Embed Size (px)
Citation preview
KAKO KULTURNI KAPITAL DOPRINOSI UNAPREĐENJU
ČITALAČKE PISMENOSTI SVIH UČENIKA?
OBRAZOVANJE U FOKUSU
#01
INSTITUT ZA PSIHOLOGIJU
Svedoci smo trenda da se uloga kulture i njenog vaspitno-obrazov-nog potencijala u značajnoj meri zanemaruje u tranzicionom druš-tvu, pri čemu su obrazovne i društvene nejednakosti još uvek prilično izražene. Kakva je uloga kulturnog kapitala u fenomenu obrazovnih nejednakosti u Srbiji? Da li kulturni kapital poseduju samo učenici visokog socioekonomskog statusa i kako niža dostupnost kulturnih resursa utiče na obrazovna postignuća? Kako doprineti kulturnoj pokretljivosti, tako da kulturnim kapitalom mogu raspolagati svi, pri čemu bi njegovo prisvajanje donosilo najviše koristi obrazovnim postignućima učenika sa niskim socioekonomskim statusom? Ovo su neka od aktuelnih pitanja koja se tiču odnosa kulturnog kapitala i pravednosti obrazovanja, a na koja odgovor pruža analiza podata-ka o kulturnom kapitalu i obrazovnom postignuću, dobijenih putem PISA studije sprovedene u Srbiji.
KULTURNI KAPITAL JAVLJA SE U TRI OBLIKA:
• Posedovanjeknjigairazvijenečitalačkenavikesuvažnizarazvijanječitalačkepismenosti.
• Deca koja žive u siromaštvu imaju manje dostupne kulturne resurse (knjige, mogućnost učešća ukulturnim događajima itd.) i u porodici i u školi. Nejednaka dostupnost kulturnih dobara ograničavašanse za razvoj čitalačke pismenosti što umanjuje njihova obrazovna postignuća i ograničava njihovešansedaprevaziđusiromaštvo.
• Povećanje dostupnosti knjiga kroz bolju opremljenost školskih biblioteka i podrška razvoju čitalačkihnavikamožedadoprinesevećojpravednostiobrazovanjauSrbiji.
KAKO KULTURNI KAPITAL DOPRINOSI UNAPREĐENJU ČITALAČKE
PISMENOSTI SVIH UČENIKA?
OBRAZOVANJE U FOKUSU #01 2017.
NEJEDNAKA DOSTUPNOST KULTURNOG KAPITALA JE ODGOVORNA ZA REPRODUKCIJU SOCIJALNIH NEJEDNAKOSTI U JEDNOM DRUŠTVU
OPREDMEĆENI KULTURNI KAPITAL podrazumeva posedovanje ili dostupnost kulturnih dobara (književna literatura, naučna literatura, enciklopedije, slike, muzička dela i ostalih kulturnih dobara).
INSTITUCIONALIZOVAN KULTURNI KAPITAL je ishod prva dva oblika i podrazumeva društveno, formalno priznavanje u formi akademskih kvalifikacija, odnosno zvanja i diploma.
OTELOVLJENI KULTURNI KAPITAL podrazumeva učešće u kulturnim praksama kao što su prakse čitanja, posete pozorištima, muzejima itd.
2
Rezultati brojnih istraživanja u prethodnim de-cenijama su pokazali da su opredmećeni i ote-lovljeni kapital značajno povezani sa obrazovnim postignućima i sa stečenim nivoom obrazovanja. U tom pogledu posedovanje knjiga ili njihova laka dostupnost (kao oblik opredmećenog kapitala) i čitanje knjiga i čitalačke navike (kao oblik otelov-ljenog kulturnog kapitala) su se pokazali kao oni oblici kulturnog kapitala koji su najrelevantniji. Značaj dostupnosti knjiga i čitalačkih navika se objašnjava činjenicom da čitanje knjiga pred-stavlja samostalnu aktivnost osobe putem koje se prikupljaju i obrađuju informacije, stiče znanje i razvijaju kognitivne sposobnosti. Istraživanja su pokazala da deca i mladi, koji žive u porodi-cama ili naseljima koji se odlikuju nižim nivoom socioekonomskog statusa (SES), imaju niži nivo i opredmećenog i otelovljenog kulturnog kapitala i da je to jedan od razloga zašto oni imaju niža obrazovna postignuća i dostižu niži nivo obrazo-vanja u odnosu na svoje vršnjake. Na taj način nejednaka dostupnost kulturnog kapitala postaje odgovorna za reprodukciju socijalnih nejednako-sti u jednom društvo.
Uvidom u podatke na sajtu Ministarstva prosve-te, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije
(opendata.mpn.gov.rs) između škola u Srbiji po-stoje velike razlike u pogledu opremljenosti škol-skih biblioteka. Škole ili izdvojena odeljenja koja se nalaze u siromašnijim regionima Srbije i rural-nim sredinama ne poseduju uopšte ili poseduju veoma mali broj knjiga. Ove škole najčešće po-hađaju upravo deca i mladi koji žive u uslovima siromaštva, a imajući u vidu da njima kulturna dobra kao što su knjige nisu dostupna ni u okviru porodične, ni u okviru školske sredine možemo pretpostaviti da su njihove šanse da razviju čita-lačku pismenost značajno niže.
SEKUNDARNA ANALIZA PISA 2009 PODATAKA
Osnovni cilj sekundarne analize PISA 2009 rezul-tata je da utvrdi u kojoj meri su različiti oblici kul-turnog kapitala povezani sa školskim ocenama i postignućima na PISA čitalačkoj kompetenciji. Ujedno, analiza treba da ukaže i na razlike koje postoje u pogledu posedovanja kulturnog kapita-la od strane učenika koji imaju različiti nivo so-cioekonomskog i kulturnog statusa.
U sekundarnoj analizi korišćeni su podaci iz PISA 2009 studije koja je obuhvatila reprezentativni uzorak od 4843 učenika starosti 15 godina u Srbiji. PISA 2009 studija izabrana je iz razloga što je u tom ciklusu u fokusu bila čitalačka pismenost, tako da su, pored podataka o čitalačkoj pismenosti učenika, dobijeni podaci i o karakteristikama učenika koji su relevantni za razvoj čitalačke pismenosti, kao i raznovrsni podaci koji su omogućili procenu kulturnog kapitala u sva tri oblika. Institucionalizovani kulturni kapital procenjen je na osnovu obrazovanja roditelja, opredmećeni na osnovu posedovanja predmeta za kulturnu potrošnju kao što su knjige i umetnička dela, a otelovljeni kulturni kapital je procenjen na osnovu čitalačkih navika učenika. Obrazovno postignuće posmatrano je preko ocene iz predmeta Srpski jezik i književnost na polugodištu, izraženo na skali od 1 do 5 (1 – nedovoljan, 5 – odličan) i preko postignuća u oblasti čitalačke pismenosti, izraženo na skali sa prosečnom vrednošću 0 koja odgovara prosečnom postignuću učenika u Srbiji i standardnom devijacijom 100. Na taj način pozitivne vrednosti ukazuju na postignuća koja su za određeni broj poena viša od prosečnog, a negativne vrednosti na postignuća koja su za date vrednosti niža od prosečnog postignuća učenika u Srbiji. Na osnovu PISA podataka o socioekonomskom i kulturnom statusu učenika, koji obuhvata obrazovni status roditelja, zanimanje roditelja i posao koji obavljaju, kao i materijalno posedovanje, učenici su podeljeni u tri jednake grupe – niži SES, prosečni SES i viši SES.
OBRAZOVANJE U FOKUSU #01 2017.
3
Tabela 1
SrednjevrednostiškolskihocenaiPISAčitalačkepismenostiuodnosunanivokulturnogkapitala
Nalazi u tabeli 1 pokazuju da je otelovljeni kultur-ni kapital u najvećoj meri povezan sa obrazovnim postignućima učenika pošto su razlike učenika iz tri grupe najveće i u pogledu školskih ocena i u pogledu PISA čitalačke kompetencije. Razlika u pogledu školskih ocena odgovara razlici u jednoj oceni (grupa učenika sa najnižim nivoom otelov-ljenog kapitala ima u proseku ocenu 3, a učenici sa najvišim nivoom imaju u proseku ocenu 4) dok je razlika u pogledu PISA čitalačke kompetencije oko 52 poena što odgovara efektu od skoro 1.5 godine školovanja. Pored toga, nalazi ukazuju i
na važnost opredmećenog kapitala iako te razlike nisu velike u pogledu školskih ocena, ali zato jesu veoma izražene u pogledu razvijenosti čitalačke kompetencije – razlika između najviše i najniže grupe je oko 40 poena što odgovara efektu jedne godine školovanja.
Takođe, među učenicima postoje značajne ra-zlike i u pogledu raspolaganja sa sva tri oblika kulturnog kapitala s obzirom na njihov socioe-konomski i kulturni status (vidi tabelu 2). To je posebno slučaj sa opredmećenim i otelovljenim kulturnim kapitalom.
Školske ocene
3.21
3.44
3.21
3.74
3.35
3.03
3.74
3.35
3.03
PISA čitalačka pismenost
14
6
-25
23
-2
-29
23
-2
-29
Opredmećeni kulturni kapital
Otelovljeni kulturni kapital
Institucionalizovani kulturni kapital
Najviša grupa
Srednja grupa
Najniža grupa
Najviša grupa
Srednja grupa
Najniža grupa
Najviša grupa
Srednja grupa
Najniža grupa
GLAVNI NALAZIRezultati su potvrdili da je kulturni kapital značajano povezan i sa školskim ocenama i sa PISA čitalač-kom pismenošću i da se ta povezanost može smatrati srednje jakom. U tabeli 1 su prikazane prosečne ocene i prosečno postignuće učenika koji spadaju u najvišu, srednju i najnižu grupu u pogledu tri vrste kulturnog kapitala.
OBRAZOVANJE U FOKUSU #01 2017.
4
Tabela 2
SrednjevrednostikulturnogkapitalasobziromnanivoSES-a
Srednja vrednostSES grupe
2.16
2.12
2.33
2.32
1.89
1.71
2.16
2.00
1.87
Institucionalizovani kapital
Opredmećeni kapital
Otelovljeni kapital
Visoki SES
Srednji SES
Niski SES
Visoki SES
Srednji SES
Niski SES
Visoki SES
Srednji SES
Niski SES
Drugim rečima, učenici sa nižim socijalnoeko-nomskim i kulturnim statusom u proseku pose-duju značajno manje kulturnih dobara u okviru porodičnog okruženja i imaju slabije razvijene čitalačke navike u odnosu na decu koja imaju naj-viši status.
Kada je u pitanju institucionalizovani kulturni ka-pital, razlike nisu bile toliko izražene što može da se tumači kao rezultat prethodnog socijalističkog sistema obrazovanja u kojem su postojali različiti mehanizmi podrške za obrazovanje dece i mladih koji su živeli u uslovima siromaštva. Iz tog razlo-ga jedan deo odraslih koji, iako sada žive u uslo-vima siromaštva, još uvek raspolažu diplomama i znanjima koja su stekli u prethodnom periodu. Ipak postoji opravdani rizik da će se postojeće ra-zlike u pogledu nivoa obrazovanja povećavati u značajnoj meri u narednom periodu usled velikih razlika koje postoje u pogledu opredmećenog i otelovljenog kulturnog kapitala. Na društvenom nivou to će dovesti do povećanja i stabilizacije društvene segregacije i do velikih društvenih ne-
jednakosti. Sve to ukazuje da postoji urgentna potreba da se osmisle i primene različite mere za pružanje podrške deci i mladima koji žive u uslo-vima siromaštva kako bi se preventivno delovalo na dalji rast društvene segregacije i nejednakosti. Navedeni nalazi sugerišu da polje delovanja treba da bude, pre svega, povećanje dostupnosti kultur-nih dobara i pružanje podsticaja i podrške deci i mladima da koriste dostupna kulturna dobra.
GLAVNI ZAKLJUČCI I PREPORUKESekundarna analiza rezultata PISA 2009 poda-taka ukazala je na važan nalaz da je socioeko-nomski i kulturni status povezan sa raspolaga-njem različitim oblicima kulturnog kapitala. Deci, koja žive u uslovima siromaštva u Srbiji, manje su dostupna kulturna dobra i u okviru porodične sredine, ali često i u okviru škola koje pohađaju i u kojima ne postoje školske biblioteke ili su one veoma slabo opremljene. Oni imaju niže razvijene
OBRAZOVANJE U FOKUSU #01 2017.
5
čitalačke navike i manje šanse da razviju čitalač-ku kompetenciju, što dodatno umanjuje njihova obrazovna postignuća. To znači da su njihove šanse da prevaziđu siromaštvo vrlo ograničene.Može se zaključiti da sa porastom kulturnog ka-pitala raste i obrazovno postignuće i kada se ono meri preko školskih ocena i preko spoljašnjeg testiranja učenika. Rezultati ispitivanja opredme-ćenog kulturnog kapitala govore o značaju pose-dovanja knjiga za obrazovno postignuće učenika. Kada je u pitanju otelovljeni kapital, rezultati uka-zuju na pozitivnu vezu između čitalačkih navika i obrazovnog postignuća učenika.
ŠTA MOŽEMO UČINITI KAKO BI POVEĆALI KULTURNI KAPITAL SVIH UČENIKAPotrebno je već na ranom uzrastu podržavati razvoj čitalačkih navika dece. U tom cilju, neop-hodno je podržati kampanje preko vrtića i medija, za podizanje svesti roditelja dece predškolskog uzrasta o važnosti čitanja knjiga sa decom i pri-čanja priča, kao odgovarajućem načinu da se već na ranim uzrastima kod dece razvijaju čitalačke navike. Lokalna zajednica može podržati aktivno-sti podrške razvoju rane pismenosti u predškol-skim ustanovama, kroz obogaćivanje knjiškog i didaktičkih fonda, organizaciju poseta i predš-kolskih programa u ustanovama kulture, nauke, sporta u lokalnoj zajednici - muzejima, bioskopi-ma, bibliotekama.
Na nivou škole i lokalne zajednice strategije bi obuhvatile opremanje školskih biblioteka i ra-zvijanje školskih inicijativa koje bi podržale sve učenike, a posebno učenike iz osetljivih grupa, da
koriste bibliotečki fond u većoj meri i redovno. U siromašnijim krajevima školske biblioteke bi tre-balo da postanu otvorene i za sve stanovnike lo-kalne zajednice ne samo za učenike. U mestima gde postoje dobro opremljene biblioteke, škole bi trebalo da razviju i delotvorne načine da podrže učenike u korišćenju bibliotečkog fonda kao deo nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Modernizaci-ja biblioteka i njihovo pretvaranje u informacione centre dovela bi do podizanja njihovog ugleda i popularnosti, te bi one postale mesta koja bi deca i mladi rado posećivali.
Škola može da doprinese smanjivanju nepraved-nosti u dostupnosti opredmećenog i otelovljenog kulturnog kapitala kroz povećanja dostupnosti kulturnih dobara za svu decu – npr. kroz orga-nizaciju zajedničkih čitalačkih klubova i sekcija, manifestacija javnog čitanja koje bi bile otvorene za porodice učenika i druge stanovnike lokalne zajednice, gostovanje pisaca. Organizacija razli-čitih čitalačkih aktivnosti i radionica u školi dopri-nela bi razvoju učeničkih interesovanja i navika u sferi čitanja, pri čemu bi trebalo voditi računa o uključenosti svih učenika, a posebno onih sa
Na nivou škole, lokalne zajednice i na nacionalnom nivou neophodno je podržati dostupnost kulturnog kapitala, pre svega u otelovljenom i opredmećenom obliku, što bi se odrazilo i na institucionalizovan oblik, kako bi se na taj način unapredila čitalačka kompetencija sve dece, a posebno one koja žive u uslovima siromaštva i time imali veće šanse nego njihovi roditelji da dostignu više nivoe obrazovanja.
OKRUŽENOST KNJIGAMA PREDSTAVLJA ODREĐEN NAČIN ŽIVOTA, A DECA KOJA RASTU U TAKVOM OKRUŽENJU RAZVIJAJU INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI, ŽIVOTNI STIL I VEŠTINE KOJE IH PODSTIČU NA DALJE OBRAZOVANJE.
OBRAZOVANJE U FOKUSU #01 2017.
6
nižim socioekonomskim statusom. Pored toga, škola može da organizuje redovne akcije razme-ne knjiga među učenicima i prikupljanjem knjiga za učenike nižeg socioekonomskog i kulturnog kapitala. Konačno, škole bi mogle da ohrabruju i podstiču roditelje da podržavaju svoju decu da više čitaju kod kuće i da te aktivnostima čitanja budu zajedničke aktivnosti (npr. da deca različi-tog uzrasta čitaju zajedno i da razgovaraju o pro-čitanim knjigama).
Na nacionalnom nivou, ministarstvo zaduženo za prosvetu u saradnji sa ministarstvom zaduže-nim za socijalna pitanja i ministarstvom zaduže-nim za kulturu bi moglo da podrži opremanje i popularizaciju biblioteka i njihovog korišćenja, popularizaciju čitanja i program finansijske po-drške za siromašne porodice u nabavci knjiga i korišćenju javnih bibliotečkih fondova uključu-jući i fondove školskih biblioteka. Pored toga, na nacionalnom nivou treba podržati česte posete
manifestacijama koje promovišu kulturu čitanja, prikupljanja i obrade informacija (Sajam knjiga, Sajam nauke, Noć knjige, Noć muzeja i sl.). Or-ganizovanje ovakvih manifestacija ne bi trebalo da bude ograničeno samo na Beograd i druge veće gradove, već bi trebalo da budu dostupne, uz podršku relevantnih ministarstava, i u manjim sredinama širom Srbije.
Osnovni cilj svih pomenutih strategija bio bi uma-njivanje postojećih nejednakosti i dostizanje ve-ćeg nivoa pravednosti obrazovanja kako bi se delovalo preventivno na povećanje društvene i kulturne segregacije u Srbiji od koje, kako rezulta-ti ove analize pokazuju, postoji realna i značajna opasnost.
Preporuke za javne politike su nastale na osnovu istraživanja Pravednost obrazovanja u Srbiji: Ulogakulturnogkapitalaureprodukcijidruštvenihnejednakosti, autora Snežana Štrangarić, Vesne Rodić Lukić i Mia Marić sa Pedagoškog fakulteta u Somboru, Univerzitet u Novom Sadu. Istraživanje je podržano kroz zajedničku inicijativu Instituta za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Univerziteta u Beogradu i UNICEF-a Obrazovanjeufokusu-sekundarneanalizemeđunarodnihistraživačkihstudija.
MišljenjaistavoviiznetiudokumentupredstavljajustavoveautoraineodražavajunužnostavoveipolitikeUNICEF-a.
KNJIGE ZA SVU DECU. ČITANJE VODI KA USPEHU
INSTITUT ZA PSIHOLOGIJU
OBRAZOVANJE U FOKUSU #01 2017.
