 procenta ocenjeni su kao uspešni ili veoma uspešni, 90

procenata preduze a kojima je pomogao BAS prijavili su porast prometa a 65 %

pove anje radne snage. Osim toga, 9 pro enata je dobilo finansije u prosečnom iznosu

od više od 1.5 milion evra. BAS je tako e preduzeo 24 aktivnosti razvoja tržišta

(ART) da pomogne razvoju adekvatne prate e infrastrukture za MSP.

U smislu unakrsnih pitanja, SBS je nedavno završio veliki program finansiran od EU

IPA , koji je tako e podrazumevao pružanja podrške i obuke za razvoj komerciajlnih

preduze a, društvena preduze a i žene preduzetnike.

MSMP i konsultantski sektor na Kosovu

Sektor MSMP

MSMP čine kičmu privrede privatnog sektora na Kosovu , predstavljaju u oko 99

procenata svih preduze a. Ve ina preduze a su mikro preduze a koje vode porodice, a

velika ve ina radi u trgovini i sektoru usluga. Kosovska preduze a imaju korist iz

relatvino jeftinog tržišta rada, i nedostatak me unarodne konkuren ije. Ipak, nedovoljan

kvalitet upravljanja, ograničena upravljačka sofisti iranost i poslovni profesionalizam,

nedostatak sistema akredita ije o slaba proizvodna tehnologija, značajno ograničavaju

razvoj privatnog sektora, što rezultira niskim nivoom efikasnosti i dodate vrednosti.

Konsultantsko tržište

Konsultantski sektor na Kosovu se suočava sa velikim tranzicionim izazovima u

pogledu MSMP. Nedostaje potražnja a snabdevanje je ograničeno na nekoliko vrsta

39

usluga. Ve ina konsultanata nudi različite usluge ali je velika ve ina kvalifikovana za

marketing i strategiju. Broj konsultanata sa stručnoš u u oblasti ICT rešenja i

menadžment kvaliteta je u porastu a druge tehničke usluge kakve su efikasnost

snabdevanja i ekološki menadžment su i dalje ograničene. Generalno, kvalitet

konsultantskih projekata se postepeno pove ava ali uloga BAS-a ostaje važna u

podizanju profesionalnih sposobnosti konsultanata i razvoju stručnosti u nekim

oblastima. Prisustvo konsultanata van Prištine se polako pove ava, ali savetodavne

usluge ostaju uglavnom nedostupne u seoskim oblastima. Konačno, formaliza ija

industrije napreduje preko nedavno osnovanog Poslovnog Konsultantskog Saveta i

Asocijacije Procenjiteli Kosova.

Infrastruktura podrške MSMP

Institu ionalna podrška za razvoj sektora MSMP fokusira se uglavnom na poboljšavanje

regulatorne i zakonodavne sredine za poslovanje i pormovisanje izvoza. Kosovo se

znatno popravilo u poslednjem izveštaju o poslovanju Svetske banke i rangirano je na

98 mesto , ali mnogi napori ostaju nekoordinisani i nedostaju dovojni resursi, i zbog

toga nastavlja da bude jako zavisno od donator. Razvoj privatnog sektora spade pod

odgovornost Ministarstva za Trgovinu i Industriju. Strategija za razvoj MSP 2012 –

2016 postoji, i predvi a dalja poboljšanja u poslovnoj sredini, poboljšavanjem pristupa

finansijskim sredstvima, pove anjanjem preduzetničke ulture i pove anjem

konkurentnosti kosovskih MSP. Strategiju izvršava agen ija za MSP SMESA, koja se

nedavno pripojila Kosovskoj agenciji za Promovisanje Investicija IPAK.

Podrška institu ija privatnom sektoru MSMP je slaba u svom kapa itetu da pruži

značajnu direktnu podršku preduze ima a me unarodna donatorska zajedni a nastavlja

da ih u velikoj meri podržava u izvršavanju njihove uloge.

Nastavak SBS na Kosovu

EBRD e nastaviti sa podržavanjem sektora MSMP na Kosovu putem direktne

podrške preduze ima i sistematskim razvojem tržišnih interven ija preko SBS. Time

doprinose i razvoju konkurentnog i održivog privatnog sektora. U tesnoj saradnji sa

drugim donatorima i državnim vlastima, SBS e se naročito fokusirati na podizanje

izvoznih aktivnosti i regionalizaciju proizvoda, razvoj proizvoda, efikasnost resursa i

podizanje produktivnosti u doma em sektoru MSMP i radi e sa preduze ima u

prioritetnim sektorima uključuju i preradu hrane i agrobiznis, ICT kao i drvu i preradu

metala. Poseban fokus e se staviti na olakšavanje pristupa finansijama klijentima

preko EBRD i njene matične finansijske institu ije na Kosovu, a BAS e tako e

sprovesti EF finansijski menadžment i program izveštavanja (AIP) sa iljem podizanja

prakse finansijskog upravljanja preduze a i standarda kako bi se klijentima olakšao

pristup finansijskim sredstvima i potencijalnim investicijama EBRD. Unakrsna pitanja

poput poboljšanja životne sredine, ruralnog razvoja, ravnopravnosti polova i mladih

preduzetnika e nastaviti da bude prioritet u aktivnostima SBS.

Na tržišnom nivou, SBS e dalje imati za ilj promovisanje najboljih me unarodnih

praksi u prioritetnim oblastima preko šienja uspešnih slučajeva i obuke. BAS e se

fokusirati na razvoj održivog i komer ijalno izvodivog tržišta savetodavnih usluga za

doma a preduze a. Osim toga, SBS e tesno sara ivati sa lokalnim javnim i privatnim

40

institu ijama na jačanju institu ionalne podrške sektoru MSMP kako bi održali pomo

industriji na dug period.

Kao predmet finnsiranja, EGP e dalje podržati prenos upravljačkih sposobnosti i

znanja za psoebne industrije, i radi e sa srednje velikim preduze ima koja imaju dobar

izvoz , ulaganja i visok razvojni potencijal . EGP e im pomo i u podizanju

upravljačkih performansi, unapre enju prozvodnih tehnika i razvoju novih, inovativnih

proizvoda poboljšavanjem izlaganja me unarodnih najboljih praksi preduze u i

stvaranjem veza sa drugim kompanijama u region i tržištima EU. Osim toga, EGP

pomo e se fokusirati na vrste usluga kakve su marketing i brendiranje, strateško

poslovno planiranje i finansijski menadžment.

BAS Kosovo planira da dalje omogu i MSMP da pristupaju konsutantskim uslugama

omogu avanjem projekata sa lokalnim konsultantima. Fleksibilna skema grantova e bit

pirmenjena preko godišnjeg ažuriranja Matriksa smernica za grant kako bi se

prioritizovale interven ije i izbeglo dupliranje napora sa me unarodnim donatorima i

vladinim organizacijama. Uobičajeno, višr grantovi e se dodeljivati manjim

preduze ima , preduze ima lo iranim van Prištine, za složenije konsultatntske usluge i

za projekte koji uključuju konsultantske usluge gde je tržišna potražnja manje sazrela.

To obuhvata ali ne ograničava se na efikasnost resursa, napredno kvalitetno upravljanje

i ekološko upravljanje

BAS pomo na nivou preduze a e se dopunjavati sa MDA (ART) , kako bi se

maksimalizovao program tranzi ionog uti aja na Kosovu, uključuju i:

(i) Vidljivost i širenje da se promoviše koriš enje poslovnih savetodavnih

usluga, posebno u seoskim oblastima i da se stimulišu zahtevi za

sofisticiranijim konsultantskim uslugama.

(ii) Gradnja konsultantskog kapaciteta fokusirana na planiranje investicija i

finansijski menadžment, važne konsultantske veštine i menadžment

konsultantskih preduze a

(iii) Obuka MSMP, koja e se uglavnom fokusirati na rešavanje unakrsnih

pitanja poput žene u preduze ima, ruralni razvoj, marketing, energetska

efikasnost i zaštita životne sredine, ali i kvalitet upravljanja i upravljanje

lancem snabdevanja.

41

DODATAK 5 – TEHNIČKA SARADNJA

TS OBAVEZE PO DONATORU PREKO EBRD, 2010-2012

Donator TS Obaveze (€)

EBRD poseban fond akcionara 380,0000

EU 1,801,1099

Sveukupno 2,181,1099

TS OBAVEZE PO SEKTORU PREKO EBRD, 2010-2012

Sektor/Tim TC Obaveze (€)

Razvoj MSP * EGP/BAS 2,181,1099

Sveukupno 2,181,1099

Napomena: Vrednosti obaveza na osnovu kraja godine ili period kraja podataka za svaku godinu.

* Ova kategorija sektora obuhvata direktnu pomo MSP i indirektnu pomo kroz politički dijalog

izme u EBRD, vlasti i komercijalnih/poslovnih udruženja (na pr. Savet za investicije)

42

DODATAK 6 – ODABRANI EKONOMSKI POKAZATELJI

Kosovo

2009 2010 2011 2012 2013

procena projekcija

Proizvdodnja i rashodi (Promene u procentima u pravom smislu)

BiDP 2.9 3.9 5.0 2.7 3.2

Privatna potrošnja 0.4 3.8 3.0 2.6 2.6

Javna potrošnja 3.9 -1.5 2.3 -1.3 2.9

Gross fixed capital formation 11.7 8.8 7.6 4.4 4.3

Izvoz roba i usluga 7.8 24.2 13.6 -1.4 4.5

Uvoz roba i usluga 5.3 11.9 5.6 0.8 3.3

Tržište rada1 (Promena u procentima)

Bruto prosečna mesečna zarada u privredi (godišnji prosek) n.a n.a n.a n.a n.a

Realan LCU rast plata n.a n.a n.a n.a n.a

(u procentima radne snage)

Stopa nezaposlenosti (kraj godine) 45.4 45.1 n.a n.a n.a

Cene (Percentage change)

Potrošačke cene (godišnji prosek) -2.4 3.5 7.3 4.2 2.2

Potrošačke cene (kraj godine) 0.1 6.6 3.6 4.6 1.7

Fiskalni pokazatelji (u procentima BDP)

Opšti bilans vlade -0.7 -2.6 -1.9 -2.7 -3.5

Opšti prihodi vlade 29.3 27.6 28.1 27.8 27.6

Opšti rashodi vlade 29.9 30.0 29.8 30.3 30.7

Opšti dug vlade 17.6 16.6 15.0 17.0 17.4

Monetarni i finansijski sektori (Promena u procentima)

Slobodan novac (M2, kraj godine) n.a n.a n.a n.a n.a

Kredit privatnom sektoru (kraj godine) 8.9 12.6 14.7 4.6 n.a

(u procentima ukupnih zajmova)

Odnos neizvršenih zajmova 4.3 5.2 5.8 7.0 n.a

Kamata i devizni kurs (u procentima po godini)

Stopa depozita 4.3 3.7 3.5 3.6 n.a

Stopa pozajmljivanja 14.3 14.6 14.1 13.4 n.a Stopa tržišta novca n.a n.a n.a n.a n.a

(Evra za US dolara)

Devizni kurs (kraj godine) 0.69 0.75 0.77 0.76 n.a

Devizni kurs (godišnji prosek) 0.72 0.76 0.72 0.79 0.81

Spoljni sektor (U procentima BDP)

Tekući račun -15.4 -17.4 -20.3 -20.7 -21.1

Trgovinski bilans -42.8 -42.1 -45.1 -42.5 -41.3

Robni izvoz 4.5 7.2 6.9 7.2 7.5

Robni uvoz -47.3 -49.4 -52.0 -49.7 -48.7

Direktne strane investicije 7.1 8.5 8.0 6.5 12.9

Bruto rezereve , isključujući zlato (kraj godine) 16.0 16.3 13.5 14.3 18.0

Spoljni kapitaln dug 17.6 16.6 15.0 15.5 14.5

Javni spoljni dug 17.6 16.6 15.0 15.5 14.5

Privatan spoljni dug n.a n.a n.a n.a n.a

(u mesecima uvoza roba i usluga)

Bruto rezerve, isključujući zlato (kraj godine) 4.1 4.0 3.1 3.4 4.4

Stavke memoranduma (Denominacija kako je prikazano)

Populacija (kraj godine, miliona) 1,683 1,708 1,734 1,760 1,786

BDP (u milijardama evra) 3.9 4.2 4.6 4.9 5.2

BDP po glavi stanovnika (u US dollars) 2,325 2,468 2,674 2,776 2,894

DSI (u milionima evra) 277 358 371 321 674

Spoljni dug/izvoz roba i usluga (u procentima) 113.7 89.7 74.8 75.4 n.a

1 brojke ne uključuju radnike emigrante u inostranstvu.

43

DODATAK 7 – EKOLOŠKA PROCENA

Istorijat

Sredina kosovske države je značajno ponižena zbog nasle a stare energetske, rudarske i

metalurške prera ivačke industrije. Dominantan izvor teku eg zaga enja i ekološki

uticaji koji proističu iz istorijskih aktivnosti je rudarstvo, posebno stari, loše održavani

rudnici i lokacije deponiju. Teku e industrijske aktivnosti i nasle e stare prakse imaju

značajan uti aj na zdravlje i životnu sredinu i stvaraju ekonomske gubitke. Ključna

ekološka pitanja koja se odnose na zaga enje vazduha, olova i druga zaga enja iz

rudnika, zaga enje vode i raspoloživost, uništavanje šuma i zemlje, i netretiran

opštinski i rizičan otpad. Kosovska ključna ekološka pitanja uključuju:

Zaga enje vazduha u gradskim oblastima, sa najzanačajnijim zdravstvenim efektima

izazvanih česti ama;

Kontamina ija olovom uglavnom izazvana otpuštanjem iz neodržavanih rudnika

olova i inka, i bivših objekata za preradu olova, uglavnom u blizini industrijskog

parka u Mitrovici i kontinuiranoj upotrebi olovnih cevi;

Neadekvatno vodosnabdevanje, čisto a i higijena kao i zaga enje površinskih voda

teškim metalima ; i

Neadekvatno skupljanje čvrstog otpada i odlaganje , uključuju i i ugljenu prašinu i

nezakonite deponije.

Ekološki propis i prioriteti

Kosovska ekološka strategija (“KES”) za 2011–21 i na ionalni ekološki ak ion plan

(“NEAP”) za 2011–15 ažurirani su u 2011. Nova KES ima za ilj da smanji

zaga enje, zaštit biodiverzitete, osigura održivu upotrebu prirodnih resursa i zaštiti

vredne državne predele. Ekološki prioriteti u KES i NEAP za slede ih pet godina su

završetak ekološkog zakonodavstva u skladu sa EU a quis; postepeno ispunjavanje

standard EU i efikasno sprovo enje i uključivanje ekološkog zakonodavstva i

metodologija u sve sektore; i uspostavljanje i proširivanje institu ija za sprovo enje

politika (uključuju i gradnju kapa iteta).

KES i NEAP ekološki iljevi obuhvataju:

Postepeno pove anje pristupa popula ije čistoj, pitkoj vodi, kanaliza ionj mreži, i

opštinsko upravljanje otpadom, uz podršku za programme za re ikliranje otpadnih

voda i čvrstog otpada.

Ra ionalno koriš enje prirodnih izvora poput zemljišta, vode, ruda i šuma. Posebna

pažnja je potrebna kod koriš enja ograničenih resursa i orjentisanih prema

obnovljivim.

Proširivanje zašti enih oblast ii dodatna zaštita prirodnog nasle a, zajedno sa

pove anjem kapa iteta za efikasno upravljanje.

Primena energetski efikasnog kon epta u svim različitim ekonomskim sektorima

Štaviše, kosovska ekološka strategija obavezuje Kosovo da poštuje EU strategiju o

energetskom sektoru, 20/20/20 EU plan (20-pro enata pove anja energetske efikasnosti,

20-pro enata pove anja dela obvovljive energije u energetskoj mešavini, i 20 –

44

procenata smanjenja emisije ugljen dioksida) sa ciljem podizanja nivoa energestske

efikasnosti u stvaranju energije i potrošnji i razvoju ekonomskih olakši a kako bi se

smanjila potrošnja energije kao i pove anje javne informisanosti o energetskoj

efikasnosti.

Kosovo je tako e usvojilo druge strategije koje se odnose na životnu sredinu, poput

Strategije i akcionog plana za biodiverzitete Republike Kosovo za 2011 – 2020.

Nekoliko kosovskih ključnih sektorskih planova i strategija tako e obuhvataju

razmatranja o životnoj sredini ili imaju implika ije o kvalitetu životne sredine,

ukljuuju i i energetsku strategiju za 2009–18, industrijsku strategiju za 2010–13,

poljoprivrednu i strategiju za ruralni razvoj za 2009–13, i politički i strateški dokument

o razvoju šumarskog sektora za 2010–20.

Posebna sektorska pitanja

Stvaranje energije

Kosovo ima dve termoelektrane koje lože lignit Kosovo A i B, koje posluju pod

javnim preduze em Kosovska energetska kompanija (KEK). Kosovo A izgra eno je

1962–75 i ima instaliran kapacitet od 800MW, od kojih je 325 MW efektivno na

raspolaganju. Kosovo B je operativno od 1983/84 i ima instaliran kapacitet od 678

MW, od kojih je 540 MW je na raspolaganju. KEK planira da instalira Elektrostatičke

precipitatore u Kosovo A kako bi smanjio emisiju česti a na oko 10 odsto od sadašnjeg

nivoa. Osim toga, vladina strategija je da: (i) zatvori Kosovo A do 2017 i zameni ga

novom, savremenom, kojom ce poslati privatan sektor 600-MW elektanom nazvanom

“Novo Kosovo/Kosovo e Re” ; (ii) privuče private investicije da obnove i modernizuju

Kosovo B, uključuju i osiguravanje uskla enosti sa ekološkim standardima EU (iii)

privatizuje distribu iju električne energije inter alia kako bi smanjila tehničke i

komer ijalne gubitke; (iv) pokrene primenu pla anja i podigne tarife na nivo

konzistentan sa pokrivanjem punih troškova; (v) ekspeditivno reši nasle ena ekološka

pitanja koja prate Kosovo A i B; (vi) investira znatno ve e resurse u energetsku

efikasnost u skorije vreme i (vii) maksimalizuje upotrebu obnovljive energije (hidro,

sunčevu, vetar, geotermalnu). KEK tako e otkriva novi rudnik lignite u Sibov u , na

polju lignite.

Snabdevanje pijaćom vodom i tretman otpadnih voda

Kosovo ima nekoliko vodnih resursa, u četiri glavna vodena basena. Čini se das u

reserve podzemnih voda ograničene. Kada se tiče sanitarnog biološkog kvaliteta vode,

sve glavne reke su klasifikovane kao zaga ene i sa neprihvatljivim nivoom biološke

potrošnje kiseonika kao i nedostatkom rastvorivog kiseonika u rekama, posebno

nizvodno zbog ispuštanja neprečiš enih otpadnih voda a osim toga i u manjim

poto ima. Industrijska otpadne vode ispuštaju kiseline sa teškim metalima kakvi su

kadmijum i olovo, što dodatno pogoršava situa iju.

Pristup vodosnabdevanju putem vodovoda i čisto a su ograničeni. Sedam regionalnih

vodo kompanija obezbe ivalo je vodosnavdevanje evovodima za oko 1,23 miliona

ljudi (65%) na Kosovu u 2008 godini, i skoro 1 milion ljudi (52 %) imalo je

kanalizacione usluge. Seoske oblasti imaju oko 200 sistema vodosnabdevanja koje

direktno vode opštine i sela, pokrivaju i oko 65% seoskog stanovništva , iako je mali

45

broj ovih sistema higijenski. Na ionalno, još nema funk ionalne fabrike za preradu

otpadnih voda. Neadekvatno vodosnabdevanje, loša higijena (toaleti, kanalizacija, i

objekti za tretman otpadnih voda) i nehigijenska praksa su udruženi sa bolestima i

smrtnoš u. Obezbe ivanje bezbedne pija e vode i kanaliza ija i poštovanje dobre

higijenske prakse igraju važnu ulogu u smanjenju rizika od najčeš e bolesti, diareje.

Upravljanje čvrstim otpadom

Kosovu nedostaje odgovaraju e upravljanje otpadom za skoro sve vrste čvrstog otpada

(ku ni, industrijski, zdravstveni i rizičan). Skupljanje, klasifikovanje, recikliranje i

sistemi prerade kao i infrastruktura za opštinski otpad nedostaju. Ima mnogo nelegalno

konstruisanih i neadekvatno vo enih industrijskih deponija. Odgovaraju e izgra eni i

operativni objekti za rizičan otpad nedostaju – Kosovo na primer nema licencirane

objekati za spaljivanje rizičnog otpada. Ovi nedostaci izazvaju ozbiljan uticaj na

zdravlje i životnu sredinu, ili zbog nekontrolisanih ili loše kontrolisanih objekata za

odalaganje otpada ili (posebno u seoskim sredinama) od velike količine prosto

neskupljenog, bačenog na nezakonite deponije (često blizu reka, izazivajuči dodatni

rizik po sredinu) ili spaljenog. Velike količine ugljene prašine (iz elektrana koje lože

lignit) i rudarski otpad se tako e ba aju svake godine, bez kakvih mera za re iklažu.

Biodiverzitet i šume

Kosovska nacionalna mreža zašti enih prirodnih područja sastoi se od 97 zašti enih

prirodnih oblasti sa površinom od oko 48,000 ha ili 4.4 odsto kosovske teritorije i više

od 195 oblasti predloženih za zaštitu. Zašti ene oblasti obuhvataju 11 čiste prirodne

rezervate , 1 na ionalni park , 82 prirodna spomenika, 2 regionalna parka i 1 šumski

park . strategija i akcioni plan za biodiverzitete Republike Kosovo za 2011 – 2020 ima

za ilj pove anje zašti enih oblasti na oko 10 odsto kosovske teritorije (ili oko 100,000

ha) i identifikovanje oblasti koje treba predložiti da budu uključene u mrežu EU

NATURA 2000.

Još od 1990, šume na Kosovu su bile pod pritiskom zbog nelegalne seče. Ve ina

nelegalno posečenog drveta koristila se za ogrevno drvo, koje je glavni izvor grejanja,

čak i u nekim gradskim oblastima. Pro enjeno je da je Kosovu potrebno oko 1 milion

kubnih metara (m³) ogrevnog drveta godišnje da bi se ispunile potrebe za grejanjem.

Dalje, do velike seče je došlo nakon rata, zbog obnove ku a. Sirovine su uzimane iz

šuma , uglavnom nelegalno. Nekih 40 odsto javnih i 29 odsto privatnih šuma bilo je

predmet nelegalne seče a mnoge mlade i srednje stare šume zahtevaju hitnu

interven iju gazdovanja, uključuju i čiš enje i razre ivanje. Trenutna struktura šuma i

degrada ija šuma ne pružaju dovoljno dobro stanište za biodiverzitet i životinjski svet.

Politika i strategija o razvoju šumarskog sektora za 2010–20 ima za ilj da poboljša

kapa itet kako bi se bavili ekološkim pitanjima vezanim za šumarstvo, poboljša

kapacitet kosovskih institucija da sprovode i nadziru akcione planove za biodiverzitet i

uspostave i gazduju zašti enim zonama u skladu sa državnim iljevima i me unarodnim

sporazumima.

46

Zagađenje od istorijske kontaminacije

Dominantna nasle ena pitanja su povezana sa industrijskim kompleksom Trepča

(industrijski park Mitrovica) i Kosovskom energetskom kompanijom (KEK), mada ima

i mnogo bivših loka ija rudnika i napuštenih industrijskih loka ija na Kosovu.

Industrijski kompleks Trepča sastoji se od nekoliko rudnika, tri koncentratora rude

jalovištem, topioni om olova, topioni om inka i nekoliko industrijskih loka ija i

pomo nih objekata sa osnovnom delatnoš u u proizvodnji olova i inka.Rudni i i

kon entratori su imali neadekvatnu kontrolu zaštite životne sredine pre 1999 godine

i to se nije promenilo. Ključno pitanje je da ve ina ekološke emisije s aovih loka ija

– posebno emisija prašine sa kontaminiranih loka ija i deponija kao i ispuštanje u

podzemne vode i površinske vode iz rudnika, kontaminirane lokacije i oblasti za

odlaganje otpada - su stalne i imaju malo veze sa proizvodnjom. Ekološko nasle e

lokacija Trepce prelazi i na mnogo širu oblast, sa direktnim uti ajem na životnu

sredinu ograničenom teku om proizvodnjom koncentrata iz rudara olova i cinka.

KEK posluje na rudni ima lignite Bela eva /Bardh i Miraš/Mirash i u elektranama

koje koriste lignit Kosovo A i B mnogo de enija bez adekvante ekološke kontrole

(čak i danas) ili planova ua održivo poslovanje i zatvaranje rudnika nakon

pražnjenja . Emisija česti a SO2 i NOx u vazduh iz elektrana je mnogo viša nego

što dozvoljavaju direktiva EU za velika postrojenja za sagorevanje i posebno su

relevantne za zaga enje vazduha u Prištini i u opštinama koje je okružuju. Kosovo

A tako e doma in i male lignitne gasifika ije koja proizvodi hemikalije i ubriva.

Istorijska aktivnosti KEK-a rezultirale su nizom nasle enih problema. Najvažniji

su: ugljeni pepeo iz Kosova A i B koji se odlagao na zemlji, na suv način, stvaraju i

prašinu; materijal (jalovina) jednom uklonjena da se otvore rudni i lignite bačena je

na blizu 1,000 ha zemlje, čine i tu površinu u to vreme nepodobnom za

poljoprivredu; i opasne hemikalije i materije.

Izvor: Analiza životne sredine države Kosovo, procena troškova uništavanja životne

sredine, institucionalni pregled, i pregled javne potrošnje za žitovnu sredinu, Svetska

banka 2011

47

DODATAK 8 – RAVNOPRAVNOST POLOVA2

Neravnopravnost polova i ljudski razvoj

Prema UNDP 2011 indeksu ljudskog razvoja (ILJR), Kosovo ima visok indeks

ljudskog razvoja. Ono je rangirano kao 87-ma od 187 zemalja širom sveta, ali zaostaje

sa ostatkom Evrope. ILJR se sastoji od tri dimenzije: zdravlje, obrazovanje i životni

standard.

Učešće radne snage i praznina u plaćanju po polu

Stope učeš a radne snage su mnogo niže za žene nego muškar e na Kosovu. Prema

2012 UNDP izveštaju o ljudskom razvoju na Kosovu Privatan sektor i zapošljavanje, u

2009 godini je samo 29 pro enata žena učestvovalo na tržištu rada u pore enju sa 67

pro enata muškara a. Stopa nezaposlenosti na Kosovu je veoma visoka, sa 57 pro enata

žena i 41 pro entom muškara a zvanično nezaposlenih u 2009 godini. Stope

nezaposlenosti su izuzetno visoke me u mladima, što je od posebne brige za Kosovo,

imaju i u vidu da država ima najmla u popula iju u Evropi.

Nema značajnih polnih razlika prijavljenih u pogledu pristupa i upisivanja u

obrazovanje. Na primer, prema Kosovskoj Agenciji za Statistiku, u 2010-2011 godini,

50.7 procenata univerzitetskih studenata su bile žene a 49.3 pro enta muškar i. Za

npoemnu je da postoje polne različitosti prijavljene po loka iji selo/grad. Na primer,

prema proceni fonda za decu Ujedinjenih Nacija (UNICEF) iz 2004 godine, 14

pro enata seoskih žena na Kosovu je bilo nepismeno u pore enju sa 4 pro enta kod

muškara a na selu.

Prema Svetskoj Banci baze podataka žena, preduze a i zakona, materinsko odsustvo na

Kosovu je 270 kalendarskih dana. Me utim, samo 63 pro enta zarade se ispla uje

tokom materinskog odsustva. Zakon predvi a i očinsko odsustvo alo se pla a samo dva

dana očinskog odsustva. Poslodava je po zakonu obavezan da po povratku sa

materinskog odsustva obezbedi isto radno mesto i poziciju. Zakon obavezuje jednaku

isplatu za jednak rad na Kosovu. Žene su tako e, pod zakonom, zašti ene od

nediskriminatorske prakse pri zapošljavanju po osnovu pola i od seksulanog

uznemiravanja na radnom mestu.

Preduzetništvo, pristup finasijama

Prema bazi podataka o globalnom finansijskom uključivanju Svetske banke koja

anketira oko 1000 ljudi koriste i nasumično odabran na ionalni reprezentativan uzorak,

u 2011 godini preko 57.3 procenata odraslih muškara a i 31.5 pro enat žena ima račun

u formalnim finansijskim institucijama na Kosovu. Prema studiji iz 2009 o poslovnoj

sredini i radu preduze a (BEEPS), 15 procenata od 270 firmi anektiranih na Kosovu

koje su podnele prijave za kredit i imale žene za vlasnike, 33.3 procenata je odbijeno. U

pore enju sa tim, 23.5 procenata od 85 procenata firmi u istom anketnom uzorku koji je

aplicirao za kredit i nije imalo žene za vlasnike bilo je odbijeno.

Kosovsko zakonodavstvo pruža žene i muškar e sa jednakim pravima u vezi sa nasle a

i imovine vlasništva. Me utim, 2012 UNDP humanom razvoju na Kosovu Izveštaj o

2 Kvalitet i količina podataka sa tržišta rada podeljenih po polu na Kosovu posle sukoba je znatno ograničen

48

Privatni sektor i zapošljavanje, procenjeno je da 92 po stotinu od kolateralnih sredstava

potrebnih za pokretanje biznisa na Kosovu, su registrovani za muškar e. Prema istom

izvoru, samo 3 po stotinu komer ijalnih bankarskih kredita ide za žene. Ove brojke nisu

iznena enje , jer nedostatak sredstava vlasništva često sprečava žene da koriste imovinu

i drugih sredstava kao kolateral.