1. UvodIdealna je ona trina ekonomija u kojoj se sva dobra i usluge dobrovoljno razmenjuju za novac po trinim cenama. Takav sistem izvlai maksimalne koristi iz raspoloivih resursa drutva bez uplitanja drave. Ali, u stvarnosti se ni jedna ekonomija potpuno neslae s idealnim svetom neometanog funkcionisanja nevidljive ruke. Umesto toga, svaka trina ekonomija ima nesavrenost koje dovode do takvih bolesti kao to su prekomerno zagaivanje okoline, nezaposlenost i krajnosti bogatstva i siromatva. Zbog toga ni jedna drava na svetu, bez obzira koliko je konzervativna, ne dri svoje ruke izvan ekonomije. U savremenim ekonomijama drave imaju skoro nebrojeno mnogo uloga kao odgovor na tokove u trinom mehanizmu. Vojska, policija, meteoroloka sluba i izgradnja autoputeva sve su uobiajne delatnosti drave. Drave mogu regulisati odreene poslove dok potpomau druge. I na kraju ali ne manje znaajno drave oporezuju svoje graane i preraspodeljuju deo prihoda starima i siromanima. Drava donosei propise o zatit okoline ili o porezima na platu utie na kombinaciju faktora proizvodnje. Za koga se roba proizvodi je, pitanje distribucije dohodaka. Porezi i socijalni programi predstavljaju i sredstvo preraspodele dohodaka ime drava utie i na odluku za koga se roba proizvodi. Odluujui, direktno ili indirektno o predhodna tri pitanja jasno je da drava uestvuje u donoenju odluka o njima. Meutim, odluke se donose kolektivno to itav process odluivanja ini komplikovanim. Razliite preferencije pojedinaca koje predstavljaju osnov za odluivanje o privatnoj robi su vane i kod donoenja odluka o proizvodnji javne robe, ali nisu dovoljne. Naime odluke u vezi sa javnom robom se donose kolektivno pri emu se one oslanjaju na interes drutva u celini, ali moraju imati u vidu socijalne grupe koje dobijaju ili gube zbog tih odluka. Drava koristi mo prinude u realizaciji ekonomskih ciljeva. Kada oporezuje dohodke, regulie cene, regrutuje vojnike ili zabranjuje kockanje, drava ne trai saglasnost poreskih obveznika, privrednih drutava, vojnih obveznika ili uesnika u kockanju. Bez mogunosti korienja prisile uticaj drave na ekonomiju bi bio zanemarljiv.

1

2. Uloga i zadaci drave u dravnoj ekonomijiZadatak drave prvenstveno je da aktivno deluje u formiranju globalne ravnotee izmeu agregata ponude i tranje i da regulisanjem efektivne tranje (po pravilu ee poveanjem nego smanjivanjem) osigura pretpostavke za stabilan privredni razvoj i poveanje zaposlenosti. Dakle, ekonomska uloga drave se znatno proiruje sa teitem da se ovim putem dopunjava i koriguje trini mehanizam, kako bi se osigurao adekvatan drutveni okvir privreivanja. Delovanje drave na tokove drutvene reprodukcije pretpostavljalo je angaovaniji pristup prema ranije utvrenim ekonomskim funkcijama drave (antimonopolsko zakonodavstvo i stabilnost novca), kao i sasvim nove funkcije i zadatke: opsenije privredno i radniko zakonodavstvo, socijalno zakonodavstvo (zdravstvena zatita, penzijsko osiguranje i neposredni vidovi socijalne zatite), irenje sektora javnih usluga, javni radovi, podsticanje privatne aktivnosti, posebno u stratekim oblastima privreivanja, interventne mere u poljoprivredi, kontrola bankarskog i berzanskog poslovanja, neposredne privredne aktivnosti od strane drave po osnovu nacionalizovanja privrednih kapaciteta i formiranja javnog sektora privreivanja. Temeljne poluge ukupne dravno-intervencionistike ekonomske politike su fiskalna i monetarno-kreditna politika. Finansijska aktivnost drave se umesto kvantitativnog, tretira i kreira sa kvalitativnog aspekta. Ovaj pristup znaio je 3 bitno nove odrednice javnih finansija: 1. Naglo se poveava uee javnih izdataka; 2. Naputa se tzv.manestersko pravilo u korist manjeg ili veeg remeenja trinih zakonitosti; 2

3. Umesto fiskalnih ciljeva finansijske aktivnosti, u prvi plan stavljaju se ekonomski i socijalni uinci. Ukupna ekonomska aktivnost drave, odnosno dravno-intervencionistiki koncept ekonomske politike zasniva se na 2 temeljna obeleja: funkcionalnost i anticiklinost. Funkcionalnost podrazumeva da finansijska i ukupna aktivnost drave treba imati aktivan (funkcionalan) odnos prema tritu i ekonomskim zakonitostima u smislu dopune i korekcije trita. Anticiklinost pretpostavlja mere ekonomske politike radi prevazilaenja konjunkturnih kretanja u privredi. U principu, drava se ponaa suprotno od tokova privreivanja po osnovu privatne inicijative i uinaka trinog mehanizma. Ukoliko privatna inicijativa zataji, na scenu stupa drava i ranovrsnim merama uveava agregat tranje uz istovremeno podsticanje investicija, ukljuujui aktiviranje javnog sektora privrede kao i vei stepen korekcije i dopune trita. U obrnutom sluaju, ako se po osnovu privatne inicijative i trinog privreivanja ostvaruje stabilan privredni razvoj, drava se treba suzdrati od veeg unoenja u drutvenu reprodukciju uz istovremeno saniranje ekonomske aktivnosti koja je bila pojaana u periodu depresije.

3

3. Ekonomska politika ciljevi i mereEkonomska politika predstavlja oblik dravne intervencije u ekonomiji i sveukupnost dravnih institucija, ustanovljenih pravila i mera putem kojih se ostvaruje delovanje na ekonomski sistem. Ekonomska politika drave je, dakle, skup aktivnosti drave kojima ona deluje na ekonomsku aktivnost privrednih subjekata. Razlozi za voenje ekonomske politike su isti kao razlozi za intervenciju drave u privredi - postojanje monopola, eksternih efekata, javnih dobara, javne potronje i slino, kao i potreba da se privredna aktivnost na makro nivou usmerava kako bi se na to efikasniji, a opet i na drutveno pravedan nain postigli ciljevi drutva kao celine. Subjekat odnosno nosilac ekonomske politike je drava i njene razliite institucije - skuptina, vlada, razliita ministarstva, centralna banka, organi lokalne samouprave i uprave uih teritorijalnih jedinica itd. Kako su subjekti ekonomske politike pripadnici razliitih politikih stranaka koje su na izborima osvojile pravo na formulisanje i voenje ekonomske politike, logino je da i ekonomska politika bude duboko povezana ne samo sa ekonomijom ve i sa samom politikom. Zbog toga ekonomska politika zavisi ne samo od ekonomskih ciljeva drutva ve i od stranakih programa partija iz kojih potiu ljudi koji vode dravne institucije. Upravo povezanost ekonomske politike sa politikom i jeste jedan od najvanijih razloga za sumnje u vezi sa angaovanjem drave u privredi da li e dravna administracija voditi ekonomsku politiku u skladu sa sopstvenim ili u skladu sa optedrutvenim interesima. 3.1. Ciljevi ekonomske politike Ekonomska politika ima pred sobom mnotvo ciljeva. Ti ciljevi su esto komplementarni, ali nisu retki sluajevi u kojima nosioci ekonomske politike imaju pred sobom potpuno suprotstavljene ciljeve kao, na primer, u sluaju kada treba smanjiti budetsku potronju i istovremeno obezbediti zadovoljavajui nivo dohodaka radnika u prosveti i zdravstvu. Zbog postojanja meusobno suprotstavljenih ciljeva potrebno je veoma paljivo odmeravati prioritete prilikom formulisanja ciljeva ekonomske politike. Ciljevi ekonomske politike dele se na dugorone i kratkorone. Dugoroni (strateki) ciljevi ekonomske politike su: 4

ekspanzija proizvodnje, poveanje produktivnosti, poboljanje u alokaciji resursa, poboljanje u raspodeli bruto drutvenog proizvoda, zadovoljenje zajednikih potreba, efikasnije ukljuivanje u meunarodnu privredu, poveanje konkurentnosti privrede.

Kratkoroni ciljevi ekonomske politike su: puna zaposlenost, valutna stabilnost i niska inflacija, ravnotea platnog bilansa, stabilnost privrednog sistema.

Da bi se ciljevi ekonomske politike mogli postii na zadovoljavajui nain potrebno je da cilj kao i subjekti koji e sprovoditi aktivnosti budu to preciznije odreeni, da ciljevi budu realni i, ako je mogue, kvantitativno izraeni. 3.2. Instrumenti i mere ekonomske politike Kako bi postigla svoje mnogobrojne ciljeve ekonomska politika mora i da koristi odreena sredstva koja e joj omoguiti da do ciljeva doe. Ta sredstva su instrumenti ekonomske politike i razliite mere koje subjekti ekonomske politike sprovode. Instrumenti ekonomske politike predstavljaju sredstva kojima se ostvaruju ciljevi ekonomske politike. Promene u instrumentima ekonomske politike uvek utiu na jedan ili vie makroekonomskih ciljeva. Kao instrument ekonomske politike mogu se koristiti odreene ekonomske veliine, ali i razliite kategorije ekonomskog sistema. Poto postoji vie razliitih instrumenata ekonomske politike oni se klasifikuju i to najee prema politikama u okviru kojih funkcioniu:

5

instrumenti monetarne politike, instrumenti fiskalne politike, instrumenti politike trita rada, instrumenti spoljnotrgovinske politike, ostali instrumenti ekonomske politike (politika cena, politika regionalnog razvoja, politika robnih rezervi, planiranje, politika socijalne sigurnosti itd.).

Mere ekonomske politike predstavljaju korienje odreenog instrumenta ekonomske politike u odreenom vremenskom periodu kako bi se ostvario jedan ili vie ciljeva ekonomske politike. Mera ekonomske politike, prema tome, predstavlja promenu, ukidanje ili uvoenje novog instrumenta ekonomske politike. Ako bi, na primer, nosioci ekonomske politike odluili da suzbiju inflaciju smanjenjem koliine novca u opticaju oni bi tada koristili instrumente monetarne politike, a konkretna mera bi mogla da bude poveanje obavezne rezerve banaka. Takoe, ako bi cilj bio poveanje potronje, jedan od naina da se taj cilj ostvari bio bi smanjenje poreza na dohodak graana. U tom sluaju bili bi korieni instrumenti fiskalne politike, a konkretna mera bi bila smanjenje poreza. Monetarna politika predstavlja onaj deo ekonomske politike koji drava vodi preko svoje centralne banke. Centralna banka zauzima najznaajnije mesto u nacionalnom finansijskom sistemu i ona predstavlja takozvanu banku banaka. Najvaniji zadaci centralne banke su: emisije novca - centralna banka kontrolie i sprovodi tampanje novca koji predstavlja zakonsko sredstvo plaanja; ona takoe davanjem kredita odnosno kupovinom nedospelih potraivanja od banaka stvara primarni novac koji e bankama posluiti za odobravanje kredita; sprovoenje monetarno kreditne politike preko eskontne politike, politike operacija na otvorenom tritu, politike aktiviranja i dezaktiviranja depozita, politike obavezne rezerve; stvaranje i sprovoenje spoljne likvidnosti - podrazumeva da centralna banka neprekidno prati platni bilans i putem mera devizne politike i drugih mera poveava izvoz tj. usklauje uvoz i izvoz, odnosno usklauje priliv i odliv kapitala; 6

obavljenje poslova za raun drave - poslovi u vezi sa zakljuivanjem i servisiranjem dravnih zajmova, naplate poreskih i drugih prihoda u korist drave, kreditiranje drave za potrebe javne potronje.

Fiskalna politika predstavlja deo ekonomske politike koji je usmeren na korienje javnih prihoda i javnih rashoda u svrhu ostvarenja irih ciljeva ekonomskog sistema zemlje. Odmeravanjem visine i strukture javnih prihoda i rashoda drava nastoji da utie na privredne uesnike, usmerava privrednu aktivnosti i obezbeuje uslove za dalji privredni rast. Osnovne funkcije fiskalne politike mogu se formulisati na sledei nain: stabilizaciona funkcija - nosioci fiskalne politike nastoje da njenim instrumentima obezbede privrednu stabilnost kao osnovu za neometano obavljanje ekonomskih aktivnosti; alokativna funkcija - fiskalnom politikom i njenim instrumentima odnosno politikom javnih prihoda i javnih rashoda utie se na odluke privrednih subjekata u vezi sa alokacijom oskudnih resursa na razliite delatnosti; redistributivna funkcija - fiskalna politika obezbeuje neometano snabdevanje javnim dobrima, odvijanje javne potronje i transfer sredstava prema ugroenim delovima stanovnitva. Osnovne komponente fiskalne politike su: 1. politika javne potronje odnosno budetska politika - budet predstavlja novani predraun drave kojim se odreuju prihodi i rashodi dravnih organa prema unapred odreenim namenama; politika javne potronje definie naine potronje odnosno namenu svih sredstava koja postoje u budetu; budet u naoj zemlji predlae ministarstvo finansija, a usvaja ga Narodna skuptina i on ima snagu zakona; 2. poreska politika odnosno politika budetskih prihoda - da bi budet mogao da se troi za razliite namene potrebno je da se odrede naini punjenja budeta; budet drave se puni iz njenih javnih prihoda odnosno iz razliitih vrsta poreza i drugih izvora koje drava odnosno fiskalna vlast prikuplja.

7

4. Podsticanje konkurencijeKonkurencija prisiljava privredna drutva da na najefikasniji nain proizvode robu i usluge. Bez konkurencije bi cene robe uluga bile vee, a ponuda manja. Meutim privrednim drutvima je ugodnije da posluju bez konkurencije i svako privredno drutvo e ako mu se prui ansa nastojati da postane monopolista. Nasuprot tome promena ponude monopoliste koji kontrolie ukupnu ponudu ima uticaja na trinu cenu. Poveanje ponude znai smanjenje cene, to znai da je funkcija tranje sa kojom se suoava monopolist identina trinoj funkciji tranje. Mariginalni prihod proizvoda jednak je ceni po kojoj monopolist prodaje dodatnu jedinicu, umanjen za gubitke po osnovu smanjena cene svih predhodnih jedinica proizvodnje. Mariginalni prihod dodatne jedinice proizvoda za monopolistu je uvek manji od cene tog dodatnog proizvoda. Posledice monopolskog odreivanja ponude i cene su dvostruke, pri emu deo tete trpe potroai, a deo posledica u obliku izgubljene proizvodnje, moemo smatrati drutvenim trokovima monopola. Meutim zbog manje koliine proizvodnje od koliine u uslovima perfektne konkurencije, ukupan gubitak na nivou ekonomije nije jednak gubitku potroaa, ve ukljuuje i koliinu manje ponude. S obzirom na posledice monopolskih trinih struktura na ekonomsku efikasnost i drutvene trokove, koji nastaju po tom osnovu drava spreava nastajanje monopola, ili ako ve postoje, preduzima mere za njihovu eliminaciju. Meutim izostanak konkurencije posledica je i spoznaje potencijalnih konkurenata da nisu u stanju bar prilikom ulaska na trite, ponuditi koliinu koja bi proizvela efekat ekonomije obima, to znai da su proseni trokovi novog ponuaa vei od privrednog drutva u poziciji prirodnog monopola. Neizbenost prirodnih monopola i posledice njihovog postojanja zahtevaju aktivnu regulatornu ulogu drave i u ovom podruju. U okviru toga mogui su razliiti pristupi, koje se mogu svrstati u tri grupe: 1. regulacija cena robe, 2. javno vlasnitvo, i 3. deregulacija. Regulacija prirodnog monopola na osnovu odreivanja cene robe karakteristina je za sluajeve u kojima vlasnika prava u privrednim drutvima u poziciji prirodnog monopola dri privatni sektor. Regulacija je zasnovana na odreivanju cene robe na nivou koji omoguava pokrie prosenih ukupnih trokova, koji ukljuuju i normalni povrat od invensticije. Drugi pristup zasniva se na predpostavci da je najbolja brana od monopolskog ponaanja da drava raspolae veinskim vlasnikim pravima u privrednim drutvima koja su u poziciji prirodnog monopola. Meutim, to znai i suoavanje sa klasinim problemima javnog vlasnitva, a posebni problem nastaju kada se cene robe/usluga ponu koristiti kao sredstvo zatite standarda stanovnitva.

8

5. ZakljuakOd Velike svetske ekonomske krize tridesetih godina XX veka postaje jasno da postoje odreene imperfektnosti na tritu zbog ega se privredni sistem ne moe prepustiti iskljuivo delovanju trinog mehanizma. Kako bi se ouvala stabilnost ekonomskog sistema i stvorile pretpostavke za njegov dalji razvoj neophodna je intervencija drave i njeno aktivnije angaovanje u privrednom ivotu. Od tada do danas pitanje mere u kojoj drava treba da regulie privredna kretanja je neprekidno u centru panje ekonomske javnosti. Iako je jasno da su preduzea u privatnoj svojini znatno efikasnija od javnih i drutvenih, jasno je i da se sva preduzea u privredi ne mogu prepustiti privatnom sektoru (naroito kada se radi o preduzeima koja se bave delatnostima od optedrutvenog interesa) i da samo drava moe svojim autoritetom da sprei negativne posledice koje po sistem mogu imati odreena ekonomska ponaanja trinih subjekata. Ipak, meu ekonomskim teoretiarima se neprekidno vodi otra debata o tome da li angaovanje drave u privrednom ivotu ima vie pozitivnih ili negativnih posledica. Kakav god da je odgovor na to pitanje injenica je da su savremene privrede takozvane meovite privrede i da pored trinog mehanizma i konkurencije svoj upliv u privredna kretanja ima i drava. Taj upliv drave se manifestuje kroz ekonomsku politiku koju ona vodi i koja je meusobno uslovljena i povezana sa konkretnim privrednim sistemom.

9

6. Literatura1. Dr. Esad Vilogorac Uvod u ekonomiju 2001. Sarajevo 2. Dr Tihomir Tasi, Finansije (monetarne i javne), Leskovac 1999 3. www.wikipedia.org 4. http://www.link-elearning.com/lekcija-Ekonomska-politika_4743

10