EVROPSKI TEHNIČKI USLOVI

ZA MLAZNI BETON

1

EFNARC je u martu 1989 osnovalo 5 nacionalnih udruženja koja su predstavljala proizvođače i korisnike specijalnih građevinskih materijala. U međuvremenu članstvo se proširilo pridruživanjem većih evropskih kompanija koje nemaju nacionalnu instituciju ili organ koji bi zastupao njihove interese. EFNARC predstavlja zajednički interes industrije, i dostavlja njihove stavove i primedbe Evropskoj komisiji, CEN Tehničkom komitetu i drugim grupacijama koje sarađuju na usaglašavanju evropskih uslova i standarda za mlazni beton, zaštitu i sanaciju betonskih konstrukcija. EFNARC ima stručni tehnički komitet koji se bavi mlaznim betonom i popločavanjem.

Tehnički komitet SCC je osnovan početkom 1991. godine, a 1993. izašla je konačna verzija ovog dokumenta. Odštampano je preko 1000 primeraka, i u mnogim evropskim zemljama ga koriste kao referentni dokument za beton, čak i van Evrope u upotrebi je u SAD, Australiji, na Dalekom istoku, Bliskom istoku i južnoj Africi. Takođe je usvojen od Evropske radne grupe CEN/TC104/WG10 kao jedan od glavnih dokumenata za izradu Evropskih standarda za mlazni beton 1994. godine; dok je CEN/TC104/SC3 koristio Aneks o aditivima kao osnov za izradu Evropskog standarda za aditive za mlazni beton. U ovo poslednje izdanje uneti su komentari koje smo dobili od korisnika ovog dokumenta.

Bayhass El-Jazairi

Predsednik

Priznanja

EFNARC se zahvaljuje na doprinosu i komentarima korisnicima, kao i članovima tehničkog komiteta na opširnom radu, kao i Simon Austinu, sa Loughborough University na pripremi ovog izdanja tehničkih specifikacija.

Iako smo vodili računa da, koliko smo mi bili u mogućnosti, svi podaci i informacije iz ovog dokumenta budu tačni u delu koji se odnosi na činjenice, ustaljenu praksu ili stavove u trenutku njegovog objavljivanja, EFNARC nije odgovoran za greške ili pogrešna tumačenja tih podataka i/ili informacija, ili bilo koje štete ili gubitka koji nastane u vezi sa njegovom upotrebom.

Sva prava su rezervisana. Ovaj dokument u celosti, kao ni njegovi delovi ne smeju biti reprodukovani, čuvani ili prenošeni u bilo kom obliku ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehaničkim, snimljenim ili drugim, bez prethodne dozvole EFNARC-a.

ISBN 0 9522483 1 X 1996 EFNARC

2

SADRŽAJ 1. OBIM.................................................................... 1 2. REFERENTNI STANDARDI.................................................... 1 3. DEFINICIJE.............................................................. 1 4. SASTOJCI................................................................ 2 4.1 Cementi................................................................ 2 4.2 Agregati .............................................................. 2 4.3 Voda za mešanje........................................................ 2 4.4 Armaturno gvožđe....................................................... 2 4.5 Vlakna................................................................. 2 4.6 Aditivi ............................................................... 2 4.7 Dodaci ................................................................ 3 4.8 Agensi za negu......................................................... 3 5. SPECIFIKACIJE ZA SASTAV BETONA.......................................... 3 5.1 Opšte ................................................................. 3 5.2 Cement ................................................................ 3 5.3 Dodaci................................................................. 3 5.4 Agregati .............................................................. 4 5.5 Aditivi ............................................................... 4 5.6 Vlakna................................................................. 4 5.7 Konzistencija.......................................................... 5 5.8 Radna temperatura ..................................................... 5 6. SPECIFIKACIJE ZA TRAJNOST............................................... 5 6.1 Opšte ................................................................. 5 6.2 Sadržaj hlora.......................................................... 5 6.3 Sadržaj alkalija ..................................................... 5 6.4 Specifikacije u vezi sa zaštitom životne sredine ...................... 5 7. SASTAV SMEŠE............................................................ 5 7.1 Opšte ................................................................. 5 7.2 Projektovane smeše .................................................... 5 7.3 Propisane smeše ....................................................... 6 7.4 Projektovanje kombinovane smeše........................................ 6 8. PRSKANJE ............................................................... 6 8.1 Pripremni radovi ...................................................... 6 8.2 Prskanje .............................................................. 6 8.3 Nega .................................................................. 7 8.4 Zaštita od smrzavanja ................................................. 7 9. SPECIFIKACIJE GOTOVOG PROIZVODA......................................... 7 9.1 Čvrstoća na pritisak .................................................. 7 9.2 Čvrstoća na savijanje.................................................. 8 9.3 Žilavost............................................................... 8 9.4 Modul elastičnosti.................................................... 10 9.5 Čvrstoća spoja........................................................ 10 9.6 Sadržaj vlakana....................................................... 10 9.7 Vodopropustljivost.................................................... 10 9.8 Otpornost na mraz..................................................... 10 10. METODE ISPITIVANJA.................................................... 11 10.1 Test ploče. ......................................................... 11 10.2 Čvrstoća na pritisak i gustina....................................... 11 10.3 Čvrstoća na savijanje i preostala čvrstoća.......................... 12 10.4 Klasa apsorpcije energije (test pločom).............................. 14 10.5 Modul elastičnosti................................................... 15 10.6 Čvrstoća spoja....................................................... 16 10.7 Vodopropustljivost........................................................ 16 10.8 Otpornost na mraz.................................................... 16 10.9 Određivanje sadržaja vlakana......................................... 16 11. KONTROLA KVALITETA.................................................... 17 11.1 Opšte ............................................................... 17 11.2 Prethodni testovi.................................................... 18 11.3 Kontrola kvaliteta................................................... 18 12. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE................................................. 20

3

ANEKS 1 - Aditivi za mlazni beton: Definicije, Specifikacije, Zahtevi, Referenthe mešavine za beton i Testovi.................................... 21 SADRŽAJ................................................................ 22 1. OBIM................................................................... 23 2. REFERENCE.............................................................. 23 3. DEFINICIJE............................................................. 24 4. SPECIFIKACIJE.......................................................... 24 5. REFERENTNI MLAZNI BETON................................................ 26 6. PROCEDURA ISPITIVANJA ................................................. 28 7. IZJAVA O USKLAĐENOSTI.................................................. 30 8. OBELEŽAVANJE .......................................................... 30

4

1. OBIM Ovde su dati tehnički uslovi za beton ili malter koji se pneumatskim putem nanose na površinu. Izraz mlazni beton označava i suvi i mokri postupak. Na osnovu primene, mlazni beton se može kategorisati kako sledi: a. Konstruktivni b. Potporni kod iskopavanja i stena c. Kratkotrajna potpora d. Ojačanje zemljišta e. Popravke 2. REFERENTNI STANDARDI U ovim tehničkim uslovima pominju se sledeći standardi. Međutim, svaki novo usvojen evropski standard (EN) uvek ima prioritet nad ovde nabrojanim standardima. Hijerarhija standarda je sledeća EN standard, ISO standard, Nacionalni standard. EN 197 Cement; sastav, specifikacija i usaglašenost EN 206 Beton - Osobine, proizvodnja, ugradnja i usaglašenost EN 450 Filterski pepeo za beton - definicije, specifikacija i kontrola kvaliteta EN 934-2 Aditivi za beton, malter i injekcione mase - Deo 2: Aditivi za beton - definicija, specifikacija i usaglašenost EN 934-5 Aditivi za beton, malter i injekcione mase - Deo 5: Aditivi za mlazni beton - definicija, specifikacija i usaglašenost EN 934-6 Aditivi za beton, malter i injekcione mase - Deo 6: Uzimanje uzoraka, kontrola kvaliteta, procena usaglašenosti i obeležavanje EN 1008 Voda za pravljenje betonske smeše EN 1504 Proizvodi i sistemi za zaštitu i sanaciju betonskih konstrukcija EN 1542 Proizvodi i sistemi za zaštitu i sanaciju betonskih konstrukcija - Metodi testiranja - Merenje čvrstoće spoja pull-off testom EN 4012 Ispitivanje betona - Utvrđivanje čvrstoće na pritisak uzorka EN 6275 Ispitivanje betona - Utvrđivanje gustine očvrslog betona EN 6784 Ispitivanje betona - Utvrđivanje statičkog modula elastičnosti kod kompresije EN 7031 Ispitivanje betona - Utvrđivanje dubine penetracije vode pod pritiskom EN 7034 Ispitivanje betona - Uzorci jezgra - Uzimanje, ispitivanje i testiranje EN 10080 Armaturna gvožđa za beton. Zavarljiva rebrasta armatura B 500. Tehnički uslovi isporuke za šipke, kalemove i tkaninu od zavarene žice EN 10138 Čelik za prednaprezanje, Deo 1 - Deo 5 ASTM C 666 Metodi ispitivanja otpornosti betona na brzo zamrzavanje i odmrzavanje ASTM C 672 Otpornost na ljuspanje betonskih površina koje su izložene dejstvu hemikalija za odmrzavanje ASTM A 820 Specifikacije za čelična vlakna za beton armiran vlaknima SS 137244 Betongprovning - Hårdnad betong - Frostresistens Primedba: Neki od ovih EN standarda su u fazi pripreme. 3. DEFINICIJE Mlazni beton mešavina cementa, agregata i vode koja se mlaznicom nanosi na površinu da bi se dobila gusta i homogena masa. Normalno, u mlazni beton se dodaju aditivi, kao i dodaci ili vlakna, ili kombinacija ova dva. Mokri postupak je tehnika kojom se cement, agregat i voda doziraju i izmešaju pre nego što se sipaju u posebnu mašinu i sprovedu kroz cev do mlaznice gde se smeša pod pritiskom kontinuirano nanosi na mesto. Normalno, u smešu se dodaju aditivi, kao i dodaci ili vlakna, ili kombinacija ova dva.

5

Suvi postupak je tehnika kojom se cement i agregat doziraju, izmešaju i sipaju u posebnu mašinu gde se smeša izlaže pritisku, zatim postepeno ubacuje u transportne cevi (na koje je priključen komprimovani vazduh) do mlaznice gde se dodaje voda pod pritiskom koja se na taj način meša sa suvom smešom, koja se zatim kontinuirano ugrađuje na mesto. U smešu se dodaju aditivi, kao i dodaci ili vlakna, ili kombinacija ova dva. Sloj je termin koji označava debljinu mlaznog betona dobijenu iz nekoliko prelaza mlaznicom, koji je vezan Gubitak usled odskoka je deo ukupnog gubitka, i odnosi se na materijal koji je, pošto je nanet mlaznicom na površinu, odskočio i otpao. Mlaznica je deo opreme kroz koji se smeša izbacuje, sastoji se od cevi sa delom za mešanje u koju se ubacuju sastojci. Kod suvog postupka, voda i ostali tečni aditivi se dodaju; kod mokrog postupka dodaju se tečni aditivi i vazduh pod pritiskom. Vezivo je ukupna količina cementa i cementnih dodataka u mlaznom betonu. Mlazni beton armiran vlaknima je prevashodno sačinjen od cementa, agregata i određene količine vlakana za armiranje. Vlakna koja se koriste za armiranje betona i cementa proizvode se od čelika i organskih polimera. Koriste se i staklo i ugljenična vlakna za maltere.

4. SASTOJCI

Materijali moraju ispunjavati dole navedene specifikacije. Posebni zahtevi vezani za mlazni beton dati su u Odeljku 5.

4.1 Cementi

Cementi moraju biti usaglašeni sa specifikacijama iz EN197 ili eventualno nacionalnim standardima ili propisima koji su na snazi u mestu gde je locirano gradilište. Smeju se koristiti samo cementi sa utvrđenom podobnošću za mlazni beton.

4.2 Agregati

Agregati moraju biti usaglašeni sa specifikacijama datim u nacionalnim standardima i propisima koji su na snazi u mestu gde se mlazni beton ugrađuje, kao i sa specifikacijama za konkretne primene.

4.3 Voda za mešanje

Voda za mešanje mora biti usaglašena sa specifikacijama datim u EN 1008 ili nacionalnim standardima i propisima.

4.4 Armaturno gvožđe

Armaturno gvožđe mora biti usaglašeno sa specifikacijama datim u EN 10080 za armaturno gvožđe i EN 10138 za gvođže za prednaprezanje, ili sa nacionalnim standardima ili propisima koji su na snazi u mestu ugradnje.

4.5 Vlakna

4.5.1 Čelična vlakna

Čelična vlakna moraju biti u skladu sa specifikacijama datim u ASTM A 820 ili sličnim nacionalnim propisima.

4.5.2 Sintetička vlakna

Sintetička vlakna moraju biti u skladu sa nacionalnim standardima ili propisima koji su na snazi u mestu ugradnje mlaznog betona

6

4.6 Aditivi

Aditivi za beton i mlazni beton moraju biti u skladu sa specifikacijama datim u EN 934-2 odnosno EN 934-5, kao i aditivima za mlazni beton navedenim u Aneksu 1, ili sa nacionalnim standardima ili propisima koji su na snazi u mestu ugradnje. Za uzimanje uzoraka, procenu usaglašenosti, i obeležavanje moraju biti usaglašeni sa EN 934-6.

4.7 Dodaci

4.7.1 Opšte

Dodaci koji se najčešće koriste za mlazni beton su (elektro)filterski pepeo, mlevena granulisana šljaka iz visokih peci i mikrosilikon. Ovi dodaci moraju biti usaglašeni sa relevantnim evropskim ili nacionalnim standardima koji su na snazi u mestu ugradnje mlaznog betona. 4.7.2 Filterski pepeo (PFA) Filterski pepeo je fino izdeljen neorganski Pozzolanic materijal koji se može dodati betonu da bi poboljšao ili dostigao određene karakteristike u smislu plastičnosti i/ili stvrdnjavanja. Filterski pepeo koji se dodaje mlaznom betonu mora biti usaglašen sa EN 450 ili nacionalnim standardima koji su na snazi u mestu ugradnje. 4.7.3 Mlevena granulisana šljaka iz visokih peći (GGBS) GGBS je fino granulisan latentni hidro vezujući materijal koji se može dodati betonu da bi poboljšao ili dostigao određene karakteristike u smislu plastičnosti i/ili stvrdnjavanja. GGBS koji se dodaje mlaznom betonu mora biti usaglašen sa nacionalnim standardima koji su na snazi u mestu ugradnje. 4.7.4 Mikrosilikon Mikrosilikon je fino izdeljen neorganski Pozzolanic materijal koji se može dodati betonu da bi poboljšao ili dostigao određene karakteristike. Mikrosilikon koji se dodaje mlaznom betonu mora biti usaglašen sa evropskim ili nacionalnim standardima ili propisima koji su na snazi u mestu ugradnje. Ukoliko takvi standardi i/ili propisi ne postoje, upotreba mikrosilikona mora biti u skladu sa preporukama proizvođača. 4.7.5 Pigmenti Upotreba pigmenta mora biti u skladu sa evropskim ili nacionalnim standardima ili propisima koji su na snazi u mestu ugradnje mlaznog betona..

4.8 Agensi za negu

Agensi za negu betona moraju biti u skladu sa evropskim ili nacionalnim standardima ili propisima koji su na snazi u mestu ugradnje mlaznog betona. 5. SPECIFIKACIJE ZA SASTAV BETONA

5.1 Opšte

Smeša betona, uključujući cement, agregate, vodu i sve aditive, dodatke i vlakna mora biti odabrana tako da zadovolji sve kriterijume koji se odnose na radne karakteristike svežeg i očvrslog betona.

5.2 Cement

Minimalna količina cementa za konkretne klimatske uslove biće u skladu sa Odeljkom 6.4 i EN 206.

7

5.3 Dodaci

Izvođač može dodati odobreni cementni materijal kako je opisano u Odeljku 4.7 u granicama definisanim u Tabeli 5.3.1 osim u slučaju da Investitor ili njegov predstavnik zahteva drugačije. Dodavanje pigmenta mora biti u skladu sa specifikacijom iz EN 206. Cementni aditivi se mogu definisati i kao zamena za cement, ali njihova količina ne sme biti veća od odnosa datih u tabeli 5.3.1.

Tabela 5.3.1: Maksimalan nivo aditiva (po težini)

Cementni materijal Maksimalna dodata količina Mikrosilikon 15% od Portland cementa Filterski pepeo 30% od Portland cementa 15% od Portland cementa/cementa sa filterskim pepelom 20% od Portland cementa sa šljakom iz visokih peći GGBS 30% od Portland cementa

5.4 Agregati

Kriva mora biti unutar osenčenog dela, na slici 5.4.1, pri čemu je za suve smeše pogodniji deo sa finijim česticama (iako veći udeo čestica < 0.25 mm može dovesti do problema sa prašinom, ukoliko se na izvrši adekvatno prethodno kvašenje). Obaveza je Izvođača da odabere najpogodniju granulaciju za postupak kao i pristupačne materijale. Prirodan stepen vlage u suvim smešama agregata mora biti konstantan, ali ne preko 6%.

Slika 5.4.1: Preporučena granulacija agregata

5.5 Aditivi

Aditivi moraju biti usaglašeni sa EN 934-5 ili Aneksom 1 ovih Tehničkih uslova (za mlazni beton), ili EN 934-2 (za beton). Drugi aditivi će biti dozvoljeni pod uslovom da su u skladu sa opštim uslovima datim u Tabeli 1 ovih standarda i Tabeli 1 iz Aneksa 1. Posebno se mora voditi računa o njihovom uticaju na gotov mlazni beton, i mora postojati dovoljno podataka o njihovoj podobnosti, uključujući i prethodna iskustva sa takvim materijalima. Mora se voditi evidencija o radnim karakteristikama takvih aditiva.

8

5.6 Vlakna

Armiranje vlaknima mora biti definisano, ako je moguće, specifikacijama radnih karakteristika mlaznog betona armiranog vlaknima (ili eventualno tipom i količinom istih u mlaznom betonu). Različite vrste vlakna mogu zahtevati različite količine, da bi se postigle iste radne karakteristike. Dužina čeličnih vlakana ne sme preći 0.7 unutrašnjeg prečnika cevi ili creva koji se koriste, osim u slučaju da je testiranjem dokazano da duža vlakna mogu biti prskana bez zapušavanja. Vlakna skladištiti u skladu sa preporukom proizvođača.

5.7 Konzistencija

Konzistencija betona koji se prska mokrim postupkom zavisi od tipa transporta i procedure nanošenja. Za određenu količinu cementa i odnosa w/c (voda/cement) konzistencija se može podešavati dodavanjem aditiva u fabrici ili na gradilištu.

5.8 Radna temperatura

Temperatura mešavine pred ugradnju ne sme biti ispod 5C niti preko 35C, osim ako nije drugačije predviđeno. Prskanje ne sme biti vršeno ako je spoljna temperatura ispod 5C. 6. ZAHTEVI ZA TRAJNOST 6.1 Opšte

Za proizvodnju trajnog betona, koji će štititi armaturno gvožđe od korozije i dobro podnositi spoljašnje i radne uslove kojima će bitii izložen tokom svog veka, treba razmotriti sledeće faktore:

a) izbor odgovarajućih sastojaka, u kojima neće biti štetnih komponenti ili onih koji mogu imati nepovoljno međusobno dejstvo;

b) izbor sastava betona koji zadovoljava sve radne kriterijume.

6.2 Sadržaj hlora

Sadržaj betona koji se prska in situ ne sme preći vrednosti date u ENV 206 Odeljak 5.5.

6.3 Sadržaj alkalija

Količina alkalija u agregatu mora biti u skladu sa zahtevima nacionalnih standarda koji su na snazi, da bi se sprečila reakcija između baza i silikata.

6.4 Specifikacije vezane za zaštitu životne sredine

Projekat mlaznog betona mora biti usaglašen sa odgovarajućim odredbama o zaštiti životne sredine koje su date u Odeljku 5 EN 206 i specifikacijama s tim u vezi, sa sledećim izuzecima:

(i) maksimalni odnos voda/cement ne sme preći 0.55;

(ii) minimalni sadržaj cementa mora biti 300 kg/m³

(iii) otpornost na mraz se utvrđuje testom zamrzavanja-otapanja (videti odeljak 9.8) ne na osnovu minimalne količine vazduha; i

(iv) specifikacije za minimalnu prekrivenost se odnose na armaturne šipke i mreže, ali ne i na čelična vlakna.

9

7. SASTAV SMEŠA 7.1 Opšte Projektovana smeša je bolji način specifikacije smeše za nanošenje suvim postupkom nego Propisana smeša, jer daje gotov proizvod koji je bolje definisan i konzistentan.

7.2 Projektovane smeše

Smešu definiše izvođač da bi ostvario potrebnu čvrstoću na pritisak i/ili neku drugu navedenu karakteristiku (videti Odeljak 9), uz pomoć materijala navedenih u Odeljku 4.

Specifikacija za beton može navesti i dodatne zahteve kao što su:

• minimalan sadržaj cementa • maksimalan odnos vode i cementa • čvrstoća na savijanje • žilavost • početna čvrstoća • maksimalna čvrstoća • vodopropustljivost • apsorpcija vode • prianjanje za podlogu

7.3 Propisane smeše

Izvođač će dostaviti, ili podneti Investitoru na odobrenje, propisanu smešu za koju je iskustvo pokazalo da je odgovarajuća za konkretnu primenu.

Propisanom smešom definišu se sledeće karakteristike

• vrsta i količina cementa • odnos voda/cement i/ili konzistencija • odnos agregat/cement • vrsta i količina vlakna (in situ) • vrsta i količina agregata • vrsta i količina aditiva • vrsta i količina dodataka Kod suvog postupka teško je propisati količinu vode, ali in situ odnos voda/cement će uglavnom biti u rasponu 0.35 do 0.50.

7.4 Projektovanje kombinovanih smeša

Kada ni metod projektovane ni propisane smeše ne odgovaraju, od izvođača se može zahtevati da napravi smešu po hibridnoj specifikaciji, kombinujući elemente iz Odeljka 7.2 i 7.3. 8. PRSKANJE

8.1 Pripremni radovi

Pre nego što se počne sa prskanjem betona, potrebno je obaviti sledeće pripremne radove.

Za stabilizaciju stene:

• slabe i klimave stene moraju biti sklonjene sa površine; • potrebno je kartirati stene, tako da bude jasna konačna potreba za stabilizacijom; i • potrebno je isušiti mesta gde curi voda, bilo kanalima ili blokiranjem pukotine brzo vezujućim cementnim pastama - malter ili injektiona smesa.

10

Za sanaciju betona:

• proceniti stanje konstrukcije; • utvriditi uzroke propadanja i njihova eliminacija gdegod je to moguće: • defektna i labava podloga (beton, cigla i sl.) će biti uklonjeni a preostali materijal mora da predstavlja zdravu podlogu; • ukoliko u betonsku podlogu prodre hlor ili ugljenik, potrebno je izvršiti ponovnu alkalizaciju betona ili ukloniti hlor. Ukoliko to nije moguće, kontaminirani beton ukloniti, pritom ne ugrpožavajući integritet konstrukcije. 8.2 Prskanje

Kod prskanja, potrebno je preduzeti sledeće: • Prethodno kvašenje, osim ako nije drugačine naznačeno. • Zatvoriti veće šupljine pre glavnog nanošenja. • Prskanje započeti na dnu i nastaviti prema gore. Ovo se radi da bi se izbegli gubici usled odskoka. • Ugao mlaznice u odnosu na površinu treba da bude 90°. • Brzina prskanja i udaljenost od površine moraju biti optimalni za maksimalnu adheziju i sabijanje. 8.3 Nega

Mlazni beton negovati u skladu sa preporukama datim u EN 206 ili drugim metodom za koji je utvrđeno da omogućava kontinualnu hidraciju cementa tokom perioda nege. Agensi za negu betona koji negativno utiču na prianjanje ne smeju se koristiti ukoliko će se nanositi još jedan sloj mlaznog betona. Ukoliko se koristi neki drugi agens za negu potrebno je izvršiti analize prianjanja među slojevima pre započinjanja radova. Ukoliko je potrebno, agense za negu ukloniti mlazom vode, peskarenjem ili sličnim postupkom pre nanošenja narednog sloja. 8.4 Zaštita protiv smrzavanja

Beton je potrebno štititi od smrzavanja dok ne dostigne čvrstoću na pritisak od minimum 5 MPa. 9. SPECIFIKACIJE GOTOVOG PROIZVODA 9.1 Čvrstoća na pritisak

Stepen čvrstoće mlaznog betona definisati u skladu sa čvrstoćom betona stepena C24/30 do C48/60, kako je navedeno u EN 206 (videti tabelu 9.1.1).

Tabela 9.1.1: Čvrstoća na pritisak kod mlaznog betona (EN 206)

Karakteristična čvrstoća (MPa)

Klasa C24/30 C28/35 C32/40 C36/45 C40/50 C44/55 C48/60 Cilindar 24 28 32 36 40 44 48 Kocka 30 35 40 45 50 55 60 Da bi se ustanovilo da li beton ispunjava uslove u smislu čvrstoće na pritisak, potrebno je da ispunjava in situ uslove čvrstoće na pritisak date u tabeli 9.1.2, koji su dati za jezgro dimenzija 50 mm x 100 mm i uključuju faktor redukcije od 0.85 za efekte uzimanje jezgra in situ.

Tabela 9.1.2: Kriterijumi za čvrstoću in-situ

Minimalna čvrstoća na pritisak (MPa)

Klasa C24/30 C28/35 C32/40 C36/45 C40/50 C44/55 C48/60 Jezgro 20.5 24 27 30.5 34 37.5 41 Vrednosti u tabeli 9.1.2 su srednje vrednosti iz 3 uzorka tokom 28 dana. Ni jedna pojedinačna vrednost ne sme biti ispod 75% zahtevane čvrstoće.

11

Ako je moguće, kretanje čvrstoće na pritisak utvrditi testovima u prethodno utvrđenim trenucima starenja betona. Ukoliko je potrebno uzeti u obzir uticaje na gradilištu na starenje betona, dogovoriti posebne uslove nege uzoraka. Metode testiranja date su u Odeljku 10: Metode ispitivanja. 9.2 Čvrstoća na savijanje

Ako su dati uslovi za čvrstoću na savijanje, mogu se koristiti vrednosti iz tabele 9.2.1. Čvrstoća na savijanje uglavnom zavisi od matrice beton/malter (čak i prilikom upotrebe vlakana za armiranje) i definisana je u ovim uslovima kao ekvivalentna maksimalnom naponu elastičnog zatezanja pri prvom vršnom opterećenju - videti Odeljak 10.3.2. Tabela 9.2.1: Čvrstoća na savijanje Minimalna čvrstoća na savijanje (MPa)

Klasa C24/30 C 36/45 C 44/55 Čvrstoća na savijanje grede 3.4 4.2 4.6 Prosečna čvrstoća na savijanje tri grede mora biti jednaka ili veća traženoj vrednosti za tu klasu datoj u tabeli 9.2.1. Ni jedna pojedinačna greda ne sme biti ispod 75% vrednosti za tu klasu. Metode testiranja date su u Odeljku 10: Metode ispitivanja. 9.3 Žilavost

9.3.1 Opšte

Žilavost materijala definisana je bilo klasom preostale čvrstoće (iz testa gredom) ili apsorpcijom energije (testiranje pločom). Ove vrednosti se ne mogu porediti.

Metode testiranja date su u Odeljku 10: Metode ispitivanja.

9.3.2 Klasa preostale čvrstoće

Postoji pet klasa preostale čvrstoće za mlazni beton, i one su date na slici 9.3.1 i tabeli 9.3.1 definisane oblikom krive ugiba/napona grede. U tabeli se precizno definišu četiri tačke koje označavaju granicu između pojedinačnih klasa preostale čvrstoće. Najmanje dve od tri grede moraju zadržati čvrstoću na savijanje istu ili veću od zahtevane granice za tu klasu, kako je dato na slici 9.3.1 definisanu granicom ugiba za tu klasu deformacije; na primer, greda definisana kao Normalna klasa deformacije mora zadržati čvrstoću na savijanje istu ili veću od granice preostale čvrstoće između 0,5 i 2,0 mm centralnog ugiba. Ni jedna greda ne sme imati krivu napona/ugiba koja pada ispod sledeće niže klase (osim u slučaju greda koje imaju specifikaciju za klasu 1).

Cilj klasa deformacije je da projektantima daju prostora prilikom izbora deformacije za mlazni beton pod radnim uslovima. Za potrebe projektovanja, granice ugiba za klase deformacije mogu se smatrati ekvivalentnim ugaonoj rotaciji ili nominalnoj širini pukotine za gredu koja je pukla na sredini raspona (na primer 1mm odgovara 0.25°, odnosno 0.67 mm).

12

Slika 9.3.1: Klase preostale čvrstoće

Tabela 9.3.1: Tačke koje definišu klase preostale čvrstoće Klase deformacije Ugib grede (mm) Preostala čvrstoća (MPa) za klasu čvrstoće

1 2 3 4

0.5 1.5 2.5 3.5 4.5 Niska 1 1.3 2.3 3.3 4.3 Normalna 2 1.0 2.0 3.0 4.0 Visoka 4 0.5 1.5 2.5 3.5 9.3.3 Klasa apsorpcije energije

Ako je kapacitet apsorpcije energije nekog materijala definisan, test pločom se može izvršiti i mogu se uzimati vrednosti iz tabele 9.3.2.

Tabela 9.3.2: Specifikacija apsorpcije energije Klasifikacija žilavosti Apsorpcija energije u džulima za ugib do 25 mm

a 500 b 700 c 1000 9.4 Modul elastičnosti

Kada ovaj modul (kod kompresije, zatezanja ili savijanja) utiče na projektovani kapacitet ili zahtevane radne karakteristike konstrukcije, in situ modul uzet za dimenzionisanje mora biti proveren. Ukoliko postoje bilo kakvi zahtevi u smislu toplotnog širenja ili skupljanja, projektant to mora da navede. Metode testiranja date su u Odeljku 10: Metode ispitivanja.

9.5 Čvrstoća spoja Ukoliko su definisane vrednosti za čvrstoću spoja , mogu se koristiti vrednosti iz Tabele 9.5.1 za betonske i kamene površine. Ukoliko kamen ne dozvoljava prianjanje, čak ni nakon čišćenja, čvrstoću spoja ne treba definisati. Metode testiranja date su u Odeljku 10: Metode ispitivanja.

13

Tabela 9.5.1: Čvrstoća spoja: minimalni zahtevi, strana 14

Vrsta spoja Minim. čvrstoća spoja Minim. čvrstoća spoja sa betonom (MPa) sa kamenom (MPa)

NEKONSTRUKTIVNA 0.5 0.1 KONSTRUKTIVNA 1.0 0.5

Vrednosti date u tabeli 9.5.1 su prosečne vrednosti iz 3 uzorka, tokom 28 dana. Ni jedna pojedinačna vrednost ne sme biti ispod 75% zahtevane vrednosti. 9.6 Sadržaj vlakana

Sadržaj čeličnih vlakana u mlaznom betonu mora biti izražen u kg/m3 nakon prskanja. In situ sadržaj vlakana koji mora ispuniti zahteve po pitanju čvrstoće na savijanje i žilavosti može biti utvrđen testiranjem. Minimalan sadržaj vlakana (bilo in situ ili na kontrolnim panelima) može biti usaglašen za potrebe kontrole kvaliteta, u kom slučaju je potrebno utvrditi sadržaj vlakana (svaki od prosečno tri sveža ili stvrdnuta uzorka). Prosečna vrednost mora biti iznad dogovorenog minimuma, a ni jedna pojedinačna vrednost ne sme biti manja od 75% minimalne vrednosti. Metode testiranja date su u Odeljku 10: Metode ispitivanja. 9.7 Vodopropustljivost

Kada je potreban vodonepropusan mlazni beton, maksimalna vrednost penetracije u skladu sa EN 7031 biće 50 mm, a srednja prosečna vrednost će biti manja od 20 mm. Ili, vodopropustljivost se može utvrditi merenjem propuštanja vode. Mlazni beton će se smatrati vodenepropusnim kada je koeficijent vodopropustljivosti manji od 10-12 m/s. Kada se zahteva vodonepropusni beton, obično se upotrebljava mlazni beton klase izloženosti okolini "Veoma agresivnoj". Kada je moguće, zahteve za gasnom propustljivošću će navesti investitor, i biće izvršeni preliminarni testovi. 9.8 Otpornost na mraz

Mlazni beton izložen zamrzavanju i otapanju, u uslovima umerene zasićenosti vodom bez soli (klase EN 206) ne mora se dodatno testirati na otpornost na mraz. Mlazni beton izložen agresivnijoj okolini, prema EN 206, mora ispuniti kriterijume za otpornost na mraz u skladu sa:

• SS 137244 ili ASTM C 672 za otpornost na ljuspanje, testirano sa ili bez slane vode, prema klasifikaciji izloženosti.

• ASTM C666 za otpornost na smrzavanje-otapanje pri potapanju u vodu. 10. METODE TESTIRANJA 10.1 Ploče za testiranje i uzorci

Koristiće se kalupi za testiranje od čeličnih ili drugih čvrstih materijala koji ne upijaju vodu (čelični lim debljine minimum 4 mm ili 18 mm debela šper-pločla). Minimalne dimenzije će biti 600 x 600 mm za ručno prskanje i 1000 x 1000 mm za automatsko. Debljina mora da odgovara veličini uzorka koji se testira, koji će biti odsečen od ploče, ali ne manja od 100 mm. Potrebno je preduzeti odgovarajuće mere da bi se izbeglo zarobljavanje mehurića vazduha u kalupu (na primer korišćenjem kosih ili prosečenih stranica).

Kalupe postaviti vertikalno i prskati istom tehnikom i opremom, sloj po sloj, na istoj udaljenosti i sl. kao što će biti rađeno na gradilištu. I radnik bi trebalo da bude isti onaj koji će taj posao zaista obavljati.

14

Ploču odmah zaštititi od gubitka vlage, upotrebom istih metoda koje će se zaista koristiti. Uzorke obeležiti radi kasnije identifikacije (smeša, lokacija, datum, radnik).

Ploču ne pomerati tokom 18 sati nakon nanošenja. Negovanje nastaviti tokom 7 dana ili do izvlačenja uzoraka. Uzorke za testiranje izvlačiti u skladu sa EN 7034 ili odsecati sa ploče, ali ne uzimati materijal koji je na 125 mm od ivice ploče (osim krajeva greda za testiranje žilavosti/ čvrstoće na savijanje).

Tokom transporta do laboratorije gde će se testiranje obaviti, ploču ili odsečene uzorke upakovati da bi se zaštitili od mehaničkih oštećenja i gubitka vlage.

10.2 Čvrstoća na pritisak i gustina

Testiranje čvrstoće na pritisak vršiće se u skladu sa EN 4012 na bušenom jezgru uzetom sa konstrukcije ili test ploče sa prskanim betonom. Minimalni prečnik će biti 50mm a odnos visina/prečnik između 1.0 i 2.0. Rezultati testova jezgra sa odnosnom visina/prečnik koji su različiti od 2 biće pretvoreni u ekvivalentne čvrstoće cilindra, pomoću vrednosti datih u tabeli 10.2.1.

Tabela 10.2.1: Faktori pretvaranja čvrstoće kocke i cilindra Odnos visina/prečnik jezgra Za kocku Za cilindar 2.00 1.15 1.00 1.75 1.12 0.97 1.50 1.10 0.95 1.25 1.07 0.93 1.10 1.03 0.89 1.00 1.00 0.87 0.75 0.88 0.76

Alternativno, čvrstoća na pritisak se može odrediti na kockama isečenim iz test ploče sa mlaznim betonom. Minimalne dimenzije moraju biti 60 x 60 x 60 mm a uzorke testirati u skladu sa EN 4012.

Gustinu odrediti takođe merenjem težine uzorka u vodi i vazduhu, u skladu sa EN 6275 (metodom zapremine vode).

Normalna starost betona za testiranje je 7 i 28 dana.

Izveštaj o testiranju treba da sadrži:

• identifikaciju uzorka • količinu vlage u uzorku • dimenzije uzorka • uslove nege i starost u trenutku testiranja • maksimalno opterećenje i čvrstoću na pritisak (zaokružiti na 0.5MPa) • gustinu uzorka (zaokružiti na 10kg/m³) • izgled uzorka (ako je neuobičajen) • primedbe (ako ih ima) 10.3 Čvrstoća na savijanje i preostala čvrstoća

10.3.1 Uslovi pri testiranju

Ispitivanje čvrstoće na savijanje i preostale čvrstoće izvršiti na gredama dimenzija 75 x 125 x 600 mm isečenih iz prskanih ploča. Grede testirati opterećenjem na trećoj tački raspona od 450 mm. Prizme moraju da stoje u vodi najmanje 3 dana nakon isecanja, i neposredno pred testiranje. Isečene grede će normalno biti orijentisane kao što je pokazano na slici 10.3.1. Gornja strana grede može biti orijentisana kao zategnuta, ako projektant to zahteva, mada u tom slučaju to ne sme biti strana koja je sečena (da bi se izbeglo presecanje krajnjih sidrišta čeličnih vlakana). Testiranje se normalno vrši na 28 dana.

15

Slika 10.3.1: Sečenje i orijentacija greda od mlaznog betona Uslovi pri testiranju moraju biti kao što je prikazano na slici 10.3.2 tako da bude moguće izmeriti ugib usled savijanja (t.j. neto vrednost sleganja oslonca) na srednjem rasponu grede. Stopa deformacije na srednjem rasponu grede mora biti 0.25 +/- 0.05 mm u minutu do ugiba od 0.5 mm. Posle te tačke, stopa ugiba se može povećati do 1.0 mm/min. Kriva opterećenja/ugiba (deformacija na srednjem rasponu) mora biti kontinualno beležena.

Krutost uređaja za testiranje mora biti takva da se testom kontroliše stvarni ugib. Oslonci i tačke opterećenja uređaja za testiranje moraju biti obli, sa poluprečnikom 10 - 20 mm. Test se smatra gotovim kada se dostigne deformacija srednjeg raspona od 4 mm. Slika 10.3.2: Čvrstoća na savijanje sa opterećenjem u tri tačke, strana 16

10.3.2 Određivanje čvrstoće na savijanje

Čvrstoća na savijanje će se utvrditi na osnovu krive opterećenja-ugiba (Slika 10.3.3) kako sledi. Prvo utvrditi početnu ravnu liniju krive, na osnovu podataka do 50% od vršnog opterećenja, i nacrtati liniju koja je paralelna sa horizontalnim savijanjem od 0.1 mm ugiba srednjeg raspona grede. Čvrstoća na savijanje će se računati od prvog vršnog opterećenja (P0.1) koje je postignuto, uključujući i tačku na kojoj linija savijanja od 0.1 mm preseca krivu opterećenja/ugiba (videti sliku 10.3.3). Čvrstoću na savijanje izračunati kao ekvivalent elastičnoj zateznoj čvrstoći:

čvrstoća na savijanje (u MPa) = P0.1 x L / b x d²

gde je P0.1 definisan gore (u N)

L je raspon (450 mm)

b je stvarna širina grede (nominalno 125 mm)

d je stvarna dubina grede (nominalno 75 mm)

16

Slika 10.3.3: Određivanje opterećenja P0.1 iz krive opterećenje/ugib

Izveštaj treba da sadrži:

• tip uređaja za testiranje

• identifikacija uzorka

• dimenzije uzorka

• uslove nege i starost pri testiranju

• stopu deformacije

• krivu opterećenja-deformacije uključujući prvo vršno opterećenje (P0.1)

• izračunatu čvrstoću na savijanje

10.3.3 Određivanje klase preostale čvrstoće

Klasu preostale čvrstoće odrediti na osnovu krive opterećenja-deformacije pomoću vrednosti za napon savijanja između 0,5 i 1, 2 ili 4 mm u zavisnosti od konkretne klase deformacije, kao na slici 9.3.1 i tabeli 9.3.1.

Preporučuje se da se svaka greda klasifikuje pretvaranjem napona savijanja koji definišu granice klasa (date u tabeli 9.3.1) u vrednosti opterećenja (pomoću stvarnih dimenzija grede) i njihovim projektovanjem (povezanim pravim linijama) na krivu ugiba grede. Izveštaj treba da sadrži:

• tip uređaja za testiranje

• identifikaciju uzorka

• dimenzije uzorka

• uslove nege i starost pri testiranju

• stopu deformacije

• krivu opterećenja-deformacije, uključujući vrednosti za napone savijanja za konkretnu klasu deformacije

• klasu deformacije i klasu preostale čvrstoće.

10.4 Klasa apsorpcije energije (test pločom)

Test ploča dimenzija 600 x 600 x 100 mm treba da bude oslonjena na 4 strane i teret postavljen na centralnu tačku, sa kontaktnom površinom 100 x 100 mm

17

(slika 10.4.1). Tokom testiranja, gruba strana treba da bude na dnu, t.j. opterećenje se nanosi suprotno od smera nanošenja spreja.

Prirast deformacije na sredini treba da bude 1.5 mm u minutu.

Slika 10.4.1: Pripremanje testa pločom

Ploča treba da bude napravljena od prskanog panela, ravnanjem do debljine od 100 mm - 0/+10 mm, odmah nakon prskanja. Kose ivice ploče treba odseći kada je ploča pripremljena u laboratoriji. Pripremljenu ploču držati u vodi najmanje tri dana neposredno pre testiranja, i održavana vlažnom tokom testiranja.

Kriva opterećenja-deformacije (slika 10.4.2) će biti zabeležena, a test će se nastaviti dok se ne dostigne ugib od 25 mm na centralnoj tački ploče.

Od krive opterećenja-deformacije nacrtati drugu krivu koja će prikazati apsorbovanu energiju kao funkciju deformacije ploče (slika 10.4.3).

Specifikacije žilavosti su date kao navedena apsorpcija energije pri određenom ugibu.

Slika 10.4.2: Primer krive opterećenje-deformacija

Slika 10.4.3: Primer krive energija-deformacija

18

Izveštaj treba da sadrži:

• tip i krutost uređaja za testiranje

• identifikaciju uzorka

• dimenzije uzorka

• uslove nege i starost pri testiranju

• stopu deformacije

• izračunate krive energije-deformacije

• opterećenje pri prvom pucanju i maksimalno opterećenje

• izračunate krive energije-deformacije

• apsorpcija energije u džulima za ugib do 25 mm 10.5 Modul elastičnosti

Testiranje će biti izvršeno u skladu sa EN 6784.

Izveštaj treba da sadrži:

• identifikaciju uzorka

• dimenzije uzorka

• uslove nege i starost pri testiranju

• stopu deformacije

• krivu opterećenja-deformacije uključujući maksimalno opterećenje

• procenjeni modul elastičnosti 10.6 Čvrstoća spoja

Čvrstoću spoja utvrditi testom parcijalnog jezgra (gde je moguće, u skladu sa EN 1542) ili testom zatezanja, pri uslovima sličnim onim prikazanim na slici 10.6.1. Prirast opterećenja mora biti u opsegu 1.0-3.0 MPa u minutu. Prečnik jezgra će biti u opsegu 50 do 60 mm. Voditi računa da se sila zatezanja nanosi aksijalno.

Izveštaj treba da sadrži:

• identifikaciju uzorka

• dimenzije uzorka

• starost pri testiranju i uslove nege

• stopu opterećenja

• maksimalno opterećenje i izračunatu čvrstoću spoja

• opis loma

Slika 10.6.1: Primeri testiranja jezgra na čvrstoću spoja

19

10.7 Vodopropustljivost

Testiranje obaviti u skladu sa EN 7031. 10.8 Otpornost na mraz

Testiranje obaviti u skladu sa ASTM C672 ili SS 137244 na otpornost na ljuspanje i ASTM C666 na otpornost na zamrzavanje-otapanje. 10.9 Određivanje količine vlakana u mlaznom betonu

Količina vlakna u mlaznom betonu može se odrediti kako u svežem, tako i u očvrslom uzorku (t.j. pre ili nakon stvrdnjavanja) maltera/betona. Obe vrste uzoraka se mogu koristiti za čelična vlakna, ali samo iz svežeg uzorka se mogu ispitivati sintetička vlakna.

Sveži uzorci mogu biti uzeti iz osnovne mešavine, materijala in situ, ili iz test-ploče.

Očvrsnuli uzorci mogu biti isečeni iz materijala in situ, ili test-ploče. Treba imati u vidu da količina vlakana na svakoj od ovih lokacija može biti različita, zbog procesa nanošenja (prskanja). Vrsta uzorka i lokacija sa koje će isti biti uzet zavise od cilja kontrole kvaliteta i usaglašenosti sa zahtevima iz specifikacije.

Što se vlage tiče, testiranje očvrsnulih uzoraka može se vršiti na uzorku kakav je primljen, zasićenom, ili osušenom u sušnici.

Zapremina uzorka (pre izvlačenja vlakana) se može utvrditi računskim putem (koristeći stvarne dimenzije) ili zapreminom vode (referentni metod). Tada se količina (masa) vlakana određuje merenjem težine, nakon izvlačenja vlakana iz svežeg ili očvrslog uzorka. 10.9.1 Očvrsli uzorak (Metod A )

Iseći tri uzorka jezgra iz in situ materijala ili test-ploče. Prečnik jezgra mora da bude 75-150 mm, a dužina 75-150 mm (osim u slučaju kada je debljina sloja manja od 75 mm, kada dužina jezgra treba da bude jednaka debljini sloja).

Zapremina (Vc) jezgara određuje se računskim putem (koristeći stvarne dimenzije) ili merenjem u vazduhu i vodi (metod opisan u EN 6275).

Betonska jezgra slomiti u mašini za testiranje, ili drugom sličnom uređaju, tako da se sva vlakna iz svakog jezgra mogu odvojiti od betona. Magnetna vlakna se lako mogu izdvojiti pomoću magneta. Vlakna iz svakog jezgra očistiti i izmeriti do preciznosti od 0.1 g.

10.9.2 Sveži uzorci (Metod B)

Uzeti tri uzorka iz in situ materijala ili test-ploče. Težina uzoraka treba da bude 1 - 2 kg i moraju biti iz jednog komada. Zapremina (Vc) uzoraka će se odrediti merenjem u vazduhu i vodi (metodom opisanim u EN 6275).

Isprati vlakna iz svakog uzorka: mlazni beton staviti u filterski uređaj gde će cement i ostale fine čestice biti isprane tako da se iz mase mogu izdvojiti vlakna. Kod sintetičkih vlakana, uzorci mogu biti potopljeni u alkohol i mešani dok vlakna ne isplivaju na površinu. Vlakna očistiti, osušiti i izmeriti do 0.1 g tačnosti.

10.9.3 Izračunavanje količine vlakana

Količinu vlakana u svakom uzorku izračunati iz utvrđene mase vlakana i zapremine uzorka, pomoću sledeće formule: Cf (kg/m³) = mf x 1000 / Vc gde je Cf količina vlakana (u kg/m³) mf je masa vlakana izvučenih iz uzorka (u gramima)

20

Vc je zapremina uzorka (u cm³) Izveštaj treba da sadrži:

• identifikaciju uzoraka (uključujući lokaciju sa koje su uzeti i vreme prskanja)

• tip uzoraka (očvrsli ili sveži), veličinu i zapreminu

• datum i vreme testiranja

• opis vrste vlakana

• izračunatu količinu vlakana u svakom uzorku i srednju vrednost iz tri uzorka. 11. KONTROLA KVALITETA 11.1 Opšte Proizvodnja mlaznog betona podleže kontroli kvaliteta. Kontrola kvaliteta je kombinacija dejstava i odluka koje se preduzimaju u skladu sa specifikacijama i proverama da bi se osigurala usaglašenost sa datim standardima.

Postoje tri nivoa kontrole:

I Slabija kontrola

II Normalna kontrola

III Proširena kontrola

Nivo kontrole će izabrati projektant, na osnovu vrste projekta i posledica u slučaju greške.

Ne postoje posebni zahtevi po pitanju organizacije radova na kontroli na nivou I i II. Što se tiče proširene kontrole, klase III, potrebno je napraviti šemu za svaki projekat, sa inženjerom za kontrolu kvaliteta koji će biti zadužen za kontrolu.

11.2 Prethodni testovi

Sastav smeše za mlazni beton određuje se tokom preliminarnih testova kada se proverava usaglašenost sa zahtevima. To mogu biti sledeće osobine:

Sveži beton:

• količina vode, obradivost, mogućnost pumpanja,

• mogućnost nanošenja prskanjem/odskok

• gustina, stvrdnjavanje

• doziranje akceleratora

Očvrsli beton:

• čvrstoća na pritisak nakon 7 i 28 dana

• čvrstoća na savijanje

• preostala čvrstoća

• sadržaj vlakana

• prianjanje

Potreba za ovim testiranjem zavisi od vrste projekta i korišćenja mlaznog betona, ali testiranje uvek treba vršiti na nivou III. 11.3 Kontrola kvaliteta

11.3.1 Podzemni oslonac

Postoje dva tipa kontrole:

• Kontrola proizvodnje

• Kontrola usaglašenosti

21

Kontrola proizvodnje će se vršiti u skladu sa EN 206. Kontrola usaglašenosti podrazumeva proveru: • čvrstoće na pritisak

• čvrstoće na savijanje

• vrednost preostale čvrstoće

• preostalu čvrstoću

• apsorpciju energije

• prianjanje

• sadržaj vlakana

• gustinu

Svi testovi se moraju vršiti na uzorcima uzetim in-situ ili sa test-ploča, kao u Odeljku 10.1.

Učestalost testiranja će odrediti projektant, s obzirom na funkciju mlaznog betona (uključujući integritet konstrukcije), njen projektovani životni vek, teškoće prilikom ugradnje, ekološku klasifikaciju i posledice u slučaju greške. Kao pomoć mogu se koristiti vrednosti iz tabele 11.3.1.

Tabela 11.3.1: Učestalost testiranja VRSTA KONTROLE SLABIJA NORMALNA PROŠIRENA

Čvrstoća na pritisak 500 250 100 Čvrstoća na savijanje 500 250 Vrednost preostale čvrstoće 1000 500 Apsorpcija energije 1000 500 Spoj 500 250 Sadržaj vlakana 250 100 Gustina 50 25 10

m² između testiranja 11.3.2 Kontrola poravnanja

Kontrola poravnanja je neophodna da bi se utvrdio pravac i niveleta ugradnje mlaznog betona kao i da se osigura ravnomerna debljina materijala i pokrivenost. Kontrola poravnanja se vrši upotrebom vođica, traka, merača dubine, sondi ili na konvencionalne načine. Vođice - Vođice se sastoje od čelične žice visoke čvrstoće, dužine 1 do 0.8 mm u kombinaciji sa uređajem, obično zategom ili oprugom, kojom se žica zateže do odogovarajućeg napona. To je najjednostavniji način da se utvrde pravac i niveleta. Žice se mogu koristiti pojedinačno da se odrede uglovi, dok nekoliko paralelnih žica u kombinaciji mogu biti postavljene na rastojanju od 0,6 do 0,9 m kao ravnjača za ravne površi. Trake - Trake za vođenje se sastoje od drvenih letvica koje nisu veće od 25x50 mm povezanih poprečnim gredicama na rastojanju od 0.6 do 0.9 m. Trake za vođenje su odličan način za kontrolu poravnanja kod sanacija i novih konstrukcija od mlaznog betona. Kose stranice je lako izvesti pomoću traka trouglastog preseka na uglovima traka za vođenje. Merači dubine su mali metalni ili plastični markeri pričvršćeni normalno (vertikalno) za podlogu na odgovarajućim razmacima i visinama. Oni pružaju unapred podešene pokazatelje debljine mlaznog betona i postavljaju se neposredno ispod završnog sloja mlaznog betona. Ostavljaju se na mestu, pod uslovom da ne utiču na integritet. Sonde - Dubinske sonde se koriste u situacijama kada postoje veće tolerancije u specifikacijama za završni sloj. Sonde su obično napravljene od čelika, 0.67 do 0.78 mm, i na njima je obeležena konkretna debljina mlaznog betona.

22

Sonde se ubacuju u mlazni beton dok se ne stigne do podloge, pokazujući na taj način debljinu mlaznog betona. Koriste se samo kada se nastale rupe mogu tolerisati u završnom sloju.

Oplata - Upotreba konvencionalnih oplata kod mlaznog betona je pre izuzetak nego pravilo; međutim njihovom upotrebom se obezbeđuje automatska kontrola poravnanja bez potrebe za posebnim uređajima za poravanje pravca i nivelete. Tehnike prskanja se moraju pažljivo kontrolisati da bi se izbegli džepovi od peska i drugi defekti. Završna obrada površine - Posebni zahtevi za završnom obradom će biti navedeni kako sledi:

"As Shot" Mlazni beton će biti ostavljen u stanju kako je izašao iz mlaznice. "Cut & Flash" Mlazni beton će biti doteran do pravih linija i nakon početnog stvrdnjavanja biće isprskan morkim završnim slojem da bi se dobio završni sloj sa teksturom. Završna obrada mistrijom - Nakon prethodno opisane završne obrade "Cut & Flash" materijal će biti poravnat mistrijom uz pomoć:

• čelične gladilice

• drvene gladilice

• četke

• sunđera

Tolerancije - Potrebno je dati sledeće detalje:

• Maksimalne +/- tolerancije za debljinu

• Maksimalno odstupanje kod letve od 2m

12. BEZBEDNOST I ZDRAVLJE

Prilikom ugradnje mlaznog betona potrebno je pridržavati se svih propisa u vezi sa bezbednošću i zdravljem koji su na snazi u mestu ugradnje.

23

ANEKS 1 Aditivi za mlazni beton; Definicije, tehnički uslovi, zahtevi,

referentne mešavine betona i metode ispitivanja.

24

SADRŽAJ

1. OBIM................................................................... 23 2. REFERENCE.............................................................. 23 3. DEFINICIJE............................................................. 24 3.1 Mokra osnovna mešavina i suva osnovna mešavina........................ 24 3.2 Aditivi za mlazni beton............................................... 24 3.3 Aditiv za akceleraciju mlaznog betona ................................ 24 3.4 Tiksotropni aditiv ................................................... 24 3.5 Aditiv za kontrolu hidratacije........................................ 24 3.6 Aditiv za poboljšanje prianjanja mlaznog betona....................... 24 3.7 Identifikacija........................................................ 24 3.8 Radne karakteristike.................................................. 24 3.9 Usaglašenost doziranja ............................................... 24 3.10 Preporučen opseg doziranja........................................... 24 4. SPECIFIKACIJE.......................................................... 24 4.1 Opšte specifikacije................................................... 25 4.2 Specifikacije radnih karakteristika .................................. 25 5. REFERENTNI MLAZNI BETON. ............................................. 26 5.1 Sastojci.............................................................. 26 5.1.1 Referentni cement .................................................. 26 5.1.2 Referentni agregat.................................................. 26 5.1.3 Voda za mešanje..................................................... 27 5.2 Referentne mešavine mlaznog betona za ispitivanje usaglašenosti....... 27 5.3 Proporcije za mešanje................................................. 27 5.4 Proizvodnja referentne mešavine za laboratorijsko ispitivanje......... 28 5.5 Procedura nanošenja .................................................. 28 5.5.1 Oprema ............................................................. 28 5.5.2 Nanošenje na test-ploče............................................. 28 5.5.2.1 Laboratorijski kalupi............................................. 28 5.5.2.2 Proces nanošenja mešavine na kontrolnu ploču ..................... 28 5.5.2.3 Proces nanošenja mešavine na ploču za ispitivanje................. 28 6. PROCEDURE ISPITIVANJA.................................................. 28 6.1 Opšte ................................................................ 28 6.2 Laboratorijski uslovi................................................. 29 6.3 Određivanje vremena vezivanja......................................... 29 6.3.1 Neubrzavajući aditivi .............................................. 29 6.3.2 Određivanje vremena vezivanja mlaznog betona sa akceleratorom....... 29 6.3.2.1 Sastojci.......................................................... 29 6.3.2.2 Priprema referentne cementne paste................................ 29 6.3.2.3 Ispitivanje ...................................................... 29 6.3.2.4 Izveštaj o testiranju .......................................................................... 29 6.4 Utvrđivanje čvrstoće na pritisak ..................................... 29 6.5 Čvrstoća spoja na zatezanje između slojeva i na spoju sa podlogom..... 30 7. IZJAVA O USAGLAŠENOSTI................................................. 30 7.1 Opšte ................................................................ 30 7.2 Testiranje.. ......................................................... 30 7.3 Kontrola kvaliteta.................................................... 30 7.4 Izjava o usaglašenosti koju daje proizvođač........................... 30 8. OBELEŽAVANJE .......................................................... 30

25

1. OBIM

U ovom aneksu definišu se posebni uslovi, referentne mešavine i metode ispitivanja aditiva za mlazni beton.

Odredbe kojima se definiše praktična primena ovih tipova aditiva u proizvodnji mlaznog betona, t.j. uslovi koji se tiču sastava, mešanja, nanošenja, nege i dr. mlaznog betona nisu ovde date. Te odredbe možete pronaći u EFNARC Specifikaciji za mlazni beton ili u bilo kom nacionalnom standardu ili propisima koji su na snazi u mestu primene mlaznog betona.

2. REFERENCE

U ovaj aneks uključene su reference i odredbe sa ili bez datuma objavljivanja u drugim publikacijama. Ove reference, uglavnom normativnog karaktera, navedene su na odgovarajućim mestima u tekstu, dok su publikacije date ovde. U aneksu su date reference sa datumima, naknadno odobreni amandmani ili revizije, ovih publikacija. Kod referenci bez datuma, podrazumeva se najnovije izdanje.

EN 196-3 Metodi ispitivanja cementa - Deo 3: Utvrđivanje vremena vezivanja i čvrstoće

EN 196-6 Metodi ispitivanja cementa - Deo 6: Utvrđivanje finoće

EN 197-1 Cement - Sastav, specifikacije i kriterijumi usaglašenosti - Deo 1: Definicije i sastav

EN 206 Beton - Radne karakteristike, proizvodnja, ugradnja i kriterijumi usaglašenosti

EN 480-1 Aditivi za beton, malter i injekcionu masu; Metode ispitivanja - Deo 1: Referentni beton i referentni malter za ispitivanje

EN 480-2 Aditivi za beton, malter i injekcionu masu; Metode ispitivanja - Deo 2: Utvrđivanje vremena stvrdnjavanja

EN 480-6 Aditivi za beton, malter i injekcionu masu; Metode ispitivanja - Deo 6: Infracrveno ispitivanje

EN 480-8 Aditivi za beton, malter i injekcionu masu; Metode ispitivanja - Deo 8: Utvrđivanje sadržaja konvencionalne suve materije

EN 480-10 Aditivi za beton, malter i injekcionu masu; Metode ispitivanja - Deo 10: Utvrđivanje sadržaja hlora rastvorivog u vodi

EN 934-2 Aditivi za beton, malter i injekcionu masu - Deo 2: Aditivi za beton - Definicije, specifikacije i kriterijumi usaglašenosti

EN 934-6 Aditivi za beton, malter i injekcionu masu - Deo: Uzimanje uzoraka, kontrola kvaliteta i ocena usaglašenosti

EN 1008 Voda za betonske smeše - Specifikacija i ispitivanje

EN 1542 Proizvodi i sistemi za zaštitu i sanaciju betonskih konstrukcija; Metode ispitivanja - Pull off test

EN 4012 Ispitivanje betona - Utvrđivanje čvrstoće na pritisak na uzorcima

EN 4109 Ispitivanje betona - Utvrđivanje konzistencije - Test za određivanje plastičnosti sleganjem

EN 7034 Ispitivanje betona - Uzorci jezgra - Uzimanje, pregledanje i ispitivanje

EN 9812 Ispitivanje betona - Utvrđivanje konzistencije - Ispitivanje tečenja

EN 29000 Sistemi kvaliteta - Primer za osiguranje kvaliteta pri projektovanju, razvoju, proizvodnji, ugradnji i servisiranju

26

ISO 780-1979 Tečni hemijski proizvodi za upotrebu u industriji - Utvrđivanje gustine pri 20oC

ISO 1158 : 1984 Plastika - Vinil hlorid homopolimeri i kopolimeri - Utvrđivanje sadržaja hlora

ISO 4316 : 1977 Površinski agensi - Utvrđivanje pH kod vodenih rastvora - Potenciometrijski metod

DIN 1048-2: 1991 Metode ispitivanja betona - Očvrsli beton u konstrukcijama i komponentama

ZTV-SIB 90 “Propisi za ispitivanje prianjanja na površinama i slojevima” koje je izdalo Savezno ministarstvo saobraćaja Nemačke (1990)

Primedbe: Neki od ovih EN standarda su u pripremi.

3. DEFINICIJE

Za potrebe ovog aneksa primenjivaće se sledeće definicije:

3.1 Mokra osnovna mešavina i suva osnovna mešavina:

• Mokra osnovna mešavina betona - mokar beton pre započinjanja prskanja.

• Suva osnovna mešavina betona - Suva betonska smeša pre dodavanja vode i pre prskanja.

3.2 Aditiv za mlazni beton:

Materijal koji se dodaje betonskoj smeši pre ili za vreme prskanja da bi se modifikovale osobine svežeg i/ili očvrslog betona.

3.3 Aditiv za akceleraciju (brže vezivanje) mlaznog betona:

Aditiv koji se dodaje smeši pre ili tokom prskanja da bi vezivanje brže započelo i/ili za veoma brzo otvrdnjavanje betona, van granica konvencionalnih aditiva za akceleraciju koji su definisani i opisani u EN 934-2.

3.4 Tiksotropni aditiv:

Aditiv koji se dodaje smeši pre ili tokom prskanja da bi se ubrzalo zgušnjavanje betona u cilju sprečavanja ulegnića pre vezivanja betona.

3.5 Aditiv za kontrolu hidratacije:

Dvokomponentni aditiv. Jedna komponenta se dodaje mokroj osnovnoj smeši pre prskanja da bi se sprečilo vezivanje i zadržala konzistencija, ili suvoj osnovnoj smeši, u kojoj se nalazi mokri agregat, da bi se sprečilo vezivanje. Druga komponenta se dodaje na samoj mlaznici da bi se re-aktiviralo vezivanje i stvrdnjavanje.

3.6 Aditiv za poboljšanje prianjanja mlaznog betona:

Ovaj aditiv se dodaje osnovnoj smeši mlaznog betona, ili na mlaznici da bi se poboljšalo prianjanje između slojeva mlaznog betona i/ili čvrstoća spoja na zatezanje podloge mlaznog betona.

3.7 Identifikacija:

Procedura kojom se karakteriše aditiv i proverava ujednačenost smeše po partijama merenjem homogenosti, boje, relativne gustine, sadržaja suve materije i pH vrednosti, i beleženjem apsorpcije infra-crvenog spektra.

3.8 Radne karakteristike:

Efikasnost aditiva u svojoj nameni, bez štetnih efekata.

3.9 Usaglašenost u doziranju:

Količina aditiva, izražena u procentima prema masi hidrološkog veziva koju daje proizvođač, koja treba da ispuni zahteve iz ove specifikacije. Doziranje treba da bude u okvirima preporučenih količina.

27

3.10 Preporučene količine pri doziranju:

Doze unutar granica, izražene u procentima prema masi hidrološkog veziva, koje preporučuje proizvođač za taj proizvod, na osnovu iskustava na terenu.

PRIMEDBA: Upotreba preporučenih doza ne znači automatsku usaglašenost sa specifikacijom za bilo koju od preporučenih količina. Potrebno je vršiti testiranja materijala koji će se koristiti na gradilištu.

4. SPECIFIKACIJE

Svi aditivi definisani u ovoj specifikacijii moraju biti usaglašeni sa opštim uslovima koji su dati u tabeli 1 i odgovarajućim radnim karakteristikama koje su opisane u tabelama 2-5. Druge vrste aditiva koji ispunjavaju uslove iz EN 934-2 takođe ispunjavaju uslove ovih tehničkih uslova.

4.1 Opšte specifikacije

Svi aditivi definisani u ovoj specifikacijii moraju biti usaglašeni sa opštim uslovima koji su dati u tabeli 1, kada se testiraju prema metodama, koje su ovde opisane. Osnovne zahteve, kako su opisani u pod-odeljku 3.7, predstavljaju homogenost, boja, efektivna komponenta, relativna gustina, konvencionalna suva materija i pH vrednost.

Tabela 1: Opšti uslovi

Svojstvo Metod ispitivanja Uslov

Homogenost (1) Vizuelno Homogen pri upotrebi. Segregacija ne sme preći vrednosti koje je odredio proizvođač.

Boja (1) Vizuelno Ujednačena i slična opisu datom od strane proizvođača.

Efektivna EN 480-6 (2) U poređenju sa opisom proizvođača, komponenta (1) ne sme biti nikakvih promena u infracrvenom spektru u pogledu efektivne kompon.

Relativ. gustina (1) ISO 758 D ± 0.03 if D > 1.10;

D ± 0.02 if D < 1.10; gde je D gustina koju je dao proizvođač

Konvent.sadržaj EN 480-8 (3) 0.95 T < X < 1.05 T suve materije (1) za T > 20% 0.90 T < X < 1.10 T za T < 20% T je % mase kako je dao proizvođač;

pH vrednost (1) (4) ISO 4316 Vrednost koju je dao proizvođač ± 1 ili u granicama koje je dao proizvođač.

Ukupno hlora (1) (5) ISO 1158 Ili < 0.10% mase ili ne više od vrednosti koju je dao proizvođač.

Hlor rastvoriv u vodi(1) EN 480-10 Ili <0.10 % mase ili ne više od vrednosti koju je dao proizvođač.

Sadržaj alkalija EN 480-12 Ne više od maksimuma koji je definisao (Na2O - equivalent) (1) proizvođač

Korozivnost (6) (7) Bez korozivnih efekata na gvožđe ugrađeno u beton.

28

(1)Proizvođač će dostaviti podatak u pismenoj formi na zahtev korisnika.

(2) U slučaju da infracrveni metod nije primenljiv, proizvođač će dati alternativne metode.

(3) U slučaju da metod iz EN 480-8 nije primenljiv, proizvođač će preporučiti alternativni metod ispitivanja.

(4) Iz bezbednosnih razloga preporučuje se da pH vrednost aditiva koji se dodaju na mlaznici bude između 4 - 10.

(5) U slučaju da nema bitnije razlike u ukupnoj količini hlora i hlora koji je rastvoren u vodi, u narednim testovima utvrđuje se samo količina hlora rastvorenog u vodi, za taj aditiv.

(6) Za ispitivanje cementa CEM I sa C3A sadržajem manjim od 5% mase će se koristiti.

(7) CEN Standard za metode ispitivanja još uvek nije dostupan.

4.2 Specifikacije radnih karakteristika

Aditivi iz ovih tehničkih uslova su u skladu sa odgovarajućim radnim karakteristikama koje su date u tabelama 2-5.

Ispitivanje radnih karakteristika vrši se na referentnom mlaznom betonu koji je spravljen u skladu sa ovim uslovima, kako je potrebno za metod ispitivanja koji je opisan u odgovarajućem odeljku ovih uslova. Rezultat ispitivanja referentnog betona koji sadrži aditiv (probna mešavina) poredi se sa rezultatima istog testa na referentnom betonu ili ref. malteru bez aditiva (kontrolna mešavina). Doziranje aditiva u probnoj mešavini mora biti kako je preporučeno od strane proizvođača.

Tabela 2: Radne karakteristike za akcelerator za mlazni beton

Svojstvo Metod ispitivanja Uslov

Vreme vezivanja EN 196-3 Početno vreme vezivanja ne duže od 10 min, konačno vreme vezivanja ne duže od 60 min, na 2 od svaka 3 testa.

Čvrstoća na pritisak EN 7034 Za 28 dana: probna mešavina ≥75% od kontrolne mešavine

Za 90 dana: probna mešavina ≥ probne mešavine na 28 dana

Tabela 3: Radne karakteristike za tiksotropne aditive

Svojstvo Metod ispitivanja Uslov

Tečenje EN 9812 Smanjenje tečenja probne mešavine 50% u odnosu na kontrolnu.

Sleganje EN 4109 Smanjenje sleganja probne mešavine 50% u odnosu na kontrolnu.

Čvrstoća na pritisak EN 7034 Čvrstoća na pritisak probne mešavine nije manja od kontrolne mešavine na 28 dana.

29

Tabela 4: Radne karakteristike za aditive za kontrolu hidratacije

Svojstvo Metod ispitivanja Uslov

Konzistencija Tečenje: EN 9812 ili Zadržavanje konzistencije Sleganje: EN 4109 probne mešavine > od zadržavanja konzistencije kontrolne mešavine u skladu sa specifikacijom proizvođača.

Vreme vezivanja EN 480-2 Odmah nakon pripreme probne mešavine i nakon vremena zadržavanja konzistencije po specifikaciji proizvođača.

Čvrstoća na pritisak EN 7034 Čvrstoća na pritisak probne mešavine nije manja od kontrolne, obe nakon 28 dana

Tabela 5: Radne karakteristike za aditive koji pojačavaju adheziju, strana 30

Svojstvo Metod ispitivanja Uslov

Čvrstoća spoja na EN 1542 Probna mešavina > 125% kontrolne, zatezanje između slojeva DIN 1048-2 mereno na jezgru prečnika 100 mm, nakon 28 dana

Čvrstoća spoja na EN 1542 Probna mešavina > 125% kontrolne, mereno površini DIN 1048-2 na jezgru prečnika 50 mm nakon 28 dana

Čvrstoća na pritisak EN 7034 Čvrstoća na pritisak probne mešavine nije manja od kontrolne, obe nakon 28 dana.

5. REFERENTNI MLAZNI BETON

U ovom odeljku daju se uslovi za sastojke, sastav i mešanje/prskanje kojim se proizvodi referentni mlazni beton na kome se testira efikasnost aditiva koji su usaglašeni sa ovom specifikacijom.

5.1 Sastojci

5.1.1 Referentni cement

Referentne mešavine mlaznog betona i referentni malteri za potrebe testiranja praviće se sa CEM 1 cementom, klase 42.5 u skladu sa EN 197-1. Cement koji se koristi imaće sadržaj C3A od 7 do 11% od mase i specifičnu površinu 320-400m²/kg koja se određuje u skladu sa EN 196-6.

5.1.2 Referentni agregat

Koristiće se prirodan agregat normalne težine, male apsorpcije vode (ispod 2% mase). Gradiranje agregata za proizvodnju referentnog betona biće u skladu sa tabelom 6.

Tabela 6: Gradiranje agregata za referentni mlazni beton

VELIČINA SITA (mm) % PROLASKA (1)

4.00 100 2.00 75 - 100 1.00 50 - 75 0.50 25 - 50 0.25 7.5 - 20 0.125 <7.5

(1) Varijacija u količini koja prolazi kroz svako sito za obe mešavine (kontrolnu i probnu) ne sme biti veća od ±2.0 %.

30

5.1.3 Voda za mešanje

Voda koja se koristi za mešanje mora biti u skladu sa specifikacijama iz EN 1008. Može se koristiti destilovana ili dejonizovana voda.

5.2 Referentne mešavine mlaznog betona za ispitivanje usaglašenosti

Sistem mokre mešavine koristi se za laboratorijsko ispitivanje aditiva za mlazni beton. Karakteristike aditiva procenjuju se vršenjem testova na referentnom mlaznom betonu.

Rezultati testa na referentnom mlaznom betonu koji sadrži aditiv (probna mešavina) se dobijaju bilo direktno, ili u poređenju sa istim testom na referentnom mlaznom betonu bez bilo kakvih aditiva (kontrolna mešavina). Odnos između ova dva rezultata izražava se u obliku procenta. Probna i kontrolna mešavina moraju da imaju isti odnos agregata/cementa i iste sastojke, iz iste isporuke.

Sastav mlaznog betona sa i bez aditiva mora odgovarati specifikacijama iz odeljka 5.1, uz pravilno prskanje mlaznog betona.

Sastojci smeše za testiranje moraju biti na temperaturi između 20° ±2°C pre mešanja, ili temperatura svežeg betona mora imati temperaturu 20° ±2°C odmah nakon izvršenog mešanja.

5.3 Proporcije

Proporcije za mešanje komponenti moraju biti u skladu sa tabelom 7.

Tabela 7: Proporcije za mešanje referentnog mlaznog betona1 za ispitivanje aditiva

MATERIJAL KOLIČINA ZA 1m³

Cement 500 kg ± 5 kg

Voda 225 kg ± 5 kg

Agregat (v. tabelu 6) dovoljno za 1m³

Količina agregata koju treba dodati biće izračunata na osnovu relativne gustine agregata. Agregate koristiti ili u suvom stanju, ili odrediti količinu vlage koja se nalazi u njima, a proporcija smeše treba da bude prilagođena u skladu s tim. U slučaju neslaganja, koristiti osušeni agregat.

Sadržaj vode u tečnim aditivima za beton mora se uzeti u obzir prilikom određivanja odnosa voda/cement

1 Uz to, u mešavinu se može dodati plastificirajući aditiv koji smanjuje količinu vode, ili super-plastificirajući visoko vredni aditiv za smanjenje količine vode da bi se proizvela smeša koja se može pumpati sa konzistencijom ne manjom od 100 mm u skladu sa metodom ispitivanja ISO 4109.

31

5.4 Proizvodnja referentne mešavine za ispitivanje u laboratoriji

Referentna mešavina mlaznog betona spravlja se u skladu sa tabelom 7. Mešanje može biti pomoću mešalice za malter ili u integralnoj mešalici koja se dobija uz opremu za prskanje.

5.5 Procedura nanošenja

5.5.1 Oprema

Aparat za mokro nanošenje2 mora imati kapacitet ugradnje 0.5m3/h. Uređaj za doziranje mora imati preciznost od 0.5% od preporučene doze. Aditiv dodavati po preporuci proizvođača.

5.5.2 Nanošenje na test-ploče

Pre nanošenja na test ploče, podesiti prskanje tako da bude ravnomerno. Odrediti kapacitet ugradnje. Referentna betonska ploča, kao i ploča sa dodatkom aditiva se moraju prskati istom mešavinom.

5.5.2.1 Laboratorijski kalupi

Dimenzije kalupa treba da budu oko 500x500x120mm dubine, krute konstrukcije.

5.5.2.2 Proces nanošenja mešavine na kontrolnu ploču

Kalup postaviti horizontalno na zemlju. Razmak između kalupa i mlaznice treba da bude između 0.5 i 1 m normalno na osnovu kalupa. Zabeležiti vreme prskanja. Kontrolna mešavina može sadržati aditiv, u kom slučaju utrošak aditiva odrediti merenjem do preciznosti od 5%. Doziranje aditiva izračunati pomoću izračunatog kapaciteta ugradnje, i ne sme biti veća od maksimalne preporučene doze. Nakon završetka prskanja, ploču sa mlaznim betonom isprskati membranom za negu betona i prekriti plastičnim prekrivačem da se osigura pravilna nega.

5.5.2.3 Proces nanošenja mešavine na ploču za ispitivanje

Kalup postaviti vertikalno. Razmak između kalupa i mlaznice treba da bude između 0.5 i 1 m, normalno na osnovu kalupa. Zabeležiti vreme prskanja, kao i utrošak akceleratora, koji treba da bude određen merenjem do 0.5%. Doziranje aditiva izračunati pomoću izračunatog kapaciteta ugradnje, i ne sme biti veća od maksimalne preporučene doze. Nakon završetka prskanja, ploču sa mlaznim betonom isprskati membranom za negu i prekriti plastičnim prekrivačem da se osigura pravilna nega.

6. PROCEDURA ISPITIVANJA

6.1 Opšte

Sve testove vršiti i na probnoj (referentna mešavina sa aditivom) i na kontrolnoj (referentna mešavina bez aditiva) mešavini.

6.2 Laboratorijski uslovi

Osim ako nije drugačije navedeno, uslovi u laboratoriji za uzorke i testiranje moraju biti kako sledi:

Temperatura 20 ±20C

Relativna vlažnost , > 65 %

6.3 Određivanje vremena vezivanja

6.3.1 Aditivi koji ne sadrže akcelerante

Vreme vezivanja za sve mlazne betone sa aditivima, osim mlaznih betona koji sadrže akcelerante, mora biti u skladu sa EN 480-2 za metod testiranja kod koga se koristi referentni malter. Materijali koji ulaze u sastav, proporcije smeše i samo mešanje maltera moraju biti u skladu sa EN 480-1.

32

6.3.2 Određivanje vremena vezivanja mlaznog betona sa akcelerantom

Koristiti referentne cementne paste sa aditivima (probne mešavine) i bez aditiva (kontrolne mešavine). Test (Vicat apparatus) kojim se određuje vreme vezivanja mora biti u skladu sa EN 196-3. Test vremena vezivanja nije komparativni test između kontrolne i probne mešavine. Podaci o vremenu vezivanja za obe mešavine su od posebne važnosti.

Primedba: U ovoj specifikaciji opisana je referentna procedura; dozvoljena je upotreba alternativnih uređaja, pod uslovom da nema uticaja na rezultate. U slučaju neusaglašenosti, koristiće se samo procedura ovde opisana.

6.3.2.1 Sastojci

Materijali koji ulaze u sastav moraju biti u skladu sa pod-odredbama 5.1.1 do 5.1.3 iz ove specifikacije.

6.3.2.2 Priprema referentne cementne paste

Cement, voda, aditiv i uređaj koji se koriste moraju biti skladišteni u laboratorijskim uslovima kako je definisano u pod-odredbi 6.2 tokom najmanje 12 sati pre pripreme cementne paste.

Pripremiti cementnu pastu mešanjem, u odgovarajućoj posudi, 300 15 g referentnog cementa sa 105 5 g vode dok se ne dobije ujednačena masa. Pasti dodati količinu aditiva kako je preporučeno od strane proizvođača, brzo i dobro promešati i izručiti u kalup Vicat uređaja. Mešanje i punjenje kalupa traje oko 15-30 sekundi, bez nepotrebne segregacije ili vibracija.

6.3.2.3 Ispitivanje

Procedura ispitivanja i utvrđivanje početnog i konačnog vremena vezivanja moraju biti u skladu sa EN 196-3.

6.3.2.4 Izveštaj o testiranju

• Vrsta opreme za testiranje

• Sastojci

• Temperatura na kojoj je vršeno testiranje do najbližeg celog stepena °C

• Konačno i početno vreme vezivanja kontrolne i probne mešavine, u minutima

6.4 Utvrđivanje čvrstoće na pritisak

Čvrstoću na pritisak utvrditi u skladu sa EN 4012. Uzorke za merenje čvrstoće na pritisak uzeti sa kontrolnih i probnih panela nakon 1, 7, 28 i 90 dana. Uzorci treba da budu prečnika 100 mm i visine 100 mm. Bušenje za uzorke izvršiti 2 sata pre testiranja, osim ako nije drugačije naznačeno. Za svako merenje čvrstoće na pritisak potrebno je prosečno 5 testova.

6.5 Zatezna čvrstoća veze između slojeva i na spoju sa podlogom

Priprema i procedura testiranja čvrstine spoja na zatezanje mora biti u skladu sa relevantnom specifikacijom EN 1542 ili ZTV-SIB 90. (Ovaj drugi uključuje specifikaciju pripreme mlaznog betona za ovaj test).

7. IZJAVA O USAGLAŠENOSTI

7.1 Opšte

Svrha ove procedure je odobravanje aditiva za mlazni beton.

7.2 Testiranje

Testiranje vrši proizvođač da bi dokazao usaglašenost aditiva za mlazni beton sa zahtevima opisanim u tabeli 1 i odgovarajućim radnim karakteristikama opisanim u tabelama 2 do 5.

33

7.3 Kontrola kvaliteta

Proizvođač će vršiti kontrolu kvaliteta u skladu sa EN29000 u svakom pogonu gde se aditiv proizvodi.

Usaglašenost sa ovom specifikacijom biće verifikovana od strane prihvaćene institucije koja će izdati potvrdu za svaki pogon gde su procedure verifikovane.

Nakon dobijanja prve potvrde, vršiće se povremena revizija, takođe od strane ovlašćene institucije, svakog pogona, najmanje jednom godišnje. Ukoliko se otkrije bilo kakvo odstupanje od zahteva iz EN29000, institucija će:

(i) zahtevati ispravku odstupanja u određenom roku, koje će, ukoliko se ne izvrši, za posledicu imati ukidanje odobrenja

ili

(ii) odmah ukinuti odobrenje.

7.4 Izjava o usaglašenosti koju daje Proizvođač

Pod uslovom da su ispunjeni zahtevi iz 7.2 i 7.3, izdaće se izjava o usaglašenosti sa ovom specifikacijom od strane proizvođača za svaki aditiv koji ispunjava određene odredbe iz ove specifikacije.

Nakon svake izmene u formuli ili sastojcima koji ulaze u sastav aditiva izdaće se nova izjava o usaglašenosti ukoliko dolazi do promene u svojstvima proizvoda.

Vreme koje prođe između dva testiranja usaglašenosti neće biti veće od 5 godina.

8. OBELEŽAVANJE

Ukoliko se aditivi isporučuju upakovani, biće jasno obeleženi sa sledećim podacima.

Kada se materijal isporučuje u rasutom stanju, na mestu isporuke biće dostavljene iste informacije u pisanoj formi, u trenutku isporuke:

a) naziv, trgovački naziv ili drugi način identifikacije proizvođača

b) namena proizvoda, tj. marka, ref. broj i broj i/ili slovo serije

c) vrsta aditiva

d) sadržaj iona hlorida, izraženo kao procenat od mase aditiva

e) sadržaj alkalija izražen kao Na2O ekvivalent procentu mase aditiva

f) preporuke za skladištenje, uključujući ukoliko postoje, posebne zahteve; rok trajanja mora biti jasno naznačen, na primer, neće se smatrati da je ovaj aditiv odgovara specifikaciji nakon... Rok upotrebe do (datum)”

g) uputstva za upotrebu i mere opreza

h) preporučeno doziranje

i) broj, datum i relevantni odeljak ove specifikacije.

EFNARC Association House, 99 West Street, Farnham, Surrey GU9 7EN, UK Tel: +44 (0)1252 739147 Fax: +44 (0)1252 739140 www.efnarc.org