1

EKONOMIKA ROBINSONA KRUSOA

Pozadina: francuski ekonomista i pisac Frederik Bastija iskoristio je najjednostavniji ekonomski sistem koji mu je pao na pamet - duet Robinzon Kruso i Petko - da u svom ogledu Nešto drugo, u seriji eseja objavljenih između 1844. i 1850. pod zajedničkim naslovom Ekonomski sofizmi, ilustruje ludost protekcionizma. U originalnoj priči Robinzonovi protekcionistički instinkti pobeđuju i par gubi beneficije slobodne trgovine. U ovoj verziji oni se saglašavaju da oprobaju Petkov pristup slobodnoj trgovini, uz neočekivane rezultate.

Robinzon i Petko odlučili su da rade zajedno da bi zadovoljili svoje potrebe. Ujutro bi lovili četiri sata i donosili kući dve korpe divljači. Popodne bi radili u bašti četiri sata i dobijali dve korpe povrća. Taj napor donosio im je obilje hrane, ali im je ostavljao malo vremena za pravljenje oruđa i održavanje kolibe.

Jednog dana na ostrvo očaja pristao je čamac. Iskrcao se stranac koga su pozvali na večeru. Stranac je okusio proizvode njihove bašte i jako ih pohvalio. Rekao im je: "Velikodušni Ostrvljani, živim u zemlji gde divljači ima mnogo više nego ovde, ali gde je povrtarstvo nepoznato. Bilo bi mi jednostavno da vam donosim dve korpe divljači svakog dana ako bi ste mi zauzvrat davali jednu korpu povrća."

Na te reči Robinzon (R) i Petko (P) povukoše se na dogovor, a rasprava koju su imali suviše je zanimljiva da bismo je ovde preskočili.

P: Prijatelju, šta ti o ovome misliš?

R: Ako prihvatimo, propali smo.

P: Jesi li sasvim siguran u to? Hajde da pogledamo kako to izgleda.

R: Ja sam već pogledao i nema nikakve sumnje u pogledu ishoda. Takva trgovina jednostavno će značiti kraj našeg lova.

P: Kakve to veze ima ako dobijemo divljač? Umesto da idemo u lov, radićemo svakog jutra samo dva sata u bašti za jednu korpu povrća za strance i četiri sata popodne da bi smo imali povrće za nas. On će nam davati dve korpe divljači u zamenu za jednu korpu povrća.

R: Bićemo nezaposleni znatan deo dana. Ako ne radimo, sigurno ćemo biti gladni.

P: Prijatelju, praviš ogromnu grešku. Imaćemo istu količinu hrane kao i do sada, a imaćemo više slobodnog vremena u kome ćemo moći da radimo druge stvari.

2

R: Tu si možda u pravu, ali zar ne vidiš političke razloge zbog kojih to ne bi trebali da prihvatimo?

P: Političke razloge?

R: Da. Kao prvo, on nam to nudi samo zato što njemu odgovara.

P: Utoliko bolje, jer to istovremeno odgovara i nama.

R: Osim toga, takvom razmenom postaćemo zavisni od njega.

P: A on će biti zavisan od nas. Nama će biti potrebna njegova divljač, a njemu naše povrće; tako ćemo i mi i on živeti u velikom prijateljstvu.

R: Pretpostavimo da stranac nauči da gaji povrće i da je njegovo zemljište plodnije od našeg. Zar ne vidiš posledice?

P: Da. Naše veze sa strancem biće prekinute. On više neće uzimati naše povrće pošto će ga svojim radom proizvoditi kod kuće više nam neće donositi divljač, jer nećemo imati šta da mu damo u zamenu, i bićemo u istoj onoj situaciji u kojoj smo danas i u kojoj ti želiš da ostanemo.

R: Zar ne vidiš da će on, pošto uništi naše lovstvo preplavljajući nas korpama divljači, uništiti i našu proizvodnju povrća preplavljujući nas povrćem.

P: Da, ali kada se to dogodi bićemo u poziciji da mu damo nešto drugo, tj. bićemo u stanju da proizvodimo nešto drugo što će nam štedeti vreme.

R: Nisam ubeđen, ali sam voljan da pokušamo, ako ni zbog čega drugog, ono da ti pokažem gde grešiš. Ako ne budemo zadovoljni aranžmanom, možemo ga okončati i vratiti se lovu kad god poželimo.

Stranac je bio očaran kada je čuo da je njegova ponuda prihvaćena i mesecima je, svakog dana, isporučivao dve korpe divljači i uzimao svoju korpu povrća. Robinzon i Petko uživali su divljači i pronašli mnogo korisnih i prijatnih stvari kojima su se bavili u slobodno vreme.

A onda, jednog dana, stranac je doneo divljač, kao i obično, ali i odbio da za uzvrat uzme povrće. Objasnio je da je, oponašajući njihove metode, sada i sam uredio vrlo uspešnu baštu. Njegovo povrće tako je bujalo da mu njihovo više nije bilo potrebno. Imaju li možda nešto drugo čime bi želeli da trguju? Robinzon i Petko bili su prilično uzdrmani, ali nisu želeli da izgube prednosti na koje su se bili navikli. Povukli su se da pretresu situaciju. R: Desilo se ono što sam predvideo. Njegova zemlja ne samo što ima bolju divljač nego je i plodnija od naše. Ova trgovina će nas upropastiti.

3

P: Nikako. Bio sam u pravu u vezi s prednostima koje smo do sada uživali, zar ne?

R: To priznajem, ali šta ćemo sad?

P: Možemo nastaviti da uživamo prednosti. Problem je samo naći nešto drugo čime ćemo trgovati.

R: Ali šta? Nemamo ništa što njemu treba.

P: Ovo ostrvo je preveliko za naše potrebe. Možda bismo mogli da zamenimo jedan mali deo teritorije za divljač.

R: Šta? Kapital za tekuću potrošnju? Tvoje ideje će nas upropastiti.

P: Dragi moj prijatelju, zaprepašćen sam tvojim nepoznavanjem ekonomskih principa. Slobodna trgovina nikada ne može biti štetna. Po deftniciji, dobrovoljna trgovina donosi korist obema stranama; u suprotnom, one na to ne bi pristajale.

Robinzon nije mogao da parira takvom majstorstvu logike, pa se saglasio da isprobaju predloženi aranžman. Uostalom, rekao je ako se predomislimo neće nam biti gore nego na početku. Vratili su se strancu s novim predlogom. Stranac se naklonio i nasmešio, i dogovor je bio sklopljen.

Prošle su godine u kojima su Robinzon i Petko uživali u izvrsnoj divljači koju je stranac donosio pri svojim svakodnevnim posetama, kao i svojim dokonim jutrima. Zadovoljstvo aranžmanom kvarila je jedino njihova zabrinutost zbog toga što je sve veća površina Ostrva dospevala iza strančeve ograde. Konačno kada se ograda opasno približila njihovoj bašti, odlučili su da porazgovaraju sa strancem (S).

R: Stranče, naša bašta postaje ugrožena i moramo napraviti neki drugi aranžman s tobom da bismo mogli i dalje da gajimo povrće i uživamo u divnoj divljači koju nam donosiš. Ne možemo ti više davati zemlju. S: Dobro, čime biste onda želeli da trgujete? R: Nemamo ništa osim povrća koje gajimo. S: To je nezgodno, pošto meni vaše povrće nije potrebno. Međutim, možda ćemo moći da nastavimo razmenu. Recimo, vas dvojica mogli biste šest sati pre podne da lovite na delu Ostrva koje je sada u mom vlasništvu. To bi značilo tri korpe divljači. Možete da zadržite dve, a meni date jednu. Na taj način vaše potrebe biće zadovoljene, a i ja ću imati mali profit.

Na taj šokantni predlog Robinzon i Petko povukli su se da nasamo razmotre stvar. Novi aranžman nije im se dopao, jer je po njemu trebalo da love dva sata duže nego u vreme pre nego što su sreli stranca, a za dodatni napor neće imati divljači. Odlučili su da učine poslednji pokušaj i nagode se o povoljnijem aranžmanu.

4

R: Stranče, mi smo uživali u našem prijateljstvu i trgovini koja nam je obostrano donosila korist. Voleli bi smo da nastavimo i prijateljstvo i trgovinu, ali moramo imati aranžman drugačiji od onoga koji si ti predložio.

S: Bojim se da je reč o nesporazumu - mi smo bili trgovinski partneri, a ne prijatelji. Trgovina mi je do sad donosila korist, a verujem da je donosila i vama. Međutim, novi aranžman koji sam predložio jedini je u kome vidim neku dalju korist za sebe.

Robinzon i Petko ponovo su se povukli i dugo sporili o slobodnoj trgovini i o tome kako ih je niz transakcija koje su pružale korist obema stranama mogao dovesti u sadašnju nevolju. Konačno su se odlučili da, pošto više nisu posedovali dovoljno zemlje da sami love divljač, nemaju drugog izbora nego da prihvate strančeve uslove.

Dogovor je sklopljen, a stranac se ponovo naklonio i nasmešio, ukrcao se u svoj čamac i napustio Ostrvo Očaja.