dreasura pasa.doc

8/10/2019 dreasura pasa.doc

1/53

Search the Web

S A D R A J

MENI

1. Osnovi teorije dresure pasa 2. Dresura i ponaanje psa

3. Teoruija I.P.Pavlova o refleksima 4. Zahtevi koji se postavljaju pred dresera

. !spostavljanje kontakta sa psom ". Pomo#nik i nje$ov %na&aj pri dresuri

'. Pro(esi u%)u*enja i ko&enja +. O)li(i aktivno$ ko&enja

,. -etode dresure 1 . /adra0aji koje koristimo pri dresuri

pasa 11. !ti(aji 12. a%e dresure

13. Tipovi vie nervne delatnosti psa 14. /ervo%e pasa

1 . -mo$u#e $reke dresera 1". Trenin$

1'. poljni uslovi koji ote0avaju iolakavaju rad sa psom

Vebeposlunost

i

uvanje kue -

vo!ita

"!a

#

$tk!ivanj

e !o#e

$tk!ivanje%at!pani&

u lavina'a

i!uevina'a

(!ilo%i

/ O O5 T6 /I7I ! 8O6O 9:T: -O9I D / ;:T: : / 5 I D PO? >5! P6I>O@A !8O>I8O : D : I TI/ ;: / 5:D/O5 OD T6 /I7 O O@ 5T
http://www.dresurapasa.8m.com/#Istorijathttp://www.dresurapasa.8m.com/#Ponasanjehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Pavlovhttp://www.dresurapasa.8m.com/#Dreserhttp://www.dresurapasa.8m.com/#Kontakthttp://www.dresurapasa.8m.com/#Pomocnikhttp://www.dresurapasa.8m.com/#Uzbudjenjahttp://www.dresurapasa.8m.com/#Kocenjahttp://www.dresurapasa.8m.com/#Metodehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Nadrazajihttp://www.dresurapasa.8m.com/#Nadrazajihttp://www.dresurapasa.8m.com/#Uticajihttp://www.dresurapasa.8m.com/#Fazehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Delatnosthttp://www.dresurapasa.8m.com/#Nervozehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Greskehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Treninghttp://www.dresurapasa.8m.com/#Spoljasnjosthttp://www.dresurapasa.8m.com/#Spoljasnjosthttp://www.dresurapasa.8m.com/poslusnost.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/poslusnost.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/poslusnost.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/cuvanje.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/cuvanje.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/trag.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/trag.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/droga.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/droga.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/lavinari.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/lavinari.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/lavinari.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/lavinari.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/lavinari.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/lavinari.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/prilozi.htmlhttp://phoenix.untd.com/TRCK/CLCK/webservices/general/748797227/Right/default/empty.gif/483743613256525a4f4941414359304b?xhttp://void%20%28sideframeoff%28%29%29/http://phoenix.untd.com/TRCK/CLCK/webservices/general/379874520/Top1/default/empty.gif/483743613256525a4f4941414359304b?xhttp://www.dresurapasa.8m.com/cgi-bin/path/signup?refcd=MWS_20040713_Banner_barhttp://www.dresurapasa.8m.com/cgi-bin/loginhttp://phoenix.untd.com/TRCK/CLCK/webservices/general/349226688/Frame1/default/empty.gif/483743613256525a4f4941414359304b?xhttp://www.dresurapasa.8m.com/#Istorijathttp://www.dresurapasa.8m.com/#Ponasanjehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Pavlovhttp://www.dresurapasa.8m.com/#Dreserhttp://www.dresurapasa.8m.com/#Kontakthttp://www.dresurapasa.8m.com/#Pomocnikhttp://www.dresurapasa.8m.com/#Uzbudjenjahttp://www.dresurapasa.8m.com/#Kocenjahttp://www.dresurapasa.8m.com/#Metodehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Nadrazajihttp://www.dresurapasa.8m.com/#Nadrazajihttp://www.dresurapasa.8m.com/#Uticajihttp://www.dresurapasa.8m.com/#Fazehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Delatnosthttp://www.dresurapasa.8m.com/#Nervozehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Greskehttp://www.dresurapasa.8m.com/#Treninghttp://www.dresurapasa.8m.com/#Spoljasnjosthttp://www.dresurapasa.8m.com/#Spoljasnjosthttp://www.dresurapasa.8m.com/poslusnost.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/poslusnost.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/poslusnost.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/cuvanje.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/cuvanje.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/trag.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/trag.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/droga.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/droga.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/lavinari.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/lavinari.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/lavinari.htmlhttp://www.dresurapasa.8m.com/prilozi.html


2/53

)* $SN$VI "E$RIJE DRES+RE (ASAD6: !6 je sistem &ovekovo$ dejstava na psa pomo#u koje$ se kodpasa stvaraju i u&vr#uju odre*ene navike.

T:O6I5 D6: !6: B to je dosledno i sistematsko i%la$anje osnovnihprin(ipa koji &ine pro(es dresure kao i optih stavova koji proisti&u i% tihprin(ipa i o)janjavaju slo0ene pojave koje se javljaju pri dresuri. TeorijadresureA na taj na&in anali%ira i sjedinjuje dejstvo &oveka sa ponaanjempsa u toku dresure. Ovo mo0e )iti ostvareno samo na osnovu teorijeI.P.Pavlova o vioj nervnoj delatnosti 0ivotinja. Teoriju dresure tre)a da%na svako ko se )avi dresurom pasa. /isu retki slu&ajevi da dreserBpo&etnikA a &esto i iskusniji dreserA )a %)o$ nepo%navanja teorijedresureA kod psa stvori nepo0eljne navike koje se kasnije ili vrlo teko a&esto i nikako ne mo$u otkloniti. Dreser koji do)ro po%naje teoriju

dresure u svakom trenutku rada sa psom svestan je koju #e navikupospjeiti postupak koji primenjujeA a ta dodatno tre)a da uradi da istitaj postupak ne )i stvorio nepo0eljnu naviku kod psa. Z)o$ to$aa)lonska dresuraA mada stvori kod psa odre*ene %ahtevane navikeA$otovo uvek kod psa stvori i odre*ene nepo0eljne navike koje mo$u )ititakve da je svaki dalji rad sa psom u%aludan. I%u&avanjem ra%li&itihna&ina i postupakaA o)lika i vremena primene tih postupaka i navikakoje se stvaraju kod psa je o)ave%a koja prethodi dresuri psa.Po%navanje osnova teorije dresureA pru0a mo$u#nost da rad psausmerimo na svesnu a ne slepu poslunost. Dreser sti&e %nanje da mo0e

jasno uo&avati pojave koje proisti&u u toku dresureA kako )i mo$aoi%a)rati naj)olje i najefikasnije na&ine %a posti%avanje ono$a to 0eli.Po%navanje optih prin(ipa dresure pasaA pru0a mo$u#nost %a pose)noprila0enje svakom psu. tvar je u tomeA to dreser stalno radi sa psimakoji imaju svoj odre*en karakter. ZatoA prema individualnim oso)inamapsaA on mora menjati dejstva koja primenjuje u dresuriA oda)iraju#i onakoja #e dati naj)olje re%ultate. I uslovi dresure mo$u )iti tako*e ra%li&iti.Psi se mo$u dresirati na spe(ijalnom prostoruBpoli$onuA u poljuA umikao i manje podesnim uslovima. ! svim tim uslovima dreser mora da%na kad koju metodu da primenjuje i ta u pojedina&nom uslovu mo0eposti#i a ta ne i ne tre)a da pokuava da u odre*enom vremenskom iprostornom uslovu improvi%uje ako je svestan da to ne#e dati re%ultat.Znanje osnovnih stavovaA kao i odre*enih slo0enih pojava u dresuriApoma0u da se na*e na&in %a reenje mno$ih poteko#a sa kojima ina&edreseri ne )i mo$li i%a#i na krajA ukoliko nemaju )o$atu praksu. ve ovo$ovori %a neophodnost i%u&avanja teoretskih osnova dresure.

,* DRES+RA I ($NA ANJE (SA

Pri dresuri je neophodno ra%likovati ponaanje psa koji se dresira i uti(ajdresera na psa. Pri dresuri su dejstva dresera i ponaanje psaA jedno sa


3/53

dru$im vrlo tesno pove%ani. Ponaanje psa je na&in na koji pas ispoljavasvoja dejstva pomo#u kojih se on prila$o*ava uslovima spoljne sredine.Ono se )r%o menja prila$o*avaju#i se uslovima spoljne sredineo)e%)e*uju#i )la$ovremeno upo%navanje psa sa spoljnom sredinomAnje$ovu %atitu od tetnih uti(ajaA otkrivanje hraneA ra%mno0avanje i dr.to je neophodno %a sami opstanak. -no$a dejstva kod psa i%a%ivadreser. Dresiraju#i psaA dreser svaki putA %avisno od to$a ta 0eli posti#iAna odre*eni na&in deluje na psa. vojim delovanjemA on usmeravavladanje psa u odre*enom prav(u. Dejstva dresera na psa i%a%ivaju sevetim usmeravanjem psa da )e% odupiranja uradi neku radnju pri &emuse istovremeno navikava na komandu koja se mo0e i%dati pomo#u %vukaCusmena komanda A $estom i dru$im si$nalima. Dejstva psa mo$u )itii%a%vana i dru$im nadra0ajima i% njene okoline. ?um ili uo&avanjeneo)i&nih pojavaA dovode do to$a da pas na#uli ui. Psi inten%ivno njuenepo%nate predmete. /epo%nati &ovek i%a%iva kod psa a$resivnoponaanje. Pojava ma&ke ili dru$ih 0ivotinja prilikom etnje psaA i%a%ivani% dejstava koja se mo$u ispoljiti $onjenjem. Prisustvo 0enke po)u*ujekod mu0jaka odre*en ni% spe(ifi&nih dejstava. /a taj na&inA ponaanjepsa u odre*enoj sredini i%a%vano je nadra0ajima koji dola%e i% tesredineA a u odre*enoj situa(iji prisustvom dresera. vi se ovi uti(ajina%ivaju / D6 < 5I- . ve pojave i% spoljne sredineA pas primapomo#u svojih &ula. 6a%li&ite pojave CljudiA 0ivotinjeA mirisiA %vu(i itd.mo$u uti(ati na ponaanje psaA a ti uti(aji #e se ispoljavati time to #epas vriti ovo ili ono dejstvo. Ponaanje psa mo0e )iti tako*e i%a%vano iunutranjim nadra0ajima. vaki se or$ani%am karakterie odre*enim

pro(esimaA koji se periodi&no ponavljaju i &ine osnovu 0ivota. vi ovipro(esi imaju odra%a na ponaanje psaA na primerE smena sitosti $la*ui%a%iva kod psa poja&anu aktivnost %a na)avku hrane. 8ad se %asitiA pasprestaje tra0iti hranuA a samim tim prestaju i radnje koje je on vrio da)i je na)avio. /a ponaanje psa veliki uti(aj imaju funk(ije 0le%da saunutranjim lu&enjem. One proi%vode materije B hormone koji deluju kaounutranji nadra0aji. Tako na primerE polni refleksi kod psa po&inju se

javljati u periodu sa%revanja polnih 0le%daA tj. u vreme kad 0le%depo&inju lu&iti polne hormone. !koliko se pre polne %relosti i%vrikastra(ija tenetaA polni refleksi kod takvo$ psa se ne#e nikada pojaviti.

Formone proi%vode i dru$e 0le%de CtitnaA nad)u)re0neA hipofi%a i dr.koje tako*e imaju uti(aja na ponaanje psa. Ponaanja koja proisti&ukao re%ultat dejstva unutranjih nadra0ajaA uvek poma0u psu da sepravilno orijentie u od$ovaraju#im uslovima spoljne sredine. Pas poduti(ajem $ladi ne#e oti#i )ilo kudaA ve# na ono mesto $de se hrani./ajve#a aktivnost koja je i%a%vana %a potre)om hraneA pojavljuje sekada pas u$leda hranu. Za pra0njenje mokra#ne )eike Cmokrenje A pas0eli da i%a*e napolje. Za tenjenjeA kuja tra0i skriveno mesto itd. Zato jemo$u#e re#i da ponaanje psa koje se javlja pod uti(ajem unutranjihnadra0ajaA ostvaruje se i pri dejstvu spoljnih nadra0aja i o)rnutoAspoljanji nadra0aji imaju %a psa %na&enje samo ukoliko od$ovarajuunutranjim. Tako se jedni nadra0aji ne mo$u odvojiti od dru$ihA jer pri


4/53

dejstvu na psa oni nastupaju %ajedno kao (elina. O ponaanju mo0emo$ovoriti imaju#i u vidu ni% dejstava koja se javljaju u odre*enomintervalu vremena. Tako na primerE mo0emo $ovoriti o ponaanju psa %avreme etnjeA u i$riA %a vreme iskori#avanja u slu0)ene svrhe itd.-o0emo $ovoriti i o ponaanju ra%li&ito$ karakteraA o orjentirnomponaanjuA ponaanju %a vreme hranjenjaA ponaanju %a vreme lova i oponaanju usmerenom na o&uvanje i ne$ovanje potomstva. @ovore#i oponaanjuA tre)a imati u vidu i ni% dejstava karakteristi&nih %a sve pseodre*ene rase ili %a sve 0ivotinje odre*ene vrste. Tako*eA mo0emo$ovoriti i o individualnom ponaanju psaA kao i o sistemu dejstavakarakteristi&nih %a jedno$ odre*eno$ psa. Dejstva koja proisti&u %avreme dresureA odre*uje pre sve$a sam &ovek koji dresira psa.

.* "E$RIJA I*(*(AV/$VA $ RE0/E1SIMA/au&no o)jasniti i shvatiti ponaanje psaA mo$u#no je samo na osnovuteorije I.P. Pavlova o vioj nervnoj aktivnosti 0ivotinja.

ia nervna aktivnost je rad hemisfera veliko$ mo%$a na uspostavljanjuve%e i%me*u or$ani%ma i spoljne sredine. Ova se ve%a ostvaruje pomo#urefleksa. 6efleksi pasa mo$u )iti )e%uslovni i uslovni.Ge%uslovni refleksi su uro*eni refleksi i prenose se na potomstvo. ?tenekada se oteni jo ne mo0e jesti 0itku hranuA )r%o se kretatiA videtipredmete koji $a okru0ujuA no i pored to$aA ovo )espomo#no )i#e %nakako da se ponaa da )i sa&uvalo svoj 0ivot. ! stvariA ove se radnje kodteneta odi$ravaju )e% u&e#a nje$ove voljeA a pod uti(ajem aktivnostinje$ovo$ nervno$ sistema.Doka%ano je da tene ne mo0e samo se)e odr0ati. tvar je u tome tose kod 0ivotinja odmah nakon ro*enjaA stvara u mo%$u ve%a me*u#elijama te kao re%ultat i%a%vano$ ose#aja $ladi psaA dola%i odre*enoponaanje. Toplota 0enkeA meko#a njeno$ telaA isturenost )radavi(a nasisamaA deluju na tene kao nadra0aji koji i%a%ivaju stro$o odre*enureak(iju. ?tene pu%i do kujeA dodiruje njen stomak i hvata sisu. Posleto$a dola%i do vrlo slo0enih pokreta sisanjaA pri kojima u&estvuju mno$imii#i. itost posle sisanja i%a%iva stanje mirovanja teneta. Ovim seo)janjava to prvih dana 0ivotaA tene spava kad ne sisa. Pri hladnijemvremenuA tene tra0i toplija mesta. Ose#aj )ola i%a%iva tr%aj itd. veuro*ene reak(ijeA na%ivaju se )e%uslovnim refleksima a nadra0aji kojii%a%ivaju ove reflekse na%ivaju se )e%uslovnim nadra0ajima. Ge%uslovnirefleksiA pored ovih koji se javljaju odmah po ro*enju psaA mo$u sestvoriti i u toku 0ivota. /eki refleksi su re%ultat onih nervnih ve%a kojesa%revaju u odre*enom do)u starosti psa. Tako na primerE polni refleksise pojavljuju u '.B+. mese(u 0ivota. Ovo uslovljava da kuja sa kojom se

je ranije pas i$raoA po&inje da i%a%iva kod nje$a polni na$on. 6efleksi

materinsko$ ponaanja dola%e odmah posle tenjenja. ?tenad nadra0uju(eo sistem materinskih refleksa. -iris divlja&i navodi lova&ko tene


5/53

u%rasta B" mese(i da ide po tra$u %veri i pti(a. 6eak(ija koja se stvarana ra&un )e%uslovno$ refleksaA uro*ena je i na%iva se I/ TI/8TBom..*) 2E3+S/$VNI RE0/E1SI 4u!o5eni su i nasle ni68od psa ra%likujemo slede#e )e%uslovne reflekseE

1. Prosti refleksi CprimerE tr%aj no$e na u)od...2. 6efleksi polo0aja CprimerE samostalno le0anjeA sedenje...3. lo0eni refleksi CI/ TI/8TI Ea ktivniB%a orijenta(iju) PasivniB%a ishranuB%a od)ranuBpolniPre sve$aA u ponaanju psa jasno ra%likujemo $rupu t%v. orjentirnihrefleksa. Zatim $rupu refleksa ishrane C$de spadaju sve reak(ije koje se&ine %a na)avljanjeBotimanje hrane . e#e %na&enje ima $rupa refleksakoja se mo0e karakterisati najra%li&itijim formama od)ram)enihdejstava. @rupa refleksa koji se &ine u (ilju ra%mno0avanja i od$ajivanjapotomstva B na%ivaju se polni i materinski refleksi.

vako ponaanje psa sastoji se i% elemenata koji se mo$u odnositi na jednu od pomenutih $rupa refleksa. 8ratko #emo okarakterisati svaku odnjihE

@rupa refleksa %a orjenta(iju kod psa ispoljava se mirisanjemCnjuenjem predmetaA prislukivanjem itd. ve ove reflekseA Pavlov jena%vao jo i istra0nim ili refleksima rado%nalosti. 6efleksi rado%nalosti

javljaju se kod psa u svim slu&ajevima kada na nje$a deluju novinadra0aji. Oni uvek prethode dru$im refleksima.

ko posle orjenta(iono$ nadra0aja usledi od)ram)eniA pas po&inje )e0atiili napadati. Zna&iA orjenta(ioni refleks se pojaviA odmah i&e%ne i nanje$ovo mesto do*e dru$i refleks.6efleksi ishrane se javljaju pri stanju $ladi kod psa. /a osnovu)e%uslovnih refleksa ishraneA dola%i do u%imanja hrane i njene prethodneo)rade Ckidanje hraneA lomljenje kostiju... A %atim akt $utanja hraneCrefleks $utanjaA lu&enja pljuva&ke... . e#ina refleksnih pokreta psaprethodi u%imanju hrane i neposredno su upravljeni prema hrani kojojpas te0i Cpas prati &oveka u &ijim se rukama nala%i hranaA pritr&avanjemuA ska&e prema hrani... .! $rupu od)ram)enih refleksa psaA u)rajaju se vidovi nje$ovo$udaljavanja od ra%nih opasnosti koje mu prete. Ovi refleksi imaju %a (iljo&uvanje 0ivota psa. 8ao i refleksi ishraneA oni imaju va0nu ulo$u u0ivotu. Prema ponaanju psaA mo0emo ra%likovati dve vrsteod)ram)enih reak(jaE P I /I i 8TI /I od)ram)eni refleksi.! pasivne od)ram)ene reflekse psa u)rajaju se vidovi nje$ovo$udaljavanja od nepo0eljnih nadra0aja. ! jednom slu&aju #e to )iti


6/53

)e0anjeA u dru$om pomi(anje u kraj a u tre#em skrivanje. ! kojoj odnavedenih formi #e se refleks ispoljitiA %avisi od spoljanjih uslova i odkaraktera odnosa sa &ovekom. /a primerE ukoliko se nala%i u poljuA pas#e pri pokuaju da se prema njemu primeni %astrauju#i nadra0ajApo)e#i od &oveka B dresera. ! dru$im okolnostima B na lan(uA on #enastojati da na svaki na&in i%)e$ne udara(. Pojedini psi u ovimslu&ajevima le$nu i pu0u u no$e &oveku B dreseru.! aktivne od)ram)ene reflekse spadaju ra%li&ite forme napada. /aprimerE pri pokuaju i napadu markiranta i to u uslovima kada pas mo0ei%)e#i i uma#i ovim u$ro0avaju#im nadra0ajima. =esto aktivniod)ram)eni refleksi proisti&u jedan i% dru$o$a. ! odnosu na vlasnikaAovi se refleksi mo$u pojaviti samo kod pasa koji su nepravilno vaspitaniAodnosno kod kojih sli&ni pokuaji nisu prekinuti u periodu njihovo$formiranja.Odre*eno %na&enje u 0ivotu psa imaju njeni polni i roditeljski refleksi. !osnovi to su prete0no )e%uslovne forme reak(ija koje imaju periodi&ankarakter i ispoljavaju se kao od$ovor na unutranje nadra0aje. ! mo%$upasa postoje spe(ijalne #elije koje su prijem&ive %a promene kojenastaju u or$ani%mu u ve%i sa sa%revanjem polnih or$anaA )remenitostiAtenjenjem itd. /jihovo dra0enje kao i dra0enje o)lasti mo%$a koje su uve%i sa njimaA dovodi do pojeve od$ovaraju#ih na&ina reak(ija. ! $rupuroditeljskih refleksa spadaju refleksi koje &ine u (ilju tra0enja kujeA unjenom pra#enjuA jednom re&juA polni refleksi kod psa. 8od kuja ova$rupa refleksa po&inje refleksima pomo#u kojih ona ostvaruje ve%u Bkontakt sa psom. Zatim dola%e refleksi tra0enja i o)e%)e*enja mestatenjenja i refleksi poro*aja. Za njima se kod kuje pojavljuju t%v. refleksimaterinsko$ instinktaA $de spada li%anje tenadiA ishranaA %atita i&uvanjeA kao i refleksi o)u&avanja tenadi %a samostalan 0ivot.! dresuri psaA ovi se refleksi ne primaju i ne primenjuju. /aprotivA akosu i%ra0eni u velikoj meriA oni se nepovoljno odra0avaju na dejstva kojasu potre)na dreseruA jer o)i&no svojim postojanjem ko&e sve ostaleforme ponaanja.Za ponaanje mno$ih pasa karakteristi&no je preovladavanje jednihrefleksa nad dru$ima. Ova se pojava mo0e uo&iti %a vreme anali%eponaanja 0ivotinja ra%li&ito$ poreklaA to se mo0e o)jasnitinasledstvom. Pod uti(ajem %ahteva &ovekaA koji su sistematskipostavljeni pred ovu ili onu rasuA ukorenili su se pojedini refleksi kod tihrasa pasa iA u pore*enju sa dru$imaA vie ra%vili. Tako je ruski nau&nik>. . 8ruinski doka%ao naslednost Cprenoenje oso)ina do)ro ra%vijeneaktivne reak(ije majke. Od 23 teneta od roditelja kod kojih supreovladavali aktivni od)ram)eni refleksiA 21 tene se tako*e odlikovalo

jako i%ra0enim a$resivnim refleksima.Preovladavanje jednih refleksa nad dru$ima o)janjava se i o)ukom. !o$ledima Pavlova jedni su psi dr0ani i odrasli u uslovima %atvoreno$dr0anja a dru$i slo)odno$A to je uslovilo da su se jako ra%vijali u svomponaanju i ra%likovali jedni od dru$ih u istom. 8od prvih su


7/53

preovladavali pasivno od)ram)eni refleksiA koji se mo$u odr0avati&itavo$ 0ivotaA dok su se kod dru$e $rupe ovakvi refleksi pojavljivaliretko. Dru$i je primer postepeno$ ra%voja pojedinih reak(ijaA koje se

javljaju u onom slu&aju $de se %)o$ &esto$ iskori#avanja psa %aodre*eneA re(imoA polne odnoseA dovodi do preovladavanja kod nje$apolnih reak(ija.!lo$a faktora vaspitanja u formiranju karaktera mo0e se lepo videti uponaanju pasa koji su u )liskom kontaktu sa ljudima. Ovi psi sunaj&e#e uhranjeni i ra%ma0eni i pre sve$a daju reflekse koji sei%ra0avaju u te0nji %a kontaktom sa vlasnikom.Preovladavanje pojedinih refleksa mo0e )iti i privremena pojava. 8od$ladno$ psa po pravilu #e preovladavati refleksi ishrane. astav krvi$ladno$a psa karakterie se odre*enim hemijskim reak(ijamaA kojenadra0ajno deluju na nervne (entre u mo%$u. ! krvi sito$ psa nala%e sematerije koje ko&e njihovu aktivnost. a ovo$a stanovita je jasno %ato

je potre)no da pri dresuri pasa sa konstantnom i kontrastnom metodomi metodom kod koje dejstva psa podsti&emo hranomA P T6:G DG!D: @> D /. ! tom slu&aju psi poka%uju daleko ve#u%ainteresovanost %a hranu pa je i uspeh u radu ve#i. Preovladavanjepolnih refleksa tako*e se povremeno pojavljujeA %avisno od stanja..*, +S/$VNI RE0/E1SI!slovni refleksi su oni koje pas sti&e u toku 0ivotaA pomo#u iskustvaApro)e ili dresure. Ponaanje psa se formira u osnovi na ra&un uslovnihrefleksaA %ato to se oni sti&u. ?tene u prvo vreme dok ne oja&aA

odr0ava svoj 0ivot na osnovu )e%uslovnih refleksaA a kasnije se javlja&itav ni% individualnih reak(ija koje $a osposo)ljavaju %a 0ivot. ?tene odmese( dana ve# ide %a &ovekom koji mu daje hranuA dola%i na po%ivA nevri nu0du u so)iA rea$uje na re&i Hne dirajH itd. Odrastao pas pomo#uA&esto vrlo slo0eno$ ponaanjaA na)avlja se)i hranu i ostalo to mu jepotre)no %a opstanak. va ova dejstva kod psa su stvorena i re%ultat sunjeno$a suko)a sa uslovima spoljne sredineA tj. re%ultat su iskustva Bpokuaja.!slovni refleksi se stvaraju na osnovu )e%uslovnih. Da )i se stvoriorefleksA tre)a dati si$nalBkomanduA posle &e$a tre)a stvoritiA i%a%vati )ilo

koji )e%uslovni refleksA dati psu hranu ili delovati nekim dru$im)e%uslovnim nadra0ajem. Ponekad tre)a da dreser neko dejstvo i%a%iva iu&vr#uje samo pomo#u jedno$ te isto$ )e%uslovno$ nadra0ajaA naprimerE pritisak mamljenja hranom./a primerE ako dreser 0eli da pomo#u %vu&ne komande posti$ne da paskoji se kre#e sedne C)e%uslovni refleksA refleks polo0aja onda on moradr0ati psa %a povodnik )li%u okovratnika u% istovremeno potiskivanjerukom na sapi psa. Ovaj pritisak i%a%iva )e%uslovni nadra0ajA koji kodpsa dovodi do od$ovaraju#e %atitne reak(ije B refleks sedenja pomo#uko$a pas oslo)a*a se)e od pritiska ruke dresera. Posle nekolikou%astopno ponovljenih ovakvih nadra0aja B dejstva u% %vu&nu komanduHsediHA koja mora da se da malo pre dejstva dreserove rukeA pas po&inje


8/53

da i%vrava radnju B sedenje samo na komandu HsediH i na taj na&ini%)e$ava pritisak na sapi. /a ovaj na&in pomo#u )e%uslovno$ i uslovno$nadra0ajaA kod psa se stvara uslovni refleks na komandu. Za )oljeusvajanje B u&vr#enje odnosno$ refleksaA nakon sedanja potre)no jedati psu hranu to i$ra ulo$u )e%uslovno$ u&vr#uju#e$ nadra0aja.

va dejstva koja se kod psa posti0u dresuromA i%a%vana su uslovnimrefleksima. !slovno refleksne ve%e se javljaju kao privremene ve%eA onese )r%o uspostavljaju ali mo$u i )r%o i&e%nuti ili se %ameniti dru$ima.Pokuajte dvaBtri puta od$urnuti tene kada ono prila%i k vama i ono #eprestati to da radi. ko pri po%ivu psa na komandu HovamoH neotkrepljujemo nje$ov dola%ak sa hranom i milovanjemA pas #epostepeno prestati da i%vrava vae nare*enje.

poso)nost privremenih ve%aA koje le0e u osnovu uslovnih refleksaA dase lako stvarajuA i&e%avaju i %amenjujuA ima veliko %na&enje %aprila$o*avanje psa uslovima spoljne sredine. ve se u njihovoj okolini naovaj ili onaj na&in menjaE i&e%avaju navikeA pojavljuju se novi ljudiApredmetiA 0ivotinjeA menjaju se potre)e pasa. I pri svim ovimpromenama pas se prila$o*ava novim uslovima. 8ako se vre promeneu srediniA tako se stvaraju i novi refleksi koji su korisni psu u novimuslovima.!slovni refleksi se mo$u jako ra%likovati jedni od dru$ih. Pre sve$aAtre)a ra%likovati prirodne i veta&ke uslovne reflekse. Prirodni uslovnirefleksi su oni koji se stvaraju na osnovu )e%uslovno$ nadra0aja. /aprimerE kada pas oseti miris hrane ili je u$leda. ko hrana do*e u usnuupljinu psa onda deluje kao )e%uslovni nadra0ajA tj. i%a%iva pojavu)e%uslovno$ refleksa ishrane Clu&enje pljuva&ke itd. tako da #e kasnije ina vid i miris hrane kod psa do#i do pojave prirodno$ uslovno$ refleksaClu&enje pljuva&ke . Zna&i da miris mesa ili mlekaA kao i po$led na njihAkod psa deluje kao prirodni uslovni nadra0aj.8ako poka%uju o$lediA tene koje nikada nije do)ijalo neku hranuA ne#erea$ovati na ovakve nadra0aje refleksima ishrane.Prirodni uslovni refleksiA javljaju se kod pasa vrlo )r%oA &esto puta ve#nakon 2B3 ponavljanja. /jihovo )r%o stvaranjeA tj. nakon parponavljanjaA $ovori %a to da su oni po svojim oso)inama Cprirodni

uslovni refleksi vrlo )liski )e%uslovnim refleksima.Za dresuru pasa prirodni uslovni refleksi imaju veliko %na&enje.Ispo&etka pas prila%i &oveku kada mu on poka%uje hranuA koja delujeiako je udaljenaA kao prirodni nadra0aj i dovodi do reak(ije psa odnosnonje$ovo$ prila0enja. Predmet %a aport koji dreser pokre#e ispred nosapsaA deluje kao prirodni nadra0aj %a refleks hvatanja. Zahvaljuju#i tomeApas kro% dresuru po&inje da shvata predmet %a aport. =ovek koji )e0iApredstavlja prirodni nadra0aj %a &itav sistem refleksa pra#enja$onjenja. Dva do tri puta ponovljen tr%aj povodnika dovodi do to$a dapas shvati da se mora pomeriti.

3.2.1 USLOVNI REFLEKSI - stiu se u toku ivota i pri dresuri


9/53

1. Po%itivni uslovni refleksi %asnovani na pro(esu podsti(anja. PrimerEdola0enje dreseru u% savla*ivanje prepreka.2. /e$ativni uslovni refleksi %asnovani na pro(esu ko&enja. PrimerE%a)rana B u%dr0avanje od ra%li&itih dejstava.

3. Prirodni uslovni refleksi. tvaraju se na osnovu ra%li&itih dejstava)e%uslovnih nadra0aja. PrimerE miris i vid hrane.4. eta&ki uslovni refleksi. tvaraju se na odre*ene nadra0ajeApotpomo$nuti )e%uslovnim refleksima ishrane i od)rane.3.2.2 USLOVNI REFLEKSI I-o a RE!" #as$ova$i $a%e#us&ov$i' re(&eksi'a1. /adja&avaju#i uslovni refleks )e% nadra0ajaA2. Zaostaju#i uslovni refleks )e% nadra0ajaA3. Pridru0uju#i uslovni refleks )e% nadra0aja.

3.2.3 USLOVNI REFLEKSI II-o a RE!" #as$ova$i $a us&ov$i're(&eksi'a I-o a reda3.2.3.1 USLOVNI REFLEKS I REDA

a Ge%uslovni nadra0ajA) !slovni nadra0aj I reda B 8O- /D A( !slovni nadra0aj II reda B @: T.3.2.3.2 USLOVNI REFLEKS II REDA

!koliko se kod 0ivotinja Ckako je to doka%ao Pavlov u ni%u $enera(ijaformiraju samo jedni te isti uslovni refleksiA to uslovljava da se ve%a u

mo%$u )r%o uspostavlja i postaje prirodna. 8ro% du0i period vremenaAdola%i da nekada uslovni refleksi postaju )e%uslovni. Potvrdu ove teorijenala%imo u nekoj spe(ijali%a(iji pasa. =ovek je dresirao jedno$a psa damu poma0e u lovuA dru$o$a da vo%i saoni(eA tre#e$a %a &uvanje stadaBnaseljaA a kao re%ultat to$a je da ra%ne rase pasa lako podle0u samoodre*enoj dresuri. Odre*ena rasa pasa )r%o se dresira %a &uvanje ku#eBdvorita ali od njih ne mo0emo do)iti do)ro$ lova&ko$ psa. ?tenelova&kih pasa ve# nakon male podrke ide po tra$u. /aslednoA pas %avu&u )r%o se navikne na noenje amova i poslunost $oni&u.

eta&ki uslovni refleksi su oni koji se stvaraju na odre*ene nadra0aje

koji nisu u neposrednoj ve%i sa )e%uslovnim nadra0ajima.Tako na primerE %vuk %vona Ckomanda nema nikakve neposredne ve%esa nadra0ajem ishrane ili sa refleksom polo0aja B sedi ili stoj. Oniprirodno ne i%a%ivaju kod psa %au%imanje sede#e$ polo0aja ili le0e#e$polo0aja. Za stvaranje veta&ko$ uslovno$ refleksaA svaki nadra0aj %apsa tre)a da se proprati dejstvom odre*eno$ )e%uslovno$ nadra0ajaA naprimerE hranom. Zavisno od to$a koji #emo )e%uslovni nadra0aj koristitiChrana ili pritisakA %vono ili komanda A uslovni nadra0aj do)ija ra%li&ito%na&enje. ko se potkrepljuje hranomA komanda #e postati uslovninadra0aj ishrane. Pas na komandu HovamoH prila%i dreseru da )i do)io

hranu. ko se komanda proprati Cpotkrepi sa mehani&kim nadra0ajemAdola%i do %atitno$ od)ram)eno$ refleksa i pas po&inje da i%vrava


10/53

radnju posle komande HneH ukoliko je ranije ova komanda pra#ena jakimtr%ajem povodnika C)e%uslovnim nadra0ajem . ! pro(esu dresure kodpasa se na osnovu prirodnih )e%uslovnih refleksa stvaraju veta&kiuslovni refleksi.Potre)no je ra%likovati uslovne reflekse ra%li&ito$ reda. Pri dresuri seiskori#avaju uslovni refleksi prvo$ i dru$o$ reda.!slovni refleksi prvo$a reda stvaraju se na osnovu )e%uslovnih refleksaAna primerE stvaranje uslovno$ refleksa na %vu&nu komandu stvara se naosnovu hranid)enih i mehani&kih )e%uslovnih refleksa. Dok se uslovnirefleksi II reda stvaraju na osnovu uslovno$ refleksa I reda. /a primerEve#ina uslovnih refleksa na $est stvara se na osnovu ranije stvorenihuslovnih refleksa po komandi. 6adnje koje se stvaraju i u&vr#uju kodpsa u pro(esu dresure jesu $rani&ne radnje i sastoje se i% jedno$a ilini%a uslovnih refleksa me*uso)no pove%anih.

Ovako slo0ena dejstva koja se kod pasa stvaraju u pro(esu dresurena%ivaju se / I8 - .

7* 3A8"EVI 1$JI SE ($S"AV/JAJ+ (REDDRESERA

Osnovni faktor koji u pro(esu dresure uti&e na ponaanje psa jesteD6: :6. To je ra%umljivoA jer on i%a)ira i primenjuje na psa potre)ne

nadra0aje pomo#u kojih #e kod psa do)iti potre)ne reflekse. -o0emore#i da uspeh u radu sa psom %avisi od to$a kako #e se dreser premanjemu odnositiA koliko je dreser sposo)an B pripremljen i koliko #e umetida primeni to svoje %nanje.Dreser tre)a da raspola0e odre*enim %nanjem koje je neophodno %adresuru pasa.Dreser tre)a da ima odre*enu teoretsku pripremuA tj. mora da %naosnovne stavove i prin(ipe dresure. To mu omo$u#ava da elasti&no i)r%o reava sve %adatke koji se pojavljuju u toku nje$ovo$ rada. Onmora da upo%na individualne oso)ine psaA da pravilno i%a)ira potre)ne

metode dresure i na&ine %a stvaranje pojedinih navikaA pri &emu morapravilno da primenjuje prema psu prinuduA na$radu i %a)ranu. amostalnim teoretskim radomA dreser #e )iti sposo)an da otklanja a)lon usvome radu i do)ro podesi svoje postupke prema psu.Dreser pri radu sa psom mora uvek koristiti iskustva. Po&etnik u dresuritre)a da koristi iskustva instruktora i )oljih dresera. Dreser tokom radasa psima sti&e i sopstvena iskustva. Po&etnik u dresuri mora se koristitionim iskustvima pomo#u kojih se na naj)olji na&in tehni&ki stvarajunavike. I% ovo$a proi%ila%i da je najefikasnije i naj)olje u o)u(i dreseraApoka%ati na&inA na&in primeraA pomo#u ko$a )udu#i dreser mo0e videti

kako se postavljaju odre*ene radnje koje dovode do )r%o$ uspeha.


11/53


12/53

/aro&ito u toku opte$ kursa dresure kojim se o)e%)e*uje stvaranjenavika kod psa i nje$ovo ponaanje pot&injava dresuri.Pravilan odnos psa prema dreseru karakterie se do)rom posluno#uApoverenjem i poverljivim odnosom prema njemuA pri &emu ne sme dapostoji nikakva )oja%an. P : /: -: P> ?ITI D6: :6 .Pojava straha i plaljivosti psa u odnosu na dresera dola%i kao re%ultatnepravilno$ odnosa dresera prema psu. ormiranje odnosa i%me*u&oveka i psa po&inje navikavanjem psa na svo$a dreseraA a %a ovo jepotre)no nekoliko dana rada. Za ovo se vreme pas upo%naje sa novim&ovekom i kod nje$a se javljaju novi uslovni refleksiA koji mu slu0e da seprila$odi oso)inama to$a &oveka.Dreser na psa deluje kao slo0en B kompleksan nadra0aj. On na psa presve$a deluje svojim spoljanjim i%$ledomE o)likom ode#eA rastomAna&inom svojih pokretaA $lasomA i%ra%om li(a i na kraju individualnim

mirisom.ve oso)ine svo$a dresera koje nje$a odvajaju od dru$ih ljudiA pasdo)ro i trajno %apamti jo u periodu nje$ovo$ privikavanja. /aro&itoveliki %na&aj %a nje$a ima $las dresera kojim ovaj i%daje komande. veoso)ine nje$ovo$ $lasa Cja&inaA visinaA ton i )oja A pas po&inje da lakora%likuje od $lasa dru$ih ljudi. !koliko su kod nje$a formirani i pravilniodnosi prema dreseruA onda #e on i%vravati komande koje mu ovaji%daje svojim $lasom.Pas tako*e do)ro pamti i tipi&ne pokrete svo$ dresera. ko su oni na$li iisprekidaniA oni u periodu privikavanja psa i%a%ivaju kod nje$a

od)ram)enu reak(iju u vidu a$resivnosti ili plaljivostiA a to ote0avanavikavanje psa na dresera.eliko %na&enje pri uspostavljanju prvo)itno$ kontakta dresera sa psom

imaju nadra0aji ishrane u vidu davanja hrane ili poslasti(e. Dreser jedu0an da sistematski hrani psa i navikava psa na se)e &ime senepoverenje Cod)ram)eni refleksi postepeno pretvaraju u reflekseishrane i pas sti&e poverenje prema dreseru. Pored ovo$aA veliki %na&aj%a uspostavljanje pravilno$ odnosa psa prema &ovekuA imaju i etnjekoje ovaj i%vodi sa psomA jer je or$ani%mu %a normalno o)avljanje svojihfunk(ija potre)no kretanje. Dok %atvoreno dr0anje psa u

od$ajiva&ni(ama i stanovimaA o$rani&ava o)avljanje ovih potre)a psa.?etnja i i$ra u i%vesnom stepenu nadokna*uje ovaj nedostatak. Zaprivikavanje na dresera onih pasa koji imaju malu mo$u#nost kretanjaAetnja i i$ra imaju ponekad ve#e %na&enje ne$o hranjenje i davanjeposlasti(e.! toku dresureA %na&aj dresera %a psa postepeno raste. Putemformiranja ra%li&itih uslovnih refleksaA dreser sve vie u&vr#ujepoverenje svo$a psa prema se)i. eliko %na&enje pri tome ima pravilna i)la$ovremena primena podsti&u#ih nadra0ajaA kao davanje poslasti(eAmilovanjeA pohvala Htako je do)roH itd.Potre)no je %nati da redovni odla%ak kod psaA nje$ovo &i#enjeA kupanjeAtako*e imaju uti(aj na uspostavljanje neophodno$ kontakta.


13/53


14/53

O)a ova pro(esa B u%)u*enje i ko&enje B nala%e se u tesnoj u%ajamnojve%i. Pojava jedno$ od ovih pro(esaA uslovljava istovremenu pojavudru$o$. 5a&inaA du)ina ko&e#e$ pro(esa %avisi od inten%iteta u%)u*enja io)rnuto. vako dejstvo psa deava se pri u%)u*enju jednih #elija mo%$ai ko&enju dru$ih. 6a%like u tom odnosu mo$u )iti u jednom slu&aju samou prete0nom ra%voju ko&e#e$ pro(esa a u dru$om u%)u*uju#e$. Zato semo0e re#i da se dresura sastoji u tomeA to &ovek svaki put na ovaj ilionaj na&in podsti&e ili ko&i psa.Dejstvo na koru veliko$ mo%$a spe(ijalno or$ani%ovanih nadra0ajadovodi do ra%voja ovih pro(esa i do stvaranja potre)nih refleksa.Da vidimo po kakvom se %akonu i u nervnom sistemu psa ostvarujeu%ajamno dejstvo pro(esa u%)u*enja i ko&enjaJPrema u&enju PavlovaA o)a ova pro(esa prilikom svo$a kretanja po masimo%$a potpadaju pod tri osnovna %akonaE I6 DI5 7I5 A

8O/7:/T6 7I5 i !Z 5 -/ I/D!87I5 .I6 DI5 7I5 je irenje i% neko$ punkta u mo%$u pro(esau%)u*enja ili ko&enja. Ovo irenje pro(esa u%)u*enja ili ko&enjanestaje kada na psa deluje nadra0aj ve#e ja&ine. Ova se pojavakoristi pri dresuri da )i se i%a%vala i%vesna dejstva kod psa kojasu potre)na &oveku. /a primerE da )i do)io Cposti$ao lave0psaA dreser $a ve%ujeA miluje $a a %atim odla%i. Po dolaskuodnosno odlasku dreseraA pas po&ne da se otima sa povodnikaAtr&i sa jedne na dru$u stranuA ska&eA ski&i i po&inje lajati. /a$li

prekid kontakta ima %a psa Ckoji je navikao na kontakt sa&ovekom jako nadra0ajno dejstvo i pro(es u%)u*enja iritira pomasi mo%$a %ahvataju#i sve nove i nove nje$ove deloveAi%a%ivaju#i pri tome ra%li&ita dejstva kod psa ispoljavaju#i $lasnureak(iju pri &emu pas nastoji da %adr0i dresera.8O/7:/T6 7I5O- na%ivamo o)rnutu pojavuA pri kojoj dola%i dosakupljanja nadra0aja koji i%a%ivaju u%)u*enje ili ko&enje u stro$oodre*enim $rupama #elija mo%$a. TakoA nakon nekoliko ponavljanja pasnau&i da odaje $las B laje samo na komanduA )e% sporednih dejstava./adaljeA prou&avaju#i viu nervnu delatnost Pavlov je ustanovio da jepojava u%)u*enja pra#ena ko&enjem dru$ih delova u kori mo%$a io)rnutoA pojava o$njita ko&enja pra#ena je u%)u*enjem ili pove#anjemnadra0eno#u dru$ih delova kore. Ovakva pojava suprotnih odnosaAna%iva se I/D!87I5 .Opadanje u%)u*enja koje dola%i kao od$ovor na pojavu o$njita vie$u%)u*enjaA Pavlov je na%vao ne$ativnom induk(ijom. /e$ativnainduk(ija se mo0e videti na primerEu kada pas od)ije da i%vri komandu&oveka neposredno i%a pu(njaA koji je proi%veden prvi put Cna koji pasnije naviknuta te deluje kao jak %vu&ni nadra0aj na mehani%am

ne$ativne induk(ijeA i%a%ivaju#i ko&enje u $rupama nervnih #elija odkojih %avisi shvatanje komande i i%vravanje potre)no$ dejstva.


15/53

Po%itivna induk(ija jeA nasuprot prethodnojA povienje u%)u*enosti kojese i%a%iva pojavom ko&e#e$ pro(esa. TakoA na primerE posle komandeHneH koja i%a%iva ko&enje neke reak(ijeA ponekad pas po&ne )r0erea$ovati na dru$e komande. Posle jako$ nadra0aja koji i%a%iva )u*enjeaktivno od)ram)enih refleksaA pas halapljivije pojede hranu.8o&enje nije jednako. Pavlov deli ko&enje u dve osnovne $rupeE pasivnoi aktivno.! $rupu pasivnih ko&enja spadaju ona ko&enja koja se kod pasa javljajukao od$ovor na nadra0aje koji deluju tako da se ko&enje mora pojaviti ukori mo%$a psa. Pri pojavi takvih ko&enjaA $otovo sve %avisi od oso)inenadra0ajaA &ije dejstvo pas pasivno prima. 8od to$aA veliko %na&enje imatip vie nervne delatnosti kome pas pripada. Otuda je i ra%umljiv na%ivovo$a ko&enja pasivnim ili )e%uslovnim.=*) $2/I>I 1$ENJA@

8O=:/5: Cpro(es suprotan u%)u*enju koji se ispoljava %austavljanjemdejstava odre*enih nervnih (entara .1. Ge%uslovno Cpasivno ko&enje B samo se stvara.2. !slovno Caktivno ko&enje B mora se i%a%vati.B poljanje ko&enjeA i%a%iva privremeno %adr0avanje pojave refleksa.PrimerE skretanja na postrani nadra0aj.B@rani&no ko&enjeA i%a%iva du0e %adr0avanje pojave refleksa. PrimerEko&enje posle pu(nja.BI&e%avaju#e ko&enjeA i%a%iva $aenje uslovnih refleksa pri

nepotkrepljivanju uslovnih nadra0aja )e%uslovnima.BDiferen(iraju#e ko&enjeA o)e%)e*uje pro(es stvaranja ra%like primenomnadra0aja pri stvaranju uslovnih refleksa.BZakanjavaju#e ko&enjeA sre#e se kod stvaranja produ0enih uslovnihrefleksa. PrimerE %adr0avanje.

/ B je opte ko&enje kore veliko$ mo%$aA &ime se o)e%)e*ujeo)navljanje nje$ove delatnosti.Pasivno ko&enje je ono ko&enje koje se javlja pri dejstvu na psa jakih ivrlo jakih nadra0ajaA koji u ve#oj meri dra0e nje$ov nervni sistem.!%)u*enje #elija pove#ava njihovu radnu sposo)nost. Takva je ko&enjaPavlov na%vao O@6 /I=:/I-. Pojava ovo$a $rani&no$ ko&enja &uva psaod dru$ih opasnih po nervni sistem nadra0aja i time smanjujemo$u#nost pojave smrtnih nadra0aja. Otuda dola%i i dru$i na%iv %a ovoko&enjeE ODG6 -G:/O 8O=:/5:. @rani&no ko&enje mo0e se produ0itidu$o i%a prestanka dejstva nadra0aja koji $a je i%a%vao. ! dresuriA$rani&no ko&enje se kod psa &esto pojavljuje. /a primerE kod pu(anja uneposrednoj )li%iniA pas u toku neko$ vremena ne rea$uje na komandu&ovekaA od)ija da u%me hranu i poka%uje tromost. ve ove nepo0eljnepojaveA ote0avaju dresuru i kvare psa. Zato je potre)no pu(anj i%voditina ve#em odstojanju i postepeno $a pri)li0avati psu.Ponekad se $rani&no ko&enje kod psa javlja i posle &este primene jakihmehani&kih nadra0ajaA kao tr%aji povodnikomA $ru) i otar udara(


16/53

)i&em. Pas u po&etku po&ne da otka%uje i%vravanje komandi kada se&esto upotre)ljavaju pomenuti o)li(i prinude. ZatimA on prestaje da seoda%iva na %vu&ne si$nale i $estove koji i%a%ivaju kod nje$a dru$odejstvo Csna$om iradija(iono$ ko&enja A postaje tromA dola%i donepoverenja prema dreseru i straha od nje$a. ve nam ovo $ovori da utoku dresureA dreser mora maksimalno da i%)e$ava primenu jakihprinudnih dejstava i da ih mo0e upotre)iti u krajnjem slu&ajuA stro$oimaju#i pri tome u vidu tip vie nervne delatnosti psa i nje$oveindividualne oso)ine. @rani&no se ko&enje mo0e pojaviti kod psa i uslu&aju kada &ovek pred nje$a postavlja nemo$u#e %ahteve. /a primerEtera je da presko&i suvie visoku preprekuA to dovodi do prenapre%anjanervno$ sistema psa i pojave ponekad vrlo postojanih trajnih o)lika$rani&no$ ko&enja. Tako*e se $rani&no ko&enje kod psa mo0e pojavitikada &ovek stalno primenjuje prema psu jedno te isto dejstvo. /aprimerE ako on u toku jedno$ %animanjaA psa tera da jednu ve0)u i%vodivie ne$o to je to potre)no i mo$u#e.

: O O / - @O O6I D ! P6O7: ! D6: !6: P A /: -:-OPO T >5 TI P6:T:?8: Z FT: : 8O5: O/I /: -O@! IZ 6?ITIA 8 O ID 6 D /5I- -O6 GITI 6 Z/O 6 T / I D : / 5:D/O-Z /I- /5! IZ OD: 2B3 :I / I8: 8 O I D : != 6?9!5!6 /I5: T:=:/I I T:-I ! >O /IF 6: >:8 .Pored $rani&no$ ko&enjaA u $rupu pasivnih ko&enja spada it%v. PO>5 ?/5: 8O=:/5:.Ovo se ko&enje i%a%iva dejstvom postranih spoljanjih nadra0ajaAra%li&ite ja&ineA na nervni sistem psaA %a odre*eno dejstvo. dreserAre(imo i%daje komanduA ali pas ne rea$uje na njuA ve# njui po nekomtra$u. ! dru$om slu&ajuA 0ivotinju odvra#a prislukivanje ra%li&itih%vukova ili $ledanje u nove predmete itd. ! osnovi ove pojave le0istvaranje novo$ o$njita u%)u*enja u kori veliko$ mo%$a koje ponitavaili osla)ljuje potre)nu uslovnu refleksnu delatnost psa.8ao naj&e#i u%rok spoljanje$ ko&enja jesu pojave orijenta(ionihrefleksa. 8od ve#ine pasa oni se )r%o $ase uporedo sa upo%navanjempsa sa spoljnom sredinom. poljanja ko&enja koja ote0avaju rad sapsom mo$u nastati i kao re%ultat pojave o$njita u%)u*enja u koriveliko$ mo%$a kao re%ultat pojave od)ram)enih refleksa. poljanjeko&enje koje nastaje na ovaj na&inA mo0e )iti tako*e du$otrajno./aro&ito &esto se ova pojava sre#e kod pasa koji su nepravilno od$ojeni inisu se )la$ovremeno oslo)odili opre%nosti u okolnoj srediniA nisunaviknuti na pojave u spoljnoj sredini. a ovakvim psima B tenadimaAtre)a &esto i%voditi etnje i to svaki put uA %a nje$aA ra%li&itojCnepo%natoj srediniA hraniti ih pri pojavi pasivnih od)ram)enih refleksa.8od odraslih pasa Cpolno %relih A spoljanje ko&enje se vrlo &esto javljakao re%ultat ispoljavanja polnih refleksaA pose)no se ovo odnosi namu0jake. 8o&enje koje se pri tome ispoljavaA karakterie se )r%inomAinten%itetom i ja&inom. Takvo se ko&enje ne mo0e u$asiti. /adra0aje kojii%a%ivaju ovo ko&enjeA Pavlov je na%vao /:!@ I I-.


17/53

/eophodno je da dreser otkloni sa mesta $de se i%vodi o)ukaA svenadra0aje koji mo$u i%a%vati polne reflekse i omesti dresuru. Za vreme$onjenja kujeA nju tre)a dr0ati i%olovano da miris koji ona tom prilikomiriA ne )i dopro do psa koji se dresira.

poljanje se ko&enje jo mo0e pojaviti i u slu&aju pojave aktivnood)ram)eno$ refleksa jedno$ psa prema dru$ome.! uslovima $rupne dresureA vrlo je va0no na vreme prekinuti takvereflekse i samim tim onemo$u#iti reflekse takve vrste. Pokuaj pasa dase po&nu ujedati tre)a prekinuti komandom HneHA tr%ajem povodnika iAeventualnoA udar(ima. ! po&etkuA ne tre)a pse dovoditi jedno$ )lu%udru$o$. To se mo0e kasnije kada se one priviknu jedna na dru$u.

poljanje ko&enje mo0e se pojaviti kod pasa i pod uti(ajem unutranjihnadra0aja. /a primerE kod prepunjenosti mokra#ne )eike u psaA mo$ui&e%nuti svi refleksi kretanja koji nemaju ve%e sa nervnim (entrom %amokrenje. I% ovo$a se vidi %ato je va0no da se pre po&etka dresure pasproeta. poljanjem ko&enju nisu podlo0ne sve navike psa u istoj meri./edavno stvoreni uslovni refleksi ko&e se )r0e od do)ro u&vr#enihrefleksa B trajnih navika. DakleA to su refleksi kod psa )olje stvoreni iu&vr#eni B to on manje o)ra#a pa0nju na postrane nadra0aje. I% ovo$aproi%ila%i da sa psom tre)a raditi u odsustvu sporednih nadra0aja a%atim ih tre)a navikavati i na taj na&in odstranjivati njihov ko&e#i uti(aj.Podlo0nost uslovnih refleksa spoljanjem ko&enju %avisi tako*e odkontakta dresera sa psom. Od to$a sa kolikom ja&inom i dejstvom napsa deluju nadra0aji od postranihA onda o$njita u%)u*enja koja nastajupod uti(ajem dejstva %vu&ne komande i $esta dreseraA ko&e ovepostrane nadra0aje. Pored to$aA dreser mora umeti i da se koristi iko&e#im uti(ajem komande HneHA koja se daje kada se kod psa pojavljujenepo0eljno dejstvo. Ovo kasnije %a nje$a postaje uslovno ko&enje. Ovukomandu ne tre)a upotre)ljavati samo pri pojavi pasivno od)ram)enihrefleksa. Isto dejstvo ima i nadra0aj koji se javlja ponavljanjemkomande odse&nim tonom. ! sredstva kojima se upravlja ponaanjempsa u ra%li&itim okolnostima spada i mehani&ko dejstvo.

* $2/I>I A1"IVN$< 1$ENJADo sada smo $ovorili o onim o)li(ima ko&enja koji se u$lavnom javljajupod uti(ajem spoljanjih uslova na psa i kada se u kori mo%$a psaodmah pojavljuje ko&e#i pro(esA tj. )e% neke prethodne o)rade.Za ra%liku od pasivno$ ko&enja B )e%uslovno$A kod psa mo0e do#i i doaktivno$ ko&enja B uslovno$. Ovo ko&enje se stvara postepenoA kaore%ultat odre*enih uslovaA isto kao i uslovni refleksiE postepeno sepriprema pas da rea$uje na date nadra0aje odre*enim na&inom Baktivno.

6a%likujemo tri o)lika aktivno$ ko&enja.


18/53

ktivno ko&enje koje se ra%vija )e% podsti(aja ovih ili onih refleksa0ivotinjeA Pavlov je na%vao I?=:Z 5!9I-.Za vreme dresure javlja se mno$o ra%li&itihA dreseru nepotre)nihArefleksa. e#ina od njih ko&i se )r%oA jer dreser ne podsti&e psa prinjihovoj pojavi. 6e(imoA data je komanda HsediH a pas ne sedne ve#le$ne. Dreser ne#e podsta#i ovo dejstvo. 8ao re%ultat to$aA u refleksnomluku dola%i do %austavljanja ovo$a dejstva jer psu ne koristi. 6a%vija sepro(es aktivno$ ko&enja i ono se prestaje pojavljivati.Ponekad dreser nesvesno stvara uslove %a ra%vijanje aktivno$i&e%avaju#e$ ko&enja onde $de to ne )i smeo da radi. /a primerEneiskusni dreser u po&etku do)ije potre)an refleks %atim po&ne daponavlja komandu ne teraju#i pri tom psa da vri potre)ne radnje i nepotkrepljuju#i komandu. ! tom slu&aju i&e%avaju#a ko&enja po&nu seformirati u punktove Cu kori veliko$ mo%$a dovode#i do odre*enihrefleksa. Pri tome je dovoljno ostaviti uslovni nadra0aj )e% podsti(aja)e%uslovnim samo sedam puta pa da osla)e uslovni refleksi.Do $aenja uslovnih refleksa mo0e do#i i u slu&aju ako se prakti&na%animanja i%vode neurednoA ako su pau%e %animanja du$e i ako psa netreniramo.DI :6:/7I6 5!9: ko&enjeA kako mu samo ime ka0eA uslovljava da pasra%likuje pojedine pojaveE pas ra%likuje jednu visinu %vuka od dru$eAmanje ili ja&e osvetljenje itd.Pri dresuri putem ra%vijanja diferen(iraju#e$ ko&enjaA dreser posti0e dapas ra%likuje %vu&nu komandu od $estaA a time i ta&no$ i%vravanja

pokreta samo$ psa./eophodni uslov %a pojavu aktivno$ ko&enja jeste suprotstavljanje jednih nadra0aja dru$ima. Ovo suprotstavljanje posti0e se time todreser daje istovremeno dva nadra0ajaA pri jednom podr0ava psa a pridru$om ne. /a primerE dreser ra%nese stvari sa ra%li&itim mirisima idovede psa. ! slu&aju kada pas po&ne )ri0ljivo da mirie onu stvar koja

je %a to namenjenaA on )odri psa sa Htako je do)roH. -e*utimA u slu&ajukada se pas du0e %adr0ava kod nepotre)nih mirisaA on to ne &iniA ve#AnaprotivA i%daje komandu HneH i na taj na&in or$ani%uje ko&enje. Tako sekod psa nai%meni&no javlja na odre*enim #elijama u%)u*enje a na

dru$im ko&enje. Pri tome se u%)u*enje u velikoj meri tada poja&ava po%akonima o kojima je ve# )ilo re&i Cdiferen(ijalno A da svaki put poja&avako&enje i o)rnutoA pro(es ko&enja se lokali%ujeA a samim tim i ja&inanadra0ajno$ pro(esa. Ovo se odnosi i na same pokrete psa. Dreser svakiput podsti&e na one pokrete koji u ve#oj meri od$ovaraju nje$ovoj%amisliA a ne podr0ava nepotre)ne. 8ao re%ultat to$aA pas po&inje dara%likuje Cdiferen(ira svoje pokreteA daju#i samo jasna dejstvaodre*ene forme.I% sve$a re&eno$ se vidiA kolika je ulo$a diferen(iraju#e$ ko&enja %astvaranje kod psa potre)nih refleksa u toku dresure. Ge% ovakvo$

or$ani%ovanja diferen(iraju#e$ ko&enjaA nemo$u#e je do)iti ni jednunaviku kod psa. Zato dreser mora da sa pose)nom pa0njom prila%i


19/53

pravljenju plana svo$a rada. !koliko on podr0ava dejstva psa koja suneta&naA to tako*e vodi ka i&e%avanju mno$ih ve# stvorenih navika.8o&enje koje se ra%vija i%a dato$ nadra0aja Ckasnije po Pavlovu sena%iva Z 8 ?/5 5!9:.

Pri dresuriA or$ani%a(ijom ovakvo$a ko&enjaA u kori mo%$a psao)e%)e*uje se stvaranje mno$ih navika koje %ahtevaju t%v.%adr0avanje. /a primerE navika na komandu HstojH. /avika se du$o%adr0ava u odre*enim punktovima itd. Dreser daju#i takvu komanduAra%li&itim merama navodi psa da je i%vriA u po&etku manje a kasnije svevie produ0ava i na kraju do)ija da pas ne menja svoj polo0aj u tokuvie sekundi i minuta. Pri tomeA davanje psu hrane ili podsti(anje svevie i vie produ0ava uti(aj u po&etku dato$ si$nala. Pavlov je doka%aoda ovi uslovi o)e%)e*uju stvaranje u kori mo%$a psa ko&e#e$ pro(esakoji o)e%)e*uje %adr0avanje psa u odre*enom polo0ajuE sediA stojA le%iitd.I% i%neto$ se vidi da se svaka fino#a i jasno#a pokreta psa posti0e samopostepenim pro(esom dresureA pri kojoj se moraju potovati %akonira%vijanja aktivnih pro(esa ko&enja u kori mo%$a psa.

B* ME"$DE DRES+REvi nadra0aji koje koristimo pri dresuri dele se u &etiri osnovne $rupeE

-:F /I=8I / D6 < 5IA / D6 < 5I I F6 /:A Z !=/: 8O- /D: I@: TO I.-ehani&ki nadra0aji suE milovanje psaA pritisak ruke na ra%li&ite delovetela itd. Pomo#u mehani&kih nadra0ajaA dreser daje telu psa potre)anpolo0aj. Ovde spada i tr%aj povodnikaA otar okovratnikA udar kor)a&emitd. Takva dejstva imaju veliku nadra0ajnu mo#. ! po&etku oni uvek pomehani%mu )e%uslovnih ve%a i%a%ivaju kod psa samo od)ram)enoponaanje. 8asnije prema nekima od njih pas mo0e te0iti. pajanjem sanadra0ajima ishraneA oni postepeno u toku dresure do)ijaju sna$upodr0avaju#ih dejstava.Pod nadra0ajima ishrane podra%umevamo ra%li&ite na&ine poka%ivanjahrane psu na rastojanju. To je t%v. prirodni nadra0aj ishrane koji i%a%ivaCkako je to ve# re&eno sve mo$u#e reflekse ishrane. ZatimA primenom udresuriA dejstva ishrane mo$u )iti i )e%uslovni refleksi i nadra0aji. To)iva onda kada se psu da da pojede hranu prema kojoj se ustremio.

)C* NADRAAJI 1$JE 1$RIS"IM$ (RIDRES+RI (ASA

1. Ge%uslovni nadra0aji


20/53


21/53

idne komande se o)i&no i%daju pomo#u $estovaA koji se &ine rukama. !tom slu&ajuA svako odre*eno dejstvo dola%i kao od$ovor na odre*eni$est. /a primerE ispru0anje ruke prema dole je $est %a le0anjeApodi%anje u laktu savijene ruke je $est %a stajanje itd. @est se koristi %aupravljanje psom na ve#em rastojanjuA kao i u uslovima $de ne smemoili je teko davati %vu&nu komandu. -:TODI D6: !6:. -etod dresure je na&in dejstva na psa nadra0ajaodre*ene vrste u (ilju do)ijanja %a dresuru potre)nih refleksa.6a%likujemo slede#e metode dresureE1.B-:F /I=8I -:TOD B predstavlja dresuru sa primenom mehani&kihdejstava.2.BF6 /O- PO P:?!5!9I -:TOD B o ovom metodu $ovorimo kadadreser svoj rad %asniva na pospeuju#em dejstvu hraneA dok semehani&ko dejstvo relativno retko koristi. Ovaj metod je u praksi prvi

primenio i opisao ruski dreser Durov.3.B8O/T6 T/I -:TOD B prvi $a je opisao pukovnik /ikolajev C1+,, .Pri ovom metodu koriste se mehani&ka dejstva uporedo sa hranompospeuju#im i podr0avaju#im dejstvomE milovanjeA )la$e re&iA pohvalaHtako je do)roH.4.B-:TOD POD6 < /5 CI-ITI6 /5 B ovim metodom na psa sedejstvuje na taj na&in to putamo da pas posmatra rad dru$o$ psaA koji

je usavrio odre*ene radnje %a koje mi ho#emo dresirati nae$a psa. !osnovi ove pojave le0i mehani%am nadra0aja koji su postojali %a vreme&oporativno$ na&ina 0ivota Catavi%am A kao i u periodu kada je matio)u&avala svoju tenad.6a%motri#emo prednosti i nedostatke navedenih metoda na primerEuor$ani%a(ije uti(aja prema svakom od njih sa (iljem da do)ijemo jednuistu navikuA re(imo HsediH.Dreser koji radi sa mehani&kim metodomA i%$ovara komandu i pritiskarukom na %adnji deo sapi psa. Ovo #e naterati psa da sedne. /je$ovosedanje tre)a propratiti $la*enjemA milovanjem. Pri pokuaju psa daustane ili da na dru$i na&in promeni svoj polo0ajA pritisak se ponavlja sa

jo ve#om ja&inom. /a taj na&in o)e%)e*ujemo du0e ostajanje psa utom polo0aju C%adr0avanje . Pri ovom na&inu sve radnje i%a%ivamomehani&kim dejstvom.-ehani&ki metod dresure o)e%)e*uje &vrstinu stvorenih navika iposlunost u njihovom i%vravanju. To je ra%umljivo kada se ima u viduda se sve posti0e pomo#u jake prinude. Za vreme dresure pomehani&kom metoduA pas se mo0e nala%iti u )ilo kom stanjuE mo0e )itisitaA polu$ladna i $ladna. ! ovom po$ledu mehani&ki metod je metodkoji %ahteva manje uslova od ostalih metoda dresure. Dreseru koji radisa ovim metodomA mo$u#e je do)iti aktivne i pasivne od)ram)enereak(ije B reflekse koji su potre)ni %a &uvanje ku#e B dvorita./edostatak ovo$ metoda je to dreser %a psa postaje si$nal ra%li&itihmehani&kih B )olnih dejstava. Ovo na svoj na&in naruava normalankontakt i%me*u psa i nje$ovo$ $ospodaraA koji je neophodan uslov %a


22/53

stvaranje ni%a sistema refleksa pri dresuri psa %a slu0)u ve%eA sanitetskui sl. -ehani&kim metodom nemo$u#e je dresirati psa sa sla)im nervnimsistemom.!ti(aj %a o)ra%ovanje navike HsediHA prema hranom pospeuju#emmetoduA %asniva se na iskori#avanju ra%nih nadra0aja ishrane. Dreserpoka%uje psu poslasti(uA nadnosi je i%nad $lave psa koja %au%ima po%usedenja i% koje mo0e videti hranu. Pri i%vo*enju ovo$a dejstvaA svaki putse psu daje hranaA to omo$u#ava stvaranje u mo%$u psa ve%a Csi$nalBsede#a po%aBhrana .Franom pospeuju#i metod nema one nedostatke koje je imaomehani&ki. DreserA rade#i sa psomA %a sve vreme $a hrani te seuspostavlja potre)an kontakt. Zato se od pasa koje se dresiraju ovimmetodom mo0e do)iti mno$o toBtaA to nije mo$u#e do)itimehani&kim metodom. amim tim se i uslovni refleksi na ovaj jaknadra0aj ra%vijaju vrlo )r%o./edostatak ovo$ metoda je taj to se pomo#u nje$a ne mo0e dresiratisit pasA jer u tom slu&aju on ne#e raditi potre)ne radnjeA ili #e ih raditine%ainteresovano. Dalji nedostatak je to to dreser primenjuju#iprete0no po%itivna dejstva prema psuA ne mo0e o)e%)editinepokole)ljivost u njihovom i%vravanju kada se to od psa %ahteva. Ovaj%adnji nedostatak $ovori da on nema mno$o prednosti.Dreser koji radi pomo#u kontrastno$ metodaA sede#i stav i%a%ivapomo#u mehani&ko$ dejstvaA a poto je do)io 0eljeni stavA on daje psuposlasti(uA tj. deluje na psa )e%uslovnim nadra0ajem ishrane.

8ori#enje pospeivanja hranom &esto puta &ini nepotre)nim primenumehani&kih dejstava koja imaju %a (ilj spre&avanje skakanja psa i dru$ihpokuaja da i%meni stavA jer ne pospeuju#i ih oni i&e%avaju sami pose)i jer ne koriste psu.8ontrastni metod dresure sjedinjuje u se)i po%itivne strane mehani&ko$ ihranom podsti&u#e$ metoda dresure. /a ovaj na&in navike se )r0estvaraju ne$o samo mehani&kim metodom. /jihovo stvaranje ide vrlo)r%oA a %ato to pas do)ija poslasti(uA navike su vrlo &vrste.8ontrastnimetod ne remeti kontakt i%me*u psa i &oveka.Podra0avaju#i B imitiraju#i metod koristi se samo kao pomo#ni. On sesastoji u tome to &ovek na o&i$led psa dovodi dru$o$ psa koji i%vodineku radnju. Pas ko$a dresiramo $ledanjem i sam po&inje da proi%vodiodre*ene reflekse. Tako na primerE kada jedan pas prati kriv(aA toodmah i%a%iva i dru$o$ psa na pra#enje kod koje$ se o)lik dejstvaprvo$a psa javlja kao prirodni uslovni nadra0aj %a odre*eni refleks.Do sada smo $ovorili da se pojedine navikeA mo$u do)iti primenomra%li&itih metoda. -e*utimA pojedine se navike mo$u do)iti samopomo#u odre*eno$ metoda. /a primerE navika kod psa %a prekidnepo0eljno$ dejstva na komandu HneHA mo0e se do)iti samo pomo#umehani&ko$ dejstva. lo0eni sistemi uslovno refleksnih ve%a %asanitetsku i minotra$a&ku slu0)uA mo$u se stvoriti samo pomo#u hranekao pospeuju#e$ metoda. Imitiraju#im metodom naj)olje se posti0e


23/53


24/53

TakoA na primerE pri dresuri pasa %a vu&nu slu0)uA dreser tre)a da predse)e postavi kao (ilj da pomo#u odre*enih nadra0aja prisili pse koji suupre$nuti da ravnomerno tr&e i ne ometaju jedan dru$o$a. Zatim jenje$ov %adatakA da dresira pse da vuku saoni(e )e% &oveka i sa&ovekom. /akon to$aA dola%i rad na formiranju navika %a okretanjesaoni(a B prava( na komandu pravoA levoA desno itd. Ovakav prin(ipdresure po%nat je pod na%ivom Hi#i od prosto$ prema slo0enomH.Prema pojedinim nadra0ajimaA rad sa psom delimo na odre*ene periode./a primerE rad %a stvaranje navike kod slo0ene slu0)e kao to jeHpronala0enje stvariH B Htra$anjeHA formira se kro% vie perioda. ! prvomperiodu je (ilj dresure da stvori naviku B refleks u%imanja stvari kojeimaju miris vlasnikaA vodi&a. ! dru$om perioduA dreser primenjuje dru$euti(aje i stvara kod psa naviku da i% vie stvari ra%li&ito$ mirisaA i%a)erestvar sa mirisom odre*eno$ &oveka. -no$e prethodne navike nakondresure $u)e svoje %na&enje jer su uti(aji kojima se stvaraju takvenavikeA sporedni./eki uti(aji koji se or$ani%uju sa (iljem stvaranja odre*enih radnjiA imajusamostalno %na&enje. /a ove se uti(aje odnose slede#i uti(ajiE re%ultatkojih su navika sedenja na komanduA dola%ak dreseruA prekidanje neko$dejstva na komandu HneH itd.

),* 0A3E DRES+RE

I%ne#emo redosled dejstava pomo#u kojih se pri dresuri formirajuodre*ene navike i od$ovaraju#e promene u refleksnoj delatnosti psa.Ove se fa%e mo$u videti na slede#oj emiE1. Prisiljavanje psa %a stvaranje potre)no$ refleksaA2. tvaranje uslovno$ refleksa na komandu B si$nalA3. Pretvaranje uslovno$ refleksa u naviku sistemom uslovnih refleksaA4. !&vr#ivanje navika pri ra%li&itim uslovima. 8ada se pristupa stvaranju )ilo koje navikeA dreser tre)a pre sve$a danatera psa da ovaj i%vri odre*enu radnju kako )i do)io potre)an uslovni

refleks. Ovo je prvi %adatak koji se postavlja dreseru u toku radaA jerdo)iti prvu 0eljenu radnju jeste va0an %adatak dresera.Tre)a %nati i%a)rati one nadra0aje na koje #e pasA od$ovaraju#erea$uju#i na njihA dati &oveku potre)nu radnju. /a koji na&in dreserprimenjuje svoja dejstva %a ostvarenje ovo$a %adatkaJ ! po&etkuA da )inaterali psa da ispuni prvo potre)no dejstvoA koristimo )e%uslovne iprirodne uslovne nadra0aje. Pas po&inje da i%vrava radnje le%iA pu%iA ska&i itdA %ato to dreserprimenjuje prema njemu )e%uslovne mehani&ke nadra0ajeA tj. naodre*en na&in priti#e na telo psaA prite0e $aA (ima povodnikom itd.Tra$anje psa %a Hkriv(emHA dola%i kao re%ultat )e%uslovno$ refleksaCpra#enja kod psa da prati &oveka koji se udaljava. /avika %a aport


25/53

stvara se na taj na&in to &ovek vu&e predmet ka se)iA &ime se tako*epo)u*uje )e%uslovni refleks psa da hvata predmet.Prirodni nadra0aji koriste se %a do)ijanje po&etnih radnji pri dresuri. /aprimerE prila0enje psa vlasnikuA B psa mamimo pomo#u poslasti(e.>ajanje se i%a%iva tako to nakon i$re sa prive%anim psomA dreser po&neda se udaljava od nje$a &ime se kod psa po)u*uje prirodni %vu&nirefleks lajanja.! nekim slu&ajevimaA da )i prisilili psa na potre)no kretanjeA u prvomstadijumu #e )iti %adatak da se koriste ste&eni uslovni nadra0aji koji sustvoreni ranijim radom. To se deava kada se nove navike o)ra%uju naosnovu ve# stvorenih sistema uslovnih refleksa. Tako na primerEstvaranje navike Hpretra0ivanje terenaH po&inje time to se u po&etkukoristi navika donoenja predmeta po komandi HaportH. !% ovu komandu&ovek prisiljava psa da u situa(iji $de su ra%)a(ani ra%ni predmetiA ide poodre*enom tra$uA da aktivno njui i donese odre*eni predmet.PrirodnaA )e%uslovna i ste&ena svojstva &ovekaA nadra0aji koji seprimenjuju na psaA po)u*uju u nje$ovom mo%$u #elije od kojih senadra0aj Cpo uro*enim ili ste&enim ve%ama dalje premeta na #elije uo)lasti %a kretanjeA koja upravlja kretanjima koja su potre)na &oveku.Dejstva koja dreser i%vodi u samom po&etku su uslovni %vu&ni nadra0ajikoji %atim moraju postati komande. Dreser i%daje komandu HnapredH a ondaodmah i%a to$a po&ne $urati psa. Pre le0anja daje se komanda HmestoH itd.Od$ovaraju#i uslovni nadra0aji HkomandeH ponavljaju se svaki put prepojave dejstva psaA koje je potre)no &ovekuA na koji se na&in po)u*uju

#elije slune o)lasti mo%$a psa. Odmah posle to$a i%vrava se odre*enodejstvo koje po)u*uje #elije u o)lasti %a kretanje C$uranje psa . Tako se javljaju dva o$njita u%)u*enja. /adra0aj jedno$ o$njita prethodinadra0aju dru$o$. Ponavljanjem me*u njima se o)ra%uje ve%a i ondau%)u*enje slune #elije po&ne i%a%ivati nadra0aj u #elijama %a kretanje asamim tim i i%vo*enje potre)no$ dejstva samo na komandu.Poto pas i%vri odre*eno kretanjeA dreser uvek i%a to$a daje psuposlasti(u. !lo$u potpoma0u#ih sredstavaA pored hraneA mo0e imati ipritisak rukeA tr%aj povodnika itd. Oni ko&e suvine reflekse kod psa asamim tim )ude one koji su potre)ni &oveku. Ge% ovih potpoma0u#ih

sredstava ChranaA pritisak ruke itd. A nemo$u#e je u&vrstiti uslovnereflekse.5ednovremena primena pri stvaranju refleksaA sa jedne stranepodsti&u#ih Cpotpoma0u#ih dejstava a sa dru$e strane ko&enjanepotre)nih dejstavaA stvaraju uslove %a po&etak ra%vojadiferen(iraju#e$ ko&enja u mo%$u psa. 8ao re%ultat to$aA pas po&injera%likovati komande i i%vravati odre*ene radnje.

ad je dreser du0an da definitivno i%$radi utvr*eni refleks i pretvori $a unaviku koja mu je potre)na i koja #e od$ovarati svim uslovimaA topredstavlja nje$ov dru$i %adatak. 8oje su karakteristike dejstava koje dreser primenjuje u odre*enimfa%ama dresure.


26/53

Da )i dreser prethodno do)ivene reflekse pretvorio u navikeA mora ihvie puta i%a%vati i posle do)ijanja odre*ene reak(ijeA tre)a da proi%vodii podr0avaju#a dejstva. !lo$a ovih dopunskih nadra0aja svodi se nausavravanje odre*ene navike. 8ao re%ultat ovo$aA potre)na radnjado)ija savreniju formu.Dopunska dejstva dresera mo$u )iti dvojako usmerena. Ili napodr0avanje potre)nih dejstava ili na ko&enje suvinih refleksa. PrimerE8ada kod psa i%$ra*ujemo naviku pu%anjaA pokuaj da se podi$neA ko&ise pritiskom na ki&muA tr%ajem povodnika na dole i komandom Hpu%iHkoju i%dajemo sa %astrauju#im tonom. Ovim dopunskim dejstvimaAposti0e se da nakon i%vesno$ vremenaA pas pu%i samo na komandu.

jedinjavanjem ovih dejstavaA do)ija se potre)an efekat i posti0e da pasnakon i%vesno$ vremena pu%i )e% odmora 2 B2 metara.

i%ioloka karakteristika nadra0ajaA koje pri tome koristimoA mora semenjati uporedo sa pove#anjem potre)a &oveka. Dopunska se dejstvao)i&no koriste samo u po&etku stvaranja neke navikeA a %atim radnjudo)ijamo samo na komandu. Pri i%davanju komandeA veliki %na&aj imaintona(ija B visina $lasa. 6a%likujemo tri o)lika komandi premaintona(ijiE podsti&u#aA o)i&na i prete#a. O)i&na komanda tre)a da )udeodse&naA $lasna i %apovedna. Prete#a intona(ija otraA stro$a sapovienim tonom. Ova intona(ija poja&ava dejstvo %vu&ne komande napsa. ko pas ne ispunjava o)i&nu komanduA onda se ova ponavlja u%povienu intona(iju B prete#u. Ponavljanje komande prete#omintona(ijomA sprovodi se u% dejstvo mehani&ko$ )e%uslovno$ nadra0ajaEtr%ajA pritisak rukeA udara(...8ada pas u pro(esu dresure po&ne da proi%vodi odre*ene radnjeA ondase )e%uslovni prirodni nadra0aji Cmehani&ka dejstva iskori#avaju %astvaranje vie$ stepena odre*ene navike. Pri radu sa komandomHmestoHA mehani&ka se dejstva mo$u ponovo primeniti u momentu kadadreser od psa %ahteva du$o %adr0avanje u toj po%i. Ova se dejstvakoriste i onda kada pas u toku rada po&ne da vri dejstva u jakoosla)ljenoj formi Ckada osla)e refleksi . PrimerE /a komandu HkBno%iHApas se vu&e u no$e &oveka. Tada dreser dejstvuje na nje$a tr%ajempovodnika.8valitetna osnovna podsti&u#a dejstva koja se koriste pri radu jesunadra0aji ishraneA milovanje i i%$ovaranje re&i Htako je do)roH. Pri raduse njihov u%ajamni odnos menja. ! po&etku se &e#e koriste )e%uslovniprirodni podsti&u#i nadra0aji koji imaju najja&i uti(aj a kasnije se oni%amenjuju uslovnim o)li(ima podr0avanja koji imaju neto sla)ijedejstvo kao milovanjeA re&i Htako je do)roH itd.Tokom rada menja se i frekven(a B u&estalost podr0avanja. Postepenodreser sve re*e podr0ava psaA tako da $a podsti&e samo kada on tre)ada otpo&ne sa i%vravanjem neke radnje.! kori mo%$a psaA produ0ava se ra%voj diferen(iraju#e$ ko&enja. Podrka

pomo#u podsti(aja pravilno$ i%vravanja radnji po komandi inepodr0avanja nepotre)nih dejstavaA uslovljava da na kraju pas prestaje


27/53

da radi nepotre)no dejstvo i po&inje jasno da ra%likuje komande. !od$ovoru na jedan nadra0aj B komanduA on ide prema dreseruA na dru$uon le0eA na tre#u on donosi aportivni predmet itd. vako dejstvo kojepas pri tome proi%vodiA od$ovara %ahtevu koji je postavljen od strane&oveka.Tre#i %adatak koji proi%ila%i u toku rada B dresureA jeste u&vr#enjeodre*ene navike. ! toku reavanja ovo$ %adatkaA dreser posti0e &vrstinudo)ijenih radnji kao i poslunosti pri njihovom i%vravanju pri ra%li&itimuslovima spoljanje sredine. !&vr#enje pojedinih sistema refleksaposti0e se putem mno$ih ponavljanja radnji. /adra0aji koji u ovoj fa%ii%a%ivaju odre*ene radnjeA jesu uslovni nadra0aji i to samo %vu&ne ividne komande. Od podsti&u#ih nadra0aja koji se u ovoj fa%i koriste jestei%$ovaranje Htako je do)roH u laskavoj intona(iji i milovanjeA dok seposlasti(a retko upotre)ljava. Ge%uslovni mehani&ki nadra0aji koriste sesamo u slu&aju kada pas i pored to$a to je kod nje$a stvoren odre*enirefleksA ne daje na komandu odre*enu radnju. ! ovom slu&ajuA dreserprimenjuje otrije forme nadra0ajaE pritisakA udar itd.

i$urnost u ispunjavanju kod psa stvorenih refleksaA posti0e se na tajna&in to ih &ovek i%vodi u sve slo0enijim situa(ijama. PrimerE dreser priradu sa trka&kim psomA da )i ovo posti$aoA odnosno da mu pas ne )irea$ovao na postrane nadra0aje B miriseA u po&etku ovo i%vodi u poljuA%atim na putuA sla)o naseljenom mestu i na kraju u $radu. Pas se uovim prilikama susre#e svaki put sa novim nadra0ajima Cneo)i&nim inavikava se da na njih ne rea$uje. DreserA pri u&vr#ivanju navike psada preska&e preprekeA postavlja pred nje$a prepreke ra%li&ite po svomo)likuA visini i mestu. PrimerE ra%li&iti kanaliA 0iva o$radaA visok i irok%id itd. /a ovaj na&in osposo)ljavamo psa %a rad u ra%li&itim uslovima.Pomo#u svojih &ulaA pas o(enjuje o)lik i visinu predmeta i rea$uje ve#prema tome kakvi su oni./adra0aji koje &ovek primenjuje sa (iljem da )i u ra%li&itim uslovimaposti$ao si$urnost u i%vravanju odre*enih radnjiA jesu ste&eni uslovninadra0aji B komande i podr0avaju#a dejstva. ! slu&aju kada pas neo)ra#a pa0nju na komanduA ne i%vrava odre*eno dejstvo i poslei%davanja komande u %astrauju#em tonuA dreser primenjuje )e%uslovnemehani&ke nadra0aje B prinudu.

i%ioloka sutina pojave koja odre*uje rad mo%$a psa %a vremeu&vr#ivanja navikeA svodi se na u&vr#enje privremenih ve%a koje su seformirale %a vreme njeno$ stvaranja. Dru$oA kao re%ultat susreta psa sanovim nadra0ajimaA na primerE sa vrlo visokom )arijeromA o$njitau%)u*enja pokretima do)ijaju sposo)nost promene koje od$ovarajuovim nadra0ajimaA dola%i do pre$rupisavanja u%)u*enja odre*enihnervnih #elijaA dopunski se nadra0uju #elije koje osi$uravaju ve#u sna$uskoka Cto omo$u#ava savla*ivanje ovakve )arijere i o)rnutoA ko&e se#elije koje su se ranije u%)udile. One osi$uravaju snala0enje psa u novimuslovima.I% sve$a do sada re&eno$A mo$u se i%vesti slede#i %aklju&(iE


28/53

1.BPri stvaranju do)re navike pred dreserom stoje tri %adatkaE /ateratipsa da prvi put proi%vede &oveku potre)no dejstvo. !savriti njenodejstvo B na&initi da dejstvo potpuno od$ovara %amisli dresera iA nakrajuA u&vrstiti $a.2.BPrema odre*enom %adatkuA dreser prema psu primenjuje na odre*enina&in pojedine sisteme dejstvaA te se mo0e $ovoriti o odre*enim fa%amau toku dresure. Prelaskom i% jedno$ u dru$i stadijum Cfa%u A postepeno iuporedno se prela%i od )e%uslovnih prema uslovnim formama dejstva.Za vreme u&vr#ivanja Cposlednja fa%a potre)no dejstvo se kod psai%a%iva komandomA a komanda se pospeuje podr0avanjem re&ima Htako

je do)roH i milovanjem.3.BOsnovni fi%ioloki pro(es koji proisti&e u toku dresure jestediferen(iraju#e ko&enje. Pomo#u nje$a se potre)na dejstva psa &ine

jasno odre*enim reak(ijamaA koje proisti&u kao od$ovor na stro$oodre*ene komande.

).* "I($VI VI E NERVNE DE/A"N$S"I (SA6a%li&iti psi nejednako podle0u dresuri. 5edni psi )r0e usvajaju pojedinenavikeA dru$i sporijeA ali su kod njih &vr#i ve# stvoreni sistemi refleksa.

usre#u se tako*e i takvi psi koji teko podle0u dresuri i loe i%vravajuradnje. Dreser koji ima lou teorijsku podlo$u to o)janjava ra%li&itompsihi&kom nadareno#u psaA te ih deli na pametne i $lupeA vredne ilenjeA do)ro#udne i tvrdo$lave. Ovakav na&in upore*ivanja psa sa&ovekom ne mo0e sakriti ra%li&ite propuste koji nastaju u toku dresure.

tvarno o)janjenje ove pojave prvi je dao I.P. Pavlov svojom teorijom otipovima vie nervne delatnosti.Pavlov je svojim mno$o)rojnim opitima doka%ao da su ra%like uponaanju psa uslovljene pre sve$a odre*enim kom)ina(ijama osnovnihoso)ina pro(esa u%)u*enja i ko&enja. Ta svojstva suE 1. 5a&ina osnovnih nervnih pro(esa Cu%)u*enja i ko&enja A 2. 6a%novrsnost tih pro(esa i

3. /jihova pokretljivost. /a osnovu ra%lika u karakteru svojstavaA prema PavlovuA psi se u osnovidele po tipovima njihovih viih nervnih delatnosti.Pod ja&inom nervnih pro(esa tre)a shvatiti napre$nutost aktivnosti kojumo$u i%dr0ati nervne #elije %a vreme njihovo$ u%)u*enja ili ko&enja. 8aoi%ra% ja&ine pro(esa u%)u*enja jeste istrajnost to$ pro(esa pri dejstvu nanervni sistem psa nadra0aja ve#e ja&ine. To se mo0e videti i% ponaanjapsa u slu&aju prenapre%anja nje$ovo$ nervno$ sistema u pro(esudresure ili prakti&no$ kori#enja psa. 8ada kod psa kao re%ultat dejstva

jako$ nadra0aja Cnavikavanja na pu(anj lako do*e do $rani&no$

ko&enjaA to %na&i da su sla)i pro(esi u%)u*enja. ko takvo$ psa teramoda vie puta ponavlja jednu te istu radnjuA )i#e potre)no ve#e


29/53

napre%anje nje$ove nervne delatnosti i kod nje$a #e se pojaviti $rani&noko&enjeA dola%i#e do mlitavostiA )e%voljno$ stanja i pas po&inje otka%ivatida i%vri odre*enu radnju B naviku. Da )i odredili ja&inu pro(esau%)u*enjaA mo0emo se koristiti i postepenim povienjem u%)u*enjapomo#u hrane. Psa mo0emo hraniti 1B2 dana. la)ljenje pri tomeuslovnih refleksa koji se u&vr#uju ishranom B poslasti(omA $ovori osla)osti pro(esa u%)u*ivanja i o)rnuto. ko je pro(es u%)u*ivanjadovoljno jakA uslovni refleksi #e se javljati u punoj formi.5a&inu ko&e#e$ refleksa B pro(esaA tako*e odre*ujemo napre%anjemisto$a. /apre%anje pro(esa ko&enja naj)olje se manifestuje pri ra%li&itim%adr0avanjima. Psa sa sla)im pro(esom ko&enja teko je dresiratiA jer seve# stvoreno %adr0avanje lako kidaA ukoliko $a 0elimo du0e %adr0ati uodre*enom polo0aju CsedenjeA le0anje A ne$o to je on navikao.8od psa sa sla)o ra%vijenim pro(esom ko&enjaA teko se stvaraju onenavike koje %ahtevaju visok nivo diferen(iraju#e$ ko&enja. 8ao indikatorra%vijenosti pro(esa ko&enja jeste )r%ina i ta&nost kojom pas radi prii%)oru stvari ili po tra$u. Pas sa sla)o ra%vijenim pro(esima ko&enjaAsporo i teko pravi ra%liku i%me*u nadra0aja Cmirisa .Pod pokretljivo#u pro(esa u%)u*enja i ko&enja podra%umevamo )r%inu ilako#u i%mene jedno$ pro(esa sa dru$im.Indikator do)re pokretljivosti nervnih pro(esa jeste )r%ina prelaska psai% stanja mirovanja na i%vravanje potre)no$ dejstva po komandidresera i o)rnuto B %adr0avanje u novopostavljeni polo0aj. ! prilo$ovome ide i )r%ina psa pri i%vravanju dejstava suprotno$ %na&enjaA na

primerE na komandu HovamoH i HneH.8ao re%ultat me*uso)no$ odnosa napred opisanih oso)ina nervno$sistema i mo$u#ih kom)ina(ija me*u njimaA proisti&u ra%li&iti tipovi vienervne delatnosti.

kademik Pavlov svrstava pse u &etiri osnovna tipa vie nervnedelatnostiE1.B!%)udljivo nervo%an Choleri&an2.B!ravnote0eno 0ivahan Csan$vini&an3.B!ravnote0eno miran Cfle$mati&an i

4.B>o B apati&an Cmelanholi&anPsi u%)udljivo$ tipa poseduju jake pro(ese u%)u*enja a sla)ije pro(eseko&enja. 6avnote0a me*u njima nedostaje. Pro(es u%)u*enjapreovladava. Psi ovo$ tipa su vrlo pokretni B aktivni. -erenjem ovihpokreta kod psa pomo#u toperi(eA vidi se da oni %a kratko vremeproi%vode veliki )roj pokreta. /eki od njih naprave %a 2 minuta 3"pokretaA iako se u ovaj tip u)rajaju oni koji %a 2 minuta naprave vie od1 pokreta.8od pasa u%)udljivo$ tipa )r%o se o)ra%uju po%itivni refleksi. 8o&enje seAnaprotivA stvara vrlo teko. Takvi psi )r%o usvajaju komande ve%ane %aispunjenje )ilo kakvih dejstava koja %ahtevaju u%)u*enje nervno$


30/53

sistemaA a sla)o ona dejstva u &ijoj osnovi le0e pro(esi ko&enja. CZahtevdresera %a ostajanjem u odre*enom polo0aju .Diferen(iraju#e ko&enje kod pasa ovo$ tipa stvara se vrlo teko. ! prvomperiodu dresureA ovi psi &esto meaju %na&enje ra%li&itih komandi CnaprimerE Hpu%iH sa HmestoH ili HstojH . /aro&ito teko podle0u dresuri %aslu0)uE tra$a&kuA stra0arskuAminotra$a&kuA koje %ahtevaju do)ro i jasnodiferen(iranje. -e*utimA %a slu0)e koje ne %ahtevaju jasnodiferen(iranje C&uvarska i slu0)a ve%e A psi ovo$ tipa su dosta po$odni iovo tre)a imati u vidu pri i%)oru pasa %a pojedine slu0)e.I kod ovo$ tipa pasaA u toku dresure mo0e se posti#i i%vestan stepenko&e#e$ pro(esa. 5a&ina pro(esa ko&enja posti0e se stalnom isistematskom ve0)om i ponavljanjem. Potre)no je postepenoakumulirati pro(ese ko&enja. PrimerE %adr0avanje %a mesto po&inje sa 3B

sekundi i postepeno se pove#ava do nekoliko minuta. Ovo va0i i %aformiranje ostalih navika. 6ad sa takvim psom pri i%)oru stvariA ne tre)au po&etku vriti vie od jedanputA a %atim tre)a postepeno pove#avatinjihov )roj.


31/53

/oA i kod ovih pasa %a formiranje i%vesnih navika ostaje kao naj)oljikontrastni metod dresure.Psi loe$a tipa B melanholi&niA karakteriu se sla)o#u o)a nervnapro(esa B i u%)u*enja i ko&enja. Oni ne podnose ve#a napre%anja unervnoj delatnosti i ona se lako naruava. -e*u psima koji spadaju uovaj tipA na*u se ponekad i psa sa relativno promenljivim pro(esimau%)u*enja i ko&enja. 8od tih pasa ra%vijeno diferen(iraju#e ko&enje dajeponekad dosta jasne i uravnote0ene reflekse koji mo$u )iti istrajni.! dru$oj $rupi pasa loe$ tipaA sla)osti se o$ledaju u sla)ojpokretljivosti o)a ova nervna pro(esa. !slovni refleksi kod tih pasa seteko stvarajuA a diferen(iraju#e ko&enje o)ra%uje se teko inedovoljno. tvoreni refleksi su nesta)ilni. Potre)no je na$lasiti da sepsi loe$ tipa karakteriu vrlo ra%vijenim pasivnoBod)ram)enimreak(ijama. >o tip pasa je nepodesan %a dresuru i iskori#avanje. Ovo

je ra%lo$ da ovakvi psi ne tre)a u%imati %a dresuruA ve# ih )la$ovremenootkrivati i odstranjivati.

)7* NERV$3E (ASA8ako je po%natoA ponekad se me*uso)ni odnos pro(esa u%)u*enja iko&enja mo0e naruiti patoloki. -e*utimA nervo%e su re%ultatnaruavanja nervne delatnosti psa )e% nekih vidljivih ote#enja nervno$sistema. poljna manifesta(ija nervo%a u ponaanju karakterie se kodra%li&itih pasa ra%li&itim %na(ima. 5edni psi pri stanju nervo%e poka%ujupovienu u%)u*enost B nadra0enost nervno$ sistemaA prekidajustalo0enost i loe diferen(iraju nadra0aje. Oni lako prela%e u a$resivnostanjeA &ak i u odnosu na svo$ dresera.Dru$i psiA nasuprot njimaA prela%e u potiteno stanjeA postaju )oja0ljivi inepoverljivi. Poviena intona(ija $lasa ili otar u%vik dresera odmahi%a%iva kod ovih pasa stanje ko&enja.8od tre#ih pasaA u slu&aju nervo%e pojavljuje se ve#a sklonost kanepokretljivosti i sanjivosti. Oni postaju sla)o prijemljivi %a komandu idru$a dejstva dresera./ervo%a se mo0e pojaviti kod psa i kao re%ultat prenapre$nuto$ nervno$sistema. Prenapre%anje nervno$ sistema &esto nastaje pri dejstvu nanervni sistem psa vrlo jakih nadra0aja. /a primerE jaki %vu&ni nadra0aji Bpu(anjA eksplo%ijaA ukoliko pas prethodno nije naviknut na njih. Ono semo0e javiti i pri %loupotre)i prinude.Prenapre%anje pro(esa ko&enja pojavljuje se pri tekom i stro$omdiferen(iranju. /a primerE ako psa teramo da vie puta )ira stvari%me*u ve#e$ )roja stvari sa sli&nim mirisom ili ako pri radu po tra$ususre#e veliki )roj unakrsnih tra$ova.

/ervo%e mo$u tako*e da do*u u i pri na$loj smeni pro(esa u%)u*enja iko&enja. Dreser komanduje da pas tra0i i uhvati Hkriv(aHA a kada $a


32/53

uhvatiA %ahteva od nje$a da $a mirno &uva. Ovo mo0e do#i i pri )r%ojsmeni jako$ ko&e#e$ nadra0aja HneHA sa ne manje jakim u%)u*uju#imnadra0ajem HovamoHA pri &emu dola%i do sudaranja pro(esa ko&enja iu%)u*enja. /ervni sistem psa nedovoljno pripremljen %a ovoA mo0eod$ovoriti na ove uslove prekidom svoje delatnosti. !% prisustvo jakenervo%e u ponaanju kod psa mo0e ponekad do#i do savrenonera%umljivih dejstava. Pas na primerE po&ne ispoljavati odre*enirefleksA i%)e$avati ljude koji su o)u&eni u spe(ijalna odelaA ne )oji semukara(a a )oji se deteta ili 0ena itd. Po&inje da napada pse odre*enihrasa i dr. Pavlov smatra da je manifesta(ija nervo%a &esto ve%ana %a jakeutiske. C/ervne traume koje je pas pre0iveo mno$o ranijeA premanifesta(ije nervo%e . Odrastao i veliki pas po&inje da se )oji malo$psaA a ponaa se ravnoduno prema velikom %ato to $a je u prolostiu$ri%ao mali pas. 8od nekih pasa nervo%e se ispoljavaju &esto dok sekod dru$ih teko mo$u do)itiA &ak i u eksperimentalnoj sredini. Pavlov jedoka%ao da pojava nervo%a %avisi od to$a kome tipu viih nervnihdelatnosti pripada odre*eni pas. >ako dola%e i du0e se %adr0avajunervo%e kod pasa krajnjih tipova Cu%)udljivo$ i loe$ . Otporni premanervo%ama su psi uravnote0eno$ tipa. I%le&enje nervo%a mo0e se posti#iprivremenim prekomandovanjem %animanja sa psom. /ekada jepotre)no promeniti dreseraA i%meniti uslove i mesto %animanja ilikoristiti terapijuE kofein i )rom.

)9* M$


33/53

u%imanja u o)%ir individualnih oso)ina pasaA nepravilno se vri i%)ormetoda rada itd.:vo koje su naj&e#e konkretne $reke dreseraE

@reke usled nepravilno$ kori#enja komandi. Dreser uporedo sa

stro$o odre*enim komandama kojima deluje na psa da i%vri ovo ili onodejstvoA preti mu %a neispunjenje isto$a. Ovo u%)u*uje psa i i%a%iva kodnje pojavu nekih orijentirnih refleksa koji ko&e#e deluju na potre)nurefleksnu delatnost psa. =esto se $reke javljaju i usled nedo%voljeno$spajanja dveju ra%li&itih komandi. /a primerE ponekad dreser umesto dai%daje jasnu komandu HdajH C%)o$ shvatanja po kome psa upore*uju sa&ovekom A komanduje Hdaj aportH na koji se na&in naruava pojavapotre)no$ refleksa. Ovo nastaje %ato to komanda HaportH %a psapredstavlja nadra0aj refleksa hvatanja i dr0anja aportirano$ predmeta usvojoj &eljustiA a komanda HdajHA o)rnutoA predstavlja uslovni nadra0aj%a nje$ovo ne$odovanje dreseru.8omanda od samo$ po&etka dresure mora uvek da prethodi pojavipotre)no$ refleksa i i%daje se ranije da )i podstakla psa. ! protivnomslu&ajuA jako je ote0ano stvaranje uslovnih refleksa. /a primerE ako prikretanju pas ide u no$e dreseruA a ovaj vri tr%aj povodnikom pre no toi%da komandu Hk no%iHA uslovni refleks se ne stvara na ovu komandu.!koliko pri po%ivu psa damo $est posle komande HovamoHA on du$o ne#epostati si$nal %a dola%ak dreseru itd.

rlo &esto dreseri pot(enjuju ulo$u intona(ije pri i%davanju komandi.-e*utimA %namo da intona(ija $lasa mo0e )iti jak pomo#ni nadra0aj u

dresuriA ako se komanda ponovi u pootrenom tonu u% )e%uslovnomehani&ko dejstvo./ikada pri kori#enju ne tre)a %loupotre)ljavati prete#u komandu jer tomo0e dovesti do to$a da pas prestane rea$ovati na nju. Tre)a %nati dakomanda HneH tre)a da )ude %a psa uslovni nadra0aj ko&enja sapoja&anim dejstvom. =esto kori#enje ove komande )e% potkrepljivanja)e%uslovnim nadra0ajemA vodi ka osla)ljenju uslovno$ refleksa.-e*utimA njena &esta upotre)a u% jaka )e%uslovna potkrepljenja Cjaktr%aj povodnikomA otar okovratnikA udara( kor)a&em A i%a%iva unervnom sistemu psa iradija(iju pro(esa ko&enja. Pas upada u

du$otrajno potiteno stanjeA to se mo0e javiti i kod dru$ih navika.Zloupotre)a komande HneHA tako*e mo0e naruiti pravilan kontakti%me*u dresera i psa.Pose)no se tre)a )ojati po$rene primene ove komande kada pasispunjava potre)na dejstva. Ovo se deava na primerE %a vreme dresure%a i%)or stvari. Dreser usled nedovoljne pa0njeA sam po)rka predmeteAte i kada pas i%vri pravilan i%)orA komanduje HneH. Ovo se odra0ava napro(es dalje$ stvaranja slo0enih refleksa %a tra$a&ku slu0)u.Prilikom skretanja psa od )ilo ko$a dejstvaA umesto komande HneHApotre)no je upotre)iti komandu %a i%a%ivanje potre)no$ sistemarefleksa. /a primerE ukoliko pas skre#e pa0nju na )ilo koji sporedninadra0aj Cmenja polo0ajA ustajeA )e0iA ide prema postranom nadra0aju


34/53

itd. A dreser ne tre)a da i%daje komandu HneHA ve# da ponovi komanduHsediH.G Deavaju se $reke usled nepravilno$ kori#enja nadra0uju#ihdejstava. Pretpostavimo da pas koji je po)e$ao )e% povodnikaA skre#ena )ilo kakavA %a dresera sporedniA nadra0aj Cma&kuA pti(u itd. A te %)o$to$a ne do*e odmah kada dreser i%da komandu HovamoHA ve# to u&iniposle mno$ih ponavljanja komande. Dreser %)o$ to$a ka%ni psa sanekoliko udara(a. /a ovaj na&in on naruava osnovni prin(ippotkrepljenja uslovno$ refleksa koji se stvara. tvaranje uslovno$refleksa na komandu HovamoHA mo0e se vriti samo po podsti&u#ojmetodi. Zna&iA psu moramo davati poslasti(u nakon dolaska dreseru. Primenaudar(a u ovom slu&aju deluje na suprotan na&inA jer pas po&inje da sa strahomprila%i &oveku.=esto dreseri %loupotre)ljavaju i primenu poslasti(eA to dovodi do to$ada pas po&inje skretati pa0nju sa svojih dejstava na hranu u rukamadreseraA pri &emu se navikava da ispunjava komandu samo u prisustvuhrane.

rlo je va0no ne %a)oraviti pomilovati psa i podsti(ati $a re&ima Htako jedo)roH u laskavoj intona(iji. Ovi nadra0aji u&vr#uju potre)ne reflekseApri &emu ne skre#u pa0nju psa na se)e.

eoma $ru)a $reka dresera jeste neredovno potkrepljivanje u po&etkudresureA datih komandi sa )e%uslovnim nadra0ajima. Odsustvo u timmomentima jakih potkrepljuju#ih dejstavaA vodi ka postepenomsla)ljenju C$aenju uslovnih refleksa na komandu i ne o)e%)e*ujusi$urnost i jasno#u u daljem radu.7 @reke u or$ani%a(iji pro(esa dresure. 5edna od naj&e#ih $reakakoja se &ini jeste 0ur)a u dresuri. Dreser 0uri te %)o$ to$a )r%o prela%isa jedne na dru$u radnjuA a pri tome kao po praviluA stvoreni refleksi sunesta)ilni i nejasni. Pas ponekad od$ovara na komanduA a ponekad ne./jeno ponaanje o)iluje mno$im nepotre)nim reak(ijama. ve ovo$ovori da 0ur)a u dresuri ne vodi ka pravilnom ra%vijanju u kori mo%$apsaA 0eljeno$ diferen(iraju#e$ ko&enja.Oso)ito se ne$ativno ovaj nedostatak u radu dresera sa psom ispoljavakada se pred psa po&nu stavljati slo0eniji %ahtevi. ! tom slu&ajuA pas se

ne mo0e sna#iA jer nema jasne uslovne reflekse na osnovu kojih )i )io ustanju da i%vodi rad u slo0enim uslovima.PonekadA nepravilno postavljanje pro(esa dresure se sastoji unedoslednosti pri primeni uti(aja B nadra0aja. /a primerE pri radu sanavikama i% opte$ kursa dresureA ne tre)a po&eti navikavati psa nai%vrenje komande HmestoH ranije ne$o to on )ude dresiran da i%vravana komandu HsediH. To ote0ava rad na stvaranju navike koju tre)a do)itiB dreser dejstvuje na psa koja se nala%i u sede#em polo0aju. /e tre)a jetako*e siliti da i%vrava odjednom )ilo kakva nai%meni&na dejstva.!koliko dresiramo psa da preska&e samo preprekeA uvek #emo $a terati

da radi na jedan te isti na&inA &ime se pas navikava da na odre*enukomandu daje dosledno dejstvo.


35/53

@rekom mo0emo smatrati i takav radA kada dreser suvie mno$o utoku jedno$ %animanja primenjuje jedan te isti uti(aj i du$o se %adr0avana stvaranju jedno$ refleksa. ! tom slu&aju se %a vreme dresure %amaranervni sistem psa. Zato je vrlo va0no pri %animanju sa psomA nje$ov radu&initi ra%novrsnim. Do%voljeno je da se %a vreme jedno$ %animanjamo0e stvarati jedna do dve nove navike i samo u&vr#ivati ve# ranijestvorene uslovne reflekse. !vek u te0nji %a ra%novrsnim radom sa psomAvrlo je va0no %nati da pri prekidanju rada nad svakom navikomA pomo$u#nostiA tre)a utvrditi ve# do)ijeni re%ultat.D @reke koje dovode do pojave &oveku nepotre)nih refleksa iformiranja nepo0eljnih ve%a. /epravilan rad dresera &esto dovodi doto$a da pas po&ne proi%voditi neko dejstvo samo kao od$ovor na

jednovremene %vu&ne i vidne komande i o)rnutoA on ne rea$uje samona %vuk ili samo na $est. Ova pojava nastaje %ato to je dreser %a vremerada meao ove komande. /a ovaj na&in tre)alo je da radi samo %avreme pokretanja psa u po&etku rada na jednoj navi(i. Po$reno jesprovoditi %animanje sa psom u jednoj te istoj sredini u toku du$o$vremena. Za takvo$ psa sama sredina postaje nadra0aj %a i%a%ivanjepotre)nih navika. 6e%ultat to$aE u novoj sredini pas otka%ujeispunjavanje stvorenih refleksa.@rupa sli&nih $reaka u radu sa psima koja dovodi do pojave sistemanepravilnih refleksaA mo0eA tako*eA )iti karakteristka i %a rad pomo#nika.!kolikoA na primerE pomo#nik pri i%a%ivanju kod psa mr0njeA uvek radi uistom %atitnom odeluA ljutnja kod psa mo0e )iti samo kao od$ovor naodelo a ne na &oveka.!koliko u toku rada po tra$uA pomo#ni(i pri kr&enju tra$aA ostavljaju %aso)om do)ro vidljive %nake Cna)adaju tapi#eA dro)e %emlju u tomslu&ajuA psi se mo$u navi#i da rea$uju ne na mirisA ve# na ove orijentire.

):* "RENIN&?'.#sa treba odvikavati da obra a panju na spoljne objekte, kao to su pojedinedoma e ivotinje, vozila i sli!no. Meutim, njemu se nikako ne sme spre!avati eljaza reagovanjem na uo!ene promene u svojoj okolini. ?er, uroena osobina je psa dalako uo!ava promene u okolini, pogotovu one koje su naj!e e vezane za opasnostpo njega.

Kretanje psa pored sa okretanje na desno sa i bez povodnikaOva veba vri se pod istim uti%ajem i zahtevom kao i za kretanje pravo. 0ada

dreser ho e da promeni prava% kretanja u desno, to treba da !ini pod uglom od @7A,uz istovremeni trzaj povodnika i otro izgovorenu zahtev 9 'k*nozi' ili 'pored',Neophodno je da se okret uvek izvri pod pravim uglom, od @7A, i to otro, a ne ublagom polukrunotn oktetu.

#o izvrenom okretu iz pokreta, bez zastanka produiti kretanje. &koliko je pasdoao pored leve noge dresera, odmah mora da usledi pohvala. #romenu prav%akretanja ne treba vriti !esto, ve pre i )7 do B7 koraka, pa tek onda promenitiprava% kretanja. 4ko bi smo ovu promenu vrili !e e, pas bi se, dok dobro neuveba ovu radnju, zbunio uzastopnim zahtevma i uti%ajima. Meutim, pse koji vole

u toku kretanja da zaostaju za dreserom, treba !e e okretati na desno.0ada posle dueg vebanja na zahtev pas uvek poslua, moe se slobodnovoditi bez povodnika i tako vriti okrete. No, jo uvek treba primenjivati zahtev ipodraaj, koji se ogleda u tome to onaj koji vri obu!avanje dlanom leve ruke udara-tapa sebe po levoj butini. #ostepena, poto pas jo vie napreduje u savlaivanjuove dis%ipline, prelazimo na jo tie izgovaranje zahteva, dok je na kraju nesaoptavamo apatom ili izraavamo samo vidnim znakom, koji se izvodi na tajna!in to levu ruku odmaknemo za jedan pedalj od svoje butine pa je sa otvorenimdlanom opet brzo spustimo na butinu.

Okret na desno, moe se vriti i u mestu, to jest iz stava mirovanja. Najpredreser izvri pravilan okret na desno u mestu. 3o isto mora da u!ini i pas, na tajna!in to se okrene za dreserem, s njegove leve strane, i zaustavlja se poreddreserove leve noge. & po!etku, dok pas jo ne zna druge radnje, ovo izvodi u


45/53

stoje em stavu. 0asnije, kada nau!i radnju 'sedi', pri promeni prav%a iz mesta, moranajpre da ustane, izvri okret i ponovo zauzme sede i stav sa leve strane dresera.8ano je da pas uvek bude ta!no pored leve noge dresera i da mu telo budeparalelno sa telom dresera 6 u prav%u njegovog pogleda.

0oso dranje tela psa -levo

Documents

dreasura pasa.doc