Evropske Kulturne Industrije i Kulturna Politika

8/10/2019 Evropske Kulturne Industrije i Kulturna Politika

1/25

EVROPSKE KULTURNE INDUSTRIJE I

KULTURNA POLITIKA


2/25

Gutenbergove prese 1456


3/25

Valter Benjamin

Umetniko delo u doba njegove masovnereprodukcije (1936.) - rasprava o odnosu:

original - kopija

rukopis - knjiga

slika - reprodukcija

matrica - otisak

digitalizacija


4/25

KULTURNE INDUSTRIJE

Kulturna industrija ili kulturne industrije ili industrijekulture.

Kulturne industrije - skupni naziv koji obuhvata vie

oblasti u kojima se proizvodi na industrijski nain (knjiga, film, video, nosai zvuka-ploe, kasete,CD

Termin nastaje u okviru Frankfurtske kole (kritika

teorija), a T.W. Adorno daje naslov Industrija kulture:odabrani spisi o masovnoj kulturi jednoj svojoj knjizi.


5/25

KREATIVNE INDUSTRIJE

Pojam kulturnih industrija nije bio dovoljan sve irem shvatanjuuloge kulture i kreativnosti u drutvu a posebno njihove

uloge u ekonomskom razvoju, koja se krajem milenijumanametnula u liberalnim i hibridnim modelima kulturne

politike.

Tako se pojavio termin kreat ivne indu str i je i to najpre u

stratekom dokumentu australijske vlade: Kreativna nacija(1994), da bi ubrzo bio prihvaen u Velikoj Britaniji i to kao

strateki prioritet Ministarstva kulture 1997. godine.


6/25

Podruje kreativnih industrija

izdavaka delatnost (knjige i asopisi) vizuelne umetnosti (slikarstvo, skulptura...) grafiki dizajn

scenske umetnosti (pozorite, opera, koncerti, ples...) muzika produkcija filmska i televizijska produkcija moda

industrijski dizajn industrija igraaka industrija kompjuterskih igara advertajzing (oglaavanje)


7/25

Danas kreativne industrije obuhvataju irok raspon savremenihdelatnosti i da su doprinele nastajanju tzv. kreativne klase.

Iskustva Francuske i naroito Finske kao male zemlje pokazuju da

drava mora da daje podrku ovim delatnostima da bi postiglesvetski uspeh i svrstale se medju vodee izvoznike i postalenacionalni, pa zatim svetski brend:

Posebno interesantan primer predstavlja Nokiakoja je kaopreduzee za proizvodnju razliitih roba, meu kojima i gumenih

izama za istono trite, ula u tranziciju nakon perestrojke uSovjetskom savezu (tada gubi to trite). Okree se novimtehnologijama (ICT) i usmerava ka novim tritima.

Istovremeno, povezuje se sa najuspenijim segmentima finskihkreativnih industrija (industrijski dizajn, grafiki dizajn, softveri,multimedija, kompjuterske igrice...) i stvara nove proizvode,

mobilne telefone koji odgovaraju duhu vremena, razliitimgeneracijama i ciljnim grupama te danas dominira na svetskomtritu.


8/25

KULTURNE INDUSTRIJE I EKONOMIJA OBIMA

Primena novih tehnologija u kulturnoj industrijiomoguuje isplativa ulaganja u proizvode koji semasovno troe, jer je svaka od jedinicaproizvoda budui da je masovno proizvedena -pojedinano gledano jeftina.

Najbolji primer uz knjigu (fenomen depneknjige) i gramofonsku plou je verovatno CD.Cena jednog praznog CD je negde oko 1/3 eura- i to je fiksni troak. Svi ostali trokovi padaju usrazmeri sa brojem proizvedenih primeraka.

To je ekonomija obima .


9/25

Kulturna industrija i osobenosti digitalne

reprodukcije

Kada se izvoze automobili ili lekovi mora sefiziki proizvesti svaka jedinica proizvoda. Ali saelektronskim medijima to nije sluaj da bi semilionskom auditorijumu neke TV staniceprikazao neki film dovoljna je samo jedna kopija.Cena materijala od koje je ona napravljena jezanemarljiva, ono to se plaa jeste sadraj -scenario, muzika, ukljuujui i cenu zvezdakoje tu nastupaju.


10/25

SAPUNSKA OPERA

Odlian primer funkcionisanja kulturneindustrije su i mamutske TV serije tipa

Dinastija - tu jedna epizoda staje i po

500.000 dolara, ali se prodaje irom sveta,tako da je za svaku pojedinanu zemlju

jeftinije da kupi ameriku tv-sapunicu

nego da je sam pravi.


11/25

Latinskoamerike i domae sapunice

Javlja se kasnije erzatz(divka) produkcija -junoamerike serije koje su daleko jeftinije odonih nastalih u SAD a imaju veliko (pansko)

govorno podruje. One su daleko premailesvoje prvobitno trite i sada se prikazuju iromsveta - ukljuiv i nae.

Domae TV poinju i vlastitu produkciju tog tipa

kupujui mustru odnosno scenariste kojitipski oblikuju meandre likova i radnje smeteneu domai ambijent.


12/25

Trina strategija u oblasti filma i videoprodukcije zavisi od:

Koliine novca koja se ulae u pojedini projekt Vremena potrebnog da se uloeni novac vrati Kanala za distribuciju proizvoda (mrea bioskopa i video klubova,

prikazivanje na TV-kablovskoj, satelitskoj, komercijalnoj)

Starosnog profila ciljne publike gledalaca (oznake X ili R ) Strategije za minimiziranje rizika i uspeh na tritu (star sistem)

Ovo u punoj meri vai za komercijalne sisteme kakav je onajholivudski, a ne za one koji imaju pre svega kulturno opravdanje -

kakva je veina drugih.


13/25

IZDAVATVO KAO GRANA KULTURNE INDUSTRIJE

Izdavatvo kao deo kulturne industrije obuhvata knjige iasopise ali ne i novine (one spadaju u masovnemedije).

Status izdavatva kao industrije se odlino vidi iz politikezemalja kolonizatora koje su svoju izdavaku industrijuprivilegovale ba kao i svoju tekstilnu i metalnu industriju(primer: Gandijeva borba protiv britanskog monopola naproizvodnju tekstila i soli u Indiji).

Amerikanci su taj britanski monopol na izdavatvo razbilijo u vreme Amerike revolucije (1776.) i to tako to su

odbili da plaaju autorska prava britanskim autorima akoih britanski izdavai ne plaaju amerikim autorima. Toje za rezultat imalo poplavu izdanja britanskih autora nana amerikom tritu jer su ona bila jeftinija za(neplaena) autorska prava.


14/25

IZDAVAKA INDUSTRIJA- SLUAJ KANADA

Kanada se tu nala u makazama - sa jedne strane nije ju titiobritanski zakon o autorskim pravima (kao koloniju), a sa drugestrane bila je preplavljena jevtinim amerikim izdanjima. To je bitnougroavalo nastanak i razvoj kanadske knjievnosti kao delakanadske nacionalne kulture.

Slian je poloaj i mnogih drugih manjih zemalja - pogotovo ako sudeo trita na svetskim jezicima. Onda velike zemlje sa jakomizdavakom industrijom kao to su SAD i Velika Britanija svojomrelativno jevtinom ponudom gue razvoj nacionalne knjievnosti.

Fenomen tzv. Copy-pasteizdavaa svetskih bestselera


15/25

KULTURNA INDUSTRIJA KAO SLOENA

CELINA

Posebno vaan je odnos izdavatva i filma, odnosnotelevizije.

Filmovi se rade bilo po originalnom scenariju (to je rei

sluaj) bilo po literarnom predloku - knjizi koja je veobjavljena. Postojanje neke zanimljive knjige, i pogotovo njen uspeh

kod italaca je signal za lovce na scenarijekojiposreduju pri otkupu prava na ekranizaciju knjige.

Ponekad to rade i reiseri ili ak glumci (star sistem) kojibi eleli da igraju odreeni lik u filmu snimljenom ponekom romanu.


16/25

CIKLUS EKSPLOATACIJE FILMA

Prikazivanje u mrei premijernih bioskopa Reprize u sistemu sine-multipleks sala Prikazivanje na kablovskoj TV Prikazivanje na zemaljskoj TV mrei

DVD izdanje filma za videoteke DVD izdanje filma za novinsku prodajnu mreu CD sa muzikom iz filma Komjputerska igrica zasnovana na radnji i junacima

filma Proizvodi inspirisani filmom (odea, hrana i sl.)

(sluaj Diznilend i Eurodiznilend)


17/25


18/25

ULOGA PRODUCENTA

Moe se desiti da do ekranizacije po knjizi doe brzo, ali seponekada deava da do toga doe tek posle nekoliko godina. Umeuvremenu je pravo na ekranizaciju knjige predmet trgovine.

Tu je bitna uloga producenta koji je u amerikom sistemuproizvodnje filmova centralna linost, dok je to u evropskom sistemu

reditelj. U SAD je dominantno pravilo: onaj ko obezbeuje novac za

snimanje filma (producent) ima pravo na sve kljune odluke*.

*Tako se deava da film ima dva razliita zavretka: happy end za ameriku publiku itragini /u odnosu na tok prie mnoigo uverljiviji/ za fimske festivale i evropsko trite

(primer: film Blade Runner)


19/25

Meunarodni aspekti prava intelektualnesvojine i autorskog prava

- copyright

Bernska konvencijapredstavlja osnovu zapravo intelektualne svojine. Bernska konvencija

priznaje autoru pravo svojine nad rezultatimanjegovog intelektualnog rada to podrazumevapravo nadoknade za njegovo korienje odstrane izdavaa ( u najirem smislu te reI). Topravo je vremenski ogranieno.

Sve potpisnice Konvencije se obavezuju da eautore iz svih ostalih drava potpisnica tretiratikao vlastite graane


20/25

ELEMENTI PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE

Pravo intelektualne svojine ima dva osnovnaelementa: svojinski I moralni.

Prvi naglaava anglo-saksonski, a drugikontinentalni pravni sistem.

U prvom sluaju re je o kompleksuCopyright-a,a u drugom o Droit d` auteur.

Dok se u prvom sluaju - u SAD I Velikoj Britaniji- insistira na pravu svojine , u drugom sluaju - u

Francuskoj na primer -je naglasak na linompravu koje je vremenski neogranieno,neotuivoi neprenosivo.


21/25

Zatita autorskih prava iglobalizacija

Copyright

Medijske kompanije gube milijarde dolara zbog piraterijefilmova, knjiga, kompjuterskog softvera. Digitalizacija olakava kopiranje multimedijalnih

sadraja, a Internet ga ini globalno dostupnim. Kina je zbog svog potencijalno ogromnog medijskog

trita trn u oku amerikim i evropskim proizvoaimamedijskih sadraja.


22/25

Kritiari tvrde da je

zatitni znak SuperHikauzima odsiromanih da bi daobogatima.


23/25

GATT- General Agreement on Tariffs and Trade, WTO

i kulturni izuzetak


24/25

EU, globalizacija i kulturni izuzetak

Evropska Unija pokuava da se suprotstavi globalizacijiu oblasti kulture i masovnih medija zalaui se zapotovanje njene specifinosti to je poznato kao politikakulturnog izuzetka.Argument u prilog politici kulturnog

izuzetka je utemeljen na saznanju da na evropskim

televizijama i u bioskopskim salama ima oko 60%

amerikih filmova dok je na odgovarajuem tritu SAD

samo 3% evropskih filmova. A sve se to deava nakon1995. dakle u vreme dok je kulturni izuzetak na snazi.


25/25

Nacionalne kulturne industrije i kulturni izuzetak

Kulturni izuzetak osnov za suprotstavljanja primeniopteg naela slobodne trgovine - na kome jeutemeljena Svetska trgovinska organizacija(WTO) - uoblasti kulturne industrije.

Polazi se od saznanja da postojanje nacionalnihkulturnih industrija jeste uslov za ouvanje kulturnogdiverziteta. Bez njih globalizacijski valjak kulturnehomogenizacije dovodi u pitanje ne samo nacionalnekulturne industije ve i one oblasti koje, na prvi pogled,

nemaju veze sa filmskom ili muzikom industrijom kaoto su to, na primer, knjievnost ili likovna umetnost.

Documents

Evropske Kulturne Industrije i Kulturna Politika