EmocionalnaPismenostJPDB

7/24/2019 EmocionalnaPismenostJPDB

1/12

Visoka tehnoloka kola strukovnih studija abac

Emocionalna pismenost

Seminarski rad

iz predmeta

Poslovna etika I komunikacija

PROFESOR: STUDENT:

dr Zoran Joki Jovana Petrovi8-4/2014Dragana Beri 8-6/2014

abac,Januar, 2016.


2/12

1

Sadraj

Uvod 2

1. Pojam I poreklo emocija 3

2. Prepoznavanje emocija 4

3. Emocionalna pismenost 5

3.1. Skala emocionalne svesnosti 5

3.2. Podela emocija 6

4. IQ I emocionalna inteligencija 8

5. Kriterijumi za merenje emocionalne inteligencije 9

Zakljuak 10

Literatura 11


3/12

2

Uvod

Biti emocionalno pismen u 21. veku postaje veoma bitan i nezaobilazan preduslov zastvaranje dobrih odnosa, napredovanje na poslu ili ouvanje i produbljivanje nama bliskih veza.Emocionalna inteligencija predstavlja sposobnost praenja i razlikovanja vlastitih i tuih emocija,kao i sposobnost asimilacije, razumevanja i upravljanja emocijama. U procesu razvoja

emocionalne inteligencije postavlja se pitanje kako ih razumeti i interpretirati.

Ovaj pojam se fokusira na ulogu oseanja u naem svakodnevnom ivotu, nain na kojiutiu na na razum i ponaanje i kako ih moemo upotrebiti u nau korist.

1990. Godine pojavio se koncept emocionalne inteligencije kada su ameriki psiholoziJohn Mayer i Peter Salovey objavili tekst pod nazivom Emocionalna inteligencija i postavili

njenu teoriju, naglaavajui da na inteligentno snalaenje u raznolikim ivotnim situacijama viuticaja imaju osobine koje svoj izvor imaju u emocijama, nego u intelektu.

Odnos izmeu neijeg kolinika inteligencije i ivotnih postignua esto nije bio logiatj. visoko inteligentni ljudi nisu postizali ono to se od njih oekivalo. Ovaj nesklad odnosakolinika inteligencije i ivotnih postignua moe se objasniti postojanjem raznih vrstainteligencija.


4/12

3

1. Pojam i poreklo emocija

Emocija podrazumeva svaku uzbuenost ili uznemirenost uma, oseaja,strasti; svako

estoko ili uzbueno mentalno stanje. Daniel Goleman, autor knjige Emocionalna inteligencijaemociju definie kao oseaj i njegove misli, psiholoka i bioloka stanja te niz sklonostidelovanju.

Ljudi nisu iskljuivo racionalna bica koja svoje postupke preduzimaju samo na osnovuumnog rada i zakljuivanja. Mnogi nai postupcisu izazvani i drugim faktorima, od kojih se povanosti istiu emocije. Na sve ono to nam se deava u ivotu, mi reagujemo emocijama, od temocija nastaju misli, od misli dela, a od dela navike. Prema tome, voenjem brige I kontrolom

emocija dovodimo u red I ostale delove svog ivota. Re emocija vodi poreklo od latinske rei "movere", koja znai kretanje, pokret. Iz istog

korena je izvedena re "motivacija".

Emocije predstavljaju posebnu vrstu psihikih procesa u kojima se ptikazuje na odnos prema objektivnoj stvarnosti, ljudi ma, postupcima ili doivljajima. Za naezdravlje neophodno jeosvestiti emocije i izraavati ih, kako bi naa energija imalakvalitetan nivo i slobodno teklanaim telom.

Sve do nedavno u poslovnom kontekstu nije se pridavalo dovoljno panje emocijama .Smatralo se da na radnom mestu treba dominirati razum, dok se emocijama pristupalo s

neznanjem i nerazumevanjem (uglavnom ignor iuci ih ili osuujuci). Meutim, kod ljudi su seevolucijski emocije razvile puno pre nego razum i imaju vrlo zn aajan uticaj na nae ponaanje.One su te koje ce nas podsta ci na izuzetne rezultate ili ce delovati da na posao dolazimo s gremu elucu i nezainteresovano pristupamo svakodnevnim zadacima. Upravljanje emocijamaukljuuje kako vetine upravljanja sobom (samosvest ,samosavladavanje, samomotivaciju), tako i

stvaranje klime u kojoj se otvoreno i konstruktivno razgovara o problemima i dolazi do reenja prihvatljivih za sve.


5/12

4

2. Prepoznavanje emocija

Prva grana emocionalne inteligencije, prepoznavanje emocija, predstavlja sposobnos

prepoznavanja i deifriranja emocija na licima, slikama, glasovima. Ukljuuje i sposobnost prepoznavanja tudjih emocija.

Emocije su prihiki procesi pri kojima se dogaaju promene u telu, promene u ponasanju iemocionalni doivljaji.. Emocija predstavlja interakcijski i vrednosni fenomen koji ima nekusvoju emocionalnu logiku. Raz umevanje neije emocionalne reakcije zahteva posmatranje.

Razumevanje i izuavanje neijeg emocionalnog zahteva1:

1. Analizu i razumevanje komunikacijskih poruka emotivnosti te individue.

2. Upoznavanje subjektivnih emocionalnih doivljaja linosti. Otkrivanje njegovogemocionalnog renika i pravljanje njegovog emocionalnog portreta.

3. Poznavanje vrednosne strukture te osobe

4. Upoznavanje kognitivne strukture te osobe.

5. Upoznavanje sa fiziolokom reaktivnou date osobe.

Da bi smo bolje razumeli tua pai svoja ose anja potrebno je da obratimo panju na:

1. Spoljanji kontekst (fiziki kultura, mitovi o emocijama)2. Unutranji kontekst referentni okvir, funkcija straha, emocije, pseudokauzalnost,

zabranjena oseanja itd 3. Kvalitet bogat emotivni renik 4. Hedonistiki ton(hedonija ahedonija, pseudohedonija)5. Stepen sloenosti - jednostavna kompleksna oseanja 6. Vremenski okvir - stara emocija, katastrofino oekivanje u budunosti 7. Intezitet senzacije, emocije, seanja raspoloenja, sentimenti, emocionaln i ok iafekti8. Kontola emotivnosti preplavljivanje, strah od emocija, koenje, akumulirano oseanje 9. Svesnost - svesna, predsvesna, podsvesna, nesvesna oseanja 10. Racionalnost iracionalnost oseanja itd.

1 Vetina komuniciranja Milutin M. Nenadovi


6/12

5

3. Emocionalna pismenost

Pojam emocionalna pismenost razvio je transakcioni analitiar Klod tajner 1996. godine.Kada smo emocionalno pismeni to znai da oseamo svoja oseanja, znamo ta oseamo I kolikosnano, kao I ta je uzrok tih oseanja u nama ili u drugima.

Emocionalna inteligencija je skup emocionalnih vetina koje nam omoguuju daodaberemo ispravan nain upotrebe oseaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakcijdrugim ljudima, kao i u shvaanju i poboljanju samoga sebe (Daniel Goleman). To je druganain da se bude pametan. Emocionalna inteligencija ukljuuje znanje o onome to oseate ikorienje sopstvenih oseaja za donoenje dobrih odluka u ivotu. To je sposobnost dobrogupravljanja munim raspoloenjima i sposobnost kontrole nagona, a temelji se na svesti ovlastitim oseanjima u trenutku u kom je do njih dolo. Ona znai i to da ste motivisani i ostajet puni nade i optimistini i onda kad doivljavate neuspehe na putu ostvarenja nekog cilja

3.1. Skala emocionalne svesnosti

Skala na strani nepismenosti:

1. Emocionalna umrtvljenost: najtei oblik emocionalne nepismenosti 2. Telesni oseti: postoji telesna svesnost, oseaju senzacije u telu ali ih ne prepoznaju kao

emocije (aleksitimija 2)

3. Haotini doivljaj osoba moe da doivi snana oseanja, ali ne moe da ih izrazireima.

Skala na strani emocionalne pismenosti:

4. Lingvistika linija: sposobnost da se oseanja izraze reima 5. Diferencijacija: mogunost prepoznavanja razliitih oseanja i njihovog inteziteta, kao i

da se o njima razmilja i govori sa drugima. 6. Uzronost: kada osoba shvata i razume razloge nastanka svojih emocija7. Empatija: sposobnost da se razumeju tua oseanjai da se sa njima saosea

2 Aleksitimija (Gr. A nedostatak leksis re, i thimos emocija), termin koji je 1972. skovao dr Peter Sifenos,predstavlja krajnji nedostatak svesti o emocijama i rei da se one identifikuju i opiu


7/12

6

8. Interaktivnost: u ovu kategoriju spadaju oni koji su u stanju da razumeju emocionalne

razmene izmeu ljudi na osnovu svih (neverbalnih i verbalnih signala).

3.2. Podela emocija

Postoje pozitivne i negativne emocije. Takoe, svaku od navedenih grupa moemo jorazdvojiti. Pozitivne emocije su zapravo emocije koje u oveku pobuuju zadovoljstvo, ali izadovoljstvo kod drugih ljudi. Negativne su s druge strane one koje pobuuju nezadovoljstvo kod pojedinca i ljudi koji ga okruuju. Meutim postoje i kombinacije pozitivnih i negativnihemocija.

Podela emocija prema Daniel Golemanu 3:

Ljutnja : jarost, ogorenost, kivnost, ozlojeenost, indignacija, uzrujanost gorina,mrnja, uznemirenost, razdraljivost, neprijateljstvo i, moda kao krajnje vrednosti, patoloka mrnja i nasilnost.

Tuga: alost, bol, neveselost, potitenost, samosaaljenje, usamljenost, i u patolokisluajevima, teka depresija.

Strah: nervoza, zabrinutost, zloslutnost, oprez, strepnja, napetost, uasavanje, strava, jeza; kod psihopatologije, fobija i panika.

Radost: srea, uitak, olakanje, zadovoljstvo, blaenstvo, slast, zabavljenost, ponos,senzualn i uitak, oduevljenje, zanos, veselje, zadovoljenje, euforinost, zaigranost,ekstatinost i, u krajnosti, manija.

Ljubav: prihvatanje, prijateljska naklonost, poverenje, ljubaznost, sklonost, odanost,

zanesenost, oboavanje i platonska ljubav. Zauenost: ok, preneraenost, zapanjenost. Gaenje : prezir, omalovaavanje, podcenjivanje, odvratnost, odbojnost, mrskost,

gnuanje Stid: oseaj krivice, neugoda, alost, ponienje, aljenje, jad i kajanje.

Svakako, to nisu svi oseaji tj. emocije. Postoje i neke meavine emocija, kao npr. za negativneljubomora ili ljutnja u koju su umeni strah i tuga. Ili pozitivne emocije nada, vera ili hrabrost.

3 Emocionalna inteligencija, Daniel Goleman, Geopoetika 1997.


8/12

7

Iako se u psihologiji uticaj emocija na ljudsko ponaanje prouavao godinama,emocionalna inteligencija je postala hit 90- tih godina prolog veka, kada je Danijel Golemanobjavio bestseler Emocionalna inteligencija. Goleman je izneo i svoju definiciju, da je to skuemocionalnih vetina koje nam omoguuju da odaberemo ispravan nain upotrebe oseaja inesves nih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvaanju i poboljanju samoga sebe. Ovo je jedina slubena definicija, ni ona nije finalna i nepromenjiv jer je sve vie novih istraivanja koja se pokreu na ovu temu, a samim tim je i teko dati preciznu definiciju.

Model emocionalne inteligencije Danijela Golemana sastoji se od par bitnih komponenti:

1. Samosvest sposobnost itanja sopstvenih emocija i shvatanje kakav uticaj imaju

na okolinu2. Lino donoenje odluka prouavanjesopstvenih postupaka i poznavanje posledica3. Upravljanje oseanjima spoznavanje ta je podloga oseanja 4. Prevazilaenje stresa nauiti oputati se i razumeti vanost oputanja 5. Empatija razumevanje tuih oseanja i uvaavanje razliitosti miljenja 6. Komunikacija razgovarati o oseanjima sa razumevanjem i biti dobar slualac 7. Samootkrivanje razumevanje potrebe za otvorenou i poverenjem, nauiti kada i

kako govoriti o svojim oseanjima 8. Pronicljivost prepoznavanje obrazaca u linom i ivotu drugih ljudi9. Samoprihvatanje umeti prihvatiti svoje mane, umeti ceniti svoje vrline10. Lina odgovornost preuzeti odgovornost i umeti prepoznati posledice linih odluka i

reagovanja

11. Samopouzdanje umeti izloiti svoje brige i oseanja bez ljutnje i pasivnosti 12. Grupna dinamika spoznati kada pratiti, a kada voditi13. Reenje konflikta model pobediti/osvojiti pri pregovarakom kompromisu

Goleman je naglasio kako su ljudi roeni sa odreenim nivoom emocionalne inteligencije koji omoguuje njen dalji razvoj.


9/12

8

4. IQ i emocionalna inteligencija

IQ, tj. kolinik inteligencije i emocionalna inteligencija nisu dve suprotstavljene v etine,

nego su samo odvojene sposobnosti. Neki ljudi su na pragu genijalnosti, ali nisu u stanju ostvaritinikakav socijalni ni emocionalni kontakt.

IQ se lako meri, jer postoji niz testova za merenje IQ-a . Meutim emocionalnainteligencija nije lako merljiva. Svi testovi emocionalne inteligencije su dosta povezani sa

linou, predispozicijama, sredini gde ovek ivi, stepenu obrazovanja, samokontroli, i josmnogim osobinama.

Opta inteligencija odnosi se na ukupan kapacitet osobe za prilagoavanje kroz efikasnomiljenja i procesovanje informacija. Postoje mnogobrojni pristupi i modeli koji opisuju prirodinteligenc ije i njene funkcije. Neki sadre dwlove koji su povezani sa delovima emocionalneinteligencije. Emocionalnu inteligenciju moemo smestiti I u teoriju o fluidnoj i kristaliziranojinteligenciji koju su predloili Cattell (1971), Horn (1988) i njihovi saradnici. Oni smatraju daemocionalna inteligencija ini deo kristalizovane inteligencije, a svoje miljenje temelje na pretpostavci da se procena, ekspresija, regulacija i koricenje emocija razvijaju kroz iskustvo isocijalnu interakciju na isti nain kao i drugi psiholoki procesi koji ine kristalizirano

inteligenciju (Roberts, Zeidner, Matthev , 2003).

esto vidimo ljude sa izuzetno visokim koeficijentom inteligencije kako se mue uivotu, kako im mnoge stvari ne idu od ruke, uprkos dobrim namerama i kvalitetnim idejama znjihovo ostvarivanje. S druge strane neke osobe kojima ne bi poverili da vam ni najjednostavnije

zadatke obavljaju gaze suvereno kroz ivot i ostvaruju zavidne uspehe. I onda se pitamo koja jrazlika izmeu njih gde prvi ne uspeva a drugi dominira. Odgovor na to pitanje krije se u skupuosobina koje je ameriki psiholog i novinar Daniel Goleman nazvao emocionalnom

inteligencijom.

Za razliku od klasine inteligencije koja je vie ili manje nepromenjiva konstanta ovajskup osobina je neto u emu se moe izuiti, pogotovo decu, im se stie vie mogucnosti zasticanje kontrole i bol je iskoricavanje svih onih osobina koje nam je genetsko kolo sre cedodelilo .


10/12

9

5. Kriterijumi za merenje emocionalne inteligencije

Intrapersonalna skala govori o tome kako osoba vidi sebe i koliko je sposobna za

identifikovanje razliitih emocija u isto vreme. Ova skala takoe meri samopouzdanje,samosvesnost i nezavisnost osobe. Svodi se na poznavanje sebe kao individue i shvatanje

sopstvenog emotivnog potencijala.

Interpersonalna skala odnosi se na osnos osobe s drugim osobama, prema dve najvanije stvari:

1. Empatija sposobnost osobe da oseti tue emocije, da prepozna kada i kako se nekooseca i da tu emociju moe iskreno da oseti i podeli sa drugima.

2. Drutvena odgovornost svest o doprinosu za opte dobro. Tu pripadaju moralnanaela koja poznajemo bez da nam ih je iko posebno predstavljao, a uglavnom smo ihodrastajui sticali.

Interpersonalni odnosi oni mere sp osobnost osobe da kreira i zadri obostranozadovoljavajue odnose s drugim ljudima, s velikom dozom intimnosti I iskrenosti. Tu se ceneosobine poput razumevanja tuih problema i situacije, fleksibilnost i tolerancija.

Skala upravljanja stresom pokazuje koliko je neka osoba dobra u tolerisanju stresa i

kontrolisanju impulsivnih reakcija. To su one situacije kada treba da se ohladimo da, umestoishitren e reakcije koja je prenagla, saekamo malo i racionalizujemo svoju reakciju.

Skala raspolozenja emocionalno inteligentn i ljudi su sretniji i optimistinijeg pogleda, jer se dobro nose s negativni m oseajima. Veoma je vano reiti se negativnih emocija nakonstruktivan nain bez njihovog "zakopavanja i pot iskivanja" i ignorisanja svega to nam smeta.


11/12

10

Zakljuak

Spoznavanje ovekovih emocija i sposobnost kontrole snanih osecanja predstavljaju

temelj emocionalne inteligencije. Dok snana oseanja mogu da poremete rasudivanje, inedostatak svesti o oseanjima moe da bude poguban.

Samo u s luaju kada poznajemo svoja oseanja i svesni smo svojih reagovanja, mimoemo i da se kritiki odnosimo prema sebi, da promenimo svoj stav i raspoloenje. Na ciljtreba biti usmeren ka postizanju ravnotee, a ne potiskivanju emocije. Ako se emocije previe

potiskuju dolazi do izolovanosti; ukoliko su neobuzdane, postaju patoloke.

Goleman nas upozorava da dok deca postaju sve pametnija na testovima inteligencije,

njihova emocionalna inteligencija opada. Sadanji narataj dece emocionalno je uznemirenijenego prethodni. Deca su u proseku usamljenija i deprimiranija, nemirnija i neposlunija,nervoznija i sklonija zabrinutosti, impulzivnija i agresivnija.


12/12

11

Literatura

1. Vestina komuniciranja prof. dr Milutin M. Nenadovic, Beograd 2010.2. Emocije dr Zoran Milivojevi, Psihopolis, 2008.3. Taki, V. i Mohori, T. (2009). The relation of trait emotional intelligence with positive

outcomes in life. U: T. Freire (ur.). Understanding Positive Life. Research and practice on

positive Psychology. Lisboa. Climepsi Editores. Str. 277-290.

4. Emocionalna inteligencija, Daniel Goleman, Geopoetika 1997.

Documents

EmocionalnaPismenostJPDB