Pravda kao temelj drave

Prof. dr Miodrag Jovanovi

Problem pravedne raspodele kolaa

Izreke o pravdiIustitia regnorum fundamentum. (Pravda dri zemlju i gradove)Fiat iustitia et pereat mundus. (Neka bude pravda, makar svet propao)

Pravda i pravoTendencija da se identifikuju pravo i pravda jeste tendencija da se opravda dati drutveni poredak. To je politika, a ne nauna tendencija. S obzirom na tu tendenciju, napor da se pravo i pravda posmatraju kao dva razliita problema pada pod sumnju da istovremeno odbija i zahtev da pozitivno pravo bude pravedno. Taj zahtev je oevidan sam po sebi; ali ta on stvarno znai to je drugo pitanje. (Hans Kelzen)

Problem pravedne draveZa razliku od pravde individualnih postupaka, drutvena pravda se odnosi na pravednost drutvenih naela i ustanova. Problem drutvene pravde svodi se na pitanje da li postoje izvesna svojstva nekih drutvenih naela i ustanova za koje bi se s dobrim razlogom moglo rei da su pravedni. U tom smislu treba shvatiti Kelzenovu tvrdnju da je pravda prevashodno politika vrednost; tome u prilog ide i injenica da svako od uticajnih politikih uenja (ideologija) nudi razliit odgovor na pitanje kako pravedno urediti drutvo.

Liberalno-egalitaristiki odgovor (Don Rols) Poto su ljudi u normalnim ivotnim okolnostima beznadeno inficirani interesima i egoizmom, jedini nain da se doe do pravednih osnovnih drutvenih naela jeste da se izbor vri u vetakim uslovima, pod velom neznanja. Ovaj misaoni eksperiment poiva na ideji da kada ljudi ne bi znali svoje mesto u drutvu za koje biraju naela, optirali bi za ona koja pojedincima u najloijem poloaju omoguavaju najvii mogui minimum.

Rolsova teorija pravdeKljuna dva principa ove teorije pravde jesu princip jednakih mogunosti i princip razlike. Prvi kae da svaki pojedinac treba da ima jednako pravo na to obuhvatniji sistem jednakih sloboda, koji su saglasni sa sistemom sloboda drugih. Drugi kae da drutvene i ekonomske nejednakosti treba da zadovolje dva uslova: a) da se odnose na slube i poloaje koji su otvoreni za sve pod uslovima nepristrasne jednakosti mogunosti, i b) da moraju biti od najvee koristi lanovima drutva u najnepovoljnijem poloaju.

Sutina ovog shvatanja je da se pojedincima zajeme neke osnovne slobode, a da se preko drugog naela osigura izvesna preraspodela u korist onih koji najloije stoje.

Libertarijanski odgovor (Robert Nozik) Jedini nain na koji drutvo sme da se oblikuje jeste delovanje spontanog poretka, to znai putem bilateralnih sporazuma i ugovora samih pojedinaca. Protivljenje bilo kom obliku drutvene pravde, jer niko nema znanja o privrednom poloaju svakog pojedinca da bi imao moralno pravo ili smeo da preuzme odgovornost i zahteva neki oblik preraspodele. Nadalje, drutvena pravda potiskuje slobodnu trinu ekonomiju u korist birokratske kontrole i proizvoljnog arbitriranja.

Nozikova teorija pravdeZa libertarijance, ne sme biti nikakvih ogranienja za sticanje vlasnikih prava, pod uslovom da se do njih dolazi potovanjem istorijski uhodanih pravila koja jednako vae za sve. Jedini doputeni transfer vlasnikih prava jeste putem trgovine i poklona, to iskljuuje preraspodelu koju bi vrila drava, pa tako i onu koja se vri putem ubiranja poreza. Otuda, minimalna drava je najira drava koju je mogue opravdati. Svaka ira drava ugroava ljudska prava. (Nozik)

Komunitaristiki odgovor (Majkl Volcer) Volcer naglaava prostorno-vremensku uslovljenost principa raspodelne pravde i njegovu ukorenjenost u socijalni ambijent u kojem se primenjuje. Relativna priroda ove vrste pravde posledica je, dakle, okolnosti da se vrednovanje odreenih drutvenih dobara razlikuje od zajednice do zajednice, od jedne do druge istorijske epohe. Zato je teorija dobara neraskidivo povezana sa teorijom distributivne pravde.

Volcerova teorija pravdeNekoliko bitnih obeleja teorije dobara: 1. sva dobra, koja se tiu distributivne pravde, drutvena su dobra. 2. ljudi uvek imaju konkretnu predstavu o dobrima koja su predmet raspodele, jer pre samog ina raspodele oni ve imaju odnos spram skupa dobara, koja su u toj zajednici istorijski potvrena. 3. ne postoji nijedan skup primarnih, osnovnih dobara koji se kao zajedniki moe zamisliti za razliite moralne ili materijalne svetove - ili bi svaki takav skup morao biti zamiljen u toliko apstraktnim pojmovima da bi bio od male koristi u promiljanju pojedinanih raspodela. 4. nema kriterijuma raspodelne pravde koji je svojstven dobru-kao-takvom, ve tek socijalnom dobru, pa su sve raspodele pravedne ili nepravedne s obzirom na drutveno znaenje dobra koje je u pitanju i ovo obeleje nije samo princip legitimiteta, ve i kritiki princip. 5. kako su drutvena znaenja razliita, svako drutveno dobro ili grupa dobara konstituie zasebnu distibutivnu sferu, pa i raspodela u njoj mora biti autonomna.

Primer: treba li drava da stipendira vrhunske sportske talente? Rolsova teorija: Jednako pravo na obrazovanje, ukljuujui i fiziko obrazovanje i vaspitanje (princip jednakosti) Svima je naelno otvoren put ka statustu vrhunskog sportiste Pomo je neophodna onima koji poseduju vrhunski sportski talenat, ali ih socijalne prilike spreavaju da ga u potpunosti razviju (maxi-min princip)Odgovor: dravno stipendiranje manjeg broja socijalno ugroenih vrhunskih sportskih talenata

Primer: treba li drava da stipendira vrhunske sportske talente?Nozikova teorija: Jedini dozvoljeni nain redistribucije dobara jeste putem ugovora; oni koji nau interes (npr. kole, univerziteti) da zakljue ugovor o stipendiranju sa vrhunskim sportskim talentima, to e i uiniti, a zauzvrat e neto dobiti (npr. igranje za kolski, univerzitetski tim)Odgovor: drava ne treba da stipendira sportske talente, jer nije pozvana da procenjuje ko je vrhunski talenat, a ko nije

Primer: treba li drava da stipendira vrhunske sportske talente?Volcerova teorija: Sport je drutveno dobro, koje razliito moe biti vrednovano; u jednom drutvu se sport generalno ili pojedini sportovi mogu visoko vrednovati, jer se npr. preko njega drava u meunarodnim okvirima reprezentuje u pozitivnom svetlu, dok u drugoj to ne mora biti sluajOdgovor: od drutvenog vrednovanja vrhunskog sporta zavisie da li e ova aktivnost biti posebno dravno stipendirana ili ne