Država, Regulisanje & Pravo

Država je međunarodno priznata trajna politička organizacija koja poseduje utvrđenu teritoriju na

kojoj je nastanjeno određeno stanovništvo i na kojima država poseduje suverenu vlast odnosno

monopol fizičke sile.

Osnovni elementi države su:

1. Vlast – monopol fizičke prinude odnosno vršenja i upotrebe sile;

2. Teritorija – na kojoj država vrši vlast;

3. Stanovništvo – koje živi na teritoriji i koje se pokorava Vlasti države; i

4. Međunarodni subjektivitet – priznanje od strane ostalih država.

Država & Sila

• Država oduzima pravo upotrebe sile svima;

• Država prenosi ovlašćenja za upotrebu sile posebnim državnim organima (vojska & policija)

ali samo u precizno definisanim situacijama;

• Država i pravo ostavljaju mogućnost upotrebe sile od strane pojedinaca u usko definisanim

situacijama (samopomoć, nužna odbrana itd.)

Primena Sile / Zakon o policiji

Ovlašćeno službeno lice sredstva prinude upotrebiće samo ako se na drugi način ne može

izvršiti zadatak i to suzdržano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zaštićenom

dobru i vrednosti, odnosno težini dela koje se sprečava ili suzbija.

Ovlašćena službena lica prilikom upotrebe sredstava prinude dužna su da čuvaju ljudske

živote, prouzrokuju što manje povreda i materijalne štete, kao i da osiguraju da se pomoć

povređenom ili ugroženom licu što pre pruži i da njegovi najbliži o tome što pre budu

obavešteni.

Podela vlasti u državi

1. Horizontalna podela vlasti (3 grane vlasti)

1) Zakonodavna – Skupština - Donosi propise / kreira pravo

2) Sudska – Sudovi - Rešava sporove

3) Izvršna – Vlada - Upravlja sprovodeći propise i politike

- Odnos 3 grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

2. Vertikalna podela vlasti

1) Republika (jedina ima sudsku vlast)

2) Pokrajina

3) Lokalna samouprava

• Grad

• Opština

-Pokrajina i lokalne samouprave imaju svoje nadležnosti/ovlašćenja u skladu sa Ustavom i Zakonima.

Cilj države?

• Pravda

• Regulisanje – upravljanje društvom

• Garantovanje fundamentalnih ljudskih prava

• Uvođenje ograničenja nad samim sobom

• Sistemska integracija zajednica različitih međusobno povezanih delatnosti/funkcija.

• Zadovoljenje opštih, kolektivnih i pojedinačnih interesa. Uspostavljanje ravnoteže između njih.

• Kreiranje i upravljanje javnim dobrima.

• Izgradnja, očuvanje i napredak države kao zajednice – Samoodržanje države.

Regulisanje ponašanja ljudi u društvu

1) Arhitektura

2) Tržište

3) Društvene norme

▪ Društvena pravila ▪ Običaj ▪ Moral

4) Pravo

Regulatorni modeli

1) Javno-pravni pristup

2) Privatno-pravni model

3) Samoregulacija

4) Koregulacija

❖ Pravo

-sistem pravnih normi/pravila kojima se uređuje zajednički život ljudi koje propisuje država u

slučaju povrede sankcionišu državni organi.

Važenje prava

-Ko je dužan da poštuje pravo?

• Državljani

• Stranci

• Pravna lica

• Država

• Vlast

-Šta je vladavina prava?

Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i

manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Zakon je za svakoga zakon!

Pravo kao regulatorni mehanizam

• Pravo je sveobuhvatno

-Pravo se primenjuje na sve podjednako od Premijera, preko CEO-a do radnika i deteta.

-Pravo teži da reguliše sve aspekte života, od poslovanja do relaksacije.

• Pravo & Pravda

-Čista teorija prava

• Pravo reguliše kroz pravne norme

-Pravna norma predstavlja konkretno pravilo ponašanja čije poštovanje je zaštićeno državnim

aparatom prinude.

Pravni instituti

-Pravni institut (pravna ustanova) predstavlja skup pravnih normi koje se donose i regulišu

pojedinačan društveni odnos ili grupu odnosa. (npr. Brak, Svojina, Zastupnik, Direktor itd.)

Pravne grane

-Skup pravnih normi i pravnih instituta kojima se reguliše niz srodnih odnosa naziva se pravna grana

kao na primer:

• Ustavno pravo;

• Upravno pravo;

• Stvarno pravo;

• Krivično pravo;

• Radno pravo;

• Pravo potošača;

• Poslovno pravo;

Pravne oblasti

-Pravne grane se grupišu u pravne oblasti koje se uvek javljaju u parovima:

• unutrašnje i međunarodno pravo;

• državno i autonomno pravo;

• javno i privatno pravo;

• materijalno i formalno (procesno) pravo.

Izvori prava

Koncepti izvora prava

Izraz “izvor” ima metaforički karakter i sporan je zato što je višeznačan:

a) Prirodni i društveni procesi koji uslovljavaju nastanak pravnih normi

b) Subjekti tvorci - državni i društveni

c) Akti u kojima su norme iskazane – opšti po karakteru (formalni izvori prava)

Značaj pismenih izvora prava

▪ Pisani izvori prava koji se ispoljavaju kroz formalne akte (Zakon, Uredba itd.) poseduju

integritet.

▪ Takvi izvori prava ne mogu menjati svoju sadržinu u različitim situacijama i u odnosu na

različite aktere – konsekventno jednaki su za sve.

▪ Pisani izvori prava su po pravilu dostupni svima te svako može predvideti koja se pravila

imaju primenjivati kada se za to stvore uslovi.

Izvori prava – Opšti pravni akti

- Izvore prava predstavljaju opšti pravni akti kojima se neposredno (ustav, zakon, uredba) ili

posredno (sudska presuda, sudska praksa) stvaraju opšte pravne norme.

- Opšti pravni akti su pismene forme (jezičke) koje imaju pravnu snagu (propisi - tekstovi poput

zakona) a čiji sadržaj državni i drugi organi kao i građani koriste prilikom utvrđivanja važeće pravne

norme odnosno važećeg prava.

Izvori prava – hijerarhija

- Hijerarhija izvora prava je (od hijerarhijski najbitnijeg ka najmanje bitnom izvoru prava):

Ustav

Potvrđeni međunarodni ugovori

Zakoni

Podzakonski akti (poređani od hijerhijski najvišeg ka najnižem)

▪ Uredbe

▪ Pravilnici

▪ Naredbe

▪ Upustva

Opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja

Uzanse – Poslovni običaji

Sudska praksa

Pravna nauka

Značaj hijerarhije izvora prava

▪ Hijerarhijski niži (manje bitni) izvori prava moraju biti usklađeni sa hijerarhijski višim (važnijim)

izvorima prava.

▪ Hijerarhijski niži izvori prava moraju osnov sopstvenog važenja imati u hijerarhijski višim

izvorima prava.

Javnost izvora prava

- Izvori prava su javni i dostupni svim građanima i moraju biti javno objavljeni na Ustavom

utvrđen način.

- Izvori prava ne mogu stupiti na snagu odnosno ne mogu se početi primenjivati ranije od 8

dana od njihovog objavljivanja (osim u specijalno propisanim okolnostima).

▪ Zakoni i svi drugi opšti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu.

▪ Ustav, zakoni i zakonski opšti akti Republike Srbije objavljuju se u republičkom službenom

glasilu.

▪ Statuti, odluke i drugi opšti akti autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom službenom

glasilu.

▪ Statuti i opšti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim službenim glasilima.

Hijerarhija Izvora Prava

• Ustav je najviši pravni akt Republike Srbije.

• Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.

• Svi podzakonski opšti akti Republike Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna

ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti

saglasni zakonu.

• Statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju

biti saglasni sa zakonom.

• Svi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni njihovim

statutima.

ODNOS DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH IZVORA PRAVA

• Potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo su

pravnog poretka Republike Srbije.

• Potvrđeni međunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.

• Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim

međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

Ustav

- Ustav sadrži pravne norme o:

• organizaciji Države;

• temeljnim strukturama celokupnog državno-pravnog poretka;

• pravnom statusu građanina;

• ljudskim pravima;

• kao i načela i vrednosti na kojima su osnovne pravne norme utemeljene.

Poslovno pravo

• Pravo reguliše različite aspekte poslovanja

• Različiti izvori prava obično regulišu jedan isti poslovni odnos

MEĐUNARODNI IZVORI POSLOVNOG PRAVA

• Opšti pravni akti koje donose međunarodne organizacije npr. Ujedinjene Nacije ili Evropska

Unija.

• Pravo predstavlja sistem pravnih normi kojima se uređuje zajednički život ljudi a koje propisuje

država i u slučaju povrede sankcionišu državni organi.

-Kada govorimo o “međunarodnim” izvorima međunarodnog poslovnog prava u odnosu na “domaće”

pre svega mislimo na njihovo poreklo jer da bi međunarodni izvori poslovnog prava imali pravnu

snagu na teritoriji Republike Srbije oni moraju postati deo nacionalnog prava (moraju biti potvrđeni).

-Potvrđivanje međunarodnih izvora poslovnog prava se vrši kroz postupak ratifikacije u Skupštini

Republike Srbije.

Izvori poslovnog prava – ZAKON

• Zakon predstavlja najvažniji izvor Poslovnog prava.

• Zakone donosi Zakonodavni organ odnosno Narodna Skupština Republike Srbije

• Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju:

▪ svaki narodni poslanik;

▪ Vlada;

▪ Skupština autonomne pokrajine; ili

▪ najmanje 30.000 birača.

Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje

nadležnosti.

Izvori Poslovnog prava – Podzakonski propisi

• Uredba - Vlada uredbom podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom, u skladu sa

svrhom i ciljem zakona.

• Pravilnik – Ministarstva Pravilnikom razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa

Vlade.

• Naredba – Ministarstva Naredbom naređuju ili zabranjuju neko ponašanje u jednoj

situaciji koja ima opšti značaj.

• Upustvo – Ministartsva Uputstvom određuju način na koji organi državne uprave i

imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa.

Uredbe, Pravilnici, Naredbe i Uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvori Poslovnog prava – Opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlaščenja

- Zakonima i drugim opštim aktima se organizacijama mogu poveriti javna ovlašćenje kao i

pravo da regulišu određenu privrednu aktivnost.

-Primeri organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja:

▪ Agencija za privredne registre (APR)

▪ Republička agencija za telekomunikacije (RATEL)

▪ Republička radiodifuzna agencija (RRA)

▪ Komisija za hartije od vrednosti (KHOV)

-Primeri opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja:

▪ Pravilnik o postupku izdavanja dozvole za radio-stanicu i podacima i dokumentaciji koji se

podnose uz zahtev za pribavljanje dozvole za radio-stanicu;

▪ Pravilnik o postupku dostavljanja elektronskih podataka i visini naknada koje Agencija

naplaćuje za izdavanje izvoda u elektronskoj formi.

Izvori Poslovnog prava - Uzanse – Poslovni običaji

- Uzansa (ili trgovački običaj) jeste poslovni običaj koji je prerastao u pravilo koje se primenjuje u

trgovinskim transakcijama a koje je kodifikovalo (objavilo, sakupilo i sistematizovalo) neko ovlašćeno

telo.

• Opšte uzanse za promet robe

• Lučke uzanse

• Posebne uzanse o građenju

Pravna norma

Pravo - sistem pravnih normi/pravila kojima se uređuje zajednički život ljudi koje propisuje

država u slučaju povrede sankcionišu državni organi.

Pravo kao regulatorni mehanizam

• Pravo je sveobuhvatno

-Pravo se primenjuje na sve podjednako od Premijera, preko CEO-a do radnika i deteta.

-Pravo teži da reguliše sve aspekte života, od poslovanja do relaksacije.

• Pravo reguliše kroz pravne norme

-Pravna norma predstavlja konkretno pravilo ponašanja čije poštovanje je zaštićeno državnim

aparatom prinude.

Pravo je normativni sistem

-Šta je to norma?

kad pada kiša, ljudi nose kišobrane (pravilnost, normalnost)

kad pada kiša, ljudi treba da nose kišobrane (savet)

kad pada kiša, ljudi su dužni da nose kišobrane (norma)

- Norma (lat. mera, standard – pravilo, propis, obrazac) je:

• Svesno i od samih ljudi usvojeno i formulisano pravilo

• Ima određenu svrhu uspostavljanja

• Opšta – odnosi se na određenu zajednicu i sve pojedince u okviru zajednice

-Norma je je pravilo o ponašanju - iskaz o nečemu što TREBA DA bude, a ne iskaz o nečemu što

JESTE;

-Imperativnost norme – ona je “zapovest” o ponašanju, praćena sankcijom;

Pravna norma

➢ Pravna norma je obavezno pravilo (imperativ, zapovest, naredba, nalog) o

ponašanju (držanju, delanju, aktivnosti) u društvu garantovano državnim

autoritetom

➢ Pravne norme nastoje da izazovu jednoobrazno ponašanje u istovrsnim situacijama i

najčešće izražavaju ono što je normalno, uobičajeno, opšteprihvaćeno

➢ Razmak između onoga što “jeste” i što “treba” da bude jeste logika postojanja prava

Pravna norma kao zapovest

Pravna norma je intelektualna, logičko-jezička tvorevina ovlašćenog subjekta kojom se

izražava određena zapovest – “treba”

Pravna norma je “depsihologizovana zapovest”, propis – “treba” a ne nalog volje – “hoću”

Pravne norme se mogu podeliti na:

1) opšte pravne norme koje predstavljaju pravila ponašanja koja se primenjuju na neodređen

broj prethodno utvrđenih situacija;

o npr. “Fakultet je dužan da blagovremeno upozna studente sa pravima i obavezama u

toku školske godine vezanim za organizaciju nastave i ispita.”

2) pojedinačne pravne norme čija se pravna snaga iscrpljuje primenom na jedan konkretan

slučaj;

o npr. “U toku zimskog semestra 2017/2018 školske godine Prodekan za nastavu će

finalni raspored kolokvijuma objaviti do 15. oktobra 2017. godine.”

Pravne norme prema obliku formulisanja zapovesti:

Naređujuće - Student je dužan da ispunjava nastavne i predispitne obaveze. - član 79 stav 2

tačka 1 Statuta FON-a

Ovlašćujuće - Student ima pravo na blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja

se odnose na studente. - član 79 stav 1 tačka 2 Statuta FON-a

Zabranjujuće - Zabranjeno je kršenje reda na predavanjima, vežbama, ispitima i drugim

oblicima nastave. - čl. 8 stav 1 Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti BU

Ova podela prvenstveno ukazuje na modele regulisanja putem pravnih normi. Pravne norme su vrlo

efikasan alat koji omogućava pravnu sigurnost - predvidljive modele postupanja u pojedinačnim

situacijama.

Pravna norma - Dispozicija – Sankcija

Pravna norma se sastoji iz dva osnovna elementa: dispozicije i sankcije koja se uvek alternativno

primenjuju:

ukoliko ne dođe do primene dispozicije steći će se uslovi za primenu sankcije.

-Dispozicija - predstavlja osnovno pravilo u skladu sa kojim bi ljudi trebalo da se ponašaju.

-Sankcija - predstavlja pravilo ponašanja koje se primenjuje ukoliko ljudi ne poštuju pravilo

predviđeno dispozicijom.

Pravna norma obično sadrži i dva dodatna elementa:

• Pretpostavka dispozicije (uslov za primenu norme)

• Pretpostavka sankcije (uslov za primenu sankcije – delikt)

Gde pronaći pravnu normu?

Pravna norma nije isto što i član ili paragraf jednog zakona ili nekog drugog pravnog akta.

Proučavanjem prava utvrđujemo sastavne delove jedne pravne norme koji se mogu nalaziti u

različitim pravnim aktima (zakonima, uredbama i tsl.) – dok se dispozicija, kao pravilo o

ponašanju nalazi u jednom aktu, dotle se sankcija nalazi u nekom sasvim drugom akt.

Pretpostavka dispozicije

• To je onaj deo pravne norme koji određuje činjenice koje moraju da postoje da bi se

dispozicija primenila

• Pravne činjenice – činjenice ili okolnosti za čije nastupanje norma vezuje nastanak, promenu

ili prestanak pravnog odnosa

Vrste pravnih činjenica

Dokazi

Utvrđivanje pravnih činjenica određeno je pravilima dokazivanja. Sredstva kojima se utvrđuje

postojanje takvih činjenica nazivaju se dokazna sredstva (svedoci, isprave, uviđaj, veštaci).

Dokazi su rezultat izvedenog postupka dokazivanja – obično predstavljaju rezultat

tehničkih i prirodnih a ne pravnih nauka.

Izuzeci od obaveze dokazivanja određenih pravnih činjenica:

pravne pretpostavke - izvesne pravno relevantne činjenice se smatraju istinitim i bez

potrebe da se dokazuju – oslobađaju tereta dokazivanja onoga kome idu u prilog –

mogu biti:

Oborive – druga strana ima mogućnost da dokaže suprotno – utvrđuju ko ima

teret dokazivanja

Neoborive - ne može se ulaziti u raspravu o njihovoj istinitosti

pravne fikcije – pravu stvarnost saobražavaju pravnoj stvarnosti iako je jasno da to

nije slučaj (fikcija nasciturusa ili fikcija da svako poznaje zakon – ignorantia legis

nocet)

Pravna norma kao prinudna naredba

• Pravna norma je upućena slobodnoj volji i razumu zbog čega može i da se ne posluša

• Zbog toga, a u cilju ostvarenja društvene funkcije prava, pravna norma je snabdevena

sankcijom

• Delotvornost posredstvom sankcije se postiže: (već) pretnjom primene sankcije, efektivnim

iznuđivanjem poslušnosti ili kažnjavanjem za neposlušnost

• U poslovanju odluku o poštovanju dispozicije treba doneti nakon pune ekonomske i društvene

analize pravne norme.

Ekonomska i društvena analiza pravne norme

Razmotriti činjenice - analizirajte faktičku situaciju koju razmatrate kako bi utvrdili pravne

oblasti i propise (pravne izvore) koji se mogu primeniti na tu situaciju

Identifikujte potencijalno pravilo ponašanja koje se primenjuje u konkretnom slučaju

Utvrditi da li su se stekli uslovi za pretpostavku dispozicije - primenu norme (pravila

ponašanja)

Dispozicija / upustvo za ponašanje

Sankcija / "kazna" koja se primenjuje ukoliko

se ne ponašate u skladu sa dispozicijom

Analizirajte: kontekst, troškove primene, rizik da bude utvrđeno nepoštovanje dispozicije,

mogućnosti za primenu sankcije, društvene sankcije i uticaj na reptaciju

Donesite odluku

Osnove privatnog prava

Javno pravo

Privatno pravo

Reguliše odnose u kojima se jedna strana pojavljuje kao nosilac državne vlasti.

Reguliše odnose u kojima niti jedna strana ne nastupa sa pozicije državne vlasti.

Krivično pravo

Građansko pravo

Reguliše ponašanje od opšteg društvenog značaja

Reguliše prava i obaveze građana u međusobnim odnosima

Državni organi pokreću postupak zaštite

Građani pokreću postupak zaštite

Za odgovornost je neophodno utvrditi krivicu

Krivica se ponekad pretpostavlja (oštećeni ne mora dokazati krivicu kod naknade štete)

Sankcija je kazna (zatvor i novčana kazna)

Sankcija je naknada (kompenzacija)

Šta su pravni subjekti?

• Pravni subjekti su nosioci prava i obaveza.

• Pravni subjekti imaju obavezu pokoravanja pravu.

• Pravni subjekti se dele na:

▪ Fizička lica

▪ Pravna lica

▪ Životinje

Pravna sposobnost

Poslovna sposobnost

-Svaki čovek i organizacije sa statusom pravnih lica su pravno sposobni.

-Čovek razvojem stiče poslovnu sposobnost. Pravna lica stiču poslovnu sposobnost zajedno sa pravnom sposobnošću (ali ona može biti delimična).

-Pravnu sposobnost odlikuje mogućnost sticanja prava i obaveza a naročito mogućnost sticanja imovine i zaštita ličnih prava.

-Poslovna sposobnost odlikuje pravo subjekta da preduzima pravne poslove odnosno da svojim izjavama volje stiče prava i obaveze.

Druge forme pravnih subjekata

▪ Preduzetnik

▪ Privredna društva

▪ Zadruge

▪ Fondacije

▪ Državni organi

▪ Javna preduzeća

▪ Udruženja

Tržište

• Platforma za :

1) Interakcije između tržišnih aktera

2) Razmenu dobara i usluga

3) Decentralizovano donošenje odluka

4) Alokaciju resursa i distribuciju dohotka

Šta je privredna delatnost?

• Kontinuirano i profesionalno obavljanje delatnosti na tržištu u cilju sticanja dobiti i

drugog društveno-ekonomskog cilja.

o Proizvodnja

o Promet

o Usluge

o Finansijske usluge

Sloboda preduzetništva (Član 83)

✓ Preduzetništvo je slobodno.

✓ Preduzetništvo se može ograničiti zakonom, radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i

prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

Položaj na tržištu (Član 84)

✓ Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.

✓ Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem

ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.

Dobra – robe

Proizvodi ljudskog rada namenjeni razmeni i zadovoljenu ljudskih potreba.

Predmeti na kojima pravni subjekti vrše vlast.

Usluge

Skup radnji pojedinca ili organizacije usmeren ka zadovoljenju određene potrebe.

Obaveze pravnih subjekata.

Vrste prava

APSOLUTNA RELATIVNA

Važe protiv svih Važe protiv određenih lica

Oslikavaju vlast nad dobrima Sadrže zapovest u odnosu na lice /

obaveze lica

Važe u odnosu na dobra – objekte prava Važe u odnosu na usluge – predmet

obaveze

Primer: svojina Primer: ugovori

Objekti prava

Pravna dobra - predmet apsolutnih prava:

• Stvari (deo materijalne prirode koji se može nalaziti u ljudskoj vlasti):

▪ Pokretne

▪ Nepokretne

• Intelektualna dobra (proizvodi ljudskog duha)

• Lična dobra (telesni integritet, dostojanstvo, reputacija)

Samo nad objektima prava možemo imati pravnu vlast!

Svojina

• U svojini je skoncentrisana sva pravna vlast koja se može imati nad stvari.

• Apsolutno pravo – deluje prema svima:

Pravo zahtevanja povraćaja od bilo kog trećeg lica

Pravo da se suprostavi svakom smetanju (pravnom ili faktičkom)

• Jedna stvar = jedno pravo svojine

Više lica može imati susvojinu (podeljenu svojinu) nad stvari.

• Vlasniku je dozvoljeno sve što mu nije zabranjeno Zakonom

Pravo na imovinu

-Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

-Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu

zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

-Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine.

-Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo

u skladu sa zakonom.

Svojina se sastoji iz sledećih ovlašćenja:

Držanja – faktička vlast i njena pravna zaštita

Korišćenja – upotreba radi izvlačenja koristi

• Upotreba stvari u aktivnostima

• Pribiranje plodova i drugih prihoda

Raspolaganja

• Faktičko – promena suštine stvari

• Pravno – prenos prava na druge subjekte

Potpuno – prenos svojine (prodaja)

Delimično – prenos užih prava (ustupanje ovlašćenja)

PRIVREDNI SUBJEKTI

Pravne forme obavljanja privredne delatnosti

-Želite da obavljate privrednu delatnost individualno:

o Preduzetnik

o Jednočlani DOO

o Jednočlani AD

-Želite da obavljate privrednu delatnost u kolektivu:

o Ortačko društvo

o Komanditno društvo

o DOO

o AD

Privredni subjekti stiču poslovni subjektivitet, prava i obaveze koje proizilaze iz određene

pravne forme, registracijom u odgovarajućem registru (www.apr.rs).

Preduzetnik (prednosti i nedostaci po teoriji)

PREDNOSTI NEDOSTACI

Niski troškovi osnivanja (nepostojanje osnivačkog uloga)

Otežano finansiranje

Jednostavnost forme i fleksibilnost (nepostojanje organa i korporativne strukture)

Neograničena odgovornost ličnom imovinom

Poslovni ugled Ograničen prenos (otežano nasleđivanje)

Nepostojanje dvostrukog oporezivanja Zajednica reputacije i odgovornosti

❖ Preduzetnik

• Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje je registrovano i koje obavlja privrednu

delatnost radi ostvarivanja prihoda.

• Preduzetnik ne poseduje posebnu pravnu strukturu niti pravnu nezavisnost od samog

fizičkog lica.

• Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveriti upravljanje poslovanja Poslovođi koji mora

biti zaposlen kod njega. Poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika.

• Fizičko lice koje je preduzetnik samostalno obezbeđuje sve neophodne elemente za

obavljanje delatnosti poput:

rada,

kapitala i

upravljanja

i usled toga u potpunosti odgovara za obaveze koje nastanu u preduzetnikovom obavljanju

delatnosti.

• Fizičko lice stiče svojstvo preduzetnika registracijom pred nadležnim registrom. Registar

preduzetnika se vodi od strane APR-a.

• Fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju slobodne profesije a upisana su u posebni registar

smatraju se preduzetnicima ukoliko propisi koji regulišu tu slobodnu delatnost to predviđaju –

primer Advokati.

Koje forme poslovnog udruživanja poznajemo?

➢ Građanski ortakluk

➢ OD

➢ KD

➢ DOO

➢ AD

❖ Građanski ortakluk

▪ Građanski ortakluk je ugovor koji se ne upisuje u Registar.

▪ Ne mora biti profitnog karaktera.

▪ Građanski ortakluk u našem pravu nema svojstvo pravnog lica, a sporove između njega i

trećih lica, kao i njihove međusobne odnose, razrešavaju redovni sudovi po opštim parničnim

pravilima.

❖ Ortačko društvo

− Ortačko društvo je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica radi

obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom.

❖ Komanditno društvo

− Komanditno društvo je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u

svojstvu ortaka radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom od

kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno solidarno za njegove obaveze

(komplementar) a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine njegovog uloga u

društvo (komanditor).

❖ Društvo sa ograničenom odgovornošću

− Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno društvo koje je osnovalo jedno ili više

fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu članova društva radi obavljanja određene delatnosti pod

zajedničkim poslovnim imenom.

❖ Akcionarsko društvo

− Akcionarsko društvo je privredno društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima

jedan ili više akcionara.

− Akcionarsko društvo može biti Javno akcionarsko društvo koje je kotirano na berzi (JAD)

✓ Osnivači

✓ Odgovornost osnivača za obaveze društva

− Solidarna odgovornost znači da svi ortaci i komplementari pojedinačno odgovaraju za

celokupne obaveze društva odnosno da poverilac ortačkog društva može pokušati naplatiti od

svakog ortaka pojedinačno u celokupnom iznosu.

− Komanditor, član doo i akcionar koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti

odgovara za obaveze društva sopstvenom imovinom.

✓ Akti društva

• Konstitutivni akti su obavezni a fakultativni opcioni.

• Osnivački akt se obično naziva Ugovor o osnovanju kod višečlanih društava odnosno

Odluka o osnivanju kod jednočlanog društva.

• Osnivački akt i statut sačinjavaju se u pisanoj formi i registruju se u skladu sa zakonom o

registraciji. Javno su dostupni.

• U slučaju neusklađenosti i sukoba između Osnivačkog akta i drugih dokumenata

preovladaće pravila utvrđena Osnivačkim aktom.

✓ Organi

✓ Upravljanje poslovima društva

✓ Zastupanje

Ovlašćenja za zastupanje i njihova ograničenja se registruju i javno su dostupna putem www.apr.rs

❖ Društvo i imovina

• Imovina društva

− se sastoji od stvari i prava u vlasništvu društva, kao i druga prava društva.

• Neto imovina (kapital) društva

− jeste razlika između vrednosti imovine i obaveza društva.

• Osnovni (osnivački, registrovani) kapital društva

− predstavlja vrednost koju su osnivači društva uneli u imovinu društva kao osnivački

ulog, registrovali i na osnovu kog su stekli vlasnička prava u društvu.

• Tržišna vrednost društva

− predstavlja vrednost koju su treća lica spremna da plate za učešće u društvu.

✓ Osnivački ulog

− Ulozi koji su uplaćeni, odnosno uneti u društvo postaju imovina društva.

✓ Novčani deo osnovnog kapitala mora iznositi najmanje:

− Prilikom unošenja nenovčanih uloga osnivači mogu sporazumno utvrditi njihovu vrednost dok

u situaciji kada akcionari ulažu nenovčani ulog u JAD neophodno je da ovlašćeni procenjivač

izvrši procenu vrednosti nenovčanog uloga.

Značaj osnovnog kapitala

• Svojinska prava nad društvom (vlasnička prava na osnovnom kapitalu) po pravilu

korespondiraju sa:

▪ Upravljačkim pravima

▪ Pravima na raspodelu dobiti

u skladu sa Zakonom i aktima društva.

✓ Raspolaganje svojinskim pravima nad društvom

❖ Individualizacija privrednih subjekata

➢ Poslovno ime

− Poslovno ime predstavlja naziv pod kojim privredno društvo posluje u pravnom

prometu.

− Poslovno ime ne može biti zamenljivo sa imenom drugog subjekta tako da izaziva

zabunu o identitietu, vređa javni moral, niti izazivati zabunu u pogledu pravne forme

društva i njegovoj delatnosti.

− Obavezni sadržaj poslovnog imena su: pravna forma u kojoj je organizovano ili

skraćenica pravne forme (Akcionarsko društvo ili AD) i mesto u kome je sedište

društva.

− Privredno društvo može u poslovanju pored poslovnog koristiti i skraćeno poslovno

ime kao i ime na stranom jeziku.

− Preduzetnik takođe može pored ličnog imati i poslovno ime.

➢ Sedište

− Sedište predstavlja mesto odakle se upravlja poslovima društva i određeno je

osnivačkim aktom i upisano u Registar.

− Preduzetnik takođe poseduje sedište.

− Na adresu sedišta se dostavljaju sva pismena dokumenta i prema njemu se utvrđuje

mesna nadležnost suda.

➢ Delatnost

− Delatnost predstavlja poslovnu aktivnost koje subjekt obavlja radi sticanja dobiti.

− Društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti međutim u određenim

situacijama može biti propisana saglasnost, dozvole ili drugog akta državnog organa,

ispunjavanje određene tehničke opremljenosti prostora, zaštite na radu, ekološiih

uslova i drugih uslov za otpočinjanje obavljanja delatnosti.

➢ Matični broj

− Matični broj predstavlja broj koji je subjektu dodeljen od strane Republičkog zavoda za

statistiku i pod kojim se privredni subjekt vodi u Registru.

➢ PIB

− Poreski identifikacioni broj (PIB) je jedinstveni i jedini broj fizičkog, odnosno pravnog

lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta, odnosno prebivališta

poreskog obveznika.

− Privredni subjekti su dužni da podnesu prijavu za registraciju i dobijanje PIB-a

Poreskoj upravi prema mestu sedišta u roku od pet dana od dana upisa Registar.

− Ukoliko se privredni subjekt registruje za obveznika PDV-a onda će dobiti i PDV broj

koji će koristiti u vezi sa naplatom i povraćajem PDV-a.

Informisanje o privrednim subjektima

Poresko-pravni tretman prihoda

(Ostvarivanje prihoda po osnovu rada i/ili pružanja usluge)

Reorganizacija privrednih društava

Porezi

❖ Dispozitivne & Imperativne Pravne norme

Imperativne pravne norme su pravila ponašanja od kojih pravni subjekti ne mogu odstupiti.

Dispozitivne pravne norme su pravila ponašanja koja se primenjuju ukoliko pravni subjekti

od njih ne odstupe saglasnošću volja (pravilo se primenjuje ukoliko stranke drugačije ne

dogovore).

❖ Reorganizacija privrednih društava

− Reorganizacija privrednih društava u skladu sa Zakonom o privrednim društvima se može

ostvariti kroz:

1. promenu vlasničke strukture i internih akata;

2. promenu pravne forme privrednog društva; i

3. statusnu promenu privrednog društva.

❖ Predmet transakcije

− Predmet transakcije mogu biti prenosivi objekti prava: stvari, intelektualna svojina, hartije od

vrednosti i prava učešća (udeli).

❖ Načini realizacije transakcije:

1) Prodaja biznisa (pojedinačnih elemenata biznis modela);

2) Prodaja privrednog društva.

1) Prodaja biznisa

Poreski aspekt - na prodaju imovine bi se primenjivali:

✓ PDV (20%); ili

✓ porez na prenos apsolutnih prava - nepokretnosti (2,5%).

Ko bi bio prodavac??

Prodavac – Mašna

◦ Da li Radovan može od para koje je primila Mašna po osnovu prodaje imovine da kupi

za sebe Jahtu i da je koristi za lično krstarenjem svetom?

◦ Ukoliko Radovan želi da ipak prenese novac od prodaje imovine na sebe, Mašna mora

najpre da obračuna porez na dobit (15%) a zatim i Radovan mora da plati porez na

prihode od kapitala (15%)

2) Prodaja privrednog društva

Neophodna pretpostavka - osnivanje društva koje bi bilo predmet transakcije.

Načini osnivanja novog društva:

➢ Unošenjem imovine koja bi bila predmet transakcije u novo društvo kao

osnivački ulog; ili

➢ Statusnom promenom - izdvajanjem.

➢ Prodaja društva koje je nastalo unošenjem imovine koja bi bila predmet transakcije u

novo društvo

Poreski aspekt - porez na prenos apsolutnih prava (udeo) – 0 %

Ko bi bio Prodavac?

Prodavac – Mašna

◦ Da li Radovan može od para koje je primila Mašna po osnovu prodaje imovine da kupi

za sebe Jahtu i da je koristi za lično krstarenje svetom?

◦ Ukoliko Radovan želi da ipak prenese novac od prodaje imovine na sebe, Mašna mora

najpre da obračuna porez na dobit (15%) a zatim i Radovan mora da plati porez na

prihode od kapitala (15%)

➢ Izdvajanje

− jeste statusna promena kojom privredno društvo (društvo prenosilac) deo svoje imovine i

obaveza prenosi na jedno ili više novoosnovanih društava (društvo sticalac), pri čemu

osnivači prenosioca stiču akcije ili udele u sticaocu.

❖ Prodaja društva koje je nastalo restruktuiranjem

Poreski aspekt - porez na prenos apsolutnih prava (udeo) – 0 %

Prodavac – Radovan

Da li Radovan može svoje novce da troši za namene koje želi?

+ porez na kapitalnu dobit (15%)

❖ Vrste statusnih promena

• Pripajanje

Jedno ili više društava može se pripojiti drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne

imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka

likvidacije.

• Spajanje

Dva ili više društava mogu se spojiti osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo

celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja

postupka likvidacije.

Podela

Društvo se može podeliti tako što će prestati da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije i

istovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na:

1. dva ili više novoosnovanih društava (podela uz osnivanje) ili

2. dva ili više postojećih društava (podela uz pripajanje) ili

3. jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (mešovita

podela)

Izdvajanje

Društvo se može podeliti ali i nastaviti da postoji tako što će preneti deo svoje imovine i obaveza na:

1. jedno ili više novoosnovanih društava (izdvajanje uz osnivanje) ili

2. jedno ili više postojećih društava (izdvajanje uz pripajanje) ili

3. jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (mešovito

izdvajanje).

❖ Promena pravne forme

− Promena pravne forme predstavlja promenu forme organizovanja privrednog društva.

− Na primer - AD može izvršiti promenu pravne forme u:

o DOO

o KD

o OD

❖ Prestanak društva

LIKVIDACIJA DRUŠTVA

− Likvidacija društva se može sprovesti kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih

svojih obaveza.

STEČAJ DRUŠTVA

− Stečaj društva je postupak koji se sprovodi kada društvo ne poseduje dovoljno sredstava za

namirenje svih svojih obaveza. Stečaj može voditi reorganizaciji ili prestanku društva sa ciljem

namirenja poverilaca društva ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika,

odnosno njegove imovine .

Vrste poreza:

1. Prihod

2. Imovina

3. Promet

1. Porezi na Prihod

− Pravna lica

o Porez na dobit (15%)

o Porez na kapitalnu dobit (15%)

− Fizička lica

o Porez na kapitalnu dobit (15%)

o Prihod od zarade i samostalne delatnosti (10%)

o Prihod od kapitala (15%)

o Autorska prava, nepokretnosti, dobici od igara na sreću (20%)

o Godišnji porez na dohodak (10-15%)

2. Porezi na Imovinu

− Nepokretnosti (od 0.3 % do 2%)

− Porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara

o Motorna vozila

o Plovila

o Vazduhoplovi

o Oružje

3. Porezi na Promet

− PDV ( 20% - opšta, 10% - posebna )

− Akcize

o Nafta

o Duvan

o Alkohol

o Kafa

− Promet apsolutnih prava (2.5 %)

− Nasleđe i poklon (1.5 % do 2.5 %)

Obezbeđenje potraživanja

❖ Menica

− Menica je hartija od vrednosti koja glasi na određeni iznos novca i koja imaoca menice

ovlašćuje da iznos naplati od osobe označene kao menični dužnik.

− Karakteristike:

• Formalnost – menica mora imati sve precizne elemente ili nije upotrebljiva

• Apstraktnost potraživanja – pravo ne sadrži osnov potraživanja

• Samostalnost menične obaveze – nevažnost osnovnog pravnog posla ne utiče na

važnost menice

• Nema prigovora

− Pored menice obavezno je imati i formalno menično ovlašćenje.

❖ Jemstvo

− Ugovorom o jemstvu se u vezi sa nekim postojećim pravnim poslom treće lice

obavezuje da ispuni neku dužnikovu obavezu ako je sam dužnik ne ispuni po dospeću.

− Vrsta ličnog obezbeđenja potraživanja

− Karakteristike

• Supsidijarno/solidarno jemstvo – Kod supsidijarnog jemstva, koje je pravilo u

građanskom pravu, poverilac se može namiri tek nakon što ne uspe sa namirenjem

kod glavnog dužnika. Solidarno jemstvo (jemac platac), koje je pravilo u privrednom

poslovanju, uspostavlja pravo poverioca da bira od koga će se naplatiti.

• Akcesornost – vezano je za osnovni pravni posao promene obaveze glavnog dužnika

utiču i na obaveze jemstva

• Formalnost – mora biti u pismenoj formi

• Subrogacija – jemac koji ispuni obavezu dužnika preuzima ulogu poverioca

− Slični instituti

• Cesija / Preuzimanje potraživanja i dugovanja

• Pristupanje dugu

• Prenos imovinske celine

❖ Kamate i ugovorna kazna

• Neispunjenje finansijske obaveze

• Kamata

Zatezna kamata

Ugovorna kamata (samo ako je ugovorena)

• Neispunjenje nefinansijske obaveze

• Ugovorna kazna (samo ako je ugovorena)

❖ Zaloga

− Zaloga je pravo na određenoj stvari ili pravu koje imaoca ovlašćuje da određeno

potraživanje, ukoliko mu o dospeću ne bude namireno, namiri iz vrednosti same stvari

ili prava koji su predmet zaloge.

− Obezbeđuje pravo prvenstva u odnosu na ostale poverioce.

− Državinska i bezdržavinska zaloga

− Bezdržavinska zaloga se registruje u Registru zaloge (APR).

− Zbirna zaloga

❖ Finansijski lizing

− Finansijski lizing je posao u kome davalac lizinga:

• sa isporučiocem predmeta lizinga zaključuje ugovor o isporuci (kojim stiče pravo svojine

nad predmetom lizinga), pri čemu isporučioca i predmet lizinga određuje primalac lizinga,

• sa primaocem lizinga zaključuje ugovor o finansijskom lizingu, kojim na primaoca lizinga

prenosi ovlašćenja držanja i korišćenja predmeta lizinga na ugovoreno vreme, a primalac

mu za to plaća ugovorenu naknadu u ugovorenim ratama.

Predmet lizinga može biti pokretna nepotrošna stvar, a minimalan rok na koji se zaključuje

ugovor o finansijskom lizingu je dve godine.

❖ Hipoteka

− Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne

isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom iz

vrednosti nepokretnosti bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.

− Moguća hipoteka na objektu u izgradnji

− Obezbeđuje pravo prvenstva u odnosu na ostale poverioce.

− Hipoteka se registruje u Registru nepokretnosti (RGZ).

❖ Bankarska garancija

− Bankarska garancija je pisana obaveza neke banke da će platiti određeni iznos ukoliko

ga dužnik ne isplati ili ukoliko ne ispuni neku drugu ugovornu obavezu.

− Primer za neispunjavanje druge obaveze:

▫ Garancija za dobro izvršenje posla

❖ Escrow ugovori

− Escrow ugovori/računi predstavljaju posebne bankarske operacije koje omogućavaju

da dužnik položi novčana sredstva koja poverilac može slobodno preuzeti nakon

ispunjenja određenih obaveza.

− Escrow sa produženim važenjem

Odgovornost i poslovanje u privredi

❖ ODGOVORNOST Odgovorni smo za ono što radimo, ali i za ono što ne radimo. (Voltaire)

❖ Ko snosi odgovornost?

„špekulant mora sam da snosi gubitak svoje rđave špekulacije, trgovac da trpi „štetnu“ konkurenciju, a bolesnik da podnese materijalne posledice sopstvene bolesti“

„kome dobro pripada toga i šteta na prvom mestu pogađa“

Stvar propada vlasniku!

❖ Elementi pravne odgovornosti

1. Radnja

o činjenje, o nečinjenje/propuštanje

2. Šteta - Povreda pravno zaštićenog dobra ili interesa

3. Uzročno posledična veza - Odnos između radnje i štete u kome je potonja uslovljena prvom

4. Krivica - Subjektivan odnos

5. Protivpravnost - Kršenje pravnih normi koje direktno ili indirektno treba da spreče nanošenje štete drugome

1. Krivična odgovornost Krivični zakonik štiti najviše vrednosti društva, a krivična dela se smatraju najopasnijim društvenim ponašanjem. Izvor odgovornosti: Krivični Zakonik Poseban uslov odgovornosti > predviđenost krivičnog dela zakonom Delo čoveka (Radnja – Posledica – Uzročno posledična veza) Protivpravnost (osnovi isključenja protivpravnosti: nužna odbrana, krajnja nužda, vršenje službene dužnosti)

❖ Krivica

• direktan umišljaj,

• eventualni umišljaj,

• svesni nehat,

• nesvesni nehat

❖ Potencijalno odgovorni:

• Osnivač

• Direktori – menadžeri

• Zaposleni

• Treća lica

❖ Tužilac:

• Državno tužilaštvo

• Privatni tužilac (oštećeni) / samo izuzetno Po osnovu krivične odgovornosti odgovaraće lice koje učini propisano krivično delo.

❖ Stepenovanje krivice

UMIŠLJAJ - je teži oblik krivice i on se po pravilu zahteva za odgovornost.

1. Direktni umišljaj postoji kada učinilac zna da svojom radnjom ostvaruje bice krivičnog dela i želi nastupanje posledice.

2. Eventualni umišljaj postoji kada je učinilac bio svestan da određenom radnjom dovodi do ostvarenja krivičnog dela, pa je i na to pristao bez obzira na okolnost da može nastupiti posledica (pristaje na posledicu).

NEHAT

- je lakši oblik krivice i on predstavlja izuzetak koji se mora strogo propisati zakonom da bi postojala krivična odgovornost.

1. Svesni nehat postoji kada je učinilac bio svestan da određenom radnjom dovodi do ostvarenja krivičnog dela ali je olako držao da će to moći da spreči ili da se ona neće desiti (ne pristaje na posledicu).

2. Nesvesni nehat postoji onda kada nema ni elementa svesti ni elementa volje kod učinioca , kada ne postoji psihička veza učinioca prema delu. Međutim ne nestaje krivica , jer je učinilac na osnovu ličnih svojstava i okolnosti , mogao znati da može doći do posledice tj. do krivičnog dela.

Potencijalno odgovorni:

• Direktori – menadžeri (npr. Poreska utaja, Pranje novca, Onemogućavanje vršenja kontrole etc.)

• Zaposleni (npr. Odavanje poslovne tajne, Onemogućavanje vršenja kontrole etc.)

• Treća lica (npr. Neovlašćena upotreba tuđe firme, Krijumčarenje, Nedozvoljena proizvodnja etc.)

• Odgovorno lice:

− Zloupotreba monopolističkog položaja,

− Nesavestan rad u privrednom poslovanju,

− Prouzrokovanje stečaja,

− Prouzrokovanje lažnog stečaja,

− Oštećenje poverioca, i

− Zloupotreba ovlašćenja u privredi,

− Neuplaćivanje poreza po odbitku. Odgovorno lice

• Direktori - uobičajeni “osumnjičeni”

• Prenošenje odgovornosti:

◦ Sa Direktora na druge članove uprave

◦ Sa Direktora na stvarnog krivca

• Kako se vrši prenošenje odgovornosti?

◦ Akt o sistematizaciji

◦ Osnivački akt & Statut

◦ Ostali opšti akti društva

◦ Ugovori

❖ Sankcije za krivična dela

Kazne (Ako je za jedno krivično delo propisano više kazni, samo se jedna može izreći kao glavna kazna)

• Kazna zatvora (glavna kazna)

• Novčana kazna (glavna ili sporedna kazna)

• Rad u javnom interesu (glavna kazna)

Mere upozorenja

• uslovna osuda sa ili bez zaštitnog nadzora (može se izreći kad je učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju do dve godine)

• sudska opomena (može se izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novčana kazna, a učinjena su pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ih čine naročito lakim)

Mere bezbednosti (dodatno uz kaznu)

• Zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti;

• Oduzimanje predmeta;

• Javno objavljivanje presude

Oduzimanje Imovinske koristi (dodatno uz kaznu)

• Niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom.

2. Privredni prestupi i prekršaji Privredni prestupi i prekršaji imaju za svrhu da osiguraju poštovanje propisa koji reguliše privredno poslovanje. Izvor odgovornosti: Svi Zakoni koji regulišu privredno poslovanje.

❖ Potencijalno odgovorni:

• Pravno lice

• Odgovorno lice

❖ Tužilac:

• Javno tužilaštvo

• Prekršajni sud

• Inspekcijski (upravni) organi Po osnovu privrednih prestupa mogu odgovarati pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu za propuste u poslovanju.

❖ Sankcije

Privredni prestupi:

• Novčana kazna

• Uslovna osuda

• Zaštitne mere o Javno objavljivanje presude o Oduzimanje predmeta o Zabrana obavljanja delatnosti

Prekršaji:

• Kazna zatvora do 60 dana

• Rad u javnom interesu

• Novčana kazna

• Opomena

• Uslovna osuda

• Zaštitne mere o Oduzimanje predmeta o Zabrana obavljanja delatnosti

3. Građanska odgovornost

❖ Osnov odgovornosti je povreda:

• Zakonskh pravila utvrđenih Zakonom o obligacionim odnosima

• Odredbi ugovora

❖ Potencijalno odgovorni:

• Pravno lice

• Odgovorno lice

• Zaposleni

• Treća lica

• Osnivači

❖ Tužilac:

• Lice koje je pretrpelo štetu

❖ Krivica

• Namera

• Gruba nepažnja

• Obična nepažnja (kod naknade štete se pretpostavlja dok se viši oblici moraju dokazati)

❖ Vrste građanske odgovornosti

Deliktna odgovornost Zakonska pravila o naknadi štete : Zakon o obligacionim odnosima član 154.1 Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Krivica se pretpostavlja (obična nepažnja)

Objektivna odgovornost Zakonska pravila o naknadi štete : Zakon o obligacionim odnosima član 154.2 Za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu. Odgovornost nezavisno od krivice. Nema oslobođenja ukoliko štetnik dokaže da nije kriv.

Odgovornost po pravičnosti Zakonska pravila o naknadi štete : Zakon o obligacionim odnosima član 169 U slučaju štete koju je prouzrokovalo lice koje za nju nije odgovorno, a naknada se ne može dobiti od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to pravičnost zahteva, a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika, osuditi štetnika da naknadi štetu, potpuno ili delimično. Odgovornost bez obzira na krivicu i protivpravnost.

Ugovorna pravila o naknadi štete - Vrsta i stepen odgovornosti se utvrđuju ugovorom od strane ugovornih strana

❖ Krivica

Za zasnivanje odgovornosti za štetu u srpskom pravu dovoljna je, po pravilu, štetnikova obična nepažnja. Ona se oborivo pretpostavlja ako oštećenik dokaže postojanje štete i uzročno-posledičnu vezu između štetnikovog postupanja i štete

„Učinilac koji je prouzrokovao štetu biće odgovoran, ako nije postupao onako kako je trebalo, a to znači kako bi se moglo osnovano očekivati od razumnog i pažljivog čoveka u datim okolnostima.“ Ovako postavljeno merilo je objektivno, čime se znatno povećava pravna sigurnost. Pošto se krivica pretpostavlja na štetniku je da dokaže da je „postupao onako kako je trebalo“.

Gruba nepažnja i namera, mogu imati značaja za određene oblike odgovornosti i one se ne pretpostavljaju već se moraju dokazati.

❖ Šteta

Šteta je:

• umanjenje nečije imovine (obična šteta);

• sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist);

• nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).

Generalno pravni sistem samo fizičkim licima priznaje pravo na nematerijalnu štetu osim u slučaju nepoštene tržišne utakmice (Zakon o trgovini).

❖ Privredno društvo i naknada štete

− Pravno lice odgovara za štetu koju zaposleni ili njegov organ prouzrokuju trećem licu.

− Izuzeci:

• ukoliko je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo; ili

• ukoliko je zaposleni prouzrokovao štetu nezavisno od delatnosti društva.

− Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom.

❖ Sankcija

1. Utvrđivanje postojanja povrede 2. Prestanak ugrožavanja 3. Naturalna restitucija - oblik nadoknade materijalne štete kojim se uspostavlja stanje koje je

prethodilo šteti, tj.oštećeno dobro se dovodi u stanje u kome se nalazilo pre nego što je šteta nastala.

4. Novčana nadoknada - oblik nadoknade materijalne štete kojim se oštećenom licu isplaćuje određena novčana svota. Novčana nadoknada se može odrediti kao jednokratna isplata ili u vidu novčane rente za određeni vremenski period ili doživotno.

4. Posebna odgovornost po Zakonu o privrednim društvima

− Posebna odgovornost za obaveze i dužnosti propisane Zakonom o privrednim društvima. Izvor odgovornosti: Zakon o privrednim društvima

❖ Potencijalno odgovorni:

• Osnivači

• Zastupnici

• Članovi menadžmenta

❖ Tužilac:

• Privredno društvo

• Osnivači

❖ Odgovornost osnivača po Zakonu o privrednim društvima

• Odstupanje od ograničene odgovornosti: Probijanje pravne ličnosti (član 18 ZPD-a)

• Odgovornost za sporazumnu procenu nenovčanog uloga (član 59 ZPD-a)

❖ Probijanje pravne ličnosti – ZPD čl. 18

Osnivač (komanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar) koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva. Smatraće se da postoji zloupotreba naročito ako osnivač:

• upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;

• koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;

• koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;

• radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.

Poverilac društva može podneti tužbu protiv osnivača nadležnom sudu.

❖ Odgovornost zastupnika propisana Zakonom o privrednim društvima

− Zastupnik društva, punomoćnik po zaposlenju i prokurista odgovaraju za štetu koju nanesu društvu prekoračenjem granica svojih ovlašćenja.

− Ograničenja ovlašćenja objavljena ili neobjavljena, privredno društvo ne može isticati prema trećim licima osim ograničenja ovlašćenja za zastupanje, koja se sastoje u zastupanju od strane dva ili više lica zajedno -supotpis(ukoliko su registrovana i objavljena)(ZPD čl. 33)

❖ Obaveze i dužnosti propisane Zakonom o privrednim društvima

• Dužnost pažnje

• Dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes

• Dužnost izbegavanja sukoba interesa

• Dužnost čuvanja poslovne tajne

• Dužnost poštovanja zabrane konkurencije

❖ Posebne dužnosti prema društvu imaju:

• ortaci i komplementari;

• članovi doo i akcionari sa značajnim učešćem u osnovnom kapitalu društva (25% glasova) ili kontrolnim paketom (većinsko učešće u osnovnom kapitalu);

• direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi;

• likvidacioni upravnik. Osnivačkim aktom odnosno statutom mogu se i druga lica odrediti kao lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu.Lica pod 3 i 4 se smatraju članovima menadžmenta

❖ Dužnost pažnje • Dužnost članova menadžmenta da rade savesno sa pažnjom dobrog privrednika u razumnom

uverenju da se radi u najboljem interesu društva

• Pažnja dobrog privrednika - stepen pažnje sa kojom bi postupalo razumno pažljivo lice koje bi posedovalo znanje, veštine i iskustvo koje bi se osnovano moglo očekivati za obavljanje te dužnosti u društvu.

• Ukoliko lice donese odluke na osnovu informacija i mišljenja kompetentnih stručnjaka, nije odgovorno za štetu koja iz takvog postupanja nastane za društvo.

❖ Dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes – ZPD čl. 65

-Lični interes može postojati kada je neko od lica sa posebnim dužnostima prema društvu (kao i članovi njegove porodice):

• Ugovorna strana u pravnom poslu sa društvom odnosno lice prema kome društvo preduzima pravne radnje;

• U finansijskom odnosu sa trećim licem koje zaključuje ugovor sa društvom odnosno prema kome društvo preduzima pravne radnje ili samo ima finansijske koristi od ugovora odn. pravnih radnji , a može se očekivati da to utiče na postupanje lica koje ima dužnost prema društvu.

❖ Odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa –ZPD čl. 66

• Ugovor treba biti odobren od strane većine članova Nadzornog odbora (tj. Skupštine akcionara) koji nemaju lični interes.

• Skupština akcionara treba biti obaveštena o ugovoru na sledećem zasedanju.

• Član menadžmnta neće se smatrati odgovornim ako se dokaže da je ugovor sklopljen u najboljem interesu Društva

❖ Dužnost izbegavanja sukoba interesa – ZPD čl. 69

• Ne koristiti imovinu društva u ličnom interesu

• Ne koristiti poverljive informacije društva za lično bogaćenje

• Ne zloupotrebljavati pozicije u društvu za lično bogaćenje

• Ne koristiti poslovne mogućnosti društva za lične potrebe

❖ Dužnost čuvanja poslovne tajne – ZPD čl. 72

▪ Poslovna tajna je:

• podatak čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, kao i

• podatak koji ima ili može imati ekonomsku vrednost zato što nije opšte poznat, niti je lako dostupan trećim licima koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist

a koji je od strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanja njegove tajnosti. -Poslovna tajna je i podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktom društva određen kao poslovna tajna.

❖ Izuzeci od dužnosti čuvanja poslovne tajne

Može se otkriti poslovna tajna čije je otkrivanje :

• propisano zakonom

• neophodno radi obavljanja poslova ili zaštite interesa društva

• učinjeno nadležnim organima ili javnosti isključivo u cilju ukazivanja na postojanje dela kažnjivog zakonom.